VB.FRA.SAD

7/24/2019 VB.FRA.SAD

1/16

BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

Moe se odrediti kao:Unitarna, parlamentarno-kabinetska, ustavno-monarhistika, dvopartijskademokratija

-Savremena ustavna i politika konfguracija britanskog parlamenta je plodvievekovne evolucije i kontinuiteta ravoja dravnosti !od "#$ veka pa dodanas%

U Srbiji diskontinuitet, Srbija gubi svoju dravnost u 15.veku

TRI FAZE RAZVOJA BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA:

& 'aa: od Magna carta libertatum "(")$ g$ !velika povelja o slobodama% do*elike revolucije "+$ g$&& 'aa: od "+$ g$ od tv$ .ila u pravima do prvog akona u narodnompredstavnitvu "#($ g$&&& 'aa: od "#($ godine do danas

I FAZA: Magna carta libertatum / velika povelja o slobodama- najstariji ustavni akt srednjovekovne 0ngleske$"$ 1advajanje kraljeve volje od prava - po prvi put se samovolja kralja stavljapod vlast prava($ &deja o supremaciji prava !supremacija - prevlast, nadmo2% - naglaava sedominacija prava nad voljom kralja$#$ Saglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine3$ 4eticija o pravima !"+($ g$% - abranjuje uvo5enje bilo kakvih porea idavanja be saglasnosti parlamenta- 6abranjuje se kanjavanje be akonskog su5enja$ 7ema kanjavanja besuda$- 6abranjuje se kralju pravo da dri stalnu vojsku / bog ekonomskih trokova)$ 8kt o saivanju parlamenta !"+39$ g$% / obavea da se parlament saivanajmanje jedanom u tri godine i obavea ibora a om komuna !donji dom /gra5ani%$+$ ;abeas corpus act !"+


2/16

8kt o nasle5ivanju i "


3/16

&& uslov / na osnovu precedenta, tj$ kako su ranije osu5ivali na osnovu togistog krivinog dela ! te tradicije / ista / slina krivina dela -G te istepresude%

opoit !precedentno pravo% / poitivno pravo / novo poitivno pravo!presuda% postaje precedent

sa jedne strane obiajno pravo a sa druge precedentno - sudovi sude naosnovu predodni presuda, precedent je taj pretodni i!i prvi s!uaj

&NITARNO &RE)ENJE VELIKE BRITANIJE:

- Ujedinjeno kraljevstvo *elike .ritanije je unija koju ine:"ng!eska,Ve!s,#kotskaSeverna $rska

- Ao je unitarna drava -nije ni 'ederacija ni kon'ederacija$

- 4ostoji ravijena lokalna samouprava gde osim centralne dravne vlastipostoje i okrui, sreovi i parohije$- Cokalna uprava uiva visok stepen autonomije$

PARLAMENTARIZAMu najprostijem smislu nai obaveu e'a drave damandat a sastav vlade poveri predsedniku najjae politike stranke !ubritanskom primeru dvopartijskog sistema% ili predsedniku one stranke koja'ormira parlametarnu ve2inu$POJAM PARLAMENTARNE (EMOKRATIJE

481C8M07A8178 0MB=18A&D8 - podraumeva suverenost parlamenta i idejuda je sredite vrhovne vlasti u parlamentu$

BRITANSKI PARLAMENT

- danas nije ni teorijski ni praktino vrhovno upravljako telo ili centar vlasti$- vodi poreklo i velikog saveta !Magnum ?onsilium% i "($ veka, a njegov radse oslanja na Magna ?artu$- bio je jednodomno telo sastavljeno od # stalea:

plemstvosvetenstvomalobrojno gra5anstvo$

- u poetku se sastojao samo od doma komuna- glavna 'unkcija tada je bila da se be njegove saglasnosti nisu mogli ubiratiporei i takse- dvodomna struktura se stvara od "3 veka$- gornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela- donji dom ine predstavnici gro'ovija, gradova i sitna vlastela- nastanak parlamenta je onaio proces konstitucionaliacije u politikojistoriji *$.ritanije:


