stručna revijaMart 2019.broj: 97

ISSN 1820-0257

besplatan primerak

Primena pre-emherbicida

Orah, voćka čudnovata

šumska zavodnica i prirodni lek

Vesnik proleća

SADRŽAJ

12

26

75

10

24

62

42

66

79

28

70

44

51

03

32

73

48

16

04

22Primena pre-em herbicida

Original Srbija- Homoljski med

Agrostatistika

Šumarenje Reč čitaoca

Značaj pravilne rezidbe lešnika

Organo

Villager Team servis trening

Agro IT svet

Sumpor i njegov značaj u ishrani biljaka

Vesnik proleća - šumska zavodnica i prirodni lek

Stočarski kutak

Reč struke

Reč urednika

Polemika

U proleće Vesna doleće

Orah, voćka čudnovata

Grašak, prva setva u polju u novoj godini

Sa Agromeridijana

Ekološke crtice

07Suzbijanje korova u strnim žitima

40Pčelarenje

2

AGROSVET 97Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

Logistički centarInđija: 022/801-160

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH:Bijeljina: +387 55/355-230Laktaši: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORADanilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik:Dragan Đorđević dipl. ing. polj.Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

Redakcija:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićMiloš StojanovićMomčilo Pejović Goran Radovanović Duško SimićMladen ĐorđevićAgneš BalogIvan ValentBojana StankovićOlivera GavrilovićBojana Karaklajić

Sekretar redakcije:Dušica Bec

Štampa: Color Print, Novi SadTiraž 7000 primeraka

REČ

URED

NIKA

Red je da se na početku nove sezone pozabavimo malo i nama samima. Povoda je mnogo, recimo od gotovo tri decenije uspešnog rada, preko novih akvizicija tokom protekle godine kao što su Logistički centar Inđija, „Villager Rumunija“ kao novi punkt za osvajanje tržišta EU i ostatka evro-azijskog prostora, petnaest godina izlaženja stručne revije Agrosvet i uskoro 100-ti broj... U svaku sezonu se ulazi nakon dobro obavljenih zimskih priprema u kojima generalnu proveru pred domaćom i stranom publikom imamo na našem kućnom sajmu.

Dana 20. februara spuštena je zavesa na 12. EXPO kućni sajam kompanije Agromarket. Tokom ova tri dana manifestaciju koja predstavlja nezvanični početak trgovanja u agro biznisu ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju posetilo je preko 2100 poslovnih prijatelja-partnera iz Srbije, Republike Srpske – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Kosova, Hrvatske, Grčke, Japana, Bugarske, Rusije, Finske, Kine, Izraela, Jermenije, Republike Severne Makedonije, Libana…

Ovogodišnji EXPO12 je bio prilika da se u svakom od segmenata kompanije

predstave kako novi saradnici u stručnim Agro i Garden službama, tako i noviteti za sezonu 2019. U okviru Agro divizije predstavljeni su novi pesticidi, herbicidi Max51 i Kletox Extra, fungicidi Zenby i Fosco, a u delu brenda Fitofert formulacije Fitofert Magni-Cal, Fitofert K-Complex 20, Fitofert Quatro… Garden sektor predstavio je novi brend u delu profesionalnih uređaja, japanski ECHO, kao i liniju akumulatorskih uređaja Villager Fuse. Noviteta je bilo i u delu Agrorepromaterijal, Sezona, AGM… Tradicionalno, poslednjeg dana kućnog sajma izvlačeni su i dobitnici nagradne igre, a kako su to naši verni prijatelji i saradnici, red je da ih pomenemo: Rade Stevanović iz Valjeva, zatim Dalibor Šćekić iz Berana (Crna Gora), pa Radovan Petronijević iz Uba, Desimir Milinković iz Divaca kod Valjeva, Ljubinko Smiljanić iz Belotića, Šapčanka Snežana Veselinović i Violeta Veličković iz Vršca, Uroš Desančić iz Gradiška (Republika Srpska), zatim Pančevac Jovo Delić, te Snežana Vukmanović iz Zemuna.

Poslovni prijatelji su se rastali sa željom da ova godina protekne u što korektnijim uslovima u agraru, a da se novo druženje, EXPO13 naredne godine, dočeka u poljoprivredi na „zdravim nogama“.

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Dragan Dordevic

4

Sa Agro meridijanaPriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Kina razvija poljoprivredno zemljište otporno na sušu i poplavu

Izvor: b92, 19. februar 2019

.

Kinesko ministarstvo poljoprivre-de objavilo je planove o stvaranju 53,3 miliona hektara povezanih poljoprivrednih površina kako bi se osigurala zalihe hrane. U ovoj godini biće razvijeno više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Zemlja koja mora da nahrani skoro 1,4 milijarde ljudi gradila je poljoprivredno zemlji-šte otporno na sušu i poplavu od 2011. godine. Do kraja 2018. godine, Kina je razvila 42,6 miliona hekta-

ra takvog zemljišta. Cilj je da se do 2020. godine razvije 53,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta visokog standarda, a do 2022. go-dine 60 milijardi hektara. Površi-na poljoprivrednog zemljišta biće veća od površine Španije.

Izgradnja polja sa većim proizvod-nim kapacitetima, zajedno sa višim nivoima poljoprivredne mehaniza-cije i poboljšanim vrstama useva, pomoći će da Kina ima povoljnu poziciju na globalnom tržištu žita, rekao je Zhang Ksiaoshan, akade-mik sa Kineske akademije društve-nih nauka.

Više od 40 odsto obradive zemlje u Kini pati od degradacije, prema statistici ministarstva. Trenut-no, dve trećine obradive zemlje u Kini se sastoji od polja srednjeg i niskog prinosa. Polovini obradive zemlje nedostaju objekti za navod-njavanje. Od 2013. godine zemlja proizvodi 55 milijardi tona veštač-ke kiše godišnje. U pokušaju da izazove dodatne padavine preko Tibetanske visoravni, Kina se upu-stila u najveći eksperiment za ve-

štačku kišu u istoriji. Projekat uk-ljučuje desetine hiljada komora za sagorevanje goriva koje su postav-ljene preko tibetskih planina kako bi se povećala količina padavina u regionu do 10 milijardi kubnih me-tara godišnje. Plan, koji je produže-tak projekta zvanog Tianhe (Nebe-ska reka), koji su istraživači razvili 2016. godine na kineskom univerzi-tetu Tsinghua, trebalo bi da proiz-vede dodatnu kišu na nekih 1,6 mi-liona kvadratnih kilometara, što je područje koje je približno tri puta veće od Španije.

Zeleno svjetlo za GMO soju u RS

Izvor: Capital, 22. januar

U Republici Srpskoj u planu su iz-mjene Zakona o genetski modifi-kovanim organizmima kojima se dozvoljava promet genetski modi-fikovane soje i njenih proizvoda za životinjsku ishranu. Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona, koji će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske naći na narednoj sjednici, promet će se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima uz prethodno pribavljeno odobrenje resornog ministarstva.Tako je onaj koji stavlja u promet

5

GMO soju dužan da uspostavi si-stem sljedivosti i postupke na osnovu kojih se mogu identifiko-vati subjekti od kojih nabavlja, od-nosno kojima je isporučio genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje.

Pet godina mora voditi evidenciju koja omogućava praćenje i identi-fikaciju onih od kojih je nabavljena ili kojima je isporučena genetski modifikovana soja i proizvodi od genetski modifikovane soje. “Su-bjekat koji stavlja u promet genet-ski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje od-govoran je za štetu nanesenu ljudi-ma, imovini i životnoj sredini, koja nastane njenim stavljanjem u pro-met”, stoji u Nacrtu zakona.

Postupak za stavljanje u promet soje se pokreće podnošenjem za-htjeva Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a ako su ispunjeni svi uslovi, ministar do-nosi odobrenje. Ministarstvo vodi registar izdatih odobrenja za stav-ljanje u promet genetski modifiko-vane soje i proizvoda od genetski modifikovane soje.

,,Primjena ovog zakona će omo-gućiti potrošačima da izvrše izbor u vezi s hranom za životinje koju upotrebljavaju za njihovu ishranu, a to se posebno odnosi na genetski modifikovanu hranu, koja će, ukoli-ko prođe veoma složenu procedu-ru procjene rizika i odobravanja u Evropskoj uniji, prema odredbama ovog zakona morati biti jasno obi-lježena, tako da će potrošači moći da zaštite svoje osnovno pravo na izbor, tj. moći će da sami donose odluku da li žele ili ne žele da ku-

puju hranu za životinje koja sadrži genetski modifikovane organizme”, navodi se u obrazloženju zakona.

Stojan Marinković, poljoprivrednik i predsjednik Saveza udruženja po-ljoprivrednih proizvođača Republi-ke Srpske, mišljenja je da je rela-tivno kratak period upotrebe GMO usjeva i kultura da bi se moglo doći do zaključka kakve su posljedice po konačnog konzumenta i čovje-ka. Kaže kako su pojedini herbicidi koji se koriste kod uzgoja GMO kul-ture opasniji od samog proizvoda.

,,Na primjer poznato je da su ostaci glifosata, herbicida koji se koristi

u zaštiti GMO soje protiv korova, izvor kancerogenih oboljenja za konzumenta”, kaže Marinković. Prema njegovim riječima, u ishrani životinja se godinama koriste ge-netski modifikovani organizmi te da je to gotovo nemoguće kontro-lisati.

,,Dobar dio GMO soje iz uvoza do-lazi do naših životinja kroz smjese i druge proizvode, a mi na to ne mo-žemo uticati. Ono što je apsurdno je da je dozvoljen promet soje, a da nije dozvoljena njena proizvodnja”, zaključio je Marinković.

6

7

Suzbijanje korova u strnim žitimaDanijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

Kada je suzbijanje korova u pitanju, svakako da je jedan od prvih tretmana u proleće tretman protiv korova u strnim žitima. Korovi imaju negativan uticaj na gajene biljke koji se najpre ogleda u tome da oduzimaju ili „kradu“ biljkama vodu i mineralne materije, zbog čega onemogućavaju njihov normalan rast i razvoj. Izos-tanak suzbijanja korova dovodi do brojnih problema – smanjenje ili izostanak prinosa, otežana žetva, velika brojnost korova u narednom usevu... Izbor herbicida zavisi isključivo od dva faktora: prvi, fenofaza razvića gajene biljke i drugi, korovska vrsta, odnosno njen ste-pen stalnosti i pokrovnosti.

Kompanija Agromarket u svojoj paleti ima nekoliko preparata koji su registrovani za suzbijanje korova u strninama i koji mogu da isprate i jedan i drugi zahtev koji se postavlja pred herbicide u strnim žitima. Jedan od vrlo često primenjenih preparata registrovanih u strnim žitima je Metmark WG, koji se koristi u količi-ni od 10 g/ha sa dodatkom okvašivača Imox (0,1%) i to do pojave lista zastavičara. Radi proširenja spek-tra delovanja, preparat Metmark WG se može mešati

sa herbicidima na bazi fluroksipir-meptila, kao što je Lodin. Herbicid Lodin pokazuje izuzetnu efikasnost na prilepaču (Galium aparine). Registrovan je u dozi od 0,4 do 1,2l/ha. Takođe, izdvaja se kao preparat koji ima dobro delovanje na divlju kupinu (Rubus spp.). Radi postizanja maksimalne efikasnosti na sve korovske vrste u strnim žitima, naša stručna služba preporučuje kombinovanje herbicida Lodin (0,4 l/ha) + Metmark WG (10 g/ha) do faze zastavičara.

Kada govorimo o primeni preparata za suzbijanje korova u usevima strnih žita, ono što uglavnom izdvaja vrhunske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve korovske vrste - prilepaču (Galium aparine) i palamidu (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive materije i vodu namenjene gajenom usevu, prilepača može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna. Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim puzećim rizomima, pojavljuje se oazno, jak je kompetitor i može u potpunosti da uguši gajeni usev. Veliki broj herbicida registrovanih u raznim kulturama ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično delovanje. Kao

8

herbicid koji besprekorno rešava palamidu, prilepaču, kao i gorušicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot 450 WG. Odlikuje ga velika pokretljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palamida, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom usevu. Preparat Lancelot 450 WG sadrži dve aktivne materije, Aminopiralid i Florasulam. Za razliku od većine drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delovanja preko lista, odlikuje i vrlo dobrim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Što se tiče simptoma delovanja ovog preparata, bitno je istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana. Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem

internodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida. Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru. Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribucije preparata po tretiranoj površini. U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji. Preparat Lancelot 450 WG se pakuje u hektarskoj dozi (33 g) i postoji pakovanje od 500g. Preparat se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Prednost primene preparata do faze drugog kolenca je u tome što su korovi dobro vidljivi i u gušćim usevima strnih žita i što deo preparata dospe na površinu zemlje što kasnije omogućava preparatu da pokaže i svoje dobro zemljišno delovanje. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru aktivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 5̊C,

tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata. Kada govorimo o plodoredu, iste jeseni se mogu sejati ozima žita i uljana repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak. Preparat Lancelot 450 WG je dobro rešenje kada se pšenica kombinuje u plodoredu sa uljanom repicom, jer nema ograničenja, odnosno ne smeta narednom usevu uljane repice za razliku od nekih drugih preparata koji u pojedinim godinama mogu loše delovati na uljanu repicu.

9

Jedini preparat koji istovremeno ima odlično delovanje na Galium aparine i Matricaria spp. od nicanja do porasta korova do 25 cm, je preparat Mustang. Ovaj preparat se vrlo brzo usvaja lišćem i već za nekoliko sati zaustavlja dalji razvoj korova. Sadrži dve aktivne materije, florasulam i 2,4-D. Primenjuje se u količini od 0,4 do 0,6 l/ha, do faze drugog kolenca, a osim registracije u pšenici i ječmu, registrovan je i u kukuruzu. Što se tiče plodoreda, nema nikakvih ograničenja.

Kompanija Agromarket u ponudi ima i Velox, prepa-rat na bazi 2,4-D za primenu u strnim žitima. Količina primene je 0,8-1,0 l/ha, a registrovan je od sredine bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice.

Kompanija u svojoj paleti ima registrovan herbi-cid Pallas 75 WG, namenjen za suzbijanje uskolisnih korova, pre svega divljeg ovsa-zobi (Avena fatua) u strnim žitima koji je na bazi aktivne materije pirok-sulam. Ovaj preparat je registrovan za pšenicu, raž i tritikale, a NE SME se primenjivati u usevima ječma i tvrdim durum pšenicama (Triticum durum). Odlikuje se dobrim delovanjem na mnoge uskolisne korovske vrste i neke širokolisne korove. Proširen spektar de-lovanja na širokolisne korovske vrste se dobija pri-menom u kombinaciji sa preparatom Metmark WG. Herbicid Pallas 75 WG koristi se u dozi od 0,25 kg/ha uz dodatak 0,5l/ha okvašivača Pallas adjuvant, koji obezbeđuje odlično mešanje preparata u prskalici. Osim herbicida Metmark WG, preparat Pallas 75 WG se meša sa većinom herbicida, fungicida, insekticida i tečnih azotnih đubriva, a ne sme se mešati sa regulatorima rasta i insekticidima na bazi organofosfata. Jedan sat nakon primene je otporan na spiranje padavinama. Preporuka struke je da se prilikom aplikacije izabra-nog herbicida primeni i folijarno đubrivo kao što je FITOFERT Speed G (3,0 l/ha) koji pomaže u prevenci-ji stresnih situacija - „herbicidni šok“, niske i visoke temperature vazduha, a istovremeno podstiče gajenu biljku da aktivira svoje unutrašnje resurse u pravcu kvalitetnog kondicionog stanja.

S obzirom na to da usevi strnina izlaze iz zime prilično devastirani vremenskim (ne)prilikama koje su ih pra-tilli od same setve, to se očekuje jaka konkurentska reakcija korovskih biljaka. Na nama je da pomognemo gajenoj biljci, a gore ponuđeni herbicidi su upravo ta pomoć.

10

Med dostojan KleopatreHomoljski medU Homoljskom kraju postoje brojne legende i verova-nja o pčeli. Tako se veruje da u pčelinjak nikada ne sme da uđe stoka, a naročito psi i da niko ne sme neumiven ući kako pčele ne bi dobile metilj. Po starom predanju kraljici Kleopatri su dopremali nadaleko čuveni Ho-moljski med koji je ona koristila kao eliksir za negu kože .

Homolje je geografsko područje u Istočnoj Srbiji okru-ženo planinskim vencima sa svih strana. Na severu je od Zvižđa odvajaju mistične Homoljske planine, na jugu od Resavice planinski venac Beljanice, od crno-rečkog basena na istoku masiv Crnog vrha, a od donje Mlave na zapadu Gornjačke planine. Ovo celo područje administrativno pripada teritoriji opštine Žagubica.Homolje krase nesvakidašnje prirodne lepote, eko-loški očuvane sredine što ih i čini idealnim područjem za proizvodnju čistih i specifičnih pčelinjih proizvoda. Brojne šume, livade i pašnjaci bogati su medonosnim biljkama, a stanovništvo se od davnina trudi da izgra-

di prohodne staze koje omogućavaju plodonosno me-dobranje.

Homoljski med je poliflorni med koji se vrca jednom, maksimalno dvaput u toku godine i dobija se od do-maće medonosne pčele Apis mellifera carnica u od-nosu 50% bagremovog i više od 50% livadskog meda. Boja Homoljskog meda je intenzivna i varira od svetle do tamne, a nijanse boja se kreću od oker žute preko narandžaste do tamno ćilibar. Miris mu je neodoljiv, cvetni i i specifičan za biljni pokrivač Homolja. A kad ga probate, ne možete mu odoleti. Ukus je prijatno arhaičan, zaokruženih i punih aroma sa jasno nagla-šenim karakteristikama Homoljskog meda. Gustina ga čini idealnim za namotavanje na kašiku i mazanje, a ima i prirodnu osobinu kristalizacije. Homoljski med mora imati sledeće karakteristike prilikom puštanja na tržište i to da je: dobijen isključivo od domaće me-donosne pčele Apis mellifera carnica, u uslovima mo-difikovanog, stacioniranog pčelarenja, da mu je boja

Ivana Tanurdžić, novinar

11

potpuno ujednačena i jednolična i kreće se od oker žute do tamno ćilibar, da mu je miris cvetan i svoj-stven biljnom pokrivaču Homolja, ukus prijatno arha-ičan, gustina takva da može lako da se namotava na kašiku.

Na današnji dan udruženje koje se najviše bavi zašti-tom i proizvodnjom Homoljskog meda je pčelarska za-druga ,,Homolje med’’ sa sedištem u Žagubici, koju je osnovalo 84 pčelara iz opštine. Cilj zadruge je bio da se obezbedi repromaterijal i plasman pčelarskih pro-izvoda na tržište pod jednim imenom sa istim kvali-tetom i po što povoljnijoj ceni. Godine 2008. zadruga Homolje med je zahvaljujući Rešenju o Ustanovljenju imena porekla Homoljskog meda kreirala ambalažu i etiketu sa kojom je debitovala na tržištu, a tokom 2009. godine na Beogradskom sajmu etno hrane Ho-moljski med je dobio priznanje ,,Robna marka Srbije’’. Članovi zadruge stalno rade na angažovanju novih članova i redovno organizuju skupove i edukacije na temu proizvodnje meda, a 2010. godine Homoljski med je postao prvi srpski proizvod sa međunarodnom za-štitom geografske oznake porekla.

12

Primena pre-em herbicidaMomčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Kod planiranja strategije za borbu protiv korova nika-ko ne treba isključiti herbicide za primenu posle setve a pre nicanja, pogotovo ako su parcele zaražene veli-kom populacijom korova koji mogu dovesti u pitanje razvoj mladih biljaka useva kada su one i najosetljivije na prisustvo korova. Takođe oslanjanje samo na ove herbicide je rizično jer njihovo delovanje zavisi od mnogo faktora pa pojedinih godina može biti slabije od očekivanog.

Dugogodišnja ispitivanja, ali i praksa pokazale su niz prednosti primene tzv. zemljišne hemije, odnosno pre-em herbicida kao što su:

- drugačiji mehanizam delovanja od post-em herbicida (posle nicanja),

- nema pritiska korova na mlade biljke gajenog useva, tj. kompeticije gajenog useva i korovske biljke,

- oslobađaju mehanizaciju u periodu kada se primenjuje u drugim usevima,

- kod nekih useva predstavljaju jedino rešenje za neke korove ili jedini moguć izbor preparata,

Naravno, pre izbora strategije suzbijanja korova u poje-dinim usevima mora se voditi računa o:

- poznavanju parcele, tj. koji su korovi prisutni i u kojoj brojnosti,

- dubini obrade, ako je moguće proceniti dubinu na ko-joj su korovi,

- poznavanju herbicida koji se primenjuju, tj. rastvorl-jivost, isparljivost …

- poznavanju osobina zemljišta, fizičkih osobina, hemi-jskih osobina, organske materije…

- poznavanju perzistentnosti herbicida.

13

Faktori koji utiču na efikasnost pre-em herbicida su brojni, najvažniji su:

- interakcija između rastvorljivosti herbicida i vezivanja na čestice gline i organske materije u zemljištu,

- količina padavina i

- primenjena doza.

Takođe, na efikasnost primenjenih zemljišnih herbicida mogu uticati činioci koji mogu delovati na razgradnju herbicida, kao što su:

- fotodegradacija koja nastaje hemijskom reakcijom pod uticajem sunčeve svetlosti pri čemu dolazi do razgradnje herbicida. Česta je u godinama sa sušnim prolećem, a razgradnja nastaje usled delovanja UV zračenja.

- isparavanje jer neki herbicidi imaju izraženo ispara-vanje nakon primene, pri čemu se njihova efikasnost smanjuje ukoliko ubrzo nakon primene ne padne kiša i ti herbicidi bi trebali biti uneti u zemljište inkorpo-racijom. Isparljivost zavisi od pritiska pare preparata i što je ona veća i isparljivost je veća. Ako su vrednosti pritiska pare preko 1 mPa preparat se smatra isparljivim i trebalo bi raditi inkorporaciju pogotovo ako skoro na-kon primene neće pasti kiša.

Tabela 1. Uporedni prikaz vrednosti pritiska pare kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

- rastvorljivost jer većina pre-em herbicida deluje preko korena. Da bi ih biljka usvojila moraju biti u zemljišnom rastvoru što zavisi od njihove rastvorljivo-sti u vodi, koja ako je jako velika dovodi do ispiranja preparata u dublje slojeve što može dovesti do prob-lema jer jake kiše mogu da ih speru u zonu korena gajene biljke i dovedu do fitotoksije.

Ako je rastvorljivost slaba, preparat ostaje na površini i tu spadaju uglavnom herbicidi koji deluju na ponike i primarno se usvajaju listom i izdankom, a slabije se usvajaju korenom (npr. Pendimetalin). Slaba rastvorl-jivost je ispod 49 mg/l, srednje rastvorljivi herbicidi 50-500 mg/l, jako rastvorljivi preparati preko 501 mg/l.

Tabela 2. Uporedni prikaz vrednosti rastvorljivosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

- adsorpcija zavisi od osobina samog zemljišta i her-bicida. Veći sadržaj gline i organske materije dovodi do većeg vezivanja i slabog ispiranja herbicida. Reakcija Ph zemljišta takođe može imati snažan uticaj na ad-sorpciju herbicida, npr. na nižim pH imidazolinoni se znatno jače vežu nego u neutralnim ili alkalnim zem-ljištima.

Koeficijent adsorpcije (koc) vrednosti preko 4000 označavaju herbicide nepokretne u zemljištu, 500 do 4000 slabo pokretne, 75 do 500 srednje pokretne, 15 do 75 pokretne i ispod 15 jako pokretne u zemljištu.

Aktivna materija/preparat Pritisak pare (mPa na 250C)

Trifluralin (Treflan...) 12

S-metolahlor (Mont 960 EC) 3,7

Dimetanamid (Frontier) 2,5

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 1,94

Flumioksazin (Max 51) 0,32

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 0,27

Metribuzin (Sencor plus) 0,121

Terbutilazin (Terbis...) 0,12

Aktivna materija/preparat Rastvorljivost(mg/l na 200C)

Trifluralin (Treflan...) 0,22

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 0,33

Flumiksazin (Max 51) 0,786

Isoksaflutol (Merlin) 6

Terbutilazin (Terbis...) 7

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 21,9

S-metolahlor (Mont 960 EC) 480

Metribuzin (Sencor plus) 1165

Dimetanamid (Frontier) 1450

14

Tabela 3. Uporedni prikaz vrednosti koeficijenta ad-sorpcije kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

- razgradnja jer kada dospeju u zemljište, herbicidi se razgrađuju ili mikrobiološki ili hemijskim procesima (hidrolizom). Kod velikog broja zemljišnih herbicida mikrobiološka razgradnja je glavni način razgradnje. Zavisno od temperature, vlage i sadržaja kiseonika za-visi razvoj mikroorganizama tako da u sušnim uslovi-ma herbicidi mogu biti znatno perzistentniji nego u vlažnim godinama. Hemijski način razgradnje je zas-tupljen kod sulfonilurea i triazina i takođe zavisi od vlage, temperature i pH zemljišta. Kako se herbicid u rastvoru razgrađuje vezani deo za zemljišne čestice prelazi u rastvor i njegova razgradnja počinje. Za većinu zemljišnih herbicida važi da ne gube u efikasnosti na površini zemljišta 7 – 10 dana bez kiše, neki preparati duže, a neki kraće.

