U N I V E R Z I T E T U K R A G U J E V C U

MEDICINSKI FAKULTET

TESTOVI SA ODGOVORIMA IZ MEDICINSKE PSIHOLOGIJE

Kragujevac

Autori: Prof. dr Slavica Đukić Dejanović mr sci. med. dr Vladimir Janjić Recenzenti: Prof. dr Milorad Jevtić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Prof. dr Dragan Ravanić, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Urednik: Prof. dr Nebojša Arsenijević Izdavač: Medicinski fakultet u Kragujevcu Tiraž: ISBN-

1. Ponašanje bolesnika u somatskoj bolesti zavisi od: a. ličnosti obolelog b. značaja obolelog organa za bolesnika c. porodičnog obrasca ponašanja d. sve navedeno

2. Kao posledica neizvosnosti prema prognozi bolesti kod bolesnika se javlja:

a. anksioznost b. agresivnost c. radost d. indiferentnost

3. U somatskoj bolesti kao posledica zavisnosti od drugih javlja se:

a. depresija b. strah c. regresija d. agresivnost

4. Depresija usled somatske bolesti javlja se kod osoba čiji je Superego:

a. fleksibilan, tolerantan b. rigidan, krut, perfekcionistički c. oslabljen d. pojačan

5. Kao posledica besa i ljutnje na okolinu kod somatskih bolesnika javlja se:

a. radost b. depresija c. agresivnost d. strah

6. Odnos bolesnika prema bolesti može biti:

a. aktivno-sarađujući b. kapitulirajući c. izbegavajući d. sve navedeno

7. Kada se pacijent pridržava saveta i preporuka zdravstvenih radnika i ima želju za izlečenjem

njegov odnos prema bolesti je: a. kapitulirajući b. aktivno-sarađujući c. izbegavajući d. odbacujući

8. Bolesnik koji ne želi da se suoči sa svojom bolešću i negira je ispoljava prema bolesti: a. aktivno-sarađujući odnos b. kapitulirajući odnos c. izbegavajući odnos d. transsferni odnos

9. Predavanje bolesti uz gubitak želje za izlečenjem predstavlja odnos prema bolesti koji je:

a. aktivno-sarađujući b. pasivni c. izbegavajući d. kapitulirajući

10. Zdravstveni radnici prema bolesniku ispoljavaju psihološki odnos:

a. enpatije b. antipatije c. simpatije d. apatije

11. Enpatski odnos zdravstvenih radnika prema bolesniku podrazumeva:

a. sažaljenje b. saosećajnost c. netrpeljivost d. ljubav

12. Neadekvatan odnos članova porodice prema obolelom članu može se ispoljiti kao:

a. maksimalna žrtva za obolelog člana b. napuštanje porodice zbog obolelog člana c. zanemarivanje bolesnog člana porodice d. sve navedeno

13. Poremećaji na psihološkom planu koji se javljaju usled somatske bolesti nazivaju se:

a. psihosomatski b. psihijatrijski c. somatopsihički d. psihosocijalni

14. Eutanazija je:

a. samoubistvo b. ubistvo iz milosrđa c. ubistvo sa predumišljajem d. pokušaj samoubistva

15. Postulat Pia fraus-dobronamerna laž podrazumeva:

a. laganje bolesnika u pogledu dijagnoze i prognoze bolesti b. davanje potpunih informacija o bolesti c. laganje kolega d. pogrešna dijagnoza

16. Zbog značaja koje oko kao organ ima, prilikom povrede oka najčešće se kao reakcija javlja: a. radost b. mržnja c. bes d. panični strah

17. Psihološki problemi kod obolelih od srčanih oboljenja najčešće se javljaju kao posledica:

a. straha od smrti b. straha od lekova c. nemogućnosti željene ishrane d. redukcije radne efikasnosti

18. Umanjenje seksualne aktivnosti kod obolelih od infarkta miokarda utiče na:

a. profesionalni angažman b. umanjenje kvaliteta života c. prevremeno penzionisanje d. efikasnije dejstvo lekova

19. Poremećaji govora (govorne mane) mogu dovesti kod bolesnika do osećanja:

a. ljubomore b. straha c. inferiornosti d. radosti

20. Oboljenja kože (naročito lica) dovode do psiholoških poremećaja usled osećanja:

a. straha od injekcija b. straha od smrti c. radosti d. estetske naruženosti

21. Oštećenja lokomotornog sistema (urođena ili stečena) usled hendikepiranosti mogu dovesti do

reakcija: a. depresije b. anksioznosti c. agresivnosti d. sve navedeno

22. Oboljenja urogenitalnog sistema, zbog intimnog značaja za čoveka, mogu izazvati kod

pacijenata: a. estetske smetnje b. seksualne konflikte c. interpersonalne konflikte d. psihosomatske poremećaje

