Veza Izmedu Monetarne i Fiskalne Politike

8/18/2019 Veza Izmedu Monetarne i Fiskalne Politike

1/38

UNIVERZITET U SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU

SEMINARSKI RAD NA TEMU :

VEZA IZMEĐU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE: BIH,CRNA GORA, KANADA

Predmet: Upravljanje javnim dugom

Met!r": Prof. dr. Sead Kreso

Prof. dr. Muharem Karamujić

St#det": Hasanović Dženeta 30!"03#$

%usić &ejla 30!'"03#0

Selimović Meliha #'0"03'(

Od$%e&: )*onomija

Sm%er: Ma*rofinansijs*i menadžment

Sarajevo+ de,em-ar #0/.


2/38

. U1D..................................................................................................................................3

#. )2 42M)5U M16)786) 4 94SK&6) P1&474K)...............................................(

3. M16)786 4 94SK&6 P1&474K :iH..................................................................'

3.1. Monetarna politika BiH.................................................................................9

3.2 Fiskalna politika BiH....................................................................................13

3.2.1 Struktura javnih prihoda i javnih rashoda.............................................14

3.2.2 Zaduženost javnog sektora...................................................................1

3.2.3 Zaduženost sektora op!te vlade u BiH..................................................1"

3.2.4 #astu$e ka%ate na unutra!nji dug & prijetnja 'skalnoj održivosti u BiH.......................................................................................................................1(

(. M16)786 4 94SK&6 P1&474K ;86)


3/38

'( UVOD

Usljed fun*,ionalne i institu,ionalne me?u@avisnosti monetarne i fis*alne politi*e+

pospjeAivanje privredne a*tivnosti putem ade*vatnog upravljanja tražnjom *ao i

antiinfla,ionom sta-ili@a,ionom politi*om+ moguće je jedino istovremenom primjenom i

sinhroni@ovanim djelovanjem instrumentarijuma dvije politi*e.

Koordina,ija monetarne i fis*alne politi*e predstavlja pretpostav*u uspjeAnom fun*,ionisanju

jedne privrede. 6epostojanje *oordina,ije i@me?u monetarne i fis*alne vlasti vodi *a loAim

u*upnim privrednim performansama. &oAe definisana politi*a u o*viru jedne o-lasti

opterećuje donosio,e odlu*e druge politi*e+ i na dugi ro* je neodrživa. 6eophodan preduslov

@a efi*asnu *oordina,u monetarne i fis*alne politi*e je neophodnost postojanja održivog

*ursa i jedne i druge politi*e+ jer =a* ia*o su donosio,i odlu*a -lis*o *oordinirali politi*e+

u*oli*o su one neodržive dola@i do ma*roe*onoms*e nesta-ilnosti.

U samom radu ćemo anali@irata ve@u monetarne i fis*alne politi*e na pra*ti=nom primjeru tri

državeB :osna i Her,egovina+ ;rna


4/38

/( VEZA IZMEĐU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE

4a*o se monetarna i fis*alna politi*a sprovode od strane dva pose-na tijela+ one su me?uso-no

@avisne+ ta*o da je od *ru,ijalnog @na=aja ostvariti *on@istentan i održiv poli,C"mi u o*viru

*oga su politi*e us*la?ene+ *a*o -i se i@-jegle moguće neus*la?enosti. 6edostata*

*oordina,ije i@me?u monetarnih i fis*alnih vlasti re@ultiraće loAim e*onoms*im re@ultatima.

&oAe usmjerenje jedne politi*e predstavlja ograni=enje @a drugu politi*u i neodrživo je na

dugi ro*. U poslednjih ne*oli*o godina+ veli*i -roj @emalja je usvojio @a*ons*u regulativu

*ojom se o-e@-e?uje ne@avisnost ,entralne -an*e i njena autonomija u odnosu na odlu*e *oje

sprovodi država. Davanje odgovornosti ne@avisnoj ,entralnoj -an,i @a sprovo?enje monetarne

politi*e i njena potpuna i@ola,ija od politi=*ih pritisa*a+ predstavlja efi*asan na=in @a

uspostavljanje dugoro=no efi*asne monetarne politi*e =ije je osnovni ,ilj održavanje

sta-ilnosti ,ijena. Me?utim+ sama =injeni,a da ,entralna -an*a ima ne@avisnost ne mora da

@na=i da nije potre-no da svoje a*tivnosti *oordinira sa fis*alnim vlastima. 6aprotiv+ glavni

element uspjeAne monetarne politi*e -a@irane na ne@avisnosti ,entralne -an*e je *oordina,ija

sa fis*alnim vlastima.

%edan od najvažnijih ,iljeva ma*roe*onoms*e politi*e je posti@anje održivog privrednog

rasta+ u@ postojanje ,jenovne sta-ilnosti i spoljnotrgovins*e ravnoteže. Ka*o -i se ova*av rast

ostvario+ neophodno je posti@anje viso*og stepena usaglaAenosti i@me?u donosio,a odlu*a uo-lasti monetarne i fis*alne politi*e. Kona=ni efe*ti mjera predu@etih u o-lasti jedne politi*e

@avisiće od predu@etih mjera u o*viru druge politi*e+ usjled njihovog me?uso-nog uti,aja.

6epostojanje efi*asne *oordina,ije i odsustvo ade*vatnog poli,C"mi"a može ugro@iti

finansijs*u sta-ilnost+ Ato vodi rastu *amatnih stopa+ stvara dodatne pritis*e na *amatne stope+

a*,elera infla,iju+ a *ao *ona=na posljedi,a je ugrožen privredni rast. 6epostojanje

*oordina,ije i@me?u monetarnih i fis*alnih vlasti vodi *a loAim u*upnim privrednim

performansama. &oAe definisana politi*a u o*viru jedne o-lasti opterećuje donosio,e odlu*adruge politi*e+ i na dugi ro* je neodrživa. 6a primjer+ e*span@ija u fis*alnoj politi,i pritis*a

*reatore monetarne politi*e *a restri*tivnim merama. Kao *ona=na negativna posljedi,a

dugoro=ne ne*on@istentnosti poli,C"mi"a je ugrožavanje efi*asnosti monetarne politi*e.

6eophodan preduslov @a efi*asnu *oordina,iju monetarne i fis*alne politi*e je neophodnost

postojanja održivog *ursa i jedne i druge politi*e+ jer =a* i a*o su donosio,i odlu*a -lis*o

*oordinirali politi*e+ u*oli*o su one neodržive dola@i do ma*roe*onoms*e nesta-ilnosti.

Podjedna*o važno @a definisanje u*upnog ma*roe*onoms*og o*vira je o-e@-je?enje

*redi-iliteta o-je politi*e. UspjeAno ostvarivanje ,iljeva monetarne politi*e ostvariće se samo

(


5/38

u*oli*o ih mjere i@ o-lasti javnih finansija ne desta-ili@uju. 1držanje ,jenovne sta-ilnosti

može voditi *a veoma viso*im *amatnim stopama i topljenju devi@nih re@ervi+ a*o *urs

restri*tivne monetarne politi*e nije propraćen odgovarajućim ponaAanjem fis*alnih vlasti.

Posljedi,a toga je manji *redi-ilitet monetarne politi*e+ u-r@anje infla,ije i dalje povećanje

*amatnih stopa Ato sva*a*o povećava pritisa* na fis*alne vlasti.

8a@voj domaćeg tržiAta hartija od vrijednosti @ahtjeva veći stepen *oordina,ije monetarne i

fis*alne politi*e. Domaće finansijs*o tržiAte o-e@-je?uje naj-olji vid @aduživanja @a

finansiranje -udžets*og defi,ita. U isto vrijeme+ ra@vijeno domaće finansijs*o tržiAte

omogućava ,entralnoj -an,i da sprovodi monetarnu politi*u upotre-om indire*tnih+ tržiAno

orjentisanih instrumenata. Kona=no+ domaće finansijs*o tržiAte uti=e na povećanje dis,ipline

monetarnih i fis*alnih vlasti povećavajući njihovu odgovornost @a o-e@-je?enje sta-ilnog

finansijs*og sistema. U vo?enju u*upne e*onoms*e+ pa samim tim+ i monetarne i fis*lane

politi*e veoma je @na=ajno da se pose-na pažnja posveti i politi,i javnog duga. 1sim Ato se

*oristi @a finansiranje -udžets*og defi,ita+ javni dug je istovremeno i instrument e*onoms*e

politi*e *oji ima svoju fis*alnu i monetarnu fun*,iju sa uti,ajem na u*upan privredni ra@voj

@emlje. %avni dug ima svoje po@itivne i negativne *onota,ije na privredni ra@voj+ a *oje će od

njih preovladati @avisi prije svega od visine duga+ stru*ture+ sra@mjere i@me?u domaće i strane

*omponente i ro=nosti. S tim u ve@i+ potre-no je o-e@-jediti naj-olji mogući na=in upravljanja

javnim dugom *oji će ma*simi@irati po@itivne i minimi@irati negativne uti,aje *oji on ima na

ra@voj privrede. Stalno prisustvo i stalni rast javnog duga nije posljedi,a samo finansijs*ih

teA*oća ili vandrednih potre-a države+ veći promjena *ara*tera ovog vanrednog i@vora javnog

prihoda.