Perzistentnost herbicida se označava sa vrednosti-ma DT50 i označava period u danima potrebnim da se razgradi 50% herbicida u zemljištu. Vrednost preko 100 DT50 označava veliku perzistentnost, 30-100 srednju, a DT50 0-30 neperzistentni preparati.

Tabela 4. Uporedni prikaz vrednosti perzistentnosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Teško je uklopiti sve faktore koji utiču na primenu zemljišne hemije da budu idealni, kao što se i pojedini preparati različito ponašaju na različitim zemljištima i različitim vremenskim uslovima. Poznavanje osobina samih preparata i njihovih aktivnih materija nam može pomoći u odabiru odgovarajućih herbicida za naše po-trebe u konkretnim slučajevima na našoj parceli.

Aktivna materija/preparat Koeficijentadsorpcije (koc)

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 17581

Trifluralin (Treflan...) 15800

Flumioksazin (Max 51) 889

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 490

Terbutilazin (Terbis...) 230

Dimetanamid (Frontier) 218

S-metolahlor (Mont 960 EC) 200

Izoksaflutol (Merlin) 145

Metribuzin (Sencor plus) 60

Aktivna materija/preparat DT50

Dimetanamid (Frontier) 7 (2-16)

S-metolahlor (Mont 960 EC) 15 (11-31)

Metribuzin (Sencor plus) 14-28

Terbutilazin (Terbis...) 20 (10-36)

Flumioksazin (Max51) 21

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 53

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 90 (27-186)

Trifluralin (Treflan...) 170 (35-375)

15

Grašak, prva setva u polju u novoj godini Grašak (Pisum satiuvum L.) je jednogodišnja povrtarska kultura iz familije Fabacaea sa dugom tradicijom gajen-ja širom sveta pa tako i na našim prostorima. Svoje-vremeno je ova kultura gajena na preko 13.000 ha na prostorima Jugoslavije, sa glavnim centrima gajenja u Hrvatskoj i Srbiji, i to u Vojvodini i na području Cen-tralne Srbije. Ovako razvijena proizvodnja pre svega je bila organizovana u centrima sa jakim prerađivačkim kapacitetima.

Danas je slika dosta drugačija. Promene su dramatične kako sa stanovišta površina pod ovom kulturom, jer su u mnogome manje, tako i sa stanovišta tehnologije proizvodnje, prisutnog sortimenta, ali i smanjenih kapaciteta prerade. Takođe, na gajenje ove kulture značajno utiču i klimatske promene, ali ne nužno negativno ako govorimo o trenutku setve koja može biti jesenja, ali i prolećna.

Nauka smatra da je grašak poreklom iz Južnog dela Azije (Indija) i Etiopije. Grašak su konzumirali najstariji narodi Evrope i Azije. U starogrčkim grobovima, starijih

od 6.000 godina pre Nove ere pronađena su zrna ove kulture, kao i u arheološkim iskopavinama starim 5.000 godina. U srednjem veku bio je jedan od najvažnijih poljoprivrednih kultura. U to vreme uglavnom su ko-rišćene populacije ljubičastog cveta koji se danas sma-tra divljom populacijom nepoželjnom u proizvodnji za ishranu ljudi.

U Persiji i Indiji, a kasnije i u Evropi, sušena zrna graška su se cenila kao zrno kukuruza i pšenice i čuvala su se kao rezerva hrane za eventualna doba gladi. U Evro-pu su nomadska plemena prenela i vrlo brzo se raširio po celom kontinentu i zauzeo bitno mesto u jelovni-ku Nemaca, Švajcaraca, Austrijanaca i Italijana. Glavni centri proizvodnje u 20. veku su SAD, Evropa i Azija. Ova kultura se pre svega gaji zbog zelenih i zrelih zrna, dok se u manjem obimu proizvodi zbog mladih mahuna. Pored sezonske upotrebe svežeg zrna, velike količine se konzerviraju sterilisanjem i smrzavanjem.

Mlad, zelen, grašak je vrlo hranljivo povrće. Po hranlji-vosti stoji ispred sveg ostalog povrća. Ova povrtarska

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

17

kultura se posebno ističe sadržajem suve materije 18 – 22%, 4 – 9 % šećera, 3 – 5 % skroba, 5 – 6 % be-lančevina i značajne količine vitamina A, B i C. Ove vrednosti se pre svega odnose na mlado zrno, dok su kod zrelog zrna one mnogo puta veće. Pored ovih ma-terija u svom sastavu grašak poseduje i značajne ko-ličine lecitina. Lecitin je jako bitan za ljudski organizam i čini 33% težine mozga i 73% jetre. Upravo zato se i naziva hranom za mozak. Veća količina lecitina se nal-azi se u sortama sa naboranim zrnima, a u njima se hlorofil duže čuva i zbog njegove dužine trajanja ta zrna su tamnije zelene boje.

Morfologija. Grašak ima dobro razvijen korenov sistem sa centralnim korenom koji prodire u dubinu i do 1m. Jedna od glavnih osobina ove kulture je da na ko-renovim žilicama obrazuju kvržice u kojima se nalaze bakterije azotofiksatori. Ovo je još jedna agrotehnička prednost ove kulture jer obogaćuje zemljište azotom. Ono što je interesantno reći vezano za funkcionisanje azotofiksatora je da povećana kiselost zemljišta utiče na smanjenje asimilacije azota od strane ovih bakteri-ja. Još jedan od mnogobrojnih razloga za popravljanje pH vrednosti zemljišta.

Stablo je tanko, šuplje i razgranato i zavisno od sorte i načina gajenja, može biti od 30 cm ili pak i do 2 m. U zavisnosti i od tipa berbe može da zavisi koju sortu ga-jimo. Tako niske ili srednje visoke sorte (60 – 90 cm) se gaje za mehanizovanu berbu. Ono što je jako važno na-pomenuti je da klimatski uslovi u mnogome mogu da utiču na porast stabla kod graška, pa imamo slučajeve da sorte kojima je karakteristika da imaju visinu 60 cm u uslovima suše imaju smanjen porast i da ne pređu 30cm. U drugom slučaju sorte koje su visine oko 80 cm izrastu i do 120 cm ukoliko se gaje u uslovima velikih padavina i nižih temperatura.

Glavni nedostatak i najveća mana ove kulture je upravo vezana za čvrstoću stabla. Vrlo često dolazi do pole-ganja biljaka i kod gajenja za zrelo zrno to predstavlja glavni problem jer cela površina može da polegne i da se „zalepi“ za zemlju što dosta otežava žetvu ove kul-ture, s jedne strane, ali i povećava gubitke zrna, s druge strane.

Listove ima parno – peraste sa jednim ili dva para liski koji se završavaju viticom. Kod nekih sorti listovi su pot-puno transformisani u vitice i takve sorte se u gušćim sklopovima lako vezuju jedna za drugu i ne dolazi do većeg poleganja biljaka.

Cvetovi su leptirasti i mogu biti bele boje ili ljubičaste. Gajene sorte graška za ljudsku ishranu se karakterišu cvetovima bele boje i prilikom semenske proizvodn-je ukoliko se primete biljke sa ljubičastim cvetovima sprovodi se mera negativne selekcije koja podrazume-va uklanjanje takvih biljaka. Cvetanje kreće odozdo na gore i traje od 10 do 20 dana.

Posle cvetanja i oprašivanja dolazi do pojave mahune, koja predstavlja plod ove kulture. Mahune su zelena boje, dužine 6 – 10 cm u kojoj se nalazi 2 – 10 zrna. Zrna ili seme graška, u zavisnosti od sorte, može biti od ble-do do tamno zelene boje a ima slučajeva i da je bele ili žućkaste boje. Veličina varira i zavisi od više faktora. Sam oblik zrna je sortna karakteristika i može biti okru-glo, naborano, glatko ili uglasto.

Agroekološki uslovi gajenja. Grašak je biljka umerenog klimatskog pojasa i najbolje uspeva u uslovima prohladnog i vlažnijeg klimata. Seme graška niče već na 2˚C, što je karakteristično za sorte okruglog zrna dok je kod sorti sa naboranim zrnom temperatura ni-canja 4 - 6˚C. Glavna prednost ove kulture je ta što se zbog niskih temperatura nicanja, kao i zbog odličnog podnošenja niskih temperatura može gajiti i u jesen i u proleće. Grašak odlično podnosi i temperature is-pod 0˚C, mlade biljke čak i temperature do -8˚C, dok starije do - 3˚C. Ova tolerancija na niske temperature je posebno izražena za sorte sa okruglim zrnom. Napro-tiv ovoj toleranciji niskih temperatura visoke tempera-ture, a posebno ako su praćene deficitom padavina u mnogome negativno utiču kako na smanjenje prinosa, koji može da bude i potpuno ugrožen, tako i na kvalitet samih zrna.

Grašak ima velike potrebe za vlagom, kako zemljišnom tako i vazdušnom. Najbolje uspeva u rejonima sa većom vlažnošću zemljišta i vazduha. Ima velike potre-be u svetlosti i spada u grupu biljaka dugog dana.

Traži zemljište dobre strukture bogato organskom ma-terijom. Ne bi trebalo da se seje na zemljištima jako teškim zemljištima koja nisu ocedna. Najbolje uspeva na zemljištima pH vrednosti u rasponu 6 – 8.

Grašak je vrsta koja ne podnosi monokulturu. Na istoj parceli bi trebalo da dođe tek posle 5 godina. U plodosmenu treba uvrstiti bilo koju kulturu koja nije leguminoza. Ono što treba istaći je da je sam grašak odličan predusev za sve kulture. Takođe, zbog kratke

18

vegetacije a posebno kad se seje s jeseni, posle graška može da se seje postrna kultura povrća, kao što je cvekla ili kupus, ili druge ratarske kulture posebno u sistemu navodnjavanja.

Đubrenje. Za razliku od ostalih povrtarskih kultura potrebe graška za hranivima su drugačije i smanjene. Budući da je reč o kulturi koja je azotofiksator ima smanjene potrebe za azotom tokom vegetacije. Ono

što treba znati da biljkama graška, azot treba u počet-nim fazama porasta i tada ga mora imati u dovoljnim količinama, dok kasnije kada biljke ojačaju i kada se formiraju kvržice sa azotofiksatorima treba biti jako obazriv sa dodavanjem azota. Veće količine azota stim-ulišu ubrzan rast i dolazi do prevelike bujnosti biljaka koja je najčešće obrnuto proporcionalna rodnosti, tj. ukoliko dođe do preterane bujnosti dolazi do smanjen-ja cvetanja, a samim tim i do pada prinosa ove kulture.

U naučnim radovima analizom ostataka semena graška dokumentovano je da sadrži najviše kalijuma i to 45%, dok je fosfor drugi po zastupljenosti 35%. Pored ove činjenice, takođe je utvrđeno i da su bakterije azoto-fiksatori koje koloniziraju kvržice na korenu graška ta-kođe veliki potrošači upravo kalijuma i fosfora. Iz ovoga proističe da su ova dva elementa najvažnija za prinos ove kulture. Osim fosfora i kalijuma treba voditi računa i o prisustvu kalcijuma (Ca) u zemljištu, ali i jako važnih mikroelemenata kao što su bor (B) i molibden (Mo).

Ono što treba da prethodi unošenju kompleksnih đubriva u zemlju jeste analiza zemljišta kako bi se biljke adekvatno opskrbile potrebnim količinama hraniva. Pored unošenja mineralnih kompleksnih đubriva preporučuje se i obogaćenje zemljišta organskom materijom unošenjem stajnjaka. Ova mera je bolje da se uradi u prethodnoj proizvodnoj sezoni kako bi se stajnjak razgradio.

Na zemljište umerene plodnosti unosi se 30 kg N, 60 kg P i 80 kg K po hektaru. Ako bismo ovaj podatak iz-razili kroz formulaciju kompleksnih đubriva optimalan odnos elemenata NPK bi bio 1 : 2 : 2. Neki tehnolozi proizvodnje preporučuju upotrebu 500 kg/ha formu-lacije 8 : 16 : 24 na srednje bogatim zemljištima. U liter-aturi su velika odstupanja u preporuci primeni miner-alnim đubrivima ali i to odstupanje je uslovljeno tipom i kvalitetom zemljišta, stanju u istom ali i sortimentom kao i gustinom setve.

Vreme optimalne primene ovih đubriva je jesen kada se zaorava polovina planiranih količina a druga polovina uz koju se eventualno dodaje azot dodaje se u predset-venu pripremu. Ukoliko se radi o jesenjoj setvi graška ili ukoliko radimo unošenje đubriva pred samu setvu u proleće, onda se unosi cela količina kompleksnog đubriva u zemljišta u predsetvenu obradu stim da tre-ba voditi računa da đubrivo mora da bude pozicionira-no malo dublje, najmanje 6 – 7 cm daleko od semena u dubinu. Kada biljke dođu u porastu na visinu oko 5 cm treba dodati planiranu količinu azota kao dodatnu prihranu. Treba u tom trenutku birati azotna đubriva sa brže pristupačnim azotom.

Setva. Grašak se seje rano u proleće čim to vreme dozvoli. Od polovine februara prvi trenutak koji nam dozvoli da uđemo u parcelu da je pripremamo i spro-vedemo setvu je pravi trenutak za setvu. Ovako rano posejan grašak iskoristi period povišene vlage i stigne da cveta u periodu kada temperature još uvek ne idu visoko. Niske temperature koje mogu da se jave u ovom periodu, njemu generalno ne smetaju jer je biljka kojoj odgovaraju niže temperature.

Takođe, jesenja setva grašaka je dobra opcija. Za ove namene treba izabrati pravi sortiment koji bolje pod-nosi niske zimske temperature, mada sve sorte mogu da prezime uspešno ukoliko tokom zimskih meseci bude snežni pokrivač kada su jako niske temperature, te ne dođe do pojave golomrazice. Važi pravilo da sorte sa glatkim semenom bolje podnose niske temperature te ovakve sorte treba i birati. Setva se sprovodi proiz-voljno u trenutku kada se proceni da će biljke ući u zimski period u visini stabla oko 10-ak cm. Uzimajući u obzir da se klima drastično menja i da je teško pro-ceniti kakva će zima biti, tj. kada će krenuti sa niskim temperaturama teško je proceniti optimalan trenutak setve. Proizvodna sezona koja je počela u jesen 2018. karakterisala se dugim periodom toplog vremena, bez padavina, do polovine decembra gde se temperatura kretala najčešće oko 16˚C. U ovim uslovima biljke koje su bile sejane krajem sredinom i krajem oktobra zbog tih uslova suše morale su da budu zalivene da bi nikle, a visoke temperature su dovele do prevelikog porasta pa su i biljke ušle prevelike u zimu. Ako se na dalje nas-tave temperature koje ne idu u duboki minus bez snega neće biti bojazni da će biljke graška izmrznuti.

19 18

Kasna jesenja setva je dobra sa stanovišta plasmana svežeg graška jer dolazi na rod u rano proleće kada setva obavljena u februaru još uvek nije blizu berbe. U tom trenutku plasman je siguran, a cena izuzetno viso-ka i omogućuje dobru zaradu proizvođačima.

Za setvu s proleća važi pravilo da što se kasnije spro-vede prinosi su sve manji upravo zbog toga što biljke graška u vreme cvetanja ne vole visoke temperature jer se smanjuje procenat zametnutih mahuna.

Zbog praktičnosti i vremena berbe kako bi se izbeglo da celokupna površina zasejana ovom kulturom jednovre-meno stigne na berbu treba sprovoditi sukcesivnu set-vu. Ovakav način setve omogućiće nam da berba bude u više navrata, kako bi dobili na vremenu za kvalitetnu berbu i plasman.

Sama setva može da se sprovede na više načina različi-tim sejalicama. Može da se seje klasičnim sejalicama za kukuruz na razmaku od 30 – 60cm između redova ali i žitnim sejalicama na 15cm razmaka. Sejanjem kuku-ruznim sejalicama postiže se bolja dubina ulaganja semena koja bi trebalo da bude 3 – 5 cm jer je reč o krupnom semenu. Naravno ukoliko je vreme setve u februaru, onda dubina ne bi trebalo da pređe 3 cm zbog temperature zemljišta. Žitnim sejalicama nije mo-guće spustiti seme na te dubine, te može doći do po-jave da seme bude plitko posejano što s jedne strane može da bude problem zbog golubova i vrana koje mogu da ga vade, a s druge strane zbog plitkog položa-ja ukorenjavanje nije čvrsto, te može doći do dodatnog gubitka čvrstine stabla. Nakon setve žitnim sejalicama preporučuje se agrotehnička mera drljanja, kako bi se seme još malo spustilo u zemlju.

Setvom na razmak od 15 cm postiže gust sklop i veliki broj biljaka po jedinici površine što bi trebalo da rezu-ltira manjim poleganjem, ali i višim prinosom, ali opet treba naglasiti da to dosta zavisi i od sortimenta, uslo-va gajenja i pravilne agrotehnike.

Razmak u biljaka u redu nije veliki i reguliše se ko-ličinom semena za setvu i iznosi oko 5 – 7 cm. Količina semena za setvu ukoliko sejemo na razmak od 15cm je okvirno 300kg u zavisnosti od krupnoće semena i ap-solutne mase semena pri prosečnoj klijavosti semena preko 90% i dobroj energiji klijanja.

Seme mora da bude zaprašeno fungicidima kako bi se sprečile štete usled delovanja zemljišnih patogena, zbog kojih može doći do propadanja klijanaca graška (Fusarium oxysporum f.sp. pisi, Pythium sp., Rhizocto-nia sp.) i gubitka željenog sklopa useva.

Berba i prinosi. Kada je reč o berbi graška vrlo je važ-no odrediti tačan trenutak početka berbe. Kao što smo već napomenuli grašak cveta sukcesivno od donjih grančica prema gore i isto tako i zameće. Ovo znači da je mahuna u dnu stable i najstarija i svaka sledeća ma-huna je za dva dana mlađa od prethodne, te je zato mehanizovana berba komplikovana jer nije ujednače-na zrelost zrna po mahunama. Razlikuju se pristupi i načini berbe. Mehanizovana berba zelenog graška se radi na jako malim površinama vezanim za pojedine kombinate, te ćemo o ovom načinu berbe samo gratko reći par reči. U koliko bi berba graška počela ranije tj od trenutka ispunjenosti mahuna prvog ili eventualno drugog plodnog nodija postigao bi se najbolji kvalitet zrna ali bi se izgubio prinos. U suprotnom ako bi ber-ba počela kada se sve mahune ispune zrnom onda bi dobili pun potencijal rodnosti, ali bi izgubili kvalitet. Negde je sredina i po ovom pitanju najbolje rešenje. Tako se kao najoptimalniji trenutak početka berbe kad se mahune trećeg plodnog nodija ispune zrnom.

Kod ručne berbe kažemo da je grašak u tehnološkoj zrelosti, tj. optimalnom vremenu za berbu kada zrna dobro ispune mahune, a još su mekana. Ovo je vrlo važan trenutak koji traje svega par dana jer se dešava da zrna vrlo brzo prođu tu tehnološku zrelost pogoto-vo kada su vremenske prilike takve da su temperature malo više, te se ubrzava i metabolizam graška.

Taj najoptimalniji trenutak za početak berbe može da se izrazi i u danima od precvetavanja a oni su pre svega u direktnoj zavisti od sortne genetike. Tako, sorte sa glatkim zrnom stižu za berbu za oko 15 – 17 dana od precvetavanja dok je kod sorti sa naboranim zrnom taj trenutak tek posle perioda 18 – 25 dana.

Grašak za svežu potrošnju koji se bere ručno u 2 – 3 navrata uzimajući u obzir da mahune sazrevaju sukce-sivno odozdo na gore. Prva berba treba da se sprovodi što pažljivije kako bi se izbeglo preveliko povređivanje biljaka i njihovo kidanje jer će to smanjiti prinos.

Okvirna norma koju jedan radnik može da ubere je od 60 – 100kg na dan, u zavisnosti od iskustva i visprenosti radnika.

20

Ubrane mahune se odmah plasiraju na tržište i prodaju jer se proces zrenja zrna u njima nastavlja i posle berbe te šećeri brzo prelaze u skrob, što pogoršava kvalitet zrna. Isto se dešava i sa okrunjenim zrnima tj. zrnima očišćenim iz mahuna. Ovako izvađena zrna mogu se ču-vati i do 15 dana, ali u rashladnim uređajima na tem-peraturi 2 - 3˚C.

Sam prinos može mnogo da varira, a mnogo je faktora koji mogu da utiču na njega od sortnog potencijala, preko kvaliteta zemljišta i agrotehničkih mera do klimatskih faktora i uslova proizvodnje. Ako bi ignorisali ostale faktore i držali se genetičkog potencijala pojedinih sorti, prosečan prinos bi se kretao u rasponu 4 – 6 t/ha mladog zrna ili 8 – 12 t/ha mahuna, što je zaista dosta. Međutim, u uslovima trenutnog ambijenta gajenja ove kulture gde su često primenjene agrotehničke mere neadekvatne ili nepotpuno sprovedene, gde je zemljište često previše kisele pH reakcije i sa teškim blokadama hranljivih materija usled toga, često je ostvaren prosečan prinos u granicama 2 – 3 t/ha zrna. Nažalost, kao i kod proizvodnje drugih kultura kako povrtarskih tako i ratarskih i voćarskih, proizvođači često zasnivaju ovu povrtarsku kulturu napamet bez prethodne analize zemljišta i saniranja nepovoljne situacije u istom kao i u primeni mineralnih hraniva često sa prenaglašenim sadržajem azota, što se sve negativno odrazi na prinos.

Tehnologija zaštite graška od štetnih korova, insekata i bolesti. Kao i kod drugih povrtarskih kultura tako i u proizvodnji graška postoje mnogi ograničavajući faktori u vidu korova, štetočina pa i bolesti. Kompanija Agromarket i u ovom slučaju nudi kompletnu tehnologiju proizvodnje i zaštite ove kulture.

Specifičnost kasnije jesenje setve nam omogućava da zbog nepovoljnih klimatskih uslova za razvoj korova ali i štetočina i bolesti praktično možemo da prođemo bez bilo kakvih tretmana. Dok kod rane prolećne setve to nije slučaj.

Ono o čemu moramo razmišljati odmah po setvi ove kulture jesu korovi koji predstavljaju i jednu od dve najveće opasnosti po prinos ove kulture. Tehnologija zaštite ove kulture podrazumeva da se odmah posle setve, a pre nicanja uradi tretman herbicidima kako bi uništili prvi talas korova koji mogu da se jave istovre-meno sa nicanjem biljaka graška. Ova mera je jako važ-na jer omogućuje tek klijalim biljčicama nesmetan rast i uzimanje mineralnih i organskih hraniva iz zemljišta bez kompeticije, tj. otimanja za hranu sa korovima.

Od herbicida može se upotrebiti Mont 960 EC (1,2 – 1,5l/ha) ili Pendistop (4 - 5,0 l/ha). Doza primene zavisi od tipa zemljišta.

Nakon nicanja useva graška treba se spremati za još jedan tretman herbicidima za talas korova koji dolazi posle prvog kojeg smo uspešno uništili prvim tretmanom na „crno“. U fazi prve troliske do druge lisne grane ili približno kada su biljke graška visine oko 10cm ukoliko na parceli primetimo novi talas širokolisnih korova treba upotrebiti herbicid Bentamark (2,5 l/ha). Velika prednost ovog preparata je da ima izuzetno veliku efikasnost prema širokom spektru širokolisnih korova pa čak i na palamidu, čičak, divlju papriku i mnoge druge.

U tom trenutku najčešće ne dolazi do pojave uskolisnih korova (sirak, muhar) jer oni traže nešto više tempera-ture za nicanje. Mogu da se pojave samonikle biljke pšenice ili ječma ako je to bio predusev ili biljke divl-jeg ovsa. Ukoliko se pojave ove biljke u ovom trenutku ili kasnije uskolisni korovi kao što su to sirak ili mu-har proizvođači imaju na raspolaganju herbicide Floyd (1,3l/ha), Kletox Extra (1,0l/ha) ili Kletox (2,0l/ha).

Druga najveća opasnost po proizvodnju ove kulture jeste pojava graškovog žiška. Ovo je štetočina koja u vreme pojave prvih mahuna polaže jaja u mahunu ubadanjem, iz jajeta se pili larva koja se ubušuje u ma-hunu i kasnije u seme gde se hrani, prolazi faze svog razvoja i formira se odrasla jedinka. Tako oštećena zrna nemaju upotrebni kvalitet ni za ljudsku ishranu ni za setvu.

Upravo je trenutak za suzbijanje ove štetočine kada se prve mahune dostignu dužinu oko 1 cm. U tom trenutku tretmanom insekticida Despot ili Nurelle D (2,0 l/ha) ili Reldan 22 EC (1,5 l/ha), ne dozvoljavamo da dođe do poleganja jaja u mahunu i jednim tretmanom očis-tićemo sve jedinke spremne da to urade. Poželjno je koristiti okvašivač Imox (0,1%) ili Vin-Film (0,3 l/ha) koji će omogućiti bolju perzistentnost insekticida.

