VEZA IZMEĐU GENETSKOG POREKLA POPULACIJE I · PDF fileVEZA IZMEĐU GENETSKOG POREKLA POPULACIJE I NJENIH LINGVISTIČKIH POSEBNOSTI 1Miloš Bogdanović, 1Marija Bogdanović, 2Mirjana

VEZA IZMEU GENETSKOG POREKLA POPULACIJE I NJENIH LINGVISTIKIH POSEBNOSTI
1Milo Bogdanovi, 1Marija Bogdanovi, 2Mirjana Sovilj, 3Lidija uk Jovanovi [email protected]
2Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Beograd, [email protected] 3Neuropsihijatrijsko odeljenje Instituta Dr Laza Lazarevi, Beograd, Srbija i Crna Gora
Jo 1939. godine je antropolog Vladimir Dvorni-kovi primetio da izmeu genetskog porekla i sastava odreene ljudske populacije i njenih govornih posebnosti postoji korelacija, da bi nekoliko godina kasnije, genetiar S.D. Darlington, na osnovu korelacije izmeu zastupljenosti nulte krvne grupe u Evropi i distribucije dentalnih frikativa potvrdio hipotezu o korelaciji genetike i lingvistike.
Nase istraivanje je obuhvatilo sledee govorne
atribute u njihovoj korelaciji sa genetikim markerima koji prate razliite ljudske populacije:
1) Sposobnost izgovora glasova 2) Melodina ili dinamika akcentuacija rei 3) Specifina akcentuacija i intonacija 4) Sklonost ka neadekvatnoj upotrebi augmentativa ili deminutiva
1. Elaboracija
1.1. Sposobnost izgovora glasova
Sposobnost izgovora glasova je u odreenoj meri determinisana genetskim faktorom koji prati svaku populaciju ponaosob sa svim njenim specifinostima, najee vezanim za fiziologiju govornih organa.
FRIKATIVI
Frikativi su suglasnici pri ijoj tvorbi fonaciona struja ne nailazi na konkretne pregrade nego ima dosta slobodan prolaz kroz stenjen usni rezonator, to uslovljava stvaranje suglasnika iju artikulaciju prati izrazito trenje, izrazita frikacija. Na primer, "th" , i "dh" u engleskom, i "j" i "j" u poljskom i u nekim dijalektima Balkana. Kao to smo ve spomenuli, naunik Darlington je etrdesetih godina XX veka primetio da dentalni frikativi prate populaciju sa izraenom distribucijom nulte krvne grupe u Evropi.
Meutim, od nekoliko starosedelakih, neindo-
evropskih populacija u Evropi koje odlikuje nulta krvna grupa, samo atlantski mediteranci, potomci nekadanjih nosilaca megalitske kulture zapadne Evrope, imaju sklonost ka izraenoj upotrebi dentalnih i palatalnih frikativa. To su potomci prekeltskih starosedelaca Irske, Skotske, Velsa, zapadne Francuske, Pirineja u paniji, june Poljske, zapadne Ukrajine, a takoe Hercegovine i centralne Dalmacije na Balkanu.
Njihova vanevropska braa na podruju Azije su sinidi, zastupljeni na severu Kine i u Koreji. Sve te populacije odlikuje izraena upotreba frikativa. Sve njih odlikuje zajedniki genetiki marker, antigen HLA-DR7 koji otkriva njihovo blisko zajedniko praporeklo.
I sinide u Aziji
(severnoj Kini, Koreji ...), i atlantske medite-rance u Evropi odlikuju izbaeni prednji zubi, pa je uzrok dentalnih frika-tiva fizioloke prirode.
Nikianka atlantsko-mediteranskog tipa

NAZALNI IZGOVOR
Nazalna artikulacija nastaje kada jedan deo fonacione struje prolazi kroz nosnu duplju. Nazalni glasovi su odlika kromanjonskog tipa u Evropi, Nilota u Africi i mnogih Indijanaca June Amerike (Patagonije).
Ubrzo poto su 1868. godine pronaeni skeleti kromanjonca u Kromagnonu u Francuskoj, ispostavilo se da i danas ima ljudi koji po svojim antropolokim atributima odgovaraju kromanjoncima.
U enciklopediji Britanici itamo da su danas zivi
kromanjonci odlika vedske pokrajine Dalarne. Primer nazalnog govora Dalarne (Muppet Show): U antropolokoj literaturi itamo da kromanjonci
ive i u pojedinim podrujima Balkana, posebno na jugoistoku Srbije, kod kosovskih Albanaca, i na Dalmatinskom primorju.
Genetiki marker HLA-
A28 otkriva da su kromanjonci poreklom iz centralne Afrike (populacija koja govori nilo-saharskom grupom jezika).
Antigen HLA-A28 je takoe odlika i Patagonaca June Amerike. Celokupnu nabrojanu populaciju odlikuje nazalni izgovor. Dr Mirjana Sovilj, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora (Beograd) smatra da je izvor nazalnog govora fizioloke prirode.
GUTURALNI GLASOVI
Guturalni glasovi su odlika afro-azijske jezike grupe (arapski, hebrejski), ije nosioce semiane odlikuje skup zajednikih genetikih markera, kao i markera kojim se oni mogu razlikovati izmeu sebe samih.
Na mapi vidimo genetiki marker M123 (Y hromo-zoma) koji je tipian za Jevreje, i M78 tipian za Arape.
1.2. Melodina ili dinamika akcentuacija rei
Dinamiki (ili "udarni") akcenat karakterie poveana amplituda i jasnoa naglaenog sloga, dok se ostali slogovi iste rei izgovaraju nerazgovetno, brzo i nejasno. Kod melodine (ili "tonalne") akcentuacije, svaki glas tei da se izgovori jasno sa svojom melodijom. Melodinom akcentuacijom govore mediteranci, dinarci, kromanjonci i njima genetiki bliski narodi, dok sve ostale narode sveta odlikuje dinamika akcentuacija.
Genetiki marker koji u ogromnoj meri prati melodinu akcentuaciju je nulta krvna grupa ABO sistema (kod nas ona odlikuje dinarce i mediterance), dok krvna grupa A (odlikuje nordide, ugrofince i semiane) i B (odlikuje mongole) odgovara nosiocima dinamike akcentuacije.
Primer melodine akcentuacije (Beograd): Primer dinamike akcentuacije (Sandak): Uzrok razlike u akcentuaciji je psiholoke prirode. Iako narode sa A i B grupom odlikuje dinamika a
ne melodina akcentuacija, to ne znai da oni kroz svoje govore uopte ne izraavaju svoja oseanja, ali njihova oseanja zavise od trenutnog doivljaja stvarnosti, a ne od poriva velikog Ega. Ipak, kod naroda sa A i B krvnom grupom je lake socijalnim faktorima izazvati uguivanje oseanja (buenjem oseanja krivice), dok kod naroda sa izraenom nultom krvnom grupom postoji sklonost da se veliki Ego unosi u sve aktivnosti, pa i u sam govor.
AdministratorPlaced Image
AdministratorFile Attachmentsvedski_kuvar.mp3
AdministratorFile Attachmentslanina_dinamic.mp3
AdministratorFile Attachmentslanina_melodic.mp3