U finansijs*oj teoriji se pravi ra@li*a i@me?u javnog duga i javnog @ajma. %avni dug se o-i=no

formira *od ,entralne -an*e ili u inostranstvu+ do* se javni @ajam formira uglavnom na

sredstvima su-je*ata odnosno nosila,a dohot*a u privredi. %avni dug *ao instrument

e*onoms*e politi*e ima fis*alnu i monetarnu fun*,iju. 9is*alna uloga javnog duga refle*tuje

se u finansiranju -udžets*og defi,ita. 6jegova monetarna uloga je ra@li=ita i odre?ena je u

osnovi na=inom @aduživanja. U @avisnosti od toga da li se radi o @aduživanju države u

domaćoj ili stranoj valuti+ finansijs*om ili nefinansijs*om se*toru+ javni dug dire*tno uti=e na

monetarne agregate+ *oli=inu nov,a u opti,aju i vrijednost na,ionalne valute. Potre-no je

naglasiti *a*o se na javnom dugu+ odnosno na *upovini i prodaji državnih o-ve@ni,a -a@ira

jedan od najvažnijih instrumenata monetarne politi*e a to su opera,ije na otvorenom tržiAtu.

/


6/38

Upravo su opera,ije na otvorenom tržiAtu najvažniji monetarni instrument *ojim se služe

,entralne -an*e ra@vijenih @emalja pri regulisanju *oli=ine nov,a u opti,aju. Me?u@avisnost

monetarne+ fis*alne i politi*e upravljanja javnim dugom možemo predstaviti i pomoću

sljedećeg pri*a@a.

S0"&+ ': Me1#*+"$!t m!et+re " 2"$&+0e )!0"t"&e

)fe*ti monetarne politi*e na fis*alnu politi*u reali@uju se prije svega putem nivoa *amatnihstopa Ato dire*tno uti=e na fis*alnu po@i,iju države+ mogućnost servisiranja dugova i fis*alnu

održivost. 4nfla,ija ta*o?e uti=e na javne finansije+ najprije ta*o Ato neo=e*ivano viso*e stope

infla,ije smanjuju realnu vrijednost neinde*siranog državnog duga. iso*e stope infla,ije

ta*o?e dovode do odložene naplate pores*ih prihoda. 7a*o?er+ efe*at povećanja ,ijena se -r@o

refle*tuje i na povećanje plata @aposlenih u javnom se*toru+ Ato automats*i povećava

rashodnu stranu javnih finansija. Sve u svemu+ neto efe*at inflatorne nesta-ilnosti na javne

finansije je stvaranje manje predvidivog stanja javnih finansija+ *ao i težeg ostvarenjafis*alnih planova.

9is*alna politi*a uti=e na monetarnu politi*u putem dire*tnih i indire*tnih *anala. U*oli*o

pretpostavimo da se -udžets*i defi,it finansira is*lju=ivo putem tržiAnih instrumenta+ postoji

mogućnost od nastan*a ,roEding"out efe*ta+ odnosno da država usljed inten@ivnog

@aduživanja istisne privatni se*tor Ato se može negativno odra@iti na privredni rast i ra@voj.

Kada je u pitanju e*sterni se*tor+ postoji ri@i* od preveli*og oslanjanja na strane i@vore

finansiranja državnog duga+ Ato povećava i@loženost devi@nom ri@i*u i ri@i*u od platno"

!


7/38

-ilansnog pogorAanja+ Ato ta*o?e povećava @a-rinutost ,entralne -an*e. )fe*ti e*span@ivne

fis*alne politi*e mogu ugro@iti ,jenovnu sta-ilnost i neutralisati efe*te monetarne politi*e+ a

*umulativni efe*at ovih mjera @avisi od toga da li ,entralna -an*a daje prednost ,jenovnoj

sta-ilnosti u odnosu na privredni rast. 7a*o?e+ nerenta-iline javne investi,ije+ neefi*asan

pores*i sistem i veli*i transferi @ahtijevaju postojanje restri*tivne monetarne politi*e.

Drugi+ dire*tniji *anal *ojim fis*alna politi*a uti=e na monetarnu+ je putem uti,aja nivoa

indire*tnih pore@a na u*upni nivo ,ijena i infla,iju. U*oli*o je vlada prinu?ena da poveća

indire*tne pore@e *ao Ato su pore@ na promet ili pore@ na dodatu vrijednost+ ovo ima dire*tan

uti,aj na nivo ,ijena.


8/38

efi*asnost drugih politi*a+ *ao i da sprije=e moguće *onfli*te i@me?u politi*a. 1dgovorna

politi*a upravljanja javnim dugom+ monetarna i fis*alna imaju po@itivno dejstvo jedna na

drugu u*oli*o smanjuju premiju ri@i*a *oji se nala@i u stru*turi dugoro=nih *amatnih stopa.

Monetarne vlasti tre-a da informiAu fis*alne o efe*tima *oje proi@vode ra@li=iti nivoi

@aduživanja države na ostvarivanje monetarnih ,iljeva.

Koordina,ija i@me?u monetarne i fis*alne politi*e i upravljanja javnim dugom mora -iti

podržana odgovarajućim institu,ionalnim i operativnim ugovorima. 1dgovarajući

institu,ionalni ugovori sva*a*o @avise od *on*retnog nivoa tržiAnog ra@voja sva*e @emlje+ i

može se *onstatovati da ona imaju svoju evolu,iju+ ta*o da postoje odre?ene fa@e u ra@voju

tih rjeAenja.

3( MONETARNA I FISKALNA POLITIKA B"H

Koordina,ija fis*alne i monetarne politi*e je neophodna @-og toga Ato ;entralna -an*a

prednost daje minimi@a,iji infla,ije+ do* vlada prednost daje smanjenju ne@aposlenosti i rastu

privrede. 9is*alne politi*a uti=e na re@ultate monetarne i o-rnuto.

4ntera*,ija fis*alne i monetarne politi*e upravo se o=ituju pre*o institu,ije javnog duga.

9is*alna politi*a odre?uje salda prihoda i rashoda javnog se*tora+ a monetarna politi*a na=ine

$


9/38

njegovog finansiranja+ odnosno po*rića. 9is*alna i monetarna politi*a tre-aju -iti

me?u@avisne i moraju -iti is*ordinirane da -i sva*a od njih -ila efi*asna. U pogledu njihove

relativne uspjeAnosti o-i=no se smatra da je monetarna politi*a efi*asnija u su@-ijanju

infla,ije i održavanju optimalnog nivoa devi@nog *ursa+ a fis*alna politi*a u su@-ijanju

depresije i održavanju unutraAnje ravnoteže.

3.1. Monetarna politika BiH

S o-@irom na *omple*sno politi=*o i e*onoms*o o*ruženje+ monetarno ja=anje :iH je -ilo

dugotrajno i *omple*sno. U :iH se od osnivanje ;entralne -an*e :iH F;::iHG ''.


10/38

1grani=enja *oja se javljaju prili*om provo?enja valutnog od-ora jesu da ;::iH nije umogućnosti da *reditira vladu+ ne može posu?ivati *rajnjoj instan,i+ te isto ta*o nije u

mogućnosti da *oristi devi@ni *urs *a*o -i sanirala e*onoms*e Ao*ove.

Kao jedna *redi-ilna i sta-ilna monetarna vlast+ valudni od-or garantira *onverti-ilnost

valute+ fi*san devi@ni *urs i sta-ilnost ,ijena. 1no na Ato valutni od-or ima uti,aj je i vanjs*a

trgovina+ strane dire*tne investi,ije pa i finansijs*a integra,ija u svjets*u privredu.

alutni od-or je jedan vid alternative ,entralnoj -an,i u maloj otvorenoj privredi+ u onoj

privredi gdje je potre-no vratiti povjerenje e*onoms*e politi*e *ao i u onim @emljama gdje se

planira *oriAtenje devi@nog *ursa *ao nominalnog sidra i @emlje *oja je pogo?ena *ri@om itd.

1državanje neograni=ene *onverti-ilnosti je moguće prema fi*snom *ursu nov=aniva i

*ovanog nov,a te re@erve valute ili ro-e sa druge strane. Depo@iti denominirani u domaćoj

valuti se @amjenjuju devi@nim *ursom *ojim se odre?uju ari-tražni uslovi me?u lo*alnim

depo@itima i re@ervnom valutom.

0


11/38

to se ti=e re@ervi+ valutni od-or drži viso*o *valitetne vrijednosni,e *oje su denominirane u

re@ervnoj valuti+ odnosno ro-i. Potre-no je naglasiti da valutni od-ori moraju imati

mogućnost raspologanja re@ervom i to najmnaje 00I njenih o-ave@a+ Ato je utvr?eno

@a*onom.