U ovom trenutku kada se radi tretman insekticidom treba dodati i neki od sledećih preventivnih fungicida Dithane DG Neo Tech ili Penncozeb WG (2,5 kg/ha) ili lokalsistemičnih fungicida Balear 720 SC (1,5 l/ha) ili Queen (0,75 l/ha), kako bi zaštitili biljke graška od po-jave bolesti koje mogu takođe da ugroze proizvodnju.

Na ovaj način zaštitićemo biljke i od graškovog žiška i od pojave pegavosti i plamenjače graška i dati kom-pletnu zaštitu.

Grašak je kultura koja svim svojim kvalitetima zaslužuje veće površine.

21 20

Ekološke crticePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj

Izvor: EurActiv, februar 2019.

Nove elektrane na vetar, solar-nu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj i Francuskoj. To pokazuje najnovi-ja analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u EU u 2018. godini. Obnovljiva ener-gija je prema tim podacima u 2018. dostigla 32,3% u ukupnoj proizvod-nji struje. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ra-nije. Proizvodnja električne ener-gije od uglja širom EU opala je za dodatnih šest odsto i sada je 30% niža od one iz 2012.

To dokazuje da se nastavlja ubrza-no potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

Bioplastika od semena maslina

Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Turski inovatori osmislili su način za pretvaranje semena maslina u održivu bioplastiku. Tvrde da od pet tona nusprodukta proizvodnje maslinovog ulja - semena, mogu da naprave oko tri tone zelene pla-stike. Pretpostavlja se da bi svaki proizvedeni kilogram bioplastike od maslina, umesto tradicional-ne, značio oko šest kilograma CO2

za atmosferu manje. Dujgu Jilmaz, glavni fnansijski službenik kompa-nije Biolive, kaže da njihove granule mogu da se upotrebljavaju u indu-striji ali i u elektronskim uređajima. ,,Uspostavićemo proizvodni pogon i prodavaćemo bioplastiku industri-

ji u skladu sa potražnjom tržišta”, najavio je Jilmaz dalje planove za komercijalizaciju Biolive plastike.

Insekti u svetu nestaju alarmantnom brzinom

Izvor: Politika, 18, februar

Gotovo polovina svih vrsta in-sekata u svetu, ključnih kako za ekosisteme tako i za poljoprivre-du, nestaje alarmantnom brzinom,

23

pokazuju rezultati naučnih studija koje upozoravaju na ”katastrofa-lan kolaps” prirodnog okruženja na planeti. Ekosistemi ne mogu funk-cionisati bez miliona insekata koji čine osnov lanca ishrane, a rezulta-ti najnovijih istraživanja objavljeni u časopisu o biološkoj očuvanosti (Biological Conservation) upućuju na to da na njihov nestanak najviše utiče ljudska aktivnost i klimatske promene. ,,Zaključak je jasan: ako ne promenimo način proizvodnje hrane, jer se zbog savremenog na-čina poljoprivrede uništava previ-še korisne flore i faune, neki insek-ti će za nekoliko decenija izumreti” kažu autori 73 objedinjene studije. Danas je trećina vrsta pred istre-bljenjem, a svake godine popis se povećava za dodatnih jedan odstokažu naučnici sa univerziteta u Sidneju i Kvinslendu (Francisco Sanchez-Bayo i Kris Wyckhuys), napominjući da je brojka ekviva-lent najvećoj epizodi izumiranja” od nestanka dinosaura. ,,Proce-nat insekata koji nestaju, a reč je

o 41 odsto, dvostruko je veći nego kičmenjaka, a stopa izumiranja lo-kalnih vrsta koja iznosi 10 odsto, osam je puta veća” kažu stručnjaci. Kada govorimo o nestanku biora-znovrsnosti, našu pažnju najčešće privlači sudbina velikih životinja. Olako se zaboravlja da su insekti od ključnog značaja za eko siste-me. ,,Treba brzo delovati i pokušati sprečiti kolaps važnih ekosistema

jer će posledice biti katastrofal-ne” tvrde naučnici. Insekti su od vitalnog značaja kada je posredi proces oprašivanja, a smanjenje njihovog broja utiče na čitav pre-hrambeni lanac. U Francuskoj je, na primer, tokom 2018. evidenti-ran pad broja ptica. ,,Nema više toliko insekata,to nam je najveći problem – objasnio je jedan od au-tora francuske studije, dodajući da i ptice koje se hrane se menkama u jednom trenutku u godini treba-ju insekte kako bi prehranile svoje mlade. Po rezultatima istraživanja objavljenim krajem 2017. na teme-lju podataka nemačkih naučnika, Evropa je za manje od 30 godina izgubila gotovo 80 odsto ”svojih” insekata, a posledica je nestanak više od 400 miliona ptica. Ali od insekata kao izvora hrane osim ptica zavise, ježevi, gušteri, ribe, vodozemci... Među najugroženijim vrstama insekata su leptiri, pčele, ose, stršljeni – koji žive na svim kontinentima osim Antartika i tvr-dokrilci poput bubamara ili svita-ca.

24

Značaj pravilne rezidbe lešnikaIzvor: AgroKlub, 27. januar

Kada se pogledaju statistički podaci, da gotovo osam miliona stanovnika u Turskoj, direktno zavisi od proizvodnje, prerade ili reklame lešnika i njegovih prerađevina, a uz relativno povoljne agroekološke uslove za njegov uzgoj na području Balkana, sve veći trend postaje plantažiranje ove voćne vrste i na našim prostorima.

Prilikom zasnivanja zasada, voćari često traže informacije o bitnim parametrima za uspešnu proizvodnju, kako u sredstvima javnog informisanja tako i kod stručnih lica iz oblasti poljoprivrede u delu nadmorske visine do koje uspeva lešnik, klimatskih uslova, neophodnih karakteristika zemljišta, sortimentu, uzgojnom obliku, razmaku sadnje.

Praksa puno puta pokaže da nekada i iskusniji voćari, nakon odlično odrađenih početnih koraka, prave veliku grešku kod rezidbe lešnika. Greške nastaju u najvećem broju slučajeva zbog, u narodu, ustaljenog mišljenja da se lešnik ne reže ili da se reže na svakih nekoliko godina “jer to je biljka koja raste i rađa i po šumama bez rezidbe”. Upravo je rezidba ključ rane i stabilne rodnosti sa plodovima visokog kvaliteta, redovne obnove rodnog drveta i dužeg zivotnog veka biljke.

Redovna zimska rezidba lešnika. Lešnik može da se uzgaja kao stablo na podlozi mečija leska, ali je većinom u zasadima prisutan uzgoj u žbunastoj formi, koja mora imati oblik pravilne (grmolike) vaze sa 3-5 (najčešće četiri) u prostoru dobro raspoređenih osnovnih grana. Osnovni cilj rezidbe je održavanje pravilnog uzgojnog oblika, da bi se uspostavio dobar odnos između nadzemnog i podzemnog dela biljke, ostavila dovoljna količina lisne mase, obezbedilo dobro osvetljenje rodnih grana, a najvažnije ostvario visok prinos kvalitetnog ploda. Sve se to može postići redovnom zimskom rezidbom, koja u zavisnosti od stanja biljke i rodnosti može biti duža ili kraća.Prilikom rezidbe, osnova je održati formu grmolike vaze sa 3-5 glavnih grana, tako da je potrebno odmah ukloniti sve mlade izbojke koje zagušuju žbun i koji su konkurencija glavnim granama. Oni se ne prikraćuju, već se uklanjaju do osnove. Ukoliko se ne uklone, oni postaju sve jači i remete odnos rodnih grana u krošnji, zagušuju krošnju i kvare uzgojni oblik.Sledeći korak bi trebalo biti uklanjanje svih slomljenih, oštećenih ili eventualno obolelih grana.

Pomlađivanje krošnje. Shodno starosti treba razmisliti o podmlađivanju biljke, te stoga ukoliko je potrebno može se odabrati jedna od grana koja se skraćuje

25 24

do svoje polovine, prevođenjem na mladu granu, kako bi se podmladila krošnja i na taj način produžio životni vek biljke i obezbedilo stabilnije plodonošenje. Voditi računa da se podmlađivanje obavlja redovno i postepeno, shodno potrebi, kako se ne bi poremetila rodnost i izazvao prekomeran vegetativni porast.

Uklanjanje bujnih vrhova. Sledeći korak je uklanjanje bujnih vrhova na taj način što se bujna grana uklanja, do slabo bujne. Na taj način se prevodi rast na slabo bujnu granu, jer ona u vegetaciji koja sledi treba da bude vršna grana ili produžnica tog dela krošnje. Da bi se sa sigurnošću isforsirao njen porast, kako bi preuzela ulogu vršne, potrebno je ukloniti jednu ili dve njoj konkurentne grane, koje se obično nalaze ispod nje.Sa svih grana je potrebno ukloniti mladare koji se ukrštaju u unutrašnjosti krošnje, vodopije kako bi se otvorila sama krošnja i obezbedilo dovoljno svetlosti. Bez dobre osvetljenosti nema kvalitetnog prinosa.

Prošlogodišnje priraste ne treba nikada prekraćivati. Najbitniji momenat kod rezidbe lešnika je pravilan odabir rodnih grančica i njihov raspored. Lešnik formira cvetne pupoljke na vrhovima prošlogodišnjih prirasta, te stoga te priraste ne treba nikad prekraćivati. Oni mogu da se režu, ali samo uklanjanjem do osnove i to u slučaju da ih je jako veliki broj, pa je potrebno prorediti ili su jako loši.

Loša rodna grančica kod lešnika je ona iz prošle vegetacije, čija je dužina do 10 cm, jer se na takvim granama u predstojećoj vegetaciji formiraju loši, šturi plodovi koji često i otpadaju u toku same vegetacije. Ovi prirasti nastaju kao posledica izostanka rezidbe.Prirasti preko 40 cm nastaju kao posledica jače rezidbe, koja nije dobra, ili kao rezultat prekomernog đubrenja azotnim đubrivima. Ovi prirasti takođe potpadaju pod kategoriju loših, kada je u pitanju prinos.Najbolje rodne grančice su one čija je dužina od 15-35 cm, jer se na njima u tom rasponu dužine formira najveći broj glomerula. Rezidbom i prihranom je potrebno potruditi se da se u toku vegetacije formira što veći broj upravo ovih grana. To su grane koje se u toku zimske rezidbe ostavljaju kao nosioci rodnosti i ne orezuju se, osim ukoliko ih nema jako veliki broj i to samo u cilju njihovog proređivanja radi bolje osunčanosti krošnje.

26

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Poljoprivredni rast čak 16%Izvor: Mondo, 24. januar

Ekonomija Srbije ostvarila je u 2018. godini realni rast od 4,4 procenta, što je veoma dobro za srpske prilike. Solidan rast BDP-a je veoma dobra vest iz srpske ekonomije. Nije to kineskih desetak odsto, nije ni 5 do 6 odsto koliko su u vreme svoje trancizije postizale neke istočnoevropske privrede a koliko bi trebalo da ima i Srbija, ali je daleko više od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Konačni podaci o rastu BDP-a biće poznati krajem januara iduće godine, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio procenu ekonomskih kretanja u 2018. godini i aktuelne statističke pokazatelje. ,,U odnosu na 2010, koja je za Zavod aktuelna bazna godina, taj rast je 15 odsto”, rekao je Kovačević. Bruto investicije u osnovna sredstva su u poređenju sa 2017. godinom realno porasle za 9,1 odsto, dok je industrijska proizvodnja imala rast fizičkog obima od dva posto u odnosu na godinu ranije, pokazuju procene ekonomskih kretanja u 2018. godini.Poljoprivredna proizvodnja je u 2018. u odnosu na godinu ranije ostvarila rast fizičkog obima od 16,3 procenta. Kovačević je rekao da poljoprivredna proizvodnja u 2018. beleži veoma visok rast koji je sada, nakon sušne 2017. godine, 16,3 odsto, dok su u junu prognoze bile da će iznositi 10 odsto. Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu na godišnjem nivou beleži realni rast od 10,9 odsto. Promet u trgovini je realno povećan za 4,5 a promet u trgovini na veliko za 9,1 procenat. Promet hrane, pića i duvana beleži rast od 3,5 odsto, promet prehrambenih proizvoda raste za 6,4 odsto, dok je promet motornih goriva veći za 3,4 odsto. Kovačević je dodao i da potrošnja raste, a da je u porastu kupovina trajne robe, odnosno predmeta za domaćinstva. U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2018. godini je zabeležen realni rast od 10,1 odsto, dok je broj noćenja tur-ista povećan za 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Procenjeni rast fizičkog obima u sektoru Saobraćaj i skladištenje iznosi 4,9 procenata, a oblast telekomunikacija rast od 1,0 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena u evrima pokazuje rast izvoza od 9,0 odsto i rast uvoza za 13,5 procenata u tekućoj godini u odnosu na prethodnu.Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, došlo je do povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu iznosi 49,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,3 procenta. Procenjeno je takođe da su zarade bez poreza i doprinosa u 2018. godini nominalno veće za 5,9 odsto, a realno za 3,8 posto nego lani. Godišnja stopa inflacije, prema proceni statistike, iznosi 2,1 odsto.

Ovčarstvo u Srbiji beleži konstantan rast, ukupan broj goveda opada

Izvor: eKapija, 18. februar

Ovčarstvo u Srbiji jedina je oblast stočarstva koja ima konstantan uspon, o čemu svedoče najnoviji podaci Repub-ličkog zavoda za statistiku (RZS) za decembar prošle godine, a koji pokazuju da je broj ovaca u Srbiji veći za 5,6% u odnosu na desetogodišnji prosek. S druge strane, u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), podaci RZS-a po-kazuju da se beleži ukupan negativan trend u stočarstvu. Tako je ukupan broj goveda manji za 6,5%, svinja za 14,7%, koza za 14,2 i živine za 11,1%. Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (46,7 procenata u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (44,3 odsto). Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, ukazuju u RZS, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.

27 26

28

Sumpor i njegov značaj u ishrani biljakaBojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Poslednjih desetak godina, srećemo se, kako u liter-aturnim podacima, tako i u formulisanim osnovnim i vodotopivim đubrivima, sve više sa pojavom da pored osnovnih makroelemenata, azota, fosfora i kalijuma, ona sadrže još neke elemente. Jedan od takvih je i sum-por.

Sumpor je našim proizvođačima više poznat po svom fungicidnom i delimično insekticidnom dejstvu (deluje svojim parama na grinje i neke insekte), ali bi trebalo da znamo da je takođe veoma važan u ishrani biljaka.Naučnim ispitivanjima je utvrđeno da je za život viših biijaka neophodno 17 hemijskih elemenata. Zbog toga su označeni jednostavno kao neophodni, hranljivi el-ementi u ishrani biljaka. Kako sve biljke ne koriste iste količine hranljivih elemenata nastala je podela na: - makrolemente (C, O, H, N, P, K, S, Ca, Mg i Fe), - mikrolemente (B, Mn, Zn, Cu, Mo, Cl i Ni), - i ostale, korisne i toksične elemente.

Sumpor (S) je veoma rasprostranjen element u priro-di. Nalazi se u zemljištu, u organskom i neorganskom obliku ali i u atmosferi. U zemljištu se sadržaj sumpora kreće od 0,01-0,025%, a od te količine oko 80% čini or-ganski sumpor dok 20% neorganski sumpor.Biljke usvajaju sumpor iz zemljišta u vidu sulfatnog SO4 (2-jona), sulfidnog SO3 (2-jona) i u vidu sumpor dioksi-da (SO2) iz atmosfere. Pre ugradnje u organsku materi-ju, u biljkama se vrši redukcija sumpora...

Uloga sumpora u metabolizmu biljaka je višestruka. Povezan je s lancem prenosa elektrona, učestvuje u održavanju ravnoteže oksido-redukcionih procesa. Sastavni je deo aminokiselina kao što su: cistin, cis-teina i metionin, koje učestvuju u izgradnji mnogih enzima kao što su proteaze, urease. Sastavni je deo sastav sekundarnih biljnih jedinjenja kao što su senfna ulja, neki glukozidi i u sastav vitamina kao što su biotin (vitamin H) i tiamin (vitamin B1), zatim različiti antibi-otici i slična jedinjenja.Smatra se da sumpor ima važnu ulogu u građenju ot-pornosti biljaka prema niskim i visokim temperatura-ma i suši. Sumpor je izuzetno važan u formiranju en-

dosperma žitarica, koji ima značajan uticaj na prinos i kvalitet roda, kako i sadržaj ulja u uljnim kulturama. S druge strane, u proizvodnji povrća najviše zahteva pre-ma sumporu imaju kupus, karfiol i luk.Za prelazak sumpora u oblik koji biljke lako usvajaju - SO4, veliku ulogu imaju mikroorganizmi. Mikrobiološka biomasa zemljišta je ključna pokretačka sila u miner-alizaciji i oslobađanju sumpora iz organske materije. Uloga hemolitotrofnih bakterija iz roda Thiobacillus u procesu oksidacije i redukcije sumpora je velika. Oksi-dacija sumpora ili sulfurifikacija bitno utiče na po-boljšanje plodnosti zemljišta, formiranje sulfata, koji biljke mogu iskoristiti, a kiselost iz te reakcije pomaže topivosti drugih biljnih hranjiva. Taloženjem iz atmos-fere gde se sumpor nalazi u obliku SO2 ili H2S se spušta u zemište.

Đubrenje mineralnim đubrivima i primena sredstva za zaštitu bilja koja sadrže sumpor takođe obogaćuju zemljište sumporom.

Upotrebom visoko koncentrovanih, kompleksnih đubriva, sumpor se sve manje unosi u zemljište, pa se u intenzivnoj proizvodnji može desiti da ga nema u po-trebnim količinama za postizanje visokih prinosa. Stroža primena ekoloških propisa i smanjenje emito-vanja SO2 u atmosferu, kao i primena koncentrovanih đubriva sa manjim sadržajem sumpora, doveli su do toga da u zemljište dospeva znatno manje sumpora, do 20- tak kilograma godišnje. Sulfatni jon u zemljištu je veoma pokretljiv, tako da se u regionima sa velikim količinama padavina godišnje iz zemljišta može isprati i do 100 kg sumpora.Za sada u našoj zemlji nisu primećeni znaci akutnog nedostatka sumpora, ali je ispitivanjima koja su spro-vedena 1995. godine, utvrđeno da je sadržaj sumpora u zemljištu u najznačajnijim poljoprivrednim regionima

29 28

Srbije, u Vojvodini, Šumadiji i u severnom Pomoravlju u 57% ispitivanih zemljišta nizak, 10% zemljišta beleži nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeđeno ovim elementom.

Nedostatak sumpora se može javiti na zemljištima siromašnim humusom. Simptomi nedostatka sumpora slični su manjku azota, hloroza se može primetiti prvo na mladom lišću (za razliku od azota gde se nedostatak primećuje prvo na starijem lišću), stabljika je kraća, listovi su deblji, uži i kraći, dolazi do uvijanja lišća. Kod uljane repice i šećerne repe lišće može dobiti ljubičastu nijansu zbog povećane sinteze antocijanina. Kod ostalih biljaka, manifestuje se po obodu lista i u međunervnom prostoru, kao tamni rub ili tamne pege, a plodovi sazrevaju ranije. Nedostatak sumpora smanjuje sadržaj hlorofila, smanjuje sadržaj aromatičnih materija (npr. kod lukova Allium spp.). Kod žitarica smanjuje sadržaj proteina, povećava ni-trate, a time se smanjuje kvalitet termičke obrade u pekarskoj industriji (što je vidljivo kod pečenja u inten-zivno smeđoj boji hleba i peciva, sniženom elastiticetu brašna, smanjenom volumenu pečenog proizvoda).

Na tržištu se mogu naći mineralna đubriva sa većim sadržajem sumpora, kao što su „amonijumsulfat“ koji sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, „jednostruki super-fosfat“ koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga, dvo i trokomponentna kompleksna đubriva koja sadrže manji ili veći % sumpora (od 5 do 14 %). Međutim prilikom izbora mora se voditi računa i o tome da npr. treba istaći da amonijum sulfat izrazito „kiselo đubrivo”. Primena većih količina ovog đubriva jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vredno-sti u kraćem vremenskom periodu što se može negativ-no odraziti na usvajanje drugh hranljivih elemenata od strane biljaka.

Ono što struka savetuje proizvođačima je da redovno rade hemijsku analizu zemljišta, na bazi iste vode raču-na o sadržaju humusa i pH reakciji, optimizuju nivoe primene mineralnih đubriva u zavisosti od potrebe gajene biljke i planiranog prinosa i uvek vode računa o tome da smo „zemljište pozajmili od generacija koja dolaze“.

31

32

Polemika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Zašto je voće i povrće iz celog sveta jeftinije od domaćeg?

Izvor: Blic, 14. januar 2019.

Pasulj iz Kirgistana, krompir iz Ho-landije i Izraela, mađarski grašak, beli luk iz Kine, crni luk sa Novog Zelanda, šargarepa iz Južne Afrike, jabuke i kruške iz Poljske, lešnik iz Turske…

Godinama voće i povrće koje može-mo da uzgajamo u svakom dvorištu uvozimo iz najudaljenijih zemalja jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza – jeftinije od domaćeg. Zbog toga za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo godišnje dajemo po nekoliko stoti-na miliona dolara.

Stručnjaci kažu da postoje dva ra-zloga za ovakav trend – sezonski

karakter, s obzirom na to da povrće stiže u određeno doba godine, da zavisi od klimatskih uslova i da ga nema tokom cele sezone, ali i to što naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni i da isporuče dovoljne količine. Zbog toga trgovinski lanci umesto da nabavljaju povrće i voće od većeg broja malih proizvođača u zemlji, uvoze gotovo sve kulture ujednačenog kvaliteta i standar-dnog pakovanja. Takođe, kako na-vode u Ministarstvu poljoprivrede, razlog je i novi sortiment određe-nih voćnih vrsta i povrtarskih kul-tura koje još nisu počele masovno da se proizvode u našoj zemlji.,,Naši proizvodi su skuplji jer je skupa proizvodnja i zato što se

poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju pro-izvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija jer ih država regresira” kaže za „Blic“ agroekonomista Milan Prostran.

Pasulj – cena: od 250 do 300 dinara, poreklo: Kirgistan, Kina, Etiopija, Egipat. Domaćeg pasulja u radnjama i na pijacama skoro da nema i gotovo da nije čudno što srpski prebranac pripremamo od pasulja iz Azije. Nestali su veliki potrošači poput vojske, ali i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se dva puta nedeljno spremao pasulj. Tako

33

je od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja u Srbiji postalo isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta. Na uvoz pasulja potrošimo godišnje oko 9,5 miliona evra. Cena po kilogramu je između 250 i 300 dinara i gotovo da se nije menjala u prethodne dve godine. Srpski pasulj je, s druge strane, znatno skuplji od azijskog. Proizvodnja je skupa – pasulj je vrsta koja reaguje na loše vremenske uslove, tako da se uz svu primenjenu agrotehniku ne može garantovati da će prinos biti u optimalnim granicama. U dobroj godini on može biti tri tone po hektaru, a u lošoj godini 500 kilograma po hektaru, što je razlog da se proizvođači ne usuđuju za ozbiljniju proizvodnju.

Krompir – cena: od 50 do 300 di-nara, poreklo: Nemačka, Grčka, Holandija, Italija, Izrael. Ako ste mislili da je krompir koji kupujete u prodavnici ili na pijaci isključivo srpski, jer imamo pogodno zemlji-šte za njegovo gajanje, varate se. Iako gotovo svaki prodavac na pi-jaci tvrdi da je „ivanjički“, domaće pijace, a posebno trgovinski lanci preplavljeni su uvoznim krompi-rom koji dopremamo iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Grč-ke, Francuske, Holandije i Italije. Neki kontigenti stižu čak i iz Egip-ta i Amerike, a ukupne količine koje uvezemo dostižu i 40 miliona tona godišnje, što vredi i više od sedam miliona evra. Razlog je ve-lika tražnja, a mala površina pod zasadima. Poznato je i da cena va-rira, kilogram mladog krompira na početku sezone često košta kao i kilogram svinjskog mesa. U sezoni, krajem septembra i početkom ok-

tobra, krompir je moguće kupiti za 50 dinara, dok veća cena dolazi sa dubljim ulaskom u zimu.

Beli i crni luk – cena: 350 dinara (beli luk), 80 do 100 dinara (crni luk), poreklo: Kina (beli luk), Peru (crni luk) Domaći beli luk retko se može naći u prodavnicama. Ima ga na pijacama, a cena je duplo veća od belog luka koji najviše uvozimo iz Kine. Najčešće ga prodaju trgov-ci u velikim lancima po ceni do 350 dinara za kg, a ima ga i na pijaca-ma. Srbi tradicionalno dosta kori-ste luk, što potvrđuje i činjenica da godišnje uvezemo i pojedemo čak do 400 tona. Uvozimo i crni luk (čak 10.000 tona godišnje), koji u Srbiji može da nikne na svakom ćošku, i to iz Južne Amerike, odnosno Pe-rua. Razlog su male količine koje mogu da proizvedu naši poljopri-vrednici.