4/16

"$ ato to je sam parlament ograniavao kraljevsku vlast($ parlament poinje da preuima 'unkciju politike repreentacijetadanje socijalne strukture britanskog drutva

- .il o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetakmoderne politike istorije i vladavine prava$

- prva velika re'orma parlamenta desila se "#($ god$ 6akonom opredstavnitvu naroda i time se proiruje birako telo jednim delom noveburoaije u narastanju !ravojni moment%$- "33$ god$ 6akon o predstavnitvu naroda gde se ponovo proiruje birakotelo / ukljuuju se radnici i seljaci$- "($ god$ uvodi se opte birako pravo ukljuuju2i i ene i aktivno !dabrate% i pasivno !da budete birani% pravo$- "3$ god$ - a bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralnivotum- ibori a parlament su opti i ve2inski !( ili # partije ili manje ibornih

jedinica%$- kombinacija vie politikih partija / meoviti ili proporcionalni$

- bira se jedan kandidat koji dobija prostu ve2inu glasova$- poslanici se biraju na ) godina$

4arlament je dvodoman:- G*rn$i +*,nosi naiv (*, "*r+*-%ima oko ""99 lanova$ Hlan sepostaje nasle5em ili iborom i redova aristokratije$ Hine ga u titularnomsmislu svetovni lordovi, duhovni lordovi, pravni lordovi, doivotni perovi!4eer%-titula, kne$ om lordova je igubio nakadanje 'unkcije !nekada je bioravnopravan sa omom komuna% i njegovim sednicama prisustvuje oko (99lanova$ Sadrao je pravo suspenivnog veta - od jedne godine ne odnosi sena budet i fnansijske akone$ 7akon godine ponovo se vra2a u raspravu$Sada se jako retko deava u praksi$

- (*n$i +*,ili (*, *,/n%$ 4redstavlja britanske gra5ane i broji oko +)9lanova$ Ikotska bira


5/16

>ormira se J-"%+% / 0!nciJ - nju 'ormira opoiciona partija na identian nainkao i vanini kabinet- regularna vlada$ Cider opoicije dobija platu !dodatnona svoju poslaniku platu%$

=ontrola vlade od strane parlamenta a etiri postupka- poslaniko pitanje

- interpelacija !vie poslanika ajedno - (9, #9 trai od vlade ili nekog ministrapismeno ili usmeno ijanjenje o ivesnoj stvari%- glasanje o poverenju vlade- glasanje o budetu

4arlament je nosilac samo pravne suverenosti, a politika suverenost ostaje ubirakom telu !gra5ani prenose suverenost na predstavnike !delegate% tj$biraka tela%

Cenjin: =ada radnika klasa osvoji parlament on vie ne2e imati realnu vlast

4ostoji baj pas !premo2avanje% preko politikih stranaka kada govorimo o

sistemu podele vlasti$VLA(A KABINET

- vlada je centralna politika institucija britanskog politikog sistema nastalaidvajanjem jednog manjeg dela poslanika i kraljevog privatnog savetapoetkom "


6/16

)$ donosi odluke vlade !kabineta% be glasanja - odluka donesena kad prviministar odlui+$ kadrovska mo2 !imenuje i postavlja dravne slubenike i ministre%


7/16

- danas broji oko ( miliona lanova i dobija na iborima ime5u "( i "3miliona glasova$- ine uglavnom vii drutveni slojevi i ije interese prevashodno astupaju,delovi aristokratije, bogati gra5ani, binismeni i 'armeri-emljoposednici$- po politikoj orijentaciji to je tipina buroaska konervativna partija kojaistie klasine vrednosti liberalima, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju,

viepartiam, apadnjatvo, smanjenje porea, smanjenje socijalnih davanja iogranienje s'ere rada sindikata$- vrsto je organiovana i ima rau5enu lokalnu in'rastrukturu !dobrateritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnimbiraima%$- najponatiji lideri: iraeli, Cojd od, ser *$ Heril, ser aglas ;jum, M$