;jelo*upan aranžman valutnog od-ora nema uti,aja na ponudu nov,a nego sile *oje se

javljaju na tržiAtu. 6avedene sile odre?uju *oli=inu nov=ani,a *ao i emitiranog *ovanog

nov,a *oji je u opti,aju. U*upna ponuda nov,a je upravo odre?ena nov=ani,ama i *ovanim

nov,em plus depo@iti *oje drže poslovne -an*e.

Kao Ato smo već naveli+ valutni od-or ne može dati *redit državi ili ne*im drugim se*torima

Ato onemogućava emitiranje fidu,ijarnog nov,a i uti,aja na infla,iju. U javnim finansijama se

javlja -udžets*o ograni=enje gdje se rashodi finansiraju i@ pore@a i doprinosa *ao i

instrumenata *omer,ijalnog duga.

ranžman valutnog od-ora ne *ontroliAe to*ove *apitala jer ona uvo@i monetarnu politi*u

@emlje @a =iju se valutu domaća valuta veže. Upravo @-og toga se *amatne stope *onvergiraju

i prate u onoj @emlji @a =iju se valutu veže. 6a isti na=in+ -i se tre-ala infla,ija *onvergirati

onom stopom infla,ije u @emlji @a =iju se valutu domaća valuta veže.

ažno je @nati da je domaća infla,ija u @emlji *oja pr*ati*uje valutni od-or pove@ana sa

infla,ijom @emlje =ija je valuta ve@ana @a domaću. Kao i *od *amatnih stopa @a o=e*ivati je

da će infla,ija države sa valutnim od-orom -iti viAa u*oi*o do?e do rasta produ*tivnosti.

alutni od-or ima po@itivan uti,aj na malu i otvorenu privredu+ gdje se pose-na pažnja

posvećuje me?unarodnoj ra@mjeni+ *ao i na privredu gdje je i@ražena ma*roe*onoms*a

nesta-ilnost. )lementi e*onoms*e politi*e poput re@ervi+ fis*alne politi*e+ fle*si-ilnost

tražiAta rada+ *retanja *amatnih stopa i sl. mogu uti,ati na uspjeh valutnog od-ora.

Kriti*e *oje su =esto predmet rasprava u studijama i *njigama se odnose na na=in

fun*,ionisanja valutnog od-ora a *oji se odnosi na automati@am sistema umjesto da se -a@ira

na slo-odi monetarne vlasti. Upravo na osnovu toga @a*lju=uje se da ,jelo*upan sistem

djeluje *ao sta-ili@ator devi@nog *ursa i ,ijena. Dalje+ *riti*e *oje se odnose na to da valutni

od-or nema mogućnost podsti,anja ra@voja e*onomije jedne @emlje se odnose na to da

prilago?avanje privrede na Ao*ove ide u prav,u prilago?avanja same a*tivnosti privrede+

@atim nov=ane mase+ nivoa ,ijena+ plata *ao i @aposlenosti.


12/38

Me?utim+ ono Ato je @aista potre-no istaći jeste da nema onih po*a@atelja *oji opisuju

negativan uti,aj valutnog od-ora na rast. 7a*o?er+ *ro@ historiju su jase eviden,ije po@itivnih

re@ultata *oje režim valutnog od-ora daje u odnosu na režim fi*snog devi@nog *ursa.#

Kao jedna od pose-nih *riti*a+ *oja se odnosi na valutni od-or+ jeste neefi*asno držanjere@ervi gdje nije moguće *oristiti raspoložive resurse *oji imaju mogućnost *oriAtenja u

sistemu dis*re,ione monetarne politi*e. 6avodi se da odre?eni dio domaćeg nov,a ni*ada ne

-ude *onvertiran u re@ervnu valutu.

1-ave@na re@erva J jedini instrument monetarne politi*e

6a o-im re@ervi+ *oje se *oriste @a *reditiranje i *amatne stope+ u o*viru -an*ars*og sistema

uti=u -rojni instrumenti *oje *oristi ;:. ećina instrumenata je u fun*,iji opće *ontrole*redita *oji imaju uti,aj na ,jelo*upan -an*ars*i i finansijs*i sistem.

Stopa o-ave@nih re@ervi svojim povećanjem ili smanjenjem dire*tno uti=e na smanjenje ili

povećanje *reditnog poten,ijala poslovnih -ana*a i mogućnosti emitovanja *redita. 1vaj

instrument sastoji se u tome da sva*a poslovna -an*a mora držati odre?eni dio depo@ita po

vi?enju na poslovnom ra=unu o-ave@ne re@erve *od ,entralne -an*e. 1va sredstva se ne

mogu *oristiti @a *reditno poslovanje ovih -ana*a.

1-ave@na re@erva *od ;: može djelovati *ao instrument *ojiB

a. 8eguliAe *reditni poten,ijal poslovnih -ana*a+ *ada se sredstva potpuno is*lju=uju i@

poten,ijala -ana*a -. Djeluje @a održavanje dnevne li*vidnosti poslovnih -ana*a+ *ada poslovne -an*e

mogu plasirati dio sredstava svog poten,ijala *oji -i ina=e =uvale @a održavanje te*uće

li*vidnosti.

Prema @a*ons*oj regulativi ;entralne -an*e+ njen o*vir djelovanja u pogledu monetarne

politi*e ograni=en je na upotre-u instrumenta J stope o-ave@nih re@ervi. Prema tome sve

*omer,ijalne -an*e moraju držati depo@ite u minimalno propisanom nivou *oji se *reće

i@me?u 0 J /I njihovih depo@ita i datih *redita i@raženih u KM. Potre-no je istaći da se

i@nos o-ave@ne re@erve polaže u gotovini ili u nov=anim depo@itima+ a ;entralna -an*a :iH

isplaćuje *amatu po tržiAnoj stopi ali samo @a i@nos *oji prela@i e*vivalent od /I u*upnog

2

oka+alo se da postojanje valutnog odora s%anjuje godi!nju in5aiju +a 36 kaore+ultat 7e8ekta povjerenja koji se u osnovi javlja usljed ržeg rasta potražnje +anove% a !to je %ogu$e usljed ve$e i+vjesnosti koja je ve+ana +a valutni odor.

#


13/38

i@nosa pojedina=nih o-ave@a. %edino na taj na=in ;::iH+ mijenjanjem stope o-ave@ne

re@erve+ može uti,ati na monetarnu politi*u.

Stopa o-ave@ne re@erve može -iti promijenjena dire*tno od strane ;: i samim tim može

dovesti do promjene nivoa *oli=ine nov,a.

Zabrana da se aranžmanom Valutnog odbora finansiraju budžetski deficiti primorava na veću

fiskalnu disciplinu.

3.2 Fiskalna politika BiH

Potpisivanjem Spora@uma o sta-ili@a,iji i pridruživanju sa )vrops*om unijom #00$.

godine+ :osna i Her,egovina je joA jednom potvrdila opredjeljenje @a integrisanje u )U.Me?utim+ prije sti,anja punopravnog =lanstva u )vrops*oj uniji+ :osna i Her,egovina

tre-a ispuniti odre?ene uslove i *riterije. 4@me?u ostalog+ fis*alni se*tor i njegovo

prilago?avanje je jedno od *lju=nih pitanja u pro,esu integrisanja u )vrops*u uniju.

4majući u vidu impli*a,ije *oje na fis*alni se*tor donosi =lanstvo u )vrops*oj uniji+

važno je istaći da pristupanje )vrops*oj uniji povećava fis*alni pritisa* na na,ionalnu

e*onomiju+ -e@ o-@ira na prin,ip *ojim nove =lani,e ne -i tre-ale imati neto doprinos u

-udžetu )U. >lanstvo u )vrops*oj uniji novim =lani,ama nameće o-ave@u vo?enjafis*alne politi*e u s*ladu sa odre?enim pravilima+ *oja se @asnivaju na harmoni@a,iji i

*oordina,iji putem Maastri,hts*ih *riterija *onvergen,ije i Pa*ta o sta-ilnosti i rastu. 6a -a@i

@ahtjeva )vrops*e *omisije+ pred institu,ijama :iH se nala@i @adata* i@rade Programa

e*onoms*ih reformi :iH @a #0!."#0$. godinu F)8P #0!"#0$G *oji predstavlja po-oljAanu

ver@iju )*onoms*og i fis*alnog programa F)9PG+ a *oji podnose @emlje poten,ijalni *andidati

@a =lanstvo u )U. )8P sa jedne strane sadrži srednjoro=ni ma*roe*onoms*i o*vir i o*vir

fis*alne politi*e+ u*lju=ujući i fis*alne mjere+ a sa druge strane sadrži sveo-uhvatan program

stru*turalnih reformi u ,ilju po-oljAanja rasta i *on*urentnosti @emlje.

