Monetarne i Javne Finansije

Visoka ekonomska kola strukovnih studija Pe - Leposavi

SEMINARSKI RADPREDMET: TEMA: Monetarne i javne finansije Trziste osiguranja u Srbiji

MENTOR:Dr. Boris Siljkovic

STUDENT:Aleksandra Dragovi 113/08

Trziste osiguranja u Srbiji

Graanica 2011.

SadrajUvod......................................................................................................2 U Srbiji nije razvijeno dobrovoljno zdravstevno osiguranje ..................................................4 I drzava da podstakne zivotno osiguranje ............................................................................4 2. Sektor osiguranja u Srbiji: rast premija od 2,4%....................................................6 3.Trite osiguranja u Srbiji stabilno, ali nerazvijeno.................................................7 4. Pad ukupne premije u 2Q09/2Q08pokazuju trend rasta osim ukupne premije i kapitala. ................................................................................................................................................12 5. Aktivnosti na ublazavanju efekata prelivanja krize..................................................13 5.1. Usaglasavanje regulative iz oblasti osiguranja sa evropskim........................................14 zakonodavstvom.....................................................................................................................14 6. Zakon o obaveznom osiguranju u saobracaju....................................................14 6.1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i podzakonski akti......16 Zakljucak..........................................................................................16 Literatura................................................................................................17

UvodAleksandra Dragovic 2


Osiguranje je privredna usluzna delatnost koja stiti coveka i njegovu imovinu od posledica desavanja brojnih opasnosti. Na taj nacin se obezbedjuje neophodna sigurnost u privredi i drustvu u celini. Pravna lica i pojedinci izlozeni su neprekidnoj mogucnosti desavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati stetu. Osiguranje je jedan od najvaznijih vidova obezbedjenja od takvih dogadjaja i predstavlja ekonomsku nuznost svakome ko vodi racuna o bezbednosti poslovanja i svakodnevnom zivotu. U sustini osiguranje predstavlja udruzivanje lica izlozenih istoj opasnosti s ciljem da zajednicki podnesu stetu za koju se unapred zna da ce, prema teoriji verovatnoce, zadesiti samo neke od njih. Trziste osiguranja predstavlja deo ukupnog trzista, i obuhvata nekoliko grupa ucesnika, slojevite odnose izmedju njih, uz brojne cinioce koji ih odredjuju i sredstva odnosno tehnicka i institucionalna resenja koja omogucavaju njegov rad. Na ovom trzistu nalaze se: Prodavci, Kupci, Posrednici i zastupnici i Ostali ucesnici koji se pojavljuju po pravilu neposredno u ugovornim odnosima. ~ Regulatorni okvir i supervizija moraju delovati anticiklicno, i u dobrim vremenima se spremati za losa. ~ Regulatorna relaksacija je neophodna za vremenima, lai ona nikako ne znaci relaksirano upravljanje rizicima. ~ Globana isprepletanost finansija iziskuje proaktivan pristup i blagovremenu indetifikaciju rizika. ~ Pored mikro, neophodan je i makro pristup superviziji medjusektorsko seljenje rizika se odigrava brze nego ikad. ~ Jacanje transparentnosti. ~ Adekvatno upravljanje rizicima. ~ Jacanje dobre poslovne prakse i fer odnosa prema klijentima . ~ Zastita klijenta, finansijska edukacija. ~ Danasnja kriza je kriza likvidnosti, transformisana u krizu solvetnostii kriza poverenja zato je kljucno POVERENJE.