23. Strah od komunikacije i kontakta sa hendikepiranim licima se javlja usled:

a. sopstvene narcističke povrede b. nehumanosti c. regresije d. izolacije

24. Grupa pacijenata koja se sastaje u određenim vremenskim intervalima sa ciljem da zajedno rade

na razrešavanju svojih psihičkih problema je: a. radna grupa b. terapeutska grupa

c. grupa za podršku d. ni jedno od navedenih

25. Prednosti grupne u odnosu na individualnu terapiju su:

a. jeftinija je b. ušteda vremena za terapeuta je značajna c. u kraćem vremenskom periodu može se pomoći većem broju pacijenata d. sve navedeno je tačno

26. Osećanje izolacije, otuđenja, usamljenosti i okrenutosti ka samom sebi najbolje se prevazilazi:

a. lekovima b. fizikalnom terapijom c. banjskim lečenjem d. grupnom terapijom

27. Ograničenosti grupne terapije su:

a. terapeut posvećuje manje pažnju pojedincima u grupi b. problemi intimne prirode se izlažu sa više teškoća c. poverljivost i tajnost ne može biti garantovana d. sve navedeno je tačno

28. Veliku terapijsku grupu čine:

a. 6-8 pacijenata b. 50-100 pacijenata c. Terapeuti d. 20-30 pacijenata

29. Grupa od 6-8 pacijenata je:

a. velika b. mala c. prosečna d. radna

30. Grupa bolesnika obolelih od iste bolesti je:

a. zatvorena b. otvorena c. homogena d. heterogena

31. Kada grupu sačinjavaju isti članovi na početku i kraju grupne terapije govorimo o grupi koja je:

a. otvorena b. heterogena c. homogena d. zatvorena

32. Heterogenu grupu sačinjavaju oboleli od:

a. iste boleti b. različitih bolesti c. somatskih bolesti

d. psihijatrijskih bolesti

33. Pomoćni terapeut je uglavnom: a. pacijent b. psihijatar c. fizijatar d. radni terapeut

34. Ćutanje, neprijateljstvo ili konformizam u grupnom radu predstavljaju indikator:

a. uključenosti b. snage c. intimnosti d. otpora

35. Optimalno trajanje jednog sastanka terapijske grupe u minutima iznosi:

a. 15-30 b. 30-45 c. 60-90 d. 120-150

36. Sastanak svih pacijenata i svog osoblja na jednom odeljenju predstavlja:

a. terapijsku zajednicu b. društvenu zajednicu c. psihoterapijsku grupu d. radnu grupu

37. Predsednik terapijske zajednice je:

a. načelnik odeljenja b. glavna sestra c. pacijent d. radni terapeut

38. Grupe pacijenata lečenih ili obolelih od iste bolesti koji se sastaju najčešće jedanput nedeljeno

sa ciljem razmene iskustava i međusobne podrške predstavljaju: a. terapijsku zajednicu b. klubove bolesnika c. terapijske grupe d. radne grupe

39. Sastanci terapijske zajednice se uobičajeno organizuju:

a. svakodnevno b. mesečno c. nedeljno d. godišnje

40. Završetak rada u grupi se javlja kada je kod članova grupe postignuto:

a. redukcija anksioznosti b. slobodnije ispoljavanje impulsa i njihova kontrola c. potpuni uvid u sopstvene potrebe

d. sve navedeno

41. Odnos između članova tima pri timskom radu mora biti: a. rivalizirajući b. intimizirajući c. uvažavajući d. naredbodavni

42. Na razvoj ličnosti utiče socijalno okruženje:

a. da b. ne

43. Ličnost je formirana na rođenju:

a. da b. ne

44. Za osobu karakterističan način ponašanja i mišljenja određen je njenom _________________ .

45. Za razvoj ličnosti značajni su ________________ i socijalni činioci.

46. Relativno opšte i relativno trajne osobine ličnosti predstavljaju _____________ ličnosti.

47. Razvoj ličnosti je:

a. statičan proces b. neprekidan proces c. neprikladan proces d. statistički proces

48. Neki događaji (smrt bliske osobe, teška bolest, gubitak posla) mogu dovesti do značajnih

promena ličnosti: a. da b. ne

49. Prilikom razvoja ličnosti može doći i do regresije (nazadovanja):

a. da b. ne

50. Kod ekscentričnih osoba struktura ličnosti je:

a. oplemenjena b. povećana c. poremećena d. oslabljena

51. Osobe sa hendikepom najčešće razvijaju osećanje __________________ .

52. Adekvatan odnos roditelja prema deci sa fizičkim hendikepom podrazumeva:

a. preteranu zaštitu b. zanemarivanje c. prenaglašena ljubav

d. ni jedno od navedenih

53. Traumatski invalidizirane osobe moraju biti pored medicinske rehabilitacije podvrgnute: a. psihičkoj rehabilitaciji b. dijeti c. stalnom nadzoru d. izolaciji