1-@irom na @na=aj fis*alnog se*tora u pro,esu pristupanja )vrops*oj uniji+ *ao i

=injeni,u da održivost politi*e vladinog se*tora igra veoma važnu ulogu u

fun*,ionisanju sva*e e*onomije+ anali@i i permanentnom monitoringu fis*alne

po@i,ije i fis*alne održivosti potre-no je posvetiti ade*vatnu pažnju. 9is*alna politi*a

predstavlja jedini instrument u ru*ama vlade *ojim se dire*tno uti=e na e*onoms*a

*retanja u *rat*om ro*u o-@irom da automati@am valutnog od-ora+ *ojeg smo prethodno

3


14/38

i@u=ili+ s*oro u potpunosti upravlja monetarnom politi*om. 2apravo+ fis*alna održivost

ta*o?e predstavlja jedan od preduslova @a održivost samog valutnog od-ora u :iH.

Kona=no+ fis*alna održivost predstavlja osnovni preduslov implementa,ije infrastru*turnih i

drugih ra@vojnih programa @emlje.

3.2.1 Struktura javnih prihoda i javnih rashoda

6a ispod priloženom grafu dat je pregled prihoda i rashoda *onsolidovane :iH+ te pri*a@an

ostvareni sufi,it odnosno defi,it u posljednjih Aest godina.

U stru*turi prihoda *onsolidovane :iH u #00. godini najveće u=eAće imaju pore@ni prihodi

F/#+3IG. 7re-a istaći da tu ipa* prednja=e prihodi od indire*tnih pore@a sa u=eAćem od ((+3I

u u*upnim prihodima. 1d ostalih @na=ajnijih prihoda+ i@dvajaju se doprinosi @a so,ijalno sa

u=eAćem od 3/I u u*upnim prihodima *onsolidovane :iH. So,ijalna davanja s druge strane predstavljaju najveći i@data* u u*upnoj stru*turi javnih rashoda. 6jih slijede i@dvajanja @a

plate i na-av*u ro-a i usluga. U odnosu na #00'. godinu+ defi,it je na nivou #00. godine niži

@a #'+3I. U*upni javni rashodi -ilježe rast od !+I+ do* su u*upni prihodi rasli @a #+I.

Pores*i prihodi *onsolidovane :osne i Her,egovine u posmatranom periodu -ilježe rast od

!+$I+ prvenstveno @ahvaljujući rastu prihoda od pore@a na ro-e i usluge naplaćenih u

me?unarodnoj ra@mjeni. %avne rashode pa* *ara*teriAe pad i@dvajanja @a plate od +/I i -lagi

pad i@dvajanja @a *oriAtenje ro-a i usluga od 0+I. :osna i Her,egovina tre-a nastaviti sa provo?enjem mjera restri*tivne fis*alne politi*e i smanjenja javne potroAnje u ,ilju

(


15/38

unaprije?enja fis*alne po@i,ije. Pose-an i@a@ov u tom domenu @a :iH predstavljaju i uslovi

*oji u s*lopu trogodiAnjeg stand"-C aranžmana sa MM9"om stoje pred :osnom i

Her,egovinom+ a *oji su ta*o?e u s*ladu sa prethodnom *onstata,ijom. )*onoms*a *ri@a

*oja je @ahvatila u #00$. godini dire*tno se odra@ila na pad i@vo@a i domaće potroAnje.

Smanjenje prihoda 9edera,ije :iH *ao re@ultat ova*vih *retanja nameće neophodnost

vo?enje opre@ne fis*alne politi*e usmjerene na ograni=avanje i smanjenje javne potroAnje.

6astava* restri*tivne fis*alne politi*e na svim nivoima je jedan od prioriteta e*onoms*e

politi*e @a #0."#03. godinu+ sa osnovnim ,iljem održavanja sta-ilnog fis*alnog sistema i

*ontrole potroAnje. U ovom periodu lada 9:iH će i fun*,ionisati u ograni=enim fis*alnim

*apa,itetima+ s o-@irom na efe*te glo-alne finansijs*e i e*onoms*e *ri@e *oja je ostavila trag

na e*onomiji :iH+ sa dodatnim pogorAanjem sa postojećim platnim defi,itom i fis*alnim

de-alansom u @emlji+ Ato se dire*tno odražava i na 9edera,iju :osne i Her,egovine.

8S u nrLdnm pLridu o=e*uje nastava* implLmLnt,iNe rLfrms*ih pr,Ls u fis*lnm

sistLmu. 9is*lnm pliti*m n prihdvnN strni -L@-iNLdit će se srLdstv nLphdn @

finnsirnjL Nvnih ptrL-+ s ngls*m n s,iNlni spL*t. 4stvrLmLn ćL sL sprvditi i

vLm rigr@nL mNLrL *Nim ćL sL smnjiti i@-NLgvnjL fis*lnih -vL@ i Airiti -uhvt

prLs*ih -vL@ni*+ dnsn pvLćvti fis*ln dis,iplin. PrLd tg+ ld 8Lpu-li*L

Srps*L NL i@vrAil nli@L svih dirL*tnih i indirL*tnih LfL*t smnjLnj prLs*ih stp *ddirL*tnih prL@ u prLthdnm pLridu i dLtljn prvNLril rLli@,iNu plnirnih ,iljLv *Ni

su trL-li d -udu stvrLni nvLdLnim smnjLnjLm prLs*ih stp+ tL i@vrAil nli@u stp

dprins n -@i @htNLv vn-udžLts*ih fndv. 6 snvu dtih nli@ prLdlžLnL su i

usvNLnL i@mNLnL i dpunL 2*n prL@u n dhd* i 2*n dprinsim s ,iljLm

dljLg N=nj L*nms*L+ fis*lnL i s,iNlnL st-ilnsti 8Lpu-li*L Srps*L. PrLdlžLnL

*rL*,iNL i fis*ln prilg?vnj n prihdvnN strni+ trL-Nu d smnjL i nLphdn

*rLditn srLdstv @ finnsirnjL Nvnih ptrL- u -udućLm pLridu.

3.2.2 Zaduženost javnog sektora

Stanje javnog vanjs*og duga na *raju #00. godine -ilježi rast od pre*o milijardu KM ili

#I. Prema poda,ima Ministarstva finansija i tre@ora :osne i Her,egovine+ stanje u*upnog

javnog vanjs*og duga :iH na *raju #00. godine i@nosilo je o*o !+ milijardu KM. Uporedi li

se to stanje u*upnog javnog vanjs*og duga na sa stanjem u #00'. godini+ može se vidjeti da je

doAlo do rasta duga od #I+ ili pre*o milijardu KM u apsolutnom i@nosu. Do ovog rasta doAlo

/


16/38

je+ prvenstveno @ahvaljujući novim @aduženjima *od Me?unarodnog monetarnog fonda.

6aime+ *rajem marta i po=et*om juna #00. godine+ :osni i Her,egovini su u do@na=ena

sredstva u i@nosu od #$# miliona KM+ odnosno druga i treća tranAa u o*viru stand"-C

aranžmana sa MM9"om. U =etvrtom *vartalu #00. godinie+ :osni i Her,egovini je

do@na=ena i =etvrta tranAa u i@nosu od pre*o '3 miliona KM. 6a sljedećem grafi*u+

predstavljeno je *retanje javnog vanjs*og duga+ njegovog udjela u :DP"u i servisiranje @a

period #00#."#00. godina. Udio trenutnog i@nosa javnog vanjs*og duga u pro,ijenjenom

:DP"u @a #00. godinu i@nosi #/I @a proi@vodni pristup+ odnosno #I @a rashodni pristup.

U*upan javni dug od 33+3I :DP"a( u #00. u*a@uje da vladin se*tor u :iH po svemu sudeći

nije pre@adužen. 6aime to ne samo da je upola niže od grani,e mastrihtA*ih ( 2asnovano na

D)P pro,jeni rashodovno mjerenog :DP"a @a #00. ' *riterija+ nego je :iH me?u najniže

@aduženim @emljama *andidatima i pred*andidatima @a =lanstvo u )U F


17/38

poena i@nad #00'. 4pa*+ imajući u vidu mjere Atednje i reforme predvi?ene aranžmanom sa

MM9"om+ te proji,irani e*onoms*i rast u narednom periodu o=e*uje se da će teret duga *ao

udio u :DP"u nastaviti da opada mada neAto sla-ijim inten@itetom u odnosu na pred*ri@ni

period.