Aaer i $ Mejdor$

LAB&RISTI7KA PARTIJA

- partija Aonija .lera- pripada grupi socijaldemokratskih partija, mekih politikih shvatanja$

- u poetku vrsto stoji na socijalistikim i socijal-demokratskim vrednostima$- danas broji oko +,) miliona lanova, a na iborima dobija isto od "(-"3miliona glasova$- ve2ina lanstva su i radnikih sindikata i srednjih socijalnih slojeva$- prisutan je snaan proces deradikaliacije socijalne ideologije i danas jeralika u odnosu na konervativnu stranku vie u nijansama pogotovo kada jespoljna politika u pitanju, tu gotovo da nema ralike$- vrsto je organiovana sa dobrom lokalnom in'rastrukturom$

LIBERALNA STRANKA

-;arold Caski je rekao: anas 0ngleskom vlada jedna partija !velika partija% sadva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti be obiljne elje a dubljimpromenama$ Ao danas ponavlja i Manuel *alentajn$

!4olitiki pluraliam nije isto to i vie partija$ Ao je mnogo iri pojam$%FRAN'&SKI POL&PREZI(EN'IJALIZAM!'rancuski kontinentalni parlamentariam%

- nalai se negde ime5u parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti$- smatra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina moe raspustiti vladu, apredsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne moebiti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata$

KRATAK ISTORIJAT:

- Smatra se da 'rancuska dravnost tee u kontinuitetu od )$ veka i dinastijeMerovinga i kralja =lovisa !>rancuska je dravnu neavisnost steklaujedinjenjem pod =lovisom 3+ god$%- "rancuska buroaska revolucija- "


8/16

- 6a ovaj period je naajna +!"%r%ci$% * pr%-i,% 8*-!% i r%9%nin%(+$ avgusta "rancuska vajana%"3$ Daka regionalna i lokalna samouprava$")$ &raena vojno-politika tradicija$"+$ *eoma nestabilne vlade i ibori u proseku na , meseci !jedino je &talijapolitiki nestabilnija, od #-+ meseci%$"


9/16

POLIT7KI SISTEM V REP&BLIKE:

- politika nestabilnost i laka smenjivost vlada prevai5ena je naglenomivrnom vla2u predsednika$- ustavne re'orme "+($ god$ jo vie jaaju ovla2enja predsednika a

njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu 'rancuske ini njegov iborod strane gra5ana$- "+$ g$ povukao se e ol sa mesta predsednika posle re'erenduma oadministrativnoj podeli >rancuske i re'ormi Senata$- politika kohabitacija - esto se deava u >rancuskoj$ !4redsednik republikei jedne politike opcije a vlada i vladine koalicije i druge pa se bogpolitikih neslaganja javljaju esti sukobi / Nak Iirak%$

PRE(SE(NIK REP&BLIKE

- .iraju ga gra5ani direktnim iborima na ) godina

O-"%;!n$%:- ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove ibore- on je stvarni arbitar !sudija% politikog ivota u >rancuskoj- on predsedava ministarskim savetom !drugi naiv a 'rancusku vladu%- ivrna vlast je podeljena bice'alno ime5u predsednika i vlade- vrhovni apovednik ili komandant 'rancuske armije- poseduje vanu akonodavnu inicijativu !pravo da podnese akonskepredloge skuptini na ramatranje i usvajanje%- odluuje o ratu i miru- proglaava akone ukaom ili ih osporava i pokre2e postupak ustavnosti- bira predsednika i # lana ustavnog suda- potpisuje me5unarodne sporaume i propise evropske unije- postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar vlade- imenuje ambasadore- imenuje posebna savetodavna tela- odluuje o unapre5enjima u vojsci i policiji- imenuje per'ekte departmana- dodeljuje ordenje i odlikovanja- komanduje legijom stranaca- kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godinje koordinira ambasadore upariu- predstavlja >rancusku u 0vropskoj uniji- raspisuje re'erendume- ima svu vlast u vanrednim okolnostima- ima kraljevska ovla2enja i u tome je od njega snaniji samo predsednikS8-a- smeten je u Delisejskoj palatiVLA(A

