vatni klijenti. Ona je dugo u konkurenciji sa •obezbedivala dividende akcionanma koic- si. . I

C,Ja,1nim Inkama lacije iz

godine u godinu. Tek u ^nod^m2T '« ^ nsc"je kao emisiona banka bila u mogućnosti if*” i / kd 0< England vidcndu od US. ,o Je b«o Po oToktt

Tfn^nT PraVa Cm'S:Jf Sa 5csl ba"^ partnera na Bank of En- gland II >21) sa njenim isključivanjem iz konkurencije sa komercijalnim bankama. Pn om od početka

prošlog veka pa do nacional,cije Bank of England 1946. interesi akcionara imali su mali ili nika- kav utieaj na operacije banke.

U definisanju centralne banke, odnosno isticanju njenih razlika u odnosu na poslovno bankarstvo, pojedini autori često daju elemente koji potiču iz specifičnosti privrednog sistema i monetarnog uređenja zemlje iz koje potiču. Ovo poslednje se naročito odnosi na mesto cen tralne banke u hijerarhiji političke moći. Tipičan primer za to je definicija centralne banke koju daje Sayers polazeći od iskustva Banka of England, pre svega njenog izrastanja kao centralne banke iz privatnebanke, koja je dugi niz decenija težila sopstvenim komercijalnim in-

teresima. Definicija glasi:„Posao centralne banke, kao različit od posla komercijalne banke, je

da kontroliše komercijalne banke na takav način da promoviše generalnu politiku države. U ovom implicitno postoje tri fundamentalne tačke: prvo, centralna banka ne egzistira da maksimizira profit za njene vlasnike, kao što to čini komercijalna banka, drugo, ona mora da raspolaže određenim sredstvima za kontrolisanje komercijalnih banaka; i treće, ona je podređena državi".1

Dok su prve dve fundamentalne karakteristike centralne banke

univerzalne, tj. važe za sve centralne banke, dotle treća karakteristike izražava

specifičnu poziciju Bank of England prema izvršnoj vlasti Parlamentu u Velikoj

Britaniji. Kao što ćemo videti, radi se o central noj banci koja je, za razliku od

većeg broja centralnih banaka u zem ljama sa razvijenim tržišnim privredama,

tradicionalno imala veze sa ministarstvom finansija i bila podređena njemu, ne

samo uiiisonia ciljeva monetarne politike, već. velikim del„rri

/( rormuli-sanja j ^^ uk;|/UJC da je »amo na o»novu pr,,

z, njenog sp« funkcioniranju centralnih banaka u pojedin,,,,scr|ozne anali danm pre svega onih sa najdužom trud,( » M i l i l i t r t l M l I » * I I . I . . . A L . . ■ / l l V ' l I t t ) t i W ( K I M .

uim general» *ekU»a<» ' davan prdlloj.,- ,c«

fegradnjiefikasnih IrtiSnih institucija u monetarnoj stcri '

1 . 1 . Glavne funkcije

Centralne banke u razvijenim tržišnim privredama ima, funkcija, a među dve najznačajnije spadaju sledeće:

Prvo. vođenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude ca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja \stope nezaposlenosti.

Drugo, osiguranje normalnog funkcionisanja bankarskog i ftsijskog sistema. U finansijskom sistemu sa mnoštvom finansijskih srednika potencijalna opasnost za pojavu finansijskih panika, tj. n. . sovnog bankrotstva banaka je prisutna. Da bi se izbegle nesaglediv e

negativne posledice kolapsa finansijskog sistema, centralna banka tre-ba da se pojavljuje u ulozi „zajmodavca u krajnjoj istanci“ (lender of last resort).

Kada je reč o prvoj funkciji, treba istaci da kontrolisanje ponude

novca preko ustanovljavanja obaveznih rezervi poslovnih banaka od strane

centralne banke, u krajnjoj liniji, treba da bude podređeno osiguranju

stabilnosti nacionalne valute. Vođenje monetarne politike od strane

centralne banke je često kontroverzno. M eđutim, karakteristično je da se u

savremenim uslovima u razvijenim tržišnim privredama u hijerarhiji ciljeva

monetarne politike - stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost,

uravnoteženi platni bilans — primat daje stabilnost cena. Teza monetarista (M.