3.2.3 Zaduženost sektora opšte vlade u BiH

8astući trend @aduženosti se*tora opAte vlade :iH je nastavljen #0(. godine i to uglavnom

*ro@ vanjs*i+ te manjim djelom i unutraAnji dug. 7a*o je poten,ijalni dug vlade na *raju #0(.

dostigao (/+!I :DP"a+ do* je stvarni Fverifi*ovaniG dug -io neAto niži sa (#+#I :DP"a+ Ato

je povećanje od tri pro,entna poena u odnosu na prethodnu godinu. 7ime se :iH naAla

pri-ližno na nivou prosje*a tran@i,ijs*ih @emalja :alti*a+ te 4sto=ne i ;entralne )vrope Fsa

i@u@et*om Hrvats*e+ Slovenije i Ma?ars*eG. 4a*o je ovo @natno niže od evrops*og prosje*a

F$I :DP"a )U#$G+ te mastrihts*ih *riterija F!0I :DP"aG+ teA*o -i -ilo opAtu vladu :iH

smatrati nis*o @aduženom. 6aime+ većina ostalih @emalja sa *ojima se vrAi pore?enje ima

@natno -olji *reditni rejting i pristup tržiAtima *apitala pod prihvatljivim uslovima. Stoga su u

stanju puno la*Ae refinansirati pa+ prema tome i podnijeti @natno veći nivo duga u odnosu na

:iH+ *oja je uglavnom primorana na posu?ivanje od me?unarodnih finansijs*ih institu,ija+ te

na domaće finansiranje pod teA*o održivim uslovima.

S0"&+ /: R+-"r+%e *em+0%+ )! *+d#.e!$t"

Kona=no+ važno je napomenuti da se sli*a @aduženosti na *raju #0(. -itno ra@li*ovala

i@me?u dva entiteta. Poten,ijalni dug vladinog se*tora u 8S je dostigao *riterij i@ Mastrihtaod !0I entitets*og :DP"a+ Ato je @natno viAe u odnosu na 9:iH sa dugom od 3$+$I. 1va*o


18/38

viso*a @aduženost u 8S+ a pose-no njena daljnja es*ala,ija -i mogla ugro@iti u*upnu fis*alnu

održivost na nivou :iH o-@irom na ulogu entiteta u u*upnoj fis*alnoj politi,i :iH.

Gr+2"&! 'B Z+d#.e!$t $e&t!r+ !)5te 0+de B"H

3.2.4 astu!e ka"ate na unutrašnji dug # prijetnja $skalnojodrživosti u BiH

Poten,ijalnu prijetnju održivosti duga u :iH predstavlja sve i@raženiji rast impli,itne *amate

na unutraAnji dug. 1na je #0(. godine dostigla re*ordnih 3+I+ Ato je deset puta viAe u

odnosu na #00$. godinu. Upr*os tome+ =ini se da -i u -udućnosti trend povećanja mogao -iti

ne samo nastavljen+ nego i inten@iviran. 6aime+ servisiranje o-ave@ni,a ve@anih @a ratna

deAavanja Fstara devi@na Atednja+ ratna Ateta i sl.G sa *amatnim stopama od pri-ližno #I se

uglavnom finansira *omer,ijalnim @aduživanjem pod @natno nepovoljnijim uslovima. 7ime se

unutraAnji dug sa @a*onom definisanim povoljnim *amatama postepeno supstituira

*omer,ijalnim dugom sa @natno viAim tržiAnim *amatnim stopama. Pomenuti rast *amatnih

stopa na unutraAnji dug je do sada uglavnom -io *ompen@iran smanjenjem impli,itnih *amata

vanjs*og duga ta*o da je prosje=na *amatna stopa te* ne@natno rasla. 4pa*+ =ini se da je

prostor @a *ompen@a,iju poprili=no is,rpljen o-@irom na -lago povećanje impli,itne *amatne

stope na vanjs*i dug #0( godine+ po prvi put u posljednjih Aest godina. 7a*o -i u narednom

$


19/38

periodu unutraAnji dug mogao dodatno u-r@ati u*upan rast *amata na dug opAte vlade.

Pose-an ri@i* fis*alne održivosti predstavljaju relativno viso*e impli,itne *amatne stope na

unutraAnji dug 8S *oje su @a pre*o /0I veće u odnosu na 9:iH. 1vo je veoma @na=ajno

o-@irom da unutraAnji dug 8S u #0(.godini =ini viso*ih (/+/I u*upnog Fpoten,ijalnogG

duga se*tora opAte vlade u 8S. 2-og toga su i *amatne stope na u*upan dug u ovom entitetu

-ile ne samo @natno viAe u odnosu na 9:iH+ nego su to*om prote*lih Aest godina Fsa

i@u@et*om #0. godineG uglavnom -ile i@nad stopa dosta s*romnog e*onoms*og rasta u 8S.

7ime je dugoro=na održivost fis*alne po@i,ije u ovom entitetu već dovedena u pitanje.


20/38

Uvo?enje dolari@a,ije Feuri@a,ijeG imalo je svoje impli*a,ije na -uduću e*onoms*u politi*u u

;rnoj


21/38

;rna


22/38

režima. 1vo i@ ra@loga Ato odgovor na ovo pitanje ponajviAe @avisi od =itavog ni@a fa*tora

*ara*tersti=nih @a pojedine @emlje+ poput veli=ine+ finansijs*e stru*ture+ e*onoms*e i

monetarne historije+ nivoa devi@nih re@ervi+ e*onoms*ih i trgovins*ih odnosa s inostranstvom+

i sli=no.

4 pored =injeni,e da je ;rna


23/38

euri@a,ije u ;rnoj


24/38

4majući u vidu =itav ni@ institu,ionalnih i operativnih aranžmanana *ojima se insistira u

relevantnim teorijs*im istraživanjima+ dola@imo do @a*lju=*a da ;rna


25/38

Me?utim+ osim tih preporu*a+ tre-a imati u vidu i da je jedan od osnovnih preduslova @a

uspjeAnu *oordina,iju i ra@vijenost tržiAta hartija od vrijednosti *oje i@daje država+ @-og

=injeni,e da osiguravaju veću transparentnost upravljanja javnim dugom+ =ime se @natno

ola*Aava sprovo?enje monetarne poltiti*e. U slu=aju ;rne


26/38

-i po miAljenju ;entralne -an*e tre-alo djelovati+ a sve u ,ilju posti@anja *rajnjih ,iljeva *oje

su *reatori e*onoms*e politi*e u ;rnoj


27/38

provin,ija i tri teritorije+ a e*onoms*a politi*a je podijeljena i@me?u federalne i provin,ijs*ih

FteritorijalnihG vlada. 9ederalna vlada *ontroliAe me?unarodnu trgovinu+ pores*u politi*u+

regulisanje -ana*a+ poAtans*u služ-u i joA ne*e o-lasti. Provin,ije+ i@me?u ostalih+ *ontroliAu

upravljanje javnim povrAinama i Aumama+ @dravstveni sistem+ o-ra@ovanje i svojins*a prava.

6e*e o-lasti+ poput poljoprivrede+ ri-arstva+ transporta+ javnih radova i imigra,ione politi*e

su u @ajedni=*oj ingeren,iji federalnih i provin,ijs*ih vlasti. 4a*o slovi @a @emlju sa

poprili=nim uplivom države u e*onomiju+ inde*s e*onoms*ih slo-oda Kanadu stavlja i@nad

njenog južnog susjeda *ad je u pitanju većina *ategorija e*onoms*og poslovanja. 4nde*s

e*onoms*ih slo-oda mjeri osnovnu slo-odu pojedin,a da upravlja vlastitim radom i

imovinom i to u deset *ategorija+ od svojins*ih prava do predu@etniAtva. Kanada je na toj listi

rangirana *ao Aesta+ do* su Sjedinjene države na dvanaestom mjestu. U Kanadi su @dravstvo+

o-ra@ovanje+ so,ijalni programi i Aumarstvo gotovo pod potpunom državnom *ontrolom. U

#03. godini je u*upna -udžets*a potroAnja na @dravstvo i@nosila pre*o #00 milijardi dolara+

Ato je otprili*e jedna*o -ruto domaćem proi@vodu svih -ivAih jugoslovens*ih repu-li*a

@ajedno u #03. godini. 6a osnovno i srednje o-ra@ovanje troAi se o*o !0 milijardi dolara

godiAnje. 6a so,ijalne služ-e federalna vlada je utroAila o*o $$ milijardi dolara #00' godine.

2a @emlju *oja ima stanovni*a samo neAto viAe nego sve -ivAe %ugoslovens*e repu-li*e

@ajedno+ ovo su relativno impo@antne -roj*e+ -ar sa stanoviAta prosje=nog stanovni*a

:al*ana.