Aleksandra Dragovic

3


U Srbiji nije razvijeno dobrovoljno zdravstevno osiguranje

Glavni razlozi zbog cega u Srbiji nije razvijeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje su sto gradjani imaju naviku da se oslanjaju na drzavu i losa ekonomska situacija, ocenjeno na formu o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Osiguravajuce kuce odavno su pokrenule programe privatnog zdravstvenog osiguranja, a gradjnjanima se i preko Zavoda za zdravstvo osiguranje pruza mogucnost da doplate usluge mimo redovnog, obaveznog, sistema zdravstene zastine, istaknuto je na skupu Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji, mogucnosti razvoja. Strucnjaci su istakli da medju gradjanima postoji vidno interesovanje za dodatne usluge, ali da taj segment osiguranja u Srbiji nije dovoljno razvijen. Glavni razlozi zbog cega u Srbiji nije razvijeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje su sto gradjani imaju nviku da se oslanjaju na drzavu i losa ekonomsaka situacija, rekla je pomocnica ministara zdravlja Zorica Pavlovic.Ona je naglasilada je dodatni problem sto se za zdarvstveno osiguranje odvaja nedovoljno novca, a podaci iz 2008. pokazuju da je ogranicena mogucnost idvajanja vece svote novca na nacionalnom nivou. Ucesnici Foruma su raspravljali o mogucnostima podsticanja razvoja dobrovoljnog osiguranja, ponudi osiguravajucih kuca, privatnih klinika i banja, ulozi drzave posticanju razvoja dobrovoljnog osigurana i iskustvima u drugim zemljama. (Michael Robrerts 27. 10. 2010.)

I drzava da podstakne zivotno osiguranje

Kad bi graani Srbije polovinu ili bar etvrtinu novca koje godinje potroe na duvan i alkohol uplatili na ime ivotnog osiguranja, doekali bi mnogo lepu i sigurniju starost. Ipak, i dalje se odluuju da samo desetak evra po glavi stanovnika potroe na ivotno osiguranje, dok Rumuni uplate dva puta vie, Hrvati osam, a Slovenci 30 puta. Dravne penzije ve sada nisu dovoljne za pristojan ivot, a teko da e narednih godina biti bolje. Zbog toga se ivotno osiguranje namee kao dugorono reenje finansijskih problema u starosti, ali i kao vid zatite porodice u sluaju smrti. Meutim,Aleksandra Dragovic 4


oigledno je da graani Srbije toga nisu svesni, jer samo 1,3 odsto zaposlenih uplauje ivotno i privatno penzijsko osiguranje. ekanjem nekih boljih vremena i vieg standarda da bi se poelo sa dugoronim finansijskim planiranjem, gubi se dragoceno vreme koje je izuzetno znaajno za akumulaciju potrebnih sredstava. Podatak da se po glavi stanovnika godinje na alkohol i cigarete potroi vie od 80 evra, u odnosu na desetak evra za ivotno osiguranje, govori da nije re samo o niskom ivotnom standardu, ve o prioritetima u ivotu, o svesti ta je potrebno uraditi da bismo imali udobnu starost ili zatitili porodicu. Tu svest nisu imali ni graani u drugim evropskim zemljama, ali su je drave podstakle poreskim olakicama za one koji uplate ivotno osiguranje. Srbija to jo nije prepoznala, pa je oko 95 odsto tednje graana u bankama, a samo dva odsto kod ivotnih osiguranja, dok je u EU taj odnos 35 prema 21 odsto kae Zoran Vinji, generalni direktor i predsednik Upravnog odbora Unika osiguranja. Graani Srbije, prema njegovim reima, imaju odlinu ponudu ivotnih osiguranja koja ne zaostaje za onom u EU, jer su na tritu prisutne ozbiljne i stabilne kue koje prenose znanja iz drugih zemalja. Industrija osiguranja u Srbiji se pokazala kao stabilna grana u godinama krize, a Vinji kae da se konzervativnim investiranjem prikupljenog novca graana i kapitala kompanije obezbeuje zagarantovani prinos za graane koji kupe polisu ivotnog osiguranja, to nije sluaj kod nekih drugih vidova ulaganja, gde rizik snosi sam graanin. Pre nekog vremena osiguravajue kue ponudile su program Vladi Srbije koji bi mogao da narednih godina drastino povea broj graana koji uplauje ivotno osiguranje. Kao kljuno su ocenili povraaj dela plaenog poreza graanima, kao vid dodatne stimulacije. Od veeg odvajanja za ivotna osiguranja korist bi imali svi. Graani bi spoznali znaaj tednje, dobili bi mogunost dugoronog ulaganja i dodatne prihode u starosti. Vlada bi prodajom dugoronih obveznica osiguravajuim kuama obezbedila nove, domae izvore sredstava, kao, na primer, za finansiranje infrastrukturnih projekata, umesto da se zaduuje spolja, a isto tako bi smanjila pritisak na istroene dravne penzione fondove. Takoe, industrija osiguranja bi poveala broj zaposlenih i dobila mogunost da bude jedan od najznaajnijih institucionalnih investitora u zemlji, kao to je to sluaj u razvijenijim zemljama objanjava prvi ovek Unike. Sada se od graana na ime ivotnih osiguranja prikupi oko 80 miliona evraAleksandra Dragovic 5