Friedman, A. Maltzer, K. Brunner, itd) da je niska i stabilna stopa monetarnog

rasta na dugi rok pretpostavka za postizanje stabilnosti cena se pokazala

validnom u praksi velikog broja najrazvijenijih industrijskih zemalja.

Iskustva pokazuju da su se unutar najvišeg upravljačkog tela cen- ia ni ti anaka u

razvijenim tržišnim privredama u pojedinim periodi- i vo i e velike debate oko toga

koji od pomenuta četiri cilja mone- a,ne po,,tlke treb^ staviti na prvo, koji na drugo i koji

na treće, odno-tralna banka u razvijenoj tržišnoj privredi mora konstantno u-, do znanja tran.saktorima da su kvantum novca i kredita |,j. hksccsni rast količine novca i bankarskih kredita potkopava nu stabilnost i zakonito vodi kretanju privrede ka putanji sa stom društvenog proizvoda od potencijalno mogućeg. U kraj,,,'¡i, ponovno dezinllucioniranje privrede neminovno nameće

društvene troškove, koji se ogledaju i u naglom porastu nezapc, sli. Recesija početkom 80-tih, okarakterisana u SAD kao na, posle Drugog svetskog rata, to najbolje potvrđuje. Nastupila je odlučne reSenosti Sistema federalnih rezervi da rastriktivnom tarnom politikom suzbije, prema istorijskim standardima, izu/e soku stopu inflacije. Nametanjem limita u pogledu rasta količini ca i kredita, često van volje aktera u privrednom životu, cent banka obezbeduje ambijent u kome bi privredni rast i stabilnost gli biti postignuti u opštem interesu.

Funkcija centralne banke kao „zajmodavca u krajnjoj ¡stanci" krajnjoj liniji znači da je centralna banka kao institucija sposobna spremna da odobri zajmove bankama u vreme kriza, kada druge banke ne mogu ili nisu spremne da to učine. Objašnjenje za sposobnost centralne banke da daje zajmove u vreme dubokih kriza leži u tome što ona ima moć da kreira rezerve. U pojedinih razvijenim tržišnim pri- vredma postoji dvostepeno osiguranje protiv lančanog bankrotstva velikog broja banaka. U prvoj istanci to predstavlja određeni tip javne korporacije za osiguranje depozita koja garantuje do određenog iznosa štedne uloge građana. No, u drugoj istanci centralna banka je uvek spremna da spasava takvu korporaciju delujući kao „zajmodavac u krajnjoj istanci“. Ovaj tip aranžmana je karakterističan za SAD. Reč je o odnosu između Federalne korporacije za osiguranje depozita (Fcdc- ral Deposit Insurance Corporation) i Sistema federalnih rezervi.

To što centralne banke i ne deluju često kao „zajmodavei ti krajnjoj

istanci“, nikako ne znači da se može uzeti kao argument daje reč o ne tako

važnoj funkciji. Obrnuto, reč je o izuzetno važnoj funkciji C en tralna banka

mora uvek biti u stanju pripravnosti da mtcrvcnišc. čak i ako to znači da

ona mora privremeno da napusti druge ciljeve, kao stoje borba protiv

inflacije. Monetarna istorija ukazuje da ceu tralna banka ne mora uvek da

spreči masovna bankrotstva banaka. I periodu velike ekonomske krize 1929-

33. Sistem federalnih rezevi 10

sno četvrto mcsto u specifičnim sit,,i, monetarnu polit,ku. iclc da .n,,™1*“«•privrede u svim situacijama uJ- J '""’1,11 u k n , v < K t e -

mudre i fleksibilne u prilagodavam,, ' s,rukturi; L, P<:rfomianv.ko b,

privreda operisatata .»0^^

>vim

ra Sistema federalnih rezervi u SAD Volcker ishCcTlcdccc„Jedinstvena karakteristika monetarne politike je da ona trettra

novac i, tretirajući novac, ona ncizbežno tretira tržišta. Novac no sebine proizvodi ništa, ali bez novca ne bi moglo biti efikasnih tržišta iobrnuto, bez prilično efikasnih i delotvomih tržišta nema realne svrhe monetarne politike“.2