%.1.aspodjela prihoda u &anadi

Kanada je federalna država *oja u svom sastavu ima deset federalnih jedini,a Fprovin,ijaG

*oje se+ po nivou privredne ra@vijenosti+ dosta ra@li*uju. Pose-nost *anads*og pores*og

sistema predstavlja primjena sistema pores*og pre*lapanja u pogledu uvo?enja naj@na=ajnijih

pores*ih o-li*a Fpore@ na dohoda* gra?ana+ pore@ na do-it *orpora,ija i općeg pore@a na

promet proi@voda i uslugaG. Kod pore@a na dohoda* gra?ana i pore@a na do-it *orpora,ija+

pores*u osnovi,u+ po pravilu odre?uje ,entralna vlast na nivou Spora@uma o naplati pore@a+

@a*lju=enog i@me?u 9edera,ije i provin,ija+ do* provin,ije utvr?uju visinu pores*ih stopa na

osnovi,u federalno utvr?enih pore@a+ odnosno po sistemu pore@a na pore@. 1d deset

provin,ija+ *oli*o Kanada ima u svom sastavu+ jedna+ Kve-e* uopće nije pristupila ovom

Spora@umu+ do* provin,ije 1ntario i l-erta prihvataju odredd-e Spora@uma samo u odnosu

na pore@ na dohoda* gra?ana. 4a*o se Spora@umom o naplati pore@a željelo ostvariti

uniformisanje pores*ih rjeAenja u svim provin,ijama i 9edera,iji u o-lasti opore@ivanja

#


28/38

dohot*a gra?ana i do-iri *orpora,ija+ ovaj ,ilj je ostvaren u potpunosti u odnosima i@me?u

9edera,ije i pojedinih provi,ija.

U o-lasti opore@ivanja prometa+ u Kanadi se primjenjuju dvije vrste općeg pore@a na promet

pore@ na dodanu vrijednost i pore@ na promet proi@voda i usluga u maloprodaji. 1va*vorjeAenje+ posljedi,a je suprostavljanja provin,ija uvo?enju PD"a *oji -i se primjenjivao na

teritoriji =itave države. 9edera,ija je '$$"$'.godine po*uAala da+ umjesto jednofa@nog pore@a

na promet u fa@i proi@vodnje+ *oji se do tada primjenjivao na teritoriji =itave države+ uvede

jedinstveni Fna,ionalniG sistem PD"a. Me?utim+ provin,ije nisu prihvatile prijedlog federalne

vlade+ @-og =ega je PD uveden samo na federalnom novou ''.godine. 9edera,ija ima

is*lju=ivu nadležnost u odnosu na uvo?enje opAteg pore@a na promet proi@voda i usluga u

maloprodaji. 9ederalni PD uvodi se po stopi od I i predstavlja jedan od glavnih i@vora prihoda 9edera,ije. Stopa provin,ijalnog maloprodajnog pore@a na promet proi@voda i usluga

i@nosi i@me?u #I do +/I Ato @avisi od provin,ije do provin,ije. Kada je rije= o finansiranju

politi=*o"teritorijalnih jeddini,a u Kanadi+ može se reći da se 9edera,ija+ uglavnom+ finansira

prihodima od pore@a na dohoda* gra?ana F(!+I do /'+/IG+ do* ostali prihodi donose @natno

manje sredstavaB pore@ na do-it *orpora,ija F+/I do #0+'IG+ PD F#+$ do !+'IG i

pojedina=ni pore@i na potroAnju F o*o $+I prihoda i su-,entralna vlast+ najvećim dijelom+

finansira se prihodima od pore@a na dohoda* gra?ana F3#+(I do (3+(IG+ @atim pore@a nado-it *orpora,ija F!+I do +#IG+ pore@ na promet u maloprodaji F!+'I do '+!IG i

pojedina=nih pore@a na potroAnju F3+/I do !+$IG. 6aj@na=ajniji prihod lo*alne vlasti je

pore@ na imovinu+ i to periodi=ni pore@ na nepo*retnosti F$+I do $$+IG+ do* je u=eAće

neperiodi=nih pore@a na imovinu @natno manje F#+'I do +3IG. Pore@i na imovinu su prihodi

*oji se uvode na su-,entralnom nivou+ a *oji se @atim+ najvećim dijelom+ ustupaju lo*alnoj

vlasti+ je @anemarljivo. 2na=ajan prihod provin,ija predstavljaju i transferi i@ -udžeta

9edera,ije u -udžete provin,ija. 7ransferi se+ po pravilu+ daju @-og neujedna=enosti

privrednog ra@voja *a*o -i se ostvarila ravnoteža u visini prihoda provin,ija. Postoje tri

osnovna o-li*a ovih transferaB

"transferi *oji se daju radi uravnoteženja visine pores*ih prihoda+

"transferi putem *ojih se sprovodi program 9onda @a na,ionalnu @dravstvenu @aAtitu i srednje

o-ra@ovanje+

"transferi *oji se daju @a sprovo?enje programa so,ijalne pomoći.

#$


29/38

7ransferi *oji se daju radi sprovo?enja programa uravnoteženja visine pores*ih prihoda imaju

@a ,ilj da se u svim provin,ijama o-e@-ijedi odre?eni nivo javnih usluga u@ jedna*o pores*o

opterećenje. Pomoć se pruža provin,ijama =ija je visina u*upnih pores*ih prihoda ispod

ustanovljenog standarda+ odnosno ispod na,ionalnog prosje*a. 7ransferi putem *ojih se

ostvaruje politi*a 9onda @a na,ionalnu @dravstvenu @aAtitu i srednje o-ra@ovanje daju se onim

provin,ijama *oje ne mogu o-e@-ijediti svojim gra?anima pružanje ta*vog nivoa javnih

usluga *oji je u s*ladu sa na,ionalnim standardima u o-lasti @dravstvene @aAtite i

o-ra@ovanja. 7ransfer sredstava u ,ilju ostvarenja programa pružanja so,ijalne pomoći

podra@umijeva da ,entralna vlast snosi dio FpolovinuG troA*ova *oji nastaju u sprovo?enju

ovog programa. 7ransferi o-uhvataju s*oro /+#I :DP"a Kanade Fprosje=no #$I u*upnih

pores*ih prihoda provin,ijaG+ Ato u*a@uje na njihov @na=aj u sistemu finansiranja provin,ija.

%.2. Monetarna politika &anade

;entralna -an*a Kanade radi na tome da se sa=uva vrijednost nov,a držeći infla,iju nis*o i

sta-ilno. 1snovana je '3(.godine i otvorila je svoja vrata u martu '3/.godine. '3$.godine

je postala rhovna *orpora,ija *oja je pripadala save@noj vladi. :an*a joA uvije* postoji Oda

propisuje *redite i nova,Rvalutu u naj-oljem interesu e*onoms*og života na,ije.

1*vir monetarne politi*e u Kanadi se sastoji o dvije *lju=ne *omponente *oje se me?uso-nonadopunjuju + a to suB targetiranje infla,ije i fle*si-ilan devi@ni *urs. ;entralna :an*a Kanade

je infla,iju targetirala na #I+ Ato predstavlja srediAnju ta=*u njihovog ,iljanog raspona od I

do 3I. 7argetiranje infla,ije predstavlja svojevrstan vodi= @a ;:K pri odre?ivanju politi*e

*amatnih stopa+ *oja tre-a -iti usmjerena na održavanje sta-ilnosti ,ijena u srednjem ro*u.

7argetiranje infla,ije pomaže ;:K da -ude transparentna+ te da mjere monetarne politi*e

-udu ra@umljivije @a finansijs*a tržiAta i javnost. 7a*o?er+ uspjeAnost i u=in*ovitost vo?enja

monetarne politi*e je mjerljivija jer je evidentno da li je infla,ija -li@u #I+ te da li je ,iljostvaren. Kanada ima fle*si-ilan devi@ni *urs+ odnosno flu*tuirajući dolar+ *oji joj dopuAta da

sprovodi ne@avisnu monetarnu politi*u *oja naj-olje odgovara *anads*im privrednim

uvjetima i usmjeren je na posti@anje targetirane infla,ije. 9le*si-ilni devi@ni *urs+ u ovom

slu=aju+ predstavlja @aAtitni mehani@am+ pomažući privredi da apsor-ira i prilagodi se

vanjs*im i unutraAnjim Ao*ovima.

:an*a uti=e na ponudu nov,a *oji se stavlja u promet+ *oristeći svoj o*vir djelovanja

monetarne politi*e da -i održala infla,iju na nis*om i sta-ilnom nivou. 1vo omogućava

#'


30/38

Kana?anima da odlu=uju o potroAnji nov,a i investiraju sa viAe povjerenja i sigurnosti+ i

podupire dugoro=no investiranje u Kanads*u e*onomiju Ato doprinosi otvaranju novih radnih

mjesta i veću produ*tivnost.

9inansijs*i sistem Kanade se sastoji od finansijs*ih ustanova+ *ao Ato suB -an*e i *reditneunije+ finansijs*a tržiAta i platni sistemi. 7o su *anali *ro@ *oje Atednja postaje investi,ija+ a

*ro@ *oje se nova, i finansijs*a potraživanja prenose i podmiruju. Sta-ilan finansijs*i sistem

je neophodan i od suAtins*og je @na=aja @a @dravlje Kanads*e privrede.

%.3. 'ta se to dešava u &anadi (adnjih godina)

U Kanadi je -roj @aposlenih u martu #0#.godine porastao @a $#.300+ najveće mjese=no

povećanje joA od #00$.+ po*a@uju @vani=ni poda,i. naliti=ari su o=e*ivali osam puta niži rast.