- ine je premijer !kao e' vlade%, 3 grupe ministara !dravni, resorni,delegirani, dravni sekretari% i dravni sekretari


10/16

- vlada aseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu !punom kvorumu% kaoministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik >rancuske- on ovla2uje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nijeprisutan- pramijer je e' vlade ali njega imenuje predsednik >rancuske republike- mandatar je obaveno e' najjae stranke u skuptiniE on je vo5a i koalicije u

sluaju tesne pobede- on predlae ministre a predsednik ih imenuje- ima blagu akonodavnu inicijativu- obebe5uje sprovo5enje usvojenih akona- vodi operativnu dnevnu politiku

PARLAMENT

- drugi dom u >rancuskoj- bira se indirektnim iborima- a senatore glasaju poslanici nacionalne skuptine, atim regionalnisavetnici ili delegati gradskih saveta- senatori se biraju na godina s tim da se jedna polovina menja svake #godine- bira se #(" senator- senat aseda u Cuksemburkoj palati- u sluaju smrti predsednika >rancuske njegovu dunost do ibora novogobavlja predsednik senata$

&STAVNI SAVET KAO &STAVNI S&(

- svojevrsni kontrolni organ aduen da se brine o ravnotei ili balansu vlasti,ivrne i akonodavne i da obebe5uje potovanje Ustava$- broji lanova: # imenuje predsednik, ali predsednika tako5e, # biranacionalna skuptina a preostala # senat- biraju se na godina- brinu o ustavnosti akonitosti >rancuske !svaki pravni akt mora biti uskla5ensa ustavom%


11/16

IZBORNI SISTEM & FRAN'&SKOJ

- >rancuska je viestranaka republika- PARLAMENTodnosno 7acionalna skuptina se bira po ve2inskom ibornomsistemu u ( kruga i po pravilu svakih ) godina$ !"$ krug sve, ($ krug dve

ve2inske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skuptinu$%- SENAT- &ndirektni ibori ve2inskim sistemom$- Pr!+0!+nici i*risu opti i direktni po ve2inskom sistemu u ( kruga$- &bori a !-r*p0i p%r"%,!n=/ biraju se 'rancuski poslanici u evropskomparlamentu svakih ) godina ali po proporcionalnom ibornom sistemu !ibornicenusi i partijske liste%$

POLITI7KE PARTIJE & FRAN'&SKOJ

RPR/ okupljanje a republiku, egolistika partija desnice!e ol, Nak Iirak%&(F- unija a 'rancusku demokratriju, desna koalicija vie malih partija,uglavnom degolista !Niskar eston%

PS- socijalistika partija, socijaldemokratska partija, >ransoa MiteranP'- komunistika partija, radnika levicaPRG/ 'rancuska partija radikalne leviceLES VERTS- eleniLE FRONT NA'IONAL -nacionalni 'ront - ekstremna desnica, Nan MariCe 4en

A(MINISTRATIVNA PO(ELA FRAN'&SKE

"$ Metropola !nacionalna teritorija%($ 3 prekomorska departmana !dom%#$ 3 prekomorske teritorije !tom%

- svi ajedno ine teritoriju >rancuske 1epublike- ukupna teritorija >rancuske 1epublike podeljena je na: (( regiona, "99departmana, ### arondismana, ## kantona, #+