Da bi postojalo tržište koje dobro funkcioniše kod transaktora, pre svega kod privrednih jedinica i stanovništva, mora biti prisutan određeni osećaj monetarne stabilnosti. Kako, s pravom, /.uključuje Volcker, bez monetarne stabilnosti ne može se očekivati da privreda efikasno funkcioniše, dakle da u njoj privredne jedinice budu voljne da štede, da investiraju i da budu u mogućnosti da slobodno trguju sa partnerima iz drugih zemalja. Pod pojmom monetama stabilnost najčešće se podrazumeva, pre svega, stabilnost cena. Pri tom može se koristiti i šire značenje, koje obuhvata i postizanje prilične stabilnosti deviznih kurseva, neometan promet na finansijskim tržištima tako da transaktori sa visokim stepenom izvesnosti mogu planirati šta će se desiti u bliskoj budućnosti, visok stepen sigurnosti kod otplate dugova na prvobitno planiranim

2 Volcker, P. A., M. Nancera, and J. Godeaux, Peispecti\^ (>" ,lie . j Central Bank, People’s Bank of China, International Monetary h un > ons Development

Programme, Washington, D. C., 1991, p. 8 ,

• — —

kako bi privreda operisata sa zadovni ’ ’ G o n e t a mrasta, punom zaposlenošću ur.v, , Javajuć°m stopom -l. ***til

nošću cena. No. s obziromdaTT**™™strumenata ekonomske politike n°nUarna P°l't«ka samo .ćd ' S,a.bl1'

centra.., banka svojim ^ Z7e7“pravetma u fo vreme. S u vezi, jedan^~ delpje u s

osnovama, itd.

Karakteristično je da među guvernerima centralnih banaka vodećih

industrijskih zemalja danas postoji potpuna saglasnost da je monetarna

stabilnost prvi prioritet monetarne politike, lo znači da cen

nije učinjeno u SAD, paje p|ae •

sličnog pada proizvodnje ■ e n o r C c n a u '"aZU Ura- bkonomija

blagostanja ukazuje da s«Tí J* nezaP°^nosti >

5ta sastoji u fenomenu eksternalija. s\a bi nosM°d '1Cefikas"^ti trži- njeno održavanje moglo bi se posmatrati L* hnans"*k‘>g sistema , zit.vne eksternalije i, obrnuto, nestabilnost " Št° proÍ7-v°di po- gov mogući kolaps kao slučaj negativnih , flnans,Jsk°g s.stema . njc- stabilnost može biti sprečena od strinp

C

''''‘•'‘ '"^^M^ane-funkc.ju „zajmodavca u poslednjoj .nstmc^T a ba ' lkc’ k°Ja vrSl

juće agencije, koja osigurava denn 7,t„ a ° Stranc os 'gurava- U prvom slučaju reč je o reTentu kn °d n2,ka bailkr^tva banaka, la nad emisijom novca, a u d™Lm!,T'3“e * državn°«U teorijskoj literaturi vodena je opsežna Hkl° C'St" tr?lSnom reSenju. dostacima pomenutih alternativnih reše \ US'Ja 0 Pretínostlma i neje čvrsti dokazi p„ koji na bTčist Sš ^ SC da "c pos,°-

i i . • * J Clst0 tržlšno rešcnic b lo suneriorniie za

sve oko nost. nehkvtdnosti banaka. Ni jedna ni druga soluci a e tsključuju društvene troškove u tzrazu moral hazarda u ponašanju ba-naka kod preuzimanja kreditnog rizika. Nasuprot teorijskim rasprava- ma, u praksi razvijenih tržišnih privreda nikada nije dovođena u pitanje funkcija centralne banke kao „zajmodavca u krajnjoj instanci“.

1. 2. Rutinske funkcije

Pored navedene dve najvažnije funkcije, centralne banke u razvijenim tržišnim privredama obavljaju i niz tzv. „rutinskih funkcija“.

Prvo, centralna banka ima funkciju emisije novčanica. U mnogim zemljama centralna banka emituje sve novčanice u cirkulaciji, dakle poseduje ekskluzivno pravo emitovanja novčanica. U nekim zemljama, pored centralne banke, i ministarstvo finansija preuzima ulogu emitovanja nekih novčanica, najčešće kovanog novca. Pri tom, kvantum novčanica koje emituju ministarvo tinansija odobrava prethodno

„ at UH* i zakonodavne vlasti u zemljama sa ra„nezavisno*!» <>đ u o-Hrralnim uređenjem.n(m trt,*nim pnvrcđarnai federalnim

3Laftargue (eds.), Financial Crises, Cambridge, 1982.