U saopAtenju *anads*og 2avoda @a statisti*u se navodi da je stopa ne@aposlenosti u martu

pala na +# odsto sa fe-ruars*ih +( odsto. Poslije o-javljivanja tog saopAtenja+ vrijednost

*anads*og dolara je s*o=ila @a 0+#' ,enti na 00+!/ ameri=*ih ,enti. Kanada nije -ilježila

@na=ajniji rast -roja @aposlenih joA od septem-ra #0. U martu je pose-no poraslo

@apoAljavanje u se*toru prirodnih resursa+ do* je u prera?iva=*om se*toru i gra?evinarstvu+

*oji su u posljednje vrijeme imali loAe re@ultate+ @a-ilježen s*roman rast+ saopAtio je 2avod.

Privreda Kanade je u trećem tromjese=ju #03.godine porasla 0+ odsto+ Ato je viAe od

progno@iranog rasta+ po*a@uju o-javljeni poda,i *anads*og @avoda @a statisti*u. PotroAnja

domaćinstava+ poslovne investi,ije i vladina potroAnja su @a-ilježili rast+ do* su uvo@ i i@vo@

smanjeni. Kanads*a domaćinstva su u julu+ avgustu i septem-ru troAili viAe nov,a na vodu+

struju+ gas+ osiguranje+ finansijs*e usluge+ hranu i piće+ do* su troA*ovi vlade porasli 0+

odsto. U me?uvremenu+ u svim industrijim se*torima je @a-ilježen rast proi@vodnje+ do* su

*ompanije troAile viAe na istraživanja i ra@voj.

:ruto domaći proi@vod F:DPG Kanade je u prvom tromjese=ju #0(.godine porastao +# odsto

na godiAnjem nivou+ Ato je @natno ispod o=e*ivanog rasta od +$ odsto+ po*a@ali su o-javljeni

poda,i. 2a loAe podat*e i@ prvog *vartala+ e*onomisti su o*rivili oAtru @imu+ a ta*vi re@ultati

su niži i u odnosu na rast od #+ odsto i@ posljednjeg tromjese=ja #03. godine. PotroAnja

domaćinstava je u periodu januar"mart porasla +# odsto na godiAnjem nivou+ Ato je upola od

potroAnje i@ prethodnog *vartala+ a *ompanije ta*o?er nisu povećale potroAnju+ pa su njihove

investi,ije u tom periodu pale 3+ odsto+ a investi,ije u se*toru ne*retnina !+3 odsto. 4@vo@ je+

30


31/38

ta*o?er+ osla-io poslije pet u@astopnih mjese,a rasta+ ali je uvo@ pao joA viAe+ do@volivAi ta*o

neto i@vo@u da da s*roman doprinos privrednom rastu. Kada je rije= o industrjs*om se*toru+

najveći podsti,aj doAao je i@ o-lasti prirodnih resursa+ u@ u-r@anje a*tivnosti u se*toru

rudarstva i va?enja nafte i gasa od #+( odsto na *vartalnom nivou.

Stopa infla,ije u Kanadi je u martu #0(.godine porasla na +/ odsto+ poslije fe-ruars*ih +

odsto+ saopAtio je @avod @a statisti*u i@ 1tave. U saopAtenju se navodi da je ,ijena struje u

Kanadi u periodu od marta #03. do marta #0(. povećana @a (+! odsto. ;igarete su u

navedenom periodu pos*upjele +! odsto. U Kve-e*u je godiAnji rast infla,ije u martu i@nosio

0+' odsto+ do* je u fe-ruaru -io 0+( odsto. U 1ntariju+ godiAnja infla,ija je dostigla +/ odsto+

ostavAi na istom nivou *ao u fe-ruaru.

Državna statisti=*a organi@a,ija je o-javila podat*e :DP"a *oji su po*a@ali da se e*onomija

Kanade smanjila @a 0+#I u maju #0(.godine. 7o je mnogo gore nego Ato se o=e*ivalo+

o=e*ivan je rast od 0+0I i to je peti mjese, da je e*onomija @a-ilježila pad. Pad je @a-ilježen

u se*toru proi@vodnje+ rudarstva+ nafte i se*toru i@vo@a gasa+ a i trgovina je @a-ilježila pad.

Prema i@vjeAtaju proi@vodnja outputa smanjila se u maju @a +I na najnižu ra@inu u godinu

dana+ prateći pad u aprilu. a?enje nafte i plina palo je @a 0+I već sedmi mjese, @aredom.

P+d 7"%ee +2te

Pad ,ijene nafte+ *oji je @apo=eo prije godinu dana+ snažno je utje,ao na neto i@vo@. 6aftne

*ompanije poput S,hlum-ergera sada smanjuju -roj @aposlenih+ a l-erta , *oja je *anads*i

glavni proi@vo?a= nafte+ @a-ilježila je povećanje stope ne@aposlenosti sa /+/I na /+$I u

maju. 4@gleda da se pad ,ijena u *anads*oj e*onomiji neće u s*orije vrijeme @austaviti prema

napomeni i@ i@vjeAtaja :DP"a. :an*a Kanade smanjila je *amatne stope+ a najvjerovatnije je

da će nastaviti sa u-lažavanjem prema &indseC"u.


32/38

Gr+2"&! 3: O$7"0+7"%e &++d$&!- d!0+r+ # )r!50!% -!d""

Jed"+ $"%et0+ t+9&+

6isu svi se*tori privrede @a-ilježili *ontra*,ije u maju. Se*tor gradnje je @a-ilježio rast+ a

Kana?ani i dalje troAe svoj nova, na i@gradnju. Porast u trgovini -io je pota*nut i@da,ima na

gra?evins*e materijale+ vrtnu opremu i potroAni materijal+ navodi se u i@vjeAtaju.

Gr+2"&! 6:R+$t "d#$tr"%e t!&!m -!d"+

3#


33/38

P+d re+0!- r#t! d!m+;e- )r!"*!d+ K++de

U me?uvremenu+ tržiAte ne*retninama u 7orontu i an*uveru joA uvije* je užareno. ;ijene

ne*retnina u Kanadi nisu pale ni -li@u *oli*o su pale u SD"u u vrijeme pada tržiAta

ne*retnina. U 7orontu su ,ijene ne*retnina prema i@vjeAću porasle @a (#I u odnosu na #00$.

godinu. Kuće u an*uveru su druge najs*uplje na svijetu.

%uls*i trgovins*i sufi,it Kanade #0(. godine trostru*o je veći od o=e*ivanih '00

miliona. Kanada je u julu #0(.godine ostvarila trgovins*i sufi,it od #+! milijarde *anads*ih

dolara prije svega @ahvaljujući i@vo@u u SD+ saopAtio je na,ionalni @avod @a statisti*u.

1stvareni *anads*i trgovins*i sufi,it u julu i@nosio je +$ milijardi dolara.

4@vo@ je u julu na mjese=nom nivou porastao +( odsto na (/+/ milijardi dolara prvenstveno

@-og rasta i@vo@a automo-ila i automo-ils*ih djelova. 4@vo@ automo-ila je u julu porastao 0

odsto na !+' milijardi dolara. 4@vo@ energenata je u navedenom periodu smanjen #+ odsto na

+3 milijarde. Kanads*i u@vo@ u julu smanjen je 0+3 odsto u odnosu na prethodni mjese, na

(3 milijarde dolara. rijednost *anads*og i@vo@a u SD u julu je povećana +' odsto na 3(+(

milijarde dolara+ do* je vrijednost uvo@a i@ SD povećana +# odsto na #'+# miljarde dolara.

Kanada je u )U u julu i@ve@la ro-u u vrijednosti od 3+! milijarde dolara+ @a milijardu dolara

viAe nego u istom periodu prije godinu dana.

33


34/38

;entralna -an*a Kanade odlu=ila je #.0.#0/.godine da @adrži referentnu *amatnu stopu na

0+/0 odsto @-og+ *a*o je o-ra@ložila+ e*onoms*og usporavanja i@a@vanog padom ,ijena nafte

i ostalih sirovina. :an*a je ta*o?e sni@ila prethodnu progno@u privrednog rasta @a ovu godinu

na jedan odsto+ *ao i @a #0!. na dva odsto.


35/38

Koordina,ija monetarne i fis*alne politi*e predstavlja pretpostav*u uspjeAnom fun*,ionisanju

jedne privrede. 6epostojanje *oordina,ije i@me?u monetarne i fis*alne vlasti vodi *a loAim

u*upnim privrednim performansama. &oAe definisana politi*a u o*viru jedne o-lasti

opterećuje donosio,e odlu*e druge politi*e+ i na dugi ro* je neodrživa. 6eophodan preduslov

@a efi*asnu *oordina,u monetarne i fis*alne politi*e je neophodnost postojanja održivog

*ursa i jedne i druge politi*e+ jer =a* ia*o su donosio,i odlu*a -lis*o *oordinirali politi*e+

u*oli*o su one neodržive dola@i do ma*roe*onoms*e nesta-ilnosti.