12/16

diktaturi, a neki ak da se radi o prijateljskom 'aimu !'aimu saprijateljskim licem%$

Sistem 'ormalno moemo odrediti kao ustavnu, 'ederativnu, predsedniku,dvopartijsku, elitistiko-predstavniku demokratiju$ISTORIJAT NASTANKA SA(

- nastale su ujedinjenjem "# kolonija krajem "


13/16

FE(ERALNO &RE)ENJE

- S8 su 'ederacija sastavljena od )9 drava O distrikta =olumbija !$?% gdese nalai glavni grad *aington O pridruena drava 4ortoriko$- 8meriki kongres je podeljen napre!stavniki !omisenat$ 7osilac jeakonodavne vlasti na nivou 'ederacije$

410SA8*7&H=& BM- a predstavniki dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na (godine i ukupan predstavniki dom broji 3#) lanova !kongresmena%$4rosena iborna jedinica ima oko "L( miliona biraa$- kongresom predsedava Spiker$ 4ored klasinih akonodavnih 'unkcijapredstavniki dom ima pravo pokretanja odgovornosti predsednika S8!impiment% i drugih visokih dravnih 'unkcionera !odbori%$- predstavniki dom ima stalni i privremene odbore a rad- donoenje akona je tro'ano: prvo ide rasprava o akonskom predlogu upredstavnikom domu, pa na odboru i onda ide na senat$

S078A- sve drave biraju po ( senatora$ &ma "99 lanova, a mandat im traje + god$Svake druge godine bira se "L# novih senatora$- senatom predsedava potpredsednik S8 !drugi ovek i ivrne vlasti%$Senat je uticajnije telo od predststavnikog doma iako su 'ormalnoravnopravni$- daje saglasnost a imenovanje predsednika$ Bdobrava me5unarodneugovore i ima neke istrane i sudske 'unkcije$ Senat moe da 'ormira raneodbore, komisije$$$-njihove odluke imaju teinu sudskih odluka$

PRE(SE(NIK SA(

- ivrna vlast u S8 je monoce'alna$- ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najteimsluajevima krenja ustava$- predsednik se bira u nekoliko 'aa$ &bor je posredan !indirektan%:

I @%%:preliminarni ibori koji onaavaju ibore u okviru politikih partija !ujednom broju drava se vre preliminarni ibori, u drugim su to partijskekonvencije i onda se na tim konvencijama glasa%II @%%:nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konani kandidatiIII @%%:predsednika kampanja nadmetanjem ( kandidata i avrava seiborom elektora !ibornika% u dravama$ Svaka drava ima elektora koliki jebir njenih kongresmena i senatora !po ( senatora, a ralika je ukongresmenima%$ 4artija koja dobije vie elektora u toj dravi odn$ njenkandidat 2e biti kandidat a predsednika u toj draviIV @%%:'ormira se koled elektora koji se saiva u decembru koji birapredsednika i potpredsednika$ &nauguracija predsednika je #$ januara$ !"$nedelja novembra - biraju se elektori !ibori%, decembar - potvr5uju, #$ jan -inauguracijaP.ela ku2a%

F&NK'IJE PRE(SE(NIKA SA(


14/16

4redsednik predstavlja najmo2niju politiku instituciju u politikom sistemuS8-a$-on je e' drave, e' dravne administracije !preko ( miliona inovnika nasavenom nivou, (9 miliona na nivou svih drava% i vrhovni komandant$- akljuuje me5unarodne ugovore u odobrenje senata

- akljuuje ivrne sporaume !reguliu se me5$ sporaumi% a koje mu netreba saglasnost senata- ima snanu akonodavnu inicijativu- stara se o tanom ivrenju akona- donosi podakonska akta i uredbe sa akonskom snagom !uvek postojeoblasti koje nisu akonom regulisane - privremeno se regulie ta oblast%- raspolae budetom / =* $! n%$-%#ni$! *-"%;!n$!- imenuje veliki broj visokih dravnih 'unkcionera- imenuje sudije vrhovnog suda !sudije vrhovnog suda imaju ve2u platu odpredsednika - najbolje pla2eni dravni inovnici%- regrutuje i imenuje inovniki kadar !sistem plena%, nekoliko milionaslubenika i inovnika$