:; !3

. M /N K C I J I * CENTRALNE B A N K I - U R A Z V I J E N I MTRŽIŠNIM PRIVREDAMA

fakn u samom razvoju centralne banke kao institucije figurira r, ..banka“, ona nema isto značenje kao i u slučaju raznorodnih model fefa poslovnog bankarstva - komercijalna banka, specijalizovana bat ka, univerzalna banka, investiciona banka. itd. Centralne banke u ra/ vijcnim tržiSnim privredama danas predsta\ ljaju državne ili kvazi-d žavne institucije, koje su preokupirane postizanjem određenih ciljev za čitavu privredu, kao Sto je održavanje likvidnosti makiosistema sprečavanje masovnog bankrotstva banaka, visoke nezaposlenosti, a ne maksimiranjem profita.

Cak i u slučaju kada privatni akcionari formalno poseduju cen- Iralnti banku, ta institucija se tretira kao deo državnog aparata i kao ta-kva obavlja funkcije u cilju zaštite javnog interesa. Faktički, akciona- ^ ri imaju pravo samo na dividendu, koja je fiksirana kao procenat od P ukupnog kapitala centralne banke, ali nemaju uticaja na formulisanje i sprovodenje monetarne politike centralne banke. Najbolji primer ta-kve centralne banke je Sistem federalnih rezervi u SAD. Kapital 12 federalnih rezervnih banaka poseduju banke članice. Njihova vlasnička prava su u startu zakonom ograničena, jer mogu računati, ne na pri-svajanje ukupnog neto prihoda centralne banke, već samo dividende /)o zakonom fiksiranoj stopi od 6%. Najveći deo neto prihoda centralne banke odlazi I rezoru. Banke članice, kao što ćemo videti, imaju izvcsnu kontiolu nad federalnim rezervnim bankama time što delesi- raju svoje predstavnike u upravljačko telo ili banku, ali nemaju nikakvu kontrolu nad najvišim upravljačkim telom centralne banke - Od-

Ih)I()ih guverncia u Vasingtonu - koje donosi odluke o monetarnoj politici.

(i pogledu moći akcionara da utiču na politiku centralne banke slična ,e situacija i kod jedne od najstarijih centralnih banaka u Evro- j'1

<*n a of Lngland - koja je sve do kraja Drugog svetskog rataun ciomsalu kao akcionarsko društvo, čije akcije su posedovali pri-CENTRALNE BANKE U RAZVIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA SA FEDERALNIM UREĐENJEM

Stabilnost cena, tj. stabilnost kupovne moći nacionalne valute, predstavlja na dugi rok glavni zadatak centralne banke u tržišnoj pri vredi. Inflatorni proces, koji obezvređuje unutrašnju i spoljnu vred- nost novca, ne može se razvijati u tržišnoj privredi na dugi rok bez odgovarajuće ekspanzije količine novca u opticaju. Brzina i efikasnost reagovanja centralne banke na inflatorne tenzije neraskidivo su vezani za njenu organizacionu strukturu i stepen institucionalne i stvarne nezavisnosti centralne banke od izvršne i zakonodavne vlasti. U državama federalnog tipa od posebnog značaja je preciziranje stepena centralizacije unutar centralno-bankarskog sistema u funkciji efikasnog vođenja monetarne politike. U državama konfederalnog tipa u ustanovljavanju strukture monetarne vlasti i organizacije centralne banke kao nezaobilazno nameće se pitanje izbora između potpune monetarne suverenosti njenih članica i prenošenja dela monetarnog suvereniteta na konfederalni nivo.

Iskustva u razvoju centralno-bankarskog sistema u SAD i Nemač- koj kao državama federalnog tipa i Švajcarskoj (kon)federaciji od posebnog su značaja za predlaganje odgovarajućeg modela centralno- bankarskog sistema u našim uslovima. Celovitosti radi, u ovoj glavi se najpre tretiraju funkcije i značaj centralne banke u razvijenim trži šnim i privredama. Nakon toga je data komparativna analiza strukture iorganizacije centralnih banaka i njihove institucionalne i faktičke

3. Između 1929. i 1933. društveni proizvod je prepolovljen, više od 5.000 banaka je bankrotiralo, a devet miliona Amerikanaca je izgubio svoje ušte ev in®_

4. Solow, R. M, „On thc Lender-of Last-Resort“ In C. P. Kmdleberger and J. I