54. Osobe sa maladaptivnim crtama ličnosti se uklapaju u socijalno okruženje:

a. otežano b. olakšano c. brzo d. javno

55. Narušeno zdravlje utiče na:

a. poboljšanje kvaliteta života b. smanjenje kvaliteta života c. otpor prema lekovima d. povećanje efikasnosti

56. Nespecifična reakcija na neku noksu je stres:

a. da b. ne

57. Skup nespecifičnih reakcija organiza na izmenjene uslove sredine je __________________ .

58. Izazivači stresne reakcije nazivaju se ____________________ .

59. Opšti adaptacioni sindrom se odvija preko osovine hipotalamus-______________________-

_____________________.

60. Na kvalitet stresne reakcije utiče psihološka organizacija ličnosti: a. da b. ne

61. Hormoni imaju veliku ulogu u regulaciji metaboličkih funkcija u stresu:

a. da b. ne

62. U akutnoj stresnoj reakciji aktivira se:

a. parasimpatikus b. simpatikus c. kora nadbubrega d. testis ili jajnik

63. Kod psihosomatskih poremećaja postoji: a. samo funkcionalni poremećaj b. pato-anatomski poremećaj

c. samo psihički poremećaj d. somatski uzrok

64. Kod psihosomatskih bolesti vodeći etiološki faktor je _______________________ prirode.

65. Značajan doprinos razvoju psihosomatske medicine dao je:

a. Jung b. Frojd c. Aleksander d. Pavlov

66. Osoba koja nije u stanju da opiše svoje emocije je __________________________ .

67. Između stresa i psihosomatske bolesti ne postoji visoka korelacija:

a. da b. ne

68. Koronarna bolest, neurodermatitis, hipertireoza, ulcerozni kolitis su:

a. somatospishički poremećaji b. psihijatrijski poremećaji c. psihosomatske bolesti d. socijalni poremećaji

69. Nastanku psihosomatske bolesti obično predhodi hronični funkcionalni poremećaj organa:

a. da b. ne

70. Terapija izbora u lečenju psihosomatskih bolesti je somato terapija i ___________________

tretman.

71. Osobe sa poremećajem ličnosti vulnerabilnije reaguju na somatsku bolest: a. da b. ne

72. Kod alkoholizma i narkomanije primarno postoji deficit:

a. emocija b. pažnje c. inteligencije d. volje

73. Alkoholizam i narkomanija su psihosomatske bolesti:

a. da b. ne

74. Najčešći uzrok alkoholne polineuropatije je deficit vitamina: a. C b. D c. B

d. A

75. Alkoholizam je: a. medicinski problem b. socijalni problem c. zakonski problem d. socimedicinski problem

76. Pored verbalne postoji i _____________________ komunikacija.

77. Kada osoba oboli od somatske bolesti kod nje dolazi do poremećaja i na psihološkom i na

socijalnom planu: a. da b. ne

78. Posmatranje čoveka kao bio-psiho-socijalno biće predstavlja:

a. filozofski pristup b. sociološki pristup c. holistički pristup d. religiozni pristup

79. Gestikulacije, izraz lica, pokreti tela sa određenom porukom predstavljaju:

a. verbalnu komunikaciju b. neverbalnu komunikaciju c. epileptičke napade d. nevoljne pokrete

80. Govor prepun mržnje i omalovažavanja nekoga predstavlja komunikaciju koja je:

a. neverbalna b. konstruktivna c. destruktivna d. socijalno prihvatljiva

81. Komunikacija koja se odvija između dve osobe koje ravnopravno učestvuju u njoj je:

a. destruktivna b. jednosmerna c. dvosmerna d. monološka

82. Stigmatizacija određenih kategorija bolesnika (psihijatrijskih, hendikepiranih, zaraznih) je

karakteristika primitivnih i nehumanih osoba: a. da b. ne

83. Zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja bavi se _________________________________ .

84. Osoba koja se destruktivno ponaša prema društvenoj zajednici i njenim članovima predstavlja: a. humanu osobu

b. razvratnika c. antisocijalnu ličnost d. borca za političke ideje

85. U procesima socijalizacije individue vodeću ulogu ima:

a. televizija b. internet c. porodica d. štampa

86. Alternativni metodi lečenja mogu biti prihvatljivi ukoliko su zasnovani na:

a. crnoj magiji b. religiji c. horoskopu d. naučnim činjenicama i priznati od strane medicinskih stručnjaka

87. Usmeravanje neke osobe ka poslovima koji odgovaraju njenoj ličnosti i kvalitetima je:

a. profesionalna selekcija b. profesionalna orjentacija c. radna terapija d. profesionalna edukacija

88. Prilikom profesionalne selekcije jedna od bitnih karakteristika je:

a. psihofizička sposobnost b. socijalni status c. porodični status d. želja za zaposlenjem

89. Pažnjom se psihička energija:

a. usmerava b. održava c. pod a. i b.