- pravo suspenivnog veta na svaki akonski nacrt !da ga vrati kongresu naponovno ramatranje%- pravo malog depnog veta / pred kraj asedanja kongresa !decembar% staviga u foku$ =ada pone kongres da aseda mora ponovo da pravi predlogakona kao da ga ranije nije bilo$ Sve ide od poetka !to je onda apsolutniveto%- ovla2enja predsednika u sluaju vanrednih okolnosti i rata su ogromna- vodi nacionalnu ekonomiju- titi bebednost emlje- on je lider vladaju2e partije !on je bio kandidat svoje partije, a kada postanepredsednik, postaje post 'estum - e' partije%- i ako nije ustavna kategorija predsednik 'ormira svoj kabinet- postoji i tv$ ivrna kancelarija pri instituciji ivrne vlasti predsednika$ Ao jeskup organa tela i slubi amerike dravne administracije koje su stavljenenjemu na raspolaganje- B!"% /;%se tretira kao reidencija predsednika !tv$ kuhinjski kabinet%- savet a nacionalnu bebednost !odbrana i spoljni poslovi%, ine ga:predsednik, potpredsednik, dravni sekretar a odbranu, direktor slube avanredne pripreme, e' generaltaba i direktor ?&8-e$- kao e' ivrne vlasti predsednik ima na uslui ogroman dravni aparat: onse od osnivanja S8 uve2ao a ")99 puta, dok se stanovnitvo uve2alo a +9puta- administracija rasla tv$ geometrijskom progresijom: "39 slubenikapoetkom "$ veka, (999 krajem "$ veka, #9$999-"#$ godine, a preko #,)miliona danas$ 7a to dodati jos (,) miliona vojnih lica, pa "( miliona na nivousavenih drava plus -"9 miliona na nivou lokalne ajednice$ ravnaadministracija se toliko umnoila i ojaala da se smatra etvrtom polugomvlasti u S8$- postoji trend da granice ime5u dravnih i privatnih institucija postaju sveslabije, to nai da drava ustupa rane poslove privatnim institucijama!staranje o starim osobama, privatne agencije$$%


15/16

VROVNI S&(

- Are2i segment vlasti u S8-u

ve 'unkcije:"$ nadlean kao prvostepeni i apelacioni sud u gra5anskim i krivinim

stvarima($ nadlean a tumaenje ustava i procenu ustavnosti i akonitosti drugihpravnih akata iako a tu 'unkciju nema eksplicitnih ustavnih ovla2enja

- predsednika i lanove vrhovnog suda imenuje predsednik S8-a uodobrenje Senatai ima ih ukupno ukljuuju2i i predsednika *rhovnog suda- sudije su nepromenljive i nepokretne, kad se jedanput iaberu ostaju dokraja mandata- odluuju vecinom glasova prisutnih sudija- ustav je ono sto sud kae da jeste, stoga se oni esto naivaju gospodarimai uvarima ustava

PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

- stabilan dvopartijski sistem$ Hine ga republikanci i demokrate$- politike partije su konano 'ormirane u drugoj polovini " veka$- republikanci su stvoreni aslugom 8brahama Cinkolna, dok demokratepotiu od republikanske antidemokratske politike grupacije koju je vodio