godinje, a realni potencijal je viestruko vei. Izgleda da se i u Vladi polako to prepoznaje, pa se razmatra mogunost zatvorene emisije dugoronih evro obveznica samo za osiguravajue kompanije koje bi izdala drava. ~Prednosti i odlike~* Zagarantovan prinos graanima na uplaeno ivotno osiguranje

* U sluaju smrti dobija se ukupna osigurana suma, a ne samo do tada akumulirana sredstava; u sluaju smrti usled nezgode, dobija se dvostruka osigurana suma * Zivotno osiguranje je fleksibilno, jer sam osiguranik odreuje uestalost uplate (od mesenih do godinjih rata), iznos uplate (minimum 25 evra na mesenom nivou) momenat isplate (od 15 do 25 godina) * Polise su obino u evrima ili nekoj drugoj vrstoj valuti.

2. Sektor osiguranja u Srbiji: rast premija od 2,4%U prvom tromeseju 2010. godine posluje 26 drutava za osiguranje, od kojih su, posmatrano prema istom periodu prethodne godine, dva novoosnovana i to jedno za obavljanje poslova ivotnih osiguranja, a jedno za obavljanje poslova reosiguranja. Iskljuivo poslovima osiguranja bavi se 22 drutva, a samo poslovima reosiguranja 4 drutva. Od drutava koja se bave poslovima osiguranja iskljuivo ivotnim osiguranjem bavilo se 7 drutva, iskljuivo neivotnim osiguranjem 9 drutava, a i ivotnim i neivotnim osiguranjem 6 drutava. Posmatrano prema vlasnikoj strukturi kapitala od 26 drutva za osiguranje u 2009. godini 19 je u veinskom stranom vlasnitvu, 7 drutava je u domaem. Uspenim procesom privatizacije u proteklom periodu, kao i ulaskom na trite inostranih kompanija dobijanjem green field licenci (11 od 2005. godine), drutva za osiguranje u stranom vlasnitvu u 2009. godini belee i ranije preovlaujue uee u: premiji ivotnih osiguranja sa 92%, premiji neivotnih osiguranja sa 59,1%, ukupnoj imovini sa 63,8%, kao i u broju zaposlenih sa 68,3%. Ukupna premija u prvom tromeseju 2010. godine iznosila je 14,1 mlrd. dinara (141 mil. evra ili 189 mil. USD) i predstavlja porast od skromnih 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine, to je oekivana posledica uticaja finansijske krize, kroz izloenost sektora osiguranja, izmeu ostalih, riziku pada potranje za proizvodima osiguranja.Aleksandra Dragovic 6


U strukturi premije uee neivotnih osiguranja iznosilo je 86,1%, dok je uee ivotnih osiguranja iznosilo 13,9%. Porast uea ivotnih osiguranja sa 12,8% u istom periodu prethodne godine posledica je porasta tih osiguranja od 11%, ali i skromnog rasta premije neivotnih osiguranja od 1,1% u prvom tromeseju 2010. godine. Struktura premije u prvom tromeseju 2010. god. je slina strukturi u istom periodu 2009. god. uz beleenje najveeg uea osiguranja imovine od poara i drugih opasnosti i ostalih osiguranja imovine imovinska osiguranja u ukupnoj premiji od 28,3%, iza kojih slede osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila sa 27,7% i osiguranje motornih vozila kasko sa 13%. Oekivani efekti finansijske krize u vidu pada premije neobaveznih osiguranja su se odrazili i u prvom kvartalu 2010. god. kroz beleenje pada premije imovinskih osiguranja od 4,1%. Premija osiguranja motornih vozila kasko, koja je tokom 2009. beleila pad, ovog puta belei rast od 0,6%. Bilansna suma Bilansna suma drutava za osiguranje, u poreenju sa prvim tromesejem 2009. godine, poveana je u prvom tromeseju 2010. godine za 16,4%, odnosno sa 91,3 mlrd. din. na 106,2 mlrd. din. Solventnost Solventnost drutva za osiguranje zavisi od dovoljnosti odgovarajue likvidne strukture i realne vrednosti pokria tehnikih rezervi za preuzete obaveze kao i od dovoljnosti garantne rezerve kao vida zatite osiguranika u sluaju nepredvienih gubitaka u poslovanju, odnosno kao amortizera za gubitke koji nisu mogli biti pokriveni tehnikim rezervama. Margina solventnosti na dan 31.3.2010. god. je iznosila 13,6 mlrd. din., a garantna rezerva 25,4 mlrd. din. Na nivou svih drutava u Srbiji koja se preteno bave neivotnim osiguranjima odnos garantne rezerve i margine solventnosti je iznosio 193,56%, dok kod drutava koja se preteno bave ivotnim osiguranjima 192,13%. Autoodgovornost Obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima u prvom tromeseju 2010. godine se bavilo 11 drutava. Rast ukupne premije autoodgovornosti u odnosu na prvi kvartal 2009. godine iznosi 2,7%. Koncentracija portfelja u ovom segmentu je smanjena obzirom da u prvom tromeseju 2010. god. tri drutva pokrivaju 58% trita, dok su u istom periodu prethodne godine pokrivala 61,3% trita. (Economy.rs, 27. maj 2010)

3.Trite osiguranja u Srbiji stabilno, ali nerazvijenoAleksandra Dragovic 7


Ukupna premija osiguranja prole godine u Srbiji iznosila je oko 560 miliona evra, to je manje nego u zemljama regiona, istakla viceguverner NBS Mira Eri- Jovi.

Sektor osiguranja u Srbiji je, uprkos uticajima svetske ekonomske krize, stabilan i siguran, ali nedovoljno razvijen, pa su neophodne poreske olakice i razvoj finansijskog trita, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije Mira Eri-Jovi. Trite osiguranja u Srbiji u poslednjih pet godina pokazuje znake razvoja i ukupna premija osiguranja u tom periodu se udvostruila, dok je premija ivotnog osiguranja etiri puta vea - rekla je ona na Meunarodnom forumu na temu "Osiguranje u Srbiji - usaglaavanje sa meunarodnim standardima". Eri-Jovi je navela da je ukupna premija osiguranja prole godine u Srbiji iznosila oko 560 miliona evra, da je zabeleila nominalni rast od 2,6 odsto. Meutim, ukupna premija osiguranja u Srbiji u BDP-u uestvuje sa 2,7 odsto, a na primer u Hrvatskoj to uee iznosi etiri odsto, a u Sloveniji oko 14 odsto - dodala je ona. Viceguvernerka je ukazala da je prole godine u sektoru ivotnog osiguranja u Srbiji zabeleen i nominalni i realni rast i dodala da ta vrste osiguranja u 2009. godini u ukupnoj premiji osiguranja iznosi oko 14,7 odsto, to je 2,5 procentna poena vie u odnosu na 2008. godinu. Ona je rekla da je ekonomska kriza u Srbiji uticala na ovaj sektor tako to je evidentirano smanjenje premija neobaveznih vrsta osiguranja i naglasila da je u proloj godini zabeleen pad premije kasko osiguranja za 10, a osiguranja imovine za oko est odsto. Istiui da je prole godine rast tehnikih rezervi premaio rast ukupne premije osiguranja, Eri-Jovi je ocenila da su za dalji razvoj osiguranja u Srbiji neophodne poreske olakice i razvoj finansijskog trita. Rukovodilac USAID-ovog programa ekonomskog razvoja Srbije Rosa Kjape rekla je da je trite osiguranja u Srbiji, uz veliku podrku NBS, poslednjih godina napravilo velike korake u pribliavanju meunarodnim standardima u toj oblasti. Ona je ukazala da e USAID nastaviti da pomae razvoju i modernizaciji tog sektora u naojAleksandra Dragovic 8


zemlji. lan Upravnog odbora "Viner tedie" osiguranja Kristof Rat ocenio je da razvoj trita osiguranja u Srbiji, a posebno ivotnog, zavisi od koliine novca koja je graanima na raspolaganju i dodao da prosena godinja uplata za tu vrstu osiguranja u Srbiji iznosi oko 600 evra, a u Austriji oko 1.000 evra. On je naglasio da u oblasti ivotnog osiguranja postoji dosta prostora za razvoj u naoj zemlji, istakavi da je za tu vrstu osiguranja veoma vano da drava donese poreske olakice. Izvrni direktor "DDOR Novi Sad" Dario iler rekao je da je za razvoj trita osiguranja u Srbiji vano da postoji konkurentnost kako bi klijenti, zbog razlika u ceni, mogli da biraju izmeu osiguravajuih kua. Efekti finansijske krize odrazili su se na sector osiguranja u 1Q2008. godine, ali pad premije zabelezen 2Q2009. godineKvartalno kretanje ukupne premije mlrd.din

. 60 5038,3 44,8 40,1 34,4 29,8 28,7 24,1

52,2

-0,7%

40 30 209,9 21,3

28,5

11,5

13,6

13,7

Q1 Q2 Q3 Q4

10 0 2006 2007 2008 2009

I ipak, osiguranje je povecalo tehnicke reserve, imovinu, kao i azurnost u resavanju stetaUkupna imovina i tehnicke rezerve drustva za osiguranje

Aleksandra Dragovic

9

Trziste osiguranja u Srbiji100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 2004 2005 2006 2007 2008 Q1-2009 Q2-2009Tehnicke rezerve Ukupna imovina

porast za 3 puta

porast za vise od 5 puta

350000 300000 270496 250000 200000 150000 100000 50000 0 2005 2006 2007 Q2-2008 154274 239472 300680

338088

+5%

161221

2008

Q2-2009

a najznacajniji pokazatelji su (osim ukupne premije u 2Q2009) u kontinuiranom porastu od 2004. godine.

Aleksandra Dragovic

10

Trziste osiguranja u Srbiji 2004 Ukupna premija Premija zivotnih osiguranja Ucesce u ukupnoj premiji Premija nezivotnih osiguranja Premija po glavi stanovnika Premija zivotnog osiguranja po glavi stanovnika Ucesce premije u BDP-u Ukupna imovina Kapital Tehnicke rezerve Broj drustava za osiguranje Broj zaposlenih 22.6 1.7 7.4% 20.9 38 3 2005 34.7 3.3 2006 38.3 4 2007 44.8 4.9 2008 52.2 6.3 2Q2008 28.7 3 10.4% 25.7 2Q2009 28.5 3.7 13.1% 24.8

9.5% 10.6% 11% 12.2% 31.4 55 5 34.3 65 7 39.8 77 8 45.8 80 10

1.6% 30.8 15.6 11.5 40

21.1% 46.4 18.6 22.9 19

1.9% 1.9% 1.9% 56 70.6 84.4

83 26.4 48 21 10732

96.7 26.2 59.7 24 12288

20.7 24.7 25.3 28.9 39.5 51.5 17 20 24

5407 7283 7876 9697 11713

Za dosadasnju otpornost na krizu u osiguranju dobrim delom su zasluzni Konzervativna investiciona politika bazirana na principima sigurnosti, likvidnosti i stabilnosti, koja za posledicu ima manje rizicnu aktivu, kao i Regulative (tehnicke reserve su kvalitetno investirane-odsustvo plasmana u rizicne finansijske derivate) Efekti sa zadrskom Stepen otpornosti sektora osiguranja u narednom periodu, odnosno intenzitet prelivanja efekata krize, ce zavisiti prevashodno od stanja realnog sektora.

Aleksandra Dragovic

11


4. Pad ukupne premije u 2Q09/2Q08pokazuju trend rasta osim ukupne premije i kapitala.Ukupna premija prema vrstama osiguranja u drugom tromesecju 2008 i drugom tromesecju 2009 godine.

10,40%

14,40%

33,20%

30.06.200815,30%

26,70%

13,10% 27,90% 14,70% 30.06.2009

13,90% 30,40%

imovinska osiguranja

auto odgovornost

kasko

ostala nezivotna osiguranja

zivotna osiguranja

Aleksandra Dragovic

12


Ocekivani efekti finansijske krize u vidu pada premije neobaveznih osiguranja su se odrazili u 2Q 2009. god. kroz beleznje pada premije : imovinskih osiguranja od 16,6%, kao i osiguranja motornih vozila kasno od 9,6%. Nije bilo uticacaja na obavezna osiguranja (premija osiguranja od odgovornoosti ) zbog upotrebe motornih vozila belezi porast od 12%)

5. Aktivnosti na ublazavanju efekata prelivanja krize~Sta smo uradili do sada~ Regulatorna relaksacija investicionih ogranicenja pri ulaganju sredstava za pokrice tehnickih rezervi (visi limiti za plasmane u banke) Regulatorno uvodjenje plasmana tehnickih rezervi u inostranstvo u nerizicne, kvalitetne hartije od vrednosti Regulatorno usaglasavanje sa MRS 39 i MSFI 7, a u cilju adekvatnijeg iskazivanja stanja kapitala DO i opreznijeg raspolaganja sa rezultatima poslovanja DO Potpisivanje tzv. Beckog sporazuma (cilj: makroekonomska i finansijska stabilnost)

~Sta treba uraditi~ Poreska politika je najznacajnija poluga stabilizacije ekonomske politike: poresko oslobadjanje zivotnih osiguranja (uvodjenje poreskih olaksica u zemljama dovelo je do znacajnog povecanja stope rasta zivotnih osiguranja u odnosu na rast ukupne ekonomije) Razvoj trzista kapitala.

Aleksandra Dragovic

13


5.1. Usaglasavanje regulative iz oblasti osiguranja sa evropskim zakonodavstvomPotpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju 29. aprila 2008 godine RS se obavezala na postepeno uskladjivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropskih zajednica. Vlada RS 9. Oktobra 2008. godine usvojila je Nacionalni program za integraciju RS u EU (NPI) plan uskladjivanja domaceg sa evropskim zakonodavstvom i podela nadleznosti. U podgrupi za finansijske usluge Narodna banka Srbije oznacena je kao prvonadlezni organ za usaglasavanje domaceg zakonodavstva sa regulativom Evropske unije iz oblasti osiguranja (odgovornost za pripremu i predlaganje propisa), i to za 45 pravnih propisa EU.

Kratkorocni prioriteti (2008-2009) 1.) Donosenje Zakona o obaveznom osiguranju u saobracaju. Narodna Skupstina Republike Srbije je na sednici odrzanoj 8 Jula 2009. godine donela zakon o obaveznom osiguranju u saobracaju. 2.) Izrada Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju i odgovarajucih podzakonskih akata. NPI prioritetiSrednjorocni prioriteti (2010-2012) puna harmonizacija

Direktno osiguranje (zivotno i nezivotno) i reosiguranje Godisnji racuni i konsolidovani racuni drustava za osiguranje Intermedijacija u osiguranju (posredovanje i zastupanje u osiguranju) Reorganizacija i likvidacija drustava za osiguranje Finansijski konglomerati Osiguranje od autoodgovornosti (sume osiguranja)

6. Zakon o obaveznom osiguranju u saobracajuAleksandra Dragovic 14

Trziste osiguranja u Srbiji Novine u zakonu Usaglasen sa direktivima EU Omogucena efikasija izmena osiguranih iznosa (propisom Vlade) Nove vrste obaveznog osiguranja u saobracaju osiguranje od

odgovornosti vlasnika camaca Prosirenje kruga lica u obaveznom osiguranju u prevozu putnika u javnom saobracaju, vlasnici traktora Obaveza osiguravaca da zakljuci ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguranikom koji prihvata uslove osiguranje Obaveza vlasnika vozila ili ucesnika u nezgodi da obavesti DO (15 dana) Polisa vazi na teritoriji RS (za prelazak granice potrebno je zakljuciti poseban ugovor) - do stupanja u EU Osigurana suma se utvrdjuje na dan stetnog dogadjaja, a ne na dan zakljucivanja ugovora Prodaja zastupnici po 3oO+tehnicki pregledi (nisu zastupnici u smislu 3oO, ne mogu naplacivati premiju niti obavljati druge poslove za DO) Maksimalna provizija 5% bruto premije Premijski sistem-liberalizacija cena (po ulasku u EU) Ponovno uvodjenje bonus-malus sistema u autoodgovornosti (1 godina) Efikasnije ostvarivanje naknade stete (registar podataka, kraci rokovi za utvrdjivanje i isplatu steta, uvodjenja tzv. malih steta i kriterijumi za naknadu steta): - uvodjenje tzv. malih steta 500/1000 eura (po stupanju u EU, rok 8 dana) - obavestavanje u roku od 8 dana za slucaj odbijanja isplata stete - obaceza DO da u roku od 14 dana od prijema odstetnog zahteva utvrdi osnov i visinu stete - kod slozenih steta, rok za utvrdjivanje visine stete maksimalno 45 dana za lica odnosno 90 dana za stetu na stvarima - isplata stete u roku od narednih 14 dana - u slucaju nepostizanja dogovora obavezna isplata nespornog dela stete - kod stecaja od pokretanja (ne okoncanja) stecajnog postupka Sistem odgovornosti za izvrsavanje zakona zaostren - privredni prestupi - novcane kazne15

Aleksandra Dragovic


-

javno objavljivanje informacije o neizvrsavanju obaveza drustva ili o poslovanju drustva suprotno propisima oduzimanje saglasnosti odgovornim licima privremena zabrana obavljanja poslova obaveznog osiguranja oduzimanje dozvole za obavljanje poslova obaveznog osiguranja.

6.1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i podzakonski akti Predlog zakona treba da obuhvati sledeca pitanja: - nadzor grupe drustava za osiguranje - povezana lica i kvalifikovano ucesce - obavezu informisanja osiguranika - profesionalna tajna, ugovor o saradnji i razmena informacija, - obavestavanja od strane revizora - pokrice i plasman tehnickih rezervi - redovno izvestavanje pracenje poslovnog plana - prestanak dozvole za rad u fit & proper.

ZakljucakAleksandra Dragovic 16


Glavni razlozi zbog cega u Srbiji nije razvijeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje su sto gradjani imaju naviku da se oslanjaju na drzavu i losa ekonomska situacija. Kad bi graani Srbije polovinu ili bar etvrtinu novca koje godinje potroe na duvan i alkohol uplatili na ime ivotnog osiguranja, doekali bi mnogo lepu i sigurniju starost. Do 2012. godine bice izvrseno celovito usaglasavanje Zakona o osiguranju sa Direktivama EU iz oblasti osiguranja. Od posebnog znacaja za stabilnost trzista osiguranja bice usaglasavanje sa Direktivom EU SOLVENCY II Tokom 2010. godine revizija NPI ( analiza postavljenih srednjorocnih u NPI u i nova Direktiva EU SOLVENCY II, i , eventualna, dopuna) Usaglasavanjem propisa iz oblasti osiguranja sa pravnim sistemom EU, dinamikom predvidjenom NPI om ( do kraja 2012. ), Srbija bi trebala da bude tehnicki spremna da preuzme sve obaveze iz oblasti usluga osiguranja koje proisticu iz clanstva u EU.

LiteraturaAleksandra Dragovic 17


1. URL http://www.nbs.rs/internet/cirilica/60/index.html 2. URL http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-24-042010/trziste-osiguranja-u-srbiji-stabilno-ali-nerazvijeno

3. URL http://www.economy.rs/finansije/6984/Sektor-osiguranja-u-Srbiji--rastpremija-od-2-4-odsto.html

4. Veselin Avdalovi, Osiguranje, Beogradska bankarska akademija,Beograd, 2007

5.

Andrijaevi,S. i Petranovi,V.: Ekonomika osiguranja, Alfa, Zagreb, 1999.

Aleksandra Dragovic

18

Documents

Monetarne i Javne Finansije