90. Usmeravanje pažnje je:

a. euforija b. vigilnost c. tenacitet d. rasejanost

91. Održavanje pažnje je:

a. tenacitet b. euforija c. vigilnost d. rasejanost

92. Najintegrativnija psihička funkcija je: a. pažnja b. inteligencija

c. svest d. opažanje

93. Proučavanju svesti najveći doprinos je dao:

a. Frojd b. Jaspers c. Jung d. Adler

94. Proučavanjem nesvesnog kod čoveka bavio se:

a. Anaksagora b. Adler c. Frojd d. Kant

95. Iz kog jezika ima poreklo reč anamneza:

a. grčkog b. arapskog c. turskog d. latinskog

96. Reč anamneza znači:

a. podatak b. sećanje c. istina d. znanje

97. Osoba povučena u sebe je:

a. labilna b. intravert c. ekstravert d. euforična

98. Otvorene i komunikativne osobe su:

a. pasionirane b. disforične c. ekstraverti d. intraverti

99. Tipologija osoba na intraverte i ekstraverte potiče od:

a. Hipokrata b. Frojda c. Jaspersa d. Junga

100. Uobičajen stručni termin za posmatranje u medicini je:

a. status b. anamneza

c. inspekcija d. palpacija

101. Po savremenim shvatanjima prenos stavova i osećanja obolele osobe na zdravstvenog radnika

je: a. transfer b. kontratransfer c. simpatija d. empatija

102. Empatija u transfernoj relaciji podrazumeva:

a. razumevanje osećanja, mišljenja i aktivnosti pacijenta b. simpatije prema pacijentu c. otpore i antipatije u odnosu na sagovornika

103. Izražajni pokreti lica su:

a. portret b. izraz c. mimika d. lepota

104. Reč mimika od mimios je porekla:

a. arapskog b. latinskog c. grčkog d. francuskog

105. Najmlađa psihička funkcija je:

a. svest b. pažnja c. pamćenje d. inteligencija

106. Pospanost je:

a. stanje sniženih intelektualnih potencijala b. perceptivna karakteristika c. najblaži oblik kvantitativne promene svesti

107. Pospanost je:

a. insomnija b. letargija c. delirijum d. somnolencija

108. Psihička funkcija kojom se prepoznaju informacije je:

a. inteligencija b. percepcija c. agnozija d. iluzija

109. Prijem draži se vrši posredstvom čula, a to su:

a. vretenasta telašca b. epitelne ćelije c. mitohondrije d. nervni završeci

110. Astereognozija je:

a. iluzija b. taktilna agnozija c. halucinacija d. gubitak vida

111. Neuviđanje sopstvenog defekta je:

a. anozognozija b. iluzija c. halucinacija d. demencija

112. Mogućnost lokalizacije lezija moždane kore moguća je prepoznavanjem:

a. iluzija b. halucinacija c. sumanutih ideja d. agnozija

113. Narušavanje anatomo-fiziološke i psihološke sheme tela ima za posledicu:

a. doživljavanje pruritusa b. doživljavanje bola c. doživljavanje „fantomskog uda“ d. doživljavanje straha

114. Halucinatorni doživljaj iz odstranjenog dela tela je _______________________ . 115. Katalog misaonih veština potiče od:

a. Grina b. Hipokrata c. Frojda d. Junga

116. Psihička funkcija koja može biti konkretna i apstraktna je:

a. svest b. inteligencija c. volja d. mišljenje

117. Opšte, zajedničke i bitne osobine predmeta i pojava su:

a. asocijacije b. pojmovi c. zaključci

d. stavovi 118. Komparacija, analiza, sinteza, indukcija, apstrakcija su:

a. perceptivni parametri b. intuitivni elementi c. misaone operacije d. elementi pamćenja

119. Usporenje misaonog toka je ______________________ . 120. Logoreja se javlja kada je misaoni tok ______________________ . 121. Prisilne ideje su poremećaji:

a. intelektualnih procesa b. mišljenja po formi c. mišljenja po sadržaju d. apstraktnog mišljenja

122. Amnezije, hiper i hipomnezije su kvantitativni poremećaji pamćenja:

a. da b. ne

123. U senijumu su oštećena sećanja za događaje iz bliske prošlosti:

a. da b. ne

124. Reprodukovanje upamćenog je ekforisanje:

a. da b. ne

125. Reprodukovanje upamćenog je egzaminacija:

a. da b. ne

126. Teorije inteligencije potiču od Spirmana i Torndajka:

a. da b. ne

127. Teorije inteligencije potiču od Frojda:

a. da b. ne

128. Teorije inteligencije potiču od Jaspersa: a. da b. ne

129. Skraćenica QI odnosi se na količnik inteligencije: a. da b. ne

130. Numerički izraz nivoa inteligencije je:

a. brzina učenja b. brzina rešavanja zadataka c. brzina inteligencije d. količnik inteligencije