Kruške i jabuke – cena: od 100 do 150 dinara (kruške), od 30 do 70 dinara (jabuke), poreklo: Poljska (kruške), Srbija (jabuke). Proizvod-nja krušaka u Srbiji opada iz godi-ne u godinu, a stručnjaci upozora-vaju da će, ako se uzgoj ovog voća ne osavremeni i marketinški podu-pre, naša zemlja morati i dalje da ih uvozi. Kruške najčešće uvozimo iz Poljske. Potrošnja ovog voća u Srbiji inače je mala – iznosi oko je-dan kilogram po glavi stanovnika, za razliku od Evrope, gde iznosi oko pet kilograma po glavi stanovnika. Jabuke su voće koje Srbi najviše jedu – čak oko sedam kilograma godišnje po glavi stanovnika. Po-red cene koja je najčešće najniža od cene ostalog voća koje prodavci nude, razlog je i to što Srbija ima dosta svoje jabuke. To je i razlog

što se Srbija može pohvaliti znat-nim izvozom ovog voća, i to najče-šće u Rusiju.

Kupus – cena: od 25 dinara do 50 dinara, poreklo: Srbija, Makedoni-ja, Albanija, Grčka.Iako je Srbija (prvenstveno Vojvo-dina) područje kupusa, Srbija go-dišnje ovog povrća uveze za oko 30 miliona evra. Toliko platimo oko 12 hiljada tona kupusa koji najčešće dopremamo iz Makedonije, Alba-nije i Grčke. Tražnja za kupusom u Srbiji više nego duplo prevazilazi domaće proizvođačke kapacitete. Najviše proizvođača je u Vojvodini, u Futogu, gde u poslednje vreme sve više poljoprivrednika odustaje od proizvodnje ove kulture. Razlog je visoka proizvođačka cena i mala tržišna cena.

Limun i pomorandža - cena: od 70 do 100 dinara (limun), pomorandža (80 do 160 dinara), poreklo: Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina Srbija godišnje uveze limuna za oko 20 miliona dolara, a pomoran-dže za 25 miliona dolara, potvrdili su u Privrednoj komori za “Blic”. Glavne zemlje uvoznice su Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina. Ove zime građane Srbije prilično su iznenadile niske cene ovog južnog voća – limun je danas moguće ku-piti po ceni od svega 70 do 90 dina-ra, koliko u trgovinskim centrima košta i kilogram mandarina, dok je pomorandža skuplja za 20 do 30 di-nara. Niska cene je rezultat isklju-čivo velike ponude ovih kultura u Turskoj i Grčkoj, što zbog pogodne klime i tople 2018. godine, što zbog povećanih površina pod zasadima ovih agruma.

Šargarepa - cena: od 60 do 80 di-nara, poreklo: Rusija, Velika Brita-nija, Amerika

I šargarepa, koja takođe ima sve uslove za uzgajanje u Srbiji, dolazi iz Rusije, Velike Britanije i Amerike. Za samo šest meseci prošle godine uvezli smo blizu 200 tona ovog po-vrća, što godišnje dostiže i do 1,2 miliona evra. Ipak, stručnjaci tvrde da domaći proizvođači sve više šire proizvodnju šargarepe, a da je po-red relativno jeftine i ne toliko za-htevne proizvodnje razlog i dobra zarada. Kilogram šargarepe u Srbiji u proseku košta oko 60 dinara, a u zimskim mesecima cena ide i više od 80 dinara.

Kako se prehraniti bez sredstava za zaštitu bilja?

Izvor: Glas Slavonije, februar 19, 2019.

Neka novija istraživanja pokazuju da bi se bez pesticida proizvodilio 70 posto hrane manje nego danas. Jasno je da je planet sve napučeniji i da su resursi ograničeni, pa kako se onda prehraniti bez pomoći naprednih tehnologija, kao što je, među ostalima, i primjena sredsta-va za zaštitu bilja. Pitanje je to o kojem se, između ostalog, rasprav-ljalo na nedavno održanom 63. Se-minaru biljne zaštite u Opatiji. Na panel-raspravi koju je vodio Vlatko Grgurić sudjelovali su Vlado Nova-ković (Ministarstvo poljoprivrede), Zdravka Sever (Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu), Mario Lešnik (Poljoprivredni fakultet Uni-verze u Ljubljani), Iva Sabljak (Eu-

roinspekt Croatiakontrola), Gorda-na Jurak (Nastavni zavod za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar”), Rajka Turk (Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada), Bar-tol Vukić (rasadnik Karolina), Siniša Jelovčan (Syngenta, Crocpa) i Mar-tina Borić (Bioinput), koji su s osta-lim sudionicima u panel-raspravi pokušali odgovoriti na intrigantno pitanje, truju li nas pesticidi ili nam pomažu prehraniti se.

Otvorena su brojna pitanja i do-taknuti postojeći problemi, među kojima niska obrazovanost poljo-privrednika, upitna pravilna pri-mjena sredstava za zaštitu bilja, funkcioniranje sustava kontrole

ostataka pesticida u hrani, politi-kantsko donošenje populističkih i znanstveno neutemeljenih odluka, negativna percepcija javnosti o pesticidima i mnogi drugi. I ovaj je put istaknuto da je Hrvatska glede ostataka pesticida u hrani u okviru europskog prosjeka, štoviše, s 1 po-sto neregularnih namirnica i bolja je od EU prosjeka (koji je 3 posto). Novaković je podsjetio kako mini-malna dopuštena količina aktivne tvari u namirnici nije toksikološka, nego administrativna kategorija. Za velik broj zabrana pesticida, od-nosno neproduženih dozvola, kriva je možda i sama struka, jer se nije uvijek na vrijeme pripremila, pa je regulatorna toksikologija tapkala

35

Može li mineralna ishrana uticati na biljne bolesti? Белаш Ольга, KOROLEV-AGRO GROUP

iza zahtjeva javnosti, a koji put je kriva i agrokemijska industrija, jer možda nije napravila sve zahtjevne testove. Budući da EFSA ne dopu-šta naknadno dostavljanje testo-va, izgubljeno je možda i previše aktivnih tvari. No prva rečenica Uredbe 1107 glasi da se ona donosi zato da zaštiti ljude i okoliš, a nig-dje nikakve poljoprivrede ili agro-kemijske industrije. „Morali smo se na to prirediti, s više ili manje uspjeha”, rekla je Rajka Turk. Jedan od načina kako odgovoriti na izazove koji dolaze Jelovčan vidi u istraživanjima i inovacijama. Puno bi više novca trebalo usmjeriti u znanost i struku, čak bi i poticaje i subvencije poljoprivrednim pro-izvođačima trebalo preusmjeriti u znanstvena istraživanja. Dobra kombinacija kemije i ekologije, prema Martini Borić, mogla bi biti rješenje. I u ekološkoj proizvodnji ima puno sredstava za zaštitu bi-

lja, ali je u pitanju viša cijena. “Tre-bamo se udružiti, mi ekolozi i kemi-čari, mislim da ćemo tada zapravo dobiti najbolje rezulatate”, kaže Borić, no za to treba puno znanja! Kompleksno je pitanje što će se događati s poljoprivredom u bu-dućnosti, ali sigurno je da će poljo-privredni proizvođači morati biti adekvatno educirani. Edukacija je jedno od rješenja i sve će instituci-je morati intenzivno raditi na tome, čulo se na panel-raspravi. Poljoprivreda u Europi patit će bez primjene pesticida. ,,Sa smanje-njem količina aktivnih tvari koje imamo sada, i mehanizma djelova-nja, imat ćemo više problema s re-zistentnošću, urodi će biti manji”, kaže Jelovčan. Sa zabranom nekih pesticida tržište će preplaviti bio-loški preparati koji će se prodavati bez pravih studija efikasnosti. Sudionici panela pitali su može li Ministarstvo zaštititi proizvođače

od prodaje magle. U Sloveniji po-sljednjih godina jako puno rade na stimulatorima rasta i prof. Lešnik misli da je to dobar smjer. ,,Ovdje ne govorimo o genetskim modi-fikacijama, nego o preparatima, recimo, iz algi i sl., koji promijene fiziološki sustav biljke da biljka sasvim drukčije reagira na pato-gen ili na insekta. To će biti inte-gralna proizvodnja, kombinacija svega. Imat ćemo limitiranu kemi-ju, uzimat ćemo viruse, bakterije iz biljaka. Samo takvom strategi-jom doći ćemo na kraj povećanom broju štetnih organizama, od kojih su neki zbilja teški” kaže Lešnik, dodajući da u Sloveniji rade na “hibridizaciji” između integralne i ekološke proizvodnje. Rezultati su dobri, problem je u marketingu – kako objasniti potrošaču kakva je to proizvodnja “nešto između” or-ganske i integralne.

Может ли минеральное питание влиять на болезни растений?

Rезюме

Все мы стараемся заботиться о своем здоровье, и количество аптек в наших городах свидетельствует о спросе на данный вид услуг. Однако, редко кто задумывается о том, что чаще всего мы пытаемся воздействовать на симптомы, а не на причины заболевания, которые прежде всего лежат в нарушении баланса – усталость, снижение иммунитета, недостаток витаминов и др.

«Человек то, что он ест» (Der Mensch ist, was er isst), сказал когда-то немецкий философ Людвиг Андреас Фейербах (1804 – 1872). Тоже самое можно сказать и о растениях. Чем ближе растение к раскрытию своего биологического потенциала, тем сильнее оно. Поиск золотой середины – это нахождения точки равновесия, когда при минимальных затратах процесс протекает наиболее эффективно. Это ли ни цель каждого производителя?

Olga Belaš, belash@fitofert.ru

Svi znaju da je preventiva bolja od borbe sa infekcijom. Biljne bolesti su jedan od najozbiljnijihh fakto-ra ograničavanja prinosa. Većina poljoprivrednika koriste tone he-mikalija za kontrolu bolesti svojih useva, a ne znaju da pravi način đubrenja igra ključnu ulogu u kon-troli zdravlja biljaka. Upotreba pe-sticida vodi ka većim troškovima, a pored toga predstavlja problem i za životnu sredinu i bezbednost naše hrane.

Svi osnovni hranljivi elementi utiču na zdravlje bilja i njihovu

36

osetljivost na bolesti. Biljke sa siromašnom ishranom biće predisponirane za infekcije, dok prava-izbalansirana ishrana čini biljke otpornjiim na bolesti.Uglavnom, otpornost zavisi od gena, ali mogućnost da se izazove ova otpornost gena na određenu bolest povezana je sa mineralnom ishranom. Neki elementi imaju veći uticaj na otpornost biljke u pore-đenju sa drugim elementima. Me-đutim specifičan nutrijent može imati suprotan efekat na različite bolesti u različitim uslovima: isti nutrijent može smanjiti pojavu jed-ne bolesti, ali i pogoršavanje dru-gih.Za kontrolu bolesti važni faktori su pH vrednost, oblik azota i dostu-pnost hranljivih materija. Korišće-nje odgovarajućih đubriva direk-tno kontroliše hranljive materije, ali na ovaj proces utiču i indirektni faktori, kao što su regulacija pH zemljišta, navodnjavanje, primena organskog đubriva, obrada zemli-šta itd.Mineralni elementi utiču na dva važna mehanizma zaštite kod bi-ljaka:- formiranje mehaničke ba-rijere (debljina ćelijskog zida)- sintezu prirodnih zaštitnih supstanci (antioksidanti, fitoalok-sini, flavonoidi)Svaka bolest se sastoji od 3-5 ci-klusa i može se sprečiti ili zau-staviti ako se neki ciklus prekine. Različiti patogeni imaju različite mehanizme infekcije. Gljivice pro-diru u ćelije i prolaze kroz ćelije ili između njih. Ćelijski zidovi pružaju fizički otpor gljivama, tako da jače ćelije mogu biti otpornije i bolje sprečavaju infekciju. Bakterije ulaze u biljno tkivo kroz

rane, s insektima koji sišu bilj-ni sok, kao i kroz stomine otvore, a zatim se šire u međućelijskom prostoru. Bakterije produkuju en-zime koji rastvaraju biljno tkivo, a kalcijum je poznat po svojoj spo-sobnosti da inhibira takve enzime. Sposobnost bakterije da se širi na biljno tkivo zavisi od jačine unu-trašnjih ćelija, na koje utiče mine-ralna ishrana. Kalcijum je poznat po svojoj sposobnosti da inhibira enzime koji rastvaraju biljno tkivo, ali i da pobuđuje sposobnost bilj-ke da razvije jače zidove ćelijskog tkiva.

Još jedan mehanizam u kojem se bakterija širi unutar biljke nalazi se u ksilemu. Bakterije formiraju sluz unutar sudova i blokiraju ih. Kao rezultat, stabljika i lisna masa odumiru. Neke biljne hranljive ma-terije inhibiraju ovu mogučnost bakterija da formiraju ovu sluz.

Virusi se prenose na biljke insek-tima. Međutim, silicijum, iako nije bitan biljni nutrient, formira deblji sloj epidermisa i tim ograničava ši-renje određenih štetočina koje se hrane sisanjem biljnih sokova (vaši i grinje). Kao rezultat prisustva si-licijuma, virusna infekcija se sma-njuje. Kultivacija i uslovi zemlišta. Mnoge biljne bolesti se mogu ubrojati u bolesti koje se intenzivnije javljaju u uslovima visokog ili niskog pH ze-mljišta, visokim sadržajem amoni-jaka ili nitrata, visokom ili niskom vlažnošću zemljišta , odnosno sup-strata itd.

Način gajenja i primena azotnih đubriva raznih oblika takođe utiču

i na pH vrednost i, stoga, na razvoj bolesti. Na primer, bolesti kao što su verticilioza (Verticillium spp.) na povrću, trulež korena Phimato-trichum spp. na pamuku, trulež ko-rena Tielaviopsis spp. na duvanu, povezani sa baznom reakcijom ze-mljišta. Smanjenjem pH vrednosti zemlišta smanjuje se i pojava ver-ticilioza...Sumpor i amonijum NH4+ se koriste za snižavanje pH vred-nosti i smanjuju bolest, dok Ca, K i NO3- povećavaju pH vrednost.

Isti element - različiti efekat. Ra-zličiti oksidovani oblici istog ele-menta često imaju suprotan efekat na bolest biljke. To se odnosi pre svega na azot, sumpor, mangan i gvožđe. Na primer, azotni obli-ci nitrata (NO3-) i amonijum (NH4+) imaju različite metaboličke puteve i stoga ispoljavaju različite efekte na biljku. Za otpornost biljaka na bolesti potrebna je odgovarajuća količina primene azota. Međutim, višak azota može podržavati u po-voljnim uslovima razvoj bolesti. Razlozi za to su sledeći:- prekomerna količina azota sti-muliše stvaranje tanjih i slabijih ćelijskih zidova,- višak azota usporava sazrevanje biljnog tkiva i stoga povećava rizik od infekcije i razvoja bolesti,- neuravnoteženi odnos N : K utiče na prinos i otpornost na bolesti.

Nedostatak kalcijuma. Kalcijum reguliše integritet ćelijskih mem-brana. Važan je za funkcionisanje mehanizma apsorpcije hranljivih materija, kao i za sprečavanje nji-hovog gubitka iz ćelija. Kalcijum pomaže biljci da identifikuje i od-govori na stresne uslove okoline. Obe uloge, kako za zaštitu biljaka,

37

tako i za tvrdoću tkiva, važne su za otpornost na patogene organizme i tokom skladištenja. Kalcijum je slabo pokretan element i u biljci se ne kreće. Zbog toga vrlo lako dolazi do deficita u plodovima, na-ročito tokom perioda brzog rasta, što dovodi do različitih fizioloških deformacija. Primer je svakako, trulež vrha plodova na paradajzu i paprici.

Trulež vrha plodova se javlja u uslo-vima visokih temperature vazduha, visokog osvetljenja i nedostatka vode. Plodovi počinju da osećaju nedostatak kalcijuma u ranoj fazi razvoja (10-15 dana nakon formi-ranja plodića). Razlog leži u većoj brzini rasta biljaka u poređenju sa unosom kalcijuma. Ovo utiče na uništenje određenih tkiva plodova, koji se nalaze na vrhu plodova. Nedostatak kalcijuma takođe utiče na takve fiziološke poremećaje kao što su pukotine plodova (ulazna tačka za viruse, bakterije i štetoči-ne) i ožegotine od sunca.

Optimalno je dodati osnovnu dozu đubriva sa naglašenim kalcijumom zajedno sa organskom materijom (kreč ili kreda/ gips - u zavisnosti od kiselosti zemlišta – pH PLUS) u jesen ili proleće i blagovremeno ga isporučiti u obliku vodopijnog đu-briva kao kalcijum-nitrat (FITOFERT Ca-NIT) kroz fertigaciju. Na kraju cvjetanja i nakon formiranja plo-

dića veoma bitna su najmanje 3-4 folijarna tretmana sa kalcijumom u pogodnim oblicima sa interva-lom od 7-10 dana (FITOFERT Calci-um Organo 30, FITOFERT Cal-Amino 15…).

Kalijum i odnos K:Ca. Kalijum je ka-tjon koji je uključen u održavanje osmotskog potencijala biljaka (će-lijski turgor) i odgovara za kretanje stoma kroz biljke razmenjuju gaso-ve i vodu sa atmosferom. Kalijum poboljšava prenos i skladištenje elemenata za proces fotosinte-ze od lišća do plodova. Kalijum je veoma bitan nutrijent u prevenci-ji biljnih bolesti, jer je uključen u mnoge ćelijske procese koji utiču na težinu bolesti:- kod biljaka dobro snabdevenih kalijumom smanjuje se štetnost bakterioza npr. Pseudomonas la-chrymans.- u staklenicima ,e smanjuje za 27-33% pojava sive truleži (Botrytis cinerea) na partenokarpnim hibri-dima krastavca zbog upotrebe do-datnog kalijuma,- folijarni tretmani sa kaliju-mom pomažu u kontroli prouzro-kovača pepelnice (Sphaerotheca fuliigiena). Ogledi su pokazali da prskanje kalijumom pomaže biljci da razvija individualnu otpornost na ovu bolest.Pogodna količana kalijuma pove-ćava proizvodnju i tranpsort uglje-

nih hidrata u bijlci. Kalijum igra važnu ulogu u povećanju otpora biljke na niskim temperaturama, visokim solima, suši i bolestima. Međutim višak kalijuma i visoki odnos K: Ca (antaganizam) može dovesti do nedostatka kalcijuma i smanjenje otpornosti na bolesti.

Zaključak. Mineralna ishrana igra veoma važnu ulogu u prevenci-ji biljnih bolesti i razvoju njihove otpornosti. Uravnotežena ishrana bilja može pomoći proizvođačima da minimiziraju upotrebu pesti-cida, povećaju prinos i proizvedu bezbedne proizvode. Zbog toga je veoma važno koristiti tačne pro-porcije đubriva za biljaka, kako se ne bi preteralo sa nekim hranjivim materijama na štetu drugih. Ovaj problem pomaže da se reši upotre-ba savremenih kompleksnih proi-zvoda, koji uzimaju u obzir potrebe i karakteristike bilja kroz faze nji-hovog razvoja kao što su đubriva brenda FITOFERT.

Iako nijedna agronomska praksa i ishrana (određeni element) ne može da isključi ozbiljnost napa-da bolesti, korisčenje odgovaraju-ćih programa koji su zasnovani na analizi zemlišta, vode i biljnih tkiva uz stalno praćenje bolesti mogu da smanje snagu infekcije. A sa sma-njenim intenzitetom oboljenja pro-izvođač se može lakše izboriti.

Trulež vrha ploda na paradajzu.

List krastavca sa simptomima pepelnice List biljke koja je dodatno tretirana kalijumom

38

39

40

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Francuska uvodi zabranu pet pesticida koji škode pčelama

Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pestici-da štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i eko-nomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na

vrstu pesticida – neonikotinoide. Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda. Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska

unija zabranila tri vrste pesticida. Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Fran-cuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetami-prid.

41 40

Pokrenuta kampanja za očuvanje pčela u Srbiji

Izvor: eKapija, mart 2019.

Nepravilna upotreba pesticida dovela je proteklih godina do zna-čajnog pada populacije pčela koje su veoma važne za građane jer oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani. Savez pčelar-skih organizacija Srbije, u saradnji sa NALED-om, pokreće kampanju Mesec zaštite pčela u cilju pri-kupljanja ideja i predloga za njiho-vo očuvanje. Tokom marta, svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivre-dom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu mogu da se uključe u jav-no-privatni dijalog i putem druš-tvenih mreža i sajta www.jpd.rs, kao i na okruglim stolovima u Be-ogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta) ponude rešenja. O značaju ovog sektora govori podatak da u Srbiji posluje oko 20.000 pčelara i uzgajaju 1,3 miliona pčela koje godišnje proi-zvedu 7.000 tona meda.

“Izumiranje pčela za našu zemlju bi značilo direktan ekonomski gu-bitak od 148 miliona evra godišnje. Ono što je još važnije jeste da su pčele najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih sa naše trpeze nestala bi kvalitetna i zdrava hra-na i zato čuvanjem pčela čuvamo život” izjavio je predsednik SPOS-a, Rodoljub Živadinović povodom po-četka kampanje. Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse za-prašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. Ugroženost pčela je globalni problem, te su u delo-vima SAD proglašene za ugroženu vrstu dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često radi ručno. ,,Pčelarstvo je opterećeno i zna-čajnom birokratijom koja onemo-

gućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomera-nje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja. Takođe, problem je i manjak ka-paciteta u inspekcijama, a kada do trovanja dođe trošak dokazi-vanja putem analiza pada na pče-lare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka. Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, ali pre svega putem edukacije poljo-privrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima ko-rišćenja pesticida do prinesemo očuvanju pčelinjih zajednica” kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. Kampanja “Mesec zašti-te pčela” deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira USAID, a sprovodi NALED u saradnji sa Re-publičkim sekretarijatom za javne politike.

42

Villager Team Servis treningDuško Simić, dipl. Inž. šumarstva

Brend Villager nastoji da iz godine u godinu unosi različite inovacije na naše tržište, širi prodajni pro-gram i unapređuje kvalitet svojih proizvoda. Sve ovo je neophod-no jer je tržište sve zahtevnije, a klijenti očekuju maksimalne per-formanse i fleksibilnost u radu sa našim mašinama. Zato je potrebno organizovati tehničke seminare i serviserske obuke, kako bi Villager serviseri na vreme stekli iskustva i znanja neophodna za kvalitetnu uslugu u delu postprodajnih ak-tivnosti. Pored edukacije zaposle-nih Villager Team vrši obuke svojih saradnika, uslužnih servisera kako u zemlji, tako i u drugim zemljama regiona gde se proizvodi prodaju.Krajem januara meseca u Vrnjačkoj Banji organizovan je servis trening za servisere iz kompanije Agromar-

ket. Treningu su prisustvovali ser-viseri iz Srbije, Bosne i Hercegovi-ne, Crne Gore, Kosova i Slovenije, te se može reći da je trening imao karakter regionalnog seminara. Predstavljene su sve inovacije i noviteti što se tiče Villager uređaja i po prvi put serviseri su imali pri-liku da se upoznaju sa ECHO proi-zvodima.