Aomas e'erson$ Bbe partije po svojoj unutranjoj organiaciji spadaju ulabave politike partije$ &maju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasnouoljiva$ Snano lie jedna na drugu pa neki teoretiari smatraju da je to

jedna @aa sa dve raliite etikete / fgurativno reeno kapitalistika partijabroj " i broj ($- Bsnovna ralika me5u njima je to to su republikanci ve2im delom partijavelikog binisa i demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja$ 1aireno jeuverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske$- U okviru demokrata preponaju se # krila, struje:"$ liberalno-korporativno krilo($sindikalno krilo#$ delovi radnitva i drugih niih socijalnih slojeva stanovnitva- esto su krila !levo i desno% u raliitim partijama sliniji nego oba krila uistoj partiji$- svi pokuaji da se u S8-u stvori tre2a partija su propali$- komunistika partija je ")3$ godine stavljena van akona u periodumerkatima$

'(erike po!itike stranke )be!e*ke - skra+enoS(atra se da je osnovna ra%!ika (e&u nji(a to* to su se repub!ikanci ve+i(de!o( partije ve!ikog bisnisa, a de(okrate srednjeg i nieg socija!nog s!oja.oja( stranakog poistove+ivanja i!i ko!eb!jivosti poka%uje ko!iko je tvrdo

je%gro stranaka u birako( te!u - predvi&anje i%borni re%u!tata, po!itikatradicija kada su u pitanju stranke i birako te!o . rati se u neko!ikogeneracija una%ad. Tu se radi o ideo!o*ko( poistoe+ivanju.


16/16

ve kategorije koje bi treba!o da po(ognu raspo!oenju i predvi&anjubirakog te!a.

/esto (enjaju konfguraciju i%borne jedinice - Sa!a(ander strategija -asocijacija na tu vrstu nepravi!ni granica. 0e!a Srbija jedna i%borna jedinica.a bi se prib!ii!a projektovanoj predstavi o to(e kako bi birako te!o treba!o

da unkcioni*e.2a*ireno je uverenje da je de(okratska partija (a!o progresivnija odrepub!ikanaca. U okviru de(okrata prepo%naje(o 3 po!itika kri!a. Svi

poku*aji da se u S' stvori tre+a partija su propa!i.

PARTI'IPA'IJA I (R&GE INTERESNE GR&PE

- 1e je o onim oblicima participacije !shva2enom kao uesce u procesuodluivanja% u kom uestvuju oni drutveni i politiki subjekti koji ne pripadajuorganiaciji vlasti$ Ao su rane interesne grupeili grupe za pritisak,lobigrupe.- 6astupaju interese odre5enih ekonomskih, pro'esionalnih i drugih civilnih

organiacija$- *re pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja odre5enih interesa$- Sredstva kojima se slue su u rasponu od ube5ivanja do korupcije, a imajusvoje agente, lobiste i lobi kancelarije u *aingtonu$- .ogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka politikom uticaju$ U 8merici

je dominantno geslo Jnovac je majino mleko politikeJ$

- Bvakav interesno-grupni dinamiam ne daje anse svim grupama!slojevima, klasama% podjednako$ Bn 'avoriuje jake i bogate !u 8merici nemanaivnih u tom smislu / svi potuju pravila igre%- rupe a pritisak u najve2em procentu astupaju interese krupnog binisaonih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve2 imaju privilegovanomesto u amerikom drutvu$- Svedeno reeno postoje 3 obeleja participacije u S8:"$ postoje2i oblici participacije gra5ana pruaju ograniene mogu2nosti($ iri slojevi stanovnitva nisu aktivno ukljueni u postoje2im oblicimaparticipacije#$ postoji visok stepen korelacije ime5u drutveno-ekonomskog statusa iue2a u politikom odluivanju / direktna sramera$ Ito je vii stepen udrutvenoj hijerarhiji ve2i je i stepen mogu2nosti a participaciju$3$ postoje2i oblici participacije ne pruaju mogu2nosti a bitnije promenepostoje2eg stanja ili primena uopte$

ravna politika iraava, ne potrebe naroda, ve2 vie interese i potrebemalog broja onih koji uestvuju u procesu odluivanja$

Documents

VB.FRA.SAD