131. Skraćenica QI odnosi se na količinu imaginacije

a. da b. ne

132. Količnik inteligencije se izražava procentima:

a. da b. ne

133. Količnik inteligencije se izražava promilima:

a. da b. ne

134. Količnik inteligencije se izražava verbalno:

a. da b. ne

135. Mentalne retardacije su poremećaji _______________________ . 136. Mentalne retardacije su poremećaji mišljenja:

a. da b. ne

137. Mentalne retardacije nisu poremećaji svesti:

a. da b. ne

138. Sekundarno slaboumlje je:

a. mentalna retardacija b. oligofrenija c. demencija d. delirijum

139. Sekundarno slaboumlje je vigilnost: a. da b. ne

140. Sekundarno slaboumlje je tenacitet:

a. da b. ne

141. Dementne osobe su nekada imale razvijenu inteligenciju:

a. da b. ne

142. Mentalno retardirane osobe karakteriše deficit inteligencije:

a. od rođenja b. od starosti c. od adolescencije d. od povrede glave

143. Sekundarno slaboumlje je oligofrenija:

a. da b. ne

144. Termin oligofrenija odnosi se na:

a. demenciju b. mentalnu retardaciju c. deficit pažnje d. agnoziju

145. Izraz lica dementnih osoba je dugo sačuvan:

a. da b. ne

146. Mentalno retardirane osobe obično imaju neupadljiv izraz lica:

a. da b. ne

147. Intelektualno insuficijentne osobe pojmove tumače bukvalno:

a. da b. ne

148. Intelektualno insuficijentne osobe bez problema tumače poslovice:

a. da b. ne

149. Latinska reč emotio znači uzbuđenje:

a. da b. ne

150. Radost. žalost, bes, strah, tuga ubrajaju se u: a. intelektualne reakcije b. misaone procese c. nagonske reakcije d. emotivne reakcije

151. Radost, žalost, bes, strah, tuga nisu emocije:

a. da b. ne

152. Sedište emocionalnog života čoveka je ________________ sistem. 153. Emocije se mogu podeliti na _______________ i neprijatne. 154. Abreagovanje je pražnjenje _________________ . 155. Pražnjenje ideja je abreagovanje:

a. da b. ne

156. Emocije se prazne:

a. mišljenjem b. pamćenjem c. abreagovanjem d. lekovima

157. Dva osnovna kvaliteta emocija su _______________ i raspoloženje. 158. Relativno ravnomerno stanje osećanja je __________________ . 159. Afekti su praćeni spolja vidljivim ________________ senzacijama. 160. Povezanost ubeđenja i afekta je ___________________. 161. Povezanost ubeđenja i pamćenja je katatimija:

a. da b. ne

162. Povezanost ubeđenja i anticipacije je katatimija:

a. da b. ne

163. Povišeno raspoloženje je euforija:

a. da b. ne

164. Povišeno raspoloženje je empatija:

a. da b. ne

165. Kod depresije je: a. smanjeno raspoloženje b. povišeno raspoloženja c. normalno raspoloženje d. veselo raspoloženje

166. Anticipacija je povišeno raspoloženje:

a. da b. ne

167. Istovremeno postojanje ljubavi i mržnje prema nekom objektu je ___________________ . 168. Jungovim testom asocijacija ispituju se ____________________ . 169. Jungovim testom asocijacija ne ispituju se nagoni:

a. da b. ne

170. Jungovim testom asocijacija ne ispituju se emocije:

a. da b. ne

171. Vitalni motivi ili nagoni su ___________________ i u funkciji su biološke adaptacije.

172. Potreba da se živi u zajednici iskazuje se kroz ________________________ motiv.

173. Socijalni motivi su _________________________ i u funkciji su socijalne motivacije.

174. Motiv prestiža pripada ______________________ nagonima..

175. Nagoni samoodržanja i ________________ _______________su vitalni nagoni.

176. Nagoni se dele na vitalne nagone i ______________________ motive.

177. Ako je agresija u funkciji odbrane i očuvanja vitalnih nagona zovemo je _________________ .

178. Težnja da se čulno i logičko znanje proširi je motiv ______________________ .

179. Sposobnost žrtvovanja u interesu drugih je ________________________ .

180. Gašenje želje za hranom u adolescenciji je __________________________.

181. Udaljavanje iz okruženja i otudjenje poremećaj je _____________________ motiva.

182. Najmladja ljudska funkcija psihe i svojstvo svesnog JA je ____________________ .

183. Psihomotorni ispadi zbog oštećene volje su _________________________ fenomeni.

184. ___________________________je nekritično prihvatanje tudjih stavova.

185. Slabost volje je _________________________ .

186. Gubitak volje je ___________________________ .

187. Poslušnost osoba umereno sniženih intelektualnih potencijala je ______________________ .

188. Automatska poslušnost je ekstremni oblik ________________________ .

189. Siromaštvo pokreta i pasivno zadržavanje položaja tela je _____________________ .

190. ____________________ je aktivno ili pasivno opiranje izvršenju naloga.