ECHO je poznati japanski brend i nudi savremenu paletu visokokva-litetnih proizvoda za potrebe šu-marstva i negu zelenih površina. Predstavlja sam tehnički vrh in-dustrije poslednjih 70 godina. Od skromnih početaka u Japanu sa jednostavnim ručnim zaprašiva-čem, do kreiranja prvog leđnog du-vača 1975. godine, ECHO je postao

43

tehnološki lider i globalno pošto-van brend. Danas se ECHO nalazi u vlasništvu kompanije Yamabi-ko Corporation iz Tokija. U svom asortimanu ECHO ima proizvode različitih namena: motorne teste-re, motorne trimere i kose, duvače lišća i druge uređaje. Ipak se izdva-ja najlakša (1,5 kg) motorna testera idealna za rad u krošnjama drveća. Što se tiče proizvoda Brenda Villa-ger, ove godine predstavljena je nova grupa proizvoda popularno nazvana FUSE. Ono što karakteriše FUSE koncept, jeste čitava serija uređaja okupljena oko jedne bate-rije i punjača. FUSE baterije napo-na 18V su najsavremenije baterije bazirane na Li-ion tehnologiji sa aktivnim sistemom upravljanja ba-terijom. Ove baterije imaju do tri puta duži životni vek od Ni-Cd ba-terije sličnih karakteristika. Dostu-pne su baterije od 1.5, 2.0, 4.0 Ah u zavisnosti od uređaja i nivoa po-trošnje električne energije. Jedna baterija je dovoljna za pokretanje svih FUSE uređaja: akumulatorska bušilica, udarni zavijači, brusilica, usisivač, duvač, ubodna testera, trimer i akumulatorska testera.Uređaj koji je privukao dosta pa-žnje jeste Villager akumulatorski rajder VTR 690 B. Ovaj rajder pred-

stavlja nešto novo na našem trži-štu, ekološki prihvatljiv sa znatno nižim stepenom buke. Izuzetno pogodan za rad u urbanim sredi-nama i u uslovima gde se očekuje rad bez izduvnih gasova. Pogoni ga

indukcioni motor 1600 w, energija se obezbeđuje pomoću baterija od 48 V. Autonomija Li-ion baterije od 20Ah je od 80-100 min. Za pokreta-nje noževa koriste se dva brushle-ss elektro motora najsavremenije tehnologije sa smanjenim stepe-nom potrošnje električne energije.Poverenje Villager kupaca zasniva se na pouzdanosti i efikasnosti na-ših proizvoda, pa će nova kosačica Villager 5500 ispuniti očekivanja svih zahtevnih korisnika. Profesionalna kosačica, izuzetno robusna sa mnoštvom inovacija u tehničko tehnološkom smislu. Na kosačici je implementiran novi Villager motor koji je znatno izdr-žljiviji i snažniji zahvaljujući OHV tehnologiji, 3,3 kw pri 2800 obrtaja sasvim je dovoljan raspon snage za

teške uslove košenja. Pojednostav-ljen sistem za napajanje gorivom, savremena tehnologija karbura-tora garantuju smanjenu potroš-nju goriva I dosta manje izduvnih gasova. Ono što je veoma važno

jeste i visokokvalitetna transmi-sija koja je opremljena metalnim zupčanicima i metalnim kućištem, omogućena je brza i lagana prome-na brzine u nekoliko stepeni. Pre-nos snage od motora do menjača omogućen je uz pomoć kardanskog vratila. Transmisija je testirana na 1500 radnih sati uz zadržavanje maksimalnih performansi prenosa snage. Motor kosačice je montiran na jakom čeličnom kućištu debljine 1,8 mm.Uvođenjem novih proizvoda svake godine trudimo se da ljudima olak-šamo život i učinimo ga bogatijim. Villager nastoji da postane lider u jugoistočnoj Evropi i da omogući dostupnost kvalitetnih proizvoda velikom broju potrošača od hobi-sta do zanatlija i farmera…

44

Stočni fond obnavljan pogrešnom pasminom

Izvor: glas-slavonije.hr, 21. januar

S nekadašnjih 900.000 grla u Hr-vatskoj se stočni fond prepolovio na njih 450.000. U Udruzi za tov i uzgoj junadi Baby Beef (BB) ocje-njuju da se on u nas i količinski i genetski uništava više od 20 godi-na.Primjer krava i junica govori da su brojke triput manje nego prije rata; 1990. imali smo ih 470.000, a sada ih je 170.000. Brojke BB-a kažu da smo 1990. proizvodili 117.000 tona mesa, već 1998. samo 54.000, a 2017. – 45.000 tona. Osim što ocje-njuju da je stočni fond devastiran, u Baby Beefu katastrofalnom drže i uvozno-izvoznu bilancu.,,Prije ulaska u EU, 2012., uvezli smo 9077 tona goveđeg mesa, a 2015.

više od 17.000 tona. Uz to, izvoz nam je triput manji od uvoza. Na-žalost, u RH su ljudi sve siromaš-niji, a junetina je najskuplje meso. Naša potrošnja je 8-9 kg/stanov-niku godišnje, dok je u drugim ze-mljama i do 20 kg. Kroz prošlost se pokazalo kako su najveće pogreške odluka da se usmjerimo u mliječ-no govedarstvo te izostanak pra-ve, dugoročne strategije za uzgoj sve stoke, ne samo goveda. No mi znamo propuste u govedarstvu iz prve ruke – sve se davalo za mli-ječno govedarstvo, a ono je palo na koljena. Poljoprivredne službe savjetovale su stočare da se gra-de farme za mliječna goveda, da kupuju junice za proizvodnju mlije-

ka, holštajn-frizijsku pasminu, čija se telad ne može iskoristiti za tov, umjesto da se poticala kombinira-na proizvodnja mlijeko/meso pre-ko simentalske pasmine goveda ili da se više ulagalo u tovne pasmi-ne koje imaju perspektivu. Dakle, stočni fond smo, zbog nečijih in-teresa, obnavljali preko pogrešne pasmine i to se činilo 20 godina. Posljedica toga je da danas Udru-ga Baby Beef najveći dio teladi za uzgoj mora uvoziti, što je uvijek veliki rizik i neizvjesnost. Naime, ako se zatvori neko od tržišta na kojemu udruga sada kupuje telad, proizvodnja će biti ugrožena. Samo 20 % teladi udruga uspije skupi-ti i kupiti u RH, dok se preostala

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Stočarskikutak

45 44

Do 2030. svetska proizvodnja mleka će porasti za trećinuIzvor: agronews, 15. januar

Očekuje se da će svetska proizvod-nja mleka porasti za oko 35% na međunarodnom tržištu do 2030. godine, kako bi se do tada zado-voljila potražnja od oko 8,7 mili-jardi ljudi. Stručnjaci iz mlekarstva sugerišu da će sadašnja tri najve-ća izvozna regiona mleka u svetu - EU, Novi Zeland i SAD- ostati na “pol-poziciji”, ali bi moglo doći i do nekih iznenađenja u vezi s tim ko

će se popeti na vrh u ovom perio-du. Prema nemačkoj istraživačkoj mreži, IFCN, Južna Azija ima najveći potencijal za rast i povećaće pro-izvodnju za 64 procenata između 2017. i 2030. godine. Sledeća na li-sti je Afrika sa mogućnošću rasta od 36%, zatim Latinska Amerika sa 33%, Bliski i Srednji Istok sa 27 pro-cenata.

telad kupuje iz susjednih zemalja EU-a koje su davno prepoznale vrijednost tovnih pasmina. Stoga, stočar koji prodaje tele holšta-jn-frizijske pasmine za njega može dobiti najviše 1000 kuna, dok za kombiniranu ili tovnu telad i više od 3500 kuna”, ističe predsjednik Baby Beefa Darko Celovec. A drža-va je, Ministarstvo poljoprivrede, upravo kroz Program potpore pro-izvođačima radi obnove narušenog proizvodnog potencijala u sektoru govedarstva, krenula s isplatama potpora koje po korisniku iznose maksimalno 30.000 kuna za sufi-nanciranje troška kupnje minimal-no tri grla steonih junica. Na to će ime u tri godine biti isplaćeno 195 milijuna kuna nepovratnih sred-stava. Pred stočare, proizvođače mlijeka, ističu u ministarstvu, izaš-lo se i s nikad nižim kamatama da bi se kapital učinio što dostupnijim pa su one za sektor mlijeka već od 0,1 odnosno 0,5 %.U Baby Beffu potporu od 30.000 kuna za nabavu rasplodnih junica

nazivaju gašenjem malih požara. ,,Time se neće ništa riješiti. Valja pogledati samo činjenicu da sva-ke godine broj krava pada za 5000 grla. Rješenje je dobra poljopri-vredna strategija u kojoj naglasak mora biti na stočarstvu, na pro-fitabilnom tovnom govedarstvu. Prave mesne pasmine, poput bel-gijskog plavog goveda, charolais i limousin goveda, smjer je u kojemu bi trebalo ići hrvatsko stočarstvo. Iz godine u godinu potrošnja ju-netine raste. Sve susjedne zemlje prepoznale su tu činjenicu i sto-čarsku su proizvodnju usmjerile u tovno govedarstvo. Nažalost, RH se još bori s duhovima prošlosti, a stočarstvo i poljoprivreda svaki su nam dan sve jadniji. A stočarstvo je vrh poljoprivredne proizvodnje jer multiplicira dodatnu vrijednost. Ja, recimo, kupujem kukuruz, si-jeno, slamu i silažu od 400-tinjak malih proizvođača. Za mene rade transportne kompanije, građevin-ske tvrtke, tu su servisi, klaonice, veterinari, distributivni lanci… Naš

potencijal je velik i želim vidje-ti da naša proizvodnja sa 120.000 naraste na 250.000 junadi godiš-nje. Mnogi mljekari već su prešli u našu udrugu, a poslovne prilike svakim danom izgledaju sve bolje jer stalno otvaramo nova izvozna tržišta” ističe Celovec. Tradicio-nalno najviše izvoze u Toskanu – najzahtjevnije svjetsko tržište po kvaliteti junetine, Libanon, a odne-davna su otvorili i tržišta Kosova, Srbije i Iraka. “Ove godine nadamo se otvaranju turskog tržišta za što smo morali čekati da se RH progla-si zemljom slobodnom od kvrgave kože. Kolika je to prilika pokazuje primjer Srbije koja je prije nekoliko godina počela izvoziti za Tursku te joj se iz tog razloga iz godine u go-dinu kroz bolju profitabilnost po-diže i stočni fond, na bazi tovnog govedarstva” najavljuje Celovec. A koliko je tursko tržište jako, po-kazuje podatak da proizvodnju od oko 100.000 junadi Istanbul pojede tjedno.

46

Koje je najzdravije, a koje najjeftinije svinjsko meso? Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

Mast mangulice po kvalitetu može da se poredi i sa maslinovim uljem. Nikada pre nije bila ovako raznovrsna ponuda u izboru svinj-skog mesa jer se moravka i man-gulica, skoro zaboravljene sorte, sve više uzgajaju. Ipak, nisu u po-nudi većine mesara. Moravka je “najslađa”, mangulica najzdravija, a bela svinja jeftinija od prve dve. Telegraf istražuje i proba – koje svinjsko meso je najukusnije, koje najzdravije i gde se može pazariti.Mangulice. Oni koji uzgajaju man-gulice kažu da ove svinje jedu samo zdravu hranu, a prase se po šljivarima i šumama. Kukuruz pr-skan protiv buba neće ni da omi-rišu. ,,Prase koje tek što je izašlo iz majke, staje odmah na noge i počinje da rije zemlju, traži neku hranu. Ove svinje obožavaju da riju, traže korenje, gliste, puževe i od takve hrane im je valjda i meso tako lepo. Tovim ih do 100 kila, jer su ovo svinje koje su sa 50 kila masne” rekao je penzioner Zoran Tomić iz okoline Kragujevca. Meso mangulica sadrži visok procenat stearinske kiseline, koja utiče na povećanje HDL, “dobrog” holeste-rola. Izuzetan je izvor vitamina B, posebno tiamina, vitamina B6 i B12. Meso ove svinje ima 75 odsto manje štetnog holesterola nego

bela svinja, a upola manje od ju-netine i piletine. Izuzetnog je uku-sa, mirisnije je i topi se u ustima. Mesa mangulice nema u većini mesara, ali ga proizvođači proda-ju “na kućnom pragu” na mnogo registrovanih domaćinstava u ce-loj Srbiji. Oni se oglašavaju putem interneta. Prodaju i mast, šunke i kobasice, ali je najbitnije prvo proveriti da li su registrovani za ovakvu prodaju zbog zdravstvene ispravnosti proizvoda. Moravke. Reč je o skoro zaborav-ljenoj, autohtonoj sorti. Tri puta su isplativije od drugih i tri puta brže napreduju u odnosu na man-gulice i takozvane bele svinje, tvr-di kragujevački proizvođač Milutin Živanović iz sela Sabanta. „Čovek je ogradio 40 hektara zemlje i tu

uzgaja moravke. Kada mi je rekao da izvozi kulen od njihovog mesa za 25 evra po kilogramu, odlučio sam se za ove svinje. Jedva sam ga ubedio da mi proda dve krmače, a onda sam po celoj Srbiji tragao da bih kupio još nekoliko primeraka. Ovih svinja em nema, em ko ima dobre neće da ih proda“ objašnja-va Živanović.Kaže da kod nas malo stočara gaji ovu rasu jer su mnogi pod-legli neproverenim pričama da moravka sporo raste i da je ma-sna. Kada odsečete parče mesa i ispržite ga, ono se u šerpi ne smanjuje, već ostaje iste veličine jer ove svinje jedu travu, detelinu, kukuruz, bundeve. Koncentrat i da im date, neće ga jesti. „Zbog toga im je meso neverovatnog ukusa,

47

to mora da se proba“ priča Živa-nović. Meso moravke je “slatko” i miriše onako kako se svinjskog mesa sećaju oni stariji od 40, koji su nešto ovakvo poslednji put jeli sa 10 godina. Živanović kaže da je zadovoljan prodajom svinja, a kup-ci dolaze po preporukama “od usta do usta”. U ponudi mesara nema moravke, a može se pazariti skoro isključivo od poljoprivrednika na selu. Oni najčešće prodaju prasad i svinje, ređe meso i mast.Bele svinje su mesnatije nego mangulice i moravke. Jeftinije su, jer mangulici treba do dve godine dok ne stasa za klanje, a belim svi-njama tek šest meseci. I bele svi-nje se mogu svakojako čuvati, na koncentratu i da ne vide nebo van hala gde žive ili čuvati uz prirod-nu ishranu. Meso prvih najčešće

kupujemo, a meso drugih se može naći u malim lokalnim mesarama ili direktno od poljoprivrednika.

Uzgajivač Slobodan Marković sma-tra da nema svinje dok prase život ne počne u šljivaru.,,Krmača se tamo oprasi i prasad počne da živi u voćnjaku. Tamo sama rije zemlju, nalazi minerale, pase, jede lišće, unosi u organizam vitamine. U šljivaru je tle svakako toplije od izbetoniranog obora. Ta-kva prasad imaju i jači imunitet ka-snije, pa vam veterinar i ne treba, nema lekova, hemikalija. Posle oko 50 dana od rođenja, prasad prelazi u obor i tada ih hranimo koncen-tratom i to našim, domaćim. On se sastoji od kukuruza, ječma, pše-nice, soje…Većinu toga sami smo uzgajali na našim njivama” objaš-

njava Marković. Radosav Savić iz šumadijskog sela Bare kaže da svi-nje hrani koncetratom, ali i duleci-ma, svežom travom, i voćem.,,Koncetrat daje masu, a duleci i trava meso čine ukusnijim. Takvo meso ne može da se poredi sa onim iz prodavnice. Kada sve sabe-rem što sam kupio dok sam hranio svinju i uporedim sa cenom mesa u prodavnici, oko 50.000 dinara je ušteda. Imamo oko 80 kilograma mesa, plus mast” kaže ovaj doma-ćin. Meso takozvane bele svinje ne spada u zdrava mesa, ali i ona se može hraniti zdravo i nezdravo, od čega zavisi i ukus i to kako utiče na zdravlje čoveka. Jedan od najču-venijih kragujevačkih vlasnika pe-čenjara kaže da toliku posetu ima jer meso kupuje samo od onih koji prasad gaje kao za sebe.

48

Poznato nam je da u selima širom Srbije kako godine prolaze sve više mladih ljudi odlazi, neko u obližnje gradove, a neko svoju sreću potra-ži van granica naše zemlje. Razlog tome im je jedna jedina rečenica „od poljoprivrede se ne može žive-ti“. Da ipak nije sve tako crno poka-zuje nam ona druga grupa mladih ljudi koji kažu da im je dosta grad-ske gužve, stresa, “maltretiranja” od strane nadređenih, i uz sve to jako male plate. Biti sam svoj gaz-da je nešto što vide kao spas na selu.Interesantna prica dolazi nam iz sela Mali Zam, koje se nalazi svega nekoliko kilomerata od Vršca. Jed-na mlada žena, Aleksandra Vida-ković, zajedno uz pomoć porodice rešila je da podigne zasad oraha, iako njena profesija nema dodirnih

tačaka sa poljoprivredom.Na ideju vezanu za orahe došla je prvenstveno zbog cene koja je uvek bila visoka za ovu vrstu proizvoda i to što nije zahtevna biljka, samim tim manje i radne snage, ušteda na prihrani i zaštiti. Aleksandra dolazi iz IT industrije. Sedenje u kancela-riji, monotonost i užurbanost grad-skog života navelo ju je da potraži nešto što će je vratiti prirodi, do-neti nova iskustva, izazove i biti isplativo. Više godina se raspitiva-la i istraživala vrste oraha i došla do zaključka da je Chandler naj-isplativija sorta i najzastupljenija u svetu, čiji je plod berzanska roba. Jedna od prednosti ove sorte je što donosi rod već nakon pete godine, a pun rod posle osme. Sadi se gu-sto i stepen iskorišćenosti parcele je maksimalna (300 kom/ha) što

nije slučaj sa drugim sortama ora-ha koje su zastupljene kod nas.Kompanija sa kojom saradjuje i vrši nabavku sadnica u Bandirmi (Turska) je najveći proizvođač u tom regionu i proizvode godišnje 400000 sadnica. Nakon posete nji-hovoj plantaži i informacija koje su dobili od njih kao i opšteg utiska, „...od početka su odavali poverenje i maksimalnu podršku savetima, čak su došli da pomognu u sadnji i kasnije u orezivanju“, kaže Alek-sandra. Stalno su u kontaktu sa

Orah, voćka čudnovataMarija Bujagić, dipl. inž. poljoprivrede

49

firmom iz Turske koji su vrlo pro-fesionalni i na svako pitanje ili di-lemu odgovaraju u najkraćem roku. Proizvodnjom ove sorte oraha se bave više od 20 godina i za to vre-me su stekli velika iskustva i zna-nja. Aleksandra i njena porodica su bili prvi veći kupci iz Srbije koji su posetili njihove plantaže i nakon nekoliko meseci se povećalo inte-resovanje poljoprivrednika iz Sr-bije za Chandler orahe, tako da su Aleksandru kontaktirali i ponudili joj distribuciju sadnica na srpsko tržište.Novoosnovano preduzeće Chand-ler Waltree doo, (https://sadnice-orah.com/) bavi se uvozom i dis-tribucijom sertifikovanih sadnica. Prilikom posete turskih stručnjaka za vreme sadnje plantaže u Malom Zamu, angažovali su prevodioca i

pozvali sve do tada zainteresova-ne kupce da ih posete i da direktno isprate sadnju i postave pitanja turskim agronomima. No, to nije kraj novotarijama. Kako je poljoprivredno gazdinstvo Vida-ković udaljeno od sela i priključka električne energije, okrenuli su se majci prirodi i kao najisplativije re-šenje se pokazalo ugradnja solar-nih panela i elektrana. Ekonomska opravdanost investicije je rok od pet godina. Dobijenu energiju kori-ste za navodnjavanje, osvetljenje i video nadzor.

Od kolega koji su im pružali struč-nu pomoć, su dobili preporuku da nakon sadnje koriste FITOFERT Humistart, koji je jako bogat fo-sforom, huminskim, fulvinskim i amino kiselinama, kao i algama, te mikroelementima, kako bi se po-spešilo ukorenjavanje i razvijanje korenovih dlačica. Već nakon 15-tak dana od zalivanja rastvorom (0,3%) ovog preparata primetili su da je biljka oživela (bujanje pupo-ljaka). Preparat su koristili i za fo-lijarnu prihranu u toku letnjeg pe-rioda, uvek nakon stresnih uslova (velike količine padavina, zahlađe-nje, visoke temperature vazduha). Dobri rezultati su nagnali Aleksan-dru da svim novim, ali i starim vo-ćarima preporuči da prilikom podi-zanja novih zasada obave zalivanje rastvorom preparata FITOFERT Humistarta. S obzirom da je bila kasna prolećna sadnja kod nas, turski agronomi smatraju da je ovo organomineralno i biostimulativno hranivo u velikoj meri zaslužno za visok procenat primanja mladica. Vlasnica plantaže Aleksandra kaže i to da se njihova prva zamisao o bavljenju i proizvodnji oraha, pr-venstveno se bazirala na čistom plodu. Međutim, na poljoprivred-nim sajmovima u inostranstvu su videli velike prerađivačke pogone koji su adekvatni za kompletnu obradu koja podrazumeva odvaja-nje zelene mase, ljuske i odvajanje jezgra, sušare i vakumsko pakova-nje kalibrisanog ploda u zavisnosti od veličine i boje. Ovakav industrij-ski pogon je ogromna investicija, tako da prve dve do tri godine orah će plasirati sa ljuskom, a kasnije ukoliko postoje uslovi i adekvat-no tržište, pokušaće da obezbede i kompletiran industrijski pogon.

Mlada poljoprivrednica-preduzet-nica još kaže ,,…da nije jednostav-no pričati o tome kako zamišljam proizvodnju za desetak godina, za početak želim sa porodicom da uživam u svakoj godini i promeni koju donose ove biljke”. U svakom slučaju u interesu joj je da na decu prenese ljubav prema prirodi, po-sebno prema orahu. Primetila je da često deca postavljaju razna pita-nja, da uživaju da budu na njivi i da pomažu u svakodnevnim obave-zama. Nada se da će neko od njih poželeti usavršavanje i posveti se proizvodnji oraha i posle nje. I mi Aleksandri želimo puno sreće u daljoj proizvodnji, a naša stručna služba će i dalje biti uz nju, kao što smo to učinili od samog početka.

50BIOLOŠKI INSEKTICID

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja

Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence

Bez mogućnosti pojave rezistencije

Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu

Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

3/23/18 12:34 PM

51

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Reč struke

Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo? Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

U Registar poljoprivrednih gaz-dinstava mogu da se upišu fizička lica: poljoprivrednici, preduzetnici i pravna lica. Upis u Registar je prvi korak u ostvarivanju prava na pod-sticaje iz budžeta Republike Srbije. Upis je dobrovoljan, besplatan i može da se izvrši u toku cele go-dine.Registruju se domaćinstva sa naj-manje 0,5 ha poljoprivrednog ze-mljišta na teritoriji Srbije, na kojem privredno društvo, zemljoradnička zadruga, drugo pravno ili fizičko lice, obavljaju poljoprivrednu pro-

izvodnju. U Registar može da se upiše i poljoprivredno gazdinstvo sa manje od 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno, drugo zemlji-šte ili građevinska celina gde se obavlja stočarska, vinogradarska ili povrtarska proizvodnja (stakle-nici i plastenici), ili obavljaju drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, kao što su uzgoj ribe, gajenje pe-čuraka, puževa, pčela i drugo, pre-rada poljoprivrednih proizvoda ili druge aktivnosti kao što su seoski turizam ili stari zanati.Zahtev za upis, obnovu i prijavu

promene podnosi fizičko lice na obrascu br.1. Pored popunjenog obrasca potrebno je da se dostavi: a) podaci o članovi poljoprivred-nog porodičnog gazdinstva; b) izjava članova domaćinstva da su članovi poljoprivrednog gazdin-stva (u slučaju da je član maloletno lice, izjavu potpisuje roditelj ili za-konski staratelj);c) podaci o zemljišnom fondu i bilj-nim kulturama; d) podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju;

52

e) izjava vlasnika i zakupca kojom određuje člana domaćinstva koji će biti upisan u Registar kao no-silac poljoprivrednog gazdinstva, a davalac izjave biće član porodič-nog poljoprivrednog gazdinstva; f) izjava člana porodičnog poljopri-vrednog gazdinstva da prihvata da bude upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gaz-dinstva; g) ovlašćenje za zastupanje, ako se ovlašćuje drugo lice za zastupanje poljoprivrednog gazdinstva; h) izjava nosioca porodičnog poljo-privrednog gazdinstva i podaci o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.

Potrebno je još da se priloži lična karta na uvid (fotokopija i original), izvod iz katastra, overen ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivred-nog zemljišta na korišćenje, reše-nje- izvod o raspodeli komasa-cione mase (u slučaju korišćenja poljoprivrednog zemljišta po pra-vu iz postupka komasacije), lične karte članova domaćinstva, koji su prijavljeni na istom prebivalištu i koji su dali izjave da su članovi po-rodičnog poljoprivrednog gazdin-stva, dokaz o otvorenom namen-skom računu kod banke, na koji će se usmeravati sredstva podstica-ja, kredita i slično. Prilikom prve registracije, poljoprivrednik se izjašnjava da li je njegovo poljopri-vredno gazdinstvo komercijalno ili nekomercijalno porodično poljo-privredno gazdinstvo. Dokumenta-cija za pravno lice, koje se upisuje u registar, razlikuje. Obnova regi-stracije vrši se svake godine, od 1. 3. do 30.4., uz dostavljanje svih po-dataka koji su promenjeni u odno-su na stanje u Registru. Ako posle

isteka roka za obnovu registracije dođe do promene poljoprivredne kulture na zemljištu, nosilac poljo-privrednog gazdinstva dužan je da izvrši ispravku ovih podataka do 31. maja tekuće godine. Ako nosilac poljoprivrednog gazdinstva, posle isteka roka za obnovu registracije, a najkasnije do 30. septembra za tekuću godinu, dostavi ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, to zemljište će biti

upisano u Registar. Promena poda-taka upisanih u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana nastanka promene i to za porodično poljo-privredno gazdinstvo, promena se odnosi na nosioca, broj članova i prebivalište nosioca, broj poseb-nog namenskog računa, odnosno, ime poslovne banke, gazdinstva (HID) koje drže ili uzgajaju životinje. Promena podataka u Registru radi

utvrđivanja prijavljenih površina za narednu kalendarsku godinu, vrši se u periodu od 1.7.-30.9. te-kuće godine. Upravi se dostavljaju podaci koji predstavljaju promenu u odnosu na stanje u Registru 30. aprila tekuće godine. Poljoprivred-no gazdinstvo u Registru se vodi u aktivnom statusu, osim, ako se steknu uslovi za pasivni status i to: ako se ne izvrši obnova, ako pre-stane neki od uslova za obnovu, u slučaju neotplaćivanja kratkoroč-nih kredita ili kašnjenja sa otpla-tom najmanje 90 dana, ne vrati vi-šak sredstava dobijenih na osnovu podsticaja, ako nisu upisane sve katastarske parcele zemljišta na kojima obavlja poljoprivrednu pro-izvodnju, u slučaju nepridržavanja propisa, dostavljanja netačnih i neistinitih podataka, falsifikova-nje dokaza, otuđivanje predmeta podsticaja pre roka, nečuvanje do-kumentacije u propisanom roku, ostvarivanje prava na podsticaje za druga lica, spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva, kori-šćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osno-va, podnošenje zahteva za ostva-rivanje prava na podsticaje za istu svrhu po više propisa u toku kalen-darske godine itd.Pasivni status različito traje, u za-visnosti od težine prestupa i to: do obnove registracije do ponovnog sticanja uslova za upis u Registar, do otklanjanja razloga od 3 do 5 godina. Po isteku polovine trajanja pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo može da podnese za-htev za prevremeni prestanak pa-sivnog statusa i obnovu aktivnog statusa u kome navodi opravdane razloge za prevremeni prestanak pasivnog statusa.