1.3. Specifina akcentuacija i intonacija
Normalno je da se oseanja menjaju u zavisnosti od sadraja kojim se bavi na um. U tom sluaju akcentuacija, intonacija i ritam naeg govora izraavaju na trenutni doivljaj stvarnosti. Meutim, ukoliko smo optereeni oseanjem krivice, izraavanje naih oseanja biva sputano, i na govor postaje hladan. Isto tako, ukoliko nama vlada na veliki Ego, tada nai unutranji porivi nadvladavaju spoljne uticaje, i mi svojim govorom izraavamo emocije koje ne izraavaju apsolutnu predstavu o stvarnosti, ve koje izraavaju sadraj naeg velikog Ega. Bez obzira o emu priamo, na govor tada izraava reakciju jednog istog sadraja na razliite predstave o stvarnosti, pa imamo tipinu akcentuaciju, intonaciju i ritam, koji postaju odlika naeg genetskog entiteta.
Kako je veliki Ego odlika populacije sa nultom krvnom grupom, svaku granu naroda u okviru nosilaca nulte krvne grupe, odlikuje intonacija i akcentuacija koja izraava jedinstven skup karakternih sklonosti te grane naroda, bez obzira kojim jezikom ona govori.
Tipina akcentuacija i intonacija odreene popula-cije dovodi do specifinih transformacija glasova u jezicima koje ona usvaja, to naknadno rezultuje itavim lancem jezikih promena. Na taj nain se moe objasniti proces koji od izvornog prajezika odreene jezike grupe rezultuje formiranjem prvo njegovih dijalekata, a zatim kroz istoriju i formiranjem jedinstvenih jezika u okviru iste jezike grupe. Razlike nastaju kada se jedan isti jezik usvoji od strane naroda drugaijeg genetskog porekla od porekla izvornih nosilaca jezike grupe. Svaka populacija transformie usvojen jezik u skladu sa svojim psihofizikim posebnostima, teei da ga govori svojom prvobitnom akcentuacijom i intonacijom. Zato postoji jasna korelacija izmeu genetikih markera i tipine akcentuacije i intonacije govora, koji odlikuju svaku populaciju, bez obzira na jezik kojim one danas govore.
ATLANTSKI MEDITERANCI U EVROPI I SINIDI U AZIJI
Govor populacije koja je nosilac genetikog
markera HLA-DR7 i u Evropi i u Aziji odlikuje podizanje melodije reenice, a u muzici je odlikuje anhemitonska pentatonika (upotreba crnih dirki na klavijaturi). Genetika nam otkriva da je razlog slinosti keltske muzike sa kineskom muzikom u populaciji zajednikog genetskog porekla.
U istoj populaciji zapadnu granu (atlantske mediterance u Evropi) odlikuje antigen HLA-B12 a istonu granu (sinide u severnoj Kini i Koreji) odlikuje antigen HLA-B13. (Sinidi, izvorni Kinezi, nisu uta rasa i nemaju nikakve genetske i antropoloke bliskosti sa mongolima, iako su sa njima veoma izmeani.)
PRIMERI: Govor: Crna Gora (Niksi):
Poljska: Irska: Koreja:
Muzika: Keltska: Rumunija: Kina, Koreja:
U muzici, anhemintonska pentatonika otkriva volju za mo i pobedu.
Blues
2411.9722
AdministratorFile Attachmentalpid.mp3
Blues
1776.3262
AdministratorFile Attachmentdin.mp3
Blues
1785.0337
AdministratorFile Attachmentzmed.mp3
AdministratorFile Attachment005NIKS.mp3
AdministratorFile Attachment005POL.mp3
AdministratorFile Attachment005IRSK1.mp3
AdministratorFile Attachment005KORE.mp3
Hebrides WaltzesC:Trad.O:ScotlandA:HebridesS:Barbara McOwenFirst TuneMingulay Boat So

Documents

VEZA IZMEĐU GENETSKOG POREKLA POPULACIJE I · PDF fileVEZA IZMEĐU GENETSKOG POREKLA POPULACIJE I NJENIH LINGVISTIČKIH POSEBNOSTI 1Miloš Bogdanović, 1Marija Bogdanović, 2Mirjana