191. ___________________ je engleska reč i znači ogled, merenje, proba.

192. J. Catell je prvi uveo ____________________ u psihološko psihijatrijsku praksu .

193. Psiholiškim testovima pripadaju testovi ____________________i testovi ličnosti.

194. Psihološkim testovima pripadaju testovi sposobnosti i testovi __________________ .

195. Za ispitivanje ličnosti savremena psihijatrija koristi i dalje ____________________ tehnike.

196. Za procenu ličnosti najpoznatiji je ____________________test.

197. _____________ radnik ima posebno mesto u timskom radu kod problema neadaptibilnosti pacijenta na okruženje.

198. Informativnu i savetodavnu ulogu u timskom radu ima _____________ ______________.

199. Socijalni radnik je odgovoran za _______________ _________________ nakon lečenja.

200. Socijalna __________________ je i pripremanje okoline da prihvati zalečenu osobu.

201. Potenciranje jedne na račun druge osobine je ____________________.

202. Doživljaj kad je osoba osujećena zbog neostvarene želje je ____________________.

203. ____________________ je osujećenje zbog nerealizovane želje.

204. Na frustracije osobe reaguju ____________________ ili neadekvatno.

205. Ne frustraciju osobe reaguju adekvatno ili _____________________ .

206. Razmaženost dece dovodi do sniženja __________________ praga.

207. Otpornost osobe na neuspehe je _____________________ tolerancija. 208. Urodjeni potencijali su najbitniji za razvoj ličnosti prema Lajbnicu i ________________.

209. Prema _________________ljudski um je tabula rasa i razvija se pod uticajem okoline.

210. Tzv. funkcionalnu autonomiju motiva opisuje ___________________ u teoriji ličnosti.

211. Čovek sa okružujućom sredinom uspostavlja: a. jednosmerni odnos b. podanički odnos c. dvosmerni odnos d. nadređeni odnos

212. Optimalnu adaptaciju organizma na zahteve sredine omogućava povezanost

_________________ i endokrinog sistema. 213. U organizmu čoveka postoji strukturalna i ______________________ povezanost nervnog i

endokrinog sistema. 214. Za optimalnu adapraciju organizma na zahteve sredine pored nervnog važan je i:

a. vaskularni sistem b. endokrini sistem c. krvni sistem d. gastrointestinalni sistem

215. Osnovna jedinica građe nervnog sistema je _____________________________ . 216. Nastavci neurona su dendriti i ______________________ . 217. Neurit je isto što i:

a. soma b. dendrit c. akson d. mijelin

218. Aksoni su uglavnom obavijeni _____________________ omotačem. 219. Nervne ćelije imaju sposobnost nadražljivosti i _______________________________ . 220. Provođenje impulsa kroz neurit je proces bioelektrične prirode:

a. da b. ne

221. Spoj između dva neurona naziva se ______________________________ . 222. Impulsi se kroz sinapsu prenose:

a. transmiterima b. vodom c. kalijumom d. krvnim ćelijama

223. Centralni nervni sistem ne predstavlja integrator informacija:

a. da b. ne

224. Filogenetski najmlađa struktura mozga je:

a. kičmena moždina b. mali mozak c. mirisni mozak d. veliki mozak

225. Veza između hemisfera odvija se pute komisuralnih puteva:

a. da b. ne

226. Obe hemisfere velikog mozga u organizaciji psihičkih funkcija:

a. imaju istu ulogu b. nemaju nikakvu ulogu c. nemaju istu ulogu d. nijedan odgovor nije tačan

227. U zavisnosti od psihičke funkcije obično je jedna hemisfera dominantna:

a. da b. ne

228. Vezu između funkcionalne organizacije mozga i psihičke delatnosti izučava:

a. neurologija b. anatomija c. fizijatrija d. neuropsihologija

229. Na razvoj neuropsihologije najviše su uticali radovi:

a. Lurije b. Frojda c. Junga d. Pavlova

230. Elementarni kortikalni motorni centar se nalazi u:

a. temporalnom režnju b. parijetalnom režnju c. frontalnom režnju d. okcipitalnom režnju

231. Kod odraslih osoba površinski slojevi kore mozga su veoma diferencirani:

a. da b. ne

232. Kod novorođenčeta površinski slojevi kore mozga su veoma diferencirani:

a. da b. ne

233. Psihički život je nastao kao rezultat dugog evolucionog razvoja živih bića: a. da b. ne

234. Čovek je biće koje:

a. prilagođava se sredini b. sredinu prilagođava svojim potrebama c. uspostavlja dvosmerni odnos sa sredinom d. sve navedeno je tačno

235. Povezivanje osećaja sa predhodnim iskustvom se odvija u sekundarnim psihočulnim centrima.

a. da b. ne

236. Integrativna funkcija podataka koji pristižu iz pojedinih senzornih zona odvija se u:

a. tercijarnim projekcionim zonama b. primarnim projekcionim zonama c. sekundarnim projekcionim zonama d. ponsu