53 52

Izbacivanje oranja - vreme je za odlaganje pluga?

Na našim prostorima oranje se uvažava kao osnovna operacija za profitabilnu poljoprivrednu proi-zvodnju. U mnogim zemljama ora-nje postaje nužno zlo, odnosno pretnja stabilnosti proizvodnje hrane za buduće generacije.Godinama se zemljište eksploati-salo radi povećanja proizvodnje hrane. Zelenom revolucijom količi-ne proizvedene hrane su premašile tražnju za hranom, pa se u zapad-noj Evropi pojavio problem “pla-nina hrane”. Zelenom revolucijom smatra se upotreba mineralnih đubriva, selekcionisanog semena, pesticida i moderne mehanizacije. Nepotrebne količine hrane dovele su do predstavljanja kvota za ra-zličite poljoprivredne proizvode s ciljem kontrolisanja proizvodnje

unutar granica država, odnosno Unije. Otvaranjem granica, prihva-tanjem novih članica, izlaskom na globalno tržište, urbanizacijom stanovništva, tražnja za hranom se povećavala. Sve češće se koristi termin “agrobiznis“ koji obuhvata ceo lanac, od dobavljača poljopri-vrednih inputa, preko primarnih proizvođača, prerađivača, trgo-vaca, zakonskih regulativa, pa do krajnjeg potrošača. Agrobiznisom se tržište prehrambenih proizvoda stabilisalo u većini zemlja. Danas je hrana dostupnija svima. Uz osnov-ni zadatak stručnjaci iz agrobiznisa imaju obavezu očuvanja održive i stabilne proizvodnje hrane za bu-duće generacije. Održiva proizvodnja hrane se u najviše slučajeva zasniva na po-

ljoprivrednom zemljištu. Stoga se danas pažnja zemljištu daje više nego ikad pre. Istraživanja mno-gih uvaženih naučnika širom sveta pokazuju da su zemljišta komerci-jalizacijom intenzivne poljoprivre-de sistemski degradirana. Gubi-tak plodnosti zemljišta je gubitak mogućnosti stvaranja novih vred-nosti. Ono na šta su stručnjaci, već duži niz godina upozoravali, Evropska unija danas zakonskim regulativama pokušava da približi poljoprivrednicima. Redukovanom obradom postižu se bolji rezultati u očuvanju bioloških, hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Ono se čuva za buduće generacije što je ujedno i imperativ nove poljopri-vredne prakse u Uniji.

Izvor: Agroklub, 11. novembar 2018.

54

Ratarenje - apokalipsa poljopri-vrednog zemljišta. Intenzivnom obradom zemljišta gubi se njego-va plodnost, što posredno utiče na povećanu potrošnji mineral-nih đubriva za istu količinu prino-sa. Opšte je poznato da zemljišta na našim prostorima nisu dobro održavana, pa se sadržaj humusa značajno izgubio za samo nekoliko decenija. A plug se i dalje uporno koristi. Gotovo da i ne postoji ima-nje gde nema barem jednog pluga.Stoke je sve manje i već se danas u mnogim selima ne mogu pronaći domaće životinje. Čak ni kokošaka nema više. Pre desetak godina za-

okruženi ciklus je bio tu. Uzimalo se iz zemljišta, ali se i vraćalo uz đubrenje organskim đubrivima. Bilo je proizvodnje raznih krmnih kultura koje su zemljišta oboga-ćivala aktivnim životom biora-znolikosti. Danas toga više nema. Britanski stručnjak, Džoel Viljiams (Joel Williams) “golo” ratarenje na-ziva apokalipsom poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivredni analitičar iz susedne Hrvatske, Darko Znaor u mnogim javnim nastupima upo-zorava na to, da ako nastavimo sa trenutnom praksom, ostaje nam svega šezdesetak žetvenih godina. Već danas su mnoga najplodnija

zemljišta dovedena do jalovosti i značajnog zakiseljenja. Iako je teš-ko o tome govoriti među poljopri-vrednicima, upotreba pluga se sva-kako mora dovoditi u pitanje.

Kombinovati nove načine obra-de. Gubitak plodnosti zemljišta je činjenica. Izgubljen život u ze-mljištu je teško vratiti. Ono malo bioraznolikosti u zemljištu tre-ba sačuvati. Promenom pristupa obradi zemljišta poljoprivrednici će poboljšati njegovo zdravlje. Po-slednjih nekoliko godina javljaju se ekstremni uslovi proizvodnje. Dugi sušni period, ove jeseni, zadaje ve-

55

like probleme u gotovo svim poljo-privrednim regionima. Ekstremi će se i dalje nastavljati. Zato, ne mo-žemo ostati pri jednoj tehnologiji već je treba kombinovati i istraži-vati nove načine obrade.

Četiri načela prirodne poljoprivre-de. Nedostatak znanja i neprihva-tanje promena je i te kako veliki uzrok problema koji se događaju u poljoprivredi. Agrobiznis na ovim prostorima skoro da i ne postoji. Razumevanje stvaranja dodatne vrednosti u lancu prehrambenih proizvoda tek se poslednjih neko-liko godina ozbiljnije shvata. Svaka uspešna proizvodnja zasniva se na konkurentnosti, a to zavisi od svih činilaca unutar lanca. Ako se ora-nje smatra osnovom merom proi-zvodnje, a s druge strane nanosi toliko štete, neophodno je početi s pitanjima. Današnji poljoprivred-nici imaju mogućnost korišćenja besplatnih i lako dostupnih infor-macija. Mogućnost razmene znanja i iskustava s domaćim i stranim stručnjacima i poljoprivrednicima. Iako nove generacije nasleđuju, odnosno otvaraju nova gazdinstva, specifičnog stručnog znanja im ne-dostaje. To se može videti kada se štetnost oranja dovodi u pitanje jer se ono odbacuje bez većeg promi-šljanja. Debata - “Oranje, da ili ne?” je kao tematika upotrebe “GMO-a”.

Štetnost oranja. Tradicionalom obradom zemljišta, to jest plugom zemljište se uništava, što je i doka-zano. Ali zašto se onda i dalje ore? Postoji nekoliko razloga za to. Prvi razlog je tradicija i nedostatak že-lje za promenama. Od konja do mo-dernih, GPS-om navođenih trakto-ra, oranje je uvek bilo najvažnije. I

danas se često može čuti ,,bez do-brog orača nema hleba, ni kolača”. Dalje, prema nekim istraživanjima, oranjem se prinos podiže do 8%. Takođe, jedan od glavnih razloga oranja je kontrolisanje neželjenih korova i “čuvanje” vlage u zemlji-štu. Istovremeno, upotreba pluga ima daleko više štetnih posledi-ca, dugoročno posmatrano. Glavni uzrok erozije zemljišta je upravo oranje. Vlaga se oranjem ne čuva, ona se gubi. U područjima, gde ne postoji mogućnost navodnjava-nja, iz geografskih ili ekonomskih razloga, zadržavanje vlage mora biti prioritet u odnosu na druge operacije proizvodnje. Oranje nije pogodno za svaki tip zemljišta. Ko-rišćenje fosilnih goriva i radne sna-ge u oranju uglavnom čine najveći utrošak ukupne proizvodnje. Du-goročno gledano oranjem se gubi zdravstvena ispravnost zemljišta.

Nove prakse i istraživanja. Nove prakse pokazuju pozitivne pro-mene u zemljištu. Nekoliko godi-na unazad, u zemljama zapadne Evrope, počela se ozbiljno shvatati redukovana obrada zemljišta uz primenu različitih tehnologija. Dok se više od pola veka, u Americi i Australiji, koristi praksa minimalne obrade zemljišta. Američki sistem se dovodi u pitanje, jer je baziran na upotrebi totalnih herbicida i ge-netski modifikovanih useva. Evrop-ska unija želi drugačiji pristup. Novom praksom se želi postići smanjenje potrebe za pesticidima i mineralnim đubrivima, a u isto vreme se želi povećati osvešće-nost o značaju interakcije zemljišta i proizvodnje hrane. Glavni cilj je održavanje zdravlja poljoprivred-nog zemljišta, poboljšanje biora-

znovrsnosti, smanjenje proizvod-nih troškova i povećanje dohotka u poljoprivredi.U Velikoj Britaniji je postalo vrlo popularno korišćenje tehnologije direktne setve u pokrovnim usevi-ma. Osnovni preduslov tome je du-goročno planiranje. Poljoprivred-nik Endru Hauard (Andrew Howard) koristi sistem direktne setve bez obrade zemljišta na svojih 350 hektara već šest godina. Proizvod-nja traži više znanja i saradnje, a takođe, zahteva i specijalizovane sejalice (koje su često korišćenje kod više poljoprivrednika). Endru navodi da oni žele da naprave ne-što novo i u tome zasad uspevaju. Smanjili su upotrebu fosilnih re-sursa, povećali profit poslovanja, a uz sve navedeno doprineli su oču-vanju životne sredine i sačuvali ze-mljište za buduće generacije. Preciznom poljoprivredom, anali-tikom, upotrebom novih modela upravljanja, korišćenjem robotike pristup proizvodnji hrane se me-nja. On se već promenio na mno-gim gazdinstvima. Praksa pokrov-nih useva je odgovor na smanjenje stočnog fonda u mnogim regioni-ma širom Evrope.Poznati zagovornici redukovane obrade na konferenciji “Ground-swell” u Velikoj Britaniji, koja ima zadatak prenošenja praktičnih primera redukovne prakse u Evro-pi, preneli su glavnu poruku po-setiocima konferencije “Pomozite zemljištu da bi ono radilo za vas”. Zemljište je živi medijum koji se neprestano revolucionarno menja. Plug treba da se koristi samo u slu-čajevima proizvodnje nekih kultura (npr. šećerna repa, krompir).

56

Francusko-ukrajinski primer. Fran-cuski agronomom sa višegodišnjim iskustvom u redukovanoj obra-di, Žan-Pol Pruidom (Jean-Paul Prud’h) radio je u Francuskoj, zatim u Poljskoj i Ukrajini. Svojim prime-rom je pokazao da se minimalnom, odnosno direktnom setvom, po-stižu bolji rezultati u zavisnosti od onoga šta se želi ostvariti. U Fran-cuskoj Žan-Pol poseduje gazdin-stvo veličine 120 hektara koje je u no-till sistemu preko trideset godi-na. Zemljište je peskovito-ilovaste strukture sa vrlo aktivnim životom u njemu. Na gazdinstvu se prime-njuje tehnologija stalnih tragova, čime se smanjuje problem zbija-nja zemljišta. Setvena struktura se sastoji od pšenice, uljane repi-ce, pivskog ječma, soje i kukuruza. Na 120 hektara on koristi sejalicu marke John Deere, serije 1590, za-hvata 4,5 metara. Gazdinstvo ko-risti samo jedan traktor snage 120 kW. Isti traktor i sejalica se koriste i na obližnjim gazdinstvima. On na-pominje da eksploatacija mašina igra veliku ulogu u profitabilnosti poljoprivrednih gazdinstava jer je upravo mehanizacija najskuplja karika u poslovanju.Taj agronom se oprobao u proi-zvodnji ratarskih kultura i u re-publikama bivšeg istočnog bloka. Nakon završetka rada u Poljskoj 2008. godine, došao da radi u tre-ning centar u Ukrajini za mlade agronome. Pošto je društvo tada bilo vrlo skeptično prema zapad-nim tehnologijama, odlučio je da pronađe investitore i počene da sprovodi praksu redukovane obra-de na velikim površinama. Fran-cusko-britanski investitori su po-držali projekt i Žan-Pol je krenuo da primenjuje zapadne tehnologije

no-till i min-till obrade. Na 7.000 hektara on je počeo proizvodnju pšenice, soje, uljane repice, piv-skog ječma, graška, suncokreta, kukuruza i heljde bez upotrebe pluga. Zemljište ukrajinskih orani-ca varira, od duboko plodnih crni-ca, preko siromašnih peskovitih do jalovih zemljišta koja su već unište-na upotrebom masivne proizvod-nje hrane u vremenima Sovjetskog saveza. Uništena su zbog preko-mernog unosa mineralnih đubriva, ubijanja žive prirode pesticidima i oranjem (erozija). Na lošijim ze-mljištima uzgaja se soja, heljda i pokrovni usevi prvih tri godine da bi se vratila plodnost zemljišta. No-till se koristi za pšenicu, pivski ječam, soju, heljdu, grašak, dok se min-till obrada koristi u proizvod-nji kukuruza, suncokreta i uljane repice. Min-till podrazumeva obra-du teškom tanjiračom ili podriva-čem. Setva se obavlja sejalicama Horsch Sprinter 9 i Horsch Pronto 9. Sejalice su vučene traktorima John-Deere 8400 i Fendt 936. Naro-čito se pazi na aktivnost zemljišta.

Žan-Pol tvrdi da ako se zemljištu pomogne i ono će pomoći vama. Prosečni prinosi pšenice bez upo-trebe pluga, u Ukrajini, dostižu 9 tona pšenice, ječma 7 tona, ulja-ne repice 4,5 tona, soje 3,7 tona, bez potrebe dosušivanja. S tim da su ulazni troškovi daleko ma-nji u poređenju s tradicionalnom proizvodnjom. Brojke govore za sebe. Dug je proces od početka do uspešne prakse potpunog izbaci-vanja pluga. U redukovanoj obradi, poljoprivrednici moraju da shvate da zemljišnim glistama i mikroor-ganizmima u njemu treba vremena za gradnju kvalitetnog zemljišta, pa se u slučaju zbijanja mogu kori-stiti dodatne biološke ili precizno planirane mehaničke mere. Podri-vači zemljišta su pokazali njegovu minimalnu uznemirenost čime se ne narušava aktivni život unutar zemljišta. U poljoprivredno razvijenim ze-mljama postoji izreka ,,Kad nešto naučiš, ne misli da je to sve jer se već sutra sve može promeniti”. Mr Vladimir Miloš

57

Generacija Ja - nova radna snaga u poljoprivrediIzvor: Agroklub, februar 2019.

Socijalno osetljivi, ekološki svesni, globalno orijentisani, informatički pismeni - karakteristike su pripad-nika generacije “milenijalaca“. Oni su otvoreniji, pomeraju granice, et-nički različiti, manje skloni politici i razlikama među narodima. Mladi su skloni čestim promenama, traže izazove, teže avanturama. Žive na ivici uspostavljenih okvira i defi-nisanih zakona. Stavljaju sebe na prvo mesto. ,,Ja sam na vrhu i svi drugi gledaju mene“ je rečenica koja karakteriše pojedinca rođe-nog u digitalnom dobu. Dalje, so-cijalne veštine su im daleko manje od prethodnika, te ne pokazuju značajniju želju za društvenom in-terakcijom. Milenijalci imaju sna-žan osećaj preduzetničkog duha, što znači da traže napredak u ka-rijeri, žele brze i kvalitetne prome-ne. Mladi imaju nepokorivu želju da rade gde “iskopaju” sopstvenu strast i interes. Dolazeća generacija će biti inova-tivnija i tehnološki pametnija, što će privredi omogućiti postojanje poslovanja uz upotrebu, dosad ne-viđenih tehnologija, veština i zna-nja. Takođe, rad u polju se menja i može se videti da mladi poljopri-vrednici već profesionalno koriste principe pametne poljoprivrede. Korišćenje bespilotnih letelica, raznih softvera, automatizacije, novih menadžerskih principa mla-dima je svakodnevica u mnogim zemljama. Traženjem novih izazova iniciraju se novi pogledi i stavovi na tradicionalne uloge u poljopri-vredi. Kako su odrasli uz tehnolo-

giju, relativno brzo se adaptiraju, implementiraju i koriste nova do-stignuća. Moderna poljoprivreda i uloge proizvođača hrane se menjaju brže nego ikad do sada. Kako se prela-zak sa tradicionalnih vrednosti na modernije načine rada nastavlja, sektoru je potrebno osigurati kva-litetnu radnu snagu. Novi naraštaji se teško opredeljuju za karijere u poljoprivredi, globalno gledaju-ći. Ipak, mnogi mladi preuzimaju poslove vođenja gazdinstava od svojih roditelja. Potrebno je pružiti razne podsticaje kako bi se mla-di uključili dugoročno u primarnu delatnost. Nebrojeni izazovi su pred novom generacijom, sa koji-ma će biti suočeni. Prošle nedelje, na svetski poznatoj konferenciji Globalni ekonomski forum (Global Economic Forum) u Davosu, tri pro-blema sa kojima će se suočiti nove generacije su posebno istaknuta.

Prvi problem koji stručnjaci sma-traju gorućim je smanjena druš-tvena aktivnost mladih. Mladi sve manje ulaze u zajedničke živote, kako u gradovima, tako i u selima. Pristup internetu po mogao je lju-dima da otkriju nove horizonte, ali sa druge strane to je glavni uzrok otuđenosti. Na selima slika nije drugačija. Odlaskom u škole koje se nalaze u većim gradovima, po-rodična uverenja se menjaju, a tradicionalne vrednosti manje se poštuju. Objektivno govoreći, selo nije prikladno mesto za život pri-padnika “Ja” generacije. Potrebno

je raditi na novim pravcima razvo-ja prikladnog života na selima uz pomoć novih znanja i tehnologija, kako bi mladima selo bilo privlač-no za rad i zasnivanje porodice. Klimatske promene su drugi veliki izazov sa kojim se suočavaju mladi. Osvešteni globalnim problemom klimatskih promena, obrazova-niji mladi drastično menjaju stil života. Za razliku od prethodnika, nove generacije traže više ličnog zadovoljstva kroz rad na sebi, ula-ganjem u obrazovanje i iskustva. Posedovanje materijalnih stva-ri kod mladih je u proseku manje važno. Sve popularniji pokret mi-nimalista, izbacivanje plastike, cirkularna ekonomija, su rešenja koje mladi uvažavaju u borbi pro-tiv klimatskih promena. U poljopri-vredi se koriste novi principi poput precizne poljoprivrede, smanjenje unošenja pesticida i veštačkih đu-briva, ekološka proizvodnja, kon-zervirajuća obrada zemljišta, kom-binovani usevi i sl. Ujedno, razvoj mehanizacije za svrhu proizvodnje i prerade hrane ide u smeru sma-njenja uticaja štetnosti na životnu sredinu. Jaz između bogatih zemalja i onih u razvoju, ekonomska razlika među različitim društvenim slojevima kontinuirano se povećava i to pred stavlja treći veliki problem za Mi-lenijalce. Ekonomski analitičari u Davosu su govorili kako jedino tela poput izvršne vlasti pojedine države, te globalna politika, mogu ukrotiti treći gorući problem. Poljo-privredni sektor je itekako zahva-

58

Europski parlament usvojio stroge preporuke za ispitivanje iautorizaciju pesticida u EU

Postupak odobravanja pesticida treba se temeljito reformirati, a studije naručene od strane agro-industrije ne smiju završiti sakri-vene u ladicama. Posebni odbor nije mogao riješiti kontroverzu oko kancerogenosti glifosata i zbog toga je zatražio sustavni pregled svih relevantnih studija. Sljedeći krug odluka o tome hoće li se za-braniti glifosat s naših polja bit će 2022. godine.Nacionalne vlade država članica i Europska komisija trebaju učini-ti proces autorizacije pesticida u Europskoj uniji transparentnijim, donositi odluke na temelju neza-visnih studija, ojačati okolišne i zdravstvene procjene pesticida te ponovno ispitati glifosat na rizike

od nastanka raka, poručuju za-stupnici u Europskom parlamen-tu koji su danas velikom većinom usvojili izvješće Posebnog odbora za postupak Unije za odobravanje pesticida Europskog parlamenta (PEST). Usvojeno izvješće poziva na javni pristup cjelovitim studijama agrokemijske industrije kako bi se omogućilo pravodobno nezavisno ispitivanje i zaustavljanje sukoba interesa u postupku odobravanja potencijalno štetnih kemikalija.Posebni odbor uspostavljen u ožujku prošle godine trebao je istražiti postupak koji je doveo do produljenja dozvole za glifosat u Europskoj uniji na još pet godi-na. Zastupnik Zelenih/ESS-a i član Odbora za okoliš, javno zdravlje i

sigurnost hrane, Davor Škrlec ko-mentira: ,,Postupak odobravanja pesticida treba se temeljito refor-mirati, a studije naručene od stra-ne agroindustrije ne smiju završiti sakrivene u ladicama. Posebni od-bor nije mogao riješiti kontrover-zu oko kancerogenosti glifosata i zbog toga je zatražio sustavni pre-gled svih relevantnih studija. Slje-deći krug odluka o tome hoće li se zabraniti glifosat s naših polja bit će 2022. godine. Svaka buduća od-luka o glifosatu treba u potpunosti razmotriti nezavisne znanstvene studije, te osigurati objektivno i transparentno donošenje odluka o rizicima od nastanka raka i prijet-njama bioraznolikosti koje takvo korištenje uzrokuje.“

Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

ćen industrijalizacijom. Jeste li se ikad zapitali kako je hrana izgubila miris i ukus, tekstura je drugačija, nekadašnjeg uživanja u hrani goto-vo nema? Više od 85% proizvedene hrane je pod direktnom odnosno

neposrednom kontrolom svega nekoliko svetskih kompanija. Mno-gi nekadašnji vlasnici gazdinstava i njihova deca koja su izgubila bitku u globalizaciji, prisiljeni su da rade za korporacije koje se bogate na

njihovom radu.“Ja” generacija će morati da spo-zna važnost sopstvenog znanja i da doprinese prepoznavanju važnosti poljoprivrede u društvu.

59

Nova otkrića: Obnova glifosata dogodila se pod utjecajem agrokemijske industrije.

Utjecaj zimskih temperatura na populaciju štetnika poljoprivrednih kultura

Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

Izvor: Agrobiz, 25. januar 2019.

Zastupnici Zelenih/ESS-a pred-stavili su nove dokaze o uključe-nosti kemijske industrije u postu-pak autorizacije opasnih tvari kao što je glifosat. Na zahtjev zastu-pnika u Europskom parlamentu, stručnjaci Stefan Weber i Helmut Burtscher-Schaden detaljno su opisali opseg plagiranja od strane njemačkog Federalnog instituta za procjenu rizika (BfR) u vezi procje-ne zahtjeva za obnovu dozvole za glifosat koji su podnijeli proizvo-đači, uključujući Monsanto. Nje-mačka, koja je prije sedam godina imenovana državom izvjestitelji-com EU-a za procjenu, putem BfR-a kršila je pravo EU-a koje zahtijeva neovisnost i objektivnost takvih procjena.,,Javno zdravlje ne smije biti ugro-ženo samo da bi kemijska indu-strija mogla ostvariti dobit. Izu-

zetno je zabrinjavajuće vidjeti da je do 50% nekih poglavlja procje-ne njemačkog regulatora napisao Monsanto. Kroz ovu neprihvatljivu praksu BfR-a nezavisna znanstve-na istraživanja pokazuju kako su kancerogeni učinci uklonjeni i nisu uzeti u obzir te nedostaju procjene koje upozoravaju na opasnosti od glifosata.”Neki od zahtjeva iz usvojenog iz-vješća Europskog parlamenta:– stroži kriteriji za testiranje utje-caja na okoliš i zdravlje aktivnih tvari koje se nalaze u pesticidima i samih pesticida– strogo testiranje ne samo aktiv-nih supstanci, već i samih pestici-da te mješavina i ostataka– zabrana plagiranja– jača primjena načela predostrož-nosti, jasne mjere za smanjenje ri-zika

– potpuna transparentnost svih studija– procjena bez sukoba interesa– bolje financiranje EFSA-e za pro-vedbu neovisnih istraživanja o pe-sticidima– zaštita javnosti i ranjivih skupi-na zabranom korištenja pesticida u područjima kao što su javni par-kovi i vrtovi, sportsko-rekreacijska područja, škole i dječja igrališta, te u neposrednoj blizini zdravstvenih ustanova– zaštita okoliša zabranom upora-be pesticida za sušenje prije žetve (“isušivanje”)– veća podrška neovisnim istra-živanjima ostataka u površinskim vodama, tlu i prašini, te potpora za potpunu procjenu kumulativnih učinaka sredstava za zaštitu bilja.