%edan od najvažnijih ,iljeva ma*roe*onoms*e politi*e je posti@anje održivog privrednog

rasta+ u@ postojanje ,jenovne sta-ilnosti i spoljnotrgovins*e ravnoteže. Ka*o -i se ova*av rast

ostvario+ neophodno je posti@anje viso*og stepena usaglaAenosti i@me?u donosio,a odlu*a u

o-lasti monetarne i fis*alne politi*e. Kona=ni efe*ti mjera predu@etih u o-lasti jedne politi*e@avisiće od predu@etih mjera u o*viru druge politi*e+ usjled njihovog me?uso-nog uti,aja.

Kao Ato možemo vidjeti i@ predhodno navedenih podata*a i@ :osne i Her,egovine+ ;rne


36/38

StrateA*a pove@anost i me?u@avisnost monetarne i fis*alne politi*e pose-no dola@i do i@ražaja

u politi,i javnog duga+ -udući da se u njoj dvije politi*e pre*lapaju. Upravljanje javnim

dugom se odražava na fis*alnu politi*u uti,anjem stru*ture duga na troA*ove njegovog

finansiranja. e@a sa monetarnom politi*om se ostvaruje valutnom stru*turom duga i na=inom

@aduživanja na finansijs*om ili nefinansijs*om se*toru+ s o-@irom da će od toga @avisiti

inten@itet uti,aja na monetarne agregate+ *oli=inu nov,a u opti,aju i visinu devi@nog *ursa+ a

samim tim i visinu *amatnih stopa.

>( LITERATURA

. Monetarne finansije+ dr. s,. 4@udin KeAetović+ 7u@la+ #00.+str. !/.

#. Stru=ni prilo@iBO2na=aj *oordina,ije mjera monetarne i fis*alne politi*eQ olićQ 7.ujovićQ Dostupno naB httpBRREEE.u-s"

3!

http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-04-2011-Kvrgic-Colic-Vujovic.pdfhttp://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-04-2011-Kvrgic-Colic-Vujovic.pdf


37/38

as-.,omRPortalsR0R;asopisR#0R3T(R:03"0("#0"Kvrgi,";oli,"ujovi,.pdf + pristupljenoB 30..#0/.

3. Koordina,ija monetarne i fis*alne politi*e u savremenim tržiAnim privredama+ D.ehovićQDostupno naB httpBRREEE.union.edu.rsREp",ontentRuploadsR#0/R0RDo*tors*a"diserta,ija"

Sehovi,.pdf + pristupljenoB30..#0/.

(. Poslovni svijet+ Ekonomija Kanade se smanjuje+ Dostupno naBhttpBRRposlovnisvijet.-aRe*onomija"*anade"se"smanjujeR+ pristupljenoB 0#.#.#0/.

/. ;apital+ Kanada šokirala rastom zaposlenosti+ Dostupno naBhttpBRREEE.,apital.-aR*anada"so*irala"rastom"@aposlenostiR+ pristupljenoB 0#.#.#0/.

!. ;apital+ rivreda Kanade porasla više od o!ekivanog + Dostupno naBhttpBRREEE.,apital.-aRprivreda"*anade"porasla"vise"od"o,e*ivanogR+ pristupljenoB0.#.#0/.

. ;apital+ "sporio privredni rast Kanade zbog oštre zime, Dostupno naBhttpBRREEE.,apital.-aRusporio"privredni"rast"*anade"@-og"ostre"@imeR+ pristupljenoB0.#.#0/.

$. ;apital+ #nflacija u Kanadi porasla u martu na $,% odsto+ Dostupno naBhttpBRREEE.,apital.-aRinfla,ija"u"*anadi"porasla"u"martu"na"/"odstoR+ pristupljenoB0.#.#0/.

'. ;apital+ Kanada ostvarila trgovinski suficit od &,' milijardi kanadski( dolara,

Dostupno naB httpBRREEE.,apital.-aR*anada"ostvarila"trgovins*i"sufi,it"od"#!"milijardi"*anads*ih"dolaraR+ pristupljenoB0#.#.#0/.

0. ;apital+ )anka Kanade zadržala referentnu kamatu na *,% odsto+ Dostupno naBhttpBRREEE.,apital.-aR-an*a"*anade"@adr@ala"referentnu"*amatu"na"0/"odstoR+

pristupljenoB 0#.#.#0/.

. ;entralna -an*a :iH+ +mbasadorica Kanade u posjeti entralnoj banci )i-Dostupno naB httpBRREEE.,--h.-aRprint.phpidV$'+ pristupljenoB30..#0/.

#. Slo-odna )vropa+ /tabilnost monetarne politike )i- ostaje neupitna+ Dostupno naBhttpBRREEE.slo-odnaevropa.orgR,ontentRsta-ilnost"monetarne"politi*e"ostaje"neupitnaR#$330$.html+ pristupljenoB30..#0/.

3. ;entralna -an*a :iH+ /aopštenje za javnost + Dostupno naB httpBRREEE.,--h.-aRidV'+ pristupljenoB30..#0/.

(. Dire*,ija @a e*onoms*o planiranje+ #nformacije o fiskalnoj održivosti+ Dostupno naBhttpBRREEE.dep.gov.-aRfis*odrRr,hive.asplang7agV-s":WtemplateTidV(0Wpage4ndeV+ pristupljenoB 0.#.#0/.

3

http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-04-2011-Kvrgic-Colic-Vujovic.pdfhttp://www.union.edu.rs/wp-content/uploads/2015/07/Doktorska-disertacija-Sehovic.pdfhttp://www.union.edu.rs/wp-content/uploads/2015/07/Doktorska-disertacija-Sehovic.pdfhttp://poslovnisvijet.ba/ekonomija-kanade-se-smanjuje/http://www.capital.ba/kanada-sokirala-rastom-zaposlenosti/http://www.capital.ba/privreda-kanade-porasla-vise-od-ocekivanog/http://www.capital.ba/usporio-privredni-rast-kanade-zbog-ostre-zime/http://www.capital.ba/inflacija-u-kanadi-porasla-u-martu-na-15-odsto/http://www.capital.ba/kanada-ostvarila-trgovinski-suficit-od-26-milijardi-kanadskih-dolara/http://www.capital.ba/kanada-ostvarila-trgovinski-suficit-od-26-milijardi-kanadskih-dolara/http://www.capital.ba/kanada-ostvarila-trgovinski-suficit-od-26-milijardi-kanadskih-dolara/http://www.capital.ba/banka-kanade-zadrzala-referentnu-kamatu-na-05-odsto/http://www.capital.ba/banka-kanade-zadrzala-referentnu-kamatu-na-05-odsto/http://www.cbbh.ba/print.php?id=189http://www.slobodnaevropa.org/content/stabilnost-monetarne-politike-ostaje-neupitna/27183308.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/stabilnost-monetarne-politike-ostaje-neupitna/27183308.htmlhttp://www.cbbh.ba/?id=971http://www.cbbh.ba/?id=971http://www.dep.gov.ba/fiskodr/Archive.aspx?langTag=bs-BA&template_id=140&pageIndex=1http://www.dep.gov.ba/fiskodr/Archive.aspx?langTag=bs-BA&template_id=140&pageIndex=1http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-04-2011-Kvrgic-Colic-Vujovic.pdfhttp://www.union.edu.rs/wp-content/uploads/2015/07/Doktorska-disertacija-Sehovic.pdfhttp://www.union.edu.rs/wp-content/uploads/2015/07/Doktorska-disertacija-Sehovic.pdfhttp://poslovnisvijet.ba/ekonomija-kanade-se-smanjuje/http://www.capital.ba/kanada-sokirala-rastom-zaposlenosti/http://www.capital.ba/privreda-kanade-porasla-vise-od-ocekivanog/http://www.capital.ba/usporio-privredni-rast-kanade-zbog-ostre-zime/http://www.capital.ba/inflacija-u-kanadi-porasla-u-martu-na-15-odsto/http://www.capital.ba/kanada-ostvarila-trgovinski-suficit-od-26-milijardi-kanadskih-dolara/http://www.capital.ba/kanada-ostvarila-trgovinski-suficit-od-26-milijardi-kanadskih-dolara/http://www.capital.ba/banka-kanade-zadrzala-referentnu-kamatu-na-05-odsto/http://www.cbbh.ba/print.php?id=189http://www.slobodnaevropa.org/content/stabilnost-monetarne-politike-ostaje-neupitna/27183308.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/stabilnost-monetarne-politike-ostaje-neupitna/27183308.htmlhttp://www.cbbh.ba/?id=971http://www.cbbh.ba/?id=971http://www.dep.gov.ba/fiskodr/Archive.aspx?langTag=bs-BA&template_id=140&pageIndex=1http://www.dep.gov.ba/fiskodr/Archive.aspx?langTag=bs-BA&template_id=140&pageIndex=1


38/38

Documents

Veza Izmedu Monetarne i Fiskalne Politike