237. Temporo-parijeto-okcipitalna raskrsnica predstavlja ________________________ projekcionu

zonu. 238. Delovi tela koji izvode najfinije i najsloženije pokrete (prsti, usne) imaju __________________

reprezentaciju u motornim zonama kore mozga. 239. Najveću reprezentaciju u motornoj kori mozga imaju:

a. mišići leđa i trbuha b. mišići prstiju i usana c. mišići nadlaktice i podlaktice d. mišići vrata

240. Psihički procesi čoveka predstavljaju složene funkcionalne sisteme:

a. da b. ne

241. Retikularna formacija moždanog stabla reguliše tonus i stanja ________________________ . 242. Za organizaciju aktivne svesne delatnosti odgovoran je _____________________ korteks. 243. Prefrontalni korteks vrši procesiranje (selekciju, obradu) informacija koje stižu u mozak:

a. da b. ne

244. Za regulaciju (registrovanje i kontrolu) ponašanja odgovorna je:

a. okcipitalna regija b. temporalna regija c. parijetalna regija d. prefrontalna regija

245. Deo mozga odgovoran za doživljaj telesne sheme je: a. subdominantna hemisfera b. dominantna hemisfera c. mali mozak d. produžena moždina

246. Termin somestezija odnosi se na sliku o _________________________ shemi. 247. __________________________ hemisfera je odgovorna za neverbalnu kominikaciju. 248. U organizaciji telesne sheme učestvuje i:

a. površinski senzibilitet b. duboki senzibilitet c. senzibilitet za bol d. termosenzibilitet

249. Poremećaj telesne sheme stručno se naziva ________________________________ . 250. U stanjima straha dolazi do povećanja nivoa:

a. hemoglobina b. adrenalina c. hormona rasta d. oksitocina

251. Hiperaktivnost i razdražljivost se mogu javiti kod smanjene funkcije tiroidne žlezde:

a. da b. ne

252. Prilikom smanjene funkcije tiroidee reakcije organizma su usporene:

a. da b. ne

253. Svojstva pojedinca kao što su mišljenje, složena osećanja, osećanje identiteta nastaju samo ako

postoji razmena unutar ljudske grupe: a. da b. ne

254. Društveni život je značajno unapredio, mišljenje, pamćenje i druge saznajne funkcije:

a. da b. ne

255. Povezivanje ličnosti u celovit sistem predstavlja ___________________________ ličnosti. 256. Na rođenju mentalni život se uglavnom svodi na funkcionisanje __________________ aparata. 257. Razvoj čulne osetljivosti, motorne pokretljivosti i afektivnih reakcija započinje tokom:

a. školovanja b. adolescencije c. prve godine života d. zrelog doba

258. Socijalni odnosi novorođenčeta ograničeni su na:

a. sposobnost deteta da reaguje osmehom b. preverbalnu vokalizaciju

c. prve korene verbalne komunikacije d. sve navedeno

259. Tokom prve godine života deteta pamćenje je:

a. logičko b. dugotrajno c. kratkotrajno d. pojačano

260. Orjentacija u prostoru počinje u drugoj godini života:

a. da b. ne

261. Tok i proces socijalizacije zavisi od _______________________ u kojoj dete raste. 262. Deci igračke često služe u ostvarivanju:

a. verbalne komunikacije b. dobiti c. socijalne komunikacije d. nadmoćnosti

263. Tokom socijalizacije deteta egocentričnost ustupa mesto _________________________ . 264. Najbitnije obeležje razvoja deteta od druge do sedme godine života čini razvoj:

a. sekundarnih polnih odlika b. jetre c. govora d. amoralnosti

265. Pojava govora dovodi do temeljnih promena u postupcima na afektivnom i na intelektualnom

planu: a. da b. ne

266. Mentalni razvoj deteta od druge do sedme godine velikim delom se odvija kroz:

a. gledanje televizije b. pevanje c. igru d. sviranje

267. Povećano delovanje seksualnog nagona karakteristično je za uzrast od:

a. godinu dana b. treće do pete godine c. preko 65 godina d. nema tačnih odgovora

268. Na neuspeh predškolsko dete reaguje ____________________ ili agresivnošću. 269. Rani moralni razvoj kod dece je zasnovan na principu:

a. poslušnosti b. neposlušnosti c. kažnjavanja d. pohvaljivanja

270. Pod uticajem govora i socijalizacije inteligencija se u predškolskom periodu transformiše od

proste senzomotorne do misaone: a. da b. ne

271. Postavljanje pitanja je značajna odlika dece od druge do sedme godine života:

a. da b. ne

272. Dete je sposobno za upis u školu kada pokazuje:

a. fizičku zrelost b. psihičku zrelost c. socijalnu zrelost d. sve navedeno

273. Sposobnost tolerancije na neuspeh u takmičarskim aktivnostima uspostavlja se u periodu od

sedme do desete godine života: a. da b. ne

274. Moralna osećanja dece pri polasku u školu karakteriše poslušnost prema odraslima:

a. da b. ne

275. Potpuni razvoj apstraktnog mišljenja se dešava u:

a. predškolskom periodu b. novorođenačkom periodu c. preadolescentnom periodu d. staračkom dobu

276. Samokritičnost kao rezultat moralnog razvoja se javlja u________________________ periodu. 277. Preadolescentni period života karakteriše:

a. intenziviranje seksualnog nagona b. opsednutost telesnim promenama c. pojačanje narcizma d. sve navedeno

278. Težnja ka pripadnosti grupi vršnjaka je karakteristika:

a. predškolskog perioda b. preadolescentnog perioda c. perioda zrelosti d. staračkog doba

279. Afektivna socijalizacija (ideali, vrednosti, humanost) je karakteristika ____________________ doba.

280. Formiranje identiteta se odvija u periodu _______________________________ . 281. Tokom druge godine života ne dolazi do jasne razlike između vlastitog tela i okoline:

a. da b. ne

ODGOVORI 1. d 2. a 3. c 4. b 5. c 6. d 7. b 8. c 9. d 10. a 11. b 12. d 13. c 14. b 15. a 16. d 17. a 18. b 19. c 20. d 21. d 22. b 23. a 24. b 25. d 26. d 27. d 28. d 29. b 30. c 31. d 32. b 33. a

34. d 35. c 36. a 37. c 38. b 39. c 40. d 41. c 42. a 43. b 44. ličnošću 45. nasledni 46. crte 47. b 48. a 49. a 50. c 51. inferiornosti 52. d 53. a 54. a 55. b 56. b 57. stres 58. stresori 59. hipofiza-nadbubreg 60. a 61. a 62. b 63. b 64. psihološke 65. c 66. aleksitimična 67. b 68. c

69. a 70. psihijatrijski 71. a 72. d 73. b 74. c 75. d 76. neverbalna 77. a 78. c 79. b 80. c 81. c 82. a 83. mentalna higijena 84. c 85. c 86. d 87. b 88. a 89. c 90. b 91. a 92. c 93. b 94. c 95. a 96. b 97. b 98. c 99. d 100. c 101. a 102. a 103. c 104. c 105. a 106. c 107. d 108. b 109. d 110. b 111. a 112. d 113. c 114. fantomski ud 115. a 116. d 117. b

118. c 119. bradipsihija 120. ubrzan 121. c 122. a 123. a 124. a 125. b 126. a 127. b 128. b 129. a 130. d 131. b 132. b 133. b 134. b 135. inteligencije 136. b 137. b 138. c 139. b 140. b 141. a 142. a 143. b 144. b 145. a 146. b 147. a 148. b 149. a 150. d 151. b 152. limbički 153. prijatne 154. emocija 155. b 156. c 157. afekat 158. raspoloženje 159. telesnim 160. katatimija 161. b 162. b 163. a 164. b 165. b 166. b

167. ambivalencija 168. emocije 169. a 170. b 171. urođeni 172. gregarni 173. stečeni 174. socijalnim 175. održanja vrste 176. socijalne 177. benignom 178. za znanjem 179. altruizam 180. anoreksija 181. socijalnih 182. volja 183. katatoni 184. sugestibilnost 185. hipobulija 186. abulija 187. docilnost 188. sugestibilnosti 189. katalepsija 190. negativizam 191. test 192. testove 193. sposobnosti 194. ličnosti 195. projektivne 196. Roršahov 197. socijalni 198. socijalni radnik 199. socijalnu rehabilitaciju 200. rehabilitacija 201. kompenzacija 202. frustracija 203. frustracija 204. adekvatno 205. neadekvatno 206. frustracionog 207. frustraciona 208. Kantu 209. Loku 210. Olport 211. c 212. nervnog 213. funkcionalna 214. b 215. neuron (nervna ćelija)

216. neurit (akson) 217. c 218. mijelinskim 219. sprovodljivosti 220. a 221. sinapsa 222. a 223. b 224. d 225. a 226. c 227. a 228. d 229. a 230. c 231. a 232. b 233. a 234. c 235. a 236. a 237. tercijarnu 238. najveću 239. b 240. a 241. budnosti 242. prefrontalni 243. a 244. d 245. a 246. telesnoj 247. subdominantna 248. b 249. autotopagnozija 250. b 251. b 252. a 253. a 254. a 255. integraciju 256. refleksnog 257. c 258. d 259. c 260. a 261. sredine 262. c 263. društvenosti 264. c

265. a 266. c 267. b 268. povlačenjem 269. a 270. a 271. a 272. d 273. a 274. a 275. c 276. preadolescentnom 277. d 278. b 279. adolescentnog 280. adolescencije 281. b