Temperatura je jedan od najvažni-jih abiotskih čimbenika koji utječe na kukce i to u prvom redu zato što su oni promjenjive tjelesne tempe-rature. Niske zimske temperature mogu biti ograničavajući faktor geografske rasprostranjenosti po-jedinih kukaca Mnogi od nas već jedva čekaju toplije dane bojeći se visokih računa za grijanje, no

debeli minusi ponekad mogu biti i korisni. Niske temperature mogu utjecati na mortalitet prezimljuju-ćih stadija štetnika poljoprivred-nih kultura, no pitanje je u kolikoj mjeri. Danas u vrijeme globalizacije razli-čiti štetnici mogu biti (i jesu) une-seni u nove krajeve, no hoće li se tu moći održati ovisi o mogućnosti

prezimljenja. Mnogi kukci iz južnih i toplijih krajeva ne mogu preživjeti kontinentalnu zimu. No, što je sa štetnim kukcima koji su već duže vrijeme prisutni na našem područ-ju?Dakako da niske temperature mogu biti uzrok većem mortalitetu prezi-mljujućih stadija, no treba znati da su oni razvili mehanizme pomoću

60

koji mogu preživjeti i, za nas, ek-stremne minuse. Kukci koji prezi-mljuju kao odrasli oblici krajem jeseni traže skrovita toplija mjesta npr. skladišne prostore, pukotine na stablu, plitki sloj tla, ispod fo-lija za malčiranje i slično. Pojedini štetnici prezimljuju kao gusjenice u zapredcima koji djeluju kao ter-mo izolator i štite ih od hladnoće. Tako u zapredcima borova četinja-ka temperatura tijekom zime može biti od 6 do 18 stupnjeva viša od vanjske temperature.Jabučni savijač, najvažniji tehno-loški štetnik jabuka, koji prezimlju-je kao odrasla gusjenica u kokonu u pukotinama kore grana i debla jabuke može preživjeti temperatu-ru nižu od -20°C, a kupusni bijelac u stadiju kukuljice može preživje-ti temperaturu od -25°C. Jabučna krvava uš, koja posljednjih godina postaje sve veći problem u pro-izvodnji jabuka, prezimljuje kao

ličinka na vratu korijena, debljem korijenju te u pukotinama debla i rak ranama i može preživjeti tem-perature do -27°C. Poznato je da jajašca kukaca pokazuju otpornost na vrlo niske temperature, pa tako jajašca mnogih vrsta lisnih i šti-tasti ušiju mogu preživjeti tempe-raturu nižu od -30°C, a neka čak i -40°C. Uz to, kada se kukci poste-peno izlažu niskim temperaturama mnogo bolje podnose ekstremne minuse, a s druge strane smrtnost je to veća što niske temperature duže potraju.Nakon vrlo kišovite 2014. godine značajno je porasla populacija pu-ževa golaća koji od tada predstav-ljaju problem u uzgoju povrća, ali i nekih ratarskih kultura. Borba protiv puževa nije jednostavna pa bi povećani zimski mortalitet pre-zimljujućih stadija dobro došao poljoprivrednicima. Većina puževa ne može preživjeti temperaturu

nižu od -4°C, no treba znati da je španjolski puž golać (Arion lusi-tanicus) i pri temperaturi od -3°C aktivan i može se spustiti u niže i toplije slojeve zemlje. Kad uzmemo u obzir da je temperatura tla pre-krivenog snijegom znatno viša od temperature zraka, a na dubini od 10 cm je tijekom ovogodišnje zime uglavnom bila između 0°C i 1°C, ne treba očekivati preveliku smrtnost prezimljujućih stadija puževa.Većina štetnika osjetljivija je na iznenadne niske proljetne tempe-rature, no tada, nažalost, stradaju i poljoprivredne kulture.Ove zime u još uvijek nismo zabilje-žili minuse koji bi mogli značajnije smanjiti populaciju štetnika po-ljoprivrednih kultura, a s obzirom na trend globalnog zatopljenja u budućnosti možemo očekivati sve više problema u zaštiti poljopri-vrednih kultura od štetnika.

61

Bacačem plamena protiv korova u organskoj proizvodnji

Izvor: Poljomagazin, februar 2019.

Smanjenje pesticida i hemije uop-šte, sve je veći trend u poljopri-vrednoj proizvodnji. Kako bi tome doskočili, pojedini poljoprivrednici u organskoj proizvodnji pronašli su, navodno delotvorno rešenje za smanjenje upotrebe pesticida - pa-ljenjem korova. Ipak, ne radi se o klasičnom paljenju strništa o čemu smo već pisali i za kog se zna da je, em opasan za ljude i imovinu, em loš za sam kvalitet zemljišta. U američkoj kompaniji Fjelm Inže-njering (Flame Engineering) koja je specijalizovana za uklanjanje koro-va plamenom, objašnjavaju kako se ovde radi o uništavanju struk-ture u samom listu biljaka, tako da

više ne mogu obavljati fotosintezu i rasti. ,,Paljenje korova je nešto što vo-limo nazivati “sporim ubijanjem”. Ovako uništavate staničnu struk-turu u listu biljke, čime sprečava-te fotosintezu, a tako uništavate i korenski sastav. Da, plamen će uništiti i korenje, čak i na velikim korovima. Uočićete efekt zaostaja-nja u rastu, a korov će biti uništen u roku od nekoliko dana, zavisno od toga koliko je korenski sistem već uspostavljen i koliko dugo je biljka bila izložena plamenu”, kažu u kompaniji Flejm Inženjering gde ističu kako plamen uništava i sta-ništa insekata.

Osim ovakvog nastavka za traktor, ta američka kompanija proizvodi i manje bacače plamena kojim se može uništiti korov na manjim po-vršinama. Njihova cena nije ista-knuta na stranicama te kompanije nego se može dobiti na upit.Ipak, treba podsetiti da pravi or-ganski proizvođači i oni koji poštu-ju prirodu, neće uništavati korov i štetočine paljenjem jer se na ovaj način gubi potencijalna organska masa. Tu su i živi organizmi tla koji su itekako potrebni za razgradnju materije, fiskiranje azota, iz vazdu-ha i druge procese koje tlo čini ži-vim.

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Organo

62

Da li je neizbežna GMO kontaminacija?Izvor: Tanjug, 14. januar 2019.

U svetu je do sada registrovano oko 500 genetski modifikovanih organizama koji se koriste direk-tno u ishrani ili kao aditivi, a svega dva odsto registrovanih GMO je u vlasništvu javnih institucija. Sve ostalo drže privatne kompanije, što znači da privatne kompanije vladaju sistemom hrane. To je za Tanjug izjavila docent Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Bran-kov, koja je navela da se GMO može pronaći u bilo kojoj prerađenoj hrani - mesnim prerađevinama, pa i mesu indirektno ako se životinja hranila GMO sojinom sačmom ili kukuruzom, u slanim i slatkim kon-ditorskim proizvodima, majonezu, kornfleksu, supama iz kese, mor-skim plodovima delimično pripre-mljenim za jelo, dodacima za ishra-nu sportista, pa i u vitaminima. “U nekoj meri danas je neizbežna kon-taminacija GMO, zato što je GMO putem prerađene hrane probio sve

barijere u prehrambenom sistemu. Najveći broj tih prerađenih proi-zvoda sadrži najverovatnije GMO ispod 0,9 odsto, a ta brojka se u EU prihvata kao limit i neizbežan nivo tehnološke kontaminacije”, objaš-njava Brankov. U Srbiji je po Zakonu o GMO iz 2009. godine proizvodnja i promet GMO hrane zvanično zabra-njena. Međutim, Brankov smatra da ni Srbija nije ostala imuna na proizvode koji sadrže GMO ispod 0,9 odsto, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda, te da sada, kada se govori o GMO, govori se, zapravo, o onoj hrani koja prelazi taj limit. ,,Kod nas se mnogo govori o GMO-u, imamo natpise u mediji-ma i javne nastupe koji kažu da u Srbiji postoje na hiljade hektara pod GMO sojom, kao i da naši uvo-znici koriste GMO soju. Međutim, to su sve nepouzdani podaci. S druge strane, država ne govori transpa-rentno o GMO-u, a ono što sam

pronašla u američkim izveštajima jeste da je prošle godine u Srbiji in-spektovano 90 hektara pod sojom, od čega je 50 ha bilo GMO”, ukazuje Brankov. Upitali smo Ministarstvo poljoprivrede da nam dostave po-datke koliko je testiranih uzoraka u prošloj godini bilo pozitivno na GMO, a oni su nam odgovorili da je tokom 2018. testirano oko 4.500 ha od čega je sedam hektara bilo pod GMO sojom. Testiranja su, kažu, vr-šena na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvan-skog i Kolubarskog okruga.Kada je reč o uvozu, Brankov kaže da se prema podacima koje je do-bila od urednika portala “Prvi prvi na skali” Dejana Miloševića, a koje je njemu ranije dostavilo Ministar-stvo poljoprivrede o uzorkovanju hrane i hrane za životinje od 2013. do 2017. može zaključiti da se 90% uvezene hrane ne kontroliše.

63

Zašto je organska hrana u Srbiji toliko skupa?

Izvor: RTV 19. februar

Domaći organski proizvodi skoro pet puta su skuplji nego uvozni, a trgovci su spremni da kupe organ-sku hranu tek ako ih podrži država. Proizvođačima su problem i cene sertifikata. Tako izgleda vrzino kolo u kojem su trenutno domaći proi-zvođači organske hrane, država i trgovci. Iako se svi slažu da Srbija ima idealne uslove za razvoj ove proizvodnje, od ukupno korišćenog obradivog zemljišta, u sistemu or-ganske proizvodnje nalazi se samo 0,4 odsto oranica.Proizvođači kažu da je i sa tih 0,4 odsto zemljišta problem plasirati organsku hranu i na domaće, a ka-moli na strano tržište.,,Naša proizvodnja je u odnosu na zemlje u okruženju znatno skuplja, uvozni prerađeni organski proizvo-di neuporedivo su jeftiniji i trgov-ci nemaju motiv da prodaju naše. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće sub-vencije i ne plaćaju sertifikaciju, pošto država izdaje sertifikate. Ja sertifikaciju plaćam dvostruko – za biljnu proizvodnju i preradu – a

izdatak na kraju iznosi 2.500 evra. Na kraju dolazimo do toga da su moje šljive skuplje za 50 evrocenti do jednog evra u odnosu na uvo-zne. Mi kod Ministarstva konkuri-šemo za subvencije za proizvodnju tek kada dobijemo sertifikat i kad isplatimo kontrolnu kuću, i to od para koje objektivno mali proizvo-đači nemaju” priča Čedomir Đurđe-vić, tehnolog sa 35 godina iskustva, koji već pet godina gaji organsku šljivu i to pet autohtonih sorti. Če-domir plodove prerađuje u rakiju i organski namaz bez šećera i adi-tiva. Sve njegove proizvode dobro je ocenila struka. Oni su nagrađeni medaljama i diplomama, ali mu to nije dovoljno za stabilan plasman. Litar njegove rakije prodaje se u tr-govinama po ceni od 2.000 dinara, dok se cene šljivovica, koje nisu or-ganski proizvedene, kreću od 400 do 1.600. I ostali organski proizvo-di, kojih najčešće ima na rafovima, skuplji su od konvencionalnih.

Tako je pola litre organskog sun-cokretovog ulja 299, a litar običnog staje do 140 dinara. Organsko sir-će (pola litra) se prodaje za 369, a obično (litar) maksimalno staje do 70 dinara.Tegla od 360 grama organskog dže-ma od jabuka je 200, a tegla od 750 grama konvencionalnog 210 dina-ra. Za 100 grama organskog kakaoa u zrnu treba izdvojiti 400, dok je cena 200 grama običnog kakaoa tek 55 dinara. Tegla organskog ba-gremovog meda od 250 grama ko-šta 659, dok se kilogram običnog bagremovog meda, na primer na pijaci, može pazariti za 600 dinara.„Uzorke svojih proizvoda slao sam u Češku, Slovačku, Nemačku, Au-striju, Sloveniju… ali i pored Spo-razuma o stabilizaciji i pridruživa-nju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje ne možemo da prevaziđemo. Povrće koje je do skoro bilo jeftino sada je skuplje od egzotičnog voća. Dok

64

sam pre šest godina imao 50.000 litara organske rakije, ove godine nisam preradio nijedan kilogram šljive kao organske, sva je proda-ta kao konvencionalna, jer smo jednostavno preskupi u odnosu organske proizvode iz uvoza“ kaže Đurđević, dodajući da je dodatni problem proizvođačima to što ni-kada ne znaju tačan termin isplate subvencija Ministarstva poljopri-vrede.S druge strane, Jelena Milić iz Mini-starstva objašnjava da je sadašnji

model kontrole i sertifikacije takav da troškovi proizvođača refundira-ju u iznosu od 50 ili 60 procenata. Po njenim rečima, Ministarstvo bi moglo da razmotri predlog pro-izvođača da im bude odobrena subvencija na osnovu ugovora kontrolne kuće, ali pod uslovom da odobreni novac vrate ako ne dobi-ju sertifikat.

Što se tiče trgovaca, u domaćem trgovinskom lancu koji ima 650 objekata širom Srbije, kažu da bi

svakako domaću organsku hra-nu ponudili potrošačima, ali da moraju biti ispunjena tri uslova: “količina, kvalitet i kontinuitet”. „Ukoliko nas lokalna samouprava i ministarstvo prepoznaju i podrže, mi smo kao lokalna trgovina spre-mni da sve proizvode otkupimo, ali moramo doći do određene cene jer, iako je taj proizvod skuplji, on ipak ne može biti od konvencional-nog skuplji pet puta“ kaže Desimir Tadić, suvlasnik trgovinskog lanca.

Kako će se nova pravila EU odraziti na proizvođače u Srbiji?Izvor: RTV 19. februar

Izvoz organskih proizvoda iz Srbije u zemlje EU premašio je 23 milio-na evra godišnje, a s ozbirom na promene i rast organskog sektora Unija je nedavno, posle više od dve decenije organske poljoprivredne proizvodnje, donela novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeleža-vanju organskih proizvoda.U naredne dve godine očekuje se donošenje niza uredbi u EU koje će detaljnije definisati organsku pro-izvodnju, kontrolu i sertifikaciju, kao i obeležavanje organskih pro-izvoda, a novi propisi EU će, inače, početi da se primenjuju od 1. janu-ara 2021. godine. Na pitanje šta će nova uredba EU značiti za proizvo-đače organskih proizvoda u Srbiji, u Ministarstvu za Tanjug navode da harmonizacija propisa iz oblasti organske proizvodnje sa propisi-ma Unije treba da olakša srpskim proizvođačima pristup tržištu EU,

te najavljuju usvajanje izmena i dopuna Pravilnika o kontroli i ser-tifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Srbija organske proizvode najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, Italiju i Francusku, i to smrznute organske maline i kupine, koncentrat jabuke i suvu šljivu, a primetan je rast po-vršina pod organskom proizvod-njom od 2011. do 2015. godine, kada su one povećane gotovo dva i po puta, sa 6.335 na 15.298 hektara. Radi intenzivnijeg razvoja organske proizvodnje država daje podsticaje koji su u 2019. višestruko uvećani u odnosu na 2018. godinu, a u Mi-nistarstvu kažu da se ove godine očekuje i usvajanje izmena i dopu-na Pravilnika o kontroli i sertifika-ciji u organskoj proizvodnji i meto-dama organske proizvodnje, koje u velikoj meri treba da unaprede organsku proizvodnju u Srbiji. Iz-

menama Pravilnika, koje su urađe-ne sa ekspertima u okviru tvining projekta koji je odobrila Evropska komisija, detaljnije će se propisati način kontrole organskih proizvo-đača, kao i mere koje se preduzi-maju u slučaju utvrđenih nepravil-nosti. Urediće, kažu u Ministarstvu, jednu potpuno novu oblast veza-nu za organsku proizvodnju vina i propisati tehnološke postupke prerade i proizvode i supstance koji se koriste u organskoj proi-zvodnji vina. Takođe, izmenama i dopunama Pravilnika revidiraće se spisak aktivnih supstanci koje se nalaze u sredstvima za zaštitu bi-lja koja su dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji. To će, na-vode u Ministarstvu, doprineti da se lista sredstava za zaštitu bilja za organsku proizvodnju proširi, a proizvođačima olakša sama proi-zvodnja, s obzirom na činjenicu da

65

je na našem tržištu evidentan mali broj ovih sredstava. U Ministarstvu objašnjavaju da će novi propisi EU omogućiti da sistem kontrole bude ojačan zahvaljujući strožim me-rama predostrožnosti i detaljnim proverama zasnovanim na proce-ni rizika u celom lancu snabdeva-nja. Cilj je da se jačanjem sistema kontrole poveća poverenje potro-šača i spreče prevare, na način da se jasnije definišu kontrolne mere i uloge, kao i odgovornosti razli-čitih kontrolnih subjekata. Nova uredba EU uvodi detaljnije zahte-ve za kontrolu organskih proizvo-da, a specificne kontrole organske proizvodnje biće dopunjene novim pravilima o zvaničnim kontrolama duž poljoprivredno-prehrambenog lanca. Pored grupne sertifikacije za poljoprivrednike koji će moći da

prodaju svoje proizvode samo pre-ko grupnog sertifikata i posebnih kriterijuma za definisanje kategori-ja poljoprivrednika koji joj se mogu pridružiti, druga novina je da go-dišnja inspekcijska kontrola na te-renu neće biti obavezna za sve, već će se bazirati na analizi rizika. Tako će niskorizične farme ili objekti biti kontrolisani i pregledani sva-kih 24 meseca, a ne svake godine. U skladu sa novim propisima EU upotreba prirodnih aroma u pre-radi organskih proizvoda biće jako ograničena. Danas su dozvoljeni svi prirodni ukusi, dok će od 2021. godine u preradi organskih proi-zvoda moći da se koriste samo pri-rodni ukusi koji potiču iz navedenih sastojaka. Na primer, dozvoljena je samo “prirodna aroma limuna”, što znači da je aroma najmanje 95

odsto dobijena od limuna. Takođe, detaljno će biti propisana pravila za dobijanje organskih aroma. No-vom regulativom EU biće propisa-na i ograničena lista proizvoda za čišćenje i dezinfekciju tehnoloških linija. Jedna od novina se odnosi i na proizvod identifikovan kao pro-izvod iz “poljoprivrede EU”, tako da će minimalni procenat sastojaka koji su poreklom iz EU biti 95 od-sto, umesto 98 odsto sastojaka, kako je sada propisano, s tim da je data mogućnost da se pomene i region u kome se sastojak uzga-ja. U skladu sa novim propisima Unije, subjekti u maloprodaji koji prodaju prethodno upakovane or-ganske proizvode neće morati da se sertifikuju, ali će biti podvrgnuti proverama u skladu sa zakonom o opštim službenim kontrolama.

Agro IT SvetPriredio:Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivredeIzvor: www.ekapija.com

Mobilne solarne elektrane - rešenje za navodnjavanje

Izvor: eKapija, 22. januar

Solarno navodnjavanje poljopri-vrednih i voćarskih kultura sve je popularnije u Srbiji, kaže za eKa-piju Lazar Zelenović, direktor fir-me Turn Key Project d.o.o (TKP), koja u svojoj ponudi ima mobilne solarne elektrane – sisteme koji uz pomoć solarnih panela pretvaraju sunčevu energiju u naizmeničnu električnu energiju i predstavlja-ju efikasnu zamenu za manje dizel generatore.

On navodi da je interesovanje za solarne pumpe značajno skočilo u poslednje 3-4 godine, a kao razloge za ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije u poljoprivredi vidi konstantna poskupljenja energe-nata, električne energije i dizel goriva. „Sunčeva energija je be-splatna, pa je tako i ovaj način na-vodnjavanja postao najisplativiji, a uštede na solarnim sistemima su veoma velike i s godinama su sve veće, jer, praktično ne zahtevaju održavanje i ne troše energente“.Zelenović ističe da je ulaganje u solarni sistem navodnjavanja da-nas opravdano i ekonomski i eko-loški.

„Solarne pumpe rade u savršenoj simbiozi sa prirodom i zahtevima biljaka, odnosno, pumpaju više vode kada je to biljkama potrebni-je. One se mogu koristiti za navod-njavanje svih vrsta kultura siste-mima “kap po kap”, subirigacijom, rasprskivačima kao i potapanjem celih parcela. Takođe se koriste i za punjenje akumulacija, dopunjava-nje i cirkulaciju vode u ribnjacima, cirkulaciju vode u bazenima, ali i za

pijaću vodu, jer se hlade i podma-zuju vodom pa ne postoji nikakva mogućnost od zagađenja izvora u slučaju bilo kakve havarije“ navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, najveća prednost mobilnih sistema navod-njavanja, čije su optimalne snage od 2-4 kWp, pa sve do maksimalno 10 kWp u specijalnim slučajevima, jeste mogućnost korišćenja siste-ma na više parcela. „Takođe, svaki sistem se, uz određenu dodatnu opremu, može koristiti i za sma-njenje samopotrošnje na objektu vezanom na mrežu, u periodima kada mobilna solarna elektrana nije angažovana na terenu i po-stavljena je kod najbližeg priključ-ka na mrežu (na primer pored hale, skladišta, kuće…)“ ističe Zelenović i dodaje da je još jedna od pred-nosti bezbednost korišćenja u

67

Izvor: Agroklub, 24. januar

zabačenim krajevima, u kojima po-stoji opasnost od krađe. Objašnja-vajući sistem rada solarne pumpe, on kaže da se pumpa samo spusti u bunar i pritisne taster “ON”, a pret-hodno definisani i podešeni para-metri omogućavaju veliki komfor u korišćenju solarnog sistema, koji je usput je i potpuno bešuman. Ta-kođe, sistemi mogu da funkcionišu hibridno i sa mrežom, baterijama, ili dizel agregatima, ukoliko postoji potreba za noćnim navodnjava-njem.

Prema njegovim rečima, mobilna solarna elektrana se može monti-rati na bilo koje vozilo, traktorsku ili kamionsku prikolicu, kombi, ili automobil, jedino je važno da na vozilu postoji gabaritna mo-gućnost montaže potrebnog bro-ja panela za datu aplikaciju. TKP je uvoznik i distributer solarnih pumpi nemačke kompanije Loren-tz za Srbiju i BiH. „Lorentz solarne pumpe karakteriše dug radni vek, pouzdanost i jednostavnost upo-trebe. Funkcionišu i pri veoma ma-lom osvetljenju (npr. po kiši, ili kad je oblačno) i mogu se kontrolisati i podešavati daljinski, preko Blu-etooth Android aplikacije. Takođe, sistem dolazi sa oznakom SMART što znači da se lako integriše sa drugim sistemima“ navodi Zele-nović dodajući da TKP kombinuje različite SMART sisteme u jedan energetski sistem prema željama i potrebama korisnika.

Kada je reč o cenama, sagovornik eKapije ističe da TKP radi promoci-je solarnih sistema već dugo i nudi niske cene sistema, pa je nabavka, kaže, postala vrlo prihvatljiva za poljoprivrednike, naročito ako se

Kako zaustaviti odlazak ljudi iz ruralnih područja?

Pametna sela (Smart Villages) je koncept koji traži odgovore na pi-tanja kako digitalizovati selo, kako kreirati radna mesta i zaustaviti odlazak ljudi iz ruralnih prostora, odnosno platforma koja bi trebalo da osigura dobre uslove za život na selu. Kreator i ambasador EU kon-cepta Pametnih sela je Franc Bogo-vič, slovenački evroparlamentarac iz redova Evropske narodne partije (EPP) i Slovenačke narodne stranke (Slovenska ljudska stran-ka - SLS), po struci agronom. Na okruglom stolu pod nazivom Pa-metna sela u Gorskom kotaru koji je održan nedavno u Prezidu, malom mestu na granici sa Slove-nijom, Bogovič je istakao da bez kvalitetnih širokopojasnih veza nema kvalitetnog života i razvoja na selu. „To je koncepcija koja bi u različitim fondovima trebalo da, uz pomoć države, županija, opština, osigura brz i siguran internet.

uzme u obzir da je moguće dobiti i finansijske podsticaje države za njihovu nabavku.

„Cene se kreću od 3.000 EUR pa naviše, u zavisnosti od modela, a svaki pumpni sistem se projektu-je posebno. Konstrukcija sistema zavisi najviše od nivoa vode u bu-naru, željenog pritiska u sistemu i potrebne dnevne količine vode“ navodi Zelenović i napominje da je vreme povrata investicije između tri i četiri godine.

Bez toga ćemo jako teško pričati o pametnim selima i mladi će i da-lje odlaziti sa sela“ ističe Bogovič. On smatra da nema “recepta” koji bi mogao neko napisati za svako selo, nego bi svako područje na različitim nivoima trebalo da traži najbolje rešenje za sebe - oglaša-vanje turističkih potencijala putem interneta, povezivanje malih proi-zvođača sa kvalitetnim proizvodima u udruženjima, a osim toga bit-na je i kreativnost, ljudi koji shva-taju ovaj koncept i ljudi na vlasti koji imaju razumevanja za to. „U Sloveniji smo 70-ih imali jako zna-čajnog predsednika Vlade, koji je pokrenuo policentrični razvoj Slo-venije. Pored Ljubljane i Maribora, kao dva najveća grada, imamo šest regionalnih centara, a onda još 35 gradića koji imaju neku gravitaci-onu masu da privuku ljude u ove centre. Zbog toga mislim da u Slo-veniji već imamo neku prednost od pre. Takođe, unutar mera EU dosta smo radili na osnovnoj infrastruk-turi u selu, od puteva, voda, zbri-njavanja otpada te, u poslednjih 10-ak godina i na širokopojasnim mrežama. Ali nije sve u novcu, već i u volji, politici, pa i u znanju. Sada ima mnogo jeftinijih , koja su možda bolja nego što su bila na početku digitalizacije. Ali najbitni-je je da pored pametnih sela i pa-metnih gradova, imate i pametne ljude, a naročito pametne ljude u vladi“ ističe Bogovič. On smatra da će evropsko društvo biti puno zdravije ako uspe da ima naseljena sela. „Danas, na primer u Nemač-koj, ima regiona gde je veći kvalitet života na selu, a gde je BDP isti kao i u gradu. I u mnogim programima EU za sledeće budžetsko razdoblje 2021-2027., već postoje fondovi za ruralni razvoj“ zaključuje Bogovič.

68

Roboti će nas spasiti od gladi

Dronovi će upravljati agrarom

Izvor: Agroklub, 12. februar

Izvor: RTV, 20. februar

Proizvodnja hrane predstavlja sve veći izazov u celom svetu. Negde je problem manjak obradivih po-vršina, negde manjak radne snage. Tu su i klimatske promene koje od današnje poljoprivrede u najširem mogućem kontekstu zahtevaju do-bro planiranje, traže pridržavanje novih pravila, redukciju pesticida, vode i druga ograničenja. Čini se kako je rešenje svim ovim izazo-vima - robotika. Prvi svetski Cen-tar za doktorske studije (CDT) za agro-prehrambenu robotiku osni-va se na Univerzitetu Linkoln u Ve-likoj Britaniji, u saradnji sa Univer-zitetom u Kembridžu i Univerzitetu East Anglia. Istraživačko veće za inženjerstvo i fizičke nauke dodeli-lo je 6,6 miliona funti ovom Centru, koji očekuje ogroman priliv visokih stručnjaka za robotiku, u vreme koje je vitalno za agro-prehram-benu industriju, navodi Freshpla-za. CDT će osigurati finansiranje i obuku za najmanje 50 studenata doktorskih studija, a koje će po-držati glavni industrijski partne-ri poput Džon Dira, Sindžente i drugih, te će biti specijalizovani u područjima kao što je autonomna mobilnost u izazovnim okruženji-ma, berba poljoprivrednih kultura, lagana robotika za rukovanje oset-ljivim prehrambenim proizvodima i “ko-botovi” za održavanje sigurne saradnje između ljudi i robota te interakcije na farmama i fabrika-ma. Tom Duket, profesor robotike i autonomnih sistema na Univerzi-tetu Linkoln, novi je direktor Cen-

tra. “Tehnologije automatizacije i robotike postavljene su kako bi transformisale globalnu industriju - samo će u Veilkoj Britaniji u sle-dećoj deceniji ekonomskog razvo-ja doneti 183 milijarde funti. Agro prehrambena industrija je najveći proizvodni sektor u Velikoj Britani-ji, dvostruko veći od automobilske i vazduhoplovne industrije te po-država prehrambeni lanac, od far-me do tanjira, a generiše globalnu dodatnu vrednost (BDV) u iznosu od 108 milijardi funti, sa 3,9 miliona zaposlenih u zaista međunarodnoj industriji”, rekao je Duket pojasniv-ši kako je globalni prehrambeni la-nac pod pritiskom rasta stanovniš-tva, klimatskih promena, političkih pritisaka. “Rešavanje tih izazova zahteva novu generaciju visoko-obrazovanih iskusnih naučnika, a naš će novi centar biti posvećen pružanju tih stručnosti. Biće to prava žarišna tačka za inovacije u robotici u Velikoj Britaniji“, najavio je Duket.

Mađarski ministar poljoprivrede Ištvan Nađ je izjavio da će upotre-ba savremene tehnologije omogu-ćiti znatno brži razvoj seoskih po-dručja u unutrašnjosti zemlje, a i cilj vlade je da smanji nejednakost

u svim oblastima.“Bez precizne privrede neće biti ni obnovljene mađarske poljopri-vrede, a digitalizacija agrara će doprineti stabilnosti i proračun-ljivosti proizvodnje hrane, pove-ćati efikasnost i zaradu”, dodao je ministar na otvaranju dvodnevne stručne konferencije “PREGA 2019” (Precizno privređivanje i agrarna informatika), koja se održava u bu-dimpeštanskom hotelu “Akvaveld”. Prema rečima Nađa u Mađarskoj postoje naučna osnova i logistika za prelazak na viši stepen proi-zvodnje sve dragocenije hrane, a ovogodišnje savetovanje će dati novi podstrek uvođenju inovativ-nih tehnologija i doprineti da one budu dostupne svima.“U veoma bliskoj budućnosti dro-novima ćemo iz nekoliko centara pratiti rast biljaka na njivama”, naglasio je Nađ. Na skupu, koji je u saradnji sa Nacionalnom agrarnom komorom i Agrarno-marketinš-kim centrom organizovala firma Agroinform, učestvuje više od sto stručnjaka iz zemlje i inostranstva, a sem plenarnih sednica predviđe-na su brojna tematska predavanja, rad po sekcijama, okrugli stolovi i stručne radionice. Posebna pažnja je data praktičnom predstavljanju novina u oblasti poljoprivrede, a otvoreno je i oko 40 izložbi najno-vijih dostignuća, za koja je rečeno da su odmah primenljiva.

69

70

Vesnik proleća – šumska zavodnica i prirodni lek Priredio: Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Nakon duge zime prvo što nam privuče pažnju je taj mali cvet koji svojim mirisom opija još prohladno jutro i nagoveštava proleće. Divlja ljubičica - Viola odorata L., pripra-da familiji Violaceae i obuhvata oko 500 vrsta od kojih se mnoge uzgajaju kao ukrasne. Potiče iz Evrope, ali se proširila i u druge krajeve sveta.Prema legendi ljubičica toliko osvaja svojim mirisom i lepotom da je i ružni Hefest pridobio naklo-nost Afrodite pomoću njih. Sama legenda o nastanku ljubičice je priča o tragičnoj ljubavi. Prve ljubi-čice, prema toj legendi, su nastale iz krvi Atisa, kojeg je ubila moćna boginja Kibela. Grci su je odabrali za simbol plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu.

Napoleon ju je posebno obožavao. U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se na-lazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbo-lizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Po narodnom verovanju treba da pojedete prvi cvet ljubi-čice koji pronađete u šumi da biste bili zdravi. Kao lek se upotrebljava samo divlja, poljska vrsta. Kod nje

su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Raste na čistinama, između grmlja, po se-novitim mestima uz rubove šuma. Ne gaji se plantažno već se koristi samonikla.Mladi listovi, pupoljci i cvetovi lju-bičice mogu se dodati salatama, a koriste se i za ukrašavanje jela i deserta. U nekim starim poslasti-čarnicama u Francuskoj još uvek se mogu pronaći ušećereni cvetići lju-bičice. Ovaj skupoceni slatkiš za-ljubljeni momci poklanjaju svojim izabranicama za Dan zaljubljenih.Ljubičica je uglavnom višegodišnja zeljasta biljka visoka do 10 cm., sa cvetovima zanimljive arhitekture i boja, usled čega se mnoge vrste uzgajaju kao ukrasne. Ime roda ukazuje na najčešću boju krunič-

71

nih listića cveta — ljubičastu preko raznih tonova plave, žute, pa čak i bele boje.Kao lek se koristi list, cvet, koren i seme, pa i cela biljka u cvetu sa korenom. Glavni sastojci su flavo-noidi, derivati salicilne kiseline, sluzi i tanini. U korenu se nalazi karakterističan violin, sastojak koji nadražuje želudac, ali i saponini za omekšavanje sluzi i lakše iskašlja-vanje. Zbog karakterističnog sasta-va koren se preporučuje za lečenje vena, reumatizma, slabe cirkulaci-je. Pogodan je i za tretiranje suve i osetljive kože, kao i protiv bora. Ima umirujuće dejstvo pa ublažava histeriju, hipohondriju, nervozu, lupanje srca praćenog osećajem straha i teškim disanjem. Preporu-

čuje se i kod grčeva, ali i nesanice i glavobolje. Kod upaljene sluzokože usta savetuje se ispiranje čajem od ljubičice, a umivanje njime pomaže kod upale očiju i kapaka. Od dav-nine se upotrebljava kao “sredstvo za pročišćavanje krvi”. Etarsko ulje ljubičice dobija se izuzetno sku-pom starom tehnikom “enflerage”. Za minimalnu količinu esencije po-trebne su hiljade svežih cvetova. U parfemima delikatna nota ljubičice dobro se kombinuje sa vanilom, sandalovinom, breskvom i mimo-zom, stvarajući neprevaziđene mi-risne kompozicije, nežne i krhke, ali istovremeno moćne i uzbuđujuće. Razmnožava se deobom odraslih biljki. Klijanje iz semena je nepra-vilno, jer mnogi rani cvetovi ne

budu oprašeni. Zbog širenja među biljkama treba ostaviti razmak od 20 do 30 centimetara. Redovno je treba zalivati, dva do tri puta u toku nedelje, tako da ne ostane ni-kada potpuno suva.Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listo-vi se suše na prozračnom mestu kako bi se sačuvala njihova boja., a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu. Stara poruka “One nam daju na znanje da je zima završena i da to-pliji, sunčani dani kucaju na naša vrata. Buketići mirisnih cvetova ljubičice unose vedrinu u dom. Ili što bi pesnici rekli, “Ljubičica ma-len cvet, al’ je voli čitav svet”.

72

73

Duga bela haljina, kose bujne raspletene, cvetnim ven-cem ukrašene, na krilima povetarca ona stiže - Vesna joj je ime. Etimologija imena Vesna dovodi ovo ime u vezu sa staroindijskom rečju vas-, što znači svetlost, jasnoća, vedrina, a može se pronaći i u drugim jezicima poput latinskog vesere (proleće), staropersijkog vahara, grč-kog iar.

Vesna, vesnik proleća, boginja koja donosi sunce i to-plinu, odnosno buđenje života. Među slovenskim na-rodima, Vesna je bila omiljeno božanstvo čiji su dola-zak željno iščekivali i slavili. Prema predanjima, Vesna se pojavljuje u pratnji Gerovita i Striboga, boga vetra i vazduha, a njen dolazak označava pobedu nad Mora-nom, boginjom smrti i zime i donosi smenu godišnjih doba (zima- proleće).

Iz tog razloga, Vesna se ujedno smatrala i boginjom mladosti i lepote, koja stvara harmoniju u prirodi i samim tim obnavlja mentalno i fizičko zdravlje ljudi. Zbog njene lepote i energije, stari Sloveni su imali više praznika posvećenih ovoj boginji. Brojni od njih su se zadržali do dana današnjeg, ali pod drugim imenom- Cveti, Mladenci i Vrbice.

Cveti su cvetni praznik u slavu Vesne, koji se obeleža-vao tako što su se devojke umivale cvetnom vodom i

kitile venčićima od cveća kako bi ostale mlade i bile što lepše. Na Vrbice, odnosno u vreme cvetanja vrba deca su se kitila vrbinim resama i stavljali su im se zvončići oko vrata, dok su mladići i devojke odlazili pokraj reke da beru grančice vrbe kojima su se kitili i govorili sti-hove: ,,Da si zdrav/zdrava kao dren, da si brz/brza kao jelen, da se ugojiš kao svinja i da rasteš kao vrba’’. Pra-znik koji se danas slavi na 23. mart, odnosno Mladenci, nekad je bio posvećen boginji Vesni i njime se slavio brak između mladih ljudi - za proslavu su se spremali kolači od meda, a ritualna kupanja pre sunca obavljana su u blizini vrba, koje su se smatrale simbolom napret-ka i rasta.

Obrede i rituale posvećene Vesni izvodile su i Dodole, mlade devojke koje su plesale okićene cvetnim venci-ma i lišćem, a koje se najčešće vezuju za prizivanje kiše. Ptica koja simboliše dolazak Vesne je lasta, pa su zato laste nikad nisu lovljene, a smatralo se velikom srećom ako naprave gnezdo pod krovom kuće.

Koliko su Sloveni obožavali Vesnu pokazuje to što su tokom ritualnih šetnji njenu lutku nosili visoko na gra-ni, dok su lutku Morane spaljivali. Vesna je među slo-venskim narodima doživljavana kao lepa, nasmejana devojka puna radosti pa su zato ženskoj deci davali njeno ime, kako bi nasledila karakteristike koje su kra-sile Vesnu.

U PROLEĆE VESNA DOLEĆE

Jelena Maravić, novinar

74

www.agromarket.rswww.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

75

ŠumarenjePriredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

76

Šumarski fakultet odbija da da u zakup zemljište na Goču

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu odbio je da da u zakup zemljište na Goču jednoj privatnoj kompaniji za izgradnju mini-hi-droelektrane, a za tu svoju odluku dobili su i podršku Saveta Univer-ziteta u Beogradu. Dekan Šumar-skog fakulteta Ratko Ristić kaže da je privatna kompanija, na osnovu zaključka Vlade Srbije iz 2016. go-dine, kupila od Republičke direkci-je za imovinu 161 metar kvadratni zemljišta na toku Gvozdačke reke, kako bi napravili postrojenje za vo-dozahvat.

Taj prostor im, kako kaže, ne zna-či ništa ukoliko ne dobiju u zakup od Šumarskog fakulteta zemljište za izgradnju koridora za cevi kroz koje bi voda od vodozahvata dola-zila do zgrade sa turbinama. “Savet Šumarskog fakulteta odbio je da im izda u zakup zemljište na kome su oni hteli da naprave derivacioni cevovod, jer bi izgradnja mini-hi-drocerntrale ugrozila biljni i živo-tinjski svet na Goču”, rekao je Ristić na sednici Saveta. On je skrenuo

pažnju ukazao da na Goču ima više od 130 izvora, više od 1.500 vrsta pečurki, 129 vrsta ptica, 20 vrsta vodozemaca, 27 vrsta sisara.Kako bi sprečili izgradnju mini-hi-drocentrale u Specijalnom rezer-vatu prirode “Goč-Gvozdac”, dekan Šumarskog fakulteta kaže da će se obratiti premijerki Srbije Ani Brna-bić, predsedniku Aleksandru Vučić, svim nadležnim ministarstvima, ali i lokalnoj samoupravi – gradu Kra-ljevu.

Predsednik Saveta Univerzite-ta u Beogradu Aleksandar Popo-vić ističe da je Savet dao podršku Šumarskom fakultetu da zaštiti svoju, ali i imovinu Univerziteta u Beogradu od “brutalne zloupotre-be” i gradnje mini-hidroelektrane na Goču. ,,Danas problem ima Šu-marski fakultet, ali imaće i svaka druga članica UB koja pokušava da od tajkuna zaštiti svoju imovinu”, istakao je Popović.,,U vrlo skorom periodu Savet Uni-verziteta će predložiti Vladi Repu-blike Srbije i izmene Zakona koje

regulišu postupak restitucije, od-nosno povraćaj svih onih zadužbi-na i fondacija koje je komunistička vlast otela Univerzitetu u Beogra-du u svojinu Univerziteta u Beogra-du”, dodao je Popović.A kako je zapravo Šumarski fakul-tet dobio na upravljanje imovinu od 3.700 hektara na Goču?Kraljica Natalija Obrenović je 1903. godine poklonila studentima UB 7.000 hektara zemlje u okolini Majdanpeka, ali pošto studenti nisu pravno lice imovina je preneta na UB.

Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su oduzele 5.000 hektara tog prostora UB, a kao kompenzaciju su dale 3.700 hektara na prostoru planine Goč, između Vrnjačke Ba-nje i Kraljeva.

Univerzitet u Beogradu je tu imovi-nu dao na upravljanje Šumarskom fakultetu koji prostor koristi kao nastavnu bazu.

Izvor: RTS, 25. januar 25, 2019.

”Vertikalne šume“ na visini od preko 100 metaraIzvor: RTV 19. februar

”Vertikalna šuma“ predstavlja par solitera u Porta Nuovi, u Milanu, visokih 110 metara i 76 metara, na kojima se nalazi ukupno 900 staba-la čak pedeset različitih vrsta. Po-red toga, ove zgrade zajedno imaju ukupno 8.900 kvadratnih metara

terasa. Reč je o projektu Stefana Boerija, Đanandree Bareke i Đo-vanija La Vare, koji je u novembru 2014. osvojilo prestižnu međuna-rodnu nagradu za dizajn zgrada visokih najmanje 100 metara Inter-national Highrise Award. Očekuje

se da do 2017. godine ”vertikalna šuma“ nikne i u švajcarskom gradu Lozana, a cilj ovog projekta je sma-njenje procenta i povećanje nivoa kiseonika u vazduhu. Uz to, ovaj kompleks ublažava efekte zvučnog zagađenja.

77

Izvor: RTS, 25. januar 25, 2019.

Izvor: RTV 19. februar

Za 12 sati posadili 66 miliona stabala - nov Ginisov rekord

Izvor: Agroklub, 7. februar

Središnja indijska država Mađa Pradeš (Madhya Pradesh) posta-vila je novi Ginisov rekord nakon što je 1,5 miliona dobrovoljaca, uz reku Narmadu, posadilo više od 66 miliona stabala za samo 12 sati. Taj je napor nadmašio dosadašnji rekord postavljen u susednoj dr-žavi Utar Pradeš (Uttar Pradesh), kada je 800.000 učesnika u julu 2016. godine posadilo 50 miliona stabala.

U Indiji je potražnja za ogrevnim drvetom, pašnjacima i zemljištem

za izgradnju uništila ogromne travnjake i šume. Tako je od 2013. godine u državi Mađa Pradeš uni-šteno više od 2.500 kilometara kvadratnih guste i srednje guste šume.

Shivraj Singh Chouhan, glavni mi-nistar Mađa Pardeša, pohvalio je ovo postignuće: ,,Izuzetno sam ponosan što su ljudi iz Mađa Pra-deša uspešno posadili 66 miliona stabala danas.” Prema saopštenju za javnost, cilj masovne sadnje bio je podići svest

o planu nacije “učinimo zeleno po-novno zelenim”. Na konferenciji o klimatskim promenama u Parizu, Indija je obećala povećati šumski pokrivač na 95 miliona hektara do 2030. godine u što će uložiti 6,2 milijarde dolara, piše India.com. ,,Jako sam zahvalan svima koji su sadili drveće. Značajno su dopri-neli u očuvanju prirode. Učestvu-jući u sadnji, značajno doprinosi-mo očuvanju prirode. Klimatske promene od nas traže spašavanje okoline”, zaključio je Chouhan.

78

Ime i prezime:

--------------------------------------------

Firma:

--------------------------------------------

Adresa:

--------------------------------------------

Mobilni telefon:

--------------------------------------------

E-mail:

--------------------------------------------

Datum:

--------------------------------------------

Potpis:

--------------------------------------------

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2

34000 Kragujevac

Želim da se registrujemza besplatno dobijanje:

(zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvoc) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnostsa dole navedenim pravilima:

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac,PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnostkorisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa

relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket

se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene

od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS

poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primatibesplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenimobaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

79

Poštovani, pišem Vam ovo u ime proizvođača kupina opštine Ražanj, a možda i šire. U našoj opštini kupina se uzgaja na preko 120 hektara, pretežno je to domaća sorta čačanska bestrna, a ima pomalo o sorte loh nes i torn fri. Ja lično sa mojom porodicom kupinu uzgajam preko 30 godina, još od osamdesetih godina prošlog veka. Isprva smo počeli sa sortom torn fri, a od 2000. godine smo krenuli sa uzgojem čačanske bestrne na površini od 30 ari. Podignut je moderan zasad sa sistemom za polivanje kap po kap, sa mrežom protiv sunca, a u zasadu su se primenjivale savremene agrotehničke mere, pa ni rezultati nisu izostajali. Bilo je i rekordnih prinosa zdravog i kvalitetnog ploda, čak i više od 36 tona po hektaru. Naravno nisu sve godine bile iste, bilo je i znatno nižih prinosa u zavisnosti od klimatskih uslova, ali generalno u proseku, za 18 godina, bilo je tu dvadesetak tona po hektaru. Nije ni uvek finansijska dobit bila ista. Od godine do godine prihodi su varirali, nekada je bilo odlično, nekada dobro, nekada loše. Uglavnom podnosilo se, moglo je da se ispliva sa troškovima, a i da se zaradi. Svi mi koji proizvodimo kupinu znamo da nije svaka godina ista, da varijacije u prinosima i cenama postoje, ali izdržavalo se i kupina je bila rentabilna.Ali na žalost, poslednje tri godine su katastrofalne. Ne samo da nije bilo nikakve zarade, već nismo mogli ni uložena sredstva da vratimo. Tako, 2016. godine, cena 20 – 25 dinara po kilogramu, samo berba nas košta 20 dinara po kilogramu. A 2017., cena 30-40 dinara, plus prolećni mraz, tako da smo opet otišli u debeli minus. A prošla 2018. je bila za pamćenje. Rod kupina izvanredan, iznad proseka, kvalitet dobar, a otkupa nema. Na području opštine Ražanj nije uopšte bilo otkupa kupina, a i u najvećem delu teritorije Srbije. To se do sada za ovih trideset godina nikada nije desilo. Кupinu niko nije hteo. Ostali su neobrani zasadi, ubuđali se, osećaju se na vrenje, da je prosto čoveku neprijatno i da pogleda, a kamo li da uđe u zasad. Tužno je pogledati kako 8-10 tona kupina propada, buđa se, truli, niko ih ne želi. Кome da se požalimo? Nema nikoga da čuje i vidi ovu propast koja je ove godine doživela kulminaciju. A koliko je samo znoja, truda i rada i novca uloženo u proizvodnju. Možda je ovo kraj kupinarstva u Srbiji. Za mene i moju porodicu sigurno jeste. Nema više novca za novi ciklus proizvodnje, nema volje, nema nade. Ne smemo više sebi da dozvolimo gubitke.Najgore od svega je što ni državu izgleda a ni celo društvo ovaj problem ne zanima. Кao da niko ne želi da vidi ili kao da namerno zataškavaju probleme, do sada se niko od zvaničnika ili medija nije oglasio povodom ovog problema. U opštini Ražanj imamo i dan posvećen kupinama. 30. jula svake godine održava se manifestacija „Dani kupina“ pod pokroviteljstvom opštine Ražanj i udruženja voćara i vinogradara opštine. Da li će je biti i narednih godina?

S poštovanjem,Gradimir Stojanović, selo Vitoševac, opština Ražanj

REČ ČITAOCAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacGoran Petrović, 063/105-83-20Vladimir Milovanović, 063/415-924 Željko Ilić, 063/590-296Tomislav Mićić, 063/112-44-01Nataša Radovanović, 065/882-65-10 DC NišGoran Petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78Ivan Valent, 063/628-175

DC SomborZoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38Irena Simonović, 063/106-66-06Biljana Leković, 063/11-20-767Milenko Abadžin, 069/507-53-92

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929Nataša Petrović, 063/105-82-76Živka Ilić, 069/50-913-31

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312Dragan Dimitrić, 063/10-58-002Nikola Petrović, 063/626-953

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79Miloš Tomašev, 063/635-495Senka Romić, 069/50-70-827

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41Anđelka Kovač, 063/625-974

Mladen Tatićdirektor sektora Seme

063/651-990Sanja Petro-Gajićsektor Seme

063/86-30-809Marko Minićsektor Seme

069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlakdirektor marketinga 063/106-63-55Dragan Lazarevićrukovodilac stručne službe

063/580-958Danijela Radujkov DC Sombor

069/51-06-121Dragan Đorđević DC Niš

063/102-23-45Momčilo Pejović DC Subotica

063/693-147 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica

063/625-531Mladen Đorđević DC Kragujevac

063/105-81-94Bojana Karaklajić DC Beograd

069/50-70-997Miloš Stojanovićdirektor sektora ishrane bilja

063/414-722Goran Radovanović DC Niš

069/50-70-979Milan Raković DC Sremska Mitrovica

062/213-078Bojana Stanković DC Kragujevac

063/861-86-33Dragiša Vuković DC Kragujevac

062/608-661Milan Kusalo DC Zrenjanin

069/508-65-55Marija Bujagić DC Kragujevac

063/590-034Miloš Pavlović DC Beograd

063/590-139Miloš Bubnjević DC Sombor

063/590-225

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

AGROMARKET BIH:DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046Mladen Bijelić, +387 66/365-978Jovo Vujević, + 387 65/189 104Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65/713-435Maja Mirković, +387 65/146-875Dragan Ćurković, +387 65/983-150Aleksandar Lukić +387 66/900-778Kristijan Veber, +387 66/001-352Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC SarajevoMirza Babić, +387 65/623-413Danijela Đurđić, +387 33/407-481Samira Smajlović, +387 33/407-483Samir Čobo, +387 66/286-792Mario Rajič, +387 66/289-439

AGROMARKET CRNA GORA:DC DanilovgradSpaso Popović, + 382 67/207-104Miroslav Jokić, + 382 69/300-845Milica Pavićević, +382 69/388-778Vesko Jovanović, +382 69 370 180

AGROMARKET KS:DC PrištinaNaser Spahiu, +377 45/334-465Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

63

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac

: Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rswww.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs