PrevodĐorđe ČolićRelja Kosanović

Ričard Gerber

Vibracijska medicina

Ljudsko telo je sačinjeno od elektronskih vibracija, i svaki atom i element tela, svaki organ i organizam, ima svoju elektronsku jedinicu vibracije neophodnu za održanje i ravnotežu tog konkretnog organizma. Svaka jedinica, kao ćelija ili jedinica života, u sebi nosi sposobnost za samoreprodukciju prema prvom zakonu reproduktivne deobe. Kada sila u bilo kom organu ili elementu tela oslabi u svojoj sposobnosti za reprodukciju te ravnoteže neophodne za održavanje fizičke egzistencije i njenu reprodukciju, taj deo gubi svoju elektronsku energiju. Do ovoga može doći usled povreda ili bolesti nastalih delovanjem spoljašnjih sila. Uzrok može da bude odsustvo eliminacije u sistemu ili neuspeh nekih drugih činilaca da zadovolje zahteve tela. (dodat kurziv)

Edgar Kejsi (1928), iz knjige Tomasa Sjugrua There Is A River

Ova knjiga posvećena je velikoj spiritualnoj Hijerarhiji koja u tišini radi na podizanju ljudske svesti.

Prvi priručnik o isceljivanju finotvarnom energijom

Posebna napomena čitaocu

Iako je ovu knjigu u kojoj se razmatraju različiti metodi isceljivanja napisao lekar, ona ne treba da se čita kao izvor specifičnih preporuka i saveta za lečenje određenih bolesti. Ova knjiga predstavlja istraživanje mehanizama različitih alternativnih terapija koje mogu biti dodatak konvencionalnom medicinskom pristupu. Ova knjiga nije zamišljena kao zamena za dobru medicinsku dijagnostiku i lečenje. Pre pokušaja korišćenja terapija pomenutih u ovoj knjizi, preporučljivo je da čitalac potraži pomoć iskusnog lekara ili iscelitelja radi dijagnoze, lečenja i saveta oko izbora određene terapije.

Takođe, savet svim čitaocima, a naročito onima koji nisu profesionalno orijentisani na ovu materiju, jeste da prvo pročitaju zaključak poglavlja koje nameravaju da čitaju, pa da tek onda čitaju poglavlje od početka. Iskustvo je pokazalo da je to najbolji način da čitaoci usvoje

određene kompleksne informacije i steknu ključni uvid neophodan za razumevanje sledećih poglavlja. Svakako je preporučljivo da se poglavlja u knjizi čitaju po redu, zato što se informacije u svakom poglavlju oslanjaju na ono o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju.

Ričard Gerber, M. D.

Sadržaj

Izrazi zahvalnostiUvod Vilijama A. TileraUvod Gabrijela Kuzensa PredgovorPredgovor trećem izdanju

Vibracijska medicina: prvi priručnik o isceljivanju finotvarnom energijom

I O hologramima, energiji i energetskoj medicini: ajnštajnovski pogled na žive sisteme

Čuda laserske svetlosti: holografija kao novi model realnosti“Kako je gore, tako je i dole”: holografski princip u prirodiNaučni dokazi: potraga za eterskim telomMoguće odgonetke «fantomskog lista»: etersko telo kao hologramVesti iz sveta fizike elementarnih čestica: materija kao zamrznuta svetlost i njene medicinske implikacije“Kako je dole, tako je i gore”: univerzum kao kosmički hologramZaključak poglavlja: novi energetski principi za Novo doba

II Njutnovska medicina protiv ajnštajnovske: istorijski osvrt na umeće i nauku isceljivanja

Biljna medicina: počeci terapije lekovimaHomeopatska medicina: radikalni iskorak u odnosu na biljeČuda vode, i šta ih čini mogućimFinotvarno-energetski model isceljivanja homeopatijom

III Najraniji počeci energetskog pristupa u medicini: nastanak vibracijske medicine

Nastanak i razvoj X-zraka: rani medicinski modeli korišćenja energije u dijagnostici i lečenjuElektroterapija: od ublažavanja bolova do lečenja frakturaPonovo o X-zracima: razvoj CT skeneraPosle CT skenera: telo snimljeno MRI skenerom Korak dalje – EMR skeniranje i elektroterapija: na pragu eterskog

IV Frekvencijski domeni i finotvarne ravni materije: uvod u višedimenzionalnu ljudsku anatomiju

Fizičko-eterska međuveza: sledeće veliko otkriće u razvoju energetske medicineČakre i nadiji: lekcija iz indijske finotvarno-energetske anatomijeAstralno telo: sedište naših emocija i mehanizam vantelesne svestiNaučni model područja frekvencija: Tiler-Ajnštajnov model pozitivno-negativnog prostora/vremenaMentalno, kauzalno i viša spiritualna tela Frekvencijski model naše proširene – finotvarno-energetske anatomije: okosnica razumevanja višedimenzionalnog ljudskog bićaReinkarnacija i ljudska transformacija: višedimenzionalni model evolucije svesti

V Sistemi finotvarne energije i njihov značaj za drevne metode isceljivanja

Akupunktura i kineska filozofija isceljivanja: moderan pristup drevnom metodu dijagnostike i tretmanaJin/jang i pet elemenata: kinesko shvatanje prirodeHronobiologija i sistemi akupunkturnih meridijanaSistem akupunkturnih meridijana kao dijagnostička međuvezaMreža meridijan-glijalna ćelija: električna međuveza sa ljudskim nervnim sistemomSistem akupunkturnih meridijana kao terapeutska međuveza: povratak konceptu isceljivanja energijom

VI Novi pogledi na dosada neviđeni svet: razvoj tehnologija finotvarne energije

Dijagnostički sistemi zasnovani na meridijanima: Hanemanova saznanja usklađena sa novim tehnologijamaEAV i bolest koju uzrokuje životna sredina: novi pogled na kliničku ekologiju Od EAV do radionike: pravi frekvencijski model dijagnostike i terapijske primeneMehanizmi funkcionisanja radionike i radiestezije: dalje razmatranje veze čakri i nervnog sistema

VII Razvoj energetske medicine: učenje isceljivanja oslanjanjem na mudrost prirode

Učenje isceljenja cvetnim lekovima: dr Bah otkriva skrivene poklone prirodeRevolucija isceljivanja cvetnim ekstraktima: Gurudin doprinos sintezi energetske medicineKarma, svest i kristalna mreža: epifiza – veza sa desnom moždanom hemisferomProblem mijazama: naše energetske sklonost ka bolestiDetaljniji uvid u neke od novijih cvetnih preparata: revolucionarni metodi isceljivanja na fizičkom i eterskom nivouEliksiri od dragog kamenja i homeoterapija: dalje istraživanje energetskog isceljivanjaIsceliteljska moć sunčeve svetlosti i vode: nova otkrića u razumevanju energetskih darova prirode

VIII Fenomen parapsihičkog isceljivanja: istraživanje dokaza o postojanju neotkrivenih ljudskih mogućnosti

Parapsihičko isceljivanje kao jedan aspekt ljudskog potencijala: istorijski pogled na njegov razvoj kroz razdoblja

Moderna istraživanja u oblasti parapsihičkog isceljivanja: naučnici ispituju biološke efekte isceliteljaEnergetske sličnosti između iscelitelja i magnetskih polja: nauka stiče bolji uvid u animalni magnetizamIsceljujuće energije i negativna entropija: težnja ka jačanju uređenosti i ćelijske organizacijeDr Kriger se zanima za iscelitelje i hemoglobin: evolucija Terapeutskog DodiraOd magnetnih prelaza do spiritualnog isceljivanja: višedimenzionalni model isceljujućih energija

IX Kristali i sistem ljudske finotvarne energije: ponovno otkriće drevnog umeća isceljivanja

Tajna istorija kristalne tehnologije: poreklo Silikonske doline na izgubljenom kontinentu AtlantideIsceljivanje pomoću kristala kvarca: ponovno otkriće drevnih oruđa za transformisanje bolestiNovi pogledi na mineralno carstvo: energije prirode i sedam kristalnih sistemaSkriveni darovi iz nedara Zemlje: spiritualni i isceljujući kvaliteti dragog i poludragog kamenja

X. Objedinjavajuća mreža života: naš odnos prema čakrama

Novi model zdravlja i bolesti: bolest kao manifestacija disfunkcije čakreDinamika čakri i spiritualne lekcije ličnog razvojaMeditacija, reinkarnacija i ljudska bolest: čakre kao skladišta karmičke energije Fiziološki koncepti meditacije i prosvetljenja: Bentovljev model rezonancije srce-mozak i fizio-kundalini sindrom

XI Holističko isceljivanje i promene paradigme: pojava medicine novog doba

Vibracijsko isceljivanje i holistička medicina: postupni zaokret od redukcionizma ka holizmuStres, bolest i zdravlje: nove definicije zdravlja i celovitosti

XII Lična i planetarna evolucija: vibracijsko isceljivanje i njegove implikacije na razvoj čovečanstva

Lična odgovornost i spiritualni razvoj: naši urođeni potencijali za samoisceljivanjeKosmički ciklus regeneracije i ponovnog rođenja: drevne filozofije za Novo dobaVibracijska medicina kao spiritualna nauka budućnosti: naredni spiritualni korak u ličnoj i planetarnoj transformaciji

XIII Poslednja dostignuća vibracijske medicine

Povratak homeopatijeCvetni ekstrakti i vibracijski eliksiriElektromagnetni uređaji za lečenje i lek protiv raka: novi momenti, i osvrt u prošlostVibracijsko isceljivanje zvukomIscelitelji, ljudsko srce i hipoteza o Zemljinom polju: isceljujuća veza

Dodatak: Tiler-Ajnštajnov model pozitivno-negativnog prostora/vremenaVažniji pojmovi

Referentna literatura

Izrazi zahvalnosti

Ova knjiga je kruna više od 12 godina čitanja, proučavanja, istraživanja i samoispitivanja. Iako su u knjizi pomenuti mnogi istraživači, vidovnjaci i naučnici, nekoliko njih imalo je dubok uticaj na moj proces mišljenja. Ti posebni ljudi i njihova dela bili su veoma inspirativni i podsticajni za moje kreativno mišljenje. Oni su toliko proširili moje poglede da su nepovratno promenili sliku koju sam imao o sebi, o čovečanstvu u celini, i o univerzumu. Beskrajno fizičko carstvo je samo mali deo jedne još veće i čudesnije višedimenzionalne stvarnosti, nad kojom mi kao ljudska bića imamo neuporedivo više kontrole nego što se čini na prvi pogled. Pomažući sebi i drugima u sticanju svesti o bezgraničnosti ljudskog potencijala (posebno u oblastima isceljivanja), te istaknuti pojedinci utrli su put kojim ću se ja kretati.

Za njihove pionirske napore i inspiraciju želim da se zahvalim: Merilin Ferguson, Robertu Monrou, Karlu Simontonu, En i Herbertu Purceru, Džudit Skač-Vitson i Vilijemu Vitsonu, Abramu Beru, Robertu Lajtmanu, Dolores Kriger, Bru Džoj, Bernardu Gradu, Alis Bejli, Džejn i Set Roberts, Hilarionu, Itžaku Bentovu, Raselu Targu i Haroldu Puthofu, Stenliju Kripneru, Šafiki Karaguli, Violi Petit Nil, Kenu Peletjeu, Meredit Lejdi Jang, Albertu Ajnštajnu, Vilijamu Tileru, Nikoli Tesli, Edgaru Kejsiju, Edvardu Bahu, Kevinu Rajersonu, Gurudasu, Gabrijeli Kazens, Džefriju Hadsonu, Čarlsu Lidbiteru, Rudolfu Štajneru, Telmi Mos, Dejvidu Bomu, Dil Voker, Čarlsu Tartu, Dejvidu Tensliju, Hariju Oldfildu, Elmeru i Alis Grin, Marselu Vogelu, Džejmsu Hurtaku, Semjonu i Valentini Kirlijan, Jonu Dimitreskuu, Viktoru Injušinu, Luu Goldenu, i Džonu Feceru. Svojim spisima, delima i kreativnom pomoći ovi ljudi snose jedan deo odgovornosti za nastanak ove knjige.

U izvesnom smislu, pisanje i nastanak ove knjige bili su svojevrsno rođenje. Moji izdavači u «Bear & Company», Barbara i Geri Klou, i njihovi izvrsni lektori i dizajneri – glavni lektor Gejl Vivano i dizajner Anđela Verneke – su bili poput spiritualnih babica koje su pomogle u dugom periodu nastanka i radjanja ovog dela. Želeo bih da im se zahvalim na pomoći, kreativnim zapažanjima, i želji da rade na mojoj zamisli u pogledu toga kakva bi ova knjiga trebalo da bude. Posebno bih se zahvalio mojoj ženi Lin, na mnogim satima provedenim u obradi teksta sa mnom, bez čije pomoći i strpljenja ova knjiga ne bi bila ni izbliza ovako čitljiva.

Želeo bih da iskažem naročitu zahvalnost dr Vilijamu Tileru i dr Gabrijelu Kazensu, zato što su pored svih svojih obaveza izdvojili vreme da napišu predgovor i uvod za ovu knjigu. Njihov doprinos u poslednjim fazama pisanja bio je veoma koristan.

Takođe želim da se zahvalim Stivenu P. Džobsu i njegovom razvojnom timu pri «Apple Computer, Inc.» na njihovoj kreativnoj viziji Mekintoš kompjutera. Bez mog Mekintoša (na kome je cela ova knjiga nastala) i njegovih mogućnosti spajanja ideja, slika i dijagrama na jednostavan i lak način, verovatno nikada ne bih našao vremena da sastavim delo ovakvog obima i veličine.

Vilijam A. Tiler, Ph. D.

Uvod

U nauci i tradicionalnoj zapadnoj medicini doskora se smatralo da živi organizam funkcioniše uslovljen sledećim tokom reakcija:

Jednačina 1Funkcija Struktura Hemija

Kada organizam nije funkcionisao pravilno, razlog je tražen u strukturnom nedostatku u sistemu koji je nastao usled poremećaja hemijske ravnoteže. Činilo se da je hemijski nivo homeostaze zavistan od povezanosti sa dubljim nivoom energetske strukture organizma, ali nikada nije razotkrivena jasna veza između njih. U skorije vreme, povećalo se interesovanje za pitanje odnosa između hemijskih stanja i elektromagnetnih polja. Studije iz neuropsihijatrije nam pokazuju da električne struje niskog intenziteta između određenih delova mozga izazivaju određene promene ponašanja koje su primećene u slučaju izvesnih hemikalija koje stimulativno deluju na mozak. Niska jednosmerna struja (od 10-12 amp/mm² do 10-9 amp/mm²) primenjena na leukocite in vitro uticala je na ćelijsku regeneraciju, dok je veća struja prouzrokovala degeneraciju. Ove studije su nastavljene kako bi se poboljšalo zaceljenje fraktura kod životinja i ljudi. Iako mi još uvek ne možemo jasno da razumemo na koji način električna i magnetna polja utiču na ćelijski metabolizam jasno je da prva jednačina treba da bude zamenjena sledećom jednačinom:

Jednačina 2Funkcija Struktura Hemija Elektromagnetna energetska polja

Ilustracija ove jednačine je Vulfov zakon promena koštane strukture, koji kaže da ako je jedna kost izložena neravnomernom opterećenju u određenom vremenskom periodu, kost će razviti novu koštanu masu (trabeculae) tačno na onim mestima gde to neophodno kako bi se na najbolji način podnelo novonastalo opterećenje. Fizičko opterećenje manifestuje se bujanjem vlakana i gomilanjem kolagena, koji su piezoelektrični, tako da se stvara elektrostatičko polje sa određenom orijentacijom i polaritetom. Ovo elektrostatičko polje, sa svojim mikrostrujama, pokreće jonsku i koloidnu redistribuciju lokalnih telesnih tečnosti na određena mesta gde se dešava aglomeracija i stvaranje nove strukture. Nova struktura postepeno očvršćava i kalcifikuje, i na kraju se formiraju mikrostrukture koje čine trabeculae. Nije teško zamisliti finija opterećenja emocionalnog i mentalnog sklopa koja pokreću lanac dešavanja.

Jednačina 2 je očigledno nepotpuna zato u nju nisu uračunati mentalni efekti. Hipnotisano ljudsko telo sposobno je za istinski neverovatne podvige snage i izdržljivosti koji svedoče o povezanosti nesvenog uma/strukture. U aikidou, zenu i jogi, možemo da vidimo svesnu vezu između uma, s jedne, i strukture i funkcije, s druge strane. Nedavno obavljene studije u oblasti tehnika biofidbeka pokazale su da usmereni um ne može da kontroliše razne autonomne telesne funkcije kao što su telesna temperatura i bol, ali takođe mogu da utiču na oporavak tela. Konačno, na drugom planu, moderna psihoterapija pokazala je da izvesni hemijski tretmani utiču na hemijska stanja. Radi se o tome da su «mentalna polja» dodatni činioci koji treba da se nađu na desnoj strani lanca reakcije date u jednačini 2. Druga polja, koja još nisu sasvim otkrivena, takođe imaju ulogu u ovom lancu reakcije. Označimo ih zajedno kao «finotvarno-energetska polja» i unesimo ispravku u jednačinu 2:

Jednačina 3Funkcija Struktura Hemija Finotvarno-energetska polja Elektromagnetna energetska polja

Jednačina 3 je prihvatljiva reprezentacija živog organizma, ćelije ili membrane. Svaki član u lancu reakcije održava svoje uslove homeostaze kroz neposrednu podršku člana sa desne strane. Pojava ozbiljne neravnoteže u bilo kojem članu u lancu vodi, vremenom, do jasnog narušavanja homeostaze člana sa leve strane. Da bi se razvio sistem upozorenja za slučaj hemijske homeostaze biološkog sistema, nephodno je stvoriti uređaj koji prati elektronsku prirodu biološkog sistema. Da bi se dobio podatak u vezi sa budućim kvarovima bioelektričnog sistema, finotvarno-energetska polja biološke celine moraju se nadgledati. Zasada nema dovoljno znanja u pogledu prirode i karaktera ovih finotvarno-energetskih polja, otuda se električni sistem praćenja mora upotrebiti kao baza za blagovremenu opomenu. To je povoljna okolnost zato što se naša tehnička kompetencija značajno uvećala u ovoj oblasti u poslednjih nekoliko decenija.

Postoji izvestan broj uređaja koji omogućavaju brzo dijagnoziranje zdravstvenog stanja tela i tretman poremećaja. Mnogi praktičari holističke medicine počinju da koriste ove uređaje, i postalo je važno shvatiti kako oni funkcionišu na električnom nivou i šta oni zapravo mere u ljudskom telu. Koristeći osnovnu informaciju o električnim svojstvima i odgovoru kako makroskopskih tako i mikorskopskih (akupunkturnih tačaka) oblasti kože, postalo je moguće objasniti ključne odlike tri glavna dijagnostička instrumenta na tržištu. Jedan od ovih instrumenata je Volov dermatron, koji se takođe koristi pri odabiru homeopatskih lekova za pacijenta. On je, dakle, uzan most preko bezdana, koji odvaja domene elektromagnetne i finotvarne energije, koji je prikazan u jednačini 3. Da bi se taj most ojačao i dobio kvantitativnu podlogu, potrebno je doći do jasnijeg razumevanja osnovne prirode homeopatije i njenog odnosa prema tradicionalnoj zapadnjačkoj medicini.

Reklo bi se da je naglasak na bolesti a ne na zdravlju doveo do razdvajanja alopatske i homeopatske prakse. Fizičko telo pokazuje očiglednu materijalizaciju bolesti; odnos sa finijim aspektima koji su povezani sa zdravljem nije lako izmeriti. Konvencionalna alopatska medicina direktno se bavi hemijskim i strukturnim komponentama fizičkog tela. Ona se može svrstati u klasu istinski objektivne medicine zato što se bavi prirodom isključivo na četvorodimenzionalnom prostorno/vremenskom nivou, i pronašla je obilje direktnih

laboratorijskih dokaza da potkrepi svoje psihohemijske hipoteze. Do toga je došlo otuda što pouzdana osetljivost i ljudi i mernih uređaja trenutno funkcioniše na tom nivou.

S druge strane, homeopatska medicina posredno se bavi hemijom i strukturom fizičkog tela neposredno se baveći supstancom i energijom na višem, finijem nivou. Ona se zasada mora klasifikovati kao subjektivna medicina iz sledećih razloga: 1) bavi se energijom koja trpi jak uticaj mentalne i emocionalne aktivnosti pojedinca, i 2) nije bilo nikakve dijagnostičke opreme pomoću koje bi bilo moguće pronaći dokaze koji govore u prilog hipotezi lekara.

I teorijska struktura i eksperimentalno laboratorijsko istraživanje finotvarnih energija ima suštinski značaj za postavljanje pravilne naučne osnove za homeopatiju. Stav koji se tiče prvog dozvoljava testiranje Zbog toga, jednačina 3 mora dobiti sledeći oblik:

Jednačina 4Struktura pozitivnog prostora/vremena Fizička hemija Elektromagnetna energetska polja Funkcija Finotvarno-energetska polja Struktura negativnog prostora/vremena Eterska hemija Magnetoelektrična energetska polja

Alopatska medicina prati gornju putanju između finotvarno-energetskih polja i funkcionišućeg stanja čoveka, dok se homeopatska medicina kreće donjim putem između ova dva domena. U suštini, razlikovanje finotvarnih energija jednačine 3 vodi nizu paralelnih kola iz jednačine 4, u kojima dva različita nivoa hemije i energije deluju u dva različita prostorno/vremenska okvira.

Ova knjiga Ričarda Gerbera pokušaj je da se predstavi konceptualni most između alopatske medicine i buduće finotvarno-energetske medicine. To je knjiga pisana u širokom rasponu, s ciljem da se uspostavi kvalitativna i donekle spekulativna perspektiva. Nije neophodno slagati se sa svakom pojedinošću iznetom u ovoj knjizi da bi se stekla predstava o ukupnoj sintezi koju ona vrši. Dr Gerber se nada da će upravo ta ukupna sinteza informacija, i velika perspektiva, biti ono čime će čitaoci biti obogaćeni.

Knjiga mi se dopala, uživao sam čitajući je, i mislim da se pojavljuje u pravo vreme. Ne slažem se sa svime što u njoj može da se pročita ali, u glavnim crtama, ona je dosledna u onome što je po mojem ličnom shvatanju njena osnovna ideja, koja bi se mogla formulisati na sledeći način:

Mi smo svi elementi duha, neuništivi i večni, spojeni u božanskom. U nama postoji jedinstveni mehanizam opažanja, naš um. Prema mom teorijskom modelu, um se sastoji od tri nivoa – instinktivnog, intelektualnog i spiritualnog – i funkcioniše u šestodimenzionalnoj prostornoj rešetki.

Um stvara medijum za iskustvo (univerzum, svet, telo), i svaka osoba, kao spiritualno biće sa mehanizmom opažanja, učestvuje u tom medijumu koji se kreće trajno programiranom putanjom. Biće je povezano sa medijumom kroz emocionalno kolo. Element koji se koristi za konstruisanje ovog medijuma ili simulatora je dvojne ili mešovite prirode. Jedan deo, koji je električan po svojim osobinama i kreće se brzinama manjim od brzine elektromagnetnog svetla, jeste pozitivna energija i pozitivna masa. To je fizički deo simulatora. Drugi deo, koji je magnetne prirode i kreće

se brzinama većim od brzine elektromagnetnog svetla, jeste negativna masa i negativna energija. To je eterski deo simulatora. Ukupni zbir ove dve energije, kao i zbir njihovih entropija, jednak je nuli. Na taj način, totalni simulator ili medijum sazdan je od onoga što mi nazivamo «prazan prostor», prostor duha, u procesu koji je fluktuirajućeg tipa. Ovaj posrednički svet (simulator) samo je «svet pojava i oblika», svet relativne realnosti koju oblikujemo svojim umom. Izvan njega je apsolut! Potrebno je da naučimo kako da se probijemo kroz slabe tačke «relativnog» da bi stekli predstavu o «apsolutu». Međutim, svako ko čita ovu knjigu nalazi se u simulatoru, a kada govorimo o holističkom zdravlju i novoj medicini, ona mora da bude medicina od istog tog materijala, materijala simulatora. Znamo dosta o jednom aspektu materijala simulatora (fizičkog), ali veoma malo nam je poznato o njegovoj mešovitoj prirodi (eterskoj). Došlo je vreme da započnemo ozbiljno istraživanje eterskog, i da razvijemo nauku eterskog materijala kako bi uravnotežili našu trenutnu, fizičku, materijalnu nauku. Ova knjiga je značajan doprinos novoj svesti koja je neophodna da se taj zadatak izvede.

prof. Vilijam A. Tiler, Ph. D.odsek Elektrotehnički materijali i tehnologije

Stenfordski univerzitetjun 1987.

Gabrijel Kazens, M. D.

Uvod

Ser Artur Edington je jednom rekao: «Često je lakše kamili da se provuče kroz iglene uši nego čoveku naučniku da prođe kroz vrata. Svejedno da li se radi o vratima ambara ili crkve, on bi mudrije postupio ako bi prihvatio činjenicu da je običan čovek, i kroz njih jednostavno prošao umesto da čeka dok sva naučna pitanja koje taj ulazak povlači ne dobiju zadovoljavajuće odgovore.» U knjizi Vibracijska medicina dr Ričard Gerber ne samo da nam pomaže da prođemo kroz vrata razumevanja i prihvatanja vibracijske medicine, već ispituje i kako doći do njih. Ova knjiga predstavlja enciklopedijski i sveobuhvatan pregled vibracijske medicine. Autor stvara jasnu sliku modela ljudskog organizma od fizičkog do eterskog nivoa. On, zatim, uvodi harmonike finih energija duhovnih ravni. U ovoj knjizi počinjemo da sagledavamo ljudski organizam kao seriju međusobnih višedimenzionalnih energetskih polja. Razvijajući ovaj model na naučnoj osnovi, i oslanjajući se na skorašnja klinička i laboratorijska istraživanja, ova knjiga omogućava čitaocu da podrobnije shvati jezik tela/uma/duha koji se razvija u holističkom pristupu zdravlju danas. Čitalac treba da ima na umu da modeli nisu nužno stvarni, već da služe kao konceptualni alati koji treba da povećaju mogućnost funkcionalnog razumevanja. Čak je i ideja energije koncept. Ako bi oni sa medicinskim znanjem bili u stanju da se sete da je Njutnov mehanistički pristup takođe bio samo model baziran na konceptu starom dve stotine godina, prelaz na Ajnštajnov kvantni model bi se protekao uz znatno manje otpora. Otežavajuća okolnost

je da se zvanična medicina i dalje ponaša kao da veruje u ispravnost Njutnovih koncepata – čija netačnost je dokazana u poslednjih 50 godina.

Dr Gerber je obavio sjajan posao stvarajući radni model fizičko-eterske međuveze. On jasno objašnjava odnos akupunkturnih meridijana, otkrivenih pomoću dr Motojaminog AMI uređaja, i koristi prefinjenu Kirlijanovu fotografsku dijagnozu da bi pokazao kako etersko telo formira tip holografske magnetne mreže koja komunicira sa električno baziranom materijom i ćelijama fizičkog bića. Sistem meridijana je ključ međuveze između eterskog i fizičkog. Istaknuto je da je međuveza dijagnostički bitna zato što stanja bolesti mogu biti otkrivena na eterskom nivou pre nego što se manifestuju na fizičkom nivou. Iz toga sledi da ako je bolest moguće otkriti na eterskom nivou, ona se može sprečiti. Pošto dr Gerber detaljno objašnjava naučnu instrumentaciju koja je razvijena i korišćena za dijagnozu na fizičko-eterskoj međuvezi, ona daje kredibilitet toj fizičko-eterskoj međuvezi tako da i najokoreliji skeptici ne mogu da je ignorišu.

Tiler-Ajnštajnov model skiciran u knjizi, koji opisuje eterske energije kao negativno prostor/vreme, te magnetno-električne energije brže od svetlosti, daje dodatni dublji i nov uvid u fizičko-etersku međuvezu, i generalni odnos materije i energije. To nam takođe pomaže da razumemo teškoće merenja tih etersko/magnetoelektričnih energija, zato što se one ne mogu meriti standardnim elektromagnetnim instrumentima koji funkcionišu u pozitivnom prostoru/vremenu. Ohrabrujuće je čitati o tekućim istraživanjima u ovim oblastima, u kojima se te etersko/magnetoelektrične energije trenutno mere pomoću bioloških sistema kao što su funkcije enzima, efekti kristalizacije vode, i promena ugla veze kiseonika i vodonika u vodi.

Knjiga jasno, temeljno i nenametljivo upućuje čitaoca na zaključak da mi kao ljudski organizam predstavljamo seriju međusobnih višedimenzionalnih finotvarno-energetskih sistema, i da ako ti energetski sistemi ispadnu iz ravnotežnog stanja to može prouzrokovati patološke simptome koji se ispoljavaju na fizičkom/emocionalnom/mentalnom/spiritualnom nivou. U njoj ćemo naći opis kako te neravnoteže mogu biti vraćene u stanje ravnoteže pomoću pravih frekvencija finotvarne energije. Ovo je osnova na kojoj počiva vibracijska medicina. Dr Gerber dalje tačno ističe da kada je ljudski organizam oslabljen ili je van ravnoteže, on osciluje promenjenoj ili manje harmoničnoj frekvenciji. Ta nepravilna frekvencija predstavlja celokupno stanje ćelijskog energetskog balansa. Ako osoba nije u stanju da povrati ravnotežu ili poveća svoj energetski nivo do nivoa normalne frekvencije, tada je potreban opšti ili specijalno podešeni frekvencijski unos. To je uloga koju ima vibracijska medicina.

Ova knjiga daje odličan pregled različitih pristupa u vibracijskoj medicini. Ono što je posebno prijatno je to da ih dr Gerber sve povezuje u svom opštem modelu. Ovo je dobrodošao pregled oblasti vibracijske medicine koji može razumeti običan čitalac kao i profesionalci zainteresovani da nauče nešto o vibracijskoj medicini.

Dok prelazimo sa materijalističkog, mehanističkog, njutnovskog pogleda na svet na Ajnštajnov, kvantno-mehanički holizam, medicina i shvatanja ljudi koji je praktikuju takođe će morati da se menjaju. Ponovo ćemo prihvatiti holistički pogled koji postoji hiljadama godina. To je shvatanje po kojem ne samo što iscelitelj na isceljivanje iz holističke perspektive gleda kao na deo celokupnog odnosa sa univerzumom, već iscelitelj, uz to, treba da živi na takav celovit i harmoničan način. Video sam da to aktivno praktikuju određeni ajurvedski lekari u Indiji, i slušao sam o tome od taoističkih iscelitelja, američkih indijanskih iscelitelja, i Hunza iscelitelja. U našoj

zapadnjačkoj kulturi takvo shvatanje već više od dve hiljade godina praktikuju Eseni, koji su dali iscelitelje kao sto su Jovan Krstitelj, Sveti Jovan, i naravno Isus. Oko 1400. godine Konstantin Afrički ponovo otkriva ovu ideju, proučavajući esenske tekstove u manastiru Monte Kazino, i potom držeći predavanja u medicinskoj školi u Salernu, u Italiji. Danas, kao i oduvek, postoje iscelitelji koji nastavljaju da prenose tu harmoničnu tradiciju holističkog isceljivanja o kojoj dr Gerber tako pasionirano piše. Politička moć medicinskog sistema nikad neće moći da zaustavi posvećenost i ljubav koju ovi ljudi gaje prema isceljivanju. Cilj ove knjige je da pridobije širu podršku za ove iscelitelje.

Važno je razumeti da isceljivanje koje ovi iscelitelji vrše potiče od njihove harmonije i ljubavi. To je holizam koji nije zasnovan na najmodernijoj dijagnostici, ili na nekoliko naprednih pristupa lečenju, već na perspektivi koja uključuje sve aspekte lečenja. To je jednostavan i celovit energetski pristup na više nivoa, pre nego niz pojedinačnih alternativnih terapija.

Ova knjiga je deo sve šireg medicinskog konsenzusa koji se može sažeti u sledeće reči dr Gerbera: “Medicinski sistem koji poriče ili ignoriše spiritualnost biće nepotpun, zato što izostavlja najosnovniji kvalitet ljudskog postojanja, spiritualnu dimenziju”. On ističe ono što je detaljno opisano u mojoj knjizi Spiritual Nutrition and the Rainbow Diet (Spiritualna ishrana i “dugina” dijeta), naime da se «tkiva koja čine našu fizičku formu hrane ne samo kiseonikom, glukozom i mineralima, već i višom energijom koja fizičkoj formi daje kvalitet života i kreativnog izraza”. Zdravlje je potpuna ravnoteža između naših sistema finotvarne energije, fizičkog medijuma i Majke Prirode. Mnogi iscelitelji veruju da u stanju harmonije u kojem apsorbujemo više nivoa energije, čak i upotreba velikih doza vitamina, kako se preporučuje u ovoj knjizi, može biti nadražaj koji organizam izbacuje iz ravnoteže.

Iako je vibracijska medicina jedan od temeljaca budućeg zdravstva u ovoj zemlji i svetu, zdravstvo u osnovi ne zavisi od vibracijske medicine ili doktora/iscelitelja/sveštenika, već od ljudi koji učiti da žive celovitim, skladnim životom ispunjenim ljubavlju. Dok učimo da živimo ispunjene živote u kojima postoji ravnoteža ljubavi i harmonije na svim nivoima nas samih, kreativnog rada, porodice, društva i ekologije planete, dešavaće se konstantno rebalansiranje, isceljivanje i naša regeneracija. Naučićemo, kako dr Gerber duhovito navodi, naše “Uputstvo za rukovanje i održavanje svesti”. Jedan od najznačajnijih aspekata ove knjige jeste da ona daje novu naučnu paradigmu koja snažno podržava ono što su iscelitelji i učeni ljudi znali o zdravlju hiljadama godina. Knjiga donosi razumevanje na naučani način koji nam omogućava da napravimo skladan prelaz sa atomističkog fragmentiranog njutnovskog shvatanja zdravlja na monolitnu celovitost Ajnštajnovog kvantno-mehaničkog stanovišta. Za sve zainteresovane za vibracijsku medicinu, kojima je potrebno da ispitaju vrata ispred sebe, ova knjiga je nezaobilazna.

Neka svi spoznaju zdravlje, ljubav i harmoniju na svim svojim nivoima.

Gabriel Kazens, M.D.oktobar 1987.

dr Kazens je holistički lekar i autor knjigeSpiritual Nutrition and the Rainbow Diet

Predgovor

Ova knjiga predstavlja istraživanje različitih mehanizama lečenja. Ona nas uvodi u novi sistem mišljenja o zdravlju i bolesti uopšte. Ovaj misaoni sistem ispituje ljudsko funkcionisanje iz perspektive više interaktivnih energetskih sistema. Ona je pokušaj da se ode dalje od trenutne medicinske paradigme o bolesti sa ciljem da se podrobnije razume zašto naše mišljenje i naše emocije utiču na našu fiziologiju, takođe pokušaj da shvatimo kako jednostavne terapije kao terapije biljem, cvećem i vodom mogu biti tako moćne.

Moj pristup razumevanju ovog rastućeg polja zvanog “vibracijska medicina” zasniva se na jedanaest godina ličnog istraživanja alternativnih metoda lečenja tokom mog medicinskog školovanja i internističke prakse. Pokušao sam da radim polazeći od temelja prihvaćenog medicinskog znanja, želeći da premostim jaz između nauke i metafizike.

Od najranijih dana u medicinskoj školi osetio sam da postoje jednostavniji, manje invazivni načini lečenja bolesti od prepisivanja jakih lekova sa toksičnim dejstvom ili izvođenja operacije sa pratećim rizicima. Kao što je svima poznato, lekovi i hirurgija su pomogli u lečenju hiljadama i hiljadama ljudi kojima je to bilo potrebno, i pomoglo je u eliminisanju mnogih epidemija. Nažalost, i dalje postoje mnoge hronične bolesti za koje aktuelna medicina nudi samo terapiju koja ublažava simptome. Moja praksa u internoj medicini je i dalje zavisi od različitih terapija. Veoma bih voleo da mogu da radim bez hirurgije i medicinskih alata, zasada, njihov je značaj veoma veliki. Već više godina ja tragam za dijagnostičkim metodom i terapijskim alatima koji bi bili manje invazivni, jeftiniji, manje toksični, i od veće isceliteljske koristi za pacijente. To je bio jedan od glavnih razloga mog traganja za pravom prirodom isceljenja. Moj zaključak je da nas vibracijski sistem isceljivanja vodi ka proširenju našeg medicinskog znanja u pravcu boljeg razumevanja, dijagnoze, i lečenja ljudskih bolesti.

Medicinska nauka je učinila mnogo na ispitivanju mehanizama bolesti, ali je tek odnedavno počela da proučava razlozi koji ljude odravaju u stanju zdravlja. Naučnici su se usredsredili na mikroskopske/mikromolekularne mehanizme bolesti, ali pri tom često gube iz vida širu sliku. Takođe, zvanična medicina pati od ekstremne jednostranosti zbog svog nepokolebljivog fokusa na Njutnov pogled na čoveka kao sofistikovanu biološku mašinu. Filozofija energetskog lečenja ima jedinstveni pogled na ljudska bića – ona su više od mesa i krvi, proteina, masti i nukleinskih kiselina. Telo bi bilo samo gomila dezorijentisanih hemikalija da nema pokretačke životne energije koja nas organizuje na molekularnom nivou kao jedinke koje žive, dišu i misle. Ta životna energija je deo duha koji pokreće sva živa bića. To je takozvani “duh iz mašine”. To je jedinstvena forma finotvarne energije koja tek treba u potpunosti da se razume od strane naučnika XX veka. Ova spiritualna dimenzija je aspekt ljudske prirode koji se ne uči u medicinskim školama, niti ga razume većina lekara. Duhovni element je deo ljudske egzistencije koji se mora uzeti u razmatranje ako želimo istinski da razumemo suštinu zdravlja, bolesti i ličnog napretka.

Jedan od glavnih razloga zašto lekari imaju toliko problema da priznaju validnost alternativnih metoda lečenja je činjenica da oni fizičko telo vide kao jedinu dimenziju ljudskog postojanja. Ako imamo u vidu da su se lekari oslanjali na jake terapije kao što su lekovi i operacije, nije ni

čudo da terapeutska efikasnost slabih rastvora supstanci, kao što su oni koji se koriste u homeopatiji, nije priznata u okviru zvaničnih medicinskih krugova. Homeopatija funkcioniše na energetskom nivou koji medicina još nije objasnila.

Tek odnedavno naučnici su spoznali da um može da utiče na biomolekularne mehanizme koji kontrolišu telo. Dugo vremena naučnici su smatrali da mozak proizvodi svest, kao što žučna kesa proizvodi žuč. Svest se smatrala sporednim proizvodom centralnog nervnog sistema. Neuropsiholozi su dugo tragali za delom mozga koji je centar slobodne volje i donošenja odluka. Iako mogu da identifikuju delove sive mase koji učestvuju u procesima izvršenja komandi, istraživači će još dugo i naporno tražiti deo mozga u kojem je smešten centar svesti.

Iako je kompleksan biokompjuter, mozak svejedno ima potrebu za programerom koji će izdati instrukcije nervnom sistemu kako i šta da izvrši. Taj svesni entitet koji koristi ovaj biomehanizam mozga i tela je ljudski duh ili duša. To što mi nazivamo spiritualnim domenom je deo energetskih sistema viših dimenzija koji direktno napajaju kompjuterski hardver mozga i tela. To su višedimenzionalni sistemi naše takozvane finotvarno-energetske anatomije koje nauka još nije otkrila. Alternativni sistemi isceljivanja su često efikasni zato što mogu da isprave nepravilno funkcionisanje višedimenzionalnih sistema koji kontrolišu ćelijsku fiziologiju i modele ponašanja.

Akupunkturni meridijani, čakre i nadiji, etersko telo i drugi viši sistemi su delovi ljudske višedimenzionalne anatomije koji su stare škole isceljivanja sa različitih strana sveta opisivale. Zapadna medicina je dugo odbacivala opise elemenata eterske fiziologije zato što se njihovo postojanje nikada nije moglo detektovati anatomskom disekcijom. Uostalom, ko je ikada video takozvani meridijan pod mikroskopom? Tek danas je zapadnjačka tehnologija uznapredovala do tačke da počinje da se potvrđuje postojanje sistema finotvarne energije koji utiču na fiziološko ponašanje ćelijskih sistema.

Tokom godina mog istraživanja, pokušao sam da spojim naučne dokaze koji bi potkrepili postojanje finotvarno-energetske ljudske anatomije. Samo kroz prihvatanje ovog višedimenzionalnog sistema naučnici će početi da shvataju pravu prirodu ljudske fiziologije i razloge bolesti i ozdravljenja. Dokazi koje sam prikupio iz raznih su disciplina i zasluga su raznih istraživača. Mnoge od studija koje sam napravio su poznate parapsiholozima i zagovornici holističkog pristupa. Ali dodao sam i neke nove uvide u postojeće studije.

Mnoge studije alternativne medicine su nepoznate lekarima opšte medicine, koji tvrde da ne postoji dobar dokaz koji bi potkrepio efikasnost npr. parapsihičkog isceljenja. Jedan od razloga zašto većina doktora nikada nije čitala studije o alternativnim metodima u svojoj medicinskoj periodici je u tome što postoji pravilo „kvaka 22“, povezano sa istraživanjem vibracijske medicine. Pravilo „kvaka 22“ kaže da ugledan medicinski časopis nikada neće objaviti ništa kontraverzno bez referenci drugog uglednog časopisa. Pošto niko iz ovog kontraverznog polja ne može ništa da objavi u afirmisanom medicinskom časopisu, to znači da nema nijednog verodostojnog izvora koji bi se mogao citirati. Medicinska periodika je, stoga, bezbedno izolovana u svojim kulama od slonovače naučnog dogmatizma.

Cilj ove knjige je da pokaže da je isceljivanje sistemima koji utiču na finotvarno-energetsku ljudsku anatomiju samo produžetak postojeće medicinske nauke. Njutnova paradigma fizike je

proširena Ajnštajnovim stanovištem. Tako i ova knjiga pokazuje kako se principi onoga što ja nazivam ajnštajnovskom medicinom prostiru se izvan granica Njutnovog kao sat preciznog univerzuma, kako bi se ljudsko biće shvatilo iz perspektive interaktivnih energetskih polja.

Istraživanja koja sam sastavio u ovoj knjizi dokazuju našu proširenu finotvarnu anatomiju, i predstavljaju zbirku kliničkih posmatranja i eksperimentalnog rada nekolicine interdisciplinarnih istraživača. Neke studije su bile ponovljene od strane drugih istraživača u drugim laboratorijama, dok neke nisu. Posmatrane odvojeno, ove studije mogu da izgledaju kao neubedljive potvrde fenomena i energetskih sistema čije postojanje pokušavam da dokažem. Ali posmatrane zajedno, kao mnogo malih obojenih ploča sklopljenih u celinu velikog mozaika, one dozvoljavaju pojedincu da sagleda veliku sliku. Ta velika slika je jedno prošireno gledište prema kojem su ljudi višedimenzionalna energetska bića. Kvantni fizičari i eksperimenti u fizici čestica visokih energija su nam pokazali da je na nivou čestice sva materija energija. Ajnštajnovska medicina je gledište koje pokušava da njutnovsku sliku o biomašineriji postavi u perspektivu interaktivnih dinamičkih energetskih sistema.

Ako smo mi energetska bića, iz toga sledi da energija na nas može uticati. Čak je i ortodoksna medicina prešla na novi evolutivni stepenik i počela da razvija metode energetskih tretmana. Terapeutska radijacija za lečenje raka, elektricitet za zaustavljanje bola, elektromagnetna polja za stimulaciju zarastanja fraktura, sve su to počeci razvoja novih pogleda u okviru medicinske zajednice. Oni koji koriste vibracijske metode isceljivanja takođe predaju merljivi kvant energije pacijentima. Međutim, frekvencije energija koju ovi terapeuti isporučuju znatno su veće od frekvencije merljive konvencionalnom opremom. Koliko god se to čini neverovatnim, ta energija viših dimenzija je predviđena Ajnštajnovom čuvenom jednačinom E=mc².

Ova knjiga je napisana sa željom da podelim sa drugima otkrića koja su plod mojih istraživanja u proteklih jedanaest godina. Osećam da sam postigao novu sintezu razumevanja u polju u kojem veoma potrebna neka vrsta teorijskog temelja na kome bi se zasnovala nova nauka o isceljivanju i shvatile ljudske bolesti. Ova knjiga će možda biti podsticaj na dalje razmišljanje o ljudskom zdravlju i bolesti. Smatram je nekom vrstom istraživačkog vodiča u novootkrivenom naučnom području.

Najiskrenije želim da široka čitalačka publika, kao i različiti medicinski krugovi, knjigu prihvatite otvorenog uma. U knjizi se nalazi mnogo radikalnih ideja od kojih neće svaka biti prihvaćena. Kao što je slučaj sa svakom knjigom, nadam se da će čitalac ovoj knjizi prići sa otvorenim, a ipak kritičkim stavom, prihvatajući informacije i znanje koje mu se učine istinitim. Ne postoji knjiga koja ima odgovore na sva pitanja. Ovo je svakako samo prelazni model, koji će biti proširen, izmenjen, i preoblikovan sa pojavom novih eksperimentalnih dokaza.

Ono što je ovde ključno to je eksperimentalna potvrda. Vlada istinska potreba za osnivanjem centra za multidisciplinarno isceliteljsko istraživanje gde bi mogli da se proučavaju elementi modela koje ja obrađujem u ovoj knjizi. Već dugo imam viziju istraživačkog centra, nalik Klinici «Mayo», gde bi bilo moguće proučavati mnoge dimenzije fenomena isceljivanja u akademskim okvirima. Takav centar okupio bi medicinsko osoblje iz raznih oblasti: doktore, medicinsko osoblje i istraživače, tu bi svakako bili i akupunkturisti, iscelitelji, travari, vidiviti dijagnostičari, inženjeri, hemičari, fizičari i mnogi drugi. Bio bi to interdisciplinarni tim koji bi mogao da osmisli eksperimente u kojima bi bilo moguće izmeriti finotvarnu energiju ljudskog

funkcionisanja i videti kako ona utiče na različite vidove isceljivanja. U centru bi se koristile sve postojeće dijagnostičke tehnologije, od mapiranja moždanih talasa i magnetne rezonancije do nekonvencionalnih tehnika kao što je elektroakupunkturno nadgledanje. Mnogobrojna sredstva bi se koristila za razumevanje osnovne prirode i potencijalne efikasnosti modela isceljivanja predstavljenog u ovoj knjizi.

Taj centar bi bio mesto gde bi različiti lekari i iscelitelji mogli ne samo da ponude savet u datim eksperimentima, već bi mogli da nauče jedni druge različitim veštinama lečenja. Bilo bi to mesto gde bi sami iscelitelji dolazili da uče i budu isceljeni. Kada se različiti modeli isceljivanja pokažu kao efikasni u ograničenim studijama, klinička istraživanja će se omasoviti u mnogim združenim kliničkim centrima. Sva istraživanja bi bila sakupljena i organizovana u kompjuterskoj mreži, što bi olakšalo saradnju između ustanova. Sestrinski centri bi imali otvoren pristup istraživačkim studijama isceljivanja preko kompjuterskih linkova. Takav centar objavljivao bi svoj časopis koji bi nadam se bio priznat kao pouzdana referenca, i na taj način bi se eliminisala «kvaka 22» isceliteljskog istraživanja.

Interesantno je to da su mnogi od isceliteljskih modela navedenih u ovoj knjizi često jeftiniji, manje toksični i manje rizični od metoda zvanične medicine i hirurgije. Dosta bi se uštedelo ako bi lekari počeli svakodnevno da primenjuju alternativne terapije. Ne osporavam primenu lekova i hirurgije. Međutim, efikasnost postojećih medicinskih tehnika bi mogla značajno da se uveća dodatkom alternativnih terapija. Kada vibracijsko isceljivanje bude prihvaćeno kao terapeutska opcija tamo gde su lekovi i hirurgija nemoćni, tada će se desiti pravi pomak napred u standardnoj praksi. Homeopatski lekovi i cvetni ekstrakti u budućnosti mogu postati korisni u lečenju hroničnih bolesti, ali u slučaju oštećenja na aorti za pomoć bih se svakako obratio dobrom vaskularnom hirurgu.

Stvar je u tome da moramo početi da istražujemo alternativne metode isceljivanja zato što preko njih možemo puno da naučimo o nama samima kao spiritualnim bićima koja evoluiraju, kao i zbog lečenja bolesti kod kojih zvanična medicina ne može ništa da učini. Nadam se da će čitaoci prići ovoj knjizi kritički ali otvorenog duha, i da će pročitavši je moći bolje da razumeju sebe kao višedimenzionalna bića sa neograničenim mogućnostima za napredak i isceljenje.

Ričard Gerber, M.D. 7. jul 1987.

Predgovor trećem izdanju

Prošlo je više od dvanaest godina otkako je objavljeno prvo izdanje knjige Vibracijska medicina: novi načini samoisceljivanja. Mnoge ideje predstavljene u prvom izdanju u međuvremenu su počele su dobijaju svoje mesto u zvaničnoj medicini. Imajući to u vidu objavio sam drugu knjigu, pod naslovom Vibracijska medicina za XXI vek (ili Praktični priručnik vibracijske medicine), koja je obrađivala neke teme iz prve knjige. Knjiga koja je pred vama, Vibracijska medicina:

prvi priručnik za isceljivanje finotvarnom energijom, je treće, poboljšano izdanje prvobitne Vibracijske medicine.

Ovo osveženo izdanje moje knjige omogućava vam da istražite pravu skrivenu nauku eterske energije, odnosno, Tiler-Ajnštajnov model energije pozitivnog/negativnog vremena/prostora. U takvom modelu životna energija se posmatra kao nešto što pripada kategoriji «energije brže od svetlosti», koja je po svoj prilici pokretački mehanizam mnogih modela energetskog isceljivanja, uključujući homeopatiju, isceljivanje dodirom, isceljivanje kristalima, kao i terapije uključuju akupunkturu. Iako će neki možda imati problema da shvate model energije brže od svetlosti, verujem da je rasprava o magnetoelektričnoj energiji od presudnog značaja za istinsko razumevanje prirode višedimenzionalnog univerzuma, isceliteljskog potencijala ljudskih bića i vibracijske medicine uopšte. Za razliku od moje knjige koja je više okrenuta opštoj čitalačkoj publici, ovo izdanje obuhvata kompletno objašnjenje tajne istorije stvaranja. Trebalo bi istaći da isceliteljski model koji ovde predstavljam nije nepromenljiv, već stalno evoluira. Kako dođemo do novih podataka kroz dalja istraživanja, u postojeći model vibracijske medicine moraćemo da unosimo sitne prepravke. Zalažem se za dalji istraživački rad na polju vibracijske medicine, ne samo radi provere načina individualnog isceljivanja i njihove efikasnosti, već i radi istraživanja sinergetskih kvaliteta konvencionalne i alternativne medicine čijim spojem će nastati medicina XXI veka.

Ova knjiga je organizovana kao udžbenik, sa zaključkom na kraju svakog poglavlja. Moram da se zahvalim doktorki Dolores Kriger za dodatak «zaključaka» poglavljima. Ove zaključke poglavlja sam dodao kako bih bio siguran da će čitaoci biti u mogućnosti da shvate svaki koncept, i savladaju sve prepreke, što je neophodno za razumevanje sledećih poglavlja. Verujem da je ova osobenost knjige pomogla da ona bude široko prihvaćena kao osnovni udžbenik iz fascinantnog, katkad zbunjujućeg sveta energetskog isceljivanja. Preporučujem da se poglavlja čitaju po redu, kako bi se tekst razumeo na najbolji mogući način.

Priča o tome kako sam napisao izvorni tekst je fascinantna. Još od sredine 70-ih godina, kao student medicine, istraživao sam različite aspekte alternativnog i energetskog lečenja. Premda sam oduvek bio fasciniran akupunkturom, biljnom medicinom, isceljivanjem dodirom, što je tada nazivano «paranormalnim isceljivanjem», moje interesovanje je postalo još veće kada sam 1976. stupio u «Wayne State School of Medicine».

U to vreme saznao sam za rukopis pod naslovom «A Course in Miracles» (Kako činiti čuda)*

koji je u tajnosti kružio Amerikom u obliku fotokopije. (Napomenuo bih da je Kurs objavljen kao knjiga na Dan svetog Valentina, 14. februara. Osvrćući se unazad, pojava knjige na Dan zaljubljenih knjizi daje simbolično značenje, ona je predstavljala «dar od srca» hiljadama onih koji su tražili spiritualno prosvetljenje i ljubav. Kao što ćete videti, Dan zaljubljenih biće od velike važnosti i za mene.)

Što se tiče sadržaja, Kurs se sastojao od udžbenika, programa dnevnih vežbi i priručnika namenjenog učiteljima. Delo je izlagalo nove poglede na spiritualnost koji su počivali na dve osnovne premise. Prva premisa je da su čuda prirodna i da kada se ona ne dese nešto nije «kako treba». Druga premisa je povezana sa konceptom straha, i činjenicom da je ljubav uslovljena

* Dalje u tekstu skraćeno Kurs. (prim. prev.)

oslobađanjem od straha. U knjizi je ponuđena serija eksperimentalnih vežbi zamišljenih tako da pomagnu u procesu dovođenja svesti u stanje da svet sagledava drugačije.

Zadubio sam se u Kurs, uporedo sa svojim školskim obavezama, i na kraju sam počeo da se sastajem sa grupom profesionalaca iz oblasti Detroita koji su kao i ja bili zainteresovani za to delo. Bila je to grupa sastavljena od raznovrsnih ljudi, advokata, zdravstvenih radnika, lekara i poslovnih ljudi različitog religijskog i spiritualnog profila. Naša grupa se sastajala jednom nedeljno, tokom nekoliko meseci. Prilikom sastanaka razmenjivali smo lična iskustva i raspravljali kako je Kurs počeo da utiče na naše živote. Ta knjiga je bila ključna za moju spiritualnu reedukaciju, i naučila me je da posmatram svet u potpuno drugačijem svetlu. Dok sam ulazio u materiju, počele su da se bude u meni određene vidivnjačke sposobnosti.

Želim da napomenem da smo u grupi smatrali da je Kurs vidovnjačkim ili telepatskim putem profesionalnom psihologu «diktirao» «viši duhovni izvor». Takođe treba reći da je u delu sproveden potpuno nov pristup spiritualnosti u odnosu na onaj koji je «autor» knjige stekao svojim obrazovanjem. Bez obzira na to, informacija u okviru ovog «kanalisanog» teksta bila je toliko fascinantna i intuitivno ispravna, da je «izvor» mudrosti postao nevažan u odnosu na vrednost i pronicljivost sadržaja samog teksta. Danas verujem da su promene koje su odigrale u mojoj svesti kao rezultat rada inspirisanog ovim delom, uslovile nastanak izvorne Vibracijske medicine.

Tokom narednih sedam godina (prvo kao student medicine, potom kao internista) nastavio sam rad prema Kursu, dopunjavajući svoje formalno medicinsko obrazovanje sopstvenim «programom obrazovanja iz alternativne medicine». U mojoj prvobitnoj potrazi za informacijama o Kursu saznao sam da je Džudit Skač-Vidson (izdavač dela, tada na čelu «Fondation for Inner Peace» (Fondacija za unutrašnji mir)), držala predavanja u oblasti Detroita u «PSI Udruženju» (skraćeno od «Parapsychology Society International»). Naposletku sam uspeo da stupim u kontakt sa tom grupom ljudi o kojoj se veoma malo znalo, a ubrzo zatim direktor PSI pitao me je želim li da postanem član njihovog upravnog odbora. Glavni cilj PSI udruženja bio je da održavaju mesečne skupove na kojima bi se govorilo o iskustvima iz oblasti ESP (Extra Sensory Perception – vančulne percepcije), telepatiji, psihokinezi, parapsihologiji i isceljivanju. Zahvaljujući svojoj poziciji u udruženju bio sam u mogućnosti da pozivem veliki broj istaknutih istraživača i iscelitelja da govore na mnogim mesečnim okupljanjima. Među istaknutim gostima bili su iscelitelji Olga Voral i Metju Mening, kao i istraživači parapsihologije kao što su Stenli Kripner, Čarls Tart, Daglas Din i Lorens Le Šan. Pre svakog izlaganja odbor je organizovao privatnu večeru sa gostom.

U razgovoru sa mnogim istaknutim isceliteljima, došao sam do uverenja da iako su njihove isceliteljske sposobnosti dokumentovane u mnogim naučnim studijama, malo je njih koji stvarno razumeju kako proces isceljenja funkcioniše. Većina je sebe smatrala kanalom više sile i bila zadovoljna zbog činjenice da su u stanju da pomognu onima koji su patili. Neki istraživači, kao što je dr Robert Beker, izneli su teorije koje su pokušale da objasne određene aspekte isceljivanja, ali po mom mišljenju, nijedna od teorija nije otišla dovoljno daleko da bi predstavila fenomen isceljivanja kako sam ga ja iskusio ili spoznao. Moja želja da potpunije razumem proces isceljenja navela me je da započnem istraživanje naučnog modela koji bi istovremeno dokazao postojanje ovakvog fenomena i obezbedio dublje objašnjenje kako isceljivanje zaista funkcioniše.

Trebalo bi da istaknem da sam pre nego što sam se zainteresovao za energetsku medicinu i paranormalno bio analitički mislilac «levim mozgom», koji je odbacivao sve što se nije uklapalo u shvatanja zvanične nauke. Međutim, kada sam otkrio da se priznati naučnici hrabro bore da objasne postojanje «anomalnog» isceljenja, počeo sam da menjam stav. Istovremeno, shvatio sam da ako bude došlo do bilo kakve promene u nauci i isceliteljskoj profesiji, neki vid prelaznog modela će biti neophodan da se premosti jaz između fizike i metafizičkog.

Jedan od ranih događaja koji mi je pomogao da proširim svoje razmišljanje bila je sjajna konferencija kojoj sam prisustvovao 1977. na Univerzitetu u Torontu pod nazivom «Parapsihologija i paranormalna medicina». Na skupu su učestvovali naučnici koji su proučavali ono što se tada smatralo «graničnom naukom».

Među mnogim predavačima koji su govorili na ovom skupu bio je i lekar dr Robert Lajhtman. U govor dr Lajhtmana bila je uključena fascinantna diskusija o fenomenu koji je on jednostavno nazvao «večernja škola». Dr Lajhtman je tvrdio da za razliku od konvencionalne večernje škole, večernju školu o kojoj je on govorio pohađaju osobe na astralnoj ravni dok su njihovi svesni umovi i fizička tela u dubokom snu. Lajhtman je govorio kako je i sam bio na medicinskoj obuci na tim astralnim časovima gde je proširio svoje konvencionalno obrazovanje, što mu je pomoglo da postane izvrstan «intuitivni dijagnostičar». Lajhtman je ustanovio da je bio u stanju da postavi tačne intuitivne dijagnoze pacijenta sa složenim medicinskim problemima, često i pre nego što bi pogledao karton ili čak pregledao pacijenta!

Kao dokaz svojih tvrdnji Lajhtman navodi knjigu neuropsihijatra dr Šefike Karagule, koja takođe pominje učenje na astralnoj ravni. Karagula je bila inspirisana knjigom Many Mansions (Mnoga boravišta) koju je napisala Đina Ćerminara, u kojoj se navodi priča čuvenog vidovnjaka Edgara Kejsija, poznatog i kao «uspavani prorok». Privučena tom pričom, dr Karagula je počela istraživanje vidovnjačkih sposobnosti običnih ljudi i poslovnog sveta, i otkrila je (kroz mnoge privatne diskusije) da mnogi uspešni poslovni ljudi takođe poseduju jake vidovnjačke moći. Neki od njih (uključujući rukovodioce vodećih kompanija) su priznali da su i oni pohađali «večernju školu» sličnu onoj koju pominje doktor Lajhtman. Jedan od «polaznika» «večernje škole» izjavio je kako je tamo video prijatelja. On je, zatim, telefonirao svom prijatelju radi provere, a prijatelj mu je odgovorio da je i on takođe imao sličan san u kojem je bio na «predavanjima» iste noći. Tokom svog istraživanja dr Karagula se srela sa dr Violom Petit Nil, profesorkom matematike, koja se savršeno sećala svog boravka u «večernjoj školi». Nil je bila u stanju da opiše složene misaone forme, nastavna pomagala koja su koristili astralni predavači, kao i detaljne informacije o sadržaju astralnih predavanja. Karagulina druga knjiga, Through the Curtain (Iza zavese), sadrži zabeleške sa mnogobrojnih astralnih predavanja Petit Nil, koja su se ticala razvoja nauke, više vidovnjačke percepcije, isceljivanja i prirode eterskih energija. (Opširni izvodi iz knjige Through the Curtain preneti su u ovoj knjizi u poglavlju o kristalima.)

Posle iskustva sa Kursom, i knjigama kao što je Through the Curtain, postao sam svestan dva veoma značajna koncepta. Prvo, da su ljudi nešto mnogo više od fizičkih tela; mi smo višedimenzionalna, spiritualna bića čija svest prelazi na više ravni čak i posle smrti fizičkog tela. Drugo, da postoje «duhovi» koji žele da komuniciraju sa individuama koje su i dalje u fizičkom svetu. Priroda komunikacije je dvojaka. Duhovi žele da nam stave do znanja da svest nastavlja da postoji i posle nestanka fizičkog tela, i što je još važnije, oni žele da sa nama podele informacije

koje će nam pomoći da razumemo višedimenzionalni univerzum, pogotovo one koje se tiču isceljivanja, duhovnog razvoja i lične duhovne evolucije.

Privučen onim što sam saznao, postao sam veoma zainteresovan za «kanalisane tehničke informacije», višedimenzionalne zapažanja u vezi bolesti i isceljenja koje se dogodilo navodno zahvaljujući «duhovima». Od naročite važnosti za mene bile su naučne informacije (iz «kanalisanih izvora») koje su mogle empirijski da se ispitaju. Mnogi bi se iznenadili saznanjem da su kanalisane naučne i tehničke informacije veoma često korišćene u istraživanjima, mnogo više nego što se to ranije pretpostavljalo. Na primer, za mnoge velike poslove, istraživanja u zdravstvu, kao i političke odluke, često su korišćena kanalisana čitanja da bi se dobile informacije o budućim ekonomskim kretanjima, mehanizmima koji izazivaju i omogućavaju otkrivanje zemljotresa, čak i patogenezi određenih nedovoljno objašnjenih ljudskih bolesti. Centar za primenjenu intuiciju u San Francisku u Kaliforniji (na čelu sa dr Vilijamom Kacom, koji je nekada radio pri Stenfordskom istraživačkom institutu) je savetovao mnoge kompanije i privatna lica koristeći «stručnjake na polju intuicije» za dobijanje kanalisanih informacija o raznim pitanjima. Sa stanovišta isceljivanja, jedan od najboljih vidovnjačkih kanala tehničkih saznanja svih vremena, Edgar Kejsi, bio je čuven po svojoj sposobnosti da kanališe tačne isceliteljske informacije o hiljadama osoba koje nikada nije sreo. A.R.E. («Association for Research and Enlightenment» – Asocijacija za istraživanje i prosvetljenje) u Virdžinija Biču, u Virdžiniji, proučava obimnu zaostavštinu Kejsovih kanalisanih čitanja. U A.R.E. klinici u Feniksu u Arizoni proučavana je i primenjivana isceliteljska mudrost prikupljena iz Kejsijevih kanalisanih čitanja tokom poslednjih nekoliko decenija. Sa velikim interesovanjem sam proučavao Kejsijev slučaj. Bio sam fasciniran otkrićem da je Kejsi često govorio o izvesnim oblicima energetske medicine, čak i o fenomenu kundalinija i telesnog sistema čakri.

U vreme kada sam ispitivao Kesijev slučaj, završavao sam treću godinu medicine, i počeo sam da razmišljam o tome kako da ova nova saznanja uključim u zvaničnu medicinsku praksu. Zato me je veoma obradovalo pismo koje mi je poslato 1978. godine, u kojem je opisan program za buduće učitelje «holističke medicine» pri A.R.E. klinici u Arizoni. Kao i mnogi drugi sudbonosni događaji u mom životu dolazak ovog pisma odigrao se pomalo u znaku sinhroniciteta.

Kada se pismo od A.R.E. klinike pojavilo u mom sandučetu, tokom moje četvrte godine studija, raspravljao sam sa kolegama studentima o izbornim predmetima koji su se predavali izvan matičnog univerziteta. Nisam bio upoznat sa ovom ponudom, koja se sastojala od razmene studenata četvrte godine i putovanja na udaljene lokacije radi sticanja specijalističkog iskustva u radiologiji, hirurgiji, ortopediji ili nekoj drugoj oblasti. Kolege su me obavestile da na fakultetu postoji informator gde mogu da se upoznam sa izbornim predmetima kolega iz prethodnih generacija. Tog popodneva otišao sam do škole i počeo sam da istražujem evaluacije ranijih studenata medicine četvrte godine. Bio sam dezorijentisan već samim brojem izbornih predmeta, od kojih nijedan nije bio meni blizak. Vratio sam se kući, razmišljajući o nekolicini predmeta o kojima sam čitao. Kada sam se vratio u stan i otvorio sanduče, našao sam pismo od A.R.E. klinike koja je nudila naizgled savršeni izborni predmet za moju četvrtu godinu, koji se sastojao od ispitivanja i inkorporacije alternativne medicine u svakodnevnu medicinsku praksu. Pažnju mi je privukla pravovremenost pojave pisma, nisam mogao da shvatim kako je A.R.E. klinika došla do mog imena i adrese. Nikada nisam bio ni na spisku adresa A.R.E., niti sam ikada tražio informacije o njihovom izbornom predmetu.

Tokom svoje četvrte godine medicinskih studija, imao sam priliku da u A.R.E. klinici (gde sam mesec dana radio sa dr Normanom Šelijem, tada prvim predsednikom Američke asocijacije Holističke medicine) pohađam izborni predmet pod nazivom «Comparisons in Primary Health Care» (Uporedni pregled sistema osnovne zdravstvene zaštite). Bio sam obavezan da napišem rad koji se odnosio na holistički pristup medicini, koji je praktikovan na A.R.E. klinici i klinici dr Šelija, iz konvencionalne internističke vizure.

Najveća osobenost A.R.E. klinike bila je ta da je nudila «parapsihička čitanja» iskusnih vidovnjaka kao deo istraživačkog programa. Sa velikim interesovanjem, zakazivao sam termine sa njihovim stalnim vidovnjakom En Purjir. Kako se posle pokazalo, mnoge informacije koje sam dobio tokom tih seansi bile su prilično tačne, iako se ispravnost mogla potvrditi tek nakon mnogo godina. Dok sam se trudio da prihvatim vidovnjačke podatke, za vreme prve seanse zauzeo sam stav skeptičnog naučnika, tražio sam neki vid naučne potvrde informacija koje mi je En davala.

Pošto je En bila vidovnjak kadar da vidi ne samo aure već i slike i simbole (misaone forme) u polju aure, počela je sa «pregledom aure». Dodatnu potvrdu Enine parapsihičke percepcije dala je moja žena (koja je takođe vidovita), koja je bila prisutna na jednoj seansi pregleda aure, nekoliko godina kasnije. Moja žena je otkrila da je ona mogla da vidi određene boje i slike u polju moje aure baš kako ih je En opisala.

Tokom mog prvog pregleda aure, En mi je rekla da je videla veliko prisustvo zlatne boje u polju moje aure. Kako En kaže, zlatna boja smatra se bojom «milosti». Po njenim rečima, dominantnost zlatne boje proizilazi iz mojih dela u prethodnim životima (svojim dobrim delima sam, pretpostavljam, stekao karmične poene), i ukazuje na to da će mi u ovom životu biti svakako lakše. Rekla je da sam «rođen u milosti i da sam okružen zlatom».

Jedna interesantna podudarnost, koja je postala očigledna tek mnogo godina kasnije kada sam slušao snimak Eninog čitanja, može biti još jedna delimična (možda simbolična) potvrda njene interpretacije polja aure. Slušajući snimak, iznenada sam se setio da sam se rodio u Bolnici «Grace» (Milost) u Detroitu. Takođe, shvatio sam da se kuća u kojoj sam odrastao nalazila između kuće Goldštajnovih, sa leve, i kuće Goldbergovih, sa desne strane. Ja sam bukvalno rođen pod krovom Milosti (bolnica), okružen zlatom (Goldštajnovi i Goldbergovi)!

Između ostalih važnih pojedinosti koje su iskrsle u seansi sa En Purjir zapamtio sam njenu izjavu da se u mom polju aure nalazi «knjiga sjajnog zlata». En je rekla da ovu knjigu ne vidi kao knjigu moje sudbine, već da u njoj treba videti veliki potencijal koji mogu da ispunim u ovom životu, ako budem sledio svoje unutrašnje vođstvo. Godina u kojoj se sve to dešava je 1979., i moj glavni cilj je da završim medicinski fakultet i uđem u specijalistički program interne medicine, doslovce nisam mogao ni da sanjam da ću napisati knjigu. Enine reči urezale su mi se u sećanje kao zanimljive, ali, zasada, lišene nekog većeg ličnog značaja.

Nekoliko godina je prošlo, i ja sam pohađao treću godinu interne medicine na «Wayne State» u Detroitu. U slobodno vreme proučavao sam Kirlijanov rad na fotografskom otkrivanju raka pomoću elektrografskog otiska aure. Jedne noći dok sam razmišljao o svemu što sam naučio u proteklih šest do sedam godina ličnog istraživanja alternativne medicine, imao sam neku vrstu «Eureka!» iskustva. Sve je odjednom imalo smisla. Pred očima sam imao knjigu u celini, zamisao knjige koja bi bila jedan veliki pregled raznih aspekata energetskog lečenja koje sam

proučavao. Dok sam tražio papir na kojem bih pisao, kako mi ideja ne bi pobegla, dograbio sam nekoliko praznih bolničkih listova.

Skica je potom stajala na mom stolu celih godinu dana pre nego što sam napisao prvo poglavlje. Godine 1984. pojavljuje se prvi Apple Macintosh kompjuter, nisam odoleo i nabavio sam jedan za sebe. Pisanje i korektura na računaru pokazali su se kao sjajna novina. Kada sam započeo korekturu prvog poglavlja, drugo poglavlje je počelo samo da se razvija u mojoj glavi, prema već postavljenim smernicama. Iako je to u početku zvučalo suludo, jaka intuicija me je navela da za vreme pisanja držim flasterom pričvršćen kristal kvarca na čelu u predelu trećeg oka. Na moje iznenađenje, ovaj postupak kao da je ubrzavao proces pisanja. Svake noći vraćao bih se kući posle posla i pisao bih na svom Meku. Za devet meseci napisao sam devet poglavlja knjige. Tada je usledila blokada, i nisam bio u stanju da nastavim sa radom na rukopisu narednih godinu dana. Unutrašnji glas mi je govorio da treba da odem u Egipat kako bih završio knjigu. U tom trenutku ovo za mene nije imalo nikakvog smisla. Međutim, ispostavilo se da su moja vidovita prijateljica En Purjir i njen muž Herb u tom trenutku organizovali «spiritualni pohod» u Egipat koji je trebao da se desi za šest meseci. Ponudili su mi aranžman upola cene ako pristanem da budem lekar na njihovom putu.

Prihvatio sam poziv na putovanje u Egipat, koje se ispostavilo kao fantastično. Među brojnim neobičnim događajima koji su se na putu desili bilo je i isceljivanje polaganjem dlanova koje sam primenio na saputnicima kod kojih su se pojavili lakši zdravstveni problem kada je naša zaliha antibiotika lomotila i sličnih sredstava potrošena.

Kada sam se vratio iz Egipta bio sam u stanju da završim knjigu. Na kraju sam shvatio da ni u jednom trenutku nisam razmišljao o tome šta ću da radim sa gotovim rukopisom. Igrom slučaja, naleteo sam na primerak knjige Barbare Hend Klou Eye of the Centaur (Kentaurovo oko), koja je zasnovana na doktorskoj tezi gospođe Klou, nastale pod vođstvom Gregorija Peksona, knjige koja se bavila istraživanjem prošlih života kroz proces hipnoze. Kada sam prvi put uzeo Eye of the Centaur u ruke, otvorio sam je na mestu gde se opisuje prošli život u Egiptu, u kome je Barbarina duša boravila u telu sveštenika iscelitelja. Čim sam počeo da čitam odeljak, stanje moje svesti se odmah izmenilo. Obuzelo me je osećanje nalik onome koje je Klou opisivala u svojim sećanjima na egipatskog sveštenika. Imao sam neodoljiv utisak da sam izveo neka dela koja su bila slična onome što je Klou opisivala u svojim uspomenama na egipatskog sveštenika. Takođe, osetio sam snažnu potrebu da što pre lično kontaktiram Barbaru Klou. Došao sam do njenog telefonskog broja u Santa Feu u Novom Meksiku. Nekoliko dana kasnije Barbara i ja smo imali dug telefonski razgovor u kojem sam saznao da je takođe radila kao profesionalni astrolog. Pitao sam je da li bi uradila astrološko čitanje za mene, što je ona spremno prihvatila. Tokom astrološke seanse, nekoliko nedelja kasnije, Barbara je rekla: «Znaš, stvarno bi mogao da napišeš knjigu o alternativnom lečenju, vidim ti to u natalnoj karti». Tada sam saopštio Barbari da sam upravo završio rukopis na tu temu. Još više sam bio zapanjen kada sam čuo da je Klou urednica u maloj izdavačkoj kući u Novom Meksiku pod imenom «Bear & Company». U roku od nekoliko nedelja ona je donela odluku da izda moju knjigu.

Do tog trenutka nisam bio siguran da li ću da objavljujem Vibracijsku medicinu pod svojim imenom zato što nisam znao na kakva će biti reakcija krugova zvanične medicine. Predložio sam upotrebu pseudonima, ali me Barbara ubedila da potpišem knjigu svojim imenom, mislila je da bi činjenica da je knjigu napisao lekar doprinela njenom boljem prijemu.

Otprilike osam meseci pošto se Vibracijska medicina pojavila u štampi, odvajajući za bacanje neka stara nerevidirana poglavlja rukopisa naišao sam na prvobitni nacrt knjige. Pregledajući prvobitni nacrt, zapazio sam dve interesantne podudarnosti. Kao prvo, nacrt je napisan na formularu iz bolnice «Milost» – bolnice u kojoj sam rođen. Još jedna potvrda vizije En Purjir da je moj život ispunjen milošću. Drugo – zapazio sam da je datum nažvrljan na vrhu nacrta bio 14. februar 1983. – Dan Svetog Valentina! Kao što već znate 14. februar ima veliko simbolično značenje zato što je to dan kada je objavljen A Course of Miracles. Moje spiritualno putovanje opisalo je punu kružnicu.

Malo zatim otkrio sam još jednu podudarnost u vezi sa 14. februarom. Otkrio sam da je rođendan Barbare Klou 14. februara! Poslednja «slučajnost» je još neverovatnija. Jedne večeri u spavaćoj sobi žena me je pitala gde se nalazi rukopis knjige. Pitao sam je zašto želi to da zna, a ona mi je odgovorila da sa strane kreveta i iz dela gde se nalazila kanta za otpatke dolazi sjajna zlatna svetlost. Pogledao sam i video da se završni rukopis Vibracijske medicine leži na podu pored kreveta, i da je kanta za otpatke puna stranica koje nisu ušle u finalnu verziju knjige. Tada sam se ponovo setio En Purjir koja je opisala «knjigu blistavog zlata» u polju moje aure. Ostalo je, naravno, istorija.

Posle prvog izdanja, Vibracijska medicina je prevedena na portugalski, holandski, italijanski, japanski, kineski jezik, a u pripremi je i izdanje na ruskom jeziku. Obradovalo me da je knjiga prodata u više od 110 000 primeraka samo na engleskom jeziku. Koliko mi je poznato, Vibracijska medicina je korišćena kao udžbenik na mnogim predavanjima o isceljivanju, alternativnoj medicini, pa čak i na treninzima hipnotičke regresije u prošle živote. Veoma sam bio dirnut odzivom onih koji su mi slali pisma pohvale i podrške, u kojima su mi pisali o tome kako je knjiga uticala na njihovo zdravlje i njihove živote. Verovatno su me najviše obradovale osobe koje su bile toliko inspirisane čitanjem Vibracijske medicine da su sami odlučili da počnu sa istraživanjem umeća isceljivanja. Ako mogu da inspirišem samo jednu osobu da postane iscelitelj ili zdravstveni radnik, i ta osoba dalje nastavi da ima pozitivan uticaj na živote drugih, to bi bila najveća nagrada za moje napore.

Želeo bih da istaknem čitaocima Vibracijske medicine da je ova knjiga rezultat saradnje iscelitelja i istraživača na fizičkoj ravni i bića koja postoje na višim spiritualnim nivoima. Ova saradnja je omogućila da se ove toliko potrebne informacije prenesu na planeti u ovo vreme. Mnogi delovi ove knjige su ustvari «poruke koje je saopštio duh» sakupljane tokom godina, kanalisane preko različitih izvora. Bili su to delovi kanalisanih tehničkih informacija koje «su me dozivale» na intuitivnom nivou, ali kojima su bili potrebni dodatni naučni podaci koji bi obezbedili kontekst za njihovo razumevanje kao i da bi dali veću vrednost samom materijalu.

Zaista ulazimo u novi milenijum. Danas, kada je časopis Time Alberta Ajnštajna proglasio «ličnošću veka», logično je da naredni milenijum bude epoha onoga što ja nazivam ajnštajnovskom medicinom. Bilo je potrebno skoro sto godina da fizičari shvate Ajnštajnovo genijalno otkriće odnosa materije i energije. U sledećih sto godina biolozi će, možda, konačno uhvatiti priključak i integrisati ovaj ajnštajnovski uvid u «medicinu budućnosti» čijem dolasku se svi nadamo.

Želim vam sreću u ličnom putovanju otkrivanja i spiritualnog istraživanja. Nadam se da će moja priča pomoći drugima da počnu da poklanjaju više pažnje svom unutrašnjem razvoju i skrivenim podudarnostima svog isceljivanja i spiritualnog razvoja.

Ričard Gerber, M. D.29. avgust 2000.

I Poglavlje

O hologramima, energiji i energetskoj medicini: ajnštajnovski pogled na žive sisteme

Zvanična medicinska praksa bazirana je na njutnovskom modelu stvarnosti. Ovaj model primarno predstavlja svet kao komplikovani mehanizam. Doktori zamišljaju telo kao mašinu koju kontroliše mozak i nervni sistem: najsavršeniji biološki kompjuter. Da li su ljudska bića stvarno fantastične mašine? Ili su ona kompleksni biološki mehanizmi koji su u dinamičkoj sprezi sa serijom prepletenih virtualnih energetskih polja... takozvanim «duhom iz mašine». Ova knjiga je uvod u novi svet isceljivanja koji obuhvata još neupotpunjenu sliku materije kao izraza energije. Ovo novo polje isceljivanja, zasnovano na ajnštajnovskoj paradigmi, zove se vibracijska medicina.

Prema ajnštajnovskoj paradigmi primenjenoj na vibracionu medicinu ljudsko biće je mreža kompleksnih energetskih polja koja su u vezi sa fizičkim/ćelijskim sistemima. Vibraciona medicina koristi specijalizovane oblike energije kako bi pozitivno uticala na te energetske sisteme koji mogu biti van ravnoteže usled bolesti. Vraćajući u ravnotežu energetska polja koja pomažu u regulaciji ćelijske fiziologije, vibracioni iscelitelji pokušavaju da povrate red na višem nivou ljudskog funkcionisanja.

Uviđanje da je sva materija u stvari vid energije je osnova za razumevanje kako se ljudska bića mogu posmatrati kao dinamički energetski sistemi. Svojom čuvenom jednačinom E=mc², Albert Ajnštajn je dokazao naučnicima da su materija i energija dva izraza iste univerzalne supstance. Univerzalna supstanca je prvobitna energija ili vibracija od koje smo svi mi sazdani. Prema tome, pokušaj isceljivanja tela putem manipulisanja ovim osnovnim vibracijama ili energijom može se smatrati vibracionom medicinom. Iako je bilo potrebno dosta vremena da ajnštajnovsko gledište bude prihvaćeno i dobije primenu u umovima fizičara, Ajnštajnov duboki uvid tek treba da bude integrisan u način na koji doktori posmatraju ljudsko telo i bolesti.

Aktuelni njutnovski model medicinskog mišljenja posmatra ljudsko fiziološko i psihološko ponašanje kao zavisno od strukturnog hardvera mozga i tela. Srce je mehanička pumpa koja isporučuje kiseonik i svežu krv mozgu i sistemu organa tela. Doktori misle da srce poznaju toliko dobro da su izumeli mehaničku zamenu koja može da preuzme funkciju obolelog odumirućeg prirodnog srca. Mnogi lekari smatraju da je primarna funkcija bubrega da budu automatski mehanizam za filtriranje. Doktori su razvili mašine za hemodijalizu koje mehanički oponašaju

sposobnost bubrega da filtriraju nečistoće i izdvajaju toksine. Iako je napredak u biomedicinskoj tehnologiji stavio na raspolaganje doktorima veliki izbor rezervnih delova kojima mogu da zamene oboleli organ ili krvni sud, veće znanje o tome kako da se preokrenu ili preduprede mnoge bolesti još uvek (nažalost) ne postoji.

Od vremena Isaka Njutna do danas mehaničke analogije su bile veoma korisne u objašnjavanju ponašanja fizičkog sveta. Njutnovi savremenici su svet posmatrali kao jedan uređen, predvidljiv, a ipak božanski mehanizam. Iz toga sledi da se ljudska bića, kao i njihov Tvorac, moraju posmatrati na sličan način. Tokom Njutnovske epohe, lakše je bilo posmatrati ljudsku anatomiju kao kompleksnu biološku mašineriju. Ovo mehaničko stanovište je bilo toliko rasprostranjeno da su Njutnovi savremenici posmatrali ceo univerzum kao jedan ogromni satni mehanizam. Pogledi doktora na unutrašnje funkcionisanje ljudskog bića malo su se promenili tokom više vekova napretka naučne misli. Današnji lekari i dalje vide ljudsko telo kao kompeksnu mašinu. Sva promena se ogleda u napretku koji je ostvaren na polju proučavanja bioloških mehanizama na molekularnom nivou.

Prvi njutnovski medicinski pristup je bio hirurški. Prvi hirurzi su radili vođeni osnovnom premisom da je ljudsko telo kompleksni vodovodni sistem. Savremeni hirurzi mogu se smatrati specijalizovanim «bio-vodoinstalaterima» koji znaju da izoluju i uklone «obolelu» komponentu, posle čega su u stanju da ponovo povežu sistem kako bi ponovo mogao ispravno da funkcioniše. Skoriji razvoj terapije lekovima obezbedio je novi način da se «popravi» obolelo telo. Iako različita po svojoj filozofiji, terapija lekovima je i dalje njutnovski način rešavanja problema, pošto se telo i dalje posmatra kao kompleksan biomehanizam. Umesto korišćenja skalpela, doktori primenjuju lekove koji magično pogađaju odgovarajuća tkiva u telu. Različiti lekovi se koriste za ojačavanje ili razaranje ćelija koje nenormalno funkcionišu, u zavisnosti od medicinske potrebe. Napredak molekularne biologije omogućio je «magičnom metku» da još preciznije pogađa, sa željom da se stvore lekovi sa još boljim učinkom i manjom ukupnom toksičnošću za telo. Iako su i farmakološki i hirurški pristup proizveli značajan pomak dijagnostike i lečenja ljudskih bolesti, oba potpadaju pod njutnovsko stanovište i shvatanje da je ljudsko telo kompleksan satni mehanizam sastavljen od fizičkih organa, hemikalija, enzima, i membranskih receptora.

Njutnovsko mehaničko stanovište života je samo aproksimacija stvarnosti. Farmakološki i hirurški pristup su nepotpuni zato što ignorišu vitalnu silu koja pokreće i uliva život u biomašineriju živog sistema. Glavni princip mašine je da se funkcionisanje celine može predvideti iz funkcionisanja sume njenih delova. Ljudi su, za razliku od mašina, nešto daleko više od hrpe nagomilanih pomešanih hemikalija. Svi organizmi zavise od fine vitalne sile koja stvara sinergiju preko jedinstvene strukturne organizacije molekularnih komponenti. Zbog ove sinergije, živa celina prevazilazi prostu sumu delova. Vitalna sila uređuje živi sistem i stalno iznova izgrađuje i obnavlja njegov ćelijski izraz. Kada životna sila napusti umrlo telo, fizički mehanizam se polako pretvara u neorganizovani skup hemikalija. Ovo je jedan od jedinstvenih principa koji razdvaja žive od neživih sistema, i ljude od mašina.

Ova animirajuća životna sila je energija za koju trenutno Njutnovi sledbenici, čiji stavovi dominiraju u zvaničnoj medicini, nemaju objašnjenje. Lekari se ne bave niti uzimaju u obzir ove fine sile, zato što još uvek nema prihvatljivih naučnih modela njihovog postojanja i funkcije. Razlog za trenutnu nemogućnost nauke da se bavi vitalnom silom koja animira ljudsko biće leži

u viševekovnom sukobu istočnog i zapadnog sistema verovanja. Razlika u stanovištima je u stvari dublji znak raskola religije i nauke koji se desio pre više hiljada godina. Primena njutnovskog modela za objašnjavanje funkcionisanja ljudskog tela bila je odraz pokušaja naučnika da funkcionisanje ljudskog tela prebace iz oblasti božanskog u mehanički svet koji su mogli da razumeju i da njim manipulišu. Mehanizacija ljudskog tela predstavljala je udaljavanje od religijskog objašnjenja mističnih sila koje su vodile ljude kroz život i, podjednako misteriozno, dovodile do bolesti i smrti.

Savremeni medicinski pristup je duboko ukopan u njutnovsko stanovište staro nekoliko stotina godina. Njutnovski model je bio doprineo je mehaničkom i teorijskom napretku u epohi industrijske revolucije. Ipak, ovaj model se pokazao nedovoljnim kako su fizičari sticali veće iskustvo sa fenomenom elektriciteta i magnetizma. Njutnovski model nema adekvatno objašnjenje uloge vitalne sile u živim sistemima. Iako je vitalizam bio jedno vreme popularan u istoriji medicine, usled prekomernog pouzdanja u tehnologiju i nauku takva filozofija je odbačena u korist mehaničkog modela organskog života.

Njutnovsko gledište je bazirano na ranim modelima mehanističkog ponašanja koji su nastali posmatranjem prirode. Posmatranjem pada jabuke Njutn je analizirao ubrzanje i gravitaciju. Primenio je matematiku i svoja zapažanja pretočio u različite zakone kretanja koji su objašnjavali ono što je video. Ti rani Njutnovi zakoni omogućili su naučnicima da pretpostave kako će se mehanički sistemi ponašati. Za svoje vreme njutnovski model je bio veoma napredan. Razvojem računa, Njutn je dao naučnicima alat za istraživanje vidljivog univerzuma. Ovo je dovelo do novih naučnih otkrića, i omogućilo je nastanak mnogih pronalazaka koje otada čovečanstvo koristi. Ali Njutnovi zakoni su se primarno bavili silom gravitacije koja je uticala na kretanje tela u Zemljinom gravitacionom polju. Njegovi modeli su kasnije prestali da budu upotrebljivi za objašnjavanje elektriciteta i magnetizma. Konačno, javila se potreba za novim modelima univerzuma kako bi se objasnili ovi zanimljivi energetski fenomeni.

Naučnici su ponovo počeli da otkrivaju sile koje se ne uklapaju u standardni njutnovski model stvarnosti. Iako nepriznate od strane zvaničnih naučnika, energije životne sile su proučavali razni istraživači koji su prepoznavali njihov veliki značaj za žive sisteme. Nažalost, većina bioloških istraživača i lekara je i dalje za osnovu imala njutnovski model živih sistema po kome se ljudsko telo posmatra kao ćelijski mehanizam. Istraživači i dalje nisu shvatali glavnu ulogu vitalnih životnih energija koje pokreću telo. Iako je medicina postala istančanija fokusirajući se na ćelijske interakcije na molekularnom nivou, fiziološki modeli se i dalje baziraju na ponašanju guste fizičke materije. Ovi modeli isključuju doprinos bioenergetskih polja koji utiče na ćelijski model rasta i fizičkog izraza.

Pojavila se nova vrsta lekara/iscelitelja koji žele da razumeju funkcionisanje ljudskog bića sa revolucionarnog stanovišta materije kao energije. Ovi spiritualni naučnici posmatraju ljudsko telo kao instrumentalni model za razumevanje ne samo čoveka, već i unutrašnjeg funkcionisanja prirode i tajni univerzuma. Kada shvatimo da su ljudi bića sazdana od energije, možemo početi da zdravlje i bolest poimamo na drugačiji način. Ovo novo ajnštajnovsko stanovište ne samo da će budućim doktorima dati jedinstveni uvid u izvor bolesti, već i mnogo efikasniji način lečenja bolesti.

Umesto standardnih lekova i hirurgije, energetska medicina pokušava da leči ljude čistom energijom. Ovaj terapeutski pristup je baziran na shvatanju da je molekularna organizacija fizičkog tela u stvari kompleksna mreža prepletenih energetskih polja. Energetska mreža je organizovana i napajana «finotvarnim» energetskim sistemima koji usklađuju životnu silu sa telom. Postoji hijerarhija finotvarnih energetskih sistema koji usklađuju elektrofiziološke i hormonske funkcije, kao i ćelijsku strukturu u fizičkom telu. Zdravlje i bolest nastaju prvenstveno na tim finim nivoima. Na ove jedinstvene energetske sisteme snažno utiču naše emocije, nivo duhovne ravnoteže, kao i ishrana i okruženje. Te finotvarne energije utiču na ćelijske modele rasta kako u pozitivnom tako i u negativnom smeru.

U zvaničnoj medicinoj doktrini vlada pogrešna ideja da se bolest može lečiti fizičkom popravkom ili eliminisanjem abnormalnih ćelijskih sistema. Pomoću lekova ili hirurgije doktori pokušavaju da preusmere disfunkcionalne komponente, kao što su ateromatozne arterije, kao što bi neki tehnološki superopremljeni vodoinstalater rešio problem zapušenog odvoda. Oni koriste hemikalije da bi ubrzali krvotok u zoni holesterolskog začepljenja, a kada to ne uspe, koriste balon ili čak i laser za razbijanje začepljenja. Odskora, praktikuje se pažljivo prišivanje nove cevi kako bi se zaobišlo začepljeno mesto u arteriji. Pravi način lečenja ovakvih stanja/bolesti ne leži u «instant» fizičkom rešenju, već u ponovnom organizovanju energetskih polja koja upravljaju ćelijskim izrazom ove disfunkcije.

Postoji aspekt ljudske fiziologije koji lekari još nisu razumeli i koji nevoljno priznaju. Ova dimenzija ljudske fiziologije je domen Duha u smislu njegove povezanosti sa fizičkim telom. Spiritualna dimenzija je energetska baza svega živog, zato što je energija duha odgovorna za pokretanje fizičke mreže. Nevidljiva veza između fizičkog tela i finih sila duha ključ je razumevanja unutrašnjeg odnosa između materije i energije. Kada naučnici počnu da razumevaju pravi odnos između materije i energije, približiće se razumevanju odnosa čovečanstva i Boga.

Nauka koja se ubrzano razvija približiće ljudski rod razumevanju energetske medicine. Vibracijska medicina pokušava da isceli bolest i preobrazi ljudsku svest primenom energetskih modela koji upravljaju fizičkim izrazom života. U daljem toku otkrićemo da je sama svest jedna vrsta energije koja je bitno povezana sa ćelijskim izrazom fizičkog tela. Kao takva, svest je činilac koji trajno učestvuje u zdravlju i bolesti. Energetska medicina kao nauka budućnosti možda ima odgovore koji će pomoći doktorima da reše tajnu pitanja zašto neki ljudi ostaju zdravi dok drugi stalno boluju od različitih bolesti.

Kada lekari dođu do dubljeg razumevanja odnosa između tela, uma, duha i prirodnih zakona koji njima upravljaju na planeti, tada će se pojaviti istinska holostička medicina. Mi smo zaista mikrokosmos u makrokosmosu, kako su to od vajkada shvatali filozofi Istoka. Principi u okviru mikrokosmosa često odražavaju veće principe koji vladaju u makrokosmosu. Modeli uređenja u prirodi ponavljaju se na mnogim hijerarhijskim nivoima. Ako bismo mogli da shvatimo univerzalne zakone koji su izraženi u materiji na mikro nivou, bilo bi nam lakše da razumemo kosmos u celini. Kada ljudi budu istinski shvatili fizičku i energetsku strukturu svog uma i tela, biće mnogo bliže razumevanju prirode univerzuma i kreativnih sila koje ih povezuju sa Bogom.

Čudo laserske svetlosti: holografija kao novi model stvarnosti

Da bi se razumela ajnštajnovska medicina, možemo iskoristiti saznanja o svetlosti, pogotovo o laserskoj svetlosti. Laserska svetlost, koja se primenjuje u laserskoj tehnologiji i holografiji, je veoma posebna vrsta svetlosti koja se još naziva koherentna svetlost. Koherentna svetlost je veoma uređena, u njoj se svi svetlosni talasi kreću uređeno kao vojnici koji paradiraju. Laserska svetlost ima brojne primene u nauci, medicini i industriji. Video diskovi, fiberoptička telekomunikacija i laserska hirurgija oka danas su uobičajene primene koherentne laserske svetlosti. Studije slika koje su nastale primenom laserske svetlosti kako bi se osvetlila materija nazivaju se holografijom. Hologram je specijalna trodimenzionalna slika stvorena modelom energetske međuveze. Hologrami su, tako, demonstracija jedinstvenih principa u prirodi koji pokazuju da svaki njen deo sadrži suštinu celine. Hologram nam obezbeđuje jedinstveni model koji nauci pomaže da razume energetsku strukturu univerzuma kao i višedimenzionalnu prirodu ljudskih bića.

Hologram nastaje slanjem jednog laserskog zraka kroz optičku jedinicu – razdelnik zraka, kako bi se stvorila dva zraka koji potiču iz istog izvora. Jedan od zraka, označen kao «referentni zrak», prolazi kroz difuziono sočivo usled čega se jako tanak zrak širi u snop svetla koji podseća na snop baterijske lampe.

Ovaj zrak se zatim preko ogledala usmerava ka neeksponiranoj fotografskoj ploči. U međuvremenu, drugi zrak, označen kao «radni zrak», prolazi kroz slično difuzujuće sočivo kao i referentni zrak. Razlika između ta dva zraka je u tome da se svetlost radnog zraka koristi za osvetljavanje objekta koji je fotografisan. Svetlost radnog zraka odbija se od objekta, i pada na fotografsku ploču.

Ono što se dešava na fotografskoj ploči jeste osnova holografije kao i novog načina poimanja univerzuma. Kada se čist, neometan referentni zrak sretne sa reflektujućom svetlosti radnog zraka, stvara se model međuveze. Ovaj model interferencije stvara talase koji su nastali mešanjem i interakcijom ova dva zraka.

Taj model interferencije nastao laserskom svetlošću i zabeležen na fotografskom filmu čini fenomen koji zovemo hologram. On je potpuno drugačiji od fotografije nastale korišćenjem obične nekoherentne svetlosti.

Dijagram 1Stvaranje holograma (str. 46 originalnog teksta)LaserRazdelnik zrakaRadni zrakReferentni zrakDifuzno sočivoModel energetske interferencijeObijena svetlost radnog zrakaHolografska ploča

Model interferencije je fenomen za koji postoji toliko jednostavnih primera u prirodi. Jedan prost primer ovoga jeste model interferencije koji nastaje kada istovremeno bacite dva kamena u mirnu vodu. Svaki kamen stvara seriju koncentričnih talasa koji se kreću od središta ka spolja. Kada se dve grupe koncentričnih talasa sretnu, dolazi do interakcije i formiranja modela interferencije.

Ova matrica je, principijalno, slična modelu interferencije koji nastaje ukrštanjem laserskih zraka ispred fotografske ploče. Fotografska emulzija zadržava model interferencije, i tako nastaje hologram. Ono što je zapanjujuće u vezi ovog filma jeste to da je usmeravanjem čistih zraka laserske svetlosti slične svetlosti referentnog zraka kroz hologram, moguće videti trodimenzijalnu sliku objekta snimljenog radnim (odbijenim) zrakom. Ustvari, preko referentnog zraka, hologram ponovo stvara radni zrak onako kako je snimljen u modelu interferencije na filmu. Radni zrak, koji je svetlost koja je bila u interakciji sa fotografisanim objektom, u okviru svojih promenjenuh talasa čuva podatke o interakciji sa tim objektom.

Hologrami su istinski trodimenzionalni. Određeni hologrami omogućavaju da se projektovana slika posmatra sa svih strana, odzgo i odozdo, kao da je stvarna. Druga izuzetna osobenost holograma jeste da je moguće odseći mali deo holografskog filma, postaviti ga naspram laserske svetlosti i videti celokupnu, nenarušenu, trodimenzionalnu sliku fotografisanog objekta.

Dijagram 1 ilustruje nastanak hologramske slike jabuke. Kada se ovaj hologram, posmatra pod nekoherentnom svetlošću, kao što je svetlost standardne kućne sijalice, jabuku je nemoguće videti. Posmatrač vidi samo mutni obris, nastao kao proizvod laserskog modela interferencije. Ako se holografski film posmatra osvetljen laserskom koherentnom svetlošću, on reprodukuje referentni zrak koji je pomogao stvaranje modela interferencije, tako da se jabuka u potpunosti trodimenzionalno prikazuje. Ako se mali deo filma holografske jabuke odseče i posmatra osvetljen laserskom svetlošću, moguće je videti umanjen ali celovit prikaz jabuke.

Razlog za ovo je činjenica da je hologram jedan energetski model interferencije. U okviru ovog modela svaki deo sadrži celinu koju sačinjava. Zato je moguće uzeti hologram jabuke, iseći film na pedeset delova, i svaki od tih delova bi posmatran kroz lasersku svetlost otkrivao jednu minijaturnu jabuku.

Dijagram 2Model interferencije nastao bacanjem dva kamena u mirnu vodu(str. 47 originalnog teksta)

Ovaj holografski model omogućava nove načine razumevanja ajnštajnovske medicine, i omogućava potpuno nov način posmatranja univerzuma. Korišćenjem holografskog modela, moguće je doći do zaključaka do kojih se ne bi moglo doći korišćenjem deduktivnog mišljenja i logike.

Pedest malih jabuka nastalih iz pedeset delića fotografije jedne jabuke daleko prevalizilazi predviđanja koje bi neko mogao da napravi korišćenjem pretpostavki njutnovskog univerzuma. Kako onda primeniti holografsku teoriju u razumevanju fenomena prirode? Najjednostavnije je početi sa samim ljudskim telom.

Dijagram 3Holografski princip: svaki deo sadrži celinu iz koje je izdvojen (str. 48 originalnog teksta)Hologram jabuke: model interferencije snimljen na filmuSvaki deo holograma će prikazati sliku cele jabukeDeo holograma LaserLaserska svetlost: referentni zrak dešifruje hologram

«Kako je gore, tako je i dole»: holografski princip u prirodi

Na jednom sasvim simboličkom nivou, holografski princip da se «celina sadrži u svakom njenom delu» može se primeniti na ćelijsku strukturu svih živih bića. Naučna otkrića na polju ćelijske biologije su pokazala da svaka ćelija sadrži kopiju DNK lanca, sa dovoljno informacija da se napravi celo ljudsko telo. Ovo saznanje je osnova za eksperimente kloniranja živih ćelija. Za stvaranje duplikata niže žive forme, kao što je na primer žaba, primenjuju se tehnike kloniranja u kojim se uklanja DNK materijal iz oplođenog žabljeg jajašca, i zamenjuje DNK materijalom iz jezgra ćelije odrasle žabe. Pošto uputstva u svakoj ćeliji tela imaju istu bazu podataka kao i u svim ostalim ćelijama, moguće je proizvesti potpuno istu žabu bez primene polne reprodukcije. Ovo je vrsta tehnološkog bezgrešnog rođenja. Potencijal genetskog koda je izražen u povoljnoj sredini kao što je oplođeno jaje. Činjenica da svaka ćelija u ljudskom telu sadrži informacije za stvaranje kompletnog duplikata tog tela odražava holografski princip po kojem je celina sadržana u svakom njenom delu.

Holografski princip takođe može da pomogne u razumevanju bioenergetskih polja povezanih sa psiho-hemijskom strukturom ljudskog tela. Nauka je dosad puno učinila na razjašnjavanju prirodnog rasta, razvoja i obnove živih sistema. Glavni pomak napred desio se sa dešifrovanjem genetskog koda u jezgru žive ćelije. Jezgro je po svemu sudeći, kontrolni centar kompleksnih procesa i interakcije unutar ćelije i među ćelijama. Naše razumevanje hromozome koji sadrže DNK u jezgru ćelije je proširilo naše znanje o fenomenu ćelijske reprodukcije, rasta i razvitka primitivnih embrionskih ćelija u specijalizovane ćelije koje izvršavaju specifične funkcije u telu. Ipak naše znanje o DNK još uvek nije na dovoljno visokom nivou da bismo mogli da objasnimo kako diferencirane ćelije u ljudskom fetusu koji se razvija zauzimaju odgovarajuće mesto u telu gde će izvršavati specijalizovane funkcije.

Razmotrimo proces rasta i razvoja ljudskog bića od stadijuma tek oplođenog jajeta. U trenutku začeća, spermatozoid se sreće sa jajnom ćelijom, tako omogućavajući početak celokupnog procesa rasta. Sjedinjavanjem spermatozoida i jajne ćelije nastaje ćelija koja u sebi sadrži pola očevih i pola majčinih hromozoma. Ovaj genetski materijal obezbeđuje informacije neophodne za konačni nastanak novog ljudskog bića. Novonastala ćelija zatim počinje proces deobe i uskoro postaje zbijena mala lopta koja se sastoji od velikog broja nediferenciranih bezobličnih ćelija. Nekim čudom ove bezoblične ćelije počinju da poprimaju oblik nerava, kostiju, mišića i ćelija vezivnog tkiva, i premeštaju se na svoje zacrtane pozicije kako bi funkcionisale kao celovito ljudsko telo.

Da bi se popunile biološke informacije koje nedostaju, napravimo analogiju sa dečijim bejzbol timom i razvojem ljudskih ćelija. Uzmemo grupu različite male dece i napravimo od njih koherentnu funkcionalnu grupu: bejzbol tim. Pretpostavimo, dalje, da su ta deca školarci, da su u stanju da čitaju, i da imaju ograničenu moć koncentrisanja. Da bi se ta deca naučila da igraju bejzbol, prvo moramo da izaberemo kapitena tima koji će dodeljivati odgovarajuće zadatake svakom igraču. Kapiten svakom članu tima predaje brošuru pod naslovom «Kako se igra bejzbol». Pošto deca imaju ograničenu moć koncentrisanja, svakome je data brošura u kojoj su stranice koje se ne tiču njihovog zadatka prekrivene tamnim papirom. Igrač na prvoj bazi dobija brošuru u kojoj su prekrivene sve stranice osim stranica «Kako biti igrač na prvoj bazi», i tako dalje za svakog igrača.

Ova analogija se odnosi na čoveka u ranoj fazi razvoja. Kao i kod dečijeg tima, ljudski razvoj počinje sa grupom sićušnih nediferenciranih komponenti – u ovom slučaju ćelija. Nalik brošuri «Kako se igra bejzbol» koja je podeljena igračima, svaka ćelija iz «centralne biblioteke» dobija brošuru «Kako se gradi i održava ljudsko biće». Ova biblioteka se nalazi u sastavu DNK genetskog koda u jezgru svake ćelije. Ćelija čita genetski kod pomoću procesa koji se naziva transkripcija. Tokom transkripcije informacije sa DNK se prenose ili kopiraju na pomoćni RNK molekul pomoću kojeg se kasnije pažljivo sastavljaju različiti funkcijski i strukturni protein u ćeliji. DNK je obmotana specijalnim proteinima koji se zovu histoni i ne-histoni čija funkcija je uporediva sa tamnim papirom iz brošure za bejzbol. Ovi jedinstveni proteini onemogućavaju transkripciju genetskog koda u delovima koji se ne odnose na funkcionisanje određene ćelije u kojoj se DNK nalazi. Na primer, u mišićnoj ćeliji u razvoju svi delovi genetskog koda DNK, osim onih sa instrukcijom «Kako biti mišićna ćelija», su skriveni. Ovaj proces se zove diferencijacija ćelija. Isto je sa nediferenciranim igračem kome je dat izvestan zadatak ili pozicija u igri. Ta ćelija (igrač) sada ima specifične funkcije.

Najsavršenije savremeno znanje iz molekularne biologije i DNK potpuno objašnjava kako ovaj proces diferencijacije nastaje u ćelijama u razvoju u čovečijem embrionu. DNK sadrži sve informacije neophodne da za upućivanje svake ćelije u to kako tačno da obavlja određeni zadatak, kako da proizvodi svoje proteine, itd. Ono što DNK ne objašnjava jeste kako te nove diferencirane ćelije putuju do za njim predviđenih mesta u bebinom telu koje se razvija. Da bismo razumeli kako ovaj proces funkcioniše, moramo se vratiti na bejzbol analogiju.

Ostavili smo naše male igrače u trenutku kada su se oni tek razišli kućama gde će čitati svoje brošure i proučavati zadatke koji su im povereni kako bi uspešno igrali koherentnu i organizovanu igru bejzbola. Dobro su se upoznali sa zadacima i pravilima igre, ipak i dalje nedostaje jedan važan sastojak kako bi igra počela. Nedostajući element je igralište sa bazama za igru. Da bi se igrao bejzbol, tim se mora orijentisati na polju za igru. Izraz «polje» je pažljivo izabran u ovoj analogiji, on je više od metafore u slučaju ljudskog bića u razvoju. Vrlo je verovatno da je prostorna ćelijska organizacija uređena trodimenzionalnom mapom koja propisuje kako uobličeno telo treba da izgleda. Ova mapa ili kalup predstavlja funkciju bioenergetskog polja koje prati fizičko telo. Ovo polje ili «etersko telo» je holografska energetska matrica koja sadrži kodirane informacije za prostornu organizaciju fetusa kao i uputstva za ćelijsku obnovu u slučaju oštećenja organizma u razvoju. Sve je više naučnih dokaza, iako nepoznati većini naučnika, koji svedoče u prilog hipoteze o takvoj holografskoj telesnoj energiji.

Naučni dokazi: potraga za eterskim telom

Najraniji dokazi koji potkrepljuju postojanje holografske telesne energije izloženi su u radu neuroanatomiste Harolda S. Bura na Univerzitetu Jejl1 tokom 40-ih godina prošlog veka. Bur je proučavao oblik energetskog polja oko živih biljaka i životinja. Neki od Burovih radova ticali su se oblika električnog polja koje okružuje daždevnjake. Ustanovio je da daždevnjaci poseduju energtsko polje koje se, grubo gledano, svojim oblikom poklapa sa oblikom odrasle životinje. Takođe je otkrio da to polje ima električnu osu koja se prostire od mozga duž kičmene moždine.

Bur je želeo da precizno ustanovi kada se ova električna osa prvi put pojavljuje u razvoju životinje. Počeo je da mapira polje u sve ranijim fazama daždevnjakovog razvoja. Bur je otkrio da električna osa nastaje u stadijumu neoplođenog jajeta. Ovo otkriće je bilo u suprotnosti sa zvaničnom biološkom i genetičkom teorijom njegovog vremena.

Dijagram 4Površina električnog potencijala(str. 52 originalnog teksta)Obratiti pažnju na centralnu osu

Bur je imao teoriju da je električna osa koja se poklapa sa nervnim sistemom odraslog daždevnjaka ista kao i osa koja postoji kod neoplođenog jajeta. Istraživanje u kojem je očekivao da će pronaći dokaze za svoju teoriju uključivalo je proceduru «markiranja». Pošto vodozemci kao što je daždevnjak polažu veoma velika jaja, bilo je moguće koristiti mikroskope za posmatranje i označavanje električnih osa neoplođenih jaja. Bur bi ubrizgavao sićušne kapi tamnog neizbrisivog mastila u aksijalni deo jajeta koristeći se mikropipetom. Otkrio je da tamno mastilo uvek postaje deo mozga i kičmene moždine razvijenog daždevnjaka.

Bur je još eksperimentisao sa električnim poljem oko sićušnih semenki. Prema rezultatima istraživanju, električno polje oko mladice nije bilo istog oblika kao polje zrele biljke. Podaci do kojih je Bur došao sugerisali su da je svaki organizam u razvoju predodređen da prati razvojnu matricu i da je takva matrica generisana individualnim elektromagnetnim poljem organizma.

Savremena istraživanja potvrđuju Burovu teoriju o razvojnim bioenergetskim poljima. Sve je više dokaza koji govore u prilog holografske prirode tih bioenergetskih polja koji su dobijeni eksperimentalnim radom u oblasti elektrografske fotografije. Elektrografija, ili Kirlijanova fotografija, je tehnika po kojoj se živi objekti fotografišu u prisustvu električnog polja visoke frekvencije, velike voltaže i male amperaže. Pionir ove tehnike bio je ruski istraživač Semjon Kirlijan2 po kome je proces dobio ime. Kirlijanovo prvo istraživanje počelo je ranih 40-ih, otprilike u isto vreme kada je Bur merio elektromagnetno polje oko živih objekata.

Oba naučnika su razvila eksperimentalne tehnike koje su bile u stanju da mere promene energetskog polja živih sistema. Bur je u svom pristupu koristio standardne voltmetre i dobijao podatke u obliku mikrovoltažnih nivoa. Kirlijan je proučavao isto električno polje tela, ali je njegova elektrografska tehnika prevodila Burova električna merenja u vizuelne karakteristike

električne korone. Bur i Kirlijan su otkrili da oboljenja kao što je rak uzrokuju značajne promene u elektromagnetnom polju živog organizma. Bur je došao do ovog otkrića merenjem površine kože voltmetrom. Kirlijan je napravio snimke pražnjenja korone tela kako bi potvrdio promene energetskog polja usled bolesti. Otkako je Kirlijan razvio novi pristup posmatranja tela biljaka i životinja pomoću elektrografije, mnogi drugi istraživači, uključujući autora ove knjige, potvrdili su dijagnostički potencijal zapisa elektrofotografske tehnike.

Elektrofotografija (u svom osnovnom obliku) bazira se na posmatranju fenomena poznatog kao pražnjenje korone. Električno uzemljeni objekti u električnom polju visoke frekvencije karakteristično prikazuju varnično pražnjenje koje se dešava između objekta i elektrode koja stvara polje. Izraz «pražnjenje korone» je nastao nakon posmatranja pražnjenja oko kružnih objekata, gde raspored varnica po ivici objekta nalikuje spoljnoj koroni sunca tokom pomračenja. Kada se parče fotografskog filma postavi između objekta i elektrode, varnično pražnjenje je snimljeno na emulziji. Korona je rezultat traga elektronskog pražnjenja koji predstavlja milione elektrona koji jure od objekta ka fotografskoj ploči pred kojom se objekat nalazi. U zavisnosti od vrste korišćenog filma i energetskih karakteristika generatora električnog polja, na elektrofotografskoj slici se zapažaju divne boje i šare varnica što se naziva «Kirlijanova aura».

Postoje mnogobrojni biofizički faktori kao što su temperatura, vlažnost, lokalna mikrosredina, pritisak, itd. koji fizički mogu uticati na konačno pražnjenje.3 Uprkos mnogim promenljivim vrednostima koje utiču na sliku, mnogu istraživači su uspeli da dobiju relevantne biološke informacije sa slike električne korone koja okružuje prste ljudske ruke. Obrazac pražnjenja korone ljudskih prstiju otkriva značajnu dijagnostičku informaciju koja se odnosi na prisustvo raka,4 cistične fibroze,5 i drugih bolesti kod osoba čiji su prsti fotografisani.

Od korone vrhova prstiju još zanimljivije su lepe korone različitih oblika listova. Jedinstveni fenomen zabeležen elektrofotografijom, koji je naročito važan za našu diskusiju o bioenergetskim matricama rasta, jeste «efekat fantomskog lista». Ovaj efekat se može posmatrati kada se gornja trećina lista odseče i uništi. Preostali deo lista se fotografiše na elektrofotografski način. Pregledom elektofotografije amputiranog lista, otkriva se slika celog neoštećenog lista. Amputirani deo se i dalje pojavljuje na fotografiji, iako je deo lista koji nedostaje fizički uništen.

Skeptični naučnici su pokušali da daju mnogobrojna fizička objašnjenja ovog fenomena. Kritičari su predlagali da je fantomski efekat nastao usled vlage koju list ostavi na fotografskoj ploči. Kit Vagner, istraživač sa Univerziteta države Kalifornija, čini se da je uspešno opovrgao ovaj skepticizam.6 Vagnerove elegantne elektrografske studije pokazuju da se fantomski deo lista i dalje može fotografisati kroz prozirnu barijeru od pleksiglasa koja se postavlja na mesto gde fantom treba da se pojavi. Fantom nalik duhu se stalno pojavljivao, iako vlaga nije mogla da prođe kroz plastičnu barijeru.7

Značaj fantomskog lista: etersko telo kao hologram

Suština efekta fantomskog lista je u tome da određena vrsta organizovanog enegetskog polja interaguje sa elektronima iz korone, preostalog dela lista u fantomskoj zoni. Ova interakcija se registruje kao organizovani plan pražnjenja. Ovaj plan pražnjenja zadržava prostorni integritet i organizaciju dela lista koji nedostaje. Alen Detrik8 je obavljao eksperimente sa fantomskim

listom u kojima su obe strane fantoma snimljene fotografisanjem amputiranog lista sa obe strane. To bi bilo isto što i odsecanje vrhova prstiju, a zatim elektrografsko snimanje lica i naličija šake. Jedna slika bi pokazala fantomske otiske prstiju, dok bi druga prikazala fantomske nokte. Trodimenzionalne spiritualne ili organizacione osobine takvog biološkog energetskog polja bi bile holografske prirode. Još jači dokaz koji potkrepljuje ovu ideju nalazimo u nedavnim istraživanjima elektrografskim tehnikama snimanja.

Istraživanja I. Dumitreskua iz Rumunije, koja se zasnivaju na tehnikama skeniranja zasnovanim na elektrografskom procesu, daju novu dimenziju efektu fantomskog lista. Dumitresku je isecao kružne rupe u lišću i potom ih je slikao elektrofotografskim metodom. Na razvijenoj slici se u rupi pojavljivao identičan mali list sa rupom u svom središtu (videti dijagram 5).9 Manji list se pojavljivao u kružnoj rupi velikog lista. Dumitreskuov fenomen podseća na holografsku fotografiju jabuke koju smo pomenuli ranije u tekstu. Kada je deo holograma jabuke odsečen i zasebno posmatran na laserskoj svetlosti, prikazivala bi se mala cela jabuka. Baš ovo isto se desilo u Dumitreskuovom eksperimentu! List se pojavio u listu! Dumitreskuovi rezultati sa efektom fantomskog lista kao da potvrđuju holografsku prirodu organizovanog energetskog polja koje okružuje žive organizme.

Dijagram 5Fenomen fantomskog lista(str. 55 originalnog teksta)prema fotografiji I. Dumitreskua

U metafizičkoj literaturi, ovo energetsko polje koje okružuje i prožima žive organizme naziva se «etersko telo». Kaže se da je etersko telo jedno od mnogih tela koja doprinose konačnom izrazu ljudske forme. Etersko telo je po svemu sudeći matrica energetske interferencije koja je slična hologramu. Spekuliše se o tome da bi se primena holografskog modela mogla još proširiti. Možda je sam univerzum jedan gigantski «kosmički hologram». Drugačije rečeno univerzum je nesamerljiva matrica energetske interferencije. S obzirom na njegove holografske karakteristike, svaki deo univerzuma ne samo da sadrži već i doprinosi informaciji o celini. Kosmički hologram, u manjoj meri podseća na holografsku nepomičnu fotografiju zamrznutu u vremenu, a više na video-traku dinamički promenljivu u vremenu. Ispitajmo teorijske dokaze takvog holografskog univerzuma.

Novosti iz sveta fizike čestica: materija kao zamrznuta svetlost i njena primena u medicini

Postoji ezoterijska izreka koja glasi: «kako je gore, tako je i dole». Jedan nivo razumevanja ove rečenice jeste da stvari na mikroskopskom nivou preslikavaju događaje na makroskopskom nivou. Dalje tumačenje bi bilo da dok počinjemo sebe potpunije da razumevamo (dole), to nam omogućava da bolje razumemo svet oko sebe (gore).

Ispitajmo svet iz perspektive jedne ćelije. DNK u jezgru kodira strukturno-fizički izraz ćelijske aktivnosti. Ali DNK je samo informativno uputstvo koje sadrži informacije koje određeni ćelijski

činioci moraju da slede. Ti činioci su enzimi, proteinski radnici koji svakodnevno obavljaju mnogobrojne biohemijske zadatke. Enzimi katalizuju određene hemijske reakcije da bi stvorili strukturu putem molekularnog sjedinjavanja ili da bi obezbedili elektrohemijsku vatru koja pokreće ćelijske motore i na kraju zadržala efikasnost funkcionisanja celog sistema. Enzimi su sastavljeni od proteina, koji su skup aminokiselina u končastoj formi nalik raznobojnoj brojanici. Različiti elektrostatični pozitivni ili negativni naboji utiču na lance aminokiselina, čine da se lanci privlače ili odbijaju i tako formiraju trodimenzionalnu strukturu. U centru ove makromolekularne strukture nalazi se «aktivno mesto» gde je hemijska reakcija katalizovana. DNK molekul kodira i utvrđuje sekvencijalno mesto svake aminokiseline u genetskoj strukturnoj memoriji proteina.

Znamo da su molekuli skupovi još manjih delova koje nazivamo atomima. Tek u poslednjem veku zapadna tehnologija je napredovala toliko da može da odgovori na pitanje «Šta su atomi?». Doznali smo da se atomi sastoje od još manjih delova a to su: elektroni, neutroni i protoni. Sva materija je sačinjena od bezbrojnih rasporeda atomskih i subatomskih čestica kao što su elektroni. Pitanje je šta JE zapravo elektron?

Ovo pitanje je čitav jedan vek raspirivalo vatrene rasprave među naučnicima. Odgovor na ovo fundamentalno pitanje presudan je za razumevanje atoma i univerzuma uopšte. To je ujedno i prekretnica u razvoju poimanja fizike i jedinstvenog koncepta «komplementarnosti». Komplementarnost je koncept po kome svet više nije samo crn i beo već se sastoji od mnogo nijansi sive boje. To je koncept koji prihvata mirnu koegzistenciju dve naizgled različite, ili čak suprotne, osobenosti u istom objektu. Nigde komplementarnost ne nalazi bolju primenu i ne proizvodi veću zbrku kao u objašnjavanju osobenosti elektrona.

Početkom XX veka, naučnici su zapazili da se u izvesnim eksperimentima elektroni ponašaju kao minijaturne bilijarske kugle. Međusobno su se sudarali i odbijali, nalik kuglama koje se odbijaju o ivice bilijarskog stola. Po mišljenju njutnovskih mehanističkih fizičara, ovo je predvidljivo ponašanje čestica. Zabuna nastaje kada se u daljim eksperimentima konstatuje da se elektroni ponašaju više nalik svetlosnim talasima. Čuveni primer čudnog ponašanja elektrona gde oni podsećaju na talase jeste «eksperiment sa dvostrukim otvorim». Ovaj eksperiment demonstrira prolazak jednog elektrona kroz dve rupe simultano. Bio je to nezamisliv podvig za malu bilijarsku kuglu koju je elektron trabalo da predstavlja. Još jedan test pokazuje da kada se dva zraka elektrona usmere jedan u drugoga, oni se zaista odbijaju jedan od drugoga kao bilijarske kugle. Talasi, ali ne i čestice, mogu proći kroz dva prozora istovremeno. Šta su na kraju elektroni, koji naizgled imaju oba svojstva? Ispostavlja se da elektroni istvremeno prikazuju komplementarno ponašanje talasa i čestica. Dve međusobno isključive osobine energije i materije se nalaze u jednom elektronu. Ovo je prava suština principa komplementarnosti. Elektron nije ni samo čestica ni samo energija. On ima elemente i jednog i drugog. Neki fizičari su razrešili dilemu konceptualno određujući elektron kao «energetski paket».

Talasno/čestična dualitet subatomskih čestica kao što su elektroni odražava odnos energije i materije koji je, početkom XX veka, prvi objasnio Albert Ajnštajn svojom čuvenom jednačinom E=mc2. Materija i energija su poznati kao uzajamno zamenljivi i uzajamno promenljivi. To znači da je materiju moguće pretvoriti u energiju, ali da je isto tako moguće energiju pretvoriti u materiju. Iako fizičari to još uvek nisu postigli u laboratorijskim uslovima, ova pojava je

posmatrana i fotografski zabeležena u oblačnoj komori u eksperimentalnim nuklearnim postrojenjima.

Kosmički zrak – foton svetlosti visoke energije – pri prolasku pored teškog atomskog jezgra, ostavlja otisak na filmu dok se spontano pretvara u par čestica/antičestica. Foton menja formu kako bi postao dve istovetne čestice. Energija doslovce postaje materija. Ovo je obrnuto od onoga što se dešava kada se sretnu materija i antimaterija i ponište jedna drugu, čime se oslobađa ogromna količina energije.

Ova promena svetlosti u materiju i obrnuto, predstavljala bi zanimljiv događaj sličan pretvaranju jabuke u pomorandžu, a potom pomorandže u jabuku. Ali da li mi stvarno vidimo dve potpuno različite supstance? Ne posmatramo li možda događaj koji bismo pre mogli da poistovetimo sa promenom stanja neke primarne univerzalne supstance (npr. led koji se pretvara u vodenu paru, voda koja iz tečnog stanja prelazi u čvrsti led)? Ova interpretacija baca novo «svetlo» na talasno/čestičnu prirodu čestice kao što je elektron.

Razmotrimo primer fotona visoke energije od kojeg nastaju dve čestice. U trenutku prelaska energije u materiju foton (kvant elektromagnetne energije ili svetlosti) usporava kako bi postao čestica. Čineći to foton dobija određene karakteristike koje se pripisuju čvrstim telima (npr. masu), zadržavajući i dalje neke talasne karakteristike. Ove talasne karakteristike su skrivene, osim u određenim eksperimentima u kojima se zraci elektrona posmatraju kao zraci fotona, na primer u elektronskom mikroskopu. Jednostavno rečeno, paket svetlosti je usporen i zamrznut. Ova čestica zamrznute svetlosti može se videti kao minijaturna matrica energetske interferencije, ili kao energetsko polje mikrokosmosa koje zauzima beskrajno mali prostor. Tako vidimo kako makroskopska iluzija čvrstih tela nestaje kada se stvar pogleda iz prespektive subatomske čestične fizike. Svemu tome treba dodati činjenicu da se atom uglavnom sastoji od praznog prostora. Sićušne čestice koje ispunjavaju ovu prazninu su u biti zamrznuti paketi svetlosti. Gledano na mikrokosmičkom nivou, sva materija je zamrznuta svetlost!

Dijagram 6Nastanak materije iz energije(str. 59 originalnog teksta)Foton visoke energije (kosmički zrak)Elektron i pozitron se spiralno kreću u suprotnim smerovima u magnetnom polju ElektronPozitron

Materija je sačinjena od veoma kompleksnih, beskrajno organizovanih energetskih polja. Kombinacije su uređene «zakonima prirode» koje fizičari žele da otkriju. Izraz «polja u poljima» je adekvatan ovom teorijskom modelu. Ako ga primenimo na žive sisteme, ćelijska matrica fizičkog tela može se smatrati kompleksnom matricom energetske interferencije prožetom organizujućim bioenergetskim poljem eterskog tela. Ovo shvatanje materije kao specijalizovanog energetskog «polja» predstavlja revoluciju u mišljenju i centralnu temu i bazu za diskusiju celokupne ove knjige. To je i tačka razlaza konvencionalnog «njutnovskog medicinskog pristupa» i onoga što ja nazivam «ajnštajnovska» paradigma isceljivanja: praktična primena ovog

jasnijeg razumevanja suštine ljudskih bolesti. Energetska medicina predstavlja sistematski prilaz baziran na ajnštajnovskoj paradigmi lečenja. Energetska medicina pokušava da stupi u vezu sa primarnim finotvarno-energetskim poljima koja čine osnovu i doprinose funkcionalnom izrazu fizičkog tela. Dok je njutnovski farmakokinetički pristup baziran na odnosima enzima i receptora, ovaj novi energetski model će omogućiti doktorima da konceptualizuju sistem isceljivanja koji funkcioniše na primarnom nivou finotvarne energije.

«Kako je gore, tako je i dole»: univerzum kosmičkog holograma

Vraćajući se našoj diskusiji o materiji kao seriji kompleksnih i međusobno prožetih energetskih polja, moglo bi se reći da je materija jedna vrsta matrice energetske interferencije. Naša pretpostavka je da je «etersko telo» energetski holografski kalup koji upravlja rastom i razvojem fizičkog tela. Mnogi smatraju da je etersko telo telo sačinjeno od materije – takozvane «eterske materije». U ovom slučaju, materija je visokofrekventne prirode. Dakle, čestice vibriraju na većoj frekvenciji pa se eterska materija drugačije opaža. Upamtite, ako materija ima karakteristike slične svetlosti, onda je moguće da materija ima frekvencijske karakteristike. Materija u takozvanom «fizičkom univerzumu» je naprosto materija određene gustine ili niže frekvncije.

Eterska materija se u istočnjačkoj ezoterijskoj literaturi pominje kao «fina tvar», ili materija manje gustine od fizičke, materija više frekventne prirode. Etersko telo čini se da je fini pandan fizičkog tela, možda pomalo nalik fantomskom listu. Naše etersko telo je matrica energetske interferencije sa karakteristikama holograma. Vrlo je verovatno da postoje finotvarni elementi koji prate fizički univerzum i koji su sačinjeni od materije više frekvencije. Ako se matrica energetske interferencije jednog tela ponaša kao hologram, ne predstavlja li možda matrica energetske interferencije univerzuma jedan beskonača kosmički hologram? Ako je to istina, onda prema holografskom principu gde svaki deo sadrži celinu, postoje duboke implikacije koje govore da se informacije čuvaju u naizgled praznom prostoru oko nas! Činjenica da je neograničena količina informacija inkorporirana u strukturi univerzuma sve više zaokuplja teorijske umove, npr. dobitnika Nobelove nagrade fizičara Dejvida Bouma.10 Boum je izneo ubedljive naučne argumente za ono što on naziva «zamršeni red» holografskog univerzuma. U takvom univerzumu, viši nivoi reda i informacija mogu biti holografski zapisani u strukturi svemira i materiji/energiji.

Ako zaista postoji takav kosmički hologram, onda svaki deo univerzuma sadrži informacije o nastanku čitavog kosmosa. Za razliku od statičnog holograma, kosmički hologram je dinamički pokretan sistem koji se menja sa svakom mikrosekundom. Uslovljeni događajima u malim fragmentima holografske matrice energetske interferencije koji utiču na celokupnu strukturu u isto vreme, postoji neverovatna povezanost svih delova holografskog univerzuma. Ako posmatramo Boga kao «sve što postoji», onda bi, kroz holografsku povezanost svemira, Bog bio istovremeno u kontaku sa svim stvorenim. Na kraju se, naravno, postavlja pitanje kako da dopremo do informacija o kosmosu zapisanih u strukturi svemira u nama i oko nas. Kako se dekodira kosmički hologram? Budući da svi zauzimamo po parčence zemljišta u univerzumu, svi u neku ruku posedujemo «deo istine». Možemo li da uhvatimo iniformacije koje se emituju? Da li smo uopšte posedujemo pravi radio-prijemnik preko kojeg bi mogli da pratimo emitovani program?

Ova vrsta holografskog razmišljanja može da objasni neka od uspešnih istraživanja u «vidu na daljinu» na Stenfordskom istraživačkom institutu u Palo Altou u Kaliforniji.11 Vid na daljinu je termin koji su stvorili Rasel Targ i Harold Putov, dva laserska i kvantna fizičara koji su vršili ova interesantna istraživanja. Osobe sa sposobnošću vida na daljinu izdvojeni su u sobe zajedno sa posmatračima gde su dobili zadatake da opišu daleke geografske lokacije nasumce izabrane tokom eksperimenta. Na lokacijama se nalazio drugi učesnik u eksperimentu u isto vreme kada se od videlaca tražilo da opišu udaljeno mesto. Mnogi su bili u stanju da do detalja opišu izabranu udaljenu lokaciju. U određenim slučajevima, «zvezde», kao što je Ingo Svan, bili su u stanju da pored izabrane lokacije, koja inače nije ucrtana u geografske mape, opišu i tačne vremenske prilike na samoj izabranoj lokaciji za vreme eksperimenta. Gospodin Svan, umetnik iz Njujorka, učestvovao je u istraživanju koje je dalo verodostojne podatke o posmatranju na daljinu Jupitera, Marsa i Merkura. Gospodin Svan i još jedan daroviti videlac, Harold Šerman, bili su u stanju da daju tačne podatke o planetarnim uslovima na Jupiteru i Merkuru koje su tek kasnije mogle da potvrde satelitske misije koje je napravila NASA. Neki od planetarnih podataka dobijenih pomoću «vidovnjačkih svemirskih sondi» su bili u suprotnosti sa zvaničnim astrofizičkim predviđanjima. Nekoliko godina kasnije, satelitski telemetrijski podaci potvrdili su ono što su Svan i Šerman videli.

Da li je moguće da osobe sa ovakvim spoznajnim mogućnostima počinju da dešifruju svoj deo kosmičkog holograma? Zapamtite, svaki deo hologram sadrži informacije o celini. S obzirom da je kosmički hologram dinamična matrica energetske interferencije, on se stalno menja u vremenu. To objašnjava kako je Svan bio u stanju ne samo da opiše ostrvo u Indijskom okeanu (gde se takođe nalazila tajna francusko-sovjetska meteorološka stanica) već i vremenske prilike na ostrvu u tom trenutku.

Kosmički hologram je najverovatnije sastavljen od preklapajućih matrica energetske interferencije sa mnogo različitih frekvencija. Svaka frekventno specifična holografska matrica nosila bi informacije jedinstvene prirode koje se odnose na karakteristike frekvencijskog domena. Na primer, postojala bi podmatrica univerzalnog hologama sastavljena od međuodnosa frekvencijskih matrica iz oblasti «fizičke» materije nasuprot «eterskoj» materiji. Poimanje ovog frekvencijskog holograma omogućilo bi dobijanje informacija o fizičkoj strukturi i površini planeta, kao eksperimentu gde je Svan opisao Saturn i Merkur. Uključivanje u «etersku» frekvenciju kosmičkog holograma omogućilo bi uvid u informacije o «eterskoj» višoj dimenzionalnoj prirodi iznad fizičke ravni.

Kosmički hologram se može posmatrati kao spoj mnogih prepletenih frekvencija holograma, od kojih svaka sadrži informaciju o nešto drugačijoj prirodi univerzuma. Interesantna analogija se može napraviti sa našim posmatranjem univerzuma kroz optički teleskop, pomoću X-zraka ili kroz radioteleskop. Fotografija zvezde napravljena optičkim teleskopom može biti maglovita i neinteresantna u poređenju sa izuzetnom slikom nastalom korišćenjem energetskog spektra X-zraka. Različiti tipovi sprava za posmatranje mogu biti usmereni na isti prostor u svemiru, i mogu otkrivati potpuno drugačije slike pogledu neopreznog astrologa. Različitost podataka će nastati usled razlike u frekvencijskim opsezima sprava kojima se svemir posmatra. Odatle proizilazi da postoje mnogi nivoi frekventno specifičnih informacija koje se mogu dešifrovati kako bi se sagledao deo kosmičkog holograma. Priroda dekodiranih informacija će zavisiti od frekvencijskog opsega primljene energije, kao i od veštine i osetljivosti posmatračevog perceptivnog mehanizma.

Činjenica da su svi (od domaćica do generala u Pentagonu) koji su testirani u Stenfordu mogli da vide na daljinu ukazuje na to da svi ljudi imaju potencijal da dopru do informacija koje se nalaze u kosmičkom hologramu. Vid na daljinu je jedinstven primer kako istraživanja unutrašnjeg prostora mogu dovesti do otkrivanja spoljnog prostora. Ove i druge vidovnjačke mogućnosti su deo proširenog repertoara ljudskog potencijala koji naučnici tek počinju da otkrivaju. Viša stanja svesti, kao što su ona demonstrirana u eksperimentima vida na daljinu, mogu biti od presudnog značaja za razumevanje i dešifrovanje holografskog univerzuma.

Holografski model nam omogućava da sagledamo strukturne informacije na nivou jedne ćelije kao i na nivou kosmičkog uređenja. On nam omogućava da na jedinstven način sagledamo skrivene kvalitete materije kako na mikroskopskom tako i na makroskopskom nivou. Na mikronivou, ćelije živih organizama pokazuju organizacione principe koji dokazuju da svaki deo sadrži u sebi celinu. Informacije se na sličan način nalaze u konvencionalnom hologramu. Na višem organizacionom nivou, rast čitavog organizma organizuje nevidljiva eterska matrica koja je nalik hologramu u njegovoj trodimenzionalnosti. Elektrografija «fantomskog lista» potvrđuje da, unutar matrice ovog energetskog polja, svaki deo sadrži u sebi informaciju o celini.

Hologrami su bazirani na jedinstvenim karakteristikama obrazaca energetske interferencije. Fizičari su se složili da su subatomske čestice kao što su elektroni ustvari minijaturne slike energetske interferencije. S obzirom da su ovi gradivni elementi fizičkog univerzuma slike energetske interferencije, oni mogu da imaju holografske karakteristike. Ako se hologram može stvoriti slikom interferencije na subatomskom nivou i nivou celine organizma (kao u eterskom telu), odatle sledi da holografski principi mogu da obezbede interakciju na makroskopskom nivou celog univerzuma. Na taj način, holografski principi koji organizuju strukturu i informacije sadržane u ljudskom telu mogu se ogledati u matricama uređenja celokupnog univerzuma.

Univerzum prikazuje uzlaznu strukturnu hijerarhiju zasnovanu na organizacionim matricama koje se ponavljaju na mikro- i makronivoima. Na primer, elektroni koji kruže oko atomskog jezgra podsećaju na minijaturni solarni sistem. Druge takve matrice, kao što su holografske strukture, takođe se mogu naći na kosmičkom nivou. Ovo je jedna moguća interpretacija izraza «kako je gore, tako je i dole».

Da li je moguće ekstahovati smislene podatke dekodiranjem holografskih informacija na makro- i mikronivoima organizacije univerzuma? Istraživanja vida na daljinu ukazuju na to da ljudska svest ima potencijal da vidi i dekodira informacije skrivene u holografskoj strukturi na mnogim nivoima. Usmerena, fokusirana svest kao što je ona iz uspešnih eksperimanata sa vidom na daljinu može imati kvalitete slične odgovarajućem koherentnom laserskom zraku koji se koristi za dešifrovanje standardnog holograma.

Običnu nekoherentnu svetlost proizvodi npr. standardna kućna sijalica. Nekoherentna svetlost se kreće bez reda, sa svetlosnim talasima usmerenim na sve strana. Prosečna ljudska misao može da se smatra nasumičnom i nekoherentnom. Sa druge strane, laserska ili koherentna svetlost je jako fokusirana, sa svim svetlosnim talasima organizovanim poput vojnika koji marširaju na paradi. Kada bi energija koju proizvodi kućna sijalica bila koherentna, laserski zrak bi verovatno bio toliko jak da bi mogao da napravi rupu u čeličnoj ploči. Analogija bi mogla da se prenese na koherenciju misaonog procesa (povećanje koherencije moždanih talasa). Pored toga što je

laserska svetlost jako fokusirana i organizovana, ona je u stanju da dekodira hologram. Postoje dokazi koji ukazuju da povećana koherencija moždanih talasa može biti u vezi sa vidovnjačkim sposobnostima kao što su psihokineza i vid na daljinu. Naučne studije transcendentalne meditacije potvrđuju ovu hipotezu «koherencije». Kod osoba koje se dugo bave meditacijom otkriveni su moždani talasi učine povećane energetske koherencije tokom vidiovnjačkih seansi (koji se nazivaju sidiji).12 Drugi istraživači su takođe otkrili definitivno pomeranje frekvencije moždanih talasa ka delta/teta opsegu (1-8 ciklus/sekundi) zajedno sa povećanom sinhronizacijom moždanih hemisfera za vreme vidovnjačkog rada.13,14

Ključni princip je da koherentna svest može da ispolji osobine koje prevazilaze standardne osobine svesti. Napredak od nekoherentne nasumične misli ka koherentnoj svesti može biti podjednako velik kao i prelaz sa kućne sijalice na blistavu energiju laserskog zraka. Ostvarivanjem ovog izuzetno fokusiranog stanja svesti mogli bismo da otkrijemo i ono što je obično nesvesno ili latentne ljudske sposobnosti. Meditacija i druge mentalne discipline mogu da pripreme ili «programiraju» fizički i «finotvarno-energetski» hardver našeg sofistikovanog nervnog sistema kako bismo mogli da pristupimo višim nivoima informacija. Ove tehnike bi omogućile selektivno uključivanje prijemnika mozga/uma na specifični frekvencijski opseg energetskog unosa, što podseća na treženje željene stanice na radiju.

Postizanje ovih specijalizovanih stanja svesti omogućilo bi osobi da pristupi hijerarhijskom nivou informacija skrivenih u strukturi polja materije/energije, kao i samog univerzuma. Proširena ljudska svest bila bi najvažniji alat za istraživanje holografskog univerzuma i višedimenzionalnog ljudskog bića. Studije vida na daljinu, kao one obavljene na Stenfordskom Univerzitetu, upućuju na skriveni i neistraženi potencijal koji ljudska bića poseduju. Kako ljudska svest bude napedovala u razvoju ovih jedinstvenih potencijala, počećemo da prihvatamo i razumemo principe energetske medicine i skrivena čuda holografskog univerzuma.

Zaključak poglavlja

Novi energetski principi za novo doba

Medicina koja je usmerena ka razumevanju energije i vibracija, kao i njihovog uticaja na molekularnu prirodu ravnoteže u organizmu, naziva se još i vibracijska medicina. Vibracijska medicina je u pravom smislu reči ajnštajnovska medicina, s obzirom da nam je Ajnštajnova jednačina omogućila ključni uvid u razumevanje energije i materije i njihove jednakosti. Aktuelni model medicine je i dalje njutnovski po svojoj prirodi s obzirom na to da se farmakološka terapija zasniva na biomolekularnom/mehanističkom pristupu. Hirurgija je još više zasnovana na njutnovskim mehanističkim principima. Veštine isceljivanja moraju se poboljšavati u skladu sa novim uvidima iz sveta fizike i njoj srodnih nauka.

Medicina je na pragu otkrića skrivenog sveta nevidljivih energija koje će pomoći u dijagnostifikovanju i lečenju bolesti, i pružiće istraživačima nove uvide u skrivene potencijale

svesti. Eterski nivo energije će prvi otvoriti vrata neverovatnog sveta prosvetljenim naučnicima. Istrživači će otkriti da je etersko telo energetska matrica razvoja koja upravlja rastom i razvojem kao i disfunkcijom i smrću ljudskog bića. Zasnovana na naprednim uvidima prosvetljenih istraživača, medicina će otkriti da da je korren mnogih bolesti na eterskom nivou.

Razumevanje naše višedimenzionalne prirode i primena finotvarno-energetske medicine će udaljiti savremenu medicinu od lekova i hirurgije i približiti je manje traumatskom, prirodnijem načinu lečenja. Pored toga, priznavanje naše veze sa tim energetskim sistemima više frekvencije će konačno dovesti do stapanja religije i nauke, a naučnici će početi da prepoznaju duhovnu dimenziju ljudskog bića i zakone ispoljavanja životne sile. «Holistički» trend u medicini na kraju će navesti lekare da shvate da je uslov zdravlja ljudskog bića puna integrisanost tela, uma i duha.

Oblici kristalizovanja energija u materiju zavise do finih formi izraza koje već postoje na eterskom i višim nivoima višedimenzionalnog univerzuma. Energija i materija eterskih nivoa vibracija imaju važnu ulogu u vođenju izraza životne sile kroz raznovrsne prirodne forme. Ovo shvatanje će biti pokretačka sila sledećeg velikog otkrića u medicini – otkrića načina na koji naše etersko telo utiče na zdravlje i bolest. Ovaj važan uvid u etersku energiju/materiju mogao bi da otvori naučnicima put ka saznavanju povezanosti između ljudskog roda i Tvorca.

Holografski model i energetska baza materije daju nov podsticaj za razmišljanje poklonicima njutnovskog pogleda na svet. Mnogima će biti teško da to prihvate, ali takva je priroda nauke koja se razvija.15 Istraživanje načina na koji informacije mogu biti dešifrovane iz kosmičkog holograma na kraju će usloviti pojavu novih naučnih metoda koji će zavisiti od nivoa svesti naučnika. Pojaviće se posebne metodologije i oblasti istraživanja koje se nazivaju «state-specific sciences».16 To znači da će naučnici u budućnosti biti u stanju da svoju svest dovedu u naročito receptivno stanje, istovremeno usvajajući akademske temelje svojih nauka. Ako bi astrofizičari mogli da dekodiraju kosmički hologram, i istraže planete kao što je Ingo Svan demonstrirao, zamislite samo koliko bi to uvećalo naše razumevanje svemira.

Stanja svesti će u budućnosti biti važan alat za naučno istraživanje. Nove oblasti energetske medicine će zahtevati specijalizovani trening uma kako bi se ispitivala energetska struktura ljudskog tela. Medicinski razvoj u ovom pravcu će znatno uvećati mogućnosti fizičke dijagnostike, a rezultat toga će biti brže otkrivanje bolesti u odnosu na konvencionalne metode koje se danas koriste. Mogućnost da se oseti finotvarno-energetsko polje ljudi biće umnogome uvećana tehnološkim napretkom u polju elektrografskog snimanja. Međutim, naša sposobnost percepcije će verovatno još mnogo godina biti ispred tehnologije. Ključ praktičnog ostvarenja jeste otkriće metoda koji će nas naučiti kako da koristimo naše natčulne perceptivne veštine. Kada bolje ovladamo našim skrivenim prirodnim potencijalom ljudskog uma, približićemo se pronicanju u finotvarno-energetske elemente višedimenzionalnog univerzuma.

Ova knjiga predstavlja pokušaj da se predstavi koherentan model za razumevanje finotvarno-energetskih struktura ljudskog tela. Ona daje racionalnu osnovu sa koje je moguće razumeti drevne sisteme lečenja kao i buduće metode energetske dijagnostike i energetskog isceljivanja. Glavni koncept ovog novog načina razmišljanja je prihvatanje da smo mi višedimenzionalna bića. Mi smo više od mesa i kostiju, ćelija i proteina. Mi smo bića u dinamičkoj ravnoteži sa univerzumom energije i svetlosti mnogih različitih frekvencija i formi. Sastavljeni smo od kosmičkog materijala, koji je kako smo videli, ustvari zamrznuta svetlost. Mistici su vekovima

posmatrali ljudska kao bića od svetlosti. Tek danas nauka počinje da shvata osnovnu premisu ove izjave.

U ovom poglavlju sam pokušao da predstavim energetske osnove koje će pomoći čitaocu da razume ostatak knjige. Svako naredno poglavlje nadovezuje se na zaključak prethodnog. U izvesnom smislu, ova knjiga je udžbenik energetske medicine, kao i ilustrovana istorija njenog razvoja kroz vekove. Ove lekcije vibracijske medicine konačno demonstriraju kako je lečenje sredstvima kao što su cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja i homeopatija, uopšte moguće, i kako je zasnovano na razumevanju naše finotvarno-energetske anatomije. Mnoge osobe koriste ekstrakte, eliksire i homeoterapiju, no malo ko razume suštinu njihove primene.

Prva četiri poglavlja ove knjige predstavljaju pokušaj da se postavi osnovu za razumevanje višedimenzionalnog ljudskog bića. Ona su sinteza eksperimenata i otkrića koji nikada ranije nisu skupljeni na jedno mesto, niti su posmatrani na način koji bi potkrepio argument da smo sastavljeni od fizičkih i finotvarno-energetskih komponenti. Postoji čitav jedan nivo finotvarno-energetske anatomije koji je potpuno nepoznat doktorima i zdravstvenim radnicima čiji posao je da leče celo ljudsko biće. Utičući na te finotvarno-energetske puteve kojima se kreće životna sila mnogi alternativni lekari postižu uspehe u lečenju ljudskih bolesti.

U V i XI poglavlju raspravljaće se o drevnim i modernim sistemima finotvarno-energetske dijagnostike i isceljivanja, razmatraće se akupunktura, radionika i isceljivanje kristalima. Efikasnost svakog od ovih alternativnih medicinskih pristupa je u uticaju na različite komponente naše finotvarno-energetske anatomije, kao što je etersko telo. Naša fizička forma je usko povezana sa eterskom i drugim finotvarnim slikama energetske interferencije koje određuju protok životne sile. Kada se odnos između viših vibracijskih energija i fizičke materije razjasni, bićemo u stanju da razumemo obrazac koji utiče na protok životne sile kroz fizičko telo. Principi energetske medicine će na kraju dokazati svoju efikasnost zato što oni pozitivno utiču na puteve finotvarne-energije u ljudskom telu. Ti putevi uključuju sistem akupunkturnih meridijana, čakre i etersko telo. Ovi malo poznati energetski sistemi doprinose konačnom fizičkom izrazu ljudske forme kako u zdavlju tako i u bolesti. Tek kad budemo u stanju da razumemo ulogu koju ti sistemi imaju u održavanju fiziološke ravnoteže shvatićemo odnos između «celovitosti» i «bolesti».

Posednja dva poglavlja knjige integrišu i predviđaju pravac u kome će se medicina kretati u budućnosti. To je uvod u načine na koje će se vršiti medicinska praksa u budućnosti. Naše unutrašnje razumevanje Ajnštajnove fizike u budućnosti će poslužiti kao osnova razvoja i primene tehnika dijagnostike i lečenja koje će prevazići današnja njutnovska ograničenja.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Većina ortodoksnih pristupa lečenju, uključujući lekove i hirurgiju, zasnovana je na njutnovskom stanovištu da je ljudsko telo kompleksna mašina.2. Prema ajnštajnovskom stanovištu vibracijske medicine ljudsko telo je višedimenzionalni organizam sačinjen od fizičkog/ćelijskog sistema koji je u dinamičkom odnosu sa kompleksnim regulatornim energetskim poljima. Vibracijska medicina pokušava da leči bolesti manipulišući

tim finotvarno-energetskim poljima tako što se energija usmerava u telo, umesto da se manipuliše ćelijama i organima pomoću lekova i hirurgijom.3. Holografski princip kaže da svaki deo sadrži informacije o celini. Ovaj princip se ogleda u činjenici da svaka ćelija ljudskog tela sadrži DNK bazu podataka potrebnih za izgradnju čitavog ljudskog tela.4. Etersko telo je holografsko energetsko polje ili matrica koja nosi informacije o rastu, razvoju i obnavljanju fizičkog tela. Dok geni u DNK usmeravaju molekularne mehanizme koji upravljaju razvojem svake ćelije, etersko telo upravlja prostornim odvijanjem genetskog procesa.5. Na kvantnom nivou subatomskih čestica, sva materija je bukvalno zamrznut, partikularizovano energetsko polje (npr. zamrznuta svetlost). Kompleksni agragati materije (tj. molekuli) su ustvari energetska polja. 6. Kao što svetlost ima određenu frekvenciju ili frekvencije, tako i materija ima frekvencijske karakteristike. Što je frekvencija materije viša, materija je manje gusta, i ima više osobina «finotvarne materije». Etersko telo je sastavljeno od materije sa višom frekvencijom od fizičke materije, otuda se ta materija naziva finotvarnom materijom.7. Sam univerzum može biti ogromna slika energetske interferencije istih karakteristika kao hologram. Dešifrovanjem malog dela ovog holograma, možemo doći do informacija o čitavom univerzumu. Selektivno fokusiranje svesti putem vidovnjačkog uključivanja može imati potencijal za dekodiranje holograma univerzuma.8. Kretanje životne sile kroz fiziološke/ćelijske sisteme vođeno je finim obrascima eterskog tela kao i frekvencijski višim unosom u ljudski energetski sistem. Razne vrste vibracijskog isceljivanja, kao što su homeopatija, cvetni ekstrakti i kristali, mogu da utiču na ove fine obrasce kako bi se poboljšalo ljudsko funkcionisanje i izlečile bolesti.

II Poglavlje

Njutnovska protiv аjnštajnovske medicine: istorijski pogled na umeće i nauku isceljivanja

Lečenje lekovima je najsavrašeniji vid bolničkog lečenja danas. Ovaj prefinjeni pristup lečenju bolesti je zasnovan na njutnovskoj mehanici “bilijarske kugle”, molekularnoj biologiji, interakciji receptora i farmakokinetici. Danas se lekovi koje je stvorio čovek proizvode u laboratorijama, a zatim se precizno doziraju pacijentima. Da bi se procenila efikasnost leka, doktori će pažljivo posmatrati odnos doze leka i njegovog terapeutskog uticaja na stanje pacijenta. Naučni napredak farmakološke medicine izbacio je iz upotrebe nekada standardne prirodne i biljne lekove.

Njutnovski model terapije sintetičkim lekovima omogućava doktorima da daju pouzdana predviđanja efekta leka, kao i da eliminišu određene neželjene posledice – ali po koju cenu? Verovatno postoje određeni faktori energetskog lečenja koji su izostavljeni tokom naučne transformacije lečenja biljem u lečenje lekovima. Verovatno je došlo vreme da integrišemo ajnštajnovski pogled na materiju kao energiji u naš sistem borbe sa bolešću. Ajnštajnovski pogled na materiju kao energiju daje nam nove razloge da preispitamo isceliteljske karakteristike prirodnog bilja iz kojeg se sintetički lekovi i proizvode. Da bismo razumeli zašto je medicina

ostala fokusirana na njutnovskom modelu, trebalo bi istražiti istoriju i razvoj terapije lekovima od njenog početka.

Biljna medicina: počeci terapije lekovima

Savremeni lekari često biljnu medicinu smatraju primitivnim načinom lečenja. Slika koju većina lekara naučnika ima o travarima jeste da su oni tradicionalni iscelitelji ili “vračevi”. U pravoj “medicini iz džungle” koja se praktikuje u izvesnim plemenskim zajednicama u lečenju određenih bolesti koriste se različite biljke i korenje svojstveni geografskom regionu. Iako je ovo osnovna karakteristika umeća isceljivanja u raznim afričkim plemenima danas, to je takođe slika medicinske prakse u Evropi i Aziji u proteklim vekovima.

Jedan od najstarijih poznatih zapisa koji opisuju primenu biljne medicine je Pen Ts’ao. Ovaj dokument koji je nastao oko 2800. godine pre Hrista napisao je drevni kineski travar i sadrži spisak 366 biljaka korišćenih za lečenje različitih bolesti. Verovatno najpoznatiji udžbenik rane biljne medicine je Materia Medica. Delo je nastalo u prvom veku posle Hrista, napisao ga je Pedanije Dioskorid, vojni hirurg iz Male Azije.1 U svojoj knjizi De Materia Medica («O lekovitim tvarima»), Dioskorid je pokušao da sabere sve tada dostupne medicinske informacije o biljnim lekovima u jedan informativni tekst. U svakoj jedinici obrađivana je po jedna biljka sa detaljnim opisom njenih lekovitih odlika, malim crtežom biljke, preporukom na koji način biljku treba pripremiti za medicinsku upotrebu, u kojoj dozi, i napomenom o mogućoj toksičnosti.

Sa istorijske tačke gledišta, biljna medicina predstavlja sam temelj modernih terapija lekovima. Biljke sadrže različite aktivne hemikalije koje imaju određene fiziološke efekte u zavisnosti od date doze. Mnogi od lekova koji se danas koriste bazirani su na bilju koje su rani iscelitelji/lekari koristili za lečenje bolesti. Naučna istaraživanja iz farmakologije su potvrdila mnoga blagotvorna dejstva koja se pripisuju biljkama čija upotreba je rasprostranjena. Savemeni lekari su tek odskora počeli da razumevaju promenljivi molekularni mehanizam blagotvornog dejstva aspirina.

Klasičan primer pozajmica iz stare biljne medicine predstavlja list pustikare i njena glavna aktivna supstanca, digitalis. Travari poznog XVIII veka su znali da je list pustikare efikasan u lečenju nagomilavanja tečnosti u organizmu usled oboljenja srca. Kasnije, naučnici XX veka otkrivaju da je digitalis, aktivni sastojak lista pustikare, odgovoran za blagotvorno dejstvo biljke na srčani rad. Primenom modernih istraživačkih tehnika, doktori počinju da razumeju način na koji digitalis blagotvorno utiče na obolelo srce na ćelijskom i molekularnom nivou. Zahvaljujući velikom napretku tehnologije i organske hemije, digitalis (ili pre njegova sintetička zamena, digoksin) danas se proizvode u laboratorijama. Savremeni lekari se pre odlučuju za čisti sintetički lek i zanemaruju prirodni izvor digitalisa. Primena sintetičkog digoksina omogućava da se daju tačne doze leka u zavisnosti od telesne težine pacijenta i njegovih godina. Nivo leka u krvi se može precizno nadgledati kako bi se postigao maksimalan učinak. Na neki način, terapija lekovima predstavlja rafinisan oblik biljne medicine. Ekstrakcijom aktivnih supstanci iz poznatih lekovitih biljaka, same biljke se zamenjuju tabletama ili «napicima» koji sadrže sintetičku verziju aktivnih sastojaka biljke.

Zamerka koju je moguće uputiti savremenom farmaceutskom pristupu ako ga uporedimo sa pristupom biljne medicine, jeste da sama biljka sadrži toliko mnogo različitih supstanci da je

ponekad jako teško razlikovati i izdvojiti sve fiziološki i terapeutski blagotvorne supstance. Kada pacijent uzme pilulu koja sadrži jednu aktivnu supstancu, on može bili uskraćen za celokupno blagotvorno dejstvo koje bi imao primenom originalne lekovite biljke. Ovi dodatni sastojci biljke mogu učiniti da se tretirana bolest lakše izleči. Nažalost, malo je dostupnih naučnih radova koji se bave upoređivanjem lečenja bolesti biljnim lekovima i lekovima sintetisanim iz istih tih biljaka.

Činjenica je da postoji veliki broj različitih lekovitih supstanci, čija koncentracija u različitim uzorcima prikupljenog bilja varira. Davanjem precizno izmerene količine čistog leka, mnogo je lakše izračunati i primeniti odgovarajuće doze leka u skladu sa različitim parametrima, godinama starosti, telesnom težinom, površinom tela pacijenta. Takođe, mnogo je lakše predvideti dejstvo leka kao svesti na najmanju moguću meru njegovu toksičnost u odnosu na datu količinu. Oba učenja imaju svoje argumente, ako se efekti leka posmatraju samo kroz njegovo doziranje. Homeopatija, ogranak biljne medicine, daje dodatne razloge zašto originalna biljka može biti blagotvornija od hemijski sintetizovanog leka.

Homeopatska medicina: radikalni korak napred u odnosu na bilje

Otkriće i razvoj homeopatske medicine pripisuje se brilijantnom nemačkom lekaru Samuelu Hanemanu (1755-1843).2 Razočaran i nezadovoljan medicinom svog vremena on je razvio sistem lečenja baziran na jedinstvenom principu “klin se klinom izbija”. Ovaj princip nalazimo u starogrčkim medicinskim spisima, to je princip koji je prisutan u nemačkoj narodnoj medicini Hanemanovog vremena. Njegov novi sistem lečenja zasnivao se na otkriću uticaja kore stabla kinina na malariju.

U Hanemanovo vreme malarija se lečila kininom. Glavni simptom malarije je groznica koja se naizmenično pojavljuje i povlači. Haneman je eksperimentisao na sebi uzimajući doze kinina nekoliko dana uzastopno. Na njegovo iznenađenje, kinin je izazivao iste malarične simptome – groznica koja se javlja na mahove. Drugim rečima, lek za malariju je kod zdrave osobe koja ga je uzimala proizvodio simptome malarije. Ovo otkriće ga je navelo da u medicinskim tekstovima svog vremena u potraži podatke o principu “klin se klinom izbija”. Svoja saznnja kasnije je formulisao u konceptu poznatom kao Zakon Sličnosti.

Haneman je zaključio da kinin leči malariju tako što u telu stvara “veštačku” bolest, nalik malariji, koja stimuliše i pokreće odbrambeni mehanizam tela. Ova telesna odbrana se aktivira po principima koji su u Hipokritovoj medicinskoj školi nazivani Vis Medicatrix Naturae. U prevodu, to su “isceliteljske moći prirode”. Ako je kinin funkcionisao na principu “klin-klinom” (lečenje bolesti lekom koji proizvodi simptome bolesti), onda se drugi lekovi mogu koristiti na isti način za lečenje drugih bolesti, čim se ustanovi njihov uticaj na zdravu osobu.

U žargonu homeopata, Haneman je izveo «proveru» leka – biljne supstance, kinina. Najčešći simptomi dobijeni po unosu kinina su groznica koja se javlja na mahove. Odatle, groznica i druga fizička stanja uzrokavana lekom ukazuju na dejstvo kinina. Još jedan izraz se koristi za opisivanje skupa simptoma – homeopatska “slika leka” Slika leka je portret idealizovane osobe koja je uzela lek koji se ispituje. Slika opisuje kompleks svih simptoma, fizičkih, emocionalnih i mentalnih. Slika leka obično je rezulat skupa najčešćih simptoma koji su se pojavili kod velikog

broja osoba koje su uzele lek. Može da zvuči smešno, ali zvanični lekari bi ovaj skup najčešćih simptoma smatrali skupom propratnih a ne terapeutskih dejstava leka! Prema Zakonu Sličnosti, Haneman je zaključio da je bolesnika moguće izlečiti upoređivanjem njegovog kompleksa simptoma sa slikom određenog leka. U cilju lečenja velikog broja tada prisutnih bolesti, on je morao da zna slike mnogih lekova. Haneman je pokušao da nađe pouzdane dokaze drugih terapeutskih supstanci u cilju šire primene svog novog sistema lečenja.

Kao profesor Univerziteta u Lajpcigu, Haneman je pokrenuo seriju eksperimenata sa grupom zdravih studenata (večitih zamorčića nauke) koja je uzimala doze određene biljke ili druge supstance kako bi se njihovo dejstvo potom snimalo. Svaki student je vodio detaljne beleške o reakcijama: fizičkim, emocionalnim i mentalnim. Najčešći simptomi kod većine osoba koje su uzimale supstancu predstavljali su potvrdu delotvornosti leka koji je ispitivan. Zasnovana na potvrdama leka (najčešćim reakcijama na svaki lek), nova Materia Medica počela je da se razvija. Indikacije za lekovitu primenu određenog biljnog leka određene su pomoću simptoma koje je biljka izazvala kod zdrave osobe.

Prema ovom novom principu “klin-klinom”, kinin je bio idealan za lečenje malarije zato što je izazivao malarične simptome kod zdrave osobe. Homeopatski lek se bira za lečenje bolesti kod pacijenta na osnovu njegove mogućnosti da izazove “totalni kompleks simptoma” kod inače zdrave osobe. Ovo se ne može poistovetiti sa sabiranjem lekova koji kumulativno izazivaju sve simptome kod pacijenta. (Kasnije ćemo videti da je ovo jedna od glavnih razlika između zvanične i homeopatske medicine).

Interesantna stvar kod kompleksa simptoma sastavljenih od strane homeopate jeste da mentalni i emocionalni simptomi imaju isti ako ne i veći značaj od fizičkih simptoma. Moderni lekari često čine potpuno suprotno, dajući veći značaj fizičkim a ne mentalnim i duhovnim simptomima. Iz ove perspektive, homeopatija je jedna od prvih holističkih medicinskih disciplina koja je ukazala na promene duha i tela u potrazi za odgovarajućim lekom.

Po načelima Zakona Sličnosti, Haneman je počeo praktično da leči pacijente. Svaki put je birao lek koji bi kod zdrave osobe izazvao simptome koje ima konkretni pacijent. Pacijenti bi često u početku imali pogoršanje simptoma (takozvana “kriza lečenja”), da bi posle toga bolest potpuno nestajala. Haneman je odatle izveo zaključak da njegovi lekovi izazivaju bolest kod pacijenta, nalik onoj od koje pacijent već boluje, koja stimuliše prirodne telesne odbrambene mehanizme.

Haneman je sa velikim uspehom tretirao mnoge bolesti koristeći se principom “klin-klinom”. Tokom svoje medicinske prakse on je došao do još jednog otkrića. Pacijentima su u sklopu eksperimenata davani razređeni lekovi, a na njegovo iznenađenje pokazalo se da se efikasnost leka povećava sa povećanjem stepena razređenosti leka!! Ponovno razređivanje činilo je lekove još efikasnijim. Haneman je ovu tehniku nazvao “potencijacija”. Veoma razređeni rastvori homeopatskih supstanci su nanošeni na tablete mlečnog šećera, da bi ih pacijenti mogli uzimati. Homeopatski lekovi su ponekad bili toliko razređeni da se dešavalo da nijedan molekul originalne biljke ne budem prisutan! Hanemanova zapažanja povećane efikasnosti manje koncentrovanih lekova svakako protivreče mnogim prihvaćenim principima farmakokinetike u pogledu odnosa doze i efikasnosti leka!

Moć homeopatskih lekova da imaju deluju a da ne sadrže merljive količine supstance neophodne za fiziološko dejstvo na prvi pogled izgleda nemoguće. U nedostatku teorijskog znanja, mnogi alopatski doktori rugaju se na račun lečenja pacijenata malim dozama leka koristeći šaljiv izraz “homeopatska doza” kada govore o zvaničnim lekovima koji su dati u neadekvatno maloj dozi nedovoljnoj za “lečenje”. Nedostatak vere u medicinu zasnovanu na beskrajno malim koncentracijama potiče iz nepokolebljivog verovanja u konvencionalne principe farmakokinetike i lečenja lekovima. Hanemanova zapažanja se ne uklapaju u njutnovske principe akcije i reakcije koji pokreću medicinu danas. Prema istraživanjima farmakokinetike, neophodna je značajna doza leka da bi se proizveo merljiv fiziološki efekat. Savremeni lekari su naučili da je za ostvarivanje terapeutskog dejstva na telesnim ćelijskim receptorima neophodno da lek bude dat u dozi koja će se pokazati u krvotoku.

Moguće je da supstanca nemerljive koncentracije ima efekta na fizičko telo. Homeopate veruju da mikrodoze interaguju sa čovečijim finotvarno-energetskim sistemom koji je povezan sa fizičkom ćelijskom strukturom. Kako je to moguće danas ne razumeju čak ni homeopate. Jedan od mogućih načina na koji homeopatska medicina deluje biće predstavljen ovde, ali pre toga je potrebno sprovesti malo istraživanje o nekim naizgled nepovezanim stvarima. To će poslužiti kao materijal će prikazati istoriju i osnov objašnjenja homeopatskih energetskih principa koji slede. Razumevanjem energetskih mehanizama homeopatije, lakše ćemo razumeti kako ostale medicine “finotvarne enegije” i “vibracija” funkcionišu. Iznenađujuće, prvo ćemo se pozabaviti fino energetskim svojstvima vode, najzastupljnije supstance na našoj planeti.

Čuda vode, i šta ih čini mogućim

Voda je veoma posebna supstanca. Ona pokriva dve trećine planete Zemlje. Takođe, ona sačinjava 99% molekula koji čine ljudsko telo. Osnovna fizička svojstava vode dobro su ispitana, ali se veoma malo zna o finotvarno-energetskim svojstvima vode. Većina početnih dokaza o tim specijalnim svojstvima potiče iz studija o efektima “lečenja polaganjem dlana” obavljenih tokom 60-ih godina XX veka. Od svih istraživanja iz tog perioda, najznačajniji je rad dr Bernarda Grada obavljen na Univerzitetu «McGill» u Montrealu.3

Grad je želeo da otkrije da li parapsihički iscelitelji, ukoliko isključimo ubeđenje pacijenata i “neobičnu sklonost” iscelitelja, zaista imaju energetski uticaj na pacijente. On je želeo da odvoji fiziološki emocionalni efekat (takozvani placebo) od pravog finotvarno-energetskog efekta na žive sisteme. Da bi proučavao ovaj fenomen, on je izveo niz eksperimenata sa biljkama i životinjama kao zamenom za ljudske pacijente kako bi eliminisao poznati efekat ubeđenja. Jedan od najznačajnijih Gradovih radova je eksperiment sa semenom ječma. Da bi stvorio “bolesnu biljku-pacijenta”, Grad je potapao seme ječma u slanu vodu, za koju je poznato da ometa rast. Grad je zahtevao od iscelitelja da obavi tretman na zatvorenom sudu sa slanom vodom u koji je kasnije stavljano seme. Seme ječma je ubacivano u sudove sa slanom vodom, pri čemu je sa “1” obeležen sud sa netretiranom vodom, a sa “2” sud sa vodom koju je tretirao iscelitelj. Samo je Grad znao da napravi razliku između dve boce.

Seme je podeljeno u dve grupe, onu koja je potopljena u vodu koja je tretirana i onu koja je potopljena u vodu koja nije tretirana. Salinitet je praćen, seme je stavljeno u inkubator i posmatrani su procesi klijanja i rasta. Izračunavan je i poređen napredak u klijanju dve grupe.

Grad je otkrio da seme koje se nalazilo u vodi koju je tretirao iscelitelj mnogo bolje klija od onog koje se nalazilo u običnoj slanoj vodi. Posle klijanja, seme je zasađeno i dalji rast se nastavio u sličnim uslovima za sve biljke. Nakon nekoliko nedelja, visina, veličina lista, težina i sadržaj hlorofila biljaka je upoređen. Grad je otkrio da su biljke čije je seme bilo u vodi koju je iscelitelj tretirao imale veći sadržaj hlorofila i bile teže. Eksperiment je ponovljen više puta u istoj laboratoriji sa istim pozitivnim rezultatima. Kada je u javnosti predstavljen Gradov rad, u drugim laboratorijama u Sjedinjenim Državama uspešno su reprodukovani njegovi rezultati uz pomoć različitih iscelitelja.

Vođen postignutim uspehom, Grad je ponovio isti eksperimentalni protokol kako bi testirao druge finotvarno-energetske efekte na rast semena. Od naročitog interesa bio je Gradov eksperimet gde je on stimulisao rast biljaka koristeći vodu tretiranu običnim magnetima! Iako su skeptični naučnici nagađali da su Gradovi iscelitelji imali skrivene magnete na rukama, osetljivi uređaji nisu mogli da otkriju magnetno polje oko ruku iscelitelja. Skorija istraživanja dr Džona Cimermana u kojima ke korišćen ultraosetljivi SQUID* za merenje magnetizma, otkrili su slabo ali značajno povećanje magnetnog polja oko ruku iscelitelja tokom procesa isceljivanja.4 Iako su signali koje su emitovale ruke iscelitelja bili na nivou pozadinskog šuma, ovi nivoi magnetizma su i dalje bili daleko slabiji od onih koje su proizvodili magneti koje je Grad koristio u svom eksperimentu. (Ovo otkriće će imati veliki značaj kada u nastavku budemo diskutovali o prirodi energetskog lečenja.)

Još jedna neobična varijacija Gradovog eksperimenta bila je davanje vode psihijatrijskim bolesnicima u ruke. Ta voda se posle koristila u eksperimentima sa semenom ječma. Zanimljivo je to da je voda koju su držali pacijenti koji su patili od jake depresije imala suprotan efekat u odnosu na vodu iscelitalja tako što je usporavala rast semena!

Zbog pozitivnog uticaja na rast Grad je vodu koju je tretirao iscelitelj podvrgao hemijskom testiranju kako bi video da li je došlo do bilo kakvih merljivih fizičkih promena. Voda koju je tretirao iscelitelj pokazala je značajne promene na analizi infracrvenim spektroskopom. Test je otkrio da se ugao atomskih veza neznatno promenio. Male promene u molekularnoj strukturi vode koju je tretirao iscelitelj izazvale su slabljenje vodonične veze između molekula vode. Testovi su potvrdili značajno smanjenje površinskog napona vode koju je tretirao iscelitelj, kao rezultat promenjene vodonične veze između molekula vode. Zanimljivo je to da je voda tretirana magnetom pokazala slično smanjenje površinskog napona kao i stimulativan uticaj na rast biljke.5

U studijama Daglasa Dina i Edvarda Brejma,6 zatim, u skorije vreme, Stefana Švarca i Edvarda Brejma, kao i drugih,7 ponovljena su Gradova otkrića promena u infracrvenoj spektrometriji i uglu veze u vodi koju je tretirao iscelitelj.

Ovaj materijal nije predstavljen toliko zbog njegovog značaja za parapsihičko isceljivanje koliko zato što ova otkrića objašnjavaju finotvarno-energetska svojstva vode. Ovo je ključna tačka koju su istraživači koji su se bavili isceliteljskim eksperimentima izostavljali. Ispostavlja se da voda može biti “napunjena” i da može “čuvati” različite tipove finotvarne energije. Finotvarna energija kako pozitivnog tako i negativnog dejstva može se čuvati, kako svedoče Gradove studije sa isceliteljima i bolesnicima koji pate od depresije. Tretirana voda je mogla da izazive merljive promene u fiziologiji i rastu biljke, iako vodi nisu dodate, niti su u njoj otkrivene fizičke

* «Superconducting Quantum Interference Device» – Superprovodna kvantna interferentna naprava

supstance. Tokom procesa energetskog pobuđivanja vode, iscelitelj nije imao direktan kontakt sa vodom koja je bila u zatvorenom sudu. Ruke iscelitelja su bile odvojene staklenim zidom suda u kojem se voda nalazila.

Ovi eksperimenti sa finotvarno-energetskim svojstvima vode značajni su za ispitivanja poznatih principa lečenja lekovima nasuprot nepoznatih mehanizama homeoterapije. Prema modernoj farmakokinetičkoj teoriji, pacijentu je važno dati toliko visoku dozu leka potrebnu za uspostavljanje terapeutskog nivoa leka u krvi. Efikasnost većine lekova zavisi od njegove doze. Sa druge strane, u homeoterapiji, što je lek razređeniji utoliko je potentniji. Rastvori lekova koji se koriste u homeoterapiji su toliko razređeni da često ne sadrže ni jedan molekul originalne supstance, a ipak imaju moćan isceliteljski efekat. Ovo izgleda paradoksalno s obzirom na to da je za postizanje odgovarajućih terapeutskih efekata potreban adekvatan broj molekula leka.

Iako slučajevi uspešnog lečenja bolesti pomoću homeopatskih lekova ovde nisu predstavljeni, mnogi lekari su dokumentovali slučajeve homeopatskog izlečenja fizičkih bolesti.8 Pod pretpostavkom da homeopatija deluje, suočavamo se dokazima koji se ne mogu objasniti trenutnim uzročno-posledičnim analizama njutnovske dinamike koje se primenjuju u farmakologiji. Nemoć njutnovskih teorija da objasne ove pojave ukazuje na to da su te teorije neadekvatne i nekompletne. Vraćajući se vodi koju je tretirao iscelitelj, izložen nam je slučaj koji ima sličnosti sa homeopatijom, gde medikament ne sadrži molekule leka a ipak ima lekovite moći. Da li je moguće da postoji nešto pored molekula leka u homeopatskim rastvorima i rastvorima koje su tretirali iscelitelji, što obezbeđuje terapeutsko dejstvo? Ajnštajnovski ili finotvarno-energetski model može dati objašnjenja za moguća lekovita svojstva ovih razređenih molekularnih rastvora.

Homeopatski model isceljivanja finotvarnom energijom

Da bismo razumeli kako homeopatija funkcioniše, prvo moramo da analiziramo određene aspekte homeopatske teorije i prakse. Takođe, moramo da preispitamo trenutne modele bolesti i ozdravljenja. Najbolje bi bilo da počnemo sa pripremom homeopatskih lekova (kako ih nazivaju praktičari ovog umeća).

Lekovi se uglavnom pripremaju tako što se prvo odabere odgovarajuća biljka (ili neka druga supstanca) i potopi u alkohol. Kap ove tinkture se meša sa vodom u razmeri 1:10 ili 1:100. (Rastvori koji su u odnosu 1:10 označavaju se sa “X”, a oni u odnosu 1:100 označavaju se sa “C”. Ubrzo ćemo ovo bolje razjasniti.) Posuda sa vodom se silovito mućka u procesu koji nazivamo “sukusija”.

Dijagram 7Pripremanje homeopatskog leka (str. 80 originalnog teksta)Biljka+AlkoholMolekularno razređivanjeHomeopatska potencija Primarna tinktura

Porast potencije leka

Uzima se jedna kap ovog rastvora i meša sa 10 ili 100 delova vode (u zavisnosti od sistema koncentracije koji se koristi). U razređivanju se uvek koristi isti odnos. Mućkanje se ponavlja, i još nekoliko puta se vrši razređivanje. Ova tehnika se naziva «potencijacija». Ova terminologija se objašnjava time da homeopatski lekovi što se više razređuju postaju lekovitiji. Za homeopatske lekove koji su pripremljeni na ovaj način kaže se da su «potencirani».

Rastvor koji je razređen 10 puta sa odnosom 1:10 naziva se 10X. Sličan rastvor razređen 10 puta sa odnosom 1:100 naziva se 10C. (Prava molekularna koncentracija 10X je 10-10. A 10C je zapravo 10-20.) Dobijena tečnost se nalije u flašu tableta laktoze (ili mlečnog šećera) da bi je pacijenti mogli konzumirati.

Ako se koristi odnos 1:100, onda posle 12 serija rastvaranja homeopatski farmaceut dolazi do rastvora sa približnom koncentracijom 10-24. Pošto je broj atoma u molu (molekulska težina hemijske supstance u gramima) približno 6×1023, to znači da 12. rastvor (12C) gotovo da nema ni jedan molekul originalne polazne supstance. Većina homeopatskih lekova se dobija posle 10 do 1000 razređivanja (od 10X ili 10C do 1M, u homeopatskom rečniku) koristeći gore navedeni proces potenciranja. Homeopatski stručnjaci smatraju da što je rastvor blaži utoliko je lek jači. Drugim rečima, lek sa koncentracijom 100X je jači od leka sa koncentracijom 10X. Paradoksalno, što je veća homeopatska jačina leka manja je šansa da se u njemu nađe ijedan molekul originalne supstance. (Ovaj podatak ne prestaje da izaziva burno negodovanje od strane savremenih lekara, jer kako jedan jedini atom leka može imati bilo kakvo fiziološko dejstvo na ljudsko telo?)

Ispitajmo proces pravljenja homeopatskog leka u svetlu uprvo objašnjenih finotvarno-energetskih svojstava vode. Znamo da je voda u stanju da čuva određene vidove finotvarne energije koji imaju merljivi uticaj na žive sisteme. Gradova istraživanja sa vodom koju su tretirali iscelitelji nam ovo lepo pokazuju. U procesu homeopatskog potenciranja, progresivno razređivanje uklanja molekularne elemente fizičke biljke i ostavlja samo finotvarno energetske kvalitete biljke u vodi. Aktivni deo leka u suštini nije fizički, što nam dodatno potvrđuje matematički propračun. Homeopatski lekovi su finotvarno-energetski lekovi koji sadrže energetsku frekvenciju ili «vibracijski potpis» biljke iz koje su nastali. Kako onda ti «vibracijski lekovi» utiču na bolesnika? Da bi smo to razumeli, moramo ponovo definisati bolest sa energetskog stanovišta. Haneman je smatrao da homeopatski lekovi funkcionišu tako što u telu stvaraju veštačku bolest (sličnu onoj koja se leči) kako bi stimulisali prirodni odbrambeni mehanizam. Isključivo fizičko objašnjenje ove tehnike nalazi se u prirodnom imunom sistemu, gde se tragovi virusa ili virusne komponente daju osobi kako bi se stimulisao njen imuni sistem u borbi protiv te bolesti. Umesto da se izazove fizička ćelijska reakcija kao što je slučaj u imunizaciji, homeopatski lekovi funkcionišu tako što izazivaju vibracijski nivo bolesti. Kako ovaj vibracijski nivo može da izleči bolesnu osobu? Da bismo razumeli razlog ovog tipa energetskog isceljivanja, moramo istražiti koncepte bolesti i zdravlja polazeći od principa zasnovanih na energetskoj strukturi ljudskog tela koji su objašnjeni u prvom poglavlju ove knjige.

Kao što se sećate, fizičko telo je u vezi sa holografskom energetskom matricom koju smo nazvali «etersko» telo.9 Ova energetska mreža sadrži strukturne podatke o morfologiji i funkcionisanju organizma. Ova eterska matrica sadrži šablon rasta koji upravlja ćelijskim procesima sa višeg energetskog nivoa. Određena istraživanja, kao što ćemo videti u nastavku knjige, sugerišu da promene u eterskom telu prethode manifestaciji bolesti u fizičkom telu.10

Nepravilna struktura eterske matrice na kraju dovodi do poremećaja na ćelijskom nivou fizičkog tela. Odatle sledi da fizička bolest zapravo počinje na eterskom nivou pre nego što fizičke promene na ćeliji uopšte počnu. Poremećena otpornost domaćina na infekcije, i rak, nastaje delimično usled slabosti sistema finotvarne energije na eterskim i višim nivoima.

Pretpostavlja se da bi se istinski preventivna medicina bazirala na analizi zloćudnih promena u eterskom telu pre nego što se one materijalizuju kao fizička bolest. Medicina će krenuti ovim putem tek kad nauka razvije podesne dijagnostičke alate, koji će omogućiti doktorima da na pravi način posmatraju i označavaju promene u eterskom telu. Kirlijanova fotografija i metode koje su dobijene na osnovu nje omogućavaju nam da naslutimo budući dijagnostički potencijal medicine. S obzirom da bolest fizičkog tela počinje na eterskom nivou, zašto i terapija ne bi počinjala na tom nivou? Bilo bi moguće lečiti fizičku bolest ispravljanjem nepravilnosti u eterskoj mreži.

Kako je fizičko telo sačinjeno od materije, ono poseduje i čestična i talasna svojstva. Svojstva materije po kojima je ona slična svetlosti daju jedinstvene frekvencijske karakteristike našim fizičkim i eterskim telima. Da bismo pojednostavili stvari, pretpostavimo da fizičko telo osobe, kada je zdravo, osciluje sa jednom dominantnom energetskom frekvencijom ili vibracijom. Na primer, pripisaćemo frekvenciju od 300 Hz (oscilacija u sekundi) izvesnom Džoniju K. Pabliku. Kada je gospodin Pablik bolestan, razumno je pretpostaviti da će njegov energetski homeostatični mehanizam na svaki način pokušati da vrati njegov sistem u normalu.

Pretpostavimo da je gospodin Pablik zaražen patogenom bakterijom, kod njega će se pojaviti grozničavost i drhtavicu. Tokom godina, doktori su sukobljavali mišljenja o pozitivnom i negativnom značaju simptoma kao što je groznica. Groznice su jedno vreme smatrane dobrim znakom, pošto su se putem njih, tokom lečenja, pacijenti oslobađali otrova bolesti u svojevrsnom kritičnom stadijumu bolesti. (Određeni zabludeli doktori su pacijente koji su bolovali od različitih bolesti izlagali malariji želeći da bolest izleče kroz grozničavu borbu organizma). Kasnije, groznice se se smatrale lošim za sistem, i lekovi poput aspirina prepisivani su protiv groznice.

Sa čisto ćelijsko/fiziološkog stanovišta, danas se čini da groznice mogu uticati pozitivno u slučajevima bakterijskog oboljenja. Pokazalo se da bela krvna zrnca, naši branioci organizma, efikasnije proždiru i uništavaju bakterije na višim telesnim temperaturama. (Nedavno je otkriveno da bela krvna zrnca ispuštaju supstancu koja se naziva «leukocit pirogen» koja izaziva jaku groznicu.) Značaj groznice je u tome da takav simptom telo stvara sa ciljem da sistem vrati u stanje homeostatičke ravnoteže i zdravlja.

Sa energetskog stanovišta, može se smatrati da osoba kao što je Džoni K. Pablik, pod uticajem groznice, može rezonirati na frekvenciji koja odstupa od normalnih 300 Hz. Pretpostavimo da frekvencija na kojoj gospodin Pablik «vibrira» dok se leči od groznice iznosi 475 Hz. Ako je on u stanju da proizvede više energije na 475 Hz, onda bi bio u stanju da brže prevaziđe bolest i da se vrati u zdravo stanje.

Haneman, sa svojim homeopatskom logikom, pretpostavlja da lekovi proizvode bolest sličnu onoj koju telo pokušava da prevaziđe. On je pokušao da empirijski poveže simptome koje izazivaju lekovi sa simptomima bolesti koju je lek trebalo da leči. Da li je moguće da simptomi koji nastaju kada određeni homeopatski lek uzme zdrava osoba budu uzrokovani rezonancijom energetskog polja te osobe sa dominantnom frekvencijom biljke od koje je lek pripremljen? Prema ovom objašnjenju, svaka vrsta biljke bi trebalo da ima sopstveni energetski pečat. Ovaj energetski pečat je kompleksan, i predstavlja spoj više frekvencija. Različiti delovi biljke, na primer kora drveta, mogu imati različit energetski pečat u odnosu na koren, lišće i cvetove. Homeopatskom pripremom biljke, fizička lekovita svojstva biljke se uklanjaju, a ostavljaju se finotvarno energerska svojstva koja se kao dominantna čuvaju u vodi.

Haneman je u stvari empirijski odabirao one frekvencije biljaka koje odgovaraju frekvencijama bolesti. Činio je to poklapanjem fizičkih i emocionalnih simptoma bolesti pacijenta sa poznatim simptomima koje je izazivao lek. Posmatranje pacijenata je u Hanemanovo vreme, pre pronalaska analiza krvi i skeniranja, bilo jedini način dijagnostikovanja. Upoređivanjem celokupnog obrasca simptoma pacijenta sa kompleksom simptoma koje je izazivao određeni lek bilo je genijalan metod, iako Haneman tada nije znao za poklapanje energetskih frekvencija. Rukovodeći se Zakonom Sličnosti, Haneman je bio u stanju da pacijentu da dozu potrebne finotvarne energije u tačnom frekvencijskom opsegu. To je razlog zbog kojeg se u klasičnoj homeopatiji ne smeju mešati različiti lekovi za lečenje više različitih bolesti. Lek koji najbolje odražava pacijentov jedinstveni kompleks simptoma biće efikasan. Upoređivanje kompleksa simptoma pacijenta sa kompleksom simptoma leka omogućava homeopatskom iscelitelju da empirijski sprovede frekvencijsko uparivanje koje će neutralisati bolest.

Homeopatska energetska teorija predstavlja ljude kao elektrone atoma. Elektroni u atomu zauzimaju energetske čaure ili prostorne domene poznate kao orbite. Svaka orbita poseduje određenu frekvenciju i energetsku karakteristiku u zavisnosti od tipa i molekularne mase atoma. U cilju pobuđivanja ili pomeranja elektrona u sledeću višu orbitu, elektronu se mora preneti energija određene frekvencije. Samo kvant tačno doziranog energetskog impulsa će učiniti da elektron pređe na višu orbitu. Ovo je poznato kao princip rezonancije, prema kojem će podešeni oscilatori prihvatiti energiju samo u uskom frekvencijskom opsegu. Tokom procesa rezonancije, energija odgovarajuće frekvencije će pobuditi elektron da pređe na viši nivo ili energetsko stanje u orbiti oko jezgra.

Ljudska bića slična su elektronima utoliko što njihove energetske subkomponente imaju različite nivoe vibracije, koje možemo nazvati orbitama zdravlja i orbitama bolesti. U slučaju ljudskog bića čiji su energetski sistemi u orbiti bolesti, samo finotvarna energija odgovarajuće frekvencije će moći da trajno vrati telo u orbitu stanja zdravlja. Homeopatski lekovi mogu da prenesu tu neophodnu količinu finotvarne energije ljudskom sistemu jednom vrstom rezonantne indukcije. Ova eterska energetska injekcija pomera sistem iz vibracijskog nivoa bolesti u orbitu zdravlja.

Nalet homeopatske energetske frekvencije je najverovatnije razlog zašto se pacijenti u prvi mah osećaju još gore kada im se da odgovarajući lek. (Ova takozvana «kriza lečenja» uglavnom nastaje neposredno pre kompletnog povlačenja bolesti). Pacijentima je data određena doza finotvarne energije određene frekvencije koja će pomoći telu da se vrati na željeni nivo kako bi se njihov telesni sistem vratio u stanje zdravlja. Isceljujući nivo vibracije, koji je pojačan lekom,

izaziva preuveličane simptome bolesti koje oseća pacijent tokom «krize lečenja». Homeopatija koristi raznovrstan frekvencijski spektar prirode za uklanjanje toksina tokom bolesti. Ovaj metod omogućava ponovno uspostavljanje reda i ravnoteže u ljudskom energetskom sistemu. Sa homeopatskog stanovišta izričito se kaže da «u Prirodi postoji lek za SVE naše bolesti».

Ovo nas ponovo dovodi do interesantne tačke, o kojoj je ranije u ovom poglavlju bilo reči, o sukobu homeopatske i zvanične medicine. Haneman je tvorac termina alopatija i homeopatija.11

Kao što smo videli, homeopatija, reč preuzeta iz grčkog jezika sa značenjem «kao lečenje bolesti», zasnovana je na Zakonu Sličnosti, gde je osoba podvrgnuta lečenju koje izaziva simptome «slične» simptomima bolesti. Alopatija, od grčkog «allos» što znači «drugačiji» način lečenja bolesti, odnosi se na davanje lekova koji nisu bazirani na homeopatskim principima. Alopatija, iako bukvalno znači «sistem lečenja drugačiji od homeopatskog», poistovećena je sa lečenjem lekovima koje sprovodi zvanična medicina.

Sada ćemo na jednostavan način da ispitamo razlike alopatskog i homeopatskog lečenje obične prehlade. Pošto su prehlade često povezane sa groznicama, i nosom koji curi, alopatski lekar bi u tom slučaju prepisao antipiretik za smanjenje groznice (kao što je aspirin), preparat za sprečavanje zgrušavanja (kao što je aktifed) i sirup za kašalj (kao što je sirup sa kodeinom). Naravno, svaki od ovih modernih lekova zapravo je kombinacija mnogo posebnih lekova sastavljenih u jednu smešu. Homeopatski lekar, sa druge strane, prepisao bi jedan lek: u ovom slučaju Allium cepa (na latinskom «crveni luk»). Homeopatska provera dejstva Allium cepa pokazala je da on kod zdrave osobe izaziva suv kašalj, suze u očima, kijanje, curenje nosa, i druge poznate simptome prehlade. Ipak, ako se Allium cepa da osobi koja već ima simptome prehlade, pacijent će skoro momentalno da oseti olakšanje i prestanak prehlade.

Očigledne su razlike između pristupa koji podrazumevaju upotrebu mnoštva lekova kao u zvaničnoj alopatskoj medicini i sažetog pristupa tretiranja bolesti jednim lekom kao u homeopatiji. Homeopatija teži da u potpunosti zadovolji potrebu pacijenta za jednim pravim lekom. Ovo se ne odnosi samo na fizičke već i na emocionalne i mentalne simptome. Ovo omogućava najpreciznije «vibracijsko poklapanje» bolesti i leka. Zbog pažnje prema problemima duha i tela, homeopatija se može smatrati jednom od prvih holističkih medicinskih disciplina. Primer lečenja obične prehlade, ističe filozofsku razliku između davanja više lekova koji funkcionišu na ćelijskom nivou i jedinstvenog energetskog agensa koji funkcioniše na finotvarno-energetskom nivou.

Iz perspektive fizičkog i eterskog tela nije u potpunosti jasno na kojem nivou homeopatski lekovi imaju inicijalni ili primarni efekat. Određeni izvori navode da su homeopatski lekovi na neki način «fizički» u svom direktnom energetskom dejstvu na molekularnu strukturu fizičkog tela. Moguće je da Kirlijanova i druge elektrografske tehnike mogu konačno da se dokažu kao korisne u istraživanju efikasnosti homeopatskih lekova na etersko i fizičko telo.

Homeopatski lekovi predstavljaju alternativni evolucioni način primene terapija lekovitim biljem. Farmaceuti izdvajaju jedan aktivni agens iz biljke, dok homeopatski iscelitelji koriste energetsku esenciju cele biljne supstance. Homeopatska priprema leka oslobađa finotvarno-energetske kvalitete biljke i pohranjuje ih u vodu, odakle se potom prenose na tablete mlečnog šećera i konačno primenjuju u lečenju. Homeopatski lekovi se razlikuju od farmaceutskih po tome što su «eterizovani». Velika molekularna struktura fizičke biljke je odvojena od njenih finotvarno-

energetskih ili eterskih kvaliteta pomoću vode kao medijuma. Zato je homeopatski lek jači što je veći stepen razređenosti. Homeopatska jačina leka i njegova eterska svojstva su sve veća što je molekularni sadržaj polazne supstance manji.

Još jedan energetski pristup koji predstavlja radikalan korak dalje od biljne medicine zasniva se na primeni cvetnih ekstrakata. Kao i sa homeopatskim lekovima, priprema ovih ekstrakata zavisi od svojstva vode da čuva finotvarne energije. Cvetni ekstrakti koriste fina svojstva sunčeve svetlosti kako bi u medijum, vodu, utisnuli energetske kvalitete cveća. Ekstrakti se koriste drugačije od homeopatskih lekova i imaju efekta na mnogo višim nivoima od onih koje smo do sada ispitali. (Cvetni ekstrakti i njihovi efekti će biti obrađeni u odvojenom poglavlju na kraju ove knjige). Praktičari koji primenjuju cvetne ekstrakte prepisuju ih u skladu sa principima vibracijske medicine različitim od Zakona Sličnosti koji služi homeopatskim isceliteljima. Budući da cvetni ekstrakti određene biljke mogu delovati na višim energetskim nivoima, oni mogu imati potpuno različito terapeutsko dejstvo od homeopatskih lekova pripremljenih od lišća iste biljke. Ovo ide u prilog stanovištu da različiti delovi biljke mogu imati različite energetske kvalitete.

Ključni koncept koji treba zapamtiti kada se govori o homeopatskim lekovima i cvetnim ekstraktima jeste da u raznovrsnosti prirode postoje mnogi lekoviti agensi koje tek treba otkriti i u potpunosti istražiti. Zvanična farmakologija, sa korenima u biljnoj medicini, naučno je prihvaćenija zato što je zasnovana na njutnovskom principu molekularne interakcije. Problem sa potvrdom efikasnosti energetskih mehanizama homeopatskih agensa u tome je što današnja medicinska tehnologija nije u stanju da izmeri finotvarne energije koje su odgovorne za njihovo lekovito dejstvo. Isto tako, neophodno je prihvatiti finotvarno-energetsku filozofiju bolesti i zdravlja, kako bismo razumeli efikasnost homeopatskih lekova i terapija. Činjenica da zvanična medicina može da prihvati samo čvrste medicinske podatke i konvencionalne modele patofiziologije otežava modernim lekarima da razumeju kako mikrodoze bilo koje supstance mogu na bilo koji da budu efikasne.

Korišćenjem principa potencijacije preko razređivanja i mućkanja, homoepatski lekovi se mogu napraviti od gotovo svake organske ili neorganske supstance. Sposobnost vode da čuva finotvarne energije omogućava da se izdvoje određena vibracijska svojstva koja se posle u tabletama laktoze mogu davati pacijentima. Mnogi lekovi koje koriste homeopatski iscelitelji nastali su od neorganskih supstanci. Svaki lek sadrži odgovarajuće enegetske kvalitete primarnog materijala u osnaženoj formi za homeopatsku primenu. Lekari koriste Zakon Sličnosti kako bi spojili simptome pacijenta sa simptomima koje lek izaziva kod zdrave osobe. Na taj način, homeopatski iscelitelj je u stanju da empirijski dođe do najbolje vibracijske frekvencije koja se poklapa sa lekom i bolešću. Samo pravo frekvencijsko poklapanje će imati efekta u homeopatiji. Obezbeđujući odgovarajuću frekvenciju finotvarne energije, homeopatski lek izaziva da energetski sistem tela rezonira na odgovarajućem vibracijskom nivou. Kada je telo tako energetski aktivirano, lek omogućava izbacivanje toksina bolesti.

Homeopatski lekovi obično potiču od gušće neorganske materije, dok cvetni ekstrakti imaju veću koncentraciju životne sile. Homeopatski lekovi često vibracijski udvostručavaju fizičku bolest u osobi kako bi uklonili neravnotežu u telu. Homeopatija prožima finotvarna tela, ali i dalje funkcioniše na vibracijskom nivou molekularne strukture. Homeopatija je most između tradicionalne i vibracijske medicine.12

Važno je da model razumevanja metoda «alternativne» medicine počinje da se razvija. Duhovno naučno razumevanje funkcionisanja ovih sistema isceljivanja zavisiće od spoznaje ljudske finotvarno-energetske anatomije. Etersko telo je samo jedan od mnogih nivoa spoznaje našeg finotvarno-energetskog sistema. Budući da su ove fine komponente usko povezane sa fizičkim telom, terapije koje pogađaju više energetske nivoe na kraju će imati efekta i na fizičku – ćelijsku strukturu.

Njutnovski medicinski model ne razmatra niti veruje u ove druge energetske sisteme. Mnogo je lakše poricati efikasnost alternativnih sistema isceljivanja zato što oni nemaju racionalno naučno opravdanje, nego proširiti zastareli model razmišljanja uključivanjem višeg energetskog fenomena. Ajnštajnovski model materije kao energetskog polja daje nam okvir u kojem možemo realno da sagledamo i shvatimo ove finotvarno-energetske sisteme. Fenomene kao što su lečenje polaganjem dlanova i homeopatska medicina, nauka ne može tek tako da odbaci. Nemoguće je da je sve to obmana i prevara u šta bi naučni kritičari voleli da nas ubede.

Ne može se stalno pozivati na placebo efekat kao objašnjenje svakog nenaučnog isceliteljskog čina. Placebo efekat prikazuje skrivene lekovite moći uma (koji zavisi od ubeđenja) koje lekari često potcenjuju. Rad dr Grada pokazuje da je moguće izolovati efekat ubeđenja od stvarne finotvarno-energetske razmene koja se dešava između iscelitelja i pacijenta. Iako nepoznat, rad dr Grada na isceljivanju polaganjem dlanova je priznat, i dr Grada je nagradila CIBA Fondacija: paradoksalno, naučna organizacija koju je osnovala velika farmaceutska kompanija!

Tek u poslednjih nekoliko decenija tehnologija se razvila toliko da prosvetljeni naučnici kao što je dr Grad mogu da počnu proces potvrde i merenja sitema finotvarne energije. Proteći će dosta vremena do trenutka kada će oni srušiti auru zablude koja prati praktičare ovih vibracijskih terapija. Zadatak ove knjige je da obezbedi okvir za razumevanje homeopatije i drugih, još neobičnijih sistema isceljivanja koji će biti prihvaćeni zbog njihovog doprinosa u razumevanju ljudi kao višedimenzionalnih bića.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Farmakokinetički pristup primenjuje izmerene doze leka kako bi se uticalo na fizički/ćelijski sistem tela. Farmakokinetički model je zasnovan na njutnovskoj mehaničkoj interakciji na molekularnom nivou, tipa veze koja se uspostavlja između leka i receptora na ćelijskoj membrani zavisno od doze. 2. U homeopatskom pristupu primenjuju se minimalne količine lekovite supstance kako bi se stvorile terapeutske fiziološke promene preko interakcije finotvarno-energetskih polja.3. U homeopatskim lekovima, energetska svojstva lekovite supstance se prvo prevode u rastvor, npr. vodeni, potom u neutralnu tabletu mlečnog šećera. Vibracijska svojstva supstance a ne njen molekularni sastav odgovorna su za lekovito dejstvo.4. U homeopatiji, što je ratvor razređeniji, njegova snaga je veća. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa farmakokinetičkim modelom kod kojeg je jačina leka zavisi od visine molekularne koncentracije.5. Homeopatija je zasnovana na Zakonu Sličnosti, gde se lek bira na osnovu mogućnosti da kod zdrave osobe izazove simptome bolesti koja se leči. Poklapanjem kompleksa simptoma pacijenta

sa poznatom “slikom leka” medikamenta postiže se odgovarajuće energetsko poklapanje između pacijenta i leka.6. U homeopatiji lek se bira na osnovu njegove mogućnosti da stimuliše i ponovo uspostavi ravnotežu fizičkog tela pomoću tražene frekvencije finotvarne energije. Ako se frekvencija leka poklapa sa stanjem bolesti pacijenta, rezonatni transfer energije će omogućiti pacijentovom bioenergetskom sistemu da efikasno upije željenu energiju, izbaci toksine i ponovo uspostavi ravnotežu zdravlja.

III Poglavlje

Najraniji medicinski počeci energetskog pristupa: nastanak vibracijske medicine

Trenutno se događa prelazak sa njutnovskog farmakokinetičkog pristupa na ajnštajnovsko čisto energetsko isceljivanje u okviru određenih oblasti zvanične medicine. Ovaj pomak od konvencionalne terapije lekovima i hirurgije ka elektromagnetnom isceljivanju predstavlja početak revolucije u svetu medicinske profesije. U Novom dobu koje je pred nama, iscelitelj/lekar počeće da shvata da je ljudski organizam splet prepletenih višedimenzionalnih energetskih polja.

Energetski pogled na žive sisteme obezbediće neophodni evolutivni impuls za velike pomake u medicinskom razumevanju viših dimenzija ljudskog zdravlja i bolesti. Pojaviće se novi metodi brže dijagnostike. Biće stvoreni specijalizovani sistemi energetskog lečenja koji će se pokazati kao manje toksični za ljudsko telo od trenutno prihvaćenih terapija lekovima i hirurgije. Doktori lagano i oprezno napuštaju njutnovsko medicinsko shvatanje ljudskog bića po slici “šrafa i matica” i počinju da prihvataju elektromagnetno shvatanje života. Kako bismo na pravi način ocenili tranziciju u medicinskom mišljenju sa njutnovskog na ajnštajnovsko stanovište, moramo se osvrnuti na istorijski put primena elektromagnetne tehnologije u medicini.

Nastanak i razvoj X-zraka: rani medicinski modeli korišćenja energije u dijagnostici i lečenju

Otkriće koje je značajno unapredilo modernu medicinu, koje je otvorilo nove podrobnije uvide u u ljudsku anatomiju jeste dijagnostička primena X-zraka. X-zraci su obezbedili ključnu sliku do tada neviđenog sveta unutar ljudskog tela. Paralelno sa razvojem dijagnostičke opreme koja se zasniva na X-zracima razvijalo se naše saznanje o biofizičkom uticaju elektromagnetnog zračenja. Rana istraživanja elektromagnetnog polja uticala su na to da se pažnja istraživača pomeri sa sveta fizičko-hemijskih ćelijskih reakcija na jedan biološki sistem u stalnom odnosu sa okruženjem u kojem postoji zračenje. Primena X-zraka u dijagnostici dovela je do svakodnevne primene elektromagnetnog polja u raznim procedurama. X-zraci su nam omogućili da proširimo našu viziju u novom frekvencijskom području, koje povećava osetljivost naših perceptivnih moći izvan uobičajenih granica.

Ipak ovaj veoma značajan dar pomoću kojeg smo zavirili u skrivenu ljudsku strukturu ima i svoju destruktivnu stranu, radijaciju. Ironično, gospođa Kiri, koja je svetu prva otkrila radijum, umrla je od trovanja radijacijom. Konačno, X-zraci su dobili terapeutsku primenu i postali moćno oruđe u borbi protiv bolesti kao što je rak. Ceo novi svet terapeutske radiologije (i unutar njega uže specijalističko polje radiološke onkologije) razvilo se iz ovih ranih korena. Terapeutska radiologija je disciplina koja je zasnovana na znanju kako efekti elektromagnetne radijacije utiču na žive ćelije. U primeni na lečenje raka, oštećenje ćelija je kritično. Da bi lekari mogli da tretiraju maligni tumor određenom terapeutskom dozom radijacije, oni moraju poznavati ne samo efekat koji će ta energija imati na ćelije raka, već i efekat koji će energija imati na okolno zdravo ćelijsko tkivo.

Traženje pravog načina za usmerenje energije samo na abnormalne ćelije navelo je radiologe-onkologe da tragaju za egzotičnijim sistemima energetske primopredaje. Od jednostavne kobaltne mašine sa kobaltnim izvorom do linearnog akceleratora, novi načini isporuke terapeutske doze energije telu postajali su sve savršeniji. X-zraci su samo prolazna stanica na medicinskom putovanju primene energije u isceljivanju. Istraživanje terapeutske primene elektriciteta proširuje naš model razumevanja i tretiranja ljudskih bića iz energetske perspektive.

Elektroterapija: od ublažavanja bolova do lečenja fraktura

Primena elektriciteta u medicine nije novina. Ljudi su pokušavali da koriste elektricitet u medicini još od antičkih vremena. Na primer, u nekoliko starih medicinskih tekstova navodi se primena električnih riba i jegulja, kao prihvaćenih formi u medicinskoj terapiji. Prepisivani tretman je uključivao primenu električne ribe direktno na pacijentovom telu. Okrutno ali delotvorno davanje električne energije ljudskom telu imalo je raznovrsnu terapeutsku primenu. Tek u XX veku elektricitet postaje toliko pristupačan da je njegova terapeutska primena mogla detaljno da se istraži.

Jedna od modernijih vrsta elektroterapije je električna stimulacija kojom se postiže oslobođanje od bola. Rane naprave kao što su stimulatori dorsalnog stuba koji je dizajnirao dr Norman Šili, 1

neurohirurg iz Viskonsina, implantirani su u kičmenu moždinu pacijenata koji su patili od hroničnih bolova. Ovo bi se moglo smatrati kombinacijom njutnovskog (hirurškog) i ajnštajnovskog (energetskog) pristupa. Dorsalni stubovi su dugački nervni putevi unutar kičmene moždine koji prenose bol i čulne podatke od tela do mozga. Opšte prihvaćeno shvatanje efikasnosti ovih kičmenih elektrostimulatora odnosi se na teoriju koja predlaže akupunkturnu analgeziju. Prema takozvanoj “teoriji kontrole kapije bola” koju su predložili Melzek i Vol,2

akupunkturna stimulacija perifernih nerava, na mestu koje je iznad mesta ulaska bolnog impulsa u kičmenu moždinu, uslovljava zatvaranje kapije bola. Električni nervni impulsi prolaze ovu “kapiju” sa smanjenom senzornom informacijom bola do mozga. Zatvaranjem kapije, impulsi bola su blokirani i ne mogu da prenesu informaciju centralnom nervnom sistemu. Kada se stimulator dorsalnog stuba postavi na kičmenu moždinu iznad mesta ulaza impulsa bola, on zatvara kapiju električnim putem i zaustavlja dalji prenos informacija bola do mozga.

Elektrostimulacija kičmene moždine je otišla korak dalje nastankom terapeutskog sistema nazvanog TNS uređaj (Transdermalni nervni stimulator). Zasnovan na principima teorije o kontroli kapije bola, ovaj električni uređaj proizvodi slabe ekektrične impulse koji preko

elektroda na koži stimulišu nerve u koži koji prenose senzorne informacije, preko kičmene moždine do mozga. Za razliku od sistema koji se implantiraju u kičmu da bi regulisali sistem kapija bola, TNS uređaj uspostavlja regulaciju zatvaranja kapija bola stimulacijom nerava u koži koji ulaze u kičmenu moždinu na nivou višem od bolnih impulsa. Primena spoljnih električnih struja preko kože predstavlja bezbedniju i jednostavniju proceduru za kontrolisanje bola od neurohirurške procedure. TNS elektrostimulator obezbeđuje čisto energetski tretman kada su simptomi fizičkog bola u pitanju, na način koji prevazilazi konvencionalne lekove i hirurgiju.

Došlo se do vrlo zanimljivog otkrića u osnovnom istraživanju TNS kontrole bola. Istraživači su ustanovili da je slaba struja na koži mnogo efikasnija ako se elektrode postave na tačno određena mesta. Ova specijalna mesta se ispostavilo da su klasične akupunkturne tačke na kojima se tradicionalnim akupunkturnim iglama izaziva analgezija ili otklanjanje bola. Kasnije je demonstrirano da akupunkturna analgezija delimično izaziva lučenje prirodnog analgetika nervnog sistema endorfina.3

Endorfini, ili endogeno stvoreni morfijumi, su moždani analgetici nalik opijumu. Ove hemikalije, otkrivene sredinom 70-ih godina prošlog veka, pokazalo se da imaju snažan efekat u suzbijanju bola. Lekovi kao što su morfijum i heroin imaju tako jako analgetično dejstvo na nervni sistem, zato što su u stanju da se prikače na specijalne “opijatske” ili endorfinske receptore u mozgu. Mnogi opijatski receptori se nalaze na putevima u mozgu kojima se prenose informacije bola. Aktivacija ovih receptora interno stvorenim endorfinom ili narkotikom spolja, imaće isti efekat na smanjenje prolaska signala bola do centralnog nervnog sistema. Antagonist opijata kao što je nalokson, sa druge strane, umanjuje efekte endorfina blokiranjem njegove sposobnosti da se prikači na te opijatske receptore. Eksperimenti su pokazali da agensi koji blokiraju endorfin kao što je nalokson umanjuju efikasnost akupunkturne anestezije iglama kao i analgetičke efekte niskofrekventne elektrostimulacije akupunkturnih tačaka. Ovo ukazuje da otklanjanje bola klasičnom akupunkturom iglama ili elektrostimulacijom akupunkturnih tačaka uključuje izlučivanje endorfina u nervnom sistemu. Endorfini nisu konačno rešenje zagonetke. Interesantno je to da na električnu stimulaciju visoke frekvencije akupunkturnih tačaka za uklanjanje bola nalokson ne utiče negativno, dok je antagonisti serotonina ometaju.

Mehanizmi manipulacije kičmene kapije neurohemikalijama, kao što su endorfini i serotonin, učestvuju u konačnom otkrivanju tajne uspešnog otklanjanja bola elektroterapijom. Ovi električni pristupi pokušavaju da aktiviraju jedinstveni telesni mehanizam samoisceljenja i kontrole bola. Kakvo god da je objašnjenje, specijalizovana modulacija i usmeravanje elektriciteta pomoću TNS sistema demonstrira doktorima neograničenu mogućnost manipulacije širokim spektrom elektromagnetne energije u lečenju.

Verovatno najrevolucionarnija primena elektroterapije jeste stimulisanje urođenog telesnog potencijala za regeneraciju tkiva. Pionirski rad dr Roberta O. Bekera, hirurga ortopeda iz Njujorka, otkrio je fascinantne informacije o tome kako električna struja u okviru nervnog sistema posreduje u izgradnji i regeneraciji tkiva. Ovo istraživanje se najviše odnosilo na ubrzavanje zarastanja lomova kostiju primenom spoljnog elektromagnetnog polja.

Bekerov originalni rad se bavio fenomenom nazvanim “struja povrede”. Primer ove struje povrede je električni potencijal koji se može izmeriti na amputiranom udu eksperimentalne životinje. Beker je otkrio da je moguće hirurški amputirati ud eksperimentalne životinje i potom u

narednim danima meriti promene električnog potencijala zarastajuće rane. Proučavanjem kompleksnog procesa regeneracije tkiva, Beker je istraživao razlike u mehanizmima zarastanja daždevnjaka i žabe. Kako su salamanderi i žabe na različitom evolutivnom stepeniku, daždevnjacima ceo novi ud izrasta na mestu amputiranog, dok je to kod žaba nemoguće. Žabe kao da su izgubile ovaj evolutivni potencijal tokom njihovog genetskog spuštanja niz porodično stablo vodozemaca. Bekera je posebno zainteresovala neznatna razlika struje povrede izmerene na rani salamandera koji je u stanju da stvori novi ud i žabe koja to nije u stanju.

Beker je hirurški amputirao noge salamandera i žabe, a potom je pomoću elektroda merio električni potencijal na mestu gde je tkivo zarastalo. Kod žabe se pokazao pozitivni električni potencijal koji je vremenom prelazio u neutralni ili nulti potencijal kako je ud zarastao. Kod daždevnjaka se u prvi mah pokazivao pozitivni potencijal kao i kod žabe, da bi potom došlo do promene u negativni potencijal. Ovaj negativni potencijal na rani lagano je prelazio u nulti tokom vremena koje je daždevnjaku trebalo za nastanak potpuno nove noge.

Dijagram 8Praćenje struje povrede tokom eksperimentalne amputacije (str. 96 originalnog teksta)ŽabaDaždevnjakElektrični potencijal na amputiranom mestu (struja povrede)AmputiranoZarasloVreme Krajnji rezultat=zarasla rana Krajnji rezultat=nova noga

Naizgled jedina razlika između struje ove dve povrede jeste da daždevnjak, kojem je izrastao novi ud, pokazuje promenu potencijala od pozitivnog ka negativnom. Beker se pitao da li bi veštački doveden negativni potencijal i kod žabe doveo do stvaranja novog ekstremiteta. Kada je ovo uradio, na njegovo iznenađenje, kod žabe je izrastao potpuno nov ekstremitet!4

Ideja da se elektrostimulacija koristi za ponovni nastanak novih udova ili organa je revolucionarna. Bilo da električna stimulacija primarno utiče na ćelijske rekonstruktivne mehanizme ili se radi o oslobađanju holografskog potencijala eterskog tela trenutno se ne može sa sigurnošću reći. Beker je pokušao da primeni Kirlijanove tehnike fotografskog snimanja životinja pošto su im amputirani udovi analogno Efektu fantomskog lista. Nažalost, do danas nije bilo uspeha u tim pokušajima. Mogući razlozi za ovo biće objašnjeni u daljem toku knjige kada budemo detaljnije razmatrali implikacije Kirlijanovog fotografskog sistema.

Bekerov rad je takođe otkrio nove mehanizme transmisije informacija unutar nervnog sistema koje mogu biti deo ciklusa povratnih informacija o isceljenju. Ovaj sistem koristi glijalnu i Švanovu ćelijsku mrežu koja okružuje većinu nerava u telu. Švanove ćelije formiraju izolujući omotač oko većine perifernih nerava. Tela Švanovih ćelija su razdvojena minijaturnim jednoličnim razmacima (poznatim kao Ranvijeovi čvorovi) preko kojih se širi akcioni potencijal.

(Akcioni potencijali su električni nervni impulsi koji putuju duž nervnih vlakana, aksona, i prenose poruke.) Ranije se smatralo da glijalne i Švanove ćelije imaju isključivo nutritivnu funkciju za okolne nerve. Ali Bekerov rad ukazuje na to da obe vrste ćelija imaju udela u transmisiji informacija. Bekerova istraživanja takođe ukazuju da se informacije prenose duž glijalnih i Švanovih ćelija putem sporih analognih promena u direktnu struju, a ne putem brzih promena koda digitalnog pulsa akcionog potencijala kako se tradicionalno posmatrala nervna transmisija.4,5

Značajna otkrića dr Bekera i, u skorije vreme, dr Endrjua Baseta6 uticala su na omasovljenje primene elektromagnetnih uređaja u lečenju fraktura kostiju. U ranim studijama sa životinjama primenjivana je hirurška implantacija elektroda u udove konja kojima su bile slomljene kosti. Koštane elektrode, povezane sa specijalnim izvorom napajanja, pulsirale su slabu električnu struju kroz traumatizovanu oblast. Fantastični rezultati zarastanja teških preloma kod životinja doveli su do uspešne primene ove metode i kod ljudi, naročito u slučajevima gde je jedina opcija bila amputacija udova kod otvorenih preloma (kada fale delovi koštanog tkiva). Pokazalo se da nije neophodna hirurška implantacija elektroda kao kod stimulatora nerava u kičmenoj moždini. Ispostavilo se da je sve što je potebno eksterna primena slabog elektromagnetnog polja u traumatizovanoj zoni (postavljeno preko gipsa). Specijalne elektrode se, uglavnom u toku sna, pričvršćuju na gipsani kalup u periodu potrebnom da se pomoću X-zraka ustanovi da je prelom potpuno zarastao.

Neka od neverovatnih otkrića koja su nastala u toku ovih studija tiču se regeneracije tkiva i bacaju novo svetlo na «energetske» ćelijske mehanizme rekonstrukcije i isceljenja. Beker je pionir u novonastalom polju «bioelektronike». On posmatra ćelijske mehanizme iz perspektive elektronskih i kibernetičkih sistema, otkrio je da na nivou jedne ćelije, mikrokristali i drugi subelementi ćelije imaju udela u modulaciji međućelijskih električnih struja nalik kolima poluprovodnika. Određeni ćelijski elementi, kao što su membrane, mogu se posmatrati kao kondenzatori. Druge interne strukture, uključujući mitohondrije sa njihovim elektronskim transportnim lancima, mogu se posmatrati kao male baterije ili izvori električne energije. To znači da unutar i između ćelija verovatno postoje elektronski prekidački i transmisioni sistemi.

Pod trenutnim biološkim uslovima, razvoj u živim telima od najranijeg začeća, prati jednoćelijska poluprovodljivost nalik živoj piezoelektričnoj mreži. Primitivna osnovna tkiva (glia, sateliti i Švanove ćelije) predstavljaju potporu neuronima u ljudskom sistemu gde je primarni izvor električni. Ovo se posebno pokazalo u koštanom razvoju i njegovoj reakciji na mehanički stres, kao i na frakturama koje su pokazale da imaju karakteristike kontrolisanog sistema primenom elektriciteta.

Stimulacija regeneracije hrskavice elektro-magnetnom injekcijom, obnova delimične regeneracije uda malim direktnim strujama, stimulacija koštanog rasta električnim poljem, zaustavljanje rasta usađenih tumora kod sisara elekričnom strujom, spadaju u domen elektromedicine. Elektromedicina je nauka koja usmerava ćelijske elektrofiziološke energije korišćenjem odgovarajućeg elektromagnetnog polja.7

Kontrola ćelijskog umnožavanja može da ima veze sa ovim bioelektronskim prekidačkim mehanizmom. Rak je pravi primer haosa ćelijskog umnožavanja, gde se dešava bujanje abnormalnih ćelija tumora. Studije električnog uticaja na usađene tumore (melanoma B-16) kod

miševa u «Maunt Sinai School of Medicine» ukazuju da električna struja može uvećati efikasnost hemoterapije u uništavanju ćelija raka. Miševi sa melanomom koji su izloženi određenoj električnoj struji i hemoterapiji skoro da su u dvostruko više slučajeva preživljavali u odnosu na miševe koji su bili izloženi samo hemoterapiji.8 Albert Sent-Đorđi, pronalazač vitamina C, istražuje implikacije bioelektronskog modela na poimanje raka. Sent-Đorđi smatra da problem sa rakom nije u umnožavanju ćelija, s obzirom da je to normalna pojava. Abnormalnost ćelija raka je možda u grešci elektronskih prekidačkih mehanizama koji ne uspevaju da obustave proces umnožavanja. Eksperimenti sa melanomom kod miševa pokazuju da električna struja i elektromagnetno polje mogu biti u stanju da manipulišu ovim greškama prekidačkog mehanizma u jednom energetskom pristupu lečenju raka.

Još jedan istraživač elektroterapeutskog pristupa lečenju raka je dr Bjern Nordenstrom, šef dijagnostičke radiologije na «Karolinska institutet» u Stokholmu. Tokom nekoliko proteklih decenija dr Nordenstorm uspešno je istraživao mogućnost primene električnih struja specijalno namenjenih lečenju raka. Kod ograničenog broja pacijenata, dr Nordenstrom je sasvim uspešno uklanjao različite oblike raka koji su metastazirali na plućima.9,10 Dr Nordenstorm je priznati pionir biopsije pluća rendgenski navođenom iglom. On koristi slične tehnike X-zraka kako bi postavio platinaste elektrode u izolovani plućni tumor. Električna stuja i do 10 V se potom prenosi preko elektrode od platine u različitim intervalima vremena. Primenom ovog sistema elektroterapije, Nordenstrom je uspevao da izazove povlačenje tumora i kompletno otklanjanje tumora u značajnom broju slučajeva s obzirom da druge metode lečenja nisu imale efekta.

Nordenstrom je ustanovio određeni broj mehanizama da bi objasnio kako elektroterapija može biti uspešna u uništavanju tumora. Otkrio je da su bela krvna zrnca negativno naelektrisana. Po njemu, ovi limfociti, borci protiv tumora, privučeni su na mesto tumora pozitivnim naelektrisanjem platinske elektrode koja se nalazi u centru metastazirane lezije. Druga negativna elektroda se postavlja u zdravo tkivo odmah do tumora. Nastalo električno polje uslovljava jonske promene na tkivu i nagomilavanje kiselina u okolini tumora koje su određene ćelijama raka. Ova pojava je slična nagomilavanju kiseline na elektrodi automobilskog akumulatora. Ova povećana kiselost takođe lokalno uništava crvena krvna zrnca, i oštećuje njihov hemoglobin, uskraćujući nasušni kiseonik ćelijama raka. Nordenstrom dodaje da pozitivno električno polje uklanja vodu iz tumora, skuplja ga, i izaziva oticanje okolnog tkiva. Ovo oteklo tkivo pritiska lokalne krvne sudove i zaustavlja dotok krvi u tumor.

Dr Nordenstrom smatra da su bioelektrična kola delo još neotkrivenog sistema kola u telu. Ova prirodna električna kola bivaju uključena u slučaju povrede, infekcije, tumora, pa čak i normalnom aktivnošću telesnih organa. Električna struja putuje kroz arterije, vene i preko zidova kapilara, vodeći bela krvna zrnca i metabolička jedinjenja ka i iz okolnih tkiva. Nordenstrom je svoju teoriju zasnovo na prefinjenom razmatranju struje povrede, fenomena koji je zaokupio dr Bekera i druge. Nordenstrom poput drugih bioenergetskih istraživača, smatra da smetnje u bioelektričnoj mreži tela mogu uticati na razvoj raka i drugih bolesti.

Novi modeli razumevanja bolesti, kao što je bioelektrični model, mogu obezbediti jedinstveni novi put preokretanja toka bolesti intervencijom na primarnom, uzročnom, ćelijskom nivou. Iako donekle slično alopatskom modelu lek/receptor interakcije, bioelektrični model može da obezbedi čisto energetski metod lečenja bolesti na ćelijskom nivou. Moguće je da elektromagnetno polje, primenjeno u isceljivanju koštanih fraktura, ubijanju ćelija tumora, regeneraciji tkiva, funkcioniše

tako što budi postojeći prirodni bioelektrični mehanizam odbrane i rekonstrukcije unutar ćelije? Ovo je slučaj barem na nivou fizičkog tkiva.

Interesantno je to da frekvencija upotrebljene energije u terapiji, kako se čini, ima kritičan značaj. U lečenju fraktura kostiju, istraživači su ustanovili da je za zarastanje ključna frekvencija impulsnih elektromagnetnih polja. Čak i mala promena frekvencije može uticati na to da se obrazuje kalus ili da kost ne zaraste. Mala promena prenete energetske frekvencije može uticati da kost ojača ili da se uništi koštano tkivo.

Pored elektromagnetnog polja koje se primenjuje za ublažavanje bola, smanjenje tumora i ubrzanje zarastanja kostiju, postoje dodatni pristupi koji koriste čisto magnetno polje u lečenju. Medicinski istraživači u Poljskoj nedavno su dokumentovali efikasnost primene visokofrekventnog magnetnog polja u lečenju reumatskog i degenerativnog artritisa.11 Studije u Snjadecki bolnici u Vloščovi, u Poljskoj potvrđuju da je terapija magnetnim poljem dodatna dragocena opcija među fizioterapeutskim metodima u lečenju artritisa. U najvećem broju slučajeva, terapija magnetnim poljem uspevala je da umanji intenzitet bola, umanji otok, i poveća pokretljivost zglobova.

Tokom dvogodišnjeg perioda, specijalisti reumatologije i rehabilitacije lečili su 189 pacijenata sa reumatičnim artritisom (RA) i degenerativnim bolestima zglobova (DJD – «degenerative joint diseases») koristili su visokofrekventno impulsno magnetno polje koje je emitovao aparat Terapuls GS-200 proizveden u Poljskoj. Doziranje je variralo od pacijenta do pacijenta, u zavisnosti od veličine zgloba, debljine masnog tkiva koje prekriva zglob, i stadijuma bolesti. Terapija se sastojala od jedan do dva tretmana dnevno u trajanju od 20 do 25 minuta, i obuhvatala je deset do petnest seansi. Istraživači su otkrili da je 73% pacijenata koji su patili od RA i 67% pacijenata sa DJD imalo značajno poboljšanje po završetku magnetne terapije, u poređenju sa kontrolnom grupom koja je lečena sa kratkotalasnom dijatermijom u kojoj je poboljšanje osetilo samo 44,6%. Ostali evropski, indijski i američki istraživači su zabeležili uspeh primenom varijacija terapija magnetnim poljem u lečenju različitih boelsti. Kao što ćemo videti u narednim poglavljima, efikasnost magnetnog polja u lečenju ima jedinstvenu ulogu u manje konvencionalnim vidovima energetskih terapija.

Pojava elektromedicine i terapije magnetnim poljem obezbedila je nove načine lečenja bola i bolesti, ali nam je omogućila nove uvide u ćelijske mehanizme lečenja. Napuštanje tradicionalne alopatske medicine lekovima (i hirurgijom) i prelazak na energetski pristup lečenja ljudskih bolesti, dešava se postepeno. Ranije navedena elektromagnetna energija korišćena za lečenje ljudskih bolesti može otvoriti naučne umove medicinskog sistema za mogućnosti lečenja energijom. Dok proširujemo naše poimanje širokog spektra poznatih energija, videćemo da se u mnogim takozvanim «graničnim oblastima» medicine, zapravo, primenjuju različiti principi «energetske medicine». Energije koje se ovde koriste su finotvarne energije životne sile i njenih mnogih oktava i harmonika.

Naučnici će prihvatiti postojanje i primenu ovih finotvarnih životnih energija tek kada njihovo postojanje postane moguće detektovati i meriti. Iako Kirlijanova fotografija možda ima dijagnostički potencijal, daleko od toga da je široko prihvaćena od strane zvanične medicine. U okviru zvanične medicine razvijaju se dijagnostički alati koji će na kraju dovesti do ostvarenja

gore navedenog. Da bismo ovo razumeli moramo se vratiti na početak ovog poglavlja i otkriće i primenu X-zraka.

Ponovo o X-zracima: razvoj CT skenera

Najraniji načini primene X-zraka za snimanje kostiju koristili su jednostavne cevi X-zraka postavljene iznad tela sa fluorescentnom ili fotografskom pločom ispod. Daljim razvojem aparature i kontrole finog podešavanja izvora X-zraka, lekari su postigli veću fleksibilnost i kontrolu količine radijacije. Takođe, beskrajno slabe fluorescentne slike mogle su se posvetliti elektronskim pojačivačima slike, čime je omogućena delimična primena fluoroskopa u posmatranju pokreta u realnom vremenu. I dalje su slike kostiju naspram skoro providnog tkiva ostale iste, osim kada se koristilo specijalni kontrastni medijum kako bi se istaklo meko tkivo kao što su krvni sudovi ili gastrointestinalni trakt.

Verovatno najrevolucionarnije otkriće u dijagnostičkom snimanju došlo je sa simbiozom kompjuterske tehnologije i izvora X-zraka. CAT skener (skraćenica od «Computerized Axial Tomography») funkcioniše tako što šalje tanak snop X-zraka u pacijenta. Zrak se polako rotira oko pacijenta celih 360˚ i prave se kratke «fotografije» na svakom stepenu. Kompjuter u skeneru matematički analizira i skuplja odvojene «fotografije» i potom rekonstruiše kompletnu sliku koja izgleda kao poprečni presek ljudskog tela. Savremeniji CT («Computerized Tomography») skeneri proizvode sliku koja izgleda kao tanak presek skeniranog dela tela. Nastale slike prikazuju i meko tkivo, koje je ranije bilo skoro nevidljivo X-zracima. CT skener je napravio revoluciju u neurološkoj dijagnostici. Ranije su postojali samo indirektni metodi posmatranja mozga, ponekad su bili neophodni i invazivni dijagnostički neurohirurški zahvati. Kako CT skener može da snimi tkiva mozga i tela, moguća je laka i blagovremena dijagnoza različitih tumora i strukturnih abnormalnosti tkiva.

Još značajnije od X-zraka CT skenera je matematička i kompjuterska metodologija koja se razvila njegovim nastankom. Danas je moguće transformisati analitičke podatke različitih vrsta uređaja za snimanje u trodimenzionalnu rekonstrukciju snimljenih telesnih delova kao što je, recimo, glava.

Dok su X-zraci CT skenera mogli čudesno detaljno da prikažu kost i strukturu mekog tkiva, novi skeneri mogu da demonstriraju fiziološke i ćelijske funkcije. Prvi skener, nastao razvojem ove nove tehnologije, koji je mogao da pruži osnovni uvid u ćelisko funkcionisanje moždanog tkiva je PET skener. PET je skraćenica od «Positron Emission Tomography». PET skener je nastao spajanjem dve do sada razdvojene dijagnostičke tehnologije: nuklearne medicine i kompjuterske tomografije. Nuklearna medicina primenjuje radioaktivne supstance sa kratkim vremenom poluraspada koje se intravenski ubrizgavaju u pacijenta pre skeniranja kako bi potom bile koncentrisane u određenom organu (na primer štitnoj žlezdi ili jetri). Pacijent se potom postavlja u blizinu uređaja koji meri svetlucanje – emisiju radioaktivnih čestica koje se nalaze u ispitivanom organu. Uređaj proizvodi ravnu dvodimenzionalnu sliku koja prikazuje granice, formu, veličinu, položaj i svaku nehomogenost strukture organa.

PET skener se prvenstveno koristi za proučavanje funkcija mozga. Radioativna glukoza (osnovno gorivo mozga) se ubrizgava intravenski i odlazi u mozak. Radioaktivna glukoza je emiter

pozitrona, samim tim, izvor pozitrona u PET skeniranju. Niz detektora svetlucanja raspoređuje se oko pacijentove glave. Primenom matematičkih kompjuterskih programa CT tehnologije, PET skener je u stanju da stvori prikaz slike preseka mozga pomoću pozitrona koje emituje radioaktivna glukoza koju su apsorbovale ćelije mozga. U zavisnosti od aktivnosti određenog dela mozga, manja ili veća količina glukoze će biti upotrebljena. Slika PET skenera nalik je slici glave dobijenoj pomoću CT skenera zasnovanoj na ćelijskoj aktivnosti određenih delova mozga. Upotrebom ovog skenera, naučnici trenutno proučavaju razlike u funkcionisanju delova mozga normalnih osoba i osoba koje pate od mentalnih bolesti kao što su šizofrenija i manična depresija. U nekim slučajevima, promena terapije lekovima zasnovana na nalazima PET skenera uticala je na poboljšanje do tada nepopravljive kliničke slike. Naučnici takođe proučavaju oblasti mozga koje učestvuju u izvesnim veštinama kao što su čitanje, slušanje govora i muzike, i određuju to koja nam je strana tela dominantna. CT skener pružio je koristan uvid u strukturne nepravilnosti moždanog tkiva, a PET skener je omogućio naučnicima da snime dinamičke, funkcionalne kvalitete same ljudske svesti.

Iako početni rezultati ukazuju na veliku vrednost PET skenera, veliki troškovi upotrebe linearnog akceleratora za proizvodnju radioaktivne glukoze ograničiće širu dijagnostičku primenu ovog uređaja u lekarskoj zajednici. Istraživanje pomoću ove vrste skenera može potvrditi efikasnost određenih lekova i drugih terapija u lečenju mentalnih bolesti.

Od prve upotrebe PET skenera počele su da se primenjuju nove radioaktivne supstance. Danas postoji tragač koji se povezuje sa receptorima dopamina. Po prvi put u medicinskoj istoriji u živom mozgu su snimljeni delovi ćelije, kao što su receptori dopamina koji imaju veze sa šizofrenijom i pokretači su Parkinsonove bolesti. Ranije su delovi ćelije proučavani mikroskopskom analizom specijalno tretiranog moždanog tkiva uzetog iz tela pacijenata koji su preminuli. PET skener nam stavlja na raspolaganje nove informacije dragocene za razumevanje funkcionisanja mozga. Međutim, pojavio se još jedan novi skener pomoću kojeg ćemo doći do jedinstvenih novih saznanja o ljudskom telu.

Posle CAT skenera: telo snimljeno MRI skenerom

Kao što smo rekli na početku, X-zraci CT skenera su nam davali sliku poprečnog preseka strukture ljudskog tela. U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo pojave novog alata u odeljenjima bolničke radiologije: MRI skenera («Magnetic Resonance Imaging»). Tri puta skuplji od CT skenera koji treba da zameni, on je tek nedavno dobio odobrenje FDA («Food and Drug Administration»). Ogromno je interesovanje medicinskih radnika za dijagnostički potencijal MRI skenera od kako je počela njegova primena. Razlog za toliku radoznalost leži u prirodi slika tela koje MRI skener može da napravi. Sa čisto fizičko dijagnostičkog stanovišta, MRI skener je u stanju da snimi tumore u telu koje raniji CT skener nije bio u stanju da skenira.

Za razliku od svega o čemu je dosada bilo reči MRI ne koristi X-zrake niti ubrizgane radioaktivne supstance. Snimanje magnetnom rezonancom je sistem koji koristi poznate CT kompjuterske programe za pravljenje slika ljudskog tela na osnovu njihove reakcije na jako magnetno polje. Interesantno je da se trenutne MRI slike baziraju na distribuciji strukturnih karakteristika vode u tkivima ljudskog organizma. Potrebno je detaljno objasniti kako MRI izvodi ovaj trik. Snimci magnetnom rezonancom dobijaju se zahvaljujući fenomenu Nuklearne

magnetne rezonance (NMR), analitičkoj tehnici poznatoj organskim hemičarima još od 60-ih godina prošlog veka. Tek 70-ih ovaj tehnika je adaptirana za potrebe medicinskih sistema snimanja.

Da bi snimila živo tkivo, MRI koristi magnetna svojstva protona (atoma vodonika u vodi). Veruje se da su protoni nalik minijaturnim rotirajućim kuglama. Protoni imaju osu sa severnim i južnim magnetnim polom. U jakom magnetnom polju MRI skenera, menja se nasumični raspored severnih i južnih polova. Svi protoni upravljaju svoje ose prema smeru dominantnog magnetnog polja. Tada se kao drugo sredstvo pušta radio-frekvencijski talas. Ovaj talas je podešen prema frekvenciji protona. Kada je talas uključen, magnetno usmereni protoni počinju polako da se okreću oko svoje ose. Radio-talas se potom naglo isključuje. Emituje se energija stimulisanih protona u radio-frekventnom opsegu koju prikupljaju detektori postavljeni u krugu oko pacijenta u MRI skeneru. Matematička analiza podataka koja koristi CT kompjuterske programe omogućava da se slika rekonstruiše na osnovu višestrukih merenja detektora. MRI skener je u stanju da stvori sliku sićušnog poprečnog preseka ljudskog tela čija se detaljnost ne može porediti sa dosadašnjim skenerima. Kvalitet informacija dobijenih iz «MRI snimka tankog režnja» žive osobe približio se finim anatomskim detaljima uzoraka uzetih sa leševa. Pomoću MRI, u stanju smo da neinvazivno zavirimo u strukturu organa u živom ljudskom telu na način na koji su ranije mogli da ih vide samo hirurzi i patolozi.

Aktuelni MRI skeneri koriste stimulisane protone kao emitujući izvor. Zavise od telesne vode (najvećeg izvora protona). Voda, kao što smo ranije naveli, čini 99% molekula od kojih se sastoji ljudsko telo. Voda je rezultat hemijskih procesa koji se odvijaju u metaboličkoj mašineriji ćelija.

Glavni princip slika dobijenih magnetnom rezonancom je da su atomi vodonika stimulisani transferom energije specifične frekvencije. Ovaj put, energija je u području radio-talasa. Energija se apsorbuje isključivo ako je atom određene rezonantne frekvencije. Ponovo imamo analogiju sa modelom elektronskih orbita, energetskih nivoa, atoma. Kada želimo da elektron prebacimo sa niže na višu orbitu, moći ćemo to da postignemo samo energijom određene frekvencije. Ako elektron silazi sa više na nižu orbitu ili energetski nivo, on će osloboditi foton frekvencije slične onoj koja je potrebna da bi se sa jednog nivoa prešlo na sledeći. Osobina energije potrebne za pomeranje elektrona je njena rezonantna frekvencija. MRI čini slično sa atomima vodonika prenošenjem energije koja frekventno rezonira samo sa protonima.

Zbog principa «rezonancijske specifičnosti» istraživači pokušavaju da na MRI primene ostale atome uključujući natrijum i fosfor. Fosfor je činilac ATP-a (adenozin-trifostata) – energetskog novca ćelije. Fosfor takođe učestvuje u CPK-u (kreatin-fosfokinaza) – mišićnom enzimu. Istraživači smatraju da korišćenjem energetskog izvora rezonantnog sa molekulima fosfora mogu aktivno snimiti hemijsku energetsku izmenu na ćelijskom nivou. Doktori će moći da dijagnostikuju poremećaje mišića (kao što je mišićna distrofija) bez biopsije mišićnog tkiva. Sistem magnetne rezonance možda će postati alat kojim ćemo biti u stanji da merimo ćelijski metabolizam na neinvazivni način.

MRI koristi magnetno polje za posmatranje ćelijske distribucije i specijalnih strukturnih kvaliteta vode. Poznajući «specijalne energetske» osobine vode mogu se naslutiti dijagnostičke mogućnosti MRI posmatranja finotvarno-energetskih promena tokom isceljivanja ljudskog tela. Ispitivanja parapsihičkog isceljivanja Bernarda Grada (II poglavlje) pokazuje da iscelitelji mogu

da promene molekularne i energetske osobine vode i utiču da voda pospeši rast biljaka pod navedenim uslovima. Ako su molekularne osobine vode promenjene eterskim poljem iscelitelja, MRI bi mogao da se koristi za proučavanje fine magnetne efekte iscelitelja na ljudsko telo i inherentnu strukturu vode unutar živog tkiva. U VIII poglavlju posvetićemo više pažnje energetskim promenama parapsihičkih iscelitelja.

Slikanjem magnetnom rezonancom dobija se toliko novih dijagnostičkih informacija o ljudskom telu. Ukazala se još jedna prilika za upoznavanje ljudskog tela, sa još detaljnijim slikama ćelijske strukture i funkcije. Ipak, i dalje smo vezani za molekularni fizički nivo preko sofisticirane njutnovske analize. Iako su informacije dobijene na ovaj način veoma korisne i značajne, pred nama je dug put do uvida u ljudsku bit iz istinski energetske perspektive. Kombinacija principa MRI i Kirlijanove fotografije mogla bi uskoro da dovede do najvećeg otkrića dijagnostičkog snimanja ljudske finotvarne-energetske anatomije.

Korak dalje – EMR skeniranje i elektroterapija: na pragu eterskog

Sledeći veliki korak u razvoju dijagnostičkih skenera jeste ekstrapolacija i primena ključnih principa svakog od dosada navedenih sistema. Kao što je ranije pomenuto, jedno od najznačajnijih pomaka u snimanju poprečnih preseka bilo je kreiranje CT matematičkog kompjuterskog programa. Kompjuter nam omogućava da u sekundi sumiramo ogromnu količinu podataka. Program rekonstruiše sve te informacije u jednu sliku koju ljudsko oko i mozak mogu da prihvate. Ljudski um je i dalje najvažniji sastojak misaonog prepoznavanja. Dijagnozu postavlja lekar, a ne kompjuter. Kompjuteri mogu samo da stvaraju sofisticirane snimke. Ipak, zadatak je kompjutera da dosadne matematičke proračune svede na korisne snimke što ga čini toliko značajnim za razvoj dijagnostičkog skeniranja.

U skoroj budućnosti, naučnici će iskoristiti razvoj CT i MRI skenera. Kompjutersko elektronsko snimanje će uskoro omogućiti lekarima da detaljno proučavaju etersko telo. Biološka rezonancija je ključ koji će otvoriti vrata uglavnom nepoznatog sveta životnih procesa. Rezonancija je najznačajniji princip koji su koristili kreatori MRI sistema. MRI emituje energiju određene (rezonantne) frekvencije. Ova energija selektivno pobuđuje ćelijske komponente, koje emituju energiju koja se može upotrebiti za dobijanje snimaka ćelijske strukture. Ispitivanjem različitih molekulskih, ćelijskih i telesnih komponenti koje su došle do izražaja u ovom energetskom procesu, ljudi se bukvalno mogu pretvoriti u “prozračna bića”. Mogućnost da se stimuliše samo jedan molekulski sistem omogućava naučnicima da budu selektivni po pitanju onoga što žele da ispituju. Kao što je ranije pomenuto, rezonantna stimulacija atoma fosfora mnogo je značajnija neurolozima koji proučavaju poremećaje mišića. Slično tome, rezonantno snimanje vodonika (a time i struktura i distribucija vode u tkivima) možda je značajnije onkolozima koji upoređuju organe normalne strukture sa organima u kojima se pojavljuje rak.

Iako je MRI revolucionarna primena principa rezonancije, doktori su i dalje ograničeni na posmatranje fizičkih i biohemijskih komponenti ljudske ćelijske strukture. U osnovi MRI je alat za ispitivanje rasporeda molekularne strukture i biohemijskih funkcija ljudskog tela. Ono što je potrebno to je sistem koji će lekarima dati uvid u energetske uzroke bolesti, a ne samo biohemijske nepravilnosti koje prate već nastalu bolest. Taj novi, budući sistem za elektronsku dijagnostiku koji, na žalost, u ovom trenutku predstavlja kariku koja nedostaje, omogućiće

doktorima da vide suštinu zdravlja i bolesti, a ne samo posledice razornog toka bolesti. Istinska preventivna medicina čeka na razvoj sistema snimanja koji će doktorima dokazati da se ljudsko biće ne sastoji samo od krvi i mesa, membrana i receptora.

Kirlijanova fotografija dala je neočekivane sugestije naučnicima novog doba u pogledu načina na koji je moguće otkriti momente koji prethode bolesti proučavanjem nevidljivih energetskih matrica koje unose red i haos u umove i tela ljudskih bića. Na današnjem nivou istraživanja u vezi sa Kirlijanovom fotografijom, elektrogram otiska prsta nagoveštava prisustvo određenih bolesti kao što su rak ili cistična fibroza. Međutim, Kirlijanovi otisci još uvek nemaju preciznost potrebnu za detekciju bolesti koja bi ubedila doktore u postojenje energetskih prethodnica bolesti. Potreban je sistem zasnovan na Kirlijanovim dijagnostičkim tehnikama koji može dati sliku celog tela a ne samo vrhova prstiju. Postoje naznake da određeni ruski i rumunski istraživači razvijaju takav sistem. Ključ koji će istraživačima omogućiti uvid u fina bioenergetska polja ljudskih bića možda leži u fenomenu rezonancije. Sa MRI skenerima, lekari primenjuju energetske principe rezonancije za snimanje fizičkih organa bolesnog tela. Spajanje MRI, CT i Kirlijanovog sistema može omogućiti da se ode korak dalje od današnjih rezonantnih tehnologija, i još dublje pogleda u finotvarno-energetski sastav ljudskih bića.

Da bismo razumeli kako Kirlijanov sistem može biti ključan za slikanje eterskih i drugih finotvarno-energetskih sistema, neophodno je detaljnije ispitati elektrografski proces. U smislu naše diskusije o finotvarno-energetskim poljima, fokusiraćemo se na najvažniji fenomen koji Kirlijanov sistem demonstrira, tj. Mogućnost snimanja efekta Fantomskog lista. Efekat Fantomskog lista, viđen na Kirlijanovoj fotografiji, iznova demonstrira holografsku energetsku komponentu živog sistema. Deo lista koji nedostaje, koji se pojavljuje na Kirlijanovoj fotografiji izgleda strukturno identičan fizičkom listu. Ovaj fantomski deo je deo eterskog tela lista (matrica rasta ili talasovod) koje pomaže izražavanju životne sile genetskog potencijala biljke. Moramo za trenutak da se zapitamo kako Kirlijanova fotografija uspeva da nam prikaže eterski fantomski deo lista. Ovo izuzetno ostvarenje nevidljivo čini vidiljivim. Sledi interpretacija mehanizma putem kojeg Kirlijanova fotografija može da zabeleži ovaj fenomen.

Fenomen pražnjenja korone je osnovni princip koji omogućava dobijenje slika Kirlijanove fotografije. Većina naučnika koji su proučavali Kirlijanov sistem slaže se sa tom činjenicom. Jednostavna elektrografska aparatura se sastoji od izvora visoke frekvencije povezanog sa elektrodom koja se nalazi ispod filma. Struja visoke frekvencije usmerava se ka skrivenoj elektrodi, i stvara električno polje koje preplavljuje fotografski film. Površina filma se menja ovim visokom električnim potencijalom. Kada se prst ili neki drugi uzemljeni objekt postavi na film, to omogućava da elektroni visokog potencijala (sa površine filma) pođu ka zoni malog potencijala (podlozi, ili tlu... najboljem upijaču elektrona).

Energija omogućuje protok od visokog ka niskom potencijalu. Putanje elektrona, nastale bujicom elektrona koji skaču sa filma na uzemljeni objekat, stvaraju elektronsko pražnjenje korone izuzetne lepote koje se beleži na fotografskom filmu (u potpunom mraku). Slika nastala na ovaj način naziva se Kirlijanovom fotografijom. Oblik elektronskog kretanja oko objekta, kao i boje zabeležene na filmu, čini se da sadrži različite količine dijagnostičkih informacija o fotografisanom objektu.

Dijagram 9Tipično pražnjenje korone Kirlijanovog otiska prsta(str. 109 originalnog teksta)

Različiti istraživači su pokušali da demonstriraju informacije od fiziološkog značaja u svojim Kirlijanovim fotografijama sa različitim stepenom uspeha. Uzrok različitog stepena uspešnosti među istraživačima je ključni faktor za razumevanje zašto Kirlijanova tehnika može da pruži biološki značajne informacije. Mnogi istraživači amateri su pretpostavljali da bilo koja električna naprava koja je u stanju da proizvede varnično pražnjenje, može da se upotrebi za reprodukovanje efekata Kirlijanove fotografije koje su dobili drugi istraživači. Ovo preterano pojednostavljivanje uzrok je mnogobrojnim zabunama i pogrešnim zaključcima u ovoj kompleksnoj oblasti.

Poznato je, na primer, da se određenim Kirlijanovim uređajima mogu napraviti snimci otisaka koji ukazuju na prisustvo raka u telu. Mnogi istraživači su pokušali da ponove ovaj efekat sa promenljivim uspehom. Oni koji su nasumično tražili rezultate bili su skloni zaključku da su Kirlijanovi sistemi beskorisni izuzev u slučajevima ispitivanja stepena vlažnosti. Dok određeni uređaju mogu da proizvedu neobične ali besmislene otiske, uporni istraživači mogu preći na drugačiji Kirlijanov sistem i biti iznenađeni otkrićem smislenih informacija o prisustvu bolesti. Kako to da jedan Kirlijanov aparat može da dijagnostikuje rak a drugi to ne može?

Razlog različitog stepena uspešnosti Kirlijanove fotografije treba tražiti u frekvencijskim karakteristikama izvora. Kada neko slika otisak na jednom Kirlijanovom uređaju, postoji određeni stepen rezonancije između opreme i onoga ko se fotografiše. Iako skoro svaki izvor visokofrekventne struje može da izazove varnično pražnjenje na filmu, samo sistemi koji proizvode frekvencije koje rezoniraju sa prirodnim biološkim frekvencijama prikazaće slike sa značajnim dijagnostičkim informacijama. Ova situacija je slična rezonanciji energije neophodnoj za snimanje strukture MRI skenerom. S obzirom na to da količine ovih inherentnih ćelijskih frekvencija nikada nisu u potpunosti istražene, verovatno usled neznanja o njihovom postojanju, uspeh Kirlijanovih aparata uglavnom se zasnivao na principu pokušaja i greške.

Većina istraživača Kirlijanove fotografije nije svesna neophodnosti biološkog podudaranja frekvencija između izvora snage i predmeta koji se snima. Mnogi su previše pojednostavili kompleksan problem povezujući različite frekvencijske sisteme koji proizvode varnično pražnjenje kao i Kirlijanovi uređaji sa ekvivalentnim dijagnostičkim mogućnostima. Kako ovi istraživači teže upoređivanju dijagnostičkih rezultata dobijenih pomoću uređaja različitih po svom frekvencijskom opsegu, izvesne nalaze postalo je teško ponoviti. Ogroman problem je nedostatak standarda u ovom polju. Razlike u frekvencijskim karakteristikama izvora snage mogu objasniti tolike razlike u reprodukovanju značajnih elektrografskih efekata kao što su otkrivanje bolesti i snimanje fenomena fantomskog lista.

Kirlijanovi sistemi koji proizvode frekvencije koje se poklapaju sa frekvencijama biološkog fenomena koji se posmatra imaju najveće šanse da uspešno snime indikatore bolesti . Isti princip je presudan za razumevanje uspeha MRI tehnika snimanja. Samo uređaji koji emituju radio-frekvencije koje se poklapaju sa frekvencijama atoma vodonika u ljudskom telu, moći će da zabeleže slike koje imaju biološki smisao. Isto tako, drugi magnetno rezonantni sistemi koji

emituju frekvencije koje se poklapaju sa frekvencijama atoma natrijuma nasuprot vodonika, otkriće drugačije, ali i dalje smislene biološke informacije u MRI snimcima. Sonde sa različitim energetskim frekvencijama omogućavaju naučnicima da selektivno posmatraju različite biohemijske fenomene, sve dok se emitovane frekvencije poklapaju sa frekvencijama objekta koji se snima. Ako se MRI radio-frekvencije ne poklapaju sa integralnom ćelijskom komponentom u telu, ne mogu se dobiti snimci od biološkog značaja. Isti rezonantni principi verovatno se mogu primeniti na Kirlijanove dijagnostičke sisteme. Kao kod MRI, postoje mnoge rezonantne frekvencije koje najviše pogoduju opservaciji određenih bioenergetskih fenomena.

Pokušavajući da snimimo efekat fantomskog lista, mi radimo sa blagom varijacijom tih principa biološke rezonancije. Umesto da pokušavamo da proizvedemo frekvencije koje se podudaraju sa frekvencijama fizičkih atoma lista, Kirlijanovi sledbenici pokušavaju da rezonantno stimulišu eterske atome eterske matrice lista. Iako je eterska struktura u spektru više frekvencije od fizičke materije, eterska polja mogu da utiču na ponašanje subatomskih čestica fizičke materije kao što su elektroni. Primarni slikovni fenomen Kirlijanove fotografije nastaje usled pražnjenja korone, obrazaca protoka elektrona oko uzemljenog objekta. Uslovljavajući promene u obrascu kretanja elektrona oko elektrografskog objekta, Kirlijanova fotografija koristi eterski stimulisane elektrone kako bi se detektovale konture koje su u vezi sa eterskim telom lista.

Na uspešnoj fotografiji fantomskog lista, elektroni se odbijaju o konture rezonantno stimulisanog eterskog polja, kako kada bi farbom polili nevidljivog čoveka. Fantomski list je slika stimulisanih elektrona koji ocrtavaju prostorno pružanje eterske matrice lista. U cilju konstantnog reprodukovanja ovog fenomena, mora se koristiti Kirlijanov energetski izvor koji je u stanju da emituje frekvencije energije koje rezonantno pobuđuju etersko telo. Frekvencija energija koja se koristi Kirlijanovim ogledima, nisu identična frekvenciji eterskog tela, već se sastoji od nižih opsega ili oktava ove visokofrekventne energije. Ovo je jedna od osnovnih razlika između MRI i EMR («Electromagnetic Resonance») sistema snimanja kao što je Kirlijanova fotografija.

Finotvarne energije na eterskom nivou su samo na višoj oktavi od fizičkog nivoa. Uporedićemo, za primer, razlike oktava na dirkama klavira. Prvi skup dirki na donjem kraju klavira proizvodi skalu niskih tonova. Dalje dirke proizvode tonove više oktave. Jedni pored drugih skupovi dirki mogu predstavljati dve oktave frekvencija koje čine fizički i eterski opseg. Dalje na desno na klavijaturi nalaze se sve više oktave. Isto je i sa višim oktavama finotvarne energije koja sačinjava sledeća viša frekvencijska tela kao što su astralno i mentalno. Naša finotvarno energetska anatomija je sačinjena od mnogo takvih tela koja složno rade. To je jedinstveni orkestar energija nižih i viših frekvencija koji sačinjava višedimenzionalnu simfoniju izraza svakog jedinstvenog ljudskog bića. Tela viših frekvencija biće detaljnije obrađena u sledećem poglavlju.

Postoji harmonija i ritam koja prožima sve što postoji. Ova ideja je fundamentalna za matematiku, kao i za elektricitet. Postoje oktave energija, određeni talasi i ritam koji se mogu izmeriti, frekvencije i amplitude itd. Od ovih jednostavnih elemenata gradi se gotovo neograničen broj varijacija... od vrlo finih do vrlo gustih... od čiste energije do guste fizičke forme... Budući da postoje različite oktave kreativne energije, sve postojeće u fizičkoj oktavi ima svoj par na finotvarnom nivou...

Primenom spoljašnje energije na relativno zatvoreni sistem, moguće je selektivno pobuditi određenu oktavu energije... To je osnovni princip rezonancije. Selektivnom primenom određene vibracije, izaziva se rezonancija jednog finog opsega energije, to onda stimuliše niže oktave, koje stimulišu još niže oktave, sve do stimulacije finotvarne energije više oktave koja tada postaje vidljiva (u normalnim uslovima nevidljiva ljudskom oku). To je ono što se dešava u Kirlijanovoj fotografiji, iako je energija smanjena za samo jedan stepen. Određeni tip energije je primenjen kako bi se prikazale eterske energije... Eterske energije se stimulišu kako bi se mogle snimiti.12 (dodat kurziv)

Možda je lakše razumeti ovaj proces rezonantne stimulacije različitih energetskih oktava ako se vratimo analogiji sa klavirom. Kada se pritisne dirka, metalna žica vibrira određenom frekvencijom u jednoj oktavi tonova. U istom trenutku dok žica vibrira, zvučna energija izaziva odgovarajuće vibracije istog «tona»* ali u drugoj oktavi. Drugim rečima sviranje nižeg «C» na klaviru rezultiraće stimulacijom višeg «C».

Ova harmonijska rezonancija je isti osnovni proces koji se dešava u Kirlijanovoj fotografiji fantomskog lista. Električna energija vibrira u oktavi fizičke materije, ali u isto vreme pogađa rezonantni ton više eterske oktave. Kirlijanova fotografija se od MRI razlikuje utoliko što snimanje magnetnom rezonancom ima za cilj da rezonantno stimuliše samo atome fizičkog tela. Kirlijan ide korak dalje, rezonantno stimulišući atome eterskog tela, omogućavajući da budu zabeleženi u interakciji sa električnim poljem koje Kirlijanova kamera stvara. Primenom istog osnovnog principa rezonancije, moguće je pronaći frekvencije koje će omogućiti snimanje oktava materije i energije koje se prostiru izvan eterske oktave.

Primenom trenutno postojećih Kirlijanovih tehnika, ove eterske energije moguće je ponekad zabeležiti na filmu. Problem sa Kirlijanom i trenutnim stanjem svesti je da postoji toliko fizičkih faktora koji mogu da utiču na konačnu sliku da je teško razdvojiti fizičke od eterskih efekata. Svaka Kirlijanova fotografija, čak i otisak prsta, predstavlja skup fizičkih i nefizičkih faktora. Aktuelni sistem ne nudi jednostavan način za određivanje koji od efekata je fizički a koji nije. Trenutno jedini jasan način da se ovo postigne je eliminacija fizičkih efekata potpunim uklanjanjem fizičkog tela (kao što je uklanjanje dela lista kako bi se dobio efekat fantomskog lista). Postoji još jedan način za zaobilaženje ove ponekad smislene (kao u dijagnostici raka), ali nenamerne fizičke interferencije. Da bismo razumeli kako se to može postići, prvo moramo da istražimo jednu slabo poznatu primenu Kirlijanove tehnologije.

Hari Oldfild, kirlijanovski istraživač iz Engleske, vršio je uspešne studije otisaka u detekciji raka. Tokom svog istraživanja Kirlijanove opreme, on je otkrio da elektromagnetni puls koji je prenošen na elektrodu skrivene ispod filma takođe prenošen na telo osobe čiji je prst stajao na fotografskom platnu. Matrice energetske frekvencije koje je emitovao Kirlijanov energetski izvor do kože pacijenta mogu se detektovati na rastojanju od nekoliko inča od tela pacijenta pomoću elektromagnetnih detektora u radio-frekvencijskom i ultrazvučnom opsegu. Sonda poznata kao Kirlijanov pištolj razvijena je i povezana sa osciloskopom kako bi se prikazale energije koje se mogu detektovati oko pacijentovog tela. Oldfild je koristio modifikovani Kirlijanov izvor energije smanjene voltaže koji je povezan direktno sa pacijentovim telom preko elektrode na * Pojam iz muzike. Radi se o tome da, za ljudsko uho, frekvencija koja je jednaka celobrojnom umnošku originalne, zvuči «isto», odnosno predstavlja istu notu iz neke od viših oktava. (prim. prev.)

zglobu ruke. Potom bi prelazio Kirlijanovim pištoljem preko tela pacijenta (na rastojanju od nekoliko inča) kako bi skenirao energetsku emisiju dok je pacijent bio priključen na Kirlijanov energetski izvor. Kadgod je sonda prelazila preko normalnog tkiva, frekvencija i polaritet signala na osciloskopu savršeno su se poklapali sa signalom koji je dolazio iz Kirlijanovog generatora.

Gospodin Oldfild je otkrio da kada je sonda prelazila preko onog dela tela gde se nalazio tumor, frekvencija i polaritet signala bi bili značajno poremećeni. Fenomen se ponavljao sa dovoljnom učestalošću da je pokrenuto ispitivanje pacijenata sa rakom u Bolnici «Charing Cross»u Londonu, kako bi se ustanovio dijagnostički potencijal ovog sistema. Preliminarni rezultati su ukazivali da je Kirlijanov pištolj bio veoma precizan u određivanju prisustva i precizne lokacije kanceroznog tumora u ljudskom telu. Primenom nekoliko sondi raspoređenim pod različitim uglovima oko tela, gospodin Oldfild je otkrio da je pomoću matematičke triangulacije moguće izračunati dubinu tkiva tumora kao i tačnu trodimenzionalnu lokaciju raka.

Oldfildovo otkriće je veoma značajno. On je pronašao način da upotrebi Kirlijanov frekvencijski energetski izvor kako bi dobio daljinska dijagnostička merenja bez kontakta sa telom. Na rezultate nisu uticali faktori kao što su vlaga i pritisak. Oldfildove studije otkrivanja raka bile su uspešne zato što je frekvencija energetskog izvora rezonovala sa određenom prirodnom ćelijskom frekvencijom. (Ovaj frekvencijski faktor je verovatno glavni uzročnik uspešnog ili bezuspešnog Kirlijanovog istraživanja. Nažalost, otkriće takvog energetskog izvora je stvar slučajnosti, tako da razloge uspešnosti često ne razumeju ni sami istraživači.) Oldfildov rad predsatvlja podsticaj za Kirlijanovu tehnologiju na dalju evoluciju od stadijuma jednostavne slike otiska prsta ka nivou gde bi mogala biti mnogo korisnija u detekciji bolesti. Rad gospodina Oldmana upućuje na mnogobrojne primene. Najočiglednija dijagnostička primena je u oblasti detekcije raka. Ali primena ovog otkrića može ići i korak dalje. Ako je Oldfild bio u stanju da izvede višestruka merenja oko tela i matematički izračuna dubinu i lokaciju tumora, pomislimo samo šta bi postiglo povezivanjem ove vrste detektora sa tehnologijom CT matematičkih kompjuterskih programa!

Postoje zanimljive podudarnosti Oldfildovog rada i principa MRI skeniranja. Oldfild koristi električnu energiju specifične frekvencije kako bi pobudio telesna tkiva da emituju sekundarne signale radio-frekvencije i ultrazvučnog opsega. Energetski signali koji rezultiraju iz takve stimulacije tela otkrivaju značajno različite emisione karakteristike normalnog i kanceroznog tkiva. Oldfild je analizirao energiju koju su emitovali pacijenti pomoću sonde iz ruke (Kirlijanov pištolj) i osciloskopa. Višestrukim merenjem, iz različitih uglova oko tela, on je bio u stanju da izračuna aproksimativnu pozicuju tumora u telu. Adaptiranje Kirlijanove tehnologije u kompjuterski sistem omogućilo bi mnoga individualna merenja i istovremeno izračunavanje odstupanja u emisiji signala iz različitih uglova oko tela. Primenom softvera razvijenog za CT skenere bilo bi moguće stvoriti sliku poprečnog preseka tela i vizuelno prikazati informacije u jednoj slici. Rad MRI i CT skeneri zasniva se na sličnim principima upotrebe kompjutera za kreiranje slike.

Kao što MRI skeneri mogu da prikažu natrijum ili vodonik u zavisnosti od frekvencije rezonantne stimulacije, skener na principima EMR (elektromagnetna rezonanca) bi mogao da selektivno snimi različite molekularne komponente. Da li je umesto prikazivanja fizičke molekularne strukture kao kod NMR etersku molekularnu strukturu moguće snimiti primenom

EMR? Podaci iz eksperimenta sa fantomskim listom pokazuju da određeni Kirlijanovi energetski izvori mogu da zabeleže eterske snimke zato što stvaraju elektromagnetnu rezonancu (EMR) koja stimuliše etersku materiju. Električne frekvencije ovih Kirlijanovih sistema izgleda da su na nižoj oktavi od eterskih frekvencija. Ako bi se slične frekvencije koristile u EMR skeniranju koje je poteklo iz Oldfildovih eksperimenta, bilo bi moguće napraviti sliku poprečnog preseka eterskog tela.

Skorašnji razvoj kompjuterske vizuelne obrade CT podataka omogućio je doktorima da prikupe mnoge slike poprečnih preseka unutrašnjih struktura kako bi stvorili trodimenzonalnu sliku organa i skeletnih struktura. Ovom novom kompjuterskom tehnologijom bi moglo da se dopuni EMR skeniranje kako bi se dobila trodimenzionalna slika eterskog tela, koje bi se moglo proučavati u celini ili detaljno, kako bi se detektovale promene povezane sa bolestima, kao i druge promene.

Etersko telo je holografska energetska matrica koja upravlja rastom i razvojem fizičkog tela. Poremećaji zdrave finotvarno-energetske organizacije eterske matrice mogu dovesti do nepravilnog ćelijskog rasta. Na osnovu onoga što je poznato o eterskom telu može se reći da su bolesti primetne u eterskom polju nedeljama i mesecima pre njihove manifestacije u fizičkom telu. Potencijal prave preventivne medicine leži u skeneru koji bi mogao da detektuje bolest na eterskom nivou pre nego što se ona manifestuje u fizičkom telu. Proučavanjem eterskih slika koje prikazuju stanje koje prethodi bolesti, bilo bi moguće primeniti mnoge vrste finotvarno-energetskih terapija koje bi ispravljale sklonost ka disfunkciji sistema. Korigovanje bolesti pre fizičke manifestacije izbacilo bi skupe, fizičke, alopatske metode lečenja. Finootvarno-energetske postupci alternativnih ili homeopatskih terapija takođe bi mogli biti verifikovani direktnim posmatranjem eterskog tela pomoću idealnog skenera telesne energije. Lekari bi mogli da proučavaju eterska tela pacijenata kako bi otkrili energetska dejstva vitamina i ishrane, svetlosti i boje, i mnogih drugih energetskih sredstava koja trebaju takve tehnologije za naučnu verifikaciju efikasnosti. Druga primena bi mogla da bude za dugoročno posmatranje efekata konvencionalnih terapija lekovima na etersko i fizičko telo.

Mogućnost za izradu EMR skenera postoji i danas. Međutim, ossobe sa znanjem potrebnim za stvaranje skenera za energiju eterskog tela moraju da ujedine snage. EMR skener će biti prvi pravi prozor u oblast eterskih energija koje su deo naše finotvarno-energetske mreže. Sa lakšom vizualizacijom finotvarnih energija u svrhu proučavanja, doći će do većeg prihvatanja «nauke o finotvarnim energijama» u širokoj naučnoj javnosti. Medicina će prerasti svoje njutnovske korene i počeće budućnost dijagnostičkih i isceliteljskih potencijala koje nosi energetska medicina.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Zvanična medicina je postepeno počela da istražuje primenu energije u lečenju bolesti. Pod time se podrazumeva primena radijacije za lečenje raka, elektricitet za otklanjanje bola i smanjivanje veličine tumora, elektromagnetno polje za stimulisanje zarastanja fraktura, magnetno polje za otklanjanje bola i artritične upale.2. Fizičko telo poseduje određene električne petlje samoisceljenja, kao što su «struje povrede», koje utiču na ćelijsku rekonstrukciju i reorganizaciju pošto je došlo do povrede. Moguće je

postojanje elektronskog sistema poluprovodnog tipa unutar i oko ćelija koji učestvuju u normalnim aspektima rasta i ćelijske replikacije.3. Nauka brzo razvija nove tehnologije snimanja, kao što su CT skener, PET skener i MRI koji su lekarima obezbedili novi uvid u strukturu i funkciju mozga u telu.4. Određeni Kirlijanovi fotografski sistemi mogu da prikažu fenomen poznat kao Efekat fantomskog lista. Efekat fantomskog lista je verovatno najbolja prilika za fotografisanje eterskog tela živog organizma.5. I Kirlijanov i MRI sistem su u mogućnosti da snime važne ćelijske i bioenergetske fenomene zato što proizvode frekvencije koje rezoniraju sa prirodnim ćelijskim i energetskim komponentama tela koja se snimaju.6. Jednog dana će, možda, biti moguće stvoriti vizuelizator čitavog tela koji će u snimati etersko telo kao što to čini CT skener. Ove slike poprečnog preseka bi se mogle kompjuterski spojiti kako bi se formirala trodimenzionalna slika eterskog tela. Osnova takvog sistema bio bi frekvencijski izvor koji bi stimulisao etersko telo preko subharmonijske rezonantne energetske frekvencije koja bi mogla da pobudi etersko telo da proizvede elektromagnetne rezonantne efekte. Takav skener eterskog tela bi mogao da prikaže poremećaje u eterskom telu pre nego što se oni manifestuju kao značajne ćelijske bolesti u fizičkom telu

IV Poglavlje

Frekvencijski domeni i finotvarne ravni materije: uvod u višedimenzionalnu anatomiju

Jedna od glavnih razlika njutnovskog i ajnštajnovskog medicinskog pristupa jeste njihovo poimanje ljudskog tela. Njutnovski mehanistički mislioci, iako istančani u svom molekularnom biološkom pristupu, ljudsko telo posmatraju kao skup složenih hemijskih sistema koji pokreću strukture nerava i mišića, mesa i kostiju. Fizičko telo se posmatra kao mehanizam najsavršenije vrste, složeni fizički sklop sve do najmanje ćelijske strukture. U prvom poglavlju smo razmatrali značajne dokaze koji ukazuju da fizička priroda materije nestaje na subatomskog nivou. Na neki način čvrsto stanje fizičke materije je iluzija. Novi pristup opisuje materiju kao supstancu sastavljenu od čestica koje su tačke zamrznute svetlosti. Talasno/čestični dualitet materije ukazuje na nove, dosada nerazmatrane osobine ljudske fizičke strukture koja omogućuje stvaranje novog modela fizičkog tela.

U ovom poglavlju ćemo ispitati kontinuitet našeg fizičkog i viših energetskih sistema. Ovi finotvarno-energetski sistemi imaju nezaobilaznu ulogu u ukupnom funkcionisanju ljudskog bića. Fizički sistem daleko od toga da je zatvoren sistem, on je samo jedan od nekoliko sistema koji se nalaze u dinamičnoj ravnoteži. Ono što se može učinti kao radikalan korak dalje od konvencionalnog mišljenja jeste da su svi ovi sistemi fizički smešteni jedan iznad drugog u istom prostoru. Ti viši energetski sistemi koje nazivamo našim finotvarnim telima zapravo su sastavljeni od materije koja je različitih frekvencijskih karakteristika u odnosu na materiju koja čini fizičko telo.

U drugom poglavlju razmatrali smo verovatnoću da je materija jedna vrsta zamrznute svetlosti, i stoga mora imati određene frekvencijske karakteristike. Razlika između fizičke materije i eterske materije je samo u njihovoj frekvenciji. To je priznati princip u okviru fizike da energije različitih frekvencija mogu postojati u istom prostoru bez destruktivnih interakcija. Demonstracija ovog principa je ektromagnetno okruženje koje je napravio čovek, a u kojem mi svakodnevno živimo i radimo. Konstantno smo izloženi radio i TV talasima koji prolaze kroz naša tela i naše kuće. Ova elektromagnetna energija je nevidljiva za naša čula zato što je na energetskoj granici iza frekvencijske energetske osetljivosti naših fizičkih organa opažanja. Međutim, kada upalimo televizor, te nevidljive energije prevode se u energije svetlosti i zvuka koje mi možemo da detektujemo, i koje se nalaze u opsegu naših čula. Kada upalimo televizor, mi ne vidimo pomešane slike kanala 2 i kanala 7. Pošto su energije tih kanala na različitoj frekvenciji, one postoje u istom prostoru bez međusobnog mešanja. Isključivo zahvaljujući TV prijemniku kao ekstenziji naših čula mi možemo da znamo da su te energije prisutne.

Ovaj princip po kojem energije različitih frekvencija zauzimaju isti prostor, bez međusobnog poništavanja, ima teorijske implikacije na materiju različitih frekvencija. Usled njihovih različitih inherentnih frekvencija, fizička i eterska materija mogu postojati u istom prostoru, kao što radio i TV talasi mogu prolaziti kroz isti prostor bez interferencije. Energetska matrica eterskog tela, ili holografska matrica energetskog polja, nalaze se iznad fizičke strukture. Zato se efekat fantomskog lista uvek pojavljuje na mestu gde je ranije postojao fizički deo lista. Isti princip materije sa raziličitim frekvencijama primenjuje se na još više frekvencije materije od eterskog tela. Tela viših energetskih frekvencija su međusobno povezana i nalaze se u stanju dinamične ravnoteže sa fizičkim telom. Cilj ovog poglavlja je da ilustruje prirodu i principe tih viših finotvarnih tela, kao i njihovu povezanost sa fizičkim telom. Oni se sinergijski kombinuju kako bi formirali veći deo naše proširene energetske mreže.

Fizičko-eterska međuveza: sledeće veliko otkriće u razvoju energetske medicine

Kao što je diskutovano u prvom poglavlju, značajni dokazi ukazuju na postojanje matrice holografske energije koja je u vezi sa fizičkim telom. Etersko telo je telo koje izgleda slično fizičkom telu iznad kojeg se i nalazi. U okviru energetske eterske mape nalaze se informacije koje upravljaju ćelijskim rastom fizičke strukture tela. Ona prenosi prostorne informacije fetusu koji se razvija u materici, kao i strukturne podatke o rastu i rekonstrukciji kada kod odraslog organizma dođe do povrede ili bolesti. Matrica daždevnjakovog uda omogućava nastanak novog uda kada se prvobitini amputira. Ova energetska struktura funkcioniše zajedno sa ćelijskim genetskim mehanizmima koje molekularna biologija proučava već nekoliko decenija. Fizičko telo je toliko energetski povezano i zavisno od eterskog tela u upravljanju ćelijama da fizičko telo ne može postojati bez eterskog tela. Ako dođe do iskrivljenja eterskog polja, brzo nastupa fizička bolest. Mnoge bolesti prvo nastaju u eterskom telu, a potom se manifestuju u fizičkom telu kao patologija organa.

Kao što je već pomenuto, etersko telo je, ustvari, materijalno telo. Materija od koje je sastavljeno naziva se “eterska materija” ili “finotvarna materija”. To je supstanca od koje su sačinjena naša više energetska tela. Finotvarna materija je opšti termin koji se odnosi na tipove materije koji su u vezi sa nevidljivim višim energetskim komponentama. Jedina razlika između eterskog tela i viših energetskih tela (kojima ćemo se ubrzo pozabaviti) jeste u njihovim frekvencijskim

karakteristikama. Tela više energije su nevidljiva samo zato što tehnologija koja bi omogućila snimanje ovih energija još nije dovoljno razvijena. Svet astronomije radio-astronomije i astronomije X-zraka takođe je bio nevidljiv dok se odgovarajuća tehnologija nije razvila i proširila naše poimanje u tom pravcu. Tako, u slučaju finotvarnih energija, danas je veoma izražena potreba za jednim sličnim istraživačkim naporom kojim bi nevidljivo postalo vidljivo.

Etersko telo nije u potpunosti odvojeno od fizičkog sistema sa kojim je u odnosu. Postoje određeni kanali energetske razmene, koji omogućavaju proticanje energetskih informacija i njihov prelazak iz jednog sistema u drugi. Iako ove kanale zapadni naučnici donedavno nisu proučavali, o njima se dosta pisalo u istočnoj ezoteričnoj literaturi.

Jedan sistem koji zapadni naučnici tek odnedavno proučavaju je sistem akupunkturnih meridijana. Teorija starih Kineza kaže da su akupunkturne tačke na ljudskom telu raspoređene duž nevidljivog sistema meridijana koji se, duboko unutar tkiva, prostire po čitavom telu. Kroz ove meridijane prolazi nevidljiva hranljiva energija koju Kinezi nazivaju “či”. Energija či ulazi u telo kroz akupunkturne tačke i teče do dubljih struktura organa, donoseći životnu hranu finotvarno-energetske prirode. Kinezi veruju da postoji dvanest parova meridijana koji su povezani u specifični sistem organa duboko u ljudskoj strukturi. Kinezi takođe misle da kada je protok energije ka organima blokiran ili narušen dolazi do disfunkcije sistema organa.

U posednje vreme na Zapadu se mnogo piše o primeni akupunkture za otklanjanje bola. Zapadni lekari tek upoznaju akupunkturu i njenu mogućnost da ublažuje različite vrste bola, kao i njenu primenu kao hirurškog analgetika. Zbog rezervi koje još uvek postoje prema akupunkturi, teorije koje objašnjavaju akupunkturne analgetičke efekte, kao što je Teorija kontrole kapija Vola i Melzeka, umnogome se oslanjaju na modele koji se odnose na nervnu stimulaciju, i odnedavno, lučenje endorfina u centralnom nervnom sistemu. Mnogi zapadni lekari odbacuju ideju o meridijanima kojima protiče energija či u korist uobičajenih anatomski i fiziološki modela. Ovo odbacivanje delimično je posledica nemogućnosti zapadne medicine da pronađe anatomske dokaze postojanja tih meridijana u ljudskom telu.

Tim istraživača na čelu sa profesorom Kim Bong Hanom1,2 obavio je seriju istraživanja u Koreji tokom 60-ih godina prošlog veka, o anatomskoj prirodi sistema meridijana kod životinja. Kim je vršio eksperimente sa akupunkturnim meridijanima zečeva i drugih životinja. Ubrizgavao je radioaktivni P32 (izotop fosfora) u neku akupunkturnu tačku zeca i pratio je prodiranje supstance u okolno tkivo. Primenom tehnike mikroautoradiografije, otkrio je da je P32 prodirao kroz finotvarni sistem kanala nalik cevčicama (približno 0,5 do 1,5 μm u prečniku) koji se nalazio na mestu klasičnih akupunkturnih meridijana. Koncentracija P32 u tkivu koje je neposredno okruživalo meridijane i akupunkturne tačke gde je supstanca ubrizgana bila je zanemarljiva. Kada je P32 namerno ubrizgan u venu, supstanca se gotovo nije mogla detektovati u meridijanskoj mreži. Ovo otkriće je ukazalo da je sistem meridijana nezavisan od vaskularne mreže.

Nedavna istraživanja francuskog istraživača Pjera de Vernžula i drugih potvrdila su Kimova okrića kod ljudi.3 Radioaktivni Tc 99m (tehnecijum) je ubrizgavan u akupunkturne tačke pacijenata, a unos izotopa je praćen snimanjem gama-kamerama. De Vernžul je otkrio da se radioaktivni Tc 99m kreće klasičnim meridijanima kineske akupunkture prelazeći rastojanje od 30 cm za četiri do šest minuta. Ubrizgavanjem izotopa na nasumično izabranim mestima na koži,

kao i namerno ubrizgavanje u vene i limfne kanale, nije pokazivalo slične rezultate, ukazujući na to da su meridijani jedinstveni i zasebni morfološki putevi.

Kimova ispitivanja tkiva, sistema cevčica kod zečeva pokazala su da je cevasti sistem meridijana podeljen na površinski i dubinski sistem. Dubinski sistem je dalje podeljen na različite podsisteme. Prvi od ovih dubinskih meridijanskih sistema nazvan je Sistemom internog cevovoda. Otkriveno je da ove cevčice slobodno plutaju u vaskularnim i limfnim sudovima, prodirući kroz zidove sudova na ulaznim i izlaznim tačkama. Tečnost u ovom internom cevovodu uglavnom kreće u istom smeru kao krv i limfa u dotičnom sudu, ali u nekim slučajevima otkriveno je da tečnost u cevovodu kreće u suprotnom smeru. Činjenica da taj interni cevovod ulazi i izlazi iz zidova sudova, kao i da je tok tečnosti ponekad suprotan toku krvi ili limfe u “sudu domaćinu” ukazuje da je formiranje cevovoda drugačije (vremenski ranije) od krvotoka i limfnog sistema. Drugim rečima, meridijani su verovatno u embriogenezi obrazovani pre arterija, vena i limfnih sudova. Meridijani mogu biti prostorni orijentiri za rast i razvoj novonastajuće krvne i limfne mreže sudova. Kada se krvni sudovi razvijaju, oni rastu oko meridijana tako da izgleda kao da meridijani prodiru kroz sudove.

Druga serija cevčica naziva se Intra-eksternim cevovodnim sistemom. Ovi vodovi se nalaze na površini unutrašnjih organa i izgleda da formiraju mrežu koje je potpuno nezavisna od krvotoka, limfnih sudova i nervnog sistema. Treća serija cevčica naziva se Eksternim cevovodnim sistemom, nalazi se na spoljnoj površini zidova krvnih i limfnih sudova. Ovi vodovi se još nalaze u slojevima kože i nazivaju se Površinskim cevovodnim sistemom. Ovaj poslednji površinski sistem klasični akupunkturolozi najbolje poznaju. Četvrta serija cevčica, naziva se Nervnim cevovodnim sistemom, raspoređena je u centralnom i perifernom nervnom sistemu.

Kasnije je otkriveno da su svi cevovodi međusobno povezani (od površinskih od dubinskih) što obezbeđuje kontinuitet sistema. Različiti cevovodni sistemi su međusobno povezani graničnim spojnicama. Ovo povezivanje je slično vezama arterija i vena na kapilarnom nivou. Zanimljiva pojedinost je da je Kim otkrio da te granične veze meridijana sežu do nukleusa ćelija tkiva. Takođe, na intervalnom razmaku duž meridijana, Kim je otkrio specijalna telašca. Ta telašca na Površinskom cevovodnom sistemu kao da se nalaze ispod i da su u vezi sa klasičnim akupunkturnim tačkama i meridijanima ljudskog tela.

Tečnost izvučena iz tih cevčica imala je veliku koncentraciju DNK, RNK, aminokiselina, hialuronska kiselina, 16 vrsta slobodnih nukleotida, adrenalin, kortikosteroide, estrogen, i druge hormone, u količinama drugačijim od onih nalaženih u krvotoku. Koncentracija adrenalina u meridijanskoj tečnosti je bila dvostruko veća od koncentracije u krvotoku. U akupunkturnim tačkama je detektovan preko deset puta veći nivo adrenalina od onog u krvotoku. Prisustvo adrenalina i hormona u meridijanskoj tečnosti upućuje na vezu između sistema meridijana i endokrinih žlezda u telu. Kim je otkrio da granične spojnice sistema dubinskih meridijana takođe sežu do nukleusa ćelija tkiva, koji su genetski kontrolni centri ćelije. Prisustvo nukleinskih kiselina i hormona kao što su kortikosteroidi i estrogen u meridijanskoj tečnosti ukazuje na važnu vezu između sistema akupunkturnih meridijana i endokrine regulacije ljudskih bića.

Kim je izveo određeni broj eksperimenata kako bi potvrdio značaj kontinuiranog meridijanskog protoka do određenih telesnih organa preko dubinskog sistema meridijana. Izdvojio je meridijan koji ide u jetru kod žabe i potom je pratio mikroskopske promene koje su nastajale u tkivu jetre.

Ubrzo po prekidanju meridijana jetre, hepatociti su se uvećali a njihova citoplazma je postala mutna. U sledeća tri dana, ozbiljna degeneracija sudova desila se u celoj jetri. Ponovljeni eksperimenti su potvrdili prvobitne rezultate. Kim je proučavao promene nervnih refleksa kada se prekine perineuralni meridijan. U roku od 30 minuta od prekida perineuralnog meridijana, vreme refleksa se povećalo za 500%, pojava je trajala narednih 48 sati bez većih promena. Ova istraživanja potvrđuju klasičnu akupunkturnu teoriju koja kaže da meridijani obezbeđuju specijalizovani nutritivni tok do organa tela.

Na osnovu mnogih primera, Kim je zaključio da sistem meridijana ne samo da je povezan unutar sebe, već je povezan i sa jedrima svih ćelija u tkivima. Kako bi otkrio na kojoj tački embriogeneze nastaje ova veza u jedru, Kim je započeo studiju sa različitim vrstama, gde je pratio nastanak meridijana. U istraživanjima embriona sličnim istraživanjima dr Bura, Kim je otkrio da se u embrionu pileta meridijanski kanali formiraju 15 sati po začeću! Ovaj podatak je vrlo interesantan budući da u tom stadijumu čak ni najosnovniji organi nisu formirani. S obzirom na činjenicu da potpuna prostorna orijentacija sistema meridijana nastaje pre nastanka organa, funkcionisanje akupunkturnog sistema meridijana utiče na pomeranje i prostornu orijentaciju unutrašnjih organa. Kako su meridijani povezani sa svakim jedrom (ćelijskim genetskim kontrolnim centrom) sistem akupunkturnih meridijana može imati važnu ulogu u replikaciji i diferencijaciji svih ćelija u telu.

Kimovo istraživanje možemo povezati sa parelelnim istraživanjem Harolda Bura.4 Setićemo se da je dr Bur izveo eksperimente mapiranja električnog polja oko embriona daždevnjaka u razvoju. Tokom svog istraživanja, on je otkrio da se u neoplođenom jajetu daždevnjaka pojavljuje električna osa koja odgovara budućoj orijentaciji mozga i centralnog nervnog sistema odrasle jedinke. Nastanak takve električne ose ili talasnog usmerenja u neoplođenom jajetu ukazuje na to da određena vrsta usmeravajućeg energetskog polja doprinosi i obezbeđuje prostornu orijentaciju ćelijama embriona koje su u pokretu i neprestano se dele. Bur je takođe otkrio da je kod semena biljaka kontura električnog polja koje je okruživalo novonastale mladice pratila oblik odrasle biljke. Ako povežemo naše znanje o mogućnosti Kirlijanove fotografije da zabeleži fenomen fantomskog lista sa pomenutim podacima, dolazimo do zaključka da prostornom organizacijom rasta, od embriona od odrasle jedinke, upravlja matrica holografskog energetskog polja koju nazivamo etersko telo.

Kim je otkrio da formiranje sistema akupunkturnih meridijana prethodi razvoju i raspoređivanju rudimentarnih organa u embrionu. Takođe je otkrio bliske veze meridijana i jedara ćelija. Njegov rad ukazuje na to da određene vrste informacija protiču kroz meridijane do DNK kontrolnih centara ćelija, obezbeđujući dodatnu modulaciju u razvojnom procesu embriona. S obzirom da se meridijani prostorno organizuju u embrionu pre nego što sve ćelije i organi zauzmu svoje konačno mesto u telu, možemo zaključiti da oni predstavljaju neku vrstu mape ili vodiča za ćelije koje se razvijaju. Sintezom istraživačkog rada Bura i Kima, postaje jasno da sistem meridijana formira međuvezu između eterskog i fizičkog tela. Sistem meridijana je prva fizička veza ustanovljena između eterskog i fizičkog tela u razvoju. Prema tome, organizovana energetska struktura eterskog tela prethodi i usmerava razvoj fizičkog tela. Uticaj eterskih promena na fizičke ćelijske promene manifestuje se i u zdravlju i u bolesti. Ovi podaci su u skladu sa drugim izvorima, kao što je rad dr Šafike Karagule na vidovnjačkoj dijagnostici,5 gde se opisuju disfunkcionalne promene eterskog tela pacijenata koje se pojavljuju pre manifestacije bolesti u fizičkom telu.

Akupunkturni sistem meridijana predstavlja ono što bismo mogli nazvati “fizičko-etersku međuvezom”. Bioenergetske informacije i vitalna energija či kreću se iz eterskog tela do ćelijskih nivoa fizičkog tela putem ove specijalizovane mreže meridijana. Citiraću jedan vidovnjački izvor:

Postoji direktna veza između nervnog, cirkulatornog i meridijanskog sistema, delom zato što su jednom davno meridijani bili sastavni deo ova dva sistema fizičkog tela. Prema tome, svaki uticaj na jedan od ovih sistema imaće svoju manifestaciju i direktan uticaj na druga dva sistema. Meridijani putem veze između nervnog i cirkulatornog sistema dostavljaju životnu silu telu, prožimajući ga do molekularnog nivoa. Meridijani su međuveza ili portal između fizičkih i eterskih karakteristika tela. 6 (dodat kurziv)

Sistem meridijana nije isključivo fizički sistem cevčica koje transportuju hormone i nukleotide do jedra ćelija, već je i specijalizovana vrsta sistema fluida elektrolita koji provodi određenu vrstu fine energije (či) iz spoljne sredine do dubokih struktura organa.

Zaključak da određene vrste energije komuniciraju preko akupunkturnih tačaka sistema površinskih meridijana podupiru rezultati merenja električnog otpora kože oko akupunkturnih tačaka. Kvantitativna merenja različitih istraživača pokazala su da se na akupunkturnim tačakama pojavljuje gotovo dvadesetostruki pad električnog otpora.7 Dobro je poznato da energija bira put najmanjeg otpora. Poznato je da je voda, koja je osnovni gradivni element ljudskog tela, dobar provodnik ne samo električne već i finotvarne energije (što su dokazale Gradova istraživanja). Kirlijanova fotografska istraživanja su takođe dokazala da akupunkturne tačke imaju naročite elektrografske karakteristike. Još veći značaj ima činjenica da su istraživači u oblasti elektrografije, kao što je Dumitresku, koji su vršili elektrografsko skeniranje abdomena tela, otkrili da promene svetline na akupunkturnim tačkama prethode promenama fizičke bolesti u telu nekoliko sati, dana, čak i nedelja.8

Ovo se slaže sa pretpostavkom da promene u eterskoj strukturi prethode patološkim promenama ili bolesti u fizičkom telu. Takođe, to ide u prilog kineske teorije da je bolest uzrokovana energetskom neravnotežom u dostavi hranljive energije či preko meridijana do organa tela. Promene meridijana ocrtavaju disfunkciju koja se već desila na eterskom nivou. Te promene se postepeno spuštaju na fizički nivo putem akupunkturnog sistema meridijana. Ilustracija ovog principa, gde promene akupunkturnih meridijana prethode disfunkciji fizičkih organa, može se videti na Kimovoj studiji sistema meridijana jetre. Kada je Kim eksperimentalno uticao na hranljivi protok meridijana ka jetri, abnormalne promene na ćelijama jetre pojavile su se posle tri dana.

Odatle sledi da je integralni i energetski balans akupunkturnog sistema meridijana, kritičan za održanje zdravlja organizma. Sistem meridijana predstavlja ne samo terapeutsko rešenje bolesti, kao što je manipulacija iglama na akupunkturnim tačkama, već i mesto ranog otkrivanja bolesti. Budući da se promene finotvarnih energija sistema meridijana mogu detektovati, Kirlijanova elektrografija i drugi srodni elektronski akupunkturni sistemi prestavljaju veliki dijagnostički potencijal za lekare budućnosti. Takve naprave mogu nam omogućiti da izmerimo fine fiziološke neravnoteže u telu znatno ranije nego što je to moguće sa postojećim metodima.

Akupunkturni sistem meridijana će biti detaljnije objašnjen u zasebnom poglavlju. Ovaj sistem meridijana nije jedina veza između fizičkog tela i viših energetskih sistema funkcionisanja.

Čakre i nadiji: lekcija iz indijske finotvarno-energetske anatomije

Iz raznih drevnih tekstova indijske joginske tradicije dolazimo do informacija o postojanju specijalnih energetskih centara koji postoje unutar naših viših tela. Opisaćemo te energetske sisteme, i videćemo da li postoje bilo kakvi moderni naučni dokazi koji mogu da posvedoče njihovo postojanje. Ti energetski centri, koji se nazivaju “čakre”, na sanskritu “točkovi”, opisuju se kao vrtlozi finotvarne energije.9 Čakre su na neki način zadužene za unos viših energija i njihovo raspoređivanje u svrsishodnom obliku unutar ljudske strukture. Doskora, čakre i meridijani su odbacivani od strane zapadnih naučnika kao magijski konstrukti zaostalih istočnjačkih mislilaca. Međutim čakre i akupunkturni meridijani počinju danas dobijaju potvrde sa evolucijom finotvarno-energetskih tehnologija koje mogu da mere njihovo postojanje i primenu.

Sa fiziološkog stanovišta, čini se da čakre imaju udela u protoku viših energija kroz posebne finotvarno-energetske kanale do ćelijske strukture fizičkog tela. Na izvesnom nivou, čini se da one funkcionišu kao energetski transformatori, spuštajući energiju jedne forme i frekvencije na niži energetski nivo. Energija se transformiše u hormonske, fiziološke i konačno ćelijske promene u telu. Postoji bar sedam glavnih čakri koje su povezane sa fizičkim telom.

Anatomski, svaka velika čakra je povezana sa velikim nervnim spletom i velikom endokrinom žlezdom. Glavne čakre se nalaze na vertikalnoj liniji jedna iznad druge počev od donjeg kraja kičme ka glavi. Najniža, koja se naziva korenska čakra, nalazi se blizu trtične kosti. Druga čakra, koja se naziva sakralna ili slezinska čakra, locirana je ili odmah ispod pupka ili u blizini slezine. Ovo su dve različite čakre iako se i jedna i druga u različitim ezoterijskim školama nazivaju drugom čakrom. Treća, ili čakra solarnog pleksusa, smeštena je u gornjem srednjem delu abdomena odmah ispod vrha grudne kosti. Četvrta, srčana čakra, nalazi se u centralnom delu direktno iznad srca i grudne žlezde. Peta, ili čakra grla, nalazi se na vratu u blizini Adamove jabučice. Čakra grla se nalazi direktno iznad štitne žlezde i dušnika. Šesta, ili čeona čakra, koja se još naziva adžna čakra u joginskim tekstovima, nalazi se na sredini čela malo iznad nosnog grebena. Sedma ili krunska čakra se nalazi na vrhu glave.

Dijagram 10Sedam čakri i autonomni nervni spletovi (str. 129 originalnog teksta)Krunska čakra«Treće oko», Adžna čakraČakra grlaKičmena moždina Čakra srcaSolarni pleksusSakralna čakra Trtična čakra

U ezoterijskoj literaturi pominje se i postojanje dvanest glavnih čakri. Uz gore pomenutih sedam, pominju se dve čakre na dlanovima ruku, dve na površini stopala, i jedna koja je povezana sa produženom moždinom koja funkcioniše u koordinaciji sa srednjim mozgom (ponekad se naziva alta major čakra). Postoje mnoge male čakre koje su povezane sa glavnim zglobovnim strukturama u telu kao što su kolena, gležnjevi, laktovi itd. Sve u svemu, u ljudskom telu postoji nešto više od 360 što velikih što malih čakri.10

Svaka od sedam glavnih čakri povezana je sa određenim oblikom vidovnjačke percepcije. Ovo nas dovodi do druge funkcije čakri kao finotvarnih organa vidovnjačke percepcije. Na primer, adžna ili čeona čakra, koja se ponekad naziva centrom trećeg oka, zapravo je zadužena za vidovnjačku percepciju. Uzeta iz francuskog jezika, reč za vidovitost (clairvoyance) zapravo znači «jasan pogled».

Kao što je gore navedeno, svaka velika čakra je povezana sa određenim spletom nerava i endokrinom žlezdom. Lista tih specifičnih veza koji donosimo ovde važi za ljude i zapadnih i istočnih rasa. Izvesni podaci ukazuju na drugačiju endokrinu povezanost nižih čakri kod zapadnjaka i kod istočnjaka. Ovo se objašnjava postojanjem dva različita sistema čakri. Smatra se da se spajanjem ova dva sistema čakri može stvoriti treći, novi sistem čakri. Kod istočnjaka su trtično područje i gonade povezane, respektivno, sa prvom i drugom čakrom, a timus je povezan sa četvrtom čakrom. Kod zapadnjaka prva i druga čakra povezane su, respektivno, sa gonadama i slezinom, dok je četvrta čakra povezana sa srcem. Takođe, neki izvori povezuju prvu čakru sa gonodama a drugu čakru sa Lejdigovim ćelijama koje proizvode hormone i nadbubrežnom žlezdom.11 Dijagram 11 daje samo relativne informacije vezane za endokrinološku povezanost prve i druge čakre. Za detaljnije informisanje na kraju poglavlja data je lista refrerentnih tekstova.

Dijagram 11.Neurofiziološka i endokrina povezanost čakri(str. 130 originalnog teksta)

ČAKRA PLEKSUS FIZIOLOŠKI SISTEM

ENDOKRINI SISTEM

Trtična Sakralno-trtični Reproduktivni Polne žlezde (gonade)

Sakralna Sakralni Genitourinarni Lejdigove ćelijeSolarni pleksus Solarni Digestivni Nadbubrežne žlezdeSrce Srčani Krvotok Timus Grlo Vratna ganglija/Kičmena

moždinaRespiratorni Štitne žlezde

Treće oko Hipotalamus/Hipofiza Autonomni nervi sistem

Hipofiza

Krunska Kora velikog mozga/Epifiza

CNS Epifiza

Čakre prevode energiju više dimenzionalne prirode (ili više frekvencije) u neku vrstu žlezdano-hormonske supstance koja zatim utiče na celokupno fizičko telo. Čakre se u ezoterijskoj literaturi pominju kao centri u eterskom telu. U telima viših energija (npr. astralnom telu) postoje odgovarajući energetski centri. Primarne čakre potiču iz eterskog tela. Čakre su međusobno povezane, a povezane su i sa fizičko-ćelijskom strukturom preko posebnih finotvarno-energetskih kanala koje nazivamo «nadiji».

Nadiji su sačinjeni od posebnih vlakana finotvarno-energetske materije. Razlikuju se od meridijana, koji imaju svoj fizički pandan u sistemu meridijanskih kanala. Nadiji predstavljaju razgranatu mrežu kojom protiču energije osobina sličnih tečnosti, koja je po brojnosti svojih ogranaka uporediva sa obiljem nerava u telu. U istočnjačkoj joginskoj literaturi čakre se metaforično predstavljaju kao cvetovi. Nadiji su simbolične latice i tanane korenske žilice cvetolikih čakri koje napajaju životnom silom i energijom svaku čakru fizičkog tela.

U različitim izvorima opisano je do 72 000 nadija ili eterskih energetskih kanala u finotvarnoj anatomiji ljudskog tela. Ovi jedinstveni kanali su prepleteni sa fizičkim nervnim sistemom.12

Usled ove zamršene prepletenosti sa nervnim sistemom, nadiji utiču na prirodu i kvalitet nervne transmisije u velikoj moždanoj mreži, kičmenoj moždini, i perifernim nervima. Disfunkcija na nivou čakri i nadija može biti povezana sa patološkim promenama nervnog sistema. Ova disfunkcija ne mora biti samo kvantitativna, u pogledu apsolutne količine protoka finotvarne energije ka fizičkim nervima, već i kvalitativna, u smislu koordinacije između čakri-nadija i nervnog sistema. Drugim rečima, postoji naročito usaglašavanje glavnih čakri, žlezda, i spletova nerava koje je neophodno za optimalno funkcionisanje ljudkog organizma.

Hormonska povezanost čakri i endokrinih žlezda ukazuje na još veću kompleksnost u pogledu toga kako neravnoteža finotvarno-energetskog sistema može uzrokovati abnormalne promene u ćelijama čitavog tela. Smanjeni protok finotvarne energije kroz jednu čakru može uzrokovati poremećaj funkcionisanja bilo koje glavne endokrine žlezde. Na primer, smanjeni energetski tok kroz čakru grla može izazvati hipotireozu.

Pošto smo ovde izložili osnovne aspekte sistema čakri i nadija, moramo se zapitati postoje li bilo kakvi ubedljivi dokazi postojanja ove finotvarno-energetske mreže. Istraživanje dr Hiroši Motojame iz Japana13 upućuje nas na eksperimentalne nalaze koji govore u prilog postojanja sistema čakri u ljudskom biću. Kako je ranije pomenuto, čakre predstavljaju energetske transformatore. Energetski protok kroz čakre je dvosmeran, iz finotvarno-energetskog okruženja ka telu, ili obrnuto, iz tela ka spoljašnjoj sredini. Ova druga sposobnost predstavlja karakterisitku nivoa aktivacije čakri. Sposobnost aktivacije i transmisije energije kroz jednu čakru predstavlja odraz višeg nivoa razvoja svesti i koncentracije osobe.

Motojama je zaključio da ako prosvetljeni pojedinac zaista može da aktivira i usmeri energiju kroz čakru, možda je moguće izmeriti neku vrstu bioenergetske/bioelektrične emisije iz tih centara. Iako je primarna energija koja se provodi kroz čakre finotvarno-energetske prirode, sekundarni odjek energije nižih oktava, kao što je elektrostatičko polje, moglo se izmeriti. Slična logika korišćena je za objašnjavanje načina na koji elektroni nižih oktava u Kirlijanovoj fotografiji mogu da se primene na snimanje eterskog fenomena više dimenzije kao što je Efekat fantomskog lista. Elektrostatička polja su samo sekundarna pojava koju proizvode eterske

energije viših oktava, ali se zato lako mogu izmeriti konvencionalnom elektronskom mernom opremom.

Motojama je napravio specijalnu kabinu za snimanje obloženu olovom, koja je električno izolovana od spoljašnjih elektromagnetnih smetnji. U kabini se nalazila pokretna elektroda od bakra postavljena naspram različitih čakri subjekta koji je testiran. Elektroda je merila ljudsko bioelektrično polje na izvesnom rastojanju od površine tela. Motojama je tokom vremena napravio mnoštvo električnih snimaka čakri velikog broja osoba. Mnoge testirane osobe bile su dugogodišnji meditatori ili osobe sa ranijim vidovnjačkim iskustava. Kada je elektroda postavljana ispred čakre za koju je ispistivana osoba tvrdila da je aktivna (uglavnom zahvaljujući godinama meditacije), amplituda i frekvencija elektičnog polja iznad čakre koja je posmatrana bila je značajno veća od energije čakri koja je zabeležena kod običnih ljudi koji su služili kao kontrolni slučajevi. Motojama je otkrio da određene osobe mogu svesno projektovati energiju kroz svoje čakre. Kada su to radili, Motojama je detektovao značajne smetnje električnog polja koje su dolazile iz aktivirane čakre. Ovaj fenomen je mnogo puta zabeležen u Motojaminoj laboratoriji tokom više godina testiranja. Itžak Bentov, istraživač fizioloških promena povezanih sa meditacijom, koristeći sličnu opremu, ponovio je Motojamine rezultate koji se odnose na emisiju elektrostatičke energije čakri.14

Još jedna interesantna studija izvedena je na UCLA15 pod vođstvom dr Valeri Hant, gde se koristila konvencionalnija merna oprema za merenje energije ljudskih čakri. Hant je koristila EMG elektrode (koje se normalno koriste za merenje električnog potencijala mišića) kako bi proučavala bioelektrične energetske oscilacije u oblastima na koži koje korespondiraju sa pozicijom čakri. Elektrode su povezane sa telemetrijskom opremom koja je prenosila podatke do kabine za snimanje, gde su različiti fiziografski sistemi beležili energetske fluktuacije na tim tačkama na telu. Najinteresantnije od svega je to da je Hant otkrila stalne visoke frekvencije, sinusoidne električne oscilacije koje su dolazile iz tih tačaka a koje nikada ranije nisu zabeležene niti se pominju u naučnoj literaturi. Normalni opseg frekvencije moždanih talasa je između 0 i 100 u sekundi (cps)*, sa najvećom aktivnošću između 0 i 30 cps. Frekvencija mišića ide do 225 cps a frekvencija srca do 250 cps. Rezultati očitavanja emisije čakri uglavnom se nalaze u opsegu od 100 do 1 600 cps, vrednosti znatno veće od uobičajenih.

Njeno prvobitno istraživanje izvedeno je kako bi se ispitala terapeutska i energetska dejstva metode fizičke manipulacije ljudskim telom, pod nazivom Rolfing. Pored električnog snimanja dr Hant je ispitivala specijalne sposobnosti Rozalin Brijer, iskusnog vidiovnjaka, koja je mogla da vidovito opazi promene koje su se dešavale na polju aure osobe. Brijer je mogla da vidi finotvarno-energetsko polje osobe za vreme elektronskog praćena aktivnosti čakri. Tokom posmatranja aure, uskraćivane su joj neposredne informacije o električnoj aktivnosti koju registruju EMG elektrode spojene sa čakrama.

Rezultati istraživanja su bili krajnje neočekivani za dr Hant. Otkrila je da su zapažanja Rozalin Brijer, koje se odnose na promene boje energetskog polja osobe koja se posmatra, u tačnoj korelaciji sa zapisima EMG elektroda. Tokom vremena, Hant je otkrila da je svaka boja aure povezana sa različitom talasnom dužinom zabeleženom na koži na mestu čakre. Talasne dužina nazvane su po bojama aure sa kojima su povezane. Kada je Brijer opisivala crvenu u auri

* cycles per second – ciklusa u sekundi

ispitanika, ona nije znala da je prema rezultatima zabeleženim opremom, talasna dužina uvek odgovarala crvenoj boji, a tako je bilo i sa drugim bojama. Što je još zanimljivije, kada su boje kao što je narandžasta viđene u polju aure, oprema za snimanje je detektovala talasne forme žute i crvene – dve osnovne boje čijim mešanjem dobijamo narandžastu – iz različitih čakri u isto vreme. Kada su u polju aure viđene boje kao što je «bela svetlost», signal frekvencije iznosio je 1 000 cps. Hant je pretpostavljala da je ova visoka frekvencija zapravo subharmonijska frekvencija originalnog frekvencijskog signala koji je u opsegu od više hiljada oscilacija u sekundi : subharmonija originalne finotvarne enegije čakri.16

Eksperimentalni podaci do kojih su došli Motojama i dr Hant, čini se da potvrđuju postojanje sistema čakri. Izmerene energije koje dolaze iz čakri u svakom od gore pomenutih eksperimenata sastavljene su od nižih oktava izvorne finotvarne energije više frekvencije. Sve ove energije su samo oktave elektromagnetskog spektra. Finotvarne energije se prostiru u proširenom frekvencijskom opsegu koji zapadni naučnici nisu uzimali u obzir.

Ono što je važno jeste da postoje različiti složeni sistemi, kao što su sistem meridijana i mreža čakri i nadija, koji povezuju etersko i fizičko telo. Iako su pojedinosti ovih sistema odavno opisane u literaturi o načinima lečenja i praksama meditacije Dalekog Istoka i Indije, usled nedostatka jasnih dokaza zapadni lekari i istraživači su ih ignorisali. Citiraću jedan vidovnjački izvor:

Sile emitovane iz centra (čakre) koriste eterske dvojnike kompleksne mreže nerava koji sačinjavaju nervni sistem. Ti dvojnici u hinduističkoj filozofiji se nazivaju «nadiji»; oni sačinjavaju složenu i veoma razuđenu mrežu fluidnih energija koje su nevidljive i koje se unutar tela kreću paralelno sa sistemom nerava koji je zapravo ekstenzija matrice unutrašnjih energija. U engleskom, kao i u drugim evropskim jezicima, ne postoji reč za drevnu reč «nadi», zato što postojanje ovih subjektivnih sistema još nije priznato, i samo materijalistički koncept sistema nerava kao odgovora na neposrednu sredinu još uvek preovladava na Zapadu. Ideja da su nervi gusta fizička rezultanta unutrašnjeg senzitivnog odgovora i dalje je nedefinisana i nepriznata od strane moderne zapadne nauke. Kada se prizna ova finotvarna supstanca (sačinjena od energetskih niti) skrivena ispod opipljivih nerava, biće učinjen korak dalje u našem pristupu čitavom problemu zdravlja i bolesti, i svet uzroka će nam postati utoliko bliži.17

Savremena tehnologija je došla do tačke na kojoj je moguće dokazati postojanje ovih ranije opisanih finotvarno-energetskih veza sa našom fizičkom anatomijom. Prve potvrde ovih drevnih finotvarno-energetskih sistema, opisanih u tekstovima ezoterijske literature, dovode nas do diskusije o onom delu ljudske finotvarno-energetske anatomije koji se prostire izvan granica eterskog tela.

Astralno telo: sedište naših emocija i mehanizam vantelesne svesti

Dosada smo samo razmatrali sisteme koji se povezuju sa fizičkim telom kako bi se postiglo energetsko jačanje, stabilizacija, i obezbedili mehanizmi ćelijskog rasta i rekonstrukcije na osnovnom nivou. Razmatrali smo novu granicu istraživanja i razumevanja kroz ajnštajnovski ili energetski pristup u medicini. Prihvatanjem i razumevanjem onoga što je opisano kao fizičko-

eterska međuveza, možemo otkriti novo prošireno stanovište ljudskog fizioloških sistema. Priznanjem tih delova ljudske anatomije, medicina bi mogla pokušati da razume i primeni jedinstvene i efikasne finotvarno-energetske metode lečenja bolesti. Pored sistema meridijana koji čini fizičko-etersku međuvezu, posmatrali smo druge sisteme koji se nalaze prevashodno na nivou eterskog tela. U zdravlju i bolesti, sistem čakri i nadija je podjednako značajan za meridijane u održavanju ispravnog fiziološkog i endokrinog balansa fizičkog tela.

U svom ukupnom izrazu, etersko telo je jedna vrsta energetske forme koja se prostire ispod i deluje osnažujuće na aspekte fizičkog tela. Celovitije objašnjenje odnosa eterskog tela sa izrazom bolesti na fizičkom telu daće značajne informacije novoj generaciji lekara koji pokušavaju da prevaziđu tradicionalne medicinske dogme u svojim pokušajima da stvore novi i efikasniji pristup u lečenju ljudskih bolesti. Otkriće pravih uzroka zdravlja doneće korist medicinskom establišmentu. Postepeno prihvatanje tih novih informacija će na kraju stvoriti novi medicinski pristup “preventivne medicine”.

Sada se moramo pozabaviti diskusijom o ovoj, za mnoge zapadne naučnike, “sivoj zoni”. Razlog za neprihvatanje ovih posebne dimenzije naše finotvarne-anatomije umnogome potiče iz konflikta Istočnog i Zapadnog sistema vrednosti, kao i od razdvajanja religije i nauke kroz istoriju.

Naše istraživanje ljudske finotvarno-energetske anatomije dovodi nas do razmatranja ionoga što se u istočnjačkoj literaturi naziva astralno telo. Astralno telo je sastavljeno od astralne materije, koja je fina supstanca još veće frekvencije od eterske materije.

Dijagram 12Analogija ljudskog frekvencijskog spektra i klavijature (str. 136 originalnog teksta)Fizička oktava Eterska oktavaAstralna oktava Mentalna oktava

Vraćajući se na našu analogiju sa klavijaturom, posmatraćemo oktave muzičkih tonova kao oktave elektromagnetne energije. Najniži tonovi na levoj strani klavijature porede se sa frekvencijama fizičkog spektra. Sledeći skup dirki na desno sačinjava energetsku muzičku skalu eterske oblasti. Dalje na desno, posle eterskih frekvencija, nalazi se sledeća viša oktava, koja bi se mogla upotrediti sa oblašću astralne materije i energije. Iako se ova analogija nastavlja dalje, i obuhvata svih sedam oktava tela viših frekvencija, ovde ćemo stati kako bi smo ispitali fenomen astralnog tela i oblast astralne materije.

Postoji dosta informacija u ezoterijskoj literaturi o astralnom ili emocionalnom telu. Saznanja o ovom delu finotvarne ljudske anatomije datiraju još iz vremena prvih egipatskih dinastija. Astralno telo je deo celovitog višedimenzionalnog ljudskog bića, i kao i etersko telo nalazi se iznad fizičkog okvira. Ove oktave su zasebne, ali nisu odvojene unutar našeg bića. Astralno telo je sačinjeno od materije mnogo veće energetske frekvencije od ljudskog preceptivnog opsega,

koja je nevidljiva za sve osim iskusnog vidovnjaka. (Kao što ćemo videti u nastavku, iskusno vidovnjačko oko zapravo podrazumeva upotrebu adžna čakre ili čakre trećeg oka astralnog tela, koja je već podešena za pretvaranje i prenos energija ovog specifičnog frekvencijskog domena). Ranije smo pomenuli funkciju čakri kao produžetaka organa percepcije. Kako astralna materija postoji u frekvencijskom opsegu znatno iznad eterske i fizičke materije, ona može da se zauzima isti prostor sa fizičkim i eterskim telom. Ova koegzistencija ukazuje na jedan princip materije koji se može nazvati Principom nedestruktivne koegzistencije. Ovaj princip kaže da materije različitih frekvencija mogu zauzimati isti prostor u isto vreme, bez međusobnog poništavanja.

Zapaženo je da je astralno telo postavljeno «uglavnom» iznad fizičke strukture. Šta se dešava kada se astralno telo ne nalazi iznad fizičke strukture? Teško je dati odgovor na ovo pitanje, ali ne i nemoguće. Pre nego što se pozabavimo ovim izazovnim pitanjem, prvo se moramo okrenuti nekim čisto fiziološkim funkcijama astralnog tela.

Prema ezoterijskim izvorima, astralno, kao i etersko telo, takođe ima sedam glavnih čakri. One se nazivaju astralnim dvojnicima čakri. Kao eterske, i ove astralne čakre su transformatori energije i integralni su deo našeg proširenog finotvarno-energetskog sistema. Astralni centri su transmiteri i prijemnici astralne energije koja se, zatim, redukuje i usmerava na eterske čakre gde preko nadija biva prevedena u nervnu i žlezdanu funkciju. S obzirom da astralno telo učestvuje u emocionalnom izrazu, astralne čakre obezbeđuju finotvarno-energetsku vezu preko koje emocionalno stanje osobe može da poremeti ili poboljša zdravlje.

U ezoterijskoj literaturi zastupljeno je gledište da se žlezdano i hormonsko funkcionisanje dešava na nivou ćelijske aktivnosti i da su hormoni integralni faktor u emocionalnom izrazu ličnosti. Priznanje uticaja astralne oktave na zdravlje postoji u okvirima konvencionalne medicine. Na primer, lekari od davnina znaju za hipertiroidne, hiperkinetičke ličnosti, i nasuprot njima ličnosti čiji fizički izgled i ponašanje ukazuje na smanjenu funkciju nadbubrežne žlezde. Endokrinolozi su ustanovili određene obrasce izražavanja emocija koji su uslovljeni određenim vrstama žlezdane disfunkcije. Ono što mnogi endokrinolozi zapostavljaju jeste činjenica da hormonska aktivnost glavnih endokrinih žlezda zavisi od energetskog uticaja čakri sa kojima su u vezi.

Astralno telo koje se ponegde naziva i emocionalno telo, smatra se sedištem ljudskih emocija. Naše emocije imaju dublje i mnogo finije poreklo nego što se trenutno smatra u modernoj nauci. U poslednjih nekoliko decenija, medicinska nauka je počela da uočava i rasvetljava odnos emocionalnog stresa i fizičke bolesti. Budući da astralno telo ima jaku vezu sa emocionalnom prirodom, postoji moćna nepriznata povezanost između uma, fizičkog i astralnog tela u izrazu fizičke i emocionalne bolesti. Neravnoteža emocija može biti izazvana neurohemijskim smetnjama aktivnosti mozga kao i nepravilnim energetskim protokom u astralnom telu i njegovim čakrama.

Centri (čakre) i žlezde... u osnovi određuju zdravstveno stanje – dobro, neutralno, ili loše – i psihološku spremnost čoveka. Primarni efekat žlezdane aktivnosti je psihološki... Na fizičkoj ravni, u emocionalnom i mentalnom pogledu, žlezdani sistem čini čoveka onim što jeste, baš kao i fizički, jer njegovo fizičko stanje umnogome zavisi od njegovog uma i emocija.18 (dodat kurziv)

Drugo ime za astralno telo je telo želje ili emocionalno telo. Ezoterijska literatura opisuje astral kao sedište naših čulnih apetita i želja, čežnje, raspoloženja, osećaja, gladi i strahova. Neočekivano, strah je jedan od dominantnih astralnih energija koja utiče na nas današnje ljude. Stepen u kojem ove želje i strahovi utiču na ljude upravlja opsegom i prirodom izraza ličnosti na fizičkoj ravni.19 Iako većina lekara i zapadnih naučnika ljudski emocionalni izraz smatra karakteristikom neutralne aktivnosti limbičkog sistema20 u mozgu, ovo je samo pomoćni sistem za energije viših dimenzija koje imaju uticaja na sistem. Njutnovski mehanisti fizički mozak posmatraju kao kompleksan neurohemijski biokompjuter. Mehanisti posmatraju mozak kao nešto nalik visokorazvijenom servomehanizmu. Živi mozak je zapravo međuveza izraza duše u aktivnom, fizičkom životu. Ako je nervni sistem narušen usled bolesti, ličnost može biti zarobljena u bezizražajnom medijumu (tzv. Sindrom okovanog čoveka). Na primer, osobe koje su preživele moždani udar, i pate od ozbiljnih motornih poremećaja, bez gubitka moći rasuđivanja, mogu biti u potpunosti svesne a da ipak nisu u stanju da komuniciraju sa ljudima oko sebe.

Programi za ovaj sistem biokompjutera mogu doći sa različitih nivoa unosa. Zapadni naučnici, trenutno, prepoznaju samo fizičke unose u nervni sistem. Astralne energije imaju uticaj na fizički mozak i nervni sistem preko njihove finotvarne veze sa eterskim telom i njegovom spregom sa fizičkim telom. Za razliku od eterskog tela, koje podupire i hrani fizičko telo, astralno telo funkcioniše i kao nosilac svesti koji može postojati odvojeno, ali ipak u vezi sa fizičkim telom. Pokretna svest osobe može se kretati i interagovati sa okolinom preko astralnog tela dok je fizičko telo neaktivno ili u snu. Iako to može izgledati čudno, ova funkcija astralnog tela veoma je važna za objašnjavanje znaćajnog i tek odskora priznatog fenomena NDE («Near Death Experience» – iskustvo blisko smrti).21

Opisi iskustava osoba koje su doživele privremenu kliničku smrt bili su predmet bavljanja brojnih knjiga, između ostalih, dr Rejmonda Mudija22 i, u skorije vreme, dr Keneta Ringa.23 U razgovorima sa stotinama osoba koje su bile proglašene klinički mrtvim dobijeni su slični opisi iskustava u tom jezivom stanju. Jedno od najčešćih iskustava među klinički mrtvima bio je osećaj lebdenja iznad fizičkog tela i posmatranja sa visine na dole. Pojedinci su davali detaljne opise oživljavanja od strane medicinskog osoblja do opisa odeće koju su nosili članovi ekipe, onoga što su govorili i datih lekova. Savremeni lekari, u nedostatku logičnog objašnjenja, pokušali su da otkriju biohemijske mehanizme cerebralne anoksije (nedostatak kiseonika u mozgu) kako bi objasnili ove navodne halucinacije. Dok su lebdeli iznad stola i posmatrali svoja tela pod sobom, mnogi su opisivali kako ih je nešto vuklo nagore u pravcu svetlosti koja je dopirala sa kraja tunela. NDE predstavljaju primer stanja koje se još naziva OOBE («Out-of-the-body experience» – vantelesno iskustvo). Vantelesno iskustvo je bolji opis onoga što se dešava osobi tokom NDE, budući da se osoba tada nalazi izvan svog fizičkog tela. Ako je čovek izvan fizičkog tela, onda je pitanje iz koje perspektive on posmatra ono što se dešava? Odgovor na to pitanje je da ljudi tada gledaju svet očima astralnog tela!

Još jedan, možda još deskriptivniji, naziv za OOBE je fenomen poznat kao astralna projekcija. Astralna projekcija uključuje projekciju svesti osobe izvan njene fizičke ljušture putem astralnog medijuma izraza. Tokom života, astralno telo je povezano sa fizičkim telom jednom vrstom pupčane vrpce koja se ponekad naziva srebrnom vrpcom. U trenucima fizičke smrti, ova vrpca se, navodno, prekida, ostavljajući za sobom fizičko-etersku ljušturu koja se raspada. Prema ezoterijskoj literaturi, tokom sna svi ljudi napuštaju svoja fizička tela, i putuju kroz astralno područje u kojem dolaze u kontakt sa njegovim elementima i stanovnicima. Naravno, s obzirom

da se većina ljudi ne seća svojih snova, teško je dokazati da se bilo kakvo astralno iskustvo zaista desilo. U većini slučajeva, ljudi ova iskustva odbacuju kao snove, stanju svesti koje mnogi slabo razumeju. Ljudi se uglavnom sećaju astralnih projekcija koje su se desile tokom traumatskih napuštanja fizičkog tela, kao što je slučaj kod NDE. U tim okolnostima, odvajanje astralne forme od fizičkog tela je manifestacija neke vrste primitivnog energetskog refleksa koji štiti našu svest od traumatičnog iskustva. Međutim, otkriveni su određeni nadareni pojedinci koji su bili u stanju da uzastopno izazovu ta vantelesna iskustva, i da projektuju svoje astralne ličnosti na udaljene lokacije. Nakon povratka u stanje svesti, mnogi OOBE istraživači bili su kadri da ožive jedinstvena saznanja i vredne informacije o svojim astralnim putovanjima. 24,25

Sprovedena su mnogobrojna istraživanja, u prošlosti i u današnje vreme, sa ciljem da se dokaže postojanje astralnog tela i iskustva iz područja astralne ravni, ravni materije od koje je sastavljeno astralno telo. Prvi eksperimenti u «Psychical Research Foundation» u Duramu, u državi Severna Karolina, pod vođstvom dr Roberta Morisa, bili su pokušaj da se prikupe fizički dokazi koji bi potvrdili prisustvo astralnog tela na udaljenim lokacijama.26 Moris je radio sa Kitom Hererijem, nediplomiranim studentom psihologije, koji je tvrdio da je u stanju da svoju svest projektuje van svog fizičkog u svoje astralno telo.

Moris je osmislio neobičan pristup merenju prisustva Hererijeve astralne forme, ili onoga što je u studiji nazvano «drugim telom». Prvi pokušaj primene živog detektora, npr. Hererijevog ljubimca – mačke. Zabeleženo je da kada god je Hererijeva astralna forma bila prisutna u sobi, mačka, koja je do tada besciljno tumarala, bi sela i umirila se. Kako bi se izmerila aktivnost mačke, ona je stavljena u specijalni otvorenu posudu podeljenu na 24 numerisana polja od po deset kvadratnih inča. Broj kvadrata koje je mačka prešla tokom vremena mogao se koristiti za merenje kretanja. Mačka je snimana u kontrolnim periodima, i za vreme trajanja ekperimenta kada je Hereri pokušavao da projektuje svoju svest u tu specijalnu posudu u kojoj se nalazila mačka. Tokom kontrolnog perioda, mačka je bila vrlo aktivna i često je mjaukala. Mačka bi prelazila preko većeg broja kvadrata i pokušavala da pobegne iz posude. Otkriveno je da svaki put kada bi Hererijevo «drugo telo», navodno, bilo prisutno, mačka je bila sasvim mirna i tiha. Isti rezultati zabeleženi su u četiri ekperimentalne seanse.

Koliko god ovi podaci nelogično izgledali, rezultati ukazuju da je mačka mogla da prepozna prisustvo Hererijevog naizgled nevidljivog astralnog tela. Drugi eksperiment u kojem je korišćena zmija kao živi detektor pokazao je slične rečite promene u ponašanju životinje tokom Hererijevog OOBE-a. Nažalost, životinje su se brzo prilagođavale eksperimentalnom okruženju, tako da su postajale nerealni indikatori astralne projekcije.

U drugom interesantnom pristupu koji je opisala dr Kerlis Ozis sprovodenom u «American Society for Psychical Research» u Njujorku, korišćeni su talenti psihologa Aleksa Tenouza, još jednog nadarenog OOBE subjekta. Zato što je teorijski moguće doći do informacija o udaljenoj lokaciji putem vida na daljinu ili vidovitosti, korišćenjem vidovnjačkih procesa različitih od astralne projekcije, Ozis je stvorila specijalnu metu za posmatranje koja je prikazivala različite slike posmatraču zavisno od pozicije na kojoj se on nalazi. Različite figure su postavljene u kutiju na takav način da se jedinstvena optička iluzija mogla videti samo kroz specijalan otvor na jednoj strani kutije. Ako se raspored predmeta u kutiji posmatrao odozgo ili sa strane, videle bi se različite geometrijske slike od one koja se mogla videti kroz otvor. Kao dodatnu meru predostrožnosti, Ozis je postavila detektor električnog napona u kutiju, kako bi otkrila bilo kakve

merljive energetske efekte u kutiji tokom prisustva i posmatranja astralnog tela. Tenouz je izjavio da je video slike koje su odgovarale optičkim iluzijama, tokom uspešnih astralnih projekcija. Takođe, tokom tih uspešnih projekcija, značajna fluktuacija energetske emisije je zabeležena na detektoru napona, što je ukazivalo na određenu vrstu energetske promene, povezane sa prisustvom astralnog tela.

Donekle sofistikovaniji pristup sa sličnim pozitivnim ishodom izveden je na «Stanford Research Institute» od strane fizičara Targa i Puthofa27 gde je korišćen zaštićeni superprovodni magnetometar. Ova zaštićena aparatura, poznata i kao kvark detektor, zapravo je bila deo fizičkog eksperimenta na fizičkom odeljenju Stenfordskog univerziteta. Ingo Sven, jedan od Targovih i Puthofovih nadarenih OOBE subjekata, dobio je zadatak da podesi svoju svest i da se projektuje u zaštićeni magnetometar. Aparatura je bila potpuno nedostupna, zakopana u sefu ispod dela zgrade gde je smešteno odeljenje za fiziku, zaštićena slojevima aluminijuma, bakra, mi(μ)-metala, i superprovodničkim štitom. Pre eksperimenta, u magnetometru je podešeno opadajuće magnetno polje. Ovo je obezbedilo kalibracioni signal u pozadini koji je zabeležen na traci kao stabilni, oscilujući, sinusoidni talas. Tokom perioda kada je Sven osećao da je izvan svog tela, i dok je gledao u magnetometar, zabeleženo je udvostručenje frekvencije sinusoidnog talasa u trajanju od trideset sekundi. Nekoliko drugih smetnji magnetnog polja zabeleženo je kada je Sven usmeravao svoju pažnju na uređaj. Sven je bio u stanju da napravi tačne crteže unutrašnjih slojeva magnetometra na osnovu svojih zapažanja tokom vantelesnog iskustva. Više istraživača sa odseka za fiziku «Stanford Research Institute» bilo je saglasno u mišljenju da se radi o veoma značajnoj opservaciji iako je nisu smatrali uzorno kontrolisanim eksperimentom.

Ovi eksperimenti, kada se zajedno sagledaju, upućuju nas na realnost postojanja fenomena astralne projekcije. Takođe, dokazi ukazuju na to da astralno telo može da izazove elektromagnetne smetnje nižih oktava energije koje se mogu meriti osetljivom elektronskom opremom. Do danas nije upešno izvedeno fotografisanje astralnog tela, ali to će možda postati moguće sa daljim razvojem aparatura za snimanje kao što je pomenuti EMR skener.

Ako je princip fotografisanja eterskog tela podrazumevao manipulaciju energetskim frekvencijama koje harmonično rezoniraju sa eterskim energijama, onda se isti ovaj fenomen može primeniti iskoristiti za snimanje astralnog tela. Jedina razlika između skenera eterskog i astralnog tela bila bi frekvencija energije koja bi rezonantno pobudila astralno telo. Ako je astralno telo zaista stvarno, postoje li onda naučni modeli koji bi mogli da objasne postojanje i osobine tih fenomena viših dimenzija?

Naučni model frekvencijskih domena: Tiler-Ajnštajnov model pozitivno-negativnog prostora/vremena

Iako je stav zapadnih naučnika da u okviru elektromagnetne teorije trenutno ne postoji matematički model koji bi objasnio postojanje eterske i astralne forme, ipak postoje određena pionirska istraživanja u kojima je ova materija detaljnije obrađena. Jedan takav istraživač je dr Vilijam Tiler, profesor i bivši predsedavajući Odseka za elektrotehničke materijale i tehnologije Stenfordskog univerziteta. Već nešto više od deset godina, dr Tiler radi na primeni trenutno postojećih naučnih modela u razjašnjavanju određenih finotvarno-energetskih fenomena, ne odbacujući postojeće naučne okvire.

Ovaj model nazivam Tiler-Ajnštajnov zato što je proistekao iz osnovne Ajnštajnove jednačine koja povezuje materiju i energiju. Najpoznatiji oblik ove jednačine je E=mc2, što međutim nije celokupan izraz. Osnovna jednačina je proširena faktorom poznatim kao Ajnštajn-Lorencova transformacija. Ova transformaciona konstanta je relativistični faktor koji opisuje kako različiti parametri merenja, od distorzije vremena do promene dužine, širine i mase variraju u zavisnosti od brzine sistema koji se opisuje. Prava Ajnštajnova jednačina prikazana je na dijagramu 13.

Prema klasičnoj interpretaciji Ajnštajnove čuvene jednačine energija koja se nalazi u čestici jednaka je proizvodu svoje mase pomnoženom kvadratom brzine svetlosti. Ovo znači da postoji neverovatna količina potencijalne energije uskladištena u sićušnoj čestici materije. Američki nuklearni fizičari su prvi počeli da shvataju kako da primene revolucionarnu novinu ove neverovatne jednačine. Njihovi najraniji uspešni pokušaji osobađanja ovog potencijala rezultirali su u atomskim bombama bačenim na kraju II svetskog rata. Uskladišteni energetski potencijal u nekoliko kafenih kašičica uranijuma bio je dovoljan da se gradovi Hirošima i Nagasaki sravne sa zemljom.

Dijagram 13Ajnštajn-Lorencova transformacija(str. 144 originalnog teksta)Sledi (AS v→c, sledi E→∞)E – EnergijaC – Brzina svetlostiM – MasaV – Brzina

Dijagram 14Odnos brzine i energije (str. 144 originalnog teksta)Energija Brzina

Još kompleksnije poimanje Ajnštajnove jednačine, koje se razvilo tokom vremena, moglo bi da pomogne naučnicima da razumeju višedimenzionalnu prirodu univerzuma. Ajnštajnova jednačina pokazuje da su materija i energija međusobno preomenljive i povezane. Subatomska materija je zapravo jedan vid kondenzovane, partikularizovane energije, npr. zamrznuto mini-energetsko polje. Atomska bomba je samo jedan primer koji pokazuje kako se materija može pretvoriti u energiju. Kada se pogleda proširena jednačina data gore, gde je E=mc2 modifikovana sa Ajnštajn-Lorencovom transformacijom, otvaraju se novi uvidi u dimenzionalne aspekte materije, kako obične tako i one finotvarne. Ako se čestica ubrza toliko da se njena brzina približi brzini svetlosti, njena kinetička energija eksponencijalno se povećava kao što je prikazano u jednačini: kinetička energija=½mv2 , gde v predstavlja brzinu. Grafički prikaz ovog odnosa dat je na dijagramu 14.

Dijagram predstavlja eksponencijalni odnos materije i energije pri brzinama koje se približavaju brzini svetlosti. Onima koji posmatraju ovaj odnos čini se fizički nemogućim ubrzavanje čestice do brzine koja je veća od brzine svetlosti. Uzlazna kriva se približava brzini svetlosti (c) ali je nikada ne preseca, i produžava u beskonačnost. Na primer, nuklearni fizičari znaju da je za ubrzavanje čestice do do brzine koja se približava brzini svetlosti potrebna ogromna količina energije. Razlog zašto se ovaj fenomen dešava jeste u tome što se relativistička masa čestice eksponencijalno uvećava kako se njena brzina približava brzini svetlosti, te je potrebna ogromna količina energije za dalje ubrzanje do «c». Ovo je naravno, energija potrebna za ubrzanje fizičke čestice materije.

Većina fizičara nekada je prihvatala ovo naizgled konačno ograničenje da se materija ne može ubrzati do brzine veće od brzine svetlosti. Ova pretpostavka zasniva se na činjenici da kada se u Ajnštajn-Lorencovu transformaciju unesu vrednosti veće od brzine svetlosti dolazi se do rešenja koje sadrži koren od –1, koji se smatra imaginarnim brojem. S obzirom da većina fizičara ne veruje u imaginarne brojeve, pretpostavlilo se da je brzina svetlosti maksimalna brzina kojom materija može da se kreće.

Određeni napredni matematičari, kao što je Čarls Mjuzes,28 smatraju da kvadratni koren od -1 potpada pod kategoriju brojeva koji se nazivaju «hiperbrojevi». Hiperbrojevi su neophodni za izvođenje jednačina koje matematički objašnjavaju osobine fenomena viših dimenzija (kao što su finotvarno-energetske interakcije živih sistema koje opisujemo u ovoj knjizi).

Iako na prvi pogled imaginarni brojevi kao što je kvadratni koren od -1 izgledaju neshvatljivi, Mjuzes ističe da su oni neophodni za nalaženje rešenja u jednačinama elektromagnetne i kvantne teorije. Logično je da takozvani imaginarni brojevi imaju ključnu ulogu u opsivanju fenomena viših dimenzija koje su konzervativni naučnici smatrali imaginarnim oblastima.

Ako na trenutak pretpostavimo da rešenje koje sadrži kvadratni koren od -1 može biti validno za opisivanje fenomena viših dimenzija, onda bismo mogli da razumemo svu moć predviđanja koju ima transformisana Ajnštajnova jednačina. Dijagram 15 prikazuje odnos energije čestice i njene brzine od teorijske tačke mirovanja sve do oblasti iznad brzine svetlosti (c). (Duži i znatno kompleksniji matematički opis načina na koji je dobijen ovaj grafik može se naći u Dodatku ove knjige).

Dijagram 15Model pozitivnog-negativnog prostora/vremena(str. 146 originalnog teksta)EnergijaBrzina Fizički pozitivni prostor/vreme Eterski negativni prostor/vreme(prema modelu dr V.Tilera)

Na prvi pogled ovaj grafik se ne razlikuje mnogo od onog na Dijagramu 14, tj. ako izuzmemo jednu veoma važnu razliku. Krivoj koja se kreće ka brzini svetlosti, dodata je druga, obrnuta,

kriva kao odraz u ogledalu na suprotnoj strani ose koja označava brzinu svetlosti. Dr Tiler oblast sa leve strane granice brzine svetlosti naziva pozitivnim prostorom/vremenom, poznatim i kao univerzum fizičkog prostora/vremena. Kako model pokazuje, materija pozitivnog prostora/vremena postoji samo pri brzinama manjim od brzine svetlosti. Obrnuta kriva sa desne strane brzine svetlosti, koja se kreće brzinama većim od brzine svetlosti opisuje oblast negativnog prostora/vremena (-S/T). Svet negativnog prostora/vremena, i čestice koje se kreću brže od brzine svetlosti, predstavljaju nepoznatu oblast za moderne fizičare. Mnogobrojni fizičari su navodili postojanje čestice «tahjon» koja bi u teoriji mogla da postoji samo pri brzinama većim od brzine svetlosti.

Osobine takve neobične čestice koja bi putovala nadsvetlosnim brzinama su veoma interesantne. Dok je materija pozitivnog prostora/vremena povezana sa silama elektriciteta i elektromagnetnog (EM) zračenja, materija negativnog prostora/vremena prvenstveno je povezana sa magnetizmom i silama koje Tiler opisuje kao magnetoelekrično (ME) zračenje . Znamo, na primer, da čestice koje sačinjavaju fizički atom imaju pozitivni, negativni i neutralni električni naboj. Elektromagnetna teorija predviđa da bi u prirodi trebalo da postoje magnetne jednopolne čestice – čestice samo sa severnim ili samo sa južnim namagnetisanjem. Do sada niko nije uspeo da otkrije ovakve magnetne jednopolne čestice. Moguće je da ako se te čestice nalaze u oblasti tahjona kao u Tilerovom modelu negativnog prostora/vremena, onda naša današnja merna oprema može biti neadekvatna (ili nedovoljno osetljiva) za dati zadatak.

Postoje druge zanimljive osobine čestica negativnog prostora/vremena koje imaju više značaja za naše razmatranje finotvarne energije. Kako sva rešenja Ajnštajn-Lorencove transformacije za brzine veće od svetlosti imaju negativan rezultat, odatle sledi da čestice negativnog prostora/vremena imaju negativnu masu. Materija negativnog prostora/vremena demonstrira osobine negativne entropije. Entropija je termin koji opisuje tendenciju ka neuređenosti sistema. Što je veća entropija, veća je neuređenost. Generalno, većina sistema u fizičkom univerzumu teži ka uvećanju pozitivne entropije i povećanju neuređenosti tokom vremena, sve stvari, primera radi, tokom vremena teže raspadanju.

Najizrazitiji izuzetak od ovog entropijskog pravila fizičkog univerzuma nalazimo u ponašanju živih sistema. Biološki sistemi uzimaju sirovi materijal (hranu) i organizuju ove jednostavne komponete u kompleksne makromolekularne strukture (kao što su proteini, DNK, kolagen, itd.). Živi sistemi ispoljavaju osobinu negativne entropije, ili tendenciju ka smanjenju neuređenosti sitema. Oni uzimaju supstance koje su razložene u manje organizovane elemente, i potom ih unose u organizovaniji sistem. Živi organizmi uzimaju sirovi materijal i energiju, i samostalno se organizuju u kompleksne strukture i fiziološke subkomponente. Moglo bi se reći da životna sila ima odlike negativne entropije. (Kada telo umre i životna sila napusti fizičku formu, ispražnjena ljuštura se vraća, putem delovanja mikroorganizama u zemlji, u svoje sirovo stanje, na način koji je u skladu sa pozitivnom entropijom). Etersko telo, samoorganizujuća holografska energetska matrica, takođe ispoljava karakteristike negativne entropije. Etersko telo obezbeđuje osobine koje diktiraju prostorni raspored ćelijskog sistema fizičkog tela. Ova negativna entropijska karakteristika finih životnih energija i eterske matrice zadovoljava barem jedan zahtev Tilerove materije negativnog prostora/vremena.

Materija negativnog prostora/vremena primarno je magnetne prirode. U eksperimentima Bernarda Grada o efektima lečenja živih sistema polaganjem dlana, otkriveno je da je rast biljke

mogao biti ubrzan magnetno tretiranom vodom kao i vodom koju je tretirao iscelitelj. Otkrivene su brojne druge sličnosti vode koju je tretiro iscelitelj i vode koja je tretirana magnetom. Istraživač i hemičar Robert Miler je otkrio da sulfat bakra rastvoren u običnoj destilovanoj vodi formira žad-zelene monokliničke kristale kada se slegne iz rastvora. Ako se rastvor sulfata bakra izloži energiji isceliteljevih dlanova ili jakom magnetnom polju, uvek se formiraju krupni grozdasti tirkizno plavi kristali, umesto karakteristične žad-zelene strukture.30 Ovo može biti uslovljeno izmenjenom vodoničnom vezom i odgovarajućim promenama hemijskih koordinacionih kompleksa.

Istraživanja dr Džaste Smit31 su pokazala da iscelitelji mogu ubrzati kinetičku aktivnost enzima na način sličan efektima magnetnog polja visokog intenziteta. Dr Smit je merila efekte energije dlanova iscelitelja na epruvete sa enzimom tripsinom.

Smit je tražila od iscelitelja da energiju usmere ka imaginarnom pacijentu – epruvetu sa enzimom koju su držali u rukama. Eksperimentalne kontrolne epruvete su u rukama držale normalne osobe kako bi se simulirali mogući aktivacioni efekti usled toplote dlanova. Primenjujući standardni spektrofotometrijski metod, ona je izmerila promene u aktivnosti malih količina enzima uzimanih tokom vremena iz oba skupa epruveta. Raniji rad je pokazao da magnetno polje visokog intenziteta može da ubrza enzimske reakcije. Samo isceliteljeva energija, nasuprot kontrolnim slučajevima, linearno je ubrzavala enzimske reakcije tokom vremena. U eksperimentu su korišćeni različiti enzimi. Kod jednog enzima, iscelitelj je izazvao smanjenje enzimske aktivnosti; kod drugog nije bilo nikakve promene. Kada su enzimi čija je aktivnost smanjena (NAD-aza) posmatrani iz ćelijske metaboličke pespektive, otkriveno je da smanjena aktivnost enzima dovodi do uvećavanja energetske rezerve u ćeliji. Aktivnost enzima na koje su uticali iscelitelji, uvek se je bila usmerena ka celokupnom poboljšanju zdravlja i izbalansiranoj metaboličkoj aktivnosti organizma.

Dr Smit je isprobala još jednu varijaciju eksperimenta. Izložila je enzim tripsin ultraljubičastom svetlu, za koje je poznato da loše utiče na enzimsku aktivnost tako što menja svojstva proteina (odmotava ih). Ranije je pokazano da magnetno polje visokog intenziteta obnavlja aktivnost enzima. Kada je iscelitelj tretirao oštećene enzime, oni bi ponovo sticali strukturni integritet i postajali bi aktivni. Nakon što su bi se aktivirali, njihova enzimska aktivnost nastavljala bi da linearno raste tokom vremena, što je zavisilo od dužine isceliteljskog tretmana epruvete sa oštećenim enzimom. Ovo znači da je energetsko polje isceliteljevih ruku bilo u stanju da popravi enzime oštećene ultraljubičastim svetlom na sličan način kao magnetno polje. Energetsko polje iscelitelja prema kriterijumu dr Tilera spada u supstance negativnog vremena/prostora, ili magnetoelektrične energije, i ono takođe ima negativne entropijske karakteristike, npr. mogućnost da ponovo sastavi razdvojene molekule enzima.

Eksperimentalni dokazi dobijeni iz gore navedenih studija pokazuju da je energija iscelitelja magnetne prirode. Ipak, energetsko polje iscelitelja pokazuje osobine koje su potpuno drugačije od poznatih osobina standardnog magnetnog polja. Energetsko polje iscelitelja i magnetno polje ubrzavaju rast biljaka i izazivaju plavu kristalizaciju bakar-sulfata. Pored toga, magnetno polje i ruke iscelitelja mogu da ubrzaju reakciju enzima. Interesantno je da rane studije sa magnetnim detektorima nisu bile u stanju da otkriju značajno magnetno polje oko dlanova iscelitelja. Ipak, nedavna istraživanja dr Džona Zimermana sa «University of Colorado School of Medicine» dala su nove dokaze koji upućuju na magnetnu prirodu isceliteljske energije. Primenom

ultrasenzitivnog detektora magnetnog polja pod nazivom SQUID,* dr Zimerman je prikazao značajno povećanje intenziteta magnetnog polja koje su emitovale isceliteljeve ruke.32 Povećanje signala magnetnog polja isceliteljevih dlanova bilo je i do nekoliko stotina puta veće od pozadinskog šuma. Ipak, ova magnetna polja su znatno slabijeg intenziteta od potrebnog za proizvodnju efekata na enzimima u laboratoriji. U eksperimentima dr Džaste Smit sa enzimima korišćeno je magnetno polje od 13 000 Gs, dakle bar 26 000 puta snažnije od Zemljinog magnetnog polja. Uostalom, i očekivano je da se oko isceliteljevih dlanova zabeleži prilično jačko magnetno polje, s obzirom na skrivene magnete koji su omogućili lažiranje eksperimentalnih rezultata!

Energija iscelitelja izazvala je različite promene u brzinama reakcije različitih enzima, dok je magnetno polje izazivalo jedino neodređeno povećanje aktivnosti. Pravac promene enzimske aktivnosti uvek je odražavao prirodnu ćelijsku inteligenciju. Takođe, iscelitelji su bili u stanju da poprave oštećene enzime na način sličan magnetnom polju visokog intenziteta. Pretpostavka je da fine životne energije iscelitelja imaju pre svega magnetna svojstva. Ovo je fascinantno otkriće kada se uzme u obzir da su u vreme isceliteljskih eksperimenata Franca Antona Mezmera u XVIII veku u Francuskoj, ove pojave nazivane «magnetnim isceljivanjem». Naravno, tada nije moglo biti otkriveno nikakvo magnetno polje, kao što to nije moguće ni danas (sa izuzetkom dr Zimermanovog skorašnjeg rada sa SQUID detektorima). Energija iscelitelja se razlikuje od običnog magnetnog polja, i to ne samo u kvalitativnom, već i u kvantitativnom smislu utoliko što je magnetno polje iscelitelja veoma slabo, a ipak ima moćna biološka i hemijska dejstva. Neobična magnetna priroda ovih finotvarnih energija zadovoljava jedan od glavnih Tilerovih kriterijuma supstance negativnog prostora/vremena.

Prema teoriji dr Tilera negativni prostor/vreme jeste domen eterskog. Treća supstanca nazvana «deltron» navodi se kao energetska spojnica između eterskog i fizičkog sveta. Tiler navodi da je pretpostavka postojanja deltrona kao spojnice neophodna zato što su rezonantni nivoi frekvencije nemogući između eterskih i fizičkih energija budući da ne postoji frekvencijsko preklapanje između pozitivnog i negativnog prostora/vremena. (Ovo možda i nije tačno, otuda što znamo da više i niže oktave energije mogu da stupaju u interakcije, možda preko rezonantnog harmonijskog efekta, kao u slučaju fotografisanja Efekta fantomskog lista). Važno otkriće je to da smo dobili teorijski model odnosa materije/energije, koji predstavlja uporište matematičkog fizičkog univerzuma, fizičko-eterske međuveze, i sveta eterske supstance. Najzanimljivije u vezi sa celim dijagramom pozitivno-negativnog prostora/vremena jeste to da je ovaj model predvidela Ajnštajnova relativistička jednačina! Napomenuo bih da je finotvarni svet astralne materije takođe u domenu negativnog prostora/vremena, on vibrira brzinama većim od brzine svetlosti i ima određene magnetne osobine slične eterskoj materiji. U nekin od novijih radova dr Tilera predviđa se mogućnost da je astralna energija operativna pri brzinama 1010 i 1020 puta većim od brzine svetlosti!

Tiler-Ajnštajnov model ima veliki značaj za opisivanje ponašanja eterske i astralne materije. Astralni domen ima neke jedinstvene osobine, između ostalog i princip da astralne ili emocionalne misli imaju svoj zaseban život. Na astralnom energetskom nivou, određene misli, svesne ili nesvesne, mogu postojati kao zasebna energetska polja ili misaone forme33

jedinstvenog oblika, boje i osobina. Identitet određenih misli, naročito onih sa emocionalnim * «Superconducting Quantum Interference Device» – Superprovodna kvantna interferentna naprava

nabojem, može biti odvojen od njihovog tvorca. Određene misli mogu biti napunjene finotvarnom energetskom supstancom i tako postojati (nesvesno) kao misaona forma u energetskom polju svog tvorca. Ove misaone forme često mogu da opažaju vidovite osobe, koje su veoma osetljive na više energetske fenomene. Činjenica da naša svest može uticati na energetsko polje naše finotvarno-energetske anatomije ima značajne implikacije za medicinu i psihologiju.

Finotvarna materija, pogotovo ona astralna, veoma je magnetična. U poređenju sa gustim fizičkim nivoom pokreti na ovom nivou su relativno tečni. Forme postoje ali su nestabilne. Teže da pulsiranju, a pokret može biti usmeren na više strana istovremeno. Na kraju, to je druga dimenzija postojanja i mora se posebno posmatrati...

Jedno od potencijalnih otkrića do kojih će istraživači psihologije i medicine u budućnosti doći jeste da materija koja ne sadrži gvožđe takođe može imati magnetna svojstva kao i materija koja ga sadrži. Ovo uključuje i materiju koja ulazi u sastav supstance ljudske misli i osećaja. To nije magnetizam koji privlači opiljke gvožđa, ali je definitivno jedna vrsta magnetizma. On privlači druge supstance da se harmonizuju sa njim, i odbija materiju sa kojom nije u harmoniji. Eksperimenti će konačno pokazati da se emocije moraju posmatrati i kao visoko magnetska nefizička materija i kao aspekt svesti. Teškoća lečenja mnogih emocionalnih poremećaja, delimično potiče od činjenice da emocije koje izazivaju te probleme ispoljavaju tendenciju magnetne prijemčivosti na astralnu materiju koja se lako «lepi» za naša osećanja i za samu astralnu materiju. Magnetno delovanje veoma otežava oslobađanje od «loše» astralne materije – i emocionalnih problema.

Medicina se nalazi na tački gde je neophodno da obrati pažnju na fantastične razultate... dopbijene neortodoksnim metodima [kao što su biljna medicina i homeopatija]. Doktori moraju da prošire svoje znanje o skrivenoj strani života – takozvanog nevidljivih područja finotvarnih ravni i stupnjeva materije. Obilje materijala na ovu temu može se istraživati na naučnom nivou... kao što je činjenica da male količine biljne ili mineralne materije, cvetni ekstrakti ili homeopatski lekovi mogu imati moćne efekte u lečenju ljudskih bolesti.

Određeni tipovi fine fizičke ili eterske materije izgleda da privlače određene bolesti u fizičko telo. Prava mera magnetizma, koji se unosi u vidu biljnog ili homeopatskog tretmana može da razori «lošu» materiju, što ima za posledicu izlečenje... Postoji čitava nauka o magnetizmu koju tek treba otkriti i primeniti na dobrobit fizičkog i psihološkog zdravlja.34 (dodat kurziv)

Ova izjava podrazumeva da i eterska i astralna materija imaju viša dimenzionalna ili magnetna svojstva koja nisu fizičke prirode. Ako su astralna i eterska materija sačinjene od magnetnih čestica, onda bi uređeno kretanje takvih finotvarnih čestica po liniji predstavljalo magnetnu struju. (Tiler takav energetski tok naziva magnetoelektičnom strujom). Na osnovu onoga što se zna o elektricitetu, izvodimo zaključak da je električna struja praćena magnetnim poljem. Obrnuto, magnetna stuja bi trebalo da stvori električno polje. Moguće je, na primer, da primarne magnetne astralne i eterske energije koje protiču kroz čakre stvaraju propratne efekte električnog polja. Ovo bi objasnilo eksperimentalne nalaze elektrostatičkih polja oko čakri koje je izmerila dr Motojamina aparatura za čakre, a možda i oscilujuće električne struje zabeležene na površini kože u zoni čakri kao što je otkrila dr Hant na UCLA. Električna polja izmerena ovim različitim

sistemima osetljivim na energiju čine sekundarni efekat, a ne primarni finotvarno-energetski fenomen, kako su ispravno slutili dr Hant i Motojama.

Još jedna implikacija gornjeg citata jeste da različite finotvarno-energetske terapije, kao što su homeopatski lekovi, mogu delovati tako prenose kvantnu dozu magnetolektrične ili fine magnetne energije pacijentu na način koji omogućava poništavanje nepravilnih eterskih ili astralnih magnetskih matrica u okviru finotvarno-energetske anatomije pacijenta. Na primer, Bahovi cvetni lekovi su dugo godina korišćeni u Engleskoj i Sjedinjenim Državama za lečenje pacijenata sa različiti emocionalnim teškoćama. Finotvarni lekovi kao što su homeopatski lekovi i cvetni ekstrakti, mogu imati veoma veliko dejstvo u otklanjanju emocionalnog poremećaja ili bolesti mnogih pacijenata. Međutim, s obzirom da energetski efekti takvih lekova mogu nastati u okviru negativnog prostora/vremena, npr. na nivou naše eterske i astralne anatomije, trenutno psihološko poboljšanje je teško direktno izmeriti konvencionalnim medicinskim testovima.

Model pozitivno-negativnog prostora/vremena pokazao se kao veoma koristan demonstrirajući da moderna fizika već raspolaže matematičkim alatom neophodnim za razumevanje ovih finotvarno-energetskih fenomena. Ovo višedimenzionalno energetsko poimanje ajnštajnovske medicine može konačno da promeni način na koji ćemo posmatrati sebe i umeće isceljivanja u budućnosti.

Mentalno telo, kauzalno telo, i naša viša spiritalna tela

Dosada smo razmatrali finotvarno-energetske supstance eterskog i astralnog tela, i naveli smo nekoliko naučnih eksperimenata koji dokazuju njihovo postojanje. Pozabavili smo se modelom zasnovanim na Ajnštajnovoj relativističkoj jednačini, koji bi mogao da inkorporira ove finotvarno-energetske fenomene u okvire današnje fizike. Kretajući se dalje ka materiji viših frekvencija od astralne, nažalost moramo ostaviti za sobom svet naučnog merenja, pošto su alati za istraživanje ovih fenomena i dalje skriveni u umovima njihovih tvoraca. Za podrobnije informacije o ovim nepoznatim oblastima, oslonićemo se kao i dosad na vidovnjačka zapažanja izneta u teozofskoj i ezoterijskoj literaturi, gde su ovi fenomeni razmatraju znatno uobičajenija tema nego u tvrdokorno naučnom svetu.

Mentalno telo je prvo od finotvarnih tela koje se prostire u frekvencijskom opsegu izvan astralnog tela. Ovo telo, kao i astralno, sačinjeno je od materije više frekvencije od fizičke. Ono zauzima sledeću oktavu frekvencije na energetskoj klavirskoj lestvici desno od astralnog tela. Kako je astralno telo ponekad nosilac izraza ljudskog emocionalnog aspekta, tako je mentalno telo sredstvo kojim biće manifestuje i izražava konkretan intelekt. Kao i astralno telo, mentalno telo ima svoje čakre koje su na kraju povezane sa fizičkom formom. Kao i njihovi niži energetski parnjaci, čakre mentalnog tela su usredsređene na glavne endokrine i nervne centre, one okružuju astralne i eterske čakre. Da bi energija iz mentalnog područja ostvarila efekat u fizičkom području, neophodno je da se dogodi neka vrsta kaskadnog efekta. Mentalne energije delovaće na materiju astralnog tela koja je osetljivija na mentalne energije određenog tipa energetske stimulacije. Potom će kroz promene u astralnom telu, energetske promene biti prebačene do eterskog, da bi na kraju preko fizičko-eterske međuveze došle do fizičkog tela.

Kako je ranije pomenuto, postoje energetske forme fine supstance koje nazivamo misaonim formama. Na astralnom nivou, one imaju emocionalnu misaonu formu. Na mentalnom nivou, ove

misaone forme mogu predstavljati čisto mentalne ideje na kojima je osoba radila ili će raditi. Na primer, vidovnjak koji se specijalizovao za posmatranje polja aure osobe do mentalnog nivoa može videti ideja, koncepte i pronalaske na kojima je osoba radila kao slike koje lebde u polju aure subjekta. Ako mentalno telo funkcioniše kako treba, to dozvoljava osobi da ispravno razmišlja i da fokusira mentalnu energiju u pravom smeru snažno i jasno. Otuda što mentalno telo hrani energijom astralno/emocionalno telo, koje se zatim upućuje naniže u etersko i fizičko, isceljivanje osobe na mentalnom nivou je jače i proizvodi dugotrajnije rezultate nego isceljivanje na astralnom ili eterskom nivou.

Kao sledeći viši nivo finotvarno-energetske supstance, dolazimo do medijuma koji nazivamo kauzalno telo. Kauzalno telo je na više načina najpribližnije onome što nazivamo svojom Višom Ličnošću. Kauzalno telo je sačinjeno od finotvarne supstance još više energetske frekvencije od mentalnog tela. Njegova frekvencija je verovatno viša za jednu oktavu na finotvarno-energetskoj harmonijskoj lestvici. Dok je mentalno telo zaduženo za stvaranje i transmisiju konkretnih misli i ideja do mozga, za njihov izraz i manifestaciju na fizičkoj ravni, kauzalno telo je povezano sa apstraktnim idejama i konceptima.

Kauzalna svest se bavi suštinom stvari, dok se na mentalnoj ravni ispituju detalji. Niže mentalno telo bavi se mentalnim slikama dobijenim iz senzacija, i analitički rasuđuje o čisto konkretnim objektima. Kauzalno telo se bavi suštinom supstance i pravim uzrocima iluzije pojavnosti. Kauzalna ravan je svet stvarnosti. Na ovoj ravni više se ne bavimo emocijama, idejama ili pojmovima, već suštinom i temeljnom prirodom stvari. Za razliku od eterskog, astralnog i mentalnog medijuma, kauzalno telo je mnogo više od individualizovanog tela. Osim toga, kada se bavimo kauzalnim telom, više se ne bavimo isključivo jednom ličnošću osobe koja se izražava kroz fizičko telo. Kao što mentalno telo prvo utiče na astralno, i dalje na etersko i fizičko, tako i kauzalno telo prvo utiče na mentralni nivo, a zatim se spušta niz energetsku lestvicu. Stoga, isceljivanje na kauzalnom nivou biće efikasnije nego ono na mentalnom ili nižem nivou integracije tela i ličnosti.

Izvan kauzalne forme, smatra se da postoje finotvarno-energetske dimenzije još više frekvencije koje utiču na ljudski energetski sistem. One su u vezi sa višim nivoima spiritualne energije i suštine od sistema koje smo do sada opisali. Razmatranje njihovih određenih funkcija pravazilati okvire ovog teksta. Dovoljno je reći da postoje drugi nivoi finotvarnih energija još više frekvencijske prirode od kauzalnog tela, koji konačno utiču na fizički i lični izraz ljudske forme tokom njenog boravka na fizičkoj ravni.

Frekvencijski model naše proširene – finotvarno-energetske anatomije: okosnica razumevanja višedimenzionalnog ljudskog bića

Iako je funkcionisanje viših energetskih tela tek ovlaš razmotreno, od velikog bi značaja bilo da se sada upoznamo sa modelom koji objašnjava kako se ti finotvarno-energetski sistemi integrišu u jednu celovitu osobu. Opet ćemo iskoristiti teorijski model dr Vilijema Tilera, koji je verovatno jedan od vodećih teoretičara na polju finotvarne energije. U dijagramu 16 na jednom grafičkom prikazu pokazan je celokupan ljudski energetski spektar.

U dijagramu možemo videti prikaz svih ljudskih finotvarnih tela kao i krivu raspodele energije. U Tilerovom modelu, distinkcija između različitih nivoa uma odnosi se na instinktivnu (nižu) i intelektualnu (višu) dimenziju mentalnog tela, dok duhovna misao predstavlja kauzalno telo. O energetskim nivoima izvan ovoga (jednostavnosti radi) govori se kao o duhu. Svaka kriva opisuje energetsku distribuciju frekvencije materije koja sačinjava različita finotvarno-energetska tela.

Dijagram 16Frekvencijski model finotvarnih tela čoveka(str. 156 originalnog teksta)IntenzitetFrekvencija Prolazna stvarnostNoseći medijumTrajna stvarnostF=FizičkoE=EterskoA=AstralnoU=Nivoi uma U1=InstinktivniU2=IntelektualniU3=SpiritualniD=Duh(prema modelu dr V.Tilera)

Kod fizičkog tela pretežna frekvencija fizičke forme je odmah ispod vrha krive. (Tačni oblici krive su hipotetički, i dobijeni su aproksimacijom, naročito u odnosu na intenzitete određenih energija, s obzirom na to da je ovo, razume se, prelazni model.) Drugim rečima, frekvencije materije koja sačinjava fizičko telo uglavnom spadaju u jednu vrstu vibracije, dok ostale nešto više i nešto niže frekvencije doprinose njegovom ustrojstvu. Slično fizičkom, postoji viši i niži opseg astralne frekvencije. Ovaj koncept je značajan za oblast astralne ravni iz perspektive evolutivnih tendencija ljudi kao grupe.

Desno od krive fizičkog tela, nalazimo krivu frekvencijske raspodele spektra materije koja sačinjava etersko telo. Svaka naredna kriva na desno ima značenje slično krivi frekvencijske distribucije fizičke forme u tom smislu da se dominantna energetska frekvencija svakog finotvarnog tela nalazi ispod vrha krive koja ga predstavlja.

Budući da su fizička i eterska forma tako prepletene i neodvojive, one, po Tilerovom shvatanju, sačinjavaju ljudsku prolaznu stvarnost. Fizička forma ne može postojati bez energetskog unosa i prostornog vođstva eterskog tela. Kada fizičko telo umre, sa njim umire i eterska forma, oni se razgrađuju i vraćaju slobodnoj energiji univerzuma. Kombinovanjem ove dve forme nastaje konačni fizički izraz ljudskosti na fizičkoj ravni (u pozitivnom prostoru/vremenu). Naše više energetske veze utiču na nas preko fizičko-eterske međuveze.

Usled percepcijskih ograničenja fizičkog mozga, svesni um obično je zarobljen krutim okvirom prostora/vremena (otud izraz privremena stvarnost). Privremena stvarnost odnosi se na okvir vremenskog trajanja na Zemlji, i na nepromenljivu tačku gledišta fizičke stvarnosti. Finotvarno-energetska tela iznad eterskog, nalaze se na nematerijalnom ili vanprostornom, vanvremenskom nivou postojanja. Jedinstvenim vezama sa našim finotvarno-energetskim parnjacima, preko fizičko-eterske međuveze povezane sa sistemom čakri, obezbeđuje se kontinuirani tok viših energija do našeg konačnog fizičkog izraza i svesti. Ta finotvarno-energetska tela funkcionišu kao višestruki medijumi koji čuvaju našu pokretnu svest.

Astralna projekcija može se posmatrati kao transfer svesti iz mreže neurona i nepromenljivog vremenskog okvira fizičkog mozga u budnoj stvarnosti do astralnog medijuma svesti. Iako mnogi veruju da je spavanje vreme rezervisano isključivo za snove, u realnosti naša svest svake noći prelazi u astralno telo, gde putuje i stiče edukativna iskustva na astralnom nivou. Fizičko telo može veoma uspešno da funkcioniše bez uputstava svesnog uma usled jedinstvenog evolutivnog razvoja našeg autonomnog nervnog sistema, jedne vrste sofistikovanog auto-pilota.

Kada je osoba svesna na astralnoj ravni, stvarnost se doživljava znatno drugačije nego na fizičkoj ravni. Na primer, proticanje vremena u astralnom području se doživljava drugačije nego u fizičkom području. U modelu pozitivno-negativnog prostora/vremena dr Tilera, oblast koja se karakteriše kao negativno prostor/vreme smatra se da ima negativni tok vremena. (Fizičari smatraju da bi tahjonske čestice trebalo da se kreću unazad kroz vreme). Negativni prostor/vreme imaju negativnu entropiju, stoga se pretpostavlja da imaju i negativni tok vremena. U stvarnosti, astralno područje prostire se u perspektivi koja je izvan standardnog okvira vremena i prostora (tj., vanvremensko, vanprostorno) za razliku od one u kojoj smo navikli da budemo na fizičkom nivou. Bilo da je tok vremena negativan, ili donekle drugačiji, to je zanemarljivo ograničenje modela pozitivnog/negativnog prostora/vremena na današnjem stadijumu njegovog razvoja.

Postoji izvestan vibracijsko/frekvencijski odnos sa vremenom koji je pridodat određenim frekvencijskim karakteristikama ustrojstva materije. Izraz frekvencija ima različito značenje u ova dva konteksta. Postoji koncept vremena koji se odnosi na «večito sada» (ili prostrana sadašnjost) gde prošlost, sadašnjost i budućnost mogu postojati istovremeno, ali u drugim energetskim vremenskim okvirima. Moguće je da promenom frekvencijskog fokusa svesti, možemo biti u stanju da se prebacimo u određeni vremenski okvir izvan sadašnjosti. U stvarnosti, promenom frekvencijskog fokusa, moguće je premestiti svest iz fizičke perspektive u perspektivu astralnog, mentalnog, kauzalnog ili višeg energetskog nivoa koji su svi deo našeg sveobuhvatnog energetskog izraza.

Ako kosmički hologram postoji, on bi se metaforično mogao uporediti sa magnetnim matricama snimljenim na kosmičku video-traku «skrivene kamere univerzuma». Moglo bi se smatrati da je video-zapis prošlosti, sadašnjosti i budućnosti već napravljen i zabeležen na određenom energetskom nivou finotvarne supstance, tj. univerzalni magnetni medijum za snimanje. Budući da se tu hipotetički radi o holografskom video-zapisu, svaka osoba bi u teoriji imala svoju kopiju – primerak filma univerzuma, gde svaki deo sadrži celinu. Ovo je u osnovi proširenje univerzalnog holograma, koncepta koji smo razmatrali u prvom poglavlju. Jedina razlika je u tome da smo sada proširili fotografiju koja se dinamično menja na video-traku. Osnovni hardver svesti svakoj osobi daje sopstveni video rekorder preko kojeg će moći da pregleda traku, pod

uslovom da nauči da pravilno rukuje sa delikatnim mehanizmom svoje svesti. Činjenica da se ova analogija bazira na već postojećim trakama o univerzumu budućnosti ne podrazumeva nužno predodređenje i nepromenljivost sudbine, jer postoje druga obrazloženja kao što je mogući univerzumi, slobodna volja, i mnogobrojni uglovi gledanja sačuvanih holograma pomoću kojih lako možemo izbeći taj ograničavajući koncept.

Svesni um definiše sadašnjost kao onaj deo trake koji se nalazi na magnetnoj glavi moždanog kosmičkog video-rekordera. Kako su neurološki vodovi fizičkog mozga relativno nepokretni, on može sagledavati samo iz perspektive magnetne glave. U metaforičnom smislu, mogućnost uključivanja u prošlost i budućnost može se posmatrati kao sposobnost psihoenergetskog uvida u holografsku matricu interferencije koja je ranije sačuvana na video-traci. U određenim ezoteričnim izvorima ovi arhivi se nazivaju zapisi u akaši. Mogućnost pristupanja informacijama sačuvanih na delovima video-trake u koje trenutno nemamo uvida, može biti slična funkciji mogućnosti pomeranja frekvencije svesti u drugo mesto/vreme (mogućnost o kojoj se danas a je do danas slabo razjašnjena). Mogućnost da se univerzum posmatra iz različitih perspektiva može biti odraz različitih tačaka percepcije naših finotvarno-energetskih medijuma izraza, kao što su astralno, mentalno i kauzalno telo.

Pored različitih vremenskih perspektiva, astralno telo je, kao što je ranije pomenuto, područje emocija i želja. Usled ovoga, često se dešava da je svest osobe vođena emocijama na svom putovanju kroz područje astralne stvarnosti. Ovo takođe zavisi od toga da li se putuje kroz višu ili nižu astralnu oblast. Činjenica da postoje putnici koji putuju kroz ove predele, ukazuje na to da pored posetilaca (turista) postoje i lokalni stanovnici astralnog područja.

Jedan od interesantnih aspekata dr Tilerovog modela je ono što on naziva «efekat kaskade». Kako je ranije pomenuto, energetska interakcija koja nastaje na višim finotvarnim nivoima, kao što je mentalni nivo, mora najpre da utiče na astralno telo. Promene u astralnom, prenose se na sličan način dalje do eterskog, a odatle posredstvom fizičko-eterske međuveze do fizičkog tela, gde dobijaju svoj konačni izraz. Ovo kretanje niz različite krive, od onih krajnje desnih na dijagramu 16 sve do fizičke krive skroz levo, predstavlja efekat kaskade, kako ga naziva dr Tiler.

Naravno, iako imamo posla sa različitim nivoima energetske supstance, moramo zapamtiti da se svako od tela zapravo nalazi iznad fizičke forme. Jasnoća i pouzdanost sa kojom vidovnjak može da opaža polja aure mogu biti uslovljeni najvišim nivoom do kojeg njegova svest može da se popenje. Vidovnjaci koji mogu da opažaju samo tanak sloj energije oko tela, verovatno mogu da se dopru samo do eterskog nivoa. Oni vidovnjaci koji mogu da vide ne samo eterske već i sledeće forme, boje i slike (misaone oblike) u polju aure mogu da pošalju svoju svest na astralni, mentalni ili viši nivo. Na tim višim nivoima svesti i forme, finotvarno-energetski dvojnici čakri mogu da detektuju i obrade energije koje su na njihovom nivou supstance.

Dijagram 17Energetsko polje čoveka (str. 160. originalnog teksta)Centralni kanalFizičko teloEtersko telo

Astralno teloMentalno teloKauzalno telo

Kako je prikazano na dijagramu 17, mi možemo da posmatramo celokupni energetski izraz višedimenzionalnog ljudskog bića. Iako sva viša tela verovatno ne mogu da se fotografišu, velika je verovatnoća da etersko, a možda i astralno telo, može da bude snimljeno i izmereno sofisticiranim sistemima kao što je EMR skener ili njegovi prethodnici.

Cilj ovog poglavlja je bila da se usresredimo na ono što nam je poznato iz različitih izvora informacija o našem proširenom energetskom okviru. Oni koji su više fizičko-senzorno orijentisani mogu se zapitati: «Koja je svrha svih ovih energetskih tela kada je sve što je naizgled bitno fizičko telo?»

Etersko telo čini se da ima bar neko fiziološko utemeljenje kao dopuna strukturi i funkciji fizičkog tela. Kada dođemo do astralnog tela i drugih viših nivoa, dolazimo do oblasti svesti koju je teže opaziti i razumeti. Postoji model u kojem ova međusobno povezana energetska tela imaju odgovarajući smisao, i koji objašnjava zašto su oni evoluirali kao složen deo naše ličnosti i fizičkog izraza.

Reinkarnacija i ljudska transformacija: višedimenzionalni model evolucije svesti

Reinkarnacija predstavlja krajnje neobičan koncept za većinu ljudi. Mnogi smatraju da je ona deo sistema verovanja koji je vezan samo za hinduiste i budiste. Na veliko izneneđenje, 1982. godine Galupova anketa35 je pokazala da 23% Amerikanaca veruje u reinkarnaciju. Reinkarnacija je sistem koji objašnjava funkciju naših energetskih tela i način na koji se izražavamo na fizičkoj ravni. Fizička ravan se smatra svetom iskustava. U ezoterijskoj literaturi o fizičkom telu se često pisalo kao o laboratoriji života, gde se dešavaju fizički eksperimenti ljudske ličnosti. Fizički eksperimenti koji istražuju zakone koji se odnose na našu fizičku formu mogu biti izvedeni samo na fizičkoj ravni.

Svaki ljudski životni vek, sa gledišta reinkarnacije, predstavlja šansu za istraživanje naše istinske unutrašnje prirode koja se prikazuje na fizičkoj ravni. Kroz iskustva stečena na fizičkoj ravni, raste naše znanje i pojava, kako razvijamo različite strategije za savladavanje i rešavanje životnih situacija u koje smo inkarnirani. Dr Tiler ima veoma prigodno shvatanje ove materije, prema kojem bi se svrha reinkarnacije, sa naučnog stanovišta, mogla sažeti na sledeći način:

Ljudi su bića čiji je primarni nivo postojanja na vanvremenskom i vanprostornom nivou Univerzuma, bića koja su se postavila u medijum svesti prostora/vremena kako bi rasli u spoznaji Istinskog Bića i stvaranja zajedništva u Istinskom Biću. Mehanizmi naše percepcije na nivou medijuma prostora/vremena zarobljavaju naš pogled u suženo polje stvarnosti i bića. Disharmonija koju stvara ego na dubljem nivou ličnosti, materijalizuje se kroz smetnju ili bolest u medijumu prostora/vremena kao indikator da se javila smetnja na primarnom nivou.

Samo-isceljivanje ili isceljivanje od strane drugog sastoji se od energetske koordinacije na različitim nivoima, i uči nas da senzorni aparat medijuma prostora/vremena opaža samo “svet pojavnosti” i nema moć spoznaje Stvarnosti. Ono nas uči da medijum prostora/vremena nije Život, već samo simulator života čija je jedina uloga da bude sredstvo za učenje. Našim mislima i stavovima, mi stalno reprogramiramo simulator sa misaonog nivoa višedimenzionalnog univerzuma i neprekidno generišemo našu ličnu i kolektivnu budućnost takvim ponašanjem.36 (dodat kurziv)

Mudra izjava dr Tilerova ima mnogo implikacija i značenja na različitim nivoima. Svet koji najbolje poznajemo je slika koju smo izgradili od naših ograničenih senzornih informacija. U prvom poglavlju ove knjige saznali smo da kada posmatramo materiju na subatomskom ili kvantnom nivou, shvatamo da je fizički univerzum sastavljen od pravilnih struktura zamrznute svetlosti. Svet koji mi opažamo pomoću načih pet čula i prava priroda stvarnosti su zapravo dve različite stvari. Ograničenje načih fizičkih čula i mehanizma naše svesti čini da smo u stanju da sagledamo samo “svet pojavnosti”. Ono što vidimo na površini ne odražava uvek pravo ponašanje materije na nevidljivom nivou procesa i interakcija. Svet fizičke ravni, po mnogim izvorima ezoterijske literature, predstavlja niz iluzija zasnovanih na ograničenjima mehanizama fizičke percepcije. Prava priroda stvarnosti izvan je domašaja naših običnih senzornih puteva preko kojih se snabdevamo informacijama o sebi i svetu oko sebe.

Iz ranije diskusije o mnogim finotvarno-energetskim sistemima koji učestvuju u funkcionisanju fizičkog tela i mozga, možemo videti kako je za savremene naučnike i mislioce mnogo toga još nepoznato i nerazjašnjeno o pravoj (finotvarno-energetskoj) prirodi ljudskih bića. Naša različita finotvarna tela evoluirala su, kako se čini, sa određenim razlogom, pored očiglednog održavanja fizioloških funkcija fizičkog tela. Iako smo našim finotvarnim telim pristupili kao energetskim poljima koja su u vezi sa fizičkim, naša fizička tela nisu izvor tih polja. Polja su ta koja generišu fizičku materiju, a ne obrnuto! Mnoge će imati problema da prihvate ovaj koncept, ali u razmatranju prave prirode reinkarnacije moramo pokušati da stvorimo i sačuvamo onoliko tačnu sliku koliko je to moguće. Finotvarna energetska polja prethode i organizuju formiranje fizičke forme, kao medijuma izraza viših svesnih energija. U prilog ovom konceptu, gde finotvarno-energetska polja potpomažu i prethode stvaranju fizičkog tela, idu već pomenuti podaci iz Kim Bong Hanove studije akupunkturnih meridijana. Kim je otkrio da razvoj meridijanskog sistema kanala prethodi organizaciji fizičkih organa. Stoga što je sistem meridijana povezan sa fizičko-eterskom međuvezom, energetski unos sa eterskog nivoa obezbeđuje prostorna uputstva neophodna za strukturnu organizaciju fizičkog tela.

Dalja potvrda ideje o eterskom prethodniku fizičkog tela, nalazi se u određenim vidovnjačkim zapažanjima čuvenog engleskog vidovnjaka Džefrija Hodsona. Hodson je bio jedinstveni vidovnjački istraživač koji je radio sa mnogim naučnicima tokom svog života, kako bi testirao svoje vidovnjačke sposobnosti u kontrolisanim uslovima. Jedna od najneobičnijih studija koje je Hodson izveo jeste vidovnjačko istraživanje razvoja ljudskog embriona od tačke začeća do rođenja. Citiraću Hodsona:

Vidovnjačkim ispitivanjem je otkriveno da prenatalni eterski kalup, koji se pojavljuje ubrzo po začeću, podseća na bebino telo sačinjeno od eterske materije, svetlucavo, lagano vibrirajuće, živo biće, etersku projekciju arhetipa u karmičkoj modifikaciji.

U okviru eterskog kalupa, u smislu protoka energije ili linija sile, od kojih je svaka na svojoj talasnoj dužini, nalazi se nacrt celog tela. Tu su predstavljene sve vrste budućeg tkiva, koja se međusobno razlikuju zato što su energije čiji su ona konačni proizvod različite frekvencije. Tako su koštana struktura, mišićno i vaskularno tkivo, nervi, mozak, i druge supstance, svi predstavljeni u eterskom kalupu strujama energije specifične frekvencije.

Igra emitovanih vibracija na okolnoj slobodnoj materiji možda je faktor koji utiče da atomi ulaze u različite molekularne kombinacije što dovodi do nastanka različitih vrsta tkiva. Ti molekuli su privučeni linijama sile i “zauzimaju” svoje odgovarajuće mesto u telu koje raste, na osnovu sličnih vibracija ili uzajamne rezonancije. Stoga, svaki deo fizičkog tela u supstanci i formi tačno odgovara inkarnirajućem Egu.37 (dodat kurziv)

U citatu dr Tilera, kaže se da su ljudi bića čiji se primarni nivo postojanja nalazi na vanvremenskom i vanprostornom nivou. Primarni nivo uma, na primer, potiče sa mentalnog nivoa, koji se filtrira kroz različite finotvarno-energetske ljušture koje obmotavaju i prožimaju fizičku formu. Ti viši energetski medijumi postoje na frekvencijskim nivoima (ili ravnima postojanja) koji su izvan standardnog (pozitivnog) prostora/vremena. Ovo je u očiglednoj suprotnosti sa uvreženim verovanjima.

Iskustava iz svakog života se najpre obrađuju na astralnoj i mentalnoj ravni, ali se potpunije integrišu na kauzalnom i višem spiritualnom nivou. Kauzalni i viši nivoi imaju trajnost, dok su niži energetski medijumi više prolazne kognitivne jedinice. Zato se o kauzalnom telu ponekad govori kao o Istinskom Biću. Tiler govori o pozitivnom medijumu prostora/vremena koji mi nazivamo fizičko telo kao o stimulatoru ili nastavnom sredstvu. Ono što ego nauči i stekne tokom iskustava na nivou fizičkog stimulatora apsorbuje se i obrađuje na kauzalnom i višim nivoma, gde je pohranjeno iskustveno znanje iz svih prethodnih života. Na taj način, kauzalno shvatanje realnosti posmatraču otvara širu perspektivu života u odnosu na ono što se može videti na nivou fizičkih percepcijskih mehanizama.

Jedan od osnovnih ciljeva sistema reinkarnacije sastoji se u tome da se duši omogući da prođe široki spektar iskustava putem kojih svest koja se razvija može duhovno da sazri. Dr Tiler ovo naziva unošenjem većeg sklada u Istinsko Biće. Što je više iskustava iz kojih duša može da uči, razvijaju se raznovrsnija i efikasnija rešenja životnih pitanja na fizičkoj kao i na višim ravnima postojanja.

Stepen duhovne koherencije i uređenosti unutar viših energetskih sistema konačno se ogleda u karakteru ćelijskog ustrojstva i ličnih specifičnosti fizičkih/mentalnih/emocionalnih medijuma izabranih za svaku sledeću inkarnaciju. Na rast i razvoj fizičkog tela, od fetusa do odrasle jedinke, ne utiču samo molekularni genetski kodovi potekli od roditelja, već i viši energetski kodovi inkarnirajuće duše. Energetske matrice sa kauzalnog nivoa diskretno su prisutne u nižim medijumima, koji dalje utiču na tekuće matrice ćelijskog izraza.

Sistem reinkarnacije nije slučajan. On omogućava duši slobodu izbora okolnosti svake naredne inkarnacije. Fizičke karakteristike kao i društveni i kulturni uticaji uzimaju se u obzir pri izboru određenog fizičkog medijuma izraza duše.

Kada im se kaže da osoba može da bira koje telo će se inkarnisati prirodno pitanje koje mnogi ljudi postavljaju je: “Zašto neko bira telo sa teškim nedostacima kao što su fizičke bolesti ili siromaštvo?” Reinkarnacija je verovatno jedina filozofija za koju ovo pitanje može imati smisla. Ako duša zaista opstaje posle svakog individualnog života kako bi iznova iskušavala život, onda izgleda da duša ima određene besmrtne karakteristike. Njen izraz na fizičkoj ravni je samo prolaznog karaktera posmatran u punom ciklusu inkarnacija.

Život sa poteškoćama, kao što su bolest i siromaštvo, neki vide kao dar koji je osoba izabrala u svrhu razvoja svojih unutrašnjih duhovnih kvaliteta. Setite se samo nekog događaja u svom životu gde ste bili u stanju da uspešno prevaziđete nešto veoma teško. Proces prolaska kroz taj događaj bez sumnje je bio prepun stresa u datom trenutku. Ali zahvaljujući iskustvu i unutrašnjoj snazi dobijenoj prevazilaženjem prepreke postali ste jači i mudriji. Kada bude ponovo u sličnoj teškoj situaciji, osoba koja je uspešno prevazilazila stresne situacije biće jača, i u stanju je da se bolje nosi sa izazovom. Što smo više u stanju da učimo i da koristimo iskustva, naš mehanizam za rešavanje novih nepoznatih situacija biće bolji.

Biti rođen sa određenim hendikepom kao što je slepilo ili oštećenje sluha može da izgleda kao surova kazna, ali dovoljno je samo pogledati nekog kao što je Helen Keler da bi se videlo da prepreke mogu biti prevaziđene, čime se stvara jedinstvena i talentovana osoba. Život bez stesa ne postoji. Stres je neophodan deo života. Da ne postoji stres, ne bi postojao ni rast. Čak je i kostima potrebna određena količina stresa kako bi se očuvala njihova forma i jačina. Ako osoba nikad ne bi ustajala iz kreveta, njene kosti bi oslabile toliko da bi i najmanji pokret bio bolan. Određena funkcionalna količina stresa poznata je kao “eustres”. Iz perspektive reinkarnacije, čak i nepovoljni periodi mogu imati dugoročno pozitivne spoznajne kvalitete.

Bacimo pogled na rak iz slične perspektive. Rak je verovatno jedna od najstrašnijih i najgorih bolesti savremenog doba. Postoji jedinstvena ( i veoma kontraverzna) vrsta lečenja raka koja koristi moć uma, meditaciju i aktivnu vizuelizaciju, kojom se stiče kontrola nad imunim sistemom kako bi se aktivno uklonile ćelije raka iz tela. Otkrivena od strane onkologa Karla Simontona,38 ova tehnika je dala nadu za uspešno lečenje raka mnogim osobama koje su privatni lekari proglasili neizlečivim. Osobama koje su na ovaj način pobedile rak dešavaju se najneverovatnije stvari. Oni nastoje da promene svoj životni stil i pogled na život, i često stiču novi viši nivo kvaliteta života, koji je daleko od njihovog života pre nego što se bolest pojavila. Neki od njih sami postaju savetnici za druge obolele od raka, kako bi podelili svoju snagu i saznanja sa drugima kojima je to neophodno.

Moglo bi se reći da je kod tih osoba, katastrofalna bolest postala tačka preokreta koja je omogućila pomeranje svesti i životnog stila na novi viši nivo funkcionisanja. Samo upoznavanjem sa ovakvim uspešnim pričama možemo početi da posmatramo te ozbiljne bolesti kao dar i nastavno sredstvo kojim ćemo steći uvid u dublji smisao i suštinu života. Često je situacija gde je ugrožen život osobe, kao što je lečenje raka u metastazi, potrebna da se promene ukorenjeni pogledi na sebe same i druge. Smrt je poznata kao proces transformacije iz mnogo razloga, pored očigledne činjenice prelaska iz života u smrt. Ljudi su često toliko samouvereni u svojim stavovima, da su u stanju da se zaustave i donesu novi sud o svojim prioritetima u životu isključivo kroz dešavanje koje ugrožava samu prirodu njihovog postojanja.

U delu knjige koji smo posvetili astralnom telu, pomenuli smo fenomen iskustva bliskog smrti, ili NDE («Near Death Experience»). Ovaj fenomen je u direktnoj vezi sa reinkarnacijom. Većina osoba koja je imala ovo iskustvo govorila je o jedinstvenoj vantelesnoj perspektivi kao i o gubitku straha od smrti. Mnogi tvrde kako su se sreli sa rođacima koje ranije nisu poznavali ili sa rođacima koji su umrli dok su oni bili jako mladi. Čini se da je NDE fenomen koji smo već nazvali astralna projekcija. Međutim, kada smrt stvarno nastupi, osoba se ne vraća u fizičko telo kao što je slučaj sa onima koji su doživeli NDE. Svest napušta smrtnu fizičku ljušturu i prelazi na astralni i više nivoe.

Astralno telo je medijum ličnosti posle fizičke smrti. Svest osobe i njena ličnost prebacuju se u astralno telo, kao što se dešava za života tokom astralne projekcije. Mentalno telo je i dalje u vezi sa astralnim, kao i kauzalnim telom. Kauzalno telo je skladište svih životnih iskustava sakupljenih tokom uzastopnih inkarnacija. Kauzalni medijum nije nalik nekoj telesnoj formi koja je povezana sa jednom ličnošću, već bi se pre mogao posmatrati kao skupna duša. Viša Ličnost, kao izražena preko kauzalnog tela je ukupna svest svega što je duša naučila i iskusila tokom mnogih života na fizičkoj ravni. Kauzalno telo se može posmatrati kao stablo velikog hrasta sa razgranatom krošnjom. Svaka grana drveta predstavlja jednu ličnost i jedno životno iskustvo duše. Zamislite da se dogodila velika poplava i da su samo najviše grane drveta ostale iznad površine vode. Obična svest svaku granu bi posmatrala kao zasebnu biljku, ali ispod vode i izvan pogleda površnog posmatrača, svaka grana predstavlja nastavak i izraz zajedničkog stabla koje se hrani preko korenskog sistema.

Sa stanovišta pozitivnog prostora/vremena i pozitivnog toka vremena, svaka ličnost i životni izraz duše čini se da postoje na potpuno odvojenim tačkama u istoriji. Za pravu svest duše na kauzalnom nivou, gde se vreme doživljava kao etersko, prošlost, sadašnjost i budućnost dešavaju se istovremeno. Tu se grane drveta pojavljuju kao međusobno prepletene. Vreme, kako ga mi pozajemo, ostalo je iza nas. Osim toga, određeni pojedinci su vreme posmatrali kao sferično. U sferičnom vremenu, svaki od naših života se posmatra kao tačka na površini lopte, nalik gradovima na površini Zemljine kugle. Geografska razdaljina između tačaka bila bi analogna godinama koje dele živote. Kada doživljavamo svaku inkarnaciju, to je kao da živimo u gradovima koje predstavljaju tačke na sferičnoj vremenskoj kugli. Ako bismo mogli da dostignemo više kosmičku ili astralnu svest, mogili bismo da podignemo pogled i u celini sagledamo globus sferičnog vremena. Tada bismo doživeli sve odvojene živote u isto vreme: prošlost, sadašnjost i budućnost.

Banka iskustava kauzalnog tela čuva sećanja svih reinkarnacijskih života, pohranjena na višem energetskom nivou postojanja. Kada osoba umre, njena ličnost i svest se čuvaju i nastavljaju da žive izvan privremenog i smrtnog fizičko-eterskog medijuma. Svrha naših više energetskih tela je da sačuvaju znanje prikupljeno u mnogim životima, kao i da obezbede pristup banci informacija inkarniranoj jedinki koja je postigla odgovarajuće stanje svesti.

Kao što dr Tiler kaže u prvom citatu ovog poglavlja, fizičko telo je simulator života. Ono je nastavno sredstvo. Fizička forma je prolazno odelo sačinjeno od fizičko-hemijske tkanine koje oblačimo kako bismo iskusili život na fizičkoj ravni. Kroz naše mnogobrojne susrete na fizičkoj ravni, napredujemo u supstanci, znanju, i svrsi, izražavajući unutrašnje kvalitete koji su previše brojni da bismo ih razvili u jednom životu. Takođe, odabiremo mnoga teška iskustva i patnje

kako bismo testirali mentalnu i duševnu sposobnost za adaptiranje u novim neobičnim situacijama.

Prilikom ulaska u svako novo fizičko telo, ugrađeni mehanizam za poništavanje pamćenja briše svo svesno znanje iz prethodnog fizičkog života. Ako bismo imali znanje i ličnost iz prethodnog života, imali bismo iste predrasude i sklonosti koje smo ranije napustili. Svaki život je prilika da se počne iznova, bez grešaka iz prošlosti koje smo ostavili iza sebe. Zapravo, greške načinjene u prošlosti su zaboravljene ali nisu obrisane. Kroz mehanizme karme, naša dela iz prošlosti utiču na okolnosti naših budućih inkarnacija. Ovo je pravo značenje izraza “kako si sejao, tako ćeš i žeti”. Inkarnišući se kao muško ili žensko, u koži crnog ili belog čoveka, kao pripadnik/ca indijskog, kineskog ili Čikano naroda, proživljavanjem života na sve moguće načine, reinkarnacija nam omogućava da sagledamo svet iz svih mogućih uglova gledanja. Sa svakim narednim životom, ukupna svest duše je u mogućnosti da izvuče neku korist iz pozitivnih edukativnih iskustava dok se uspinjemo na svom evolutivnom putu. Prevazilazeći u svom razvoju neznanje, frekvencija svesti se povećava i prelazi na sve više nivoe. Frekvencija svesti je proporcionalna kompleksnosti sa kojom svest može da reaguje na svoju okolinu.

Kao što možemo videti na dijagramu 18, evolutivna strelica nas usmerava dalje na desno ka višim spiritualnim nivoima. Svaka “zvonasta” kriva u ovom dijagramu predstavlja više bića, suprotno dijagramu 16, koji je prikazivao frekvencijske karakteristike tela jedne osobe. Najtamnija kriva s leve strane predstavlja ljudski spektar svesti. S obzirom da ima ljudi vrlo visokog kao i vrlo niskog nivoa inteligencije, distribucija kvaliteta svesti cele vrste prikazana je preko “zvonastih” krivih. Prosečni čine vrh krive. Inteligentni dolaze odmah iza vrha sa desne strane.

Sledeće krive predstavljaju evolutivnu tendenciju prodora u područja svesti viših frekvencija od strane predvodnika ljudske vrste. Celokupno čovečanstvo će postepeno preći evolutivni put ka višim energetskim područjima, i steći će veći uvid u višedimenzionalnu ljudsku stvarnost. Samo prolaskom kroz više fizičkih života duša može napredovati na putu ka višim nivoima svesti, što će joj omogućiti da se udalji od uzastopnih ciklusa reinkarnacijskog točka. Šta se dešava kada evoluiramo toliko da se nađemo izvan ciklusa reinkarnacije, izvan je domašaja ovog udžbenika, ali u različitim referentnim tekstovima navedenim uz svako poglavlje ovo spiritualno pitanje je detaljnije izloženo.

Dijagram 18Odnos kvaliteta i kvantiteta svesti(str. 169 originalnog teksta)EvolucijaKvalitet svesti (sposobnost obrade podataka)Fizički (ljudski opseg) Donji GornjiAstralniMentalniKauzalniČovekPasBiljka

VirusAtomKvantitet svesti (uslovljen visinom frekvencije)(prema crtežu I. Bentova)

Mnogi ezoteričari svest smatraju jednom vrstom energije. Energija svesti poprima mnogobrojne forme dok evoluira ka sve višim nivoima frekvencije, uvida i kosmičke perspektive. Dok svest stiče iskustva kroz interakciju sa okolinom, ona se kreće ka proširenju dimenzija svog kreativnog izraza, na svojoj uzlaznoj putanje kroz frekvencijske dimenzije energije. Gore navedeni model ukazuje da i najosnovniji činioci materije, atomi (čak i elektroni) imaju određeni nivo svesti koja evoluira ka sve višim nivoima izraza i ponašanja. Kako se energija svesti kreće ka sve višim frekvencijskim nivoima, ona se kreće naviše kroz različite životne forme. Na svakom novom nivou, stepen kompleksnosti reakcije i celovitosti izraza pomoću kojeg se svest može proširiti, evoluirati i stvarati je proporcionalno veći.

U ovom poglavlju dat je veliki pregled ljudske višedimenzionalnosti, prema obliku i nivou svesti, kao nešto što je u stanju dinamične ravnoteže sa mnogim nivoima finotvarnih energija koje postoje istovremeno. Kroz ono što smo nazvali fizičko-eterskom međuvezom i sistem čakri i nadija, ove više dimenzije utiču na fizički izraz ljudskih bića. Usled senzornih ograničenja našeg fizičkog aparata, naučnici koji posmatraju isključivo fizički nivo nastojali su da ignorišu ove više energetske uticaje na ljudski sistem. Sve dok se ne pozabave tim energetskim uticajima, zvanični lekari neće biti u mogućnosti da razumeju široki spektar finotvarno-energetskih terapija vibracijske medicine koje se istražuju u nastavku knjige. Kroz razumevanje ovih energetskih uticaja na fizičko polje ljudske forme, videćemo da postoje legitimni razlozi zašto homeopatska i druge vrste energetske medicine imaju isceljujuća dejstva.

Veliki deo informacija koje su ovde prezentovane su kontraverzne i naučno nepotvrđene. Ostavlja se na volju čitaocima da odluče šta će smatrati verodostojnim. Informacije koje su iznete mogu biti od velike koristi za čovečanstvo, one će usmeriti istraživače u pravcu daljih, detaljnijih istraživanja koja će konačno pružiti dokaze koji će potvrditi ili opovrgnuti ideje koje su ovde prezentovane. Nikada ne smemo gubiti iz vida da se ideje koje su ispred svog vremena po svojoj prirodi često posmatraju kao naučna fantastika. U svakom slučaju, sve učestalije se događa da naučna fantastika prošlosti postaje današnja naučna činjenica.

Nalazimo se na pragu revolucije svesti i isceljivanja koju su pokrenuli dalekovidi mislioci kao što su Albert Ajnštajn i dr Vilijam Tiler. Svaki od modela, otkrića i izloženih ideja može se smatrati pomoćnim alatom. Nadamo se da izgradnja ovakvih modela može pomoći u razumevanju koncepta ljudi kao višedimenzionalnih bića i razumevanju evolucije svesti u stanjima bolesti i zdravlja. Na svima nama ostaje da primenimo te alate kako bismo razvili novu nauku o isceljivanju uma i tela, kao i da omogućimo prepoznavanje neotkrivenih ljudskih potencijala. Kroz ta nova naučna dostignuća koja objašnjavaju pravu prirodu čovečanstva, omogućićemo dalje kretanje ka prepoznavanju našeg vekovnog spiritualnog i evolutivnog nasleđa.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Sva materija, fizička i finotvarna, odlikuje se svojom frekvencijom. Materija različitih frekvencija može koegzistirati u istom prostoru, kao što energije različitih frekvencija (npr. radio i TV) mogu neometano da postoje u istom prostoru.2. Frekvencije eterskog i fizičkog tela su različite, ona se prepliću i koegzistiraju u istom prostoru.3. Sistem akupunkturnih meridijana je diskretno organizovana mreža mikroskopskih kanala koja povezuje fizičko i etersko telo, i sačinjava takozvanu fizičko-etersku međuvezu.4. Sistem meridijana provodi hranljivu finotvarnu energiju, koja se naziva či, ona se iz spoljašnje sredine doprema do nerava, krvnih sudova, i dubljih organa tela preko energetskih portala na koži – akupunkturnih tačaka.5. Energetski poremećaji eterskog tela i sistema akupunkturnih meridijana prethode fizičkoj ćelijskoj manifestaciji bolesti. 6. Čakre su specijalizovani energetski centri finotvarnih tela, svaka je povezana sa velikim nervnim i žlezdanim centrom u fizičkom telu. Čakre funkcionišu kao transformatori koji redukuju finotvarne energije i prevode ih u hormonsku, nervnu, ili ćelijsku aktivnost u fizičkom telu.7. Glavne čakre, pogotovo krunska, čeona i čakra grla, fini su perceptivni organi, i svaka ponaosob je povezana sa vidovnjačkim sposobnostima povećane intuicije, vidovitosti i sluhovitosti.8. Čakre su povezane međusobno, kao i sa različitim delovima fizičkog tela preko energetskih vlakana koja se nazivaju nadiji, i koja zajedno sa čakrama formiraju mrežu čakri i nadija.9. Astralno telo je još jedno finotvarno telo, i kao i etersko telo sastavljeno je od materije koja je više frekvencije od eterske materije. Nalazi se iznad fizičkog i eterskog tela. Astralno telo energetski učestvuje u doživljavanju, izražavanju i potiskivanju emocija. 10. Disfunkcija astralnog tela izazvana emocionalnom neravnotežom može poremetiti tok energije kroz čakre, što bi konačno moglo da rezultira žlezdanim poremećajem i fizičkom bolešću. 11. Svest se može premestiti u astralno telo i tako se odvojiti od fizičko-eterskog tela. Ovaj prirodni fenomen nazivamo vantelesnim iskustvom. Kada do odvajanja svesti dođe usled traumatičnog događaja tu pojavu nazivamo iskustvom bliskim smrti, ili NDE. 12. Ajnštajnova jednačina predviđa postojanje energije koja se kreće brže od svetlosti, koju dr Vilijam Tiler naziva magnetoelekrična energija (ME). ME energija je analogna eterskoj i verovatno astralnoj energiji ili materiji. ME energija pokazuje jedinstvene osobine negativne entropije i magnetne prirode, nije lako merljiva konvencionalnim elektromagnetnim (EM) detektorima energetskog polja.13. Eksperimenti sa isceliteljima su pokazali da oni poseduju energetsko polje sa karakteristikama koje odgovaraju ponašanju EM energija, npr. one su magnetske i negativno entropijske prirode.14. Postoje i medijumi viših frekvencija, mentalno i kauzalno telo, koja takođe doprinose energiji fizičkog tela.15. Reinkarnacija predstavlja model po kojem se svest neprestano iznova projektuje u nova fizička tela kako bi se stekla nova iskustva, znanje i duhovna zrelost.16. Iskustvo i znanje dobijeno iz različitih života čuvaju se na nivou kauzalnog tela, koje se negde naziva i Višom Ličnošću.17. Reinkarnacija je jedan od retkih modela koji objašnjava kako se bolesti, kao i fizički, emocionalni i socio-ekonomski hendikepi mogu posmatrati kao edukativna iskustva i prilika za duševni razvoj.

18. Gledano sa finotvarno-energetskog nivoa, svest je oblik energije koji neprestano evoluira ka višim nivoima kompleksnosti i razumevanja.

V Poglavlje

Sistemi finotvarne energije i njihov značaj u drevnim metodima isceljivanja

U prva četiri poglavlja ove knjige, istražili smo ljudsko telo i um iz različitih uglova posmatranja. Do sada bi trebalo da je jasno da u sastav ljudskog bića pored fizičkog tela ulazi još mnogo komponenti. Moderna kvantna fizika nam je pružila uvid u fizičko telo i dala jedinstveno objašnjenje prema kojem smo sazdani od fizičkih čestica materije koje su zapravo tačke zamrznute svetlosti. Sa fizičkim telom sazdanim od svetlosti povezana su i ostala tela sačinjena od finotvarno-energetske materije viših frekvencija, koje ljudsko oko nije u stanji da detektuje. Mehanizmi međuveze (fizičko-eterska međuveza) između fizičkog tela i tih viših energetskih sistema predstavljaju jedinstveni deo naše finotvarne anatomije. Najpoznatija vrsta tih veza nalazi su u sistemu akupunkturnih meridijana. Zato se čini najprikladnijim da našu analizu pristupa u energetskom isceljivanju započnemo ispitivanjem mehanizama akupunkture.

Akupunktura i kineska filozofija isceljivanja: moderni pristupu drevnom metodu dijagnostike i tretmana

Akupunktura je jedan od najstarijih metoda isceljivanja, donedavno obavijenih misterijom, koji se trenutno primenjuje u terapeutskoj praksi. Nei Čing ili Priručnik interne medicine žutog Cara1

predstavlja najraniji poznati tekst o akupunkturi. Veruje se da je napisan tokom vladavine Cara Huang Tia između 2 697. i 2 596. godine pre Hrista. Tokom XVII veka, jezuitski misionari su poslati u Kinu sa zadatkom da uvedu osnovne doktrine hrišćanstva na Daleki Istok. Iako njihovi pokušaji da preobrate Kineze nisu dali očekivane rezultate, misionari su iz Kine doneli neverovatne zapise kineskih lekara koji su bolesti lečili ubadanjem igala u kožu.

Car Tao-Kuang je 1884. godine zabranio praktikovanje akupunkture na dvoru na bilo kom članu carske porodice. Akupunktura je, otada, praktikovana isključivo među običnim stanovništvom, i obavljali su je takozvani kineski bosonogi doktori. Posle dugog perioda nemilosti, akupunktura je ponovo prihvaćena od strane Mao Ce Tunga. Tokom «Dugog marša» 1934-35, Maova Crvena armija koristila je akupunkturu kao nezamenljivo sredstvo za održavanje zdravlja svog mnogobrojnog ljudstva, koje je omogućavalo da se preduprede ozbiljne bolesti ili epidemije čak i u najsurovijim borbenim i životnim uslovima. Mao je došao da zaključka da je akupunktura bila vitalni korak napred ka rođenju Nove Kine, pa je ovo drevno umeće isceljivanja ponovo našlo svoje zasluženo mesto u zvaničnoj kineskoj medicini.

Iako se pominje u lečenju išijalgija u nekim ranim zapadnjačkim medicinskim udžbenicima, akupunktura nije bila interesantna za Ameriku sve do 1972. kada je predsednik Ričard M. Nikson

posetio Kinu. Na putovanju u Kinu Niksona je pratio novinar po imenu Reston koji je doneo jedinstvene priče o hirurgiji koja se izvodi isključivo pod akupunkturnom anestezijom. Posle prvog talasa entuzijazma i skepse među zapadnjačkim lekarima, istraživanje akupunkture je počelo da dobija svoje mesto u naučnim medicinskim krugovima kao prihvatljiva forma terapije u tretiranju određenih bolnih sindroma.

Sve šire prihvatanje akupunkture u naučnim krugovima direktno je bilo uslovljeno istraživanjem koje je povezalo akupunkturnu anesteziju sa oslobađanjem endorfina u centralnom nervnom sistemu. Ovo istraživanje je dalo naučnicima prvi ubedljiv eksperimentalni dokaz veze akupunkture sa poznatim putevima prenošenja bola u mozgu i kičmenoj moždini. Brojni teoretičari su pokušali da objasne efikasnost akupunkture u tretiranju bola. Većina zapadnjačkih lekara pretpostavila je da su analgetski efekti akupunkture uslovljeni nekom vrstom stimulacije puteva bola u nervnom sistemu. Originalne teorije koje su predlagali Melzek i Vol ukazivale su da akupunkturne igle stimulišu periferne nerve koji zatvoraju kapije u kičmenoj moždini, i tako sprečavaju prolazak impulsa bola do mozga. Mada teorija kontrole kapija 2 ne opisuje prave mehanizme akupunkturne analgezije, ona je bila početni korak ka razumevanju mehanizama akupunkture. Dalje usavršavanje ovog modela obezbedilo je nove pravce neurološkog istraživanja detaljnim označavanjem ostalih puteva bola u nervnom sistemu kojima se može manipulisati raznim TNS električnim uređajima.

Pomenuti endorfinski model, iako uspešan u objašnjavanju određenih tipova akupunkturne analgezije (niskofrekventna elektro-akupunktura), nije mogao da objasni druge primene akupunkture. Na primer, otkriveno je da antagonisti serotonina inhibiraju visokofrekventnu elektro-akupunkturu, dok agensi koji blokiraju endorfin, kao što je nalokson,3 nemaju nikakvog uticaja. (Serotonin je još jedan od mnogih neurotransmitera otkrivenih u centralnom nervnom sistemu.) Stvorena je slika o akupunkturnoj analgeziji gde više neurohemijskih agensa međusobno posreduje i izaziva određenu vrstu stimulacije primenjenu na akupunkturne tačke. Stoga, iako je bilo popularno pripisati sve akupunkturne efekte lučenju endorfina, podaci koji se odnose na ulogu serotonina ukazuju da je akupunkturna analgezija kudikamo kompleksnija od prikaza prvih neurohemijskih modela.

Rane teorije, čija je uloga se ogledala u objašnjavanju akupunkturnog mehanizma oslobađanja od bola, mnogo su doprinele na pokretanju novih naučnih istraživanja ovog jedinstvenog sistema lečenja. Skorašnja ekspanzija istraživačkog rada u okviru neuroendokrinologije koja je u procesu stalnog razvoja, donela je novu potvrdu ove neobične terapeutske tehnike koja je potekla iz drevne Kine. U stvarnosti, model akupunkturne analgeziji nije uspeo da prikaže pravi potencijal akupunkture ni kao višedimenzionalnog oblika lečenja (sa primenom koja je šira od otklanjanja bola) ni kao jedinstvenog dijagnostičkog sistema. Da bi se razvila obuhvatnija primena i razumevanje akupunkture, biće neophodno istražiti onaj deo kineske filozofije na kojem se zasniva ovo drevno umeće lečenja.

Jin/Jang i pet elemenata: kinesko viđenje prirode

Drevna kineska filozofija na kojoj je utemeljena akupunkturna terapija, kao i drugi aspekti kineske medicine, predstavlja produžetak shvatanja našeg odnosa sa univerzumom oko nas.

Kinezi gledaju na ljudsko biće kao na mikrokosmos unutar makrokosmosa univerzuma. Principi koje demonstrira unutrašnje funkcionisanje ljudskih bića, odražavaju se na univerzalni odnos tokova energije. Osnovni koncept tokova energije kaže da je či jedinstvena energetska supstanca koja se kreće iz spoljašnje sredine ka telu. Kinezi smatraju da energija či ima nutritivne i ćelijsko-organizacione osobine koje zamenjuju energetski doprinos unete hrane i vazduha. Či je jedna vrsta finotvarne energije koja je sveprisutna u našem životnom okruženju. U određenim hinduističkim tekstovima či se naziva “prana”. Ova specifična vrsta finotvarne energije životnog okruženja može delimično dolaziti iz sunčevog spektra zračenja koji se nalazi izvan vidljivog elektromagnetnog opsega vidljive svetlosti. Kao ljudska bića, stalno smo izloženi nevidiljivom zračenju različitih energetskih izvora, od onih uobičajenih kao što su radio, televizija, i radio talasi, do finijih aspekata solarne energije. Mnoge različite energetske frekvencije koje sačinjavaju naše lokalno geokosmičko okruženje utiču na naše živote. S obzirom da su mnoge drevne kulture veličale sunce i njegove lekovite zrake, postavlja se pitanje da li su te kulture posedovale znanje o finotvarno-energetskim uticajima energije či ili prane.

U kineskom modelu, energija či se apsorbuje u ljudskom telu kroz ulazne portale na koži. Ti ulazni portali su formirani kao akupunkturne tačke, koje su početak specijalizovanog sistema meridijana koji prolazi duboko pod površinom organskih struktura. Kinezi smatraju da či protiče do telesnih organa kroz dvanest pari meridijana, i na taj način obezbeđuje životnu energiju. Svaki par meridijana je povezan sa različitim sistemom organa ili funkcijom.

Još jedan ključni koncept kineske filozofije je ideja o polaritetu energije, predstavljena u jinu i jangu. Na izvestan način, jin i jang predstavljaju drevnu kinesku prethodnicu savremenog koncepta komplementarnosti. Čestično-talasni dualitet materije je neka vrsta jin/jang slagalice moderne fizike. U Nei Čing tvrdi se da je “ceo univerzum oscilovanje jin i jang sila”. Jang se tumači kao muški princip: aktivan, plodan, u vezi sa suncem, svetlom i stvaralačkim principom života. Jin se tumači kao ženski element: pasivan, destruktivan, u vezi sa mesecom, tamom i smrću. Dualni princip jina i janga se preslikava na sve aspekte životnog ciklusa i sve kosmičke procese. Dva naizgled kontradiktorna aspekta jina i janga odražavaju energetsku oscilaciju između polarnih suprotnosti. Oba su neophodna za postizanje ravnotežnog stanja, dinamične ravnoteže u univerzumu koji se stalno menja. Gde ima rođenja ima i smrti. Smrt je neophodna pre nego što dođe do ponovnog rođenja, kao što je to slučaj u reinkarnaciji i evoluciji zvezda.

Mnoge komplementarne, a ipak različite, dimenzije koje jin i jang opisuju predstavljaju odraz pozitivnog i negativnog polariteta energije svesti. Interesantna demonstracija ovog principa može se videti u različitim komplementarnim aspektima svesti izraženim kroz desnu i levu moždanu hemisferu. Leva hemisfera je sedište logičkog razmišljanja. Ona predstavlja našu analitičku, matematičku, linearnu i verbalnu prirodu. Desna moždana hemisfera sastoji se od dela zaduženog za emocije, izražavanje našeg umetničkog, estetskog, prostornog i nelinearnog aspekta bića. Obe strane su neophodne za uravnoteženi holistički pogled na svet.

Po shvatanju kineske filozofije, zdrav život je onaj u kojem su sile jina i janga potpuno uravnotežene. Održanje savršenog balansa između jina i janga, Kinezi smatraju da će rezultirati savršenim zdravljem uma, tela i duha. Remećenjem ravnoteže ovih polarnih karakteristika ili energija, izaziva se poremećaj ravnoteže organizma, što na kraju dovodi do disharmonije i bolesti fizičkog tela. Energetska disfunkcija na fizičkom nivou može biti uslovljena neravnotežom parnih meridijana tela. Svaki organ ima energetski tok kroz dva skupa meridijana. Podjednaki tok

energije či kroz levi i desni meridijan tela odražava osnovni jin/jang koncept. Ovaj princip naglašava potrebu za ravnotežom u polaritetu energije pojedinačnih sistema organa. Poremećaj ravnoteže toka energije meridijana ima za posledicu patologiju organa.

Disharmonija u ljudskom organizmu može se desiti na mnogim energetskim nivoima izvan fizičkog nivoa, na primer, na eterskom, astralnom, ili mentalnom nivou koje smo naveli u ranijoj diskusiji. Energetska neravnoteža na mentalnom nivou spušta se preko nižih energetskih oktava do astralne i eterske energije, i konačno se manifestuje na fizičkom telu preko fizičko-eterske međuveze. Fizički mehanizam koji omogućava transfer ove eterske energije je akupunkturni sistem meridijana. Meridijani raspoređuju finu magnetnu energiju či koja hrani i održava organizaciju fizičko-ćelijske strukture svakog sistema organa.

U istraživanju Kim Bong Hana4 na sistemu kanala koji odgovara klasičnim akupunkturnim meridijanima, primećeno je da ubrzo posle prekidanja meridijana jetre nastupa hepatoćelijska degeneracija. Ovaj primer pokazuje kako neravnoteža finotvarno-energetskog toka (veštačkim remećenjem energetskog toka) može uzrokovati patološke promene na fizičko-ćelijskom nivou. Iako se finotvarna energija koju Kinezi nazivaju či teško može izmeriti, postoje indirektni dokazi za određene oblike kruženja elektromagntne energije koji uključuju meridijane i akupunkturne tačke.

Akupunkturne tačke kod površinskih meridijana na koži imaju jedinstvene električne osobine koje ih odvajaju od okolnog epiderma. Električni otpor izmeren na koži na akupunkturnoj tački oko deset puta je manji od otpora okolne kože. Vrednost ovog otpora, izmerena je specijalnim pojačivačem direktne električne struje (DC), i pokazuje da električni parametri akupunkturnih tačaka variraju u zavisnosti od fizioloških i emocionalnih promena u organizmu. Ruski istraživači su pokazali da različita stanja svesti, kao što su san i hipnoza, mogu izazvati značajne promene električne provodljivosti na akupunkturnim tačkama. Osim toga, stanja bolesti izazivaju karakteristične smetnje električnog potencijala na akupunkturnim tačkama duž određenog meridijana. Te električne smetnje na akupunkturnim tačkama imaju veliki dijagnostički značaj. Moguće je otkriti razne bolesti primenom instrumenata koji mogu da izmere te energetske promene u sistemu meridijana.

Meridijani se mogu posmatrati kao električna kola koja povezuju dubinske strukture organa sa površinskim akupunkturnim tačkama. Dovoljna količina energije i njena izbalansiranost u tim kolima je od velike važnosti za zdravlje i dobrobit organizma. Postoji karakteristični ritmički tok koji demonstrira energija či dok prolazi kroz dvanaest meridijana koji snabdevaju energijom unutrašnje organe. Ovaj ciklični energetski tok odražava urođene biološke ritmove i cikluse finotvarno-energetske prirode. Ovi jasno određeni ciklusi, koji opisuju tok energije unutar tela, predstavljaju odraz ciklične energetske interakcije između pet zemaljskih elemenata (po shvatanju kineske filozofije). Teorija pet elemenata jeste primarni odnos u kineskom sistemu. Ona povezuje svu energiju i supstancu sa jednim od pet elemenata, a to su: vatra, zemlja, metal, voda i drvo.

Postoje dva osnovna ciklusa koji ilustruju interakciju između ovih elemenata. U prvom ciklusu, koji je poznatiji kao Ciklus Stvaranja, svaki element stvara ili proizvodi naredni element. Ovaj ciklus sličan je odnosu majke i deteta. Jedan element rađa sledeći i hrani ga energijom. Sa istočnjačkog stanovišta, vatra stvara zemlju sagorevajući drvo, a pepeo se vraća zemlji. Zemlja

stvara metal. Metalne rude su nalaze u unutrašnjosti zemlje. Metal stvara vodu. Izvor tekuće vode često se može naći pored mineralnih naslaga. Voda stvara drvo. Za rast drveća neophodna je voda koju drveće apsorbuje preko korena. Drvo stvara vatru, a vatra stvara zemlju. Ciklus, zatim, počinje iznova. U stvaranju ciklusa, vatra se smatra kćerkom drveta i majkom zemlje. (Veze se ovde posmatraju više metaforično nego bukvalno, ali one demonstriraju jasne kineske energetske principe, kako ćemo uskoro videti).

U drugom ciklusu, koji je poznatiji kao Ciklus Razaranja, svaki element uništava ili apsorbuje sledeći element. Zapravo, to je kontrolisani ciklus koji predstavlja proces u kojem elementi kontrolišu i uravnotežuju jedni druge. Ako jedan element postane previše jak ili previše slab, on može napasti drugi element ili biti povređen. Prema tome, drvo može povrediti zemlju (korenje prodire kroz zemljište). Voda gasi vatru. Vatra uništava metal (metal se može istopiti na jakoj vatri). Metal uništava drvo (sekira seče drvo), i ciklus ponovo počinje. Značaj ova dva ciklusa stvaranja i razaranja je u tome da oni čine racionalnu osnovu za primenu akupunkturne terapije.

Dijagram 19Pet elemenata i njihov odnos Energetski protok između unutrašnjih organa (str. 179 originalnog teksta)Vatra (srce)Drvo (jetra)Zemlja (pankreas, slezina)Voda (bubrezi)Metal (pluća)Spoljašnji petougaonik predstavlja Ciklus Stvaranja.Unutrašnja petokraka zvezda predstavlja Ciklus Razaranja.

Kinezi veruju da svaka osoba predstavlja mikrokosmos, odraz zemaljskog makrokosmičkog okruženja. Interakcije naših unutrašnjih telesnih funkcija (sledstveno, i naših unutrašnjih organa) smatra se da odražavaju cikluse stvaranja i razaranja koje opisuje energetski odnos između pet zemaljskih elementa. Kineska medicina povezuje svaki telesni organ sa jednim od pet elemenata. Kinezi takođe uparuju šuplje unutrašnje organe kao što su creva i žučna kesa, sa odgovarajućim punim organima.

Dijagram 20Pet elemenata i njihov odnosEnergetski tok između unutrašnjih organa(str. 180 originalnog teksta)

ELEMENT DRVO VATRA ZEMLJA METAL VODAORGAN Jetra Srce Slezina/Pankreas Pluća BubreziŠUPLJI ORGAN

Žučna kesa Tanko crevo Želudac Debelo crevo Bešika

Kao što je navedeno u dijagramu 19 i 20 u Ciklusu Stvaranja srce (vatra) potpomaže slezinu (zemlja). Energija slezine (zemlja), s druge strane, napaja pluća i debelo crevo (metal). Iz pluća i debelog creva (metal), tok ide dalje do bubrega i bešike (voda). Iz bubrega (voda), energija protiče kroz meridijane do jetre i žučne kese (drvo). Ulsed poremećaja jetre (drvo), finotvarne energije se recikliraju kroz meridijane do srca, i ciklus ponovo počinje.

Ako energija či u organu nije uravnotežena, organ u tom slučaju nije u mogućnosti da završi prirodni meridijanski ciklus, što može uticati na sledeći organ na meridijanskom putu. Ovaj oblik disfunkcije prikazan je u unutrašnjem ciklusu na dijagramu 19 i naziva se Ciklusom Razaranja. Tu vidimo da ako energija u srcu (vatra) nije u ravnoteži, meridijanska smetnja uticaće na pluća (metal). Ovo se klinički zapravo vidi u slučaju koronarne kongestivne insuficijencije gde pad u srčanom radu usled slabljenja srca rezultira štetnim promenama na plućima – oticanjem pluća (plućna staza). Pluća (metal), ako su izložene štetnom uticaju izazvaće energetske, a potom i ćelijske smetnje u jetri (drvo). Isto tako, u slučaju koronarnih aterosklerotičnih promena, kada desna komora ne funkcioniše ispravno, otežano pumpajući krv kroz otečena pluća, to stvara pritisak u sistemu vena što dovodi do pasivnog venskog oticanja jetre. Usled poremećaja jetre (drvo) dolazi do disbalansa u meridijanima koji dalje izaziva poremećaj slezine (zemlja).

U slučaju hronične slabosti desne strane srca, kontinuirana opstrukcija krvotoka u jetri konačno dovodi do stanja koje se naziva srčana ciroza. Ova ciroza jetre stvara dalje poremećaje u radu venskog sistema, i dovodi do portakavalne hipertenzije, zastoja u venskom krvotoku, i uvećanja slezine. Zapanjujuće je videti kako savremena patofiziologija sledi drevne kineske principe energetskog toka što pokazuje Ciklusom Razaranja. Zanimljivo je primetiti da ti principi, koji su stari više hiljada godina, kombinovani sa modernim shvatanjima, mogu dodatno da rasvetle uzroke bolesti.

Ciklična interakcija između organa i utrobe (šupljih organa), kako je vide Kinezi, odražava interakciju među elementima. Ovo je drevna demonstracija principa “kako je gore, tako je i dole”. Ljudski mikrokosmos odražava planetarni makrokosmos Zemlje. Ovi energetski principi omogućavali su drevnim Kinezima da oforme racionalnu osnovu za akupunkturno tretiranje bolesti. Na primer, iz Ciklusa Stvaranja može se videti da je energija protiče u smeru kretanja kazaljke na satu. Energija či putuje od srca do slezine i pankreasa, od slezine do pluća, od pluća do bubrega, od bubrega do jetre, od jetre do srca, i tako dalje nastavljajući ciklus.

Ako se na plućima razvija neki patološki proces, ona moraju upotrebiti svu raspoloživu energiju kako bi održala svoju funkciju. Kako pluća nisu u stanju da obezbede neometani protok energije, bubrezi (sledeći organi u Ciklusu Stvaranja) izloženi su štetnim uticajima pošto pluća pomažu bubrege u ovoj energetskoj postavci pet elemenata. Iz zapadnjačke medicinske perspektive sada je jasno da postoje homeopatski mehanizmi koji povezuju fiziologiju bubrega i plućnu funkciju. Na primer, osoba koja boluje od emfizema ima smanjenu sposobnost apsorpcije kiseonika u plućima. Tek nedavno je otkriveno da bubrezi proizvode hormon koji se zove eritropoetin kada je smanjen nivo kiseonika u krvi. Lučenje eritropoetina uslovljava povećanje nivoa hemoglobina u krvotoku preko povećanja broja crvenih krvnih zrnaca. Na taj način, sa više hemoglobina, posredstvom direktne povratne veze između pluća i bubrega, povećava se kapacitet za prenos

deficitarnog kiseonika. (Zanimljivo je zapaziti kako moderna fiziologija izvrsno nadopunjuje drevnu kinesku energetsku teoriju.)

U vezi sa našim primerom, navedeno je da bi poremećaj bubrega nastupio posle energetskog poremećaja u plućima usled poremećaja protoka energije unutar telesnog kola. Da bi se revitalizovali bubrezi, neophodno je tretirati akupunkturne tačke duž meridijana koji dovodi energiju do pluća, što im omogućava da intenzivnije potpomažu bubrezima.

Principi klasične akupunkturne terapije često su zasnovani na ovom tipu cikličnog, energetsko-cirkulatornog stanovišta. Ovi principi omogućavaju da se vizualizuje strateški najvažnije tačke za finotvarno-energetsku intervenciju u slučaju bolesti kako bi se dobio odgovarajući terapeutski rezultat. Energetska neravnoteža, po teoriji akupunkture, može biti uslovljena ili prevelikim ili premalim energetskim protokom kroz određene ciklične petlje u telesnom meridijanskom cirkulatornom sistemu. Akupunkturna terapija putem stimulacije akupunkturnih tačaka omogućava ulazak nove energije u meridijanska kola gde postoji energetski deficit. Sa druge strane, stimulacija akupunkturnih tačaka može osloboditi višak energije omogućavajući otvaranje neke vrste sigurnosnog ventila koji omogućava odvođenje suvišne energije iz preopterećene mreže meridijana.

Hronobiologija i sistemi akupunkturnih meridijana

Prema kineskoj akupunkturnoj teoriji, energija či kruži kroz organe po dnevnoj satnici. Protok energije kroz različite meridijane, samim tim i različite organe, odvija se u oscilujućim energetskim ciklusima u skladu sa određenim delom dana. Svaki od glavnih meridijana ima dva dvočasovna perioda tokom kojih je energetski tok prvo maksimalnog, da bi zatim bio minimalnog intenziteta cirkulacije.

Vreme kada je protok energije kroz određeni meridijan najveći može da odredi deo dana kada je najbolje tretirati bolest koja je u vezi sa tim sistemom organa. Na primer, maksimalni protok energije u meridijanu pluća je od 3:00 do 5:00 ujutru. Smatra se da se napadi astme najefikasnije akupunkturno tretiraju u tom periodu dana pošto je tada aktivnost meridijana koji su povezani sa plućima maksimalna. Očigledno je da postoje određena ograničenja ove teorije bioritma, čak i za najposvećenije akupunkturologe.

Ideja o optimalnom tretmanu koji je uslovljen delom dana je tek odskora razmatrana u zapadnjačkim medicinskim krugovima. Novo polje hronobiologije istražuje prirodu unutrašnjeg ljudskog biološkog ritma iz različitih uglova. Već postoje značajni naučni dokazi koji potvrđuju koncept postojanja internog biološkog časovnika. Taj unutrašnji časovnik upravlja mnogim telesnim funkcijama, uključujući ciklične enzimske aktivnosti u mozgu, a izgleda da ima uticaja i na izraz toksičnosti lekova.

Dijagram 21Ciklus bioritma meridijana (str. 183 originalnog teksta)1-3 AM – Jetra

3-5 AM – Pluća5-7 AM – Debelo crevo7-9 AM – Želudac9-11 AM – Slezina, pankreas11 AM -1PM – Srce1-3 PM –Tanko crevo3-5 PM – Bešika5-7 PM – Bubrezi7-9 PM – Srčani stezač9-11 PM – Trostruki grejač11 PM-1 AM – Žučna kesa

Istraživači koji su se bavili terapijom protiv raka eksperimentisali su sa hemoterapeutskim agensima kao što je cis-platina da bi odredili optimalno vreme za davanje leka kako bi se smanjila toksična neželjena dejstva na pacijente. Otkriveno je da terapija lekom koji je dat u ranim jutarnjim časovima ima najmanje toksične efekte na eksperimentalnim životinjama. Stoga je zaključeno da terapija lekom, kao i akupunkturni tretmani, može biti optimalno primenjena u određenom delu dana. Još uvek nije sa sigurnošću ustanovljeno da li ciklični protok energije kroz meridijane utiče na nivo toksičnosti leka. Ova ideja će biti detaljnije razrađena kada se u daljim istraživanjima u oblasti hronobiologije bude prešla na finotvarno-energetske nivoe razumevanja.

Moguće je da su neki naši unutrašnji biološki ritmovi odraz finotvarno-energetskih ritmova viših frekvencija. Ti finotvarno-energetski ritmovi su na neki način rezonantno sinhronizovani sa kosmičkim ciklusima univerzuma. Mreža akupunkturnih meridijana može predstavljati jedan način na koji smo povezani sa energijama nebeskih tela. Dobro je poznato da mnogi biološki događaji koincidiraju sa minimumom ili maksimumom solarne aktivnosti.5 Sistem meridijana može biti energetski mehanizam preko kojeg se promene u solarnoj aktivnosti prevode u ćelijske i fiziološke efekte. Ako bi zapadnjački naučnici uzeli u razmatranje vremenski uslovljen protok kosmičke energije kroz sistem akupunkturnih meridijana, bilo bi moguće razumeti određene ciklične promene bioloških fenomena koje izučavaju hronobiolozi.

Ciklične energetske promene u meridijanima imaju značaja za akupunkturologe koji pokušavaju da povrate ravnotežu u sistem obolelih organa. Akupunkturolozi vide disfunkciju meridijana kao prethodnicu organske patologije. Zloćudne promene u mreži meridijana odražavaju se na poremećaj ravnoteže polarnih energija jina i janga. Nijedna sila ne postoji zasebno, već je u relaciji sa celokupnim energetskim potrebama organizma. Ponovno uspostavljanje ravnoteže u meridijanskoj mreži tela pomoću akupunkture rezultiraće poboljšanjem stanja obolelog, zadovoljavanjem energetskih potreba koje sprečavaju ćelijsku disfunkciju ili dezorganizaciju.

Primenom ove vrste energetske filozofije, kineski akupunkturolozi su bili u stanju da, pored jednostavnog otklanjanja bola, uspešno utiču na različite bolesti organa. Nažalost, zapadnjačka škola se usredsredila samo na jednu dimenziju terapije, pošto je donedavno samo akupunkturna analgezija imala racionalno naučno objašnjenje. To stanovište je nastalo kao posledica poistovećivanja kanala meridijana sa nervnim sistemom, umesto da se posmatraju kao jedinstveni energetski sistem. Metaforična filozofija energetskih kola organa koja se ponašaju kao zemljani elementi, jin i jang, neprihvatljiva je za većinu zapadnjačkih lekara.

Za većinu zapadnjačkih naučnika, akupunkturni meridijani predstavljaju imaginarnu strukturu, zato što u zvaničnoj medicinskoj periodici nisu objavljene anatomske studije o meridijanima koje bi potvrdile njihovo postojanje. Oni su skloniji tome da veruju kako su nervni putevi stvarni mehanizam akupunkturne terapije. Zapadnjački naučnici će moći da zamisle akupunkturne meridijane kada moderna fizika, pre nego medicina, otkrije način za njihovo prikazivanje, pošto moderna fizika sagledava energiju na sličan način.

Akupunkturni meridijani i nervni sistem se dopunjuju u svom funkcionisanju. Svaki sistem radi u harmoniji kako bi preneo više energetske informacije na ćelijski nivo fiziologije. Istraživanje Kim Bong Hana ukazuje na postojanje stvarnih tubularnih meridijanskih struktura koje se prostiru po čitavom fizičkom telu. Kimove opsežne studije su pokazale postojanje zasebnog sistema meridijanskih cevčica koji je specijalizovan za dostavljanje energije nervnoj mreži tela. Kim je otkrio da se prekidanjem toka meridijana koji je hranio nerv, vreme reakcije nerva značajno produžava.

Opravdano je postaviti pitanje postoji li bilo koji drugi eksperimentalni rad osim Kim Bong Hanovog u kojem su pronađeni dodatni dokazi o postojanju mreže akupunkturnih meridijana? Postoji li još neko istraživanje koje potvrđuje povezanost kineskog sistema meridijana sa organima u telu? Odgovori na ova pitanja su potvrdni. Izvedena su istraživanja koja potvrđuju povezanost meridijana i organa sistematskim merenjem električnih karakteristika sistema meridijana. Merenjem ovih električnih parametara, moguće je demonstrirati ne samo postojanje meridijana već i dijagnostički potencijal akupunkturnog sistema za precizno određivanje obolelog sistema organa.

Sistem akupunkturnih meridijana kao dijagnostička međuveza

Akupunkturne tačke imaju jedinstvene električne karakteristike koje ih odvajaju od okolne kože. Pad električnog otpora kože na nekoj od akupunkturnih tačaka (odraz povećane provodljivosti) može se iskoristiti za električno lociranje tačaka duž površinskih meridijana. Brojne eksperimentalne studije različitih zapadnjačkih istraživača pokazuju da akupunkturne tačke mogu biti korisne ne samo za lečenje već i za dijagnozu bolesti.

Dr Hiroši Motojama, istraživač iz Japana (koji je ranije pomenut kao pronalazač čakričke mašine), takođe je razvio sistem koji meri električne karakteristike različitih akupunkturnih meridijana kako bi se dobile fiziološke informacije. Uređaj, koji je Motojama nazvao AMI («Apparatus for Measurig the Funcition of the Meridians and Corresponding Internal Organs» – Aparat za merenje funkcije meridijana i odgovarajućih unutrašnjih organa) mašina,6

kompjuterizovani je sistem koji može da otkrije fiziološki poremećaj ravnoteže kod osobe za nekoliko minuta. AMI mašina ima 28 elektroda koje se postavljaju na krajne akupunkturne tačke svakog meridijana, kakrakteristično locirane na vrhovima prstiju ruku i nogu. Akupunkturne igle ili specijalne štipaljke postavljaju se na te akupunkturne tačke kako bi se dobila električna informacija. Električni podaci sa akupunkturnih tačaka se unose u specijalni kompjuter koji ih potom analizira i interpretira dobijene podatke.

Merne tačke za AMI mašinu predstavljaju krajnje tačke parnih meridijana. Plućni meridijan, koji donosi energiju či do pluća, zapravo čine dva meridijana. Jedan meridijan se nalazi na desnoj, dok se drugi nalazi na levoj strani tela. Razlozi za merenje električnih podataka iz parnih meridijana leže u kineskoj teoriji jina i janga. Moderna verzija ove teorije kaže da će unutrašnji organi koji se nalaze u stanju energetske ravnoteže (zdravlja) imati slične električne vrednosti parnih akupunkturnih meridijana. Kod organa koji imaju tendenciju ka bolesti, koja je već prisutna i počinje da se manifestuje, pokazaće se izrazito električno neslaganje između dva meridijana koji su u paru. AMI mašina može da zabeleži lokalnu struju kože koja dolazi iz akupunkturnih tačaka na krajevima meridijana.7

Motojama je ispitao preko petsto subjekata primenjujući AMI mašinu kako bi dobio statističke referentne vrednosti, za fiziološko i električno normalno odnosno abnormalno stanje. Električna razlika između desnog i levog meridijana, koje prevazilaze iznos dve standardne devijacije od srednje vrednosti, bila bi štampana na AMI uređaju crveno kako bi se istakao sistem organa kod koga je ravnoteža poremećena. Vrednosti para meridijana koje su bile električno slične (po referentnim standradima kompjutera) bile su štampane crnom bojom.

Motojama i drugi istraživači koji su radili sa AMI mašinom su otkrili jaku povezanost između meridijana koji su bili u električnoj neravnoteži i prisustva bolesti u odgovarajućem sistemu organa. Istraživački institut «Bob Hope Parkinson» na Floridi koristio je AMI mašinu za proučavanje energetskih nepravilnosti i fizioloških poremećaja kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti (degenerativnog neurološkog poremećaja koji utiče na motornu koordinaciju). Prvi podaci dobijeni pomoću AMI mašine ukazivali se kod mnogih pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti ispoljavaju nepravilnosti (kao posledica neravnoteže meridijana) u tankom i debelom crevu, kao i u srcu. Moguće je da ova neravnoteža gastrodigestivnog trakta odražava funkcionalni problem sa crevnom apsorpcijom ključnih hranljivih materija koje utiču na sintezu neurotransmitera. Poznato je da oboleli od Parkinsonove bolesti imaju smanjeno lučenje dopamina u određenim delovima mozga koji se nazivaju bazalne ganglije. Istraživači na institutu se nadaju da će primenom AMI mašine moći da prepoznaju različite stadijume i tipove Parkinsonove bolesti i da će moći da dođu do informacija koje će pomoći pacijentima i lekarima da postignu veću kontrolu nad primarnim procesom bolesti.

U jednom mestu u Japanu svi službenici lokalne uprave u sklopu obaveznog godišnjeg lekarskog pregleda imaju snimanje AMI mašinom. Samo u slučajevima nepravilnog očitavanja meridijana pristupa se daljim dijagnostičkim testovima. Određeni broj praktičara drugih zdravstvenih sistema u Sjedinjenim Državama takođe sa uspehom koristi AMI mašinu.

Rani uspeh AMI tehnologije je mnogo više od potvrde upotrebljivosti tehnologija zasnovanih na akupunkturi. Činjenica da su informacije dobijene pomoću AMI mašine u korelaciji sa stanjem unutrašnjih organa potvrđuje drevnu kinesku teoriju koja povezuje određene meridijane sa određenim sistemom organa. Takođe, danas se vrše istraživanja akupunkturne teorije iz dijagnostičke perspektive. Akupunkturni meridijani se ne koriste samo u terapiji već i u dijagnostici.

U zapadnjačkim teorijama mehanizama akupunkture do izražaja dolazi zaokupljenost isključivo neurološkim putevima delovanja, kao što je mehanizam kičmenih brana i izlučivanja endorfina u mozgu. Iako nervna stimulacija može biti prihvatljiva za naučnike koji pokušavaju da objasne

akupunkturnu analgeziju, nije sasvim jasno kako periferni nervi na prstu noge ili ruke mogu da daju vredne informacije o stanju pluća ili jetre pacijenta.

Podaci dobijeni pomoću AMI mašine pružaju nove dokaze o postojanju sistema meridijana i njegovoj povezanosti sa unutrašnjim organima. Pomoću aparature kao što je AMI mašina, sistem akupunkturnih meridijana počinje da dobija tehnološku potvrdu i priznanje kao model fiziološkog funkcionisanja. Mogućnost neinvazivnog dijagnoziranja bolesti u ranom stadijumu ili sklonosti ka oboljenju pomoću spoljašnjeg sistema za praćenje električne aktivnosti akupunkturnih tačaka ima očigledan značaj za snimanje zdravlja populacije.

Još jedan sistem koji je dao dodatnu potvrdu kineske teorije akupunture je Kirlijanova fotografija i njeni tehnološki ogranci. Prvi izveštaji o Kirlijanovom radu u Sovjetskom Savezu ukazivali su da akupunkturne tačke mogu biti fotografisane primenom uređaja koji proizvode visokofrekventna pražnjenja. Određeni broj američkih istraživača Kirlijanove fotografije, među kojima i Pizo,8 potvrđuje ovu tvrdnju. Verovatno najsofisticiraniji pristup elektrografskom snimanju akupunkturnih tačaka imao je istraživač dr Jon Dumitresku, rumunski fizičar koji je razvio postupak skeniranja tela koji je nazvao elektronografija.

Dumitreskuov rad na elektronografiji predstavlja odraz njegove nastojanja da razvije Kirlijanov proces dalje od primitivnog otiska prsta koji je koristila većina istraživača. Primenom kompjutera i specijalnih elektroda za skeniranje, elektronografija je omogućila elektrografsko skeniranje velikih površina tela kao što su grudi ili abdomen. U svojim ranim radovima, Dumitresku je izdvojio određene oblasti tela gde su se pojavljivale električne tačke zračenja. Kasnije je otkriveno da mnoge od tih tačaka, koje je on nazvao elektrodermalne tačke, odgovaraju klasičnim akupunkturnim tačkama. Posle ispitivanja hiljada osoba elektronografskim postupkom, Dumitresku je došao do određenog broja zaključaka o tim elektrodermalnim (ili akupunkturnim) tačkama.

Otkriveno je da se tačke na elektrografskom skeniranju pojavljuju samo kod osoba kod kojih se patologija već ispoljila (ili je bila na pomolu) u određenom sistemu organa. Tačke koje su otkrivene da sjajno sijaju poklapale su se sa akupunkturnim tačkama duž meridijana obolelog organa. Broj i svetlina akupunkturnih tačaka kasnije je otkriveno da su u korelaciji sa njihovom električnom aktivnošću i akutnošću bolesti. Što su veće elektrodermalne tačke, patologija je akutnija. Elektrodermalne tačke se nisu pojavljivale na snimcima ako nije bilo patoloških procesa u telu. Drugim rečima, akupunkturne tačke su bile električno vidljive samo kada je postojala neravnoteža meridijana koja je odražavala disfunkciju organa. Iako meridijani nisu fotografisani ovim postupkom, elektrodermalne tačke su se često nalazile na linearnim putanjama koje su bile odraz klasičnih akupunkturnih meridijana.

Dumitresku je zaključio da elektrodermalne tačke predstavljaju «električne pore»,9 koje se zadužene za energetsku razmenu između tela i okružujućeg električnog medijuma. One su tačke komunikacije između organizma i okolnih energetskih polja. Dumitreskuova otkrića ponašanja elektrodermalnih tačaka dopunjuju podatke o električnim meridijanima dobijene Motojaminom AMI mašinom. Oba istraživača su nezavisno ustanovila povezanost poremećaja energetske ravnoteže meridijana i patologije organa. Dumitresku je svojim istraživanjem demonstrirao na izrazitiji način prirodu energetske razmene između elektromagnetnog okruženja i meridijana koja se odvija preko akupunkturnih tačaka. Motojama je posmatrao određene akupunkturne tačke

kako bi otkrio bolest, dok se u Dumitreskuovom elektronografskom skeniranju tela akupunkturne tačke koje reflektuju poremećaj energetske ravnoteže spontano pojavljuju kao mesta energetske smetnje.

Sistem akupunkturnih meridijana je međuveza energetske razmene između našeg fizičkog tela i energetskih polja koja nas okružuju. Te elektromagnetne energije podrazumevaju ne samo faktore lokalnog i kosmičkog okruženja već i druge vrste energetskog unosa sa viših frekvencijskih tela, kao što su eterski, astralni i viši medijumi.

Fenomeni koji su izmereni ovim novim tehnologijama, kao što su AMI mašina i elektrografski skener, predstavljaju električni odraz energetskih procesa više frekvencije. Kao što smo videli u izlaganjima u ranijim poglavljima, energije pozitivnog i negativnog prostora/vremena su energije više frekvencije primarno magnetne prirode. Istraživanja ukazuju da etersko telo formira neku vrstu holografske magnetne mreže koja komunicira sa električno orijentisanom materijom i ćelijama fizičkog tela preko sistema akupunkturnih meridijana.

Električni potencijali izmereni na akupunkturnim tačkama odražavaju fine unutrašnje struje koje se kreću kroz sistem meridijana. Te unutrašnje struje teku kroz specijalizovanu mrežu meridijana koja raznosi tu vitalnu, organizujuću, finu magnetnu energiju do organa u telu. Sistem akupunkturnih meridijana je u interakciji sa nervnim sistemom kroz niz energetskih transformacija koje omogućavaju tim višim energetskim fenomenima da utiču na ćelijsku elektrofiziologiju.

Meridijansko-glijalna mreža: električna međuveza sa ljudskim nervnim sistemom

Razlog zašto su zapadnjački teoretičari otkrili nervne i nervno-hormonske veze sa akupunkturnim sistemom ne leže u tome što su meridijani nervi. Razlog je u tome što je podela meridijanskog sistema tesno povezana sa centralnim i perifernim nervnim sistemom. Nervni sistem komunicira pomoću električnih akcionih potencijala koji prenose poruke specijalnim digitalnim frekvencijskim jezikom. Informacija se saopštava promenama frekvencije izliva akciono-potencijalnog praska. Mozak je u mogućnosti da protumači ove frekvencijske informacije brzim dekodiranjem promena brzine frekvencija dolaznog akcionog potencijala (električnih nervnih signala). Drugim rečima, nervni sistem prima i šalje informacije preko poruka koje su digitalno kodirane brojem električnih nervnih okidanja u sekundi. Isti numerički kod brzine nervnog okidanja imaće različita značenja, u zavisnosti od toga da li određeni nerv komunicira sa delom mozga koji obrađuje dodir, miris, ukus, ili neki drugi senzorni centar.

Nedavno je otkriveno da sistemi Švanovih i glijalnih ćelija, za koje se ranije smatralo da imaju isključivo nutritivnu funkciju za nerve koje okružuju, takođe imaju dodatne funkcije električne prirode. Istraživanja ukazuju da glijalna ćelijska mreža ima mogućnost prenosa podataka putem sporih promena DC strujnog potencijala. Za ovu vrsta transmisije informacija kaže se da je analognog karaktera, nasuprot digitalnom pulsu koda nervnih akcionih potencijala. Analogni sistem prenosa podataka funkcioniše tako što varira voltažu ćelijske membrane (DC strujni potencijal membrane), gde se povećanje ili smanjenje ćelijske voltaže prevodi u informaciju određenog karaktera ili tipa koja se prenosi kroz glijalnu mrežu. Poznato je da je analogna

transmisija značajno sporija od digitalne transmisije, ali priznata je kao efikasna alternativna forma prenosa podataka.

DC strujni sistem glijalnih ćelija najverovatnije učestvuje u električnim ciklusima samoisceljenja i u ovom fenomenu naziva se strujom povrede. Ovo smo razmatrali na primeru rada dr Bekera u trećem poglavlju. Akupunkturni sistem verovatno ostvaruje određenu vrstu unosa u nervni sistem, a kao dokaz bi se mogla navesti akupunkturna analgezija koja izaziva izlučivanje endorfina u mozgu. Na jednom nivou, ovo se može postići uticanjem na DC potencijal glijalne ćelijske mreže koja se nalazi na putu nerava. Električne struje koja se provode kroz sistem akupunkturnih meridijana mogu da odražavaju ulogu meridijana u formiranju jedinstvene vrste energetskog cirkulatornog sistema koji je u vezi sa drugim već ustanovljenim fiziološkim sistemima. Moguće je da DC struje povezane sa meridijanima i glijalnom mrežom, mogu da utiču na proizvodnju i transmisiju akcionog potencijala nerava. Određene parafizičke informacije idu u prilog ovoj hipotezi:

Direktan strujni potencijal, koji se može izmeriti na nedirnutoj površini svih živih bića, demonstrira kompleksan oblik polja koje je prostorno povezano sa anatomskom organizacijom nervnog sistema. Površinski potencijal je direktno povezan sa elementima različitih cirkulatornih sistema. “Peti cirkulatorni sistem” je onaj koji je povezan sa internom energetskom strujom koja se prostire po akupunkturnm linijama. On bez prekida radi i oblikuje akciono-potencijalni sistem, koji koristi mreža nerava. Ovaj akciono-potencijalni sistem, zato, postoji na podlozi direktnog strujnog potencijala koji zapravo prethodi akciono-potencijalnom mehanizmu transmisije podataka. Ranije postojeći direktni strujni potencijal ima originalne funkcije koje upravljaju biološkim procesima, i tako kontrolišu osnovne karakteristike živog organizma.

Ljudska forma predstavlja mrežu magnetnih domena koji se kreću između primarnog nacrta naše Nadličnosti (etersko i viša svetlosna tela) i rasporeda naših organa (npr. osovinski odnos). Linije koje povezuju u celinu ove magnetne domene nazivaju se “aksiatonalne linije”. Aksiatonalna mreža (sastavljena od međusobno prepletenih aksiatonalnih linija) utiče na biološke aktivnosti organizma. Mreža omogućava interakciju fizičkih ćelijskih struktura sa vibracijama viših i nižih frekvencija.

Čovekova biološka povezanost sa energijama viših frekvencija uspostavljena je preko sistema akupunkturnih meridijana, koji je povezan sa aksiatonalnim linijama i njihovom mrežom. Akupunkturne i aksiatonalne linije deo su petog dimenzionalnog cirkulatornog sistema, i koriste se za uzimanje osnovne energije iz tela Nadličnosti, koja je namenjena obnovi fizičko-ćelijske forme.10 (dodat kurziv)

Ovi parafizički podaci daju novi pogled na nervnu povezanost između akupunkturnog sistema meridijana, eektričnih struja izmerenih na akupunkturnim tačkama, i meridijanske veze sa domenima viših energija (koje jednim imenom ovde nazivamo Nadličnost). Sugerisano je da meridijanski energetski unos utiče na akciono-potencijalni učinak nervnog sistema promenom DC struje koja je deo električnog okruženja u kojem neuroni funkcionišu. Ova indirektna energetska veza sa nervnim sistemom objašnjava kako je moguće izmeriti neurološke fenomene izazvane akupunkturnom stimulacijom.

Dr Brus Pomeranc izvodio je istraživanja uticaja akupunkturne analgezije na transmisiju akcionog potencijala kroz nervne puteve bola u kičmenoj moždini.11 Pomeranc je otkrio da je bolna stimulacija mišjeg repa propraćena značajnim povećanjem u brzini okidanja neurona na putu bola u kičmenoj moždini. Akupunkturna analgezija, usmerna na desenzitivizaciju bola u repu, rezultirala je nemogućnošću povećanja nervne brzine okidanja iznad nivoa mirovanja kao odgovor na bolnu stimulaciju, ali tek posle tridesetominutnog intervala. Miševi čije su hipofize hirurški uklonjene nisu bili u stanju da pozitivno reaguju na akupunkuturni zahvat, i reagovali su na bolnu stimulaciju. Nalokson, agens koji blokira lučenje endorfina, takođe je sprečavao pozitivnu reakciju na akupunkturni zahvat. Pomeranc je iz svoje studije zaključio da su endorfini posrednici akupunkturne analgezije.

Izlučivanje endorfina je moguće izmeriti na akupunkturnim putevima, ali Pomerancovi eksperimentalni podaci ne otkrivaju kako nadražaj za vreme ovog odlaganja pređe put od hipofize do akupunkturne tačke. Tridesetominutno kašnjenje ukazuje na neku vrstu spore signalne transmisije. Mehanizam transmisije najverovatnije obuhvata spore analogne DC promene glijalne ćelijske mreže, kako je otkrio dr Robert Beker u svom istraživanju struje povrede. Ove DC promene u glijalnoj ćelijskoj mreži su najverovatnije uslovljene energetskim promenama u meridijanima nakon što su akupunkturne tačke stimulisane. DC strujne promene konačno utiču na aktivnost neurona koji vode do centralnog nervnog sistema. Odatle sledi da glijalna ćelijska mreža funkcioniše kao veza između meridijana i nervnog sistema. Tačan način na koji promene DC potencijala utiču na stopu nervnog okidanja definisan je kompleksnim pravilima. Da bismo razumeli kako se taj proces odvija, prvo moramo da razjasnimo osnovne aspekte neurofiziologije.

Skorašnja istraživanja na polju neurohemije omogućila su naučnicima da kompletnije sagledaju način funkcionisanja nervnih ćelija. Sada se zna da se neuroni ne uključuju i isključuju kada prenose signale. Nervna ćelija je uvek u stanju pripravnosti i aktivnosti koja joj omogućava da reaguje na nadražaj u milisekundi. Nervne ćelije stalno oslobađaju malu količinu neurotransmitera u sinaptičke procepe koji ih razdvajaju od neurona sa kojima su u kontaktu. Na tim sinaptičkim mestima, kontinuirano ispuštanje mikrokoličina transmitera omogućava da sistem bude u stanju tihe aktivnosti, ali spreman za akciju, na sličan način kao kad motor automobila radi a menjač je u neutralnom položaju. Potrebno je samo pritisnuti papučicu gasa kako bi se ubrzao motor koji je već u stanju pripravosti.

Kada je u nervnoj ćeliji iniciran akcioni potencijal, npr. kada periferni nerv prenese senzornu informaciju od receptora dodira u koži, električni impulsi iniciraju sled događaja koji konačno šalju poruku do mozga. Stimulacija receptora na koži inicira lančanu reakciju pokrećući bujicu akcionih potencijala koji se kreću duž ose vlakna senzornog nerva dok ne stignu do sinaptičkog završetka. Na ovim sinaptičkim relejnim stanicama, smešteni su nervni završeci jedan uz drugi na mikroskopskom međusobnom razmaku. Električni impuls prolazi kroz energetski prevod u sinaptičkom procepu tako što se pretvara u neurotransmitersko pražnjenje. Svaki akcioni potencijal stimuliše presinaptičke nerve da u sinaptički procep oslobode malu količinu neurotransmitera koji indukuju električne promene u ćelijskoj membrani susednog nerva. Te električne promene se dalje rekonvertuju u digitalni pulsni kod okidanja akcionog potencijala koji se brzo prenosi do završetka tog nerva i do sledećeg sinaptičkog procepa. Poslednje sinapse se dešavaju pošto neuroni u kičmenoj moždini prenesu digitalizovanu senzornu poruku do mozga.

Proces oslobađanja neurotransmitera je uslovljen brojem i brzinom akcionih potencijala koji stižu do presinaptičke membrane, kao i faktorima lokalne membrane. Ti lokalni faktori utiču na električni potencijal neuronskih membrana. Električni potencijal ćelijske membrane određuje stepen blagovremenog odziva svakog neurona na oslobađanje neurotransmitera. Na električni status neuronske membrane utiču mnogobrojni faktori. Najznačajniji faktor, koji je tek nedavno utvrđen, jeste uticaj drugih neurohemikalija koje su u kontaktu sa svakom nervnom ćelijom unutar mreže. Nervne ćelije nisu izolovane, već je svaka nervna ćelija u kontaktu sa mnogo drugih nerava koji zajedno sačinjavaju mrežu nerava. Sinaptičke drške mnogih različitih nerava prolaze kroz svaki neuron. Te drške sadrže mnogo različitih vrsta neurohemikalija, koje na različit način utiču na nervne membrane sa kojima su u sinaptičkom kontaktu.

Iako postoji mnogo vrsta neurohemikalija, danas je jasno da većina neurohemikalija funkcioniše na dva načina. Jedna grupa se naziva ekscitatorni neurotransmiteri. Ove hemikalije povećavaju brzinu odziva neurona na električnu stimulaciju. Druga grupa se naziva inhibitorni neurotransmiteri. Oni smanjuju brzinu odziva neurona sa kojima su u kontaku tako što izazivaju suprotne promene u električnom potencijalu neuronske membrane. Na neuronskoj ćelijskoj membrani mnogo neurohemijskih uticaja koncentriše se u jednom određenom električnom smeru. Električni status neuronske membane se na taj način menja iz trenutka u trenutak. Stepen električnog odziva svakog neurona proporcionalan je odnosu protoka inhibitornih i ekscitatornih transmitera koji dolaze do ćelijske membrane u blizini sinapse u bilo kojem datom trenutku.

Među transmiterima koji su poslednji otkriveni jesu endorfini koje zvanična medicina počinje da sagledava na potpuno nov način. Oni predstavljaju jednu od mnogih novootkrivenih hemikalija mozga koje trenutno proučava neuroendokrinologija, polje istraživanja koje je u ekspanziji. Od mnogih hemikalija koje se ispituju, endorfini se najviše pominju u zvaničnim teorijama akupunkturne analgezije. Endorfini pripadaju vrsti neurohemikalija koje se nazivaju “neuromodulatori” ili “neuroregulatori”.12 Ove hemikalije modulišu efekte drugih transmiterskih sistema tako što utiču na neuronske membrane. Endorfini pripadaju podklasi transmitera koji se nazivaju peptidergijskim hormonima13 (ili neuropeptidima). Druge neurohemijske podele nervnog sistema uključuju adrenergijske, holinergijske, dopaminergijske sisteme. Takođe, postoje mnogi drugi neurohemijski transmiteri čije funkcionisanje još nije definisano. Iako je mnogo različitih neurohemijskih supstanci koje utiču na nervne ćelije, pored neurohemikalija postoje dodatni faktori povezani sa membranama koji modulišu transmisiju nervnih impulsa. Promene u električnom polju mikrookruženja sinapse mogu uticati na neurotransmisiju. U cilju boljeg razumevanja u kakvom su odnosu energetski faktori membrane prema neurološkim efektima akupunkture, vratimo se inovativnoj studiji dr Pomeranca.

Dr Pomeranc je otkrio da akupunkturna analgezija izaziva lučenje endorfina iz hipofize. Otkriveno je da lučenje endorfina koincidira sa zaustavljanjem transmisije bolnih impulsa do mozga. Pomeranc je otkrio da akupunkturna analgezija, posle tridesetominutnog perioda, sprečava da dođe do povećanja brzine okidanja neurona u kičmenoj moždini preko osnovne brzine mirovanja, izazvane bolnom stimulacijom. Agensi koji blokiraju endorfin su u stanju da spreče ove neuronske promene izazvane akupunkturom. Otkriveno je da treba da prođe trideset minuta od stimulacije na akupunkturnoj tački do konačnog lučenja endorfina. Pojava ovog kašnjenja objašnjava se sporom transmisijom inicijalnog signala od akupunkturne tačke do hipofize pre nego što dođe do lučenja endorfina. Ovaj autor navodi da lučenje endorfina nije konačni rezultat, već samo jedna od međufaza na kompleksnom putu transmisije.

Konačan put delovanja akupunkture, od stimulacije na akupunkturnoj tački do konačnog fiziološkog rezultata može se sagledati iz perspektive sekvencijalnih etapa prevođenja energije. Ovaj princip spuštanja energije sa jednog nivoa na drugi u jednoj vrsti efekta kaskade, sreće se na mnogim organizacionim nivoima biološke funkcije. Ipak, postoje tehnička ograničenja mogućnosti zapadnjačkih naučnika da uđu u trag putevima izraza tamo gde uzrok potiče sa finotvarno-energetskog nivoa. Mogućnost definisanja pravog uzroka i efekta (kao što je slučaj kod neurohormonskih efekata akupunkture) može biti ograničena osetljivošću mernih instrumenata izabranih za praćenje biološkog sistema koji se ispituje.

Na fizičkom nivou, lako možemo izmeriti neurohemijske promene, kao što je na primer povećanje nivoa endorfina u tečnosti kičmene moždine, koje je rezultat akupunkturne stimulacije. Te neurohemijske promene su senzorni sporedni proizvod energetskog signalnog prevođenja kroz sistem veza meridijana i nerava. Energetski signal se prevodi u hormonski signal. Put od nadražaja do reakcije na njega izlazi van granica samog nervnog sistema. Nervi predstavljaju vezu u lancu događaja koji slede. Neurološki model akupunkture u ovom trenutku samo je delimično u stanju da objasni tridesetominutno kašnjenje u transmisiji signala. Ako su nervi primarni mehanizam akupunkture, očekivao bi se brži odziv od trenutka uboda igle do analgetičkog efekta. Brzina odziva nerava obično se kreće u milisekundama, a ne u minutima. Određeni teoretičari objašnjavaju vremenski razmak između stimulacije iglom i prestanka bola, sporim lučenjem endorfina iz hipofize, i njegovim postepenim delovanjem na nervna vlakna u kičmenoj moždini koja transportuju signale bola. U svakom slučaju, alternativna teorija koju predlaže ovaj autor može biti osnova boljeg razumevanja tridesetominutog kašnjenja prestanka bola, kao i kompleksne prirode akupunkturno-nervne povezanosti.

Moguće je da je zabeleženo kašnjenje u transmisiji signala, delom uslovljeno učešćem mreže glijalnih ćelija u prevođenju energije u meridijanima. Glijalne ćelije demonstriraju sporiji metod analogne transmisije podataka putem postepenih promena DC potencijala.14 Ovaj perineruralni sistem transmisije čine Švanove, glijalne i ćelija-satelita koje obrazuju elektro-interaktivnu međuvezu sa nervnim sistemom. Perineuralna mreža učestvuje u srednjem koraku u nizu prevoda signala gde primarne energije meridijana konačno utiču na nervni sistem.

Od početne stimulacije akupunkturnih tačaka, dešava se postepena transformacija prirodnih energetskih struja koje teku od meridijana do nerava. Primarne energetske struje koje teku kroz meridijane su negativno entropijske magnetne prirode (energije negativnog prostora/vremena).15

Te magnetne struje, koje teku kroz akupunkturne meridijane, indukuju sekundarna energetska polja na nivoima fizičkih tkiva. Uticaji tih sekundarnih električnih polja, koja su povezana sa akupunkturnim tačkama i sistemom meridijana, izmereni su instrumentima kao što je Motojamina AMI mašina i Dumitreskuov elektrografski skener.

Ta indukovana električna polja prevode se u interakcije DC struje između meridijana i mreže glijalnih ćelija. Mreža meridijana je povezana sa sistemom aksiatonalne rešetke, eterskom energetskom strukturom koja usmerava energije viših frekvencija ka fizičkom telu. Jedna ulazna tačka za te više energije pojavljuje se na taj način na mreži akupunkturnih tačaka i meridijana preko njene povezanosti sa eterskom aksiatonalnom rešetkom. Rešetka obezbeđuje pristupni put za organizujuće životne energije koje obezbeđuju i održavaju koherenciju unutar fizičko-ćelijske strukture. Ove fine magnetne struje stvaraju merljive promene u fizičko-ćelijskoj matrici, jednim

delom indukovanjem sekundarnih električnih polja. Ta električna polja dalje utiču na primarne bioelektrične procese koji se dešavaju na ćelijskom nivou.

Mreža glijalnih ćelija je deo DC strujnog/analognog sistema transmisije informacija koji učestvuje u bioelektričnim procesima ćelijske obnove koji smo videli na primeru fenomena struje povrede. Modifikovanjem okruženja energetskog polja glijalnih ćelija, sistem meridijana je u stanju da direktno utiče na bioelektronske sisteme rasta i obnove. Glijalna meridijanska mreža takođe koristi uticaj DC struje kako bi stvorila elektromagneto mikrookruženje oko nerava u telu. DC potencijal koji se prenosi glijalnim i Švanovim ćelijama energetski utiče na nerve koje okružuju stvaranjem naročitog mikroenergetskog uticaja na predsinaptičkim mestima. Ovi fenomeni električnog polja modulišu nervni odziv na stimulaciju i provođenje raznim promenama potencijala neuronske membrane. Dejstva DC polja pridodaju se hemijskim neuromodulatorima, i oni deluju u sprezi na predsinaptičkim nervnim membranama. Ukupni efekti hemijskih neuromodulacija, zajedno sa uticajem DC struje, vrše fina podešavanja digitalne transmisije koda akcionog potencijala. Prema tome, i hemijski i energetski faktori mogu uticati na sposobnost nerava da prenesu impulse bola do mozga.

Dijagram 22Akupunkturni put energije i neuroendokrina modulacija(str. 196 originalnog teksta)Stimulacija iglom Primarna magnetoelektrična poljaAkupunkturne tačke Akupunkturni meridijani Direktan uticaj na organeMreža glijalnih želija Spore DC promene u glijalnoj/perineuralnoj mrežiSekundarna električna polja i struje Promene u mikroelektričnom sinaptičkom prostoruPromene električnog potencijala neuronske membraneNeuronsko pražnjenjeOslobađanje neurotransmitera u sinapsiPromene brzine okidanja akcionog potencijalaPromene u toku informacija (ometen protok poruka o bolu)Direktni glijalni puteviHipofizaDrugi neuromodulatoriEndorfini

Kroz akupunkturnu mrežu meridijana, energija či se prevodi u promene DC struje, koje se tada sporo prenose duž perineuralnih puteva kroz glijalnu mrežu. Na nivou mozga, te promene DC potencijala povezane su i sa neurohemijskim mehanizmima (npr. lučenjem endorfina) koji mogu da prethode ili se poklapaju sa promenama akcionog potencijala svakog neurona. Neurohemijsko lučenje endorfina, za koji je poznato da je aktivan po čitavom telu, sugeriše veliki broj mogućih hormonskih uticaja akupunkture na čitavo telo, mimo jednostavnih promena u brzini okidanja

neurona. Hormoni hipofize, kao što su endorfini i slični peptidi, obično se distribuiraju kroz krvotok. Odatle, ovi moćni hormoni utiču na mnoge ćelijske sisteme.

Na taj način, endorfini nisu krajnja tačka, već su posredni učesnik u kompleksnom energetskom sistemu tela. Oni imaju učinak koji se može pratiti u smislu konvencionalnih analiza, kao što se brzina okidanja neurona u kičmenoj moždini može empirijski proučavati pomoću mikroelektroda kojima se mere indirektni efekti akupunkturne stimulacije. Neurohemijske i električne promene koje se dešavaju u nervnom sistemu predstavljaju sekundarne efekte i nisu glavni događaj. One su objektivna potvrda nevidljivog energetskog procesa, ali nisu konačni odgovor koji objašnjava akupunkturne uticaje. Akupunktura prvenstveno funkcioniše sa finotvarno-energetskog nivoa koji dalje utiče na mrežu fizičkih nerava. Pored uticaja akupunkture na nerve, ona ima višestruke terapeutske efekte na druge ćelijske komponente fiziologije, koje se teže mere aktuelnim medicinskim postupcima.

Sistem akupunkturnih meridijana kao terapeutska međuveza: povratak konceptu lečenja energijom

Sve prethodne studije o akupunkturnoj analgeziji uključivale su klasičnu stimulaciju iglama na akupunkturnim tačkama kako bi se postigli željeni terapeutski efekti. Ovo je najstarija vrsta akupunkture koja se i danas primenjuje u Kini. Zajedno sa akupunkturnim iglama, spaljivanje mokse je akupunkturna tehnika koja dodatno uvećava efikasnost terapije. Drevni Kinezi su otkrili da spaljivanje male količine autohtone biljke koja se zove “moksa” direktno na akupunkturnoj tački, ili na drugom kraju zabodene akupunkturne igle, izgleda da povećava efikasnost terapije.

Skori tehnološki napredak ovog drevnog sistema uključuje i primenu slabih električnih struja na akupunkturnim iglama kako bi se povećao njihov učinak. Pokazalo se da razne modifikacije pulsirajuće električne struje povećavaju terapijske efekte, u zavisnosti od frekvencije, amplitude, i prirode ritmičkog pulsiranja primenjene struje.

Pored konvencionalne primene akupunkturnih igala na akupunkturnim tačkama, široki spektar energetskih stimulacija se pokazao kao efikasan u stvaranju sličnih terapeutskih promena preko mreže meridijana. Jedna od metoda koji smo već razmatrali je pulsiranje visoko- ili niskofrekventnih električnih struja u meridijanima preko površinskih elektroda koje dodiruju kožu na akupunkturnim tačkama (ovaj metod smo nazvali “elektrostimulacija”). Pored električne stimulacije, efikasna je i jednostavna masaža prstima, poznata pod nazivom “akupresura”, iako ova tehnika ima slabije dejstvo od stimulacije iglama.

Brojni drugi energetski pristupi su primenjivani sa različitim terapijskim uspehom. Dr Irving Ojl iz Kalifornije imao je uspeha u lečenju različitih poremećaja primenom tehnike koju on naziva sonopunktura,16 koja podrazumeva primenu ultrasonične stimulacije na klasičnim akupunkturnim tačkama. Dr Ojl je primenio sonikator, uređaj koji koristi specijalni kristalni pretvarač koji je u stanju da usmeri visokofrekventne zvučne talase na malu površinu kože u zoni akupunkturne tačke. Dr Ojl je tvrdio da je primenom sonopunkture imao uspeha u lečenju različitih bolesti od anksioznih reakcija, alergijskih dermatitisa, dismenoreje, i bola u donjem delu leđa. Drugi praktičari postigli su slične uspehe primenom ove tehnike, koja je znatno manje invazivna od metoda koji podrazumeva zabadanje igala.

Sovjetski rad na tehnici koju su nazvali “laseropunktura” predstavlja možda najinventivniji pristup stimulaciji akupunkturnih tačaka. Laseropunktura podrazumeva usmeravanje laserskih zraka male energije na akupunkturnu tačku. Zraci ne prodiru fizički kroz kožu, što bi se moglo zaključiti iz naziva tehnike. Ruski istraživači primenjuju ovu tehniku kako bi eksperimentalno tretirali hipertenziju, upalne bolesti utrobe, i poremećaje zglobova i metabolizma.17 Drugi izveštaji pokazuju da su sovjetski stručnjaci imali uspeha u prekidanju epileptičnih grčeva usmeravanjem laserskih zraka na akupunkturnu tačku na gornjoj usni na samom početku napada.

Primenom laseropunkture postignuti su interesantni rezultati u tretiranju facijalne paralize kod dece. Istraživači su upoređivali električna merenja voltaže na akupunkturnim tačkama desne i leve strane lica. Kod facijalne paralize, otkrivena je razlika u električnoj ravnoteži između dve strane lica, slično rezultatima koje je Motojama dobio upotrebom svoje AMI mašine. Otkriveno je da primena laserskog tretmana na tačkama koje su imale različita merenja, i normalizacija voltaže meridijana doprinose izlečenju paralize.18

Određeni sovjetski naučnici kao što je dr Viktor Injušin, otišli su korak dalje, i koristili su Kirlijanove telesne skenere pre i posle stimulacije helijumsko-neonskim laserima, kako bi procenili energetsko stanje akupunkturnih tačaka pre i posle tretmana. Ovo istraživanje podseća na rad Dumitreskua sa elektronografskim skeniranjem, ali Rusi su otišli još dalje primenjujući tehnologiju zasnovanu na Kirlijanovom radu kako bi ocenili i dijagnostičke i terapijske efekte.

U smislu terapijskih rezultata, laseropunktura se pokazala kao još efikasnija od klasične stimulacije iglama ili električne stimulacije akupunkturnih tačaka. Brojni američki i italijanski istraživači takođe počinju da istražuju terapeutske prednosti ove jedinstvene vrste akupunkture.

Laseropunktura i sonopunktura su dva zaista jedinstvena terapeutska pristupa zato što se zasnivaju na korišćenju čistih energetskih frekvencija svetla i zvuka u lečenju ljudskih bolesti . Energije ova dva pristupa, usmerene na akupunkturne tačke ostvaruju konačne fiziološke efekte tako što pomeraju prirodni tok finotvarnih energija kroz meridijane.

Tokom procesa akupunkturne stimulacije koji vodi do konačnog fiziološkog ishoda, dolazi do značajnog pretvaranja signala duž energetskih kanala. Posredni sproredni proizvodi prevođenja signala, od DC strujnih promena na akupunkturnim tačkama do lučenja hormona, mogu lekarima otvoriti put za posmatranje aspekata fiziologije i patologije organa.

Videli smo da se na brzinu okidanja nerava može uticati akupunkturom kao i izlučivanjem hormona hipofize kao što je endorfin. Ovo su efekti koje zvanične medicinske tehnike mogu lako da detektuju i izmere. Mnogo osetljiviji i korisniji pristup sastoji se u posmatranju električnih polja i struja koje su sekundarno povezane sa sistemom meridijana. Merenje promena električnih parametara na akupunkturnim tačkama pomoću instrumenata kao što je AMI mašina i skeneri zasnovani na Kirlijanovom radu, konačno će dokazati kao dijagnostički pristupi budućnosti. Kao što ćemo videti u sledećim poglavljima, te tehnologije će pružiti osetljive informacije o fiziološkom statusu ljudskog organizma, kao i smernice za praćenje različitih vrsta terapija.

Zato što su primarne energije koje teku kroz meridijane finotvarno-energetske prirode, električni parametri na akupunkturnim tačkama pružaju najbliže moguće indirektne informacije primenom

konvencionalnih instrumenata današnjice. Primenom ovih novih dijagnostičkih sistema bićemo u mogućnosti da bolje razumemo mehanizme i prednosti mnogih vrsta finotvarno-energetskih terapija koje mogu biti efikasne u lečenju ljudskih bolesti. Tek temeljnijim istraživanjem fizičko-eterske međuveze, što je omogućeno merenjima sistema akupunkturnih meridijana, medicina će polako napredovati u pravcu finotvarno-energetske orijentacije u dijagnostici i lečenju.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Kineska medicina posmatra ljudsko telo kao mikrokosmos unutar makrokosmosa univerzuma. Stoga, principi koji određuju tok energije kroz univerzum primenjuju se na ljudski energetski sistem.2. Kinezi smatraju da je stanje univerzuma promenljiva, dinamička ravnoteža između polarnih suprotnosti u prirodi, koje su oni okarakterisali u njihovoj suštini kao jin i jang. Pravi balans sila jina i janga u mikrokosmosu ljudskog tela je kritičan za postizanje i održavanje zdravlja.3. Akupunkturne tačke predstavljaju prilazne tačke koje omogućavaju energiji da iz energetskih polja u okruženju struji u finotvarna polja eterskog i fizičkog tela. Akupunkturne tačke se mogu naći na koži zahvaljujući njihove osobine niskog električnog otpora, tj. visoke provodljivosti, koja je u skladu sa njihovom ulogom kao portala za ulaz energije u telo.4. Či, hranljiva finotvarna životna energija, apsorbuje se iz okoline na akupunkturnim tačkama preko sistema meridijana. Sistem meridijana je grubo podeljen na dvanest glavnih parova meridijana koji isporučuju energiju glavnim organima u telu.5. Prema kineskoj filozofiji, protok energije či kroz dvanaest parova meridijana odvija se kroz izvesne jasno definisane cikluse koji odražavaju principe u prirodi. Ti ciklusi stvaranja i destrukcije slikovito prikazuju način na koji energija či postepeno protiče kroz meridijane, a na taj način i do organa u telu, tokom perioda zdravlja i bolesti.6. Protok energije či kroz meridijane uslovljen je bioritmom. Protok energije či kroz određeni meridijan uvek je najveći u određenom delu dana ili noći. Poznavanje ovog rasporeda može da pomogne lekarima pri utvrđivanju koji je najpogodniji trenutak za tretiranje određenog meridijana primenom akupunkturnih terapija. Takođe, ovaj protok životne energije, uslovljen dobom dana, može biti faktor koji doprinosi fiziološkim fenomenima na koje veoma utiče doba dana.7. Akupunkurni sistem isporučuje či do organa kroz parove meridijana od kojih se jedan nalazi na levoj a jedan na desnoj strani tela. Kada dođe do oboljenja organa, ili kada je pojava bolesti samo pitanje vremena, par meridijana koji ispručuju energiju organima demonstrira električni poremećaj ravnoteže između dve strane tela.8. Takav poremećaj u glavnim telesnim organima uslovljen oboljenjem može se detektovati primenom dijagnostičkih sistema kao što je AMI mašina, kompjuterizovani instrument koji električno meri i upoređuje krajnje akupunkturne tačke svakog glavnog para meridijana.9. Elektrografski snimci tela pokazuju da akupunkturne tačke sijaju kada su meridijani sa kojima su u vezi van ravnoteže, što ih čini alternativnim dijagnostičkim metodom za detekciju bolesti.10. Stimulacija akupunkturnih tačaka izaziva promene u nervnom sistemu (npr. lučenje endorfina i otklanjanje bola) budući da meridijani indirektno utiču na nervne puteve u telu. Takve promene na nervima uslovljene akupunkturom posredovane su fluktuacijama energetskog polja u blizini nerava i glijalnih ćelija koje ih okružuju.

11. Sistem akupunkturnih meridijana je i dijagnostička i terapeutska međuveza. Energetske promene u sistemu meridijana mogu se meriti preko akupunkturnih tačaka u cilju detektovanja bolesti. S druge strane, energija se može uvesti u sistem meridijana kako bi se izazvalo lečenje bolesti putem različitih terapeutskih pristupa, uključujuči stimulaciju akupunkturnih tačaka pritiskom prstiju, iglama, električnom strujom, zvučnim talasima i laserskom svetlošću.

VI Poglavlje

Novi pogledi na dosada neviđeni svet: razvoj tehnologije finotvarne energije

Kao što smo videli u prethodnim poglavljima, ljudi su višedimenzionalni organizmi. Posmatrano iz drugog ugla, više različitih frekvencija svesti postoji u jednoj ličnosti. Vidljiva fizička i nevidljiva viša tela ljudskih bića povezana su kompleksnim sponama. Posmatranja nadarenih vidovitih osoba su pomogla mnogim duhovno orijentisanim istraživačima da razumeju finotvarnu energetsku anatomiju, međutim skeptični naučni krugovi su takve podatke često odbacivali. Mogućnost promene mehanističkog stanovišta savremenih i budućih fizičara zavisiće od razvoja instrumenata koji će omogućiti našim fizičkim čulima da percipiraju finotvarne energije ovog nevidljivog sveta. Alati koji će pomoći razumevanju finotvarno-energetske anatomije već postoje u današnje vreme. Većina zapadnjačkih naučnika diskvalifikuje ili odbacuje saznanja o postojanju i primeni ovakve opreme. U smislu još boljeg upoznavanja finotvarno-energetskih dijagnostičkih sistema, počećemo sa detaljnijim istraživanjem sistema meridijana u ljudskom telu.

Dijagnostički sistemi zasnovani na meridijanima: Hanemanova saznanja dopunjena novim tehnologijama

Kako je pomenuto u prethodnom poglavlju, fizičko-eterska međuveza je jedna od važnih veza sa energijama viših dimenzija. Ova međuveza predstavlja energetski sistem koji održava delikatni balans između našeg fizičkog i naših finotvarnih tela. Akupunkturne tačke su fizički najpristupačniji deo fizičko-eterske međuveze. Dokazano je da električne karakteristike meridijana, merene na akupunkturnim tačkama, sadrže važne informacije o stanju unutrašnjih organa tela.

Ove finotvarne energije koje protiču kroz meridijane nisu električne prirode, ali mogu da indukuju električna polja i struje usled svojih magnetnih osobina. Ova energija, koju Kinezi nazivaju či, zapravo je manifestacija životne sile koja pokreće i napaja sve žive sisteme. Energija či je negativno-entropijske prirode. Ona usmerava organizam ka stanju povećanog uređenja i povećanja ćelijske energetske ravnoteže. Kada je protok energije od određenog organa u prekidu ili je poremećen, dolazi do ćelijskih poremećaja. Mogućnost merenja elektromagnetnih poremećaja u sistemu meridijana i detektovanje poremećaja ravnoteže toka energije či,

omogućava otkrivanje ćelijske patologije u određenoj oblasti tela i daje uvid u buduće poremećaje organskih struktura.

U poslednjih nekoliko godina, razvijeni su brojni dijagnostički sistemi koji koriste ove energetske informacije meridijana. Jedinstveni sistem koji omogućava da se električne informacije povezuju sa akupunkturnim tačkama jeste Motojamina AMI mašina1 koju smo pomenuli u petom poglavlju. Primenom elektroda koje se postavljaju na krajnje (seikecu) akupunkturne tačke dvanest parova meridijana, AMI mašina je u stanju da uporedi električnu ravnotežu između desne i leve strane tela. AMI kompjuter analizira električne razlike između desnog i levog meridijana koji obezbeđuju dotok energije do istog unutrašnjeg sistema organa. Upoređivanjem stepena električnog poremećaja ravnoteže između dva meridijana, AMI mašina je u stanju da obezbedi detaljne informacije o energetskoj neravnoteži u fizičkom telu. Akupunkturne tačke sa poremećajem električne ravnoteže, dijagnozirane AMI mašinom, čini se da odražavaju prisustvo ili skoru pojavu bolesti u organima koji su povezani sa ispitivanim meridijanima.

Motojamina AMI mašina obezbećuje nam jedinstvenu mogućnost za posmatranje i merenje finotvarno-energetskih tokova koji organizuju i ishranjuju fizičke biosisteme ćelijskog rasta i obnove. Te finotvarne energije prosleđuju informacije iz eterskog tela. Pored tih eterskih energija postoji posredna veza sa proticanjem informacija od viših finotvarnih tela nadole ka fizičkom ćelijskom nivou. Ranije je pokazano da Kirlijanove fotografske studije efekta fantomskog lista i rad dr Harolda Bura2 sa električnim poljem koje okružuje biljke i životinje potvrđuju postojanje eterskog tela. (Etersko telo je matrica holografske energije koja daje strukturne informacije za ćelijske sisteme fizičkog tela.) Iako ćelije tela imaju jedinstvene enzimske kontrolne sisteme za samoodržavanje i replikaciju, njima upravlja energetska forma više frekvencijske prirode.

Finotvarna priroda eterske (i drugih) energija koje utiču na fizičku ćelijsku mrežu onemogućava lako merenje ovih energija aktuelnom tehnologijom. Kako ove energije imaju posebne magnetne karakteristike (pogledati četvrto poglavlje i teoriju negativnog prostora/vremena),3 u mogućnosti su da indukuju sekundarno električno polje i struje. Iako se merenje primarnih finotvarnih energija pokazalo kao vrlo teško, njihovi sekundarni električni fenomeni se lakše mogu nadgledati. Merenje DC struje na akupunkturnim tačkama na telu omogućava prikupljanje biološki značajnih informacija o energetskom stanju organizma. Električnim praćenjem stanja akupunkturnih tačaka i meridijana, moguće je pristupiti specijalizovanom internom bioenergetskom kolu koje povezuje eterska i fizička energetska polja.

Vidovnjačka istraživanja ukazuju da bolest prvo počinje na eterskom i višim frekvencijskim nivoima. Ako je to tačno, tada znaci bolesti mogu biti viđeni na eterskom telu pre nego što se pojave na fizičkom telu. Idealno bi bilo detektovati bolest u dovoljno ranoj fazi kako bi lekar svojom intervencijom mogao da spreči da se bolest fizički manifestuje na ćelijskom nivou. Već smo ustanovili da meridijani prenose biološke informacije sa eterskom osnovom. Kako promene na eterskom telu prethode manifestaciji fizičke bolesti, tehnologije elektro-akupunkture mogu nam zapravo omogućiti merenje finotvarno-energetskih poremećaja ravnoteže koji prethode fizičkoj bolesti. Takođe, iste te tehnologije mogu otkriti bolest u fizičkom telu koja je previše fina da bi bila detektovana konvencionalnim laboratorijskim testovima.

Pojednostavljeno gledano, moguće je indirektno pratiti tok vitalnih energija do unutrašnjih organa pomoću sistema kao što je AMI mašina u smislu ispitivanja zdravlja struktura određenih

organa kao što su srce, pluća ili bubrezi. AMI mašina upoređuje električnu simetriju desnih i levih meridijana kako bi se dobile informacije koje prikazuju poremećaje ravnoteže sistema organa u telu. Motojamin kompjuter može precizno da pokaže koji organi su oboleli, ali ne može da identifikuje o kojoj bolesti se tačno radi. Međutim, postoje razne tehnologije bazirane na meridijanima, koje se mogu koristiti za dobijanje detaljnijih fizioloških informacija o snazi, slabostima i specifičnim bolestima koje utiču na fizičko telo.

U poslednje vreme, kod lekara i zubara sve je popularniji uređaj koji se naziva dermatron ili Volova mašina. Prototip ovog sistema razvio je nemački fizičar dr Rajnhard Vol.4 Ova tehnika takođe se naziva EAV («Electroacupunture According to Voll» – elektroakupunktura prema Volu). Umesto praćenja jednog para krajnjih akupunkturnih tačaka meridijana pomoću daljinskog kompjuterskog merenja, kao što je slučaj kod AMI mašine, Volov uređaj omogućava merenje električnih parametara bilo koje akupunkturne tačke na telu. Dermatron je opremljen sa ručnom električnom sondom koju lekar može postaviti iznad bilo koje akupunkturne tačke koju želi da ispita. Pacijent u jednoj ruci drži mesingani cilindar, koji je žicom povezan sa Volovim uređajem. Držanjem tog cilindra, pacijent zatvara električno kolo kada lekar sa metalnim vrhom sonde dodirne akupunkturnu tačku. Sonda prenosi električne informacije u mikrovoltima od akupunkturne tačke do Volove mašine, gde se one očitavaju na naročitoj vrsti voltmetra.

Tokom Volovih prethodnih istraživanja određene norme su ustanovljene za svaku akupunkturnu tačku. Za razliku od AMI mašine, Volov uređaj se koristi za istraživanje parametara svake posebne akupunkturne tačke umesto dosadašnjeg upoređenja električne simetričnosti parova akupunkturnih tačaka jedne grupe meridijana. Električna vrednost u milivoltima svake akupunkturne tačke odražava energetski nivo organa sa kojim je taj meridijan u vezi. Pravac električne devijacije od norme može biti veoma važna za prirodu problema u slučaju svakog meridijana. Na primer, vrednost milivolta na akupunkturnoj tački koja je manja od normale može biti uzrokovana degenerativnim oboljenjem sistema organa ili stanjem koje izaziva nisku opštu vitalnost. Sa druge strane, visoka ili normalna vrednost voltnog očitavanja na akupunkturnoj tački može biti indikacija pritajenog upalnog procesa. Dalje informacije mogu o akutnoj ili hroničnoj prirodi bolesti mogu se dobiti određivanjem brzine odziva akupunkturnih tačaka na električnu stimulaciju Volovim uređajem. Kada je dermatron podešen za tretman, onda je u stanju da isporuči struju određene voltaže do određene oslabele akupunkturne tačke i njenog meridijana. Sposobnost meridijana da primi i zadrži struju zavisi od nivoa hroničnosti bolesti. Osobe koje pate od nekih blažih oboljenja ili nešto slabije vitalnosti mogu poboljšati svoje stanje stimulacijom oslabelih akupunkturnih tačaka električnom sondom dermatrona. Kod osoba sa ozbiljnijim i hroničnim bolestima nemoguće je doći do pozitivnih rezultata u kratkom vremenskom priodu.

Pored mogućnosti otkrivanja obolelog organa, EAV sistemi mogu da odrede vrstu i stepen disfunkcije određenog organa zahvaćenog oboljenjem. Istraživači koji su radili sa Volovom aparaturom tvrde da su otkrili povezanost određenih akupunkturnih tačaka duž meridijana organa i njihov udeo u funkcionisanju organa sa kojima su u vezi. Uzećemo za primer meridijan koji prenosi energiju či do pankreasa. Među akupunkturnim tačkama raspoređenim duž meridijana koji ide do pankreasa, nalaze se specifične tačke koje odražavaju funkcionalni status pojedinačnih enzimskih sistema pankreasa. Jedna akupunkturna tačka na meridijanu pankreasa odražava stanje enzima proteaze (razlagači proteina) koje luči pankreas. Druge tačke na istom meridijanu odražavaju funkcionalni integritet različitih enzima kao što su lipaze (razlagači masti).

Analiziranjem voltnih vrednosti sa svaku akupunkturnu tačku duž meridijana, mogu se dobiti detaljne informacije o mnogim parametrima funkcionisanja organa.

U sledećem primeru pokazaćemo kako ove dve tehnologije zasnovane na meridijanima mogu biti iskorišćene za neinvanzivno dijagnostikovanje uzročnika gubitka telesne težine usled poremećaja sposobnosti apsorpcije na zidovima creva. Standardni X-zraci i biopsija crevnog trakta mogu otkriti normalnu crevnu mukozu. Motojamina AMI mašina bi registrovala poremećaj u funkcionisanju pankreasa detekcijom asimetričnih električnih očitavanja sa desnog i levog meridijana pankreasa u telu pacijenta. Ali AMI aparatura ne može da nam kaže šta tačno nije u redu sa pankreasom. Primenom Volovog uređaja za fino dijagnostikovanje, moguće je tačno markirati određeni problem u produkciji lipaze u pankreasu, važne komponente u varenju i apsorpciji masti.

Volova mašina omogućava da se na vrlo detaljan način obavi pregled energetskog funkcionisanja različitih organa. Energetske informacije mogu biti u obliku previše male ili previše velike električne energije meridijana. Ovaj prvi korak može biti ključan za otkrivanje prisustva degenerativnih ili upalnih procesa u organu koji se ispituje. Priroda i stepen disfunkcije mogu se dalje ispitivati merenjem različitih tačaka na istom meridijanu. Iako je za ispitivanje Volovom mašinom potrebno više vremena nego za ispitivanje AMI mašinom, ona može da pruži znatno detaljniji uvid u funkcionisanje organa.

AMI mašina je verovatno podesnija za ispitivanje veće populacije, zato što je jednostavnija i brža. To je idealni neinvazivni sistem koji se može koristiti za otkrivanje akutne ili hronične bolesti u telesnim organima. Sa druge strane, određeni organi za koje je AMI mašinom otkriveno da su u stanju poremećaja energetske ravnoteže mogu biti detaljnije ispitani pomoću EAV sistema. Sekvencijalno testiranje akupunkturnih tačaka različitih sistema organa pomoću Volove mašine je procedura koja traži više vremena, izuzev u slučajevima vrlo iskusnih praktičara. Dobijene informacije, međutim, daju dublji uvid u energetsku fiziologiju ljudskog bića.

Volova mašina je u stanju da nas odvede dalje od dijagnoze poremećaja nivoa energetske ravnoteže u određenom sistemu. Često je u stanju da otkrije prave uzročnike energetske disfunkcije, kao i potencijalne lekove za otkriveni poremećaj. Volova mašina može da sprovede takvu vrstu analize zahvaljujući biološkoj rezonanciji.

Rezonancija je fenomen koji se pojavljuje u mnogim prirodnim pojavama. Na nivou atoma, znamo da elektroni kruže oko jezgra u energetski definisanim orbitama. Da bi elektron prešao sa niže na višu orbitu, neophodna je određena količina energije specifičnih frekvencijskih karakteristika. Za prelaz sa jednog nivoa na drugi elektron će prihvatiti samo energiju odgovarajuće frekvencije. Ako se elektron spusti sa više na nižu orbitu, on će zračiti energiju te iste frekvencije. Ova tražena atomska frekvencija naziva se “rezonantna frekvencija”. Fenomen rezonancije iskorišćen je u MRI i EMR sistemima skeniranja koje smo razmatrali u trećem poglavlju. Atomi i molekuli imaju specijalne rezonantne frekvencije koje će pobuditi samo energije vrlo određenih vibracijskih karakteristika. Na primer, pevač koji je u stanju da razbije vinsku čašu svojim glasom tonom visoke amplitude, postiže to pevajući u tačno određenoj rezonantnoj frekvenciji stakla čaše.

Drugo objašnjenje rezonancije možemo naću u fenomenu razmene energije između dva podešena oscilatora. Uzmimo za primer dve perfektno naštimovane Stradivarijusove violone postavljne na suprotne krajeve male sobe. Ako aktiviramo žicu E na violini, pažljivi posmatrač će primetiti da će žica E sestrinske violine takođe zatrepereti i “zapevati” u harmoniji. Ovo se dešava zato što su žice E na violinama pažljivo naštimovane i reaguju na tačno određenu frekvenciju. Žice E mogu prihvatiti E frekvenciju zato što je to njihova rezonantna frekvencija. Žice E na violinama su nalik elektronima u atomu. One će vibrirati samo ako su izložene energiji svoje rezonantne frekvencije.

U drugom poglavlju, razmatrali smo primenu homeoterapije iz energetske prespektive rezonancije. Ustanovili smo da homeopatski lekovi sadrže energetsku esenciju biljke ili druge supstance od koje su napravljeni. Energetska esencija homeopatskog leka nosi sa sobom finotvarno-energetski pečat određene frekvencije. Zadatak iskusnog homeopatskog praktičara je da poklopi frekvenciju homeopatskog leka sa energetskom frekvencijom koja je potrebna bolesnom pacijentu. Bolest, iz homeopatske i energetske vizure predstavlja poremećaj energetske ravnoteže ljudskog organizma u celini. Energetski nivo fizičkog tela predstavlja odraz dominantne frekvencije sa kojom ono rezonira. Iako energetski nivo kod ljudi varira iz trenutka u trenutak i iz dana u dan, fizičko telo vibrira mahom na određenoj frekvenciji. Postoje mnogi faktori koji doprinose ukupnom frekvencijskom izrazu fizičkog (eterskog) tela.

Ljudski kompleks uma/tela/duha predstavlja holistički izraz i ukupni geštalt širokog dijapazona interaktivnih energetskih sistema. Ti energetski faktori uključuju bioenergetske struje ćelijske poluprovodljivosti, kao i fine magnetne struje primarnog toka meridijana. Struje meridijana su na neki način izraz mnogih viših frekvencijskih energetskih uticaja.

Konačni energetski izraz bolesti na fizičkom nivou zasniva se na uticaju dva centralna faktora. Ključni faktori su otpornost domaćina i štetni uticaji iz okoline. Negativni faktori iz okoline mogu biti virusi, bakterije, gljive i protozoe, kao i nevidljiva radijacija i toksične hemikalije. Ovi štetni efekti radijacije mogu biti izazvani toksičnim dozama elektomagnetne energije u širokom opsegu frekvencija (prekomerno izlaganje X-zracima, mikrotalasima, UV zracima, i radarskim zracima). Toksične hemikalije mogu biti kancerogeni, korozivni agensi, razne otrovne hemikalije, kao i supstance iz okruženja koje izazivaju idiosinkretične senzitivne reakcije u telu određenih osoba. Ova poslednja kategorija supstanci predmet je detaljnog istraživanja u oblasti kliničke ekologije.

Pokazalo se da otpornost domaćina ima još veći značaj u određivanju uzroka bolesti. Ključni faktor koji utiče na sposobnost osobe da se brani od napada gorepomenutih štetnih uticaja čini opšti energetski nivo i vitalnost organizma. Osoba koja je u stanju slabosti iz bilo kojeg razloga, biće daleko podložnija oboljenjima kada se nađe izložena negativnim uticajima sredine. Opšta vitalnost osobe predstavlja indirektan odraz nivoa funkcionisanja imunog sistema organizma. Imuni sistem igra najvažniju ulogu u odbrani ljudskog organizma od bolesti. On je u stanju da prepozna molekularne elemente organizma i da ih razlikuje od stranih proteina na telesnim membranama. Prepoznavanjem i eliminisanjem svih stranih supstanci, imuni sistem nadzire i uništava potencijalno opasne viruse, bakterije i gljive, čak i ćelije raka. Međutim, ako je imuni sistem oslabljen onda telo kao celina postaje podložnije oboljevanju usled izlaganja negativnim uticajima. Normalno funkcionisanje imunog sistema takođe može biti ugroženo usled negativnih uticaja koji oslabljuju telo kao što su stres, depresija, izgladnjivanje i hronične bolesti. Kada je

telo na zdravom energetskom vibracijskom nivou, manji napadi virusa lako se neutrališu u telu. Kod osobe sa poremećajem energetske ravnoteže, samim tim i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, ovo isto izlaganje virusu može dovesti do ozbiljnog virusnog oboljenja. Dobro je poznato da depresija, fizički stres, toksične hemikalije i nedostatak hrane mogu nepovoljno da utiču na odbrambeni sistem tela.

Sa energetskog stanovišta, kada je ljudsko telo oslabljeno ili mu je poremećena ravnoteža, ono osciluje na drugoj, manje harmoničnoj frekvenciji nego kada je u zdravom stanju. Ova nepravilna frekvencija odražava opšte stanje ćelijske energetske neravnoteže u fizičkom telu. Kada oslabljena osoba nije u stanju da promeni svoj energetski nivo na željenu frekvenciju (koja imunom sistemu omogućava normalno funkcionisanje), potrebna je određena doza finotvarno-energetske pomoći. Ako ova ista osoba dobije potrebnu dozu energetske frekvencije, to omogućava ćelijskom bioenergetskom sistemu da rezonira na pravom vibracijskom nivou, omogućavajući odbranu od toksičnih uticaja i bolesti. Ovaj finotvarno-energetski podsticaj specifične frekvencije omogućava da se fizičko telo i njegovi bioenergetski sistemi vrate na novi nivo homeostaze. Davanje neophodnog finotvarno-energetskog podsticaja u vidu pravog homeopatskog leka jedan je od ključnih principa homeopatske prakse.

Homeopatija se razvila oko sistema empirijskih frekvencijskih poklapanja zasnovanih na tehnikama koje je otkrio Semjuel Haneman. Hanemanov homeopatski sistem polako su usavršavale generacije različitih homeopatskih lekara inovatora. Homeopatski pristup sastojao se u pronalaženju leka koji će kod zdrave osobe izazvati simptome koji se poklapaju sa kompleksom simptoma koje ima bolesna osoba. Do izlečenja je dolazilo ako je pacijent dobijao potrebnu količinu energije odgovarajuće frekvencije. Često je konačno izlečenje bilo propraćeno pojavom simptoma koji se nazivaju “kriza lečenja”. Ova kriza pokazuje da telo rezonira sa potrebnom energetskom frekvencijom, i da se ključni simptomi oslobađanja od toksičnosti postepeno pojačavaju. Samo tačno frekvencijsko poklapanje između pacijenta i leka će dovesti do izlečenja, u skladu sa principom rezonancije, biološki sistemi će prihvatiti samo određene rezonantne frekvencije koje će omogućiti sistemu da se pokrene ka novom nivou energetske organizacije i funkcionisanja.

Tokom istorije homeopatije, ideja o frekvencijskom podudaranju je bila nepoznata. Tako praktičari homeopatije nisu uzimali u obzir merenje energetskih frekvencija koje povezuju oboljenje sa lekom. Tehnologije zasnovane na meridijanima, uključujući Volovu mašinu, omogućavaju ispitivanje efikasnosti leka za određenu bolest putem poklapanja energetskih frekvencija. Ovo poklapanje se postiže na Volovoj mašini primenom principa rezonancije.

Na Volovu mašinu je priključena mala, kružna, metalna platforma (negde se naziva saće) na kojoj su probušene cilindirične rupe. U svaku rupu može se staviti mala ampula sa lekom koji se testira. Ova metalna ploča se povezuje sa Volovom mašinom pomoću električnih žica. EAV istraživači su otkrili da supstanca koja se postavi na metalnu ploču postaje deo energetskog kola Volove mašine. Kada EAV praktičar prvi put dodirne akupunkturnu tačku sondom radi merenja energije, to inicijalo merenje se obavlja sa praznom metalnom pločom kako bi se ustanovilo osnovno stanje meridijana. Pošto se obave inicijalna merenja, apsolutni rezultat u mikrovoltima lekaru daje uvid u električno stanje akupunkturne tačke i odgovarajućeg meridijana, tj. da li su oni u normalom stanju ili u stanju poremećene energetske ravnoteže.

Ako se ustanovi da je akupunkturna tačka van ravnoteže, lekar može postaviti različite homeopatske lekove na električnu ploču kako bi posmatrao promene električnog očitavanja akupunkturnih tačaka. Svaka supstanca koja se postavi na električnu ploču postaje deo energetskog kola. Veruje se da se određeni aspekti finotvarno-energetskog uticaja leka prenose preko žica, slično elektricitetu. Kod većine lekova postavljenih u energetsko kolo, dodatna električna akupunkturna očitavanja pokazaće značajne promene u odnosu na inicijalno merenje. Ipak, kada se na metalnu ploču postavi lek čija frekvencija se poklapa sa frekvencijom energetske neravnoteže kod pacijenta, dolazi do rezonancije, i do značajne promene koja se može konstatovati pri očitavanju akupunkturne tačke.

Primenom Volove mašine, pacijent se preko svog sistema akupunkturnih tačaka i meridijana povezuje sa potrebnom finotvarno-energetskom frekvencijom. Tada dolazi do rezonancije između pacijenta i kola na način sličan onom koji smo zapazili kod Kirlijanove opreme i fotografisanog subjekta. U slučaju Volove mašine, pojedinačne frekvencije se testiraju jedna po jedna postavljanjem malih količina supstance određene finotvarno-energetske frekvencije u kolo. Kod Kirlijanove fotografije, energetske frekvencije veštački se proizvode u generatoru električnih frekvencija. U oba slučaja, pacijent se izlaže određenoj energetskoj frekvenciji. Jedina energetska frekvencija koja ima dijagnostički značaj je ona koja rezonira sa relevantnom biološkom frekvencijom organizma koji se ispituje. Oba sistema mere varijaciju električnog učinka. Razlikuju se prvenstveno u načinu snimanja dobijenih rezultata. U slučaju Kirlijanove fotografije, rezultat se dobija slikanjem energetskih putanja elektrona na parčetu filma. U slučaju Volove mašine, rezultat se dobija snimanjem akupunkturnih tačaka voltmetrom. Oba sistema koriste fenomen rezonancije za dobijanje smislenih bioloških informacija o organizmu koji se istražuje.

Ranije smo pomenuli da je Volova mašina u stanju da demonstrira uzrok bolesti. Ovo se postiže testiranjem različitih vrsta homeopatskih bionozoda na platformi Volove mašine. Homeopatski lekovi se mogu napraviti od bilo koje supstance svejedno da li je to biljka, životinja ili mineral. U slučaju bionozoda, mala količina tkiva iz obolelog organa se usitni i iskoristi za pripremanje homeopatskog leka. U konačnom homeopatskom leku ne ostaju fizički molekuli, već samo energetska esencija tkiva i lokalni patogeni. Odsustvo fizičkih patogena kao što su bakterije i virusi u homeopatskom preparatu znači da bionozod nije u stanju da direktno prenese bolest na pacijenta koji uzima ovaj lek. (Pogledati drugo poglavlje o pripremi homeopatskih lekova). Ako je bolest izazvana određenom bakterijom ili virusom, tada samo njihov energetski odraz ostaje u bionozodu.

Kada određeni bionozod indukuje rezonantnu reakciju na akupunkturnoj tački, što će se pokazati pri merenju Volovom mašinom, može se zaključiti da je otkriven uzrok oboljenja pacijenta. Različite vrste bolesti koje potiču od bakterijskih infekcija mogu se dijagnostikovati pomoću Volove metode. Bionozodi se mogu pripremati od kultura svih vrsta bakterija. Na primer, postoji bionozod za bakteriju salmonele. Homeopatski Volov praktičar može da dijagnostikuje trovanje salmonelom bez obavljanja analiza krvi na sledeći način:

Lekar testira akupunkturne tačke duž meridijana koji pripadaju tankom i debelom crevu. Ako se otkrije poremećaj električne ravnoteže, lekar može da pređe na određivanje stepena hroničnosti bolesti. Ovo se postiže kroz pokušaj privremenog ispravljanja energetske disfunkcije. EAV praktičar koristi sondu kojom električno puni ili otupljuje poremećenu akupunkturnu tačku i odgovarajući meridijan. Akutne energetske smetnje u funkcionisanju meridijana lakše se

ispravljaju električnom stimulacijom od poremećaja hronične prirode. (Ovo je suviše pojednostavljeno objašnjenje.) Informacije koje se dobiju pomoću ove tehnike daju praktičaru smernicu da li se radi o akutnom ili hroničnom crevnom poremećaju.

Dalje, različiti bionozodi patogena na koje se sumnja pojedinačno se testiraju tako što se redom postavljaju na metalnu ploču. EAV istraživači su sastavili tabele patogena koji najčešće izazivaju energetske poremećaje određenih meridijana. Ako je salmonela patogen, postavljanje bionozoda pripremljenog od bakterije salmonele na metalnu ploču trebalo bi da izazove značajnu rezonantnu reakciju u električnom očitavanju meridijana kada se sonda ponovo postavi na poremećenu akupunkturnu tačku digestivnog trakta. Ova vrsta reakcije potvrđuje prisustvo patološke disfunkcije u tankom i debelom crevu čiji izazivač je bakterija salmonela.

Ukoliko dođe do značajne reakcije, to se potvrđuje ispitivanjem reakcije akupunkturnih tačaka na bionozode određene homeopatske jačine kako bi se pronašle prave amplitude frekvencijskog poklapanja između pacijenta i leka. Kada je tačna jačina leka pronađena, bionozod se pacijentu može dati u obliku pilule, podjezične tečnosti, ili intramuskularne injekcije. Tačno frekvencijsko poklapanje bilo bi potvrđeno brzom manifestacijom simptoma pacijenta po uzimanju homeopatskog leka.

Ova tehnika prilagođavanja homeopatskih lekova pacijentima pomoću Volove mašine dovela je od razilaženja u shvatanjima klasičnih homeopatskih praktičara i lekara novog tehnološkog doba. Pobornici klasičnih homeopatskih shvatanja ne veruju da ova vrsta tehnologije može da zameni stare metode poklapanja ključnih simptoma na koje se pacijenti žale sa lekovima navedenim u njihovoj Materia Medica (delu njihove standardne metodologije). Jedna od filozofskih razlika tiče se aspekta akutnog i hroničnog homeopatskog recepta. U tradicionalnoj homeopatiji, homeopatski lekovi za lečenje nekog akutnog stanja podrazumevaju davanje lekova za lečenje akutnih bolesti ili povreda. Hronični ili konstitutivni lekovi imaju veze sa ispitivanjem celokupnog životnog puta od rođenja osobe, uključujući specifične sklonosti, gadljivosti, mane i slabosti. Na taj način u sastavnim lekovima celokupna životna istorija pacijenta, razložena i fokusirana na ključni simptom upoređuje se sa odgovarajućim homeopatskim lekom. Homeopatski praktičari razlikuju jedinstvene tipove ličnosti po prijemčivosti na određene lekove kao odraz tog sveobuhvatnog modela mentalnih, emocionalnih i fizičkih simptoma.

U stvarnosti, Volov metod se bavi površnim nivoima energetske stratifikacije u organizmu. To znači da smo u stanju da nađemo homeopatske lekove primerene potrebama osobe na osnovu njenih najakutnijih simptoma poremećaja. Mnogobrojni Volovi praktičari su otkrili da određeni lek jednom može da izazove rezonantnu reakciju na akupunkturnoj tački, a da neki drugi put pri upotrebi tog leka izostane isti efekat. Razlozi ovog fenomena mogu biti povezani sa efektom “luka” ili “pečurke”.

Pri tretiranju pacijenta lekom čiji je sastav utvrđen upotrebom EAV sistema, određeni akutni simptomi pacijenta biće odmah ublaženi. Na ovaj način, kod pacijenata se može dogoditi da se vrate stariji simptomi koji su ranije naizgled bili otklonjeni. Ponovnim testiranjem pacijenta na Volovoj mašini otkriva se rezonantna reakcija sa lekom koji ranije nije davao nikakvih efekata. Dešava se to da je EAV praktičar u stanju da uspešno ljušti slojeve luka. Ljudska bića su sklona akumuliranju malih trauma i fizioloških povreda u svojim telima tokom životnog veka. Ako se te povrede produbljuju i nisu potpuno razrešene u vreme inicijalne traume, one se inkorporiraju u

energetsku strukturu osobe. U organizmu postepeno dolazi do stratifikacije nivoa povrede. Energetska dubina na kojoj se otkrivaju slojevi reaktivnog oklopa odražava vreme u životnoj istoriji osobe kada je povreda naneta. Kada Volova mašina otkrije lek koji neutralizuje akutne simptome ona skida prvi površinski sloj luka ili pečurke. Kada se akutni simptomi otklone, nešto stariji nivo energetske neravnoteže izbija na površinu i donosi stare simptome nekog ranijeg poremećaja. S obzirom da je Volov praktičar u stanju da skine sledeće slojeve poremećaja kod osobe ponovljenim homeopatskim tretmanom, on je u stanju da priđe bliže jezgru najdubljih poremećaja osobe (takozvanom srcu pečurke).

Ovaj terapeutski pristup ljuštenja slojeva poremećaja ponavljanjem tretmana homeopatskim lekovima može se sprovesti ili klasičnim homeopatskim prepisivanjem leka ili EAV testiranjem. Klasični intuitivni homeopatski praktičar mnogo puta je bio u stanju da vidi dalje od površinskih simptoma i da istraži dublju konstitutivnu prirodu osobe. Na taj način oni mogu da postignu više od Volove mašine u smislu otkrivanja pravih uzročnika poremećaja energetske ravnoteže unutar jedinke.

EAV i bolest uzrokovana sredinom: novi pogled na kliničku ekologiju

Volov uređaj ima veliki značaj za upoređivanje simptoma homeopatskih lekova sa simptomima pacijenata, ali njegova vrednost prevazilazi ovu vrstu primene. Tehnologije zasnovane na meridijanima mogu da otkriju mnogo o energetskom i fiziološkom stanju osobe sa više različitih gledišta. U ovim sistemima primenjuju se efekti rezonancije na akupunkturnim tačkama za ispitivanje širokog spektra energetskih poremećaja kod pacijenta. Jedna oblast koja pobuđuje sve više interesovanja je primena Volove tehnologije u istraživanju štetnih uticaja određenih agensa iz sredine. Studije koje se bave ovom tematikom deo su kliničke ekologije,5 oblasti nauke koja se brzo razvija.

Pioniri u ovoj novoj oblasti obavili su mnoga istraživanja kojima su pokazali da obične supstance iz sredine oko nas mogu da imaju neprimetne štetne efekte na ljude. Kada mislimo na štetne agense iz sredine koji nepovoljno utiču na ljude, uglavnom mislimo na toksični otpad i industrijske hemikalije. Odskora, pokazalo se da se na listi supstanci koje nepovoljno utiču na nas nalaze još mnoge druge supstance pored uobičajnih sporednih industrijskih proizvoda. S obzirom da se civilizacija široko industrijalizovala i tehnološki napredovala, ljudi su počeli da prihvataju život u okruženju koje je ispunjeno hemikalijama. Mnoga istraživanja štetnih efekata opasnih supstanci iz sredine fokusirala su se na kancerogene uticaje usled dugotrajnog izlaganja hemikalijama. Standradni metodi su se sastojali od izlaganja laboratorijskih životinja velikim dozama ispitivanih hemikalija u kratkom vremenskom periodu u nadi da će se tako simulirati biološki efekti dugotrajnog mikroizlaganja. Drugi testovi su uključivali merenje mutogenosti ispitivanih hemikalija i njihove moći da izazovu promene na hromozomima kod bakterija. Značaj ekstrapolacije ove vrste podataka na ljudska bića više puta je doveden u pitanje od strane različitih grupa.

Problem tradicionalnih naučnika pri ispitivanju štetnih fizioloških efekata hemikalija sastoji se u nemogućnosti merenja finih promena ljudskih bića. Određene hemikalije mogu izazivati fine poremećaje u ponašanju i mentalnoj sposobnosti. Određeni agensi mogu izazvati glavobolje,

bolove u telu, i druge neodređene simptome za koje se ne može reći da predstavljaju tendenciju ka nastanku ćelija raka.

Istraživanja radnika na polju kliničke ekologije su pokazala da su mnogi ljudi izloženi štetnom uticaju nepoznatih faktora u kući i na poslu, kao što su sintetička plastika i prirodni gas. Odnedavno se istražuju štetni efekti koje izazivaju određene supstance koje se nalaze u hrani. Boje za hranu, aditivi, i drugi sporni agensi nalaze se pod lupom istraživača i medija. Sve je očiglednije da danas postoje mnogi sintetički agensi u hrani koju jedemo, koji prirodno utiču na različite nepravilne fiziološke promene. Mnogi od tih štetnih efekata su fine prirode, i doktori ih, nemajući iskustva u ovoj oblasti, često ignorišu.

Što se tiče alergije na hranu, većina lekara priznaje samo fiziološki mehanizam koji uključuje klasične puteve imunog sistema koje posreduje IgE. IgE (imunoglobulin E) je naročita vrsta antitela koja izazivaju lučenje histamina i drugih alergijskih posredujućih supstanci iz mastocita kada su stimulisana određenim antigenom. Simptomi koji su najčešće izazvani alergijama na hranu posredovanim IgE-om poznati su simptomi poremećaja disanja, svraba i osipa kože, itd. Ovo su simptomi koji ukazuju na poznatu reakciju izazvanu histaminom i drugim imunološkim supstancama koje utiču na pojavu alergije.

Problem nepravilnih fizioloških reakcija na agense iz hrane daleko je značajniji od nego što se trenutno veruje u zvaničnim medicinskim krugovima. Usled nedostatka razumevanja doktori često zanemaruju ovaj problem. Većina lekara ne može da shvati, samim tim ni da poveruje, da supstance mogu da izazovu štetne fizičke reakcije u telu a da pri tom ne pokrenu poznate IgE mehanizme imunog sistema. Široki dijapazon simptoma koji izazivaju alergije na hranu nastaje usled klasičnih alergijskih fenomena kao i senzitivnih reakcija bez aktiviranja imunološkog IgE i drugih finih fizioloških mehanizama. Alat koji je bio dovoljno osetljiv da pruži dijagnostičke informacije o ovim osetljivim reakcijama jeste Volova mašina.

Jedan od pionira koji je počeo da primenjuje EAV tehnologiju u oblasti kliničke ekologije je dr Abram Ber6 iz Feniksa, u Arizoni. Radeći sa Volovom mašinom, Ber je bio u prilici da primeni otkrića drugih istraživača na polju kliničke ekologije u cilju brzog dijagnostikovanja i tretiranja alergija na hranu. Jedan od primarnih izvora u dijagnostičkoj primeni dr Bera, bilo je istraživanje dr Roberta Gardnera7 sa «Brigham Young University» u Juti. Dr Gardner je otkrio da su mnoge alergije prouzrokovane izvesnom aromatičnom hemikalijom koja se nalazi u svim biljnim hranama i polenu. Drugi istraživači su kasnije otkrili da se ta biljna jedinjenja, koja sadrže aromatične ili fenolne grupe, derivate benzenovog prstena, nalaze u svim namirnicama.

Izneta je tvrdnja da ta jedinjenja nisu alergijski agensi, već da deluju kao “hapteni”. Hapten se povezuje sa drugim supstancama koje se prirodno nalaze u organizmu, i tako menja sliku koju imuni sistem stvara o njima. Dobro poznati protein ili struktura membrane, sada u kombinaciji sa novim fenolnim haptenom, više se ne mogu prepoznati kao prvobitni tako da izazivaju neželjenu imunološku reakciju. Standardni primer ove vrste reakcije je hemolitička anemija izazvana penicilinom. Kod određenih osetljivih osoba penicilin se ponaša kao hapten, povezuje se sa membranom crvenih krvnih zrnaca i menja sliku koju o njima stvara imuni sistem, pa se eritrociti više ne prepoznaju kao poznata komponenta organizma. Kompleks penicilina i crvenih krvnih zrnaca izaziva reakciju antitela koja konačno rezultira destrukcijom crvenih krvnih zrnaca u imunom napadu koju prodire kroz njihovu spoljnu membranu.

Imunološke promene koje se dešavaju usled izlaganja fenolnom činiocu uključuju smanjenje broja T-ćelija i T-supresorskih ćelija (podgrupe T-ćelija).8 Smanjenje broja T-ćelija odražava se u promenjenom odnosu T- i B-ćelija. T-ćelije su specijalni limfociti koji napadaju i uklanjaju ćelije raka, viruse i gljivice. Određena vrsta T-ćelija koja se naziva T-supresorske ćelije radi na sprečavanju imunog sistema da napada samo telo. B-ćelije su još jedna vrsta limfocita koja proizvodi antitela. Uglavnom postoji tačan odnos T- i B-ćelija koji odražava normalnu proporciju imunih komponenti. Sposobnost imunog sistema za odbranu delimično se zasniva na specijalnom balansu ovih vrsta limfocita. Određeni fenolni činioci imaju veze sa promenama odnosa T- i B-ćelija. Slične imunološke promene odnosa T- i B-ćelija zabeležene su kod AIDS sindroma i drugih sindroma oslabljenog imuniteta. Primećeno je da se u određenim autoimunim bolestima dešava smanjenje broja T-supresorskih ćelija. To ne znači da su fenolna jedinjenja odgovorna za te bolesti, već da tipovi promena imunih funkcija koje su zabeležene kod izlaganja fenolnim jedinjenjima imaju veze sa određenim bolestima.

Druge fiziološke promene izazvane fenolnim jedinjenjima nalazimo kod srčane stimulacije i ubrzanog srčanog rada. Ovo se dešava usled uticaja fenolnih jedinjenja na povećanje telesnog odziva na kateholamine (klasu adrenergijskih neurotransmitera u koje spadaju i adrenalin i dopamin). Dodatne promene izazvane fenolnim jedinjenjima uključuju smanjenje nivoa serotonina, povećanje histamina i prostaglandina, i formiranje nepravilnog imunog kompleksa. Iz kliničke perspektive, istraživanje jedinjenja fenola prisutnih u hrani ukazalo je da ona mogu da izazovu poremećaje ponašanja kod dece, uključujući i hiperkinetički sindrom.9

Klasični metod kliničke ekologije za testiranje osetljivosti na fenolna jedinjenja uključuje tehniku koja se naziva podjezična neutralizacija. U ovoj tehnici, nekoliko kapi jednoprocentnog rastvora ispitivanog fenolnog jedinjenja stavljaju se pod jezik pacijenta. Potom se testira i prati nekoliko različitih parametara fiziološkog i mentalnog funkcionisanja. Pozitivnom reakcijom smatraju se povećanje pulsa i krvnog pritiska, pojava akutnih simptoma, ili promene u mentalnom statusu pacijenta.

Kada se reaktivna fenolna supstanca otkrije, pacijent se izlaže njenim rastvorima različitog stepena razređenosti kako bi se otkrila koncentracija koja će neutralizovati nastale simptome. Sve razređeniji rastvori se testiraju dok ne dođe do promene simptoma u procesu koji se naziva “neutralizujuće razređivanje”. Pacijentu se daje flaša fenolnog jedinjenja, pripremljena u neutralizujućoj razređenosti, on dobija uputstvo da stavlja po dve kapi ispod jezika tri puta dnevno. Neophodno je ponovno testiranje na isti način, budući da inicijalna jačina postaje sve manje efikasna tokom vremena. Slični testovi u daljem toku ispitivanja pokazuju da pacijent mora da promeni koncentraciju fenolnog činioca kako bi postigao isti blagotvorni efekat. Pacijent prelazi na novi neutralizujući rastvor fenolnog jedinjenja i proces se ponavlja tokom višemesečnog perioda. Sličnosti sa klasičnom alergijskom desenzibilizacijom su očigledne, sa tom razlikom što se pacijentu umesto injekcija daju podjezične kapi.

Početno testiranje može biti dugotrajno i može se sastojati od mnogo sati i dana provedenih u testiranju velikog broja mogućih fenolnih jedinjenja. Zbog ovoga, dr Ber je nastojao da poveća dijagnostičku efikasnost primenom Volove mašine u testiranju osetljivosti na fenolna jedinjenja. Procedura koju je razvio je jedinstvena i omogućava testiranje velikog broja jedinjenja različitih po stepenu razređenosti u testu koji traje 20 do 30 minuta.

Fenolna jedinjenja su razređena u skladu sa homeopatskim načelima. Prvo razređivanje je urađeno u razmeri 1:5, sa jednim delom fenolne i četiri dela destilovane vode. Druga tinktura (koja se naziva drugim rastvorom) je napravljena u razmeri 1:5 u odnosu an prvu tinkturu. Treći rastvor je pripremljen takođe u razmeri 1:5 u odnosu na drugu tinkturu, i tako dalje. Ovaj proces se nastavlja do četrneste tinkture kod koje je stepen razređenosti 1:10 (uglavnom se ide sve do šezdesete tinkture). Kako se razređivanje ponavlja, početne fizičke supstance fenolnog jedinjenja sve je manje. Četrdeseta tinktura treba da sadrži 5-40 (ili 1,1×10-28) puta broj fenolnih molekula koji su bili prisutni u originalnom fenolnom rastvoru. Ovo je značajno manje od Avogadrovog broja (6,02×1023, broj molekula u molu ili gramu molekulske težine hemikalije), dakle u četrdesetom rastvoru ima manje od jednog molekula hemikalije. Fenolni rastvori koje je pravio dr Ber zapravo su homeopatski lekovi utoliko što ne poseduju fizičku fenolnu hemikaliju već njen energetski pečat. Dr Ber je kreirao posebnu EAV aparaturu za testiranje koja se sastojala od otvorenog drvenog stalka sa mnogo metalnih polica. Metalna osnova svake police ima električni konektor koji omogućava povezivanje žicom sa Volovom mašinom. Metalna polica funkcioniše na sličan način kao EAV metalna ploča. Na metalnu policu je moguće postaviti više lekova i istovremeno ih testirati. Grupe lekova istog nivoa razređenosti se postavljaju na svoje specijalne metalne police. Kada se Volova mašina redom žicom spaja sa metalnim dnom različitih polica, moguće je istovremeno testirati rezonantnu reaktivnost akupunkturne tačke na čitave grupe lekova. Ukoliko polica sa jedinjenjima daje pozitivan rezultat u vidu rezonantne reakcije akupunkturne tačke sa pacijentom, do odgovarajućeg leka se dolazi kroz proces eliminacije. Ovo se sastoji od individualnog testiranja svake supstance na reaktivnoj polici dok se ne identifikuje tražena supstanca. Kada je reaktivna supstanca otkrivena, ponavlja se testiranje sa rastvorima različitih stepena razređenosti supstance preko rezonancije sa akupunkturnim tačkama, dok se ne nađe tačan neutralizujući stepen razređenosti.

Supstance koje sačinjavaju prvu grupu Berovih fenolnih jedinjenja uključuju galnu kiselinu (koja

se nalazi u 70% namirnica), apiol, cimetnu kiselinu, kumarin, indol, fenilalanin, askorbinsku kiselinu i druge. Druga grupa se sastoji od velikog broja neurotransmitera, ili prethodnika njihove sinteze, kao što su holin, dopamin, histamin, serotonin, tiramin, norepinefrin, i mnogi drugi. Reaktivnost na drugu grupu fenolnih jedinjenja kod pacijenata ostavlja nedoumicu da li pacijenti reaguju na te agense koje su uneli hranom ili Volova mašina detektuje unutrašnje teškoće sa dotičnim transmiterskim sistemima. Druga hipoteza je verovatnija, ali simptomi koji nastaju kao posledica reakcije na te fenolne supstance ipak nestaju podjezičnom upotrebom neutralizujućih rastvora.

Ber je primenjujući Volovu mašinu otkrio fantastičnu činjenicu da mnogobrojni sindromi koji se nisu mogli lečiti standardnim terapijama lekovima u stvari potiču od senzitivnih reakcija na obična fenolna jedinjenja. U prilog ove hipoteze govori konačno povlačenje simptoma usled primene podjezičnih doza neutralizujućih rastvora fenolnog jedinjenja koje je uzročnik reakcije. Na primer, reaktivnost na galnu kiselinu, verovatno jednog od najčešćih izazivača reakcija, povezana je sa bolom u donjem delu leđa, išijasom, hroničnim jakim bolovima u grudnom košu, muskuloskeletnim bolovima i hroničnom umoru. Kako je ranije pomenuto, galna kiselina nalazi se u skoro 70% svih namirnica. Takođe, ona se povezuje sa hiperaktivnošću i otežanom

sposobnošću učenja kod dece, i prisutna je u mnogim veštačkim bojama za hranu. Uklanjanje boja za hranu i aditiva iz ishrane dece sa ovim simptomima, kao u Fingoldovoj dijeti, može umanjiti hiperaktivnost usled izbegavanja galne kiseline. Ber je otkrio da je podjezična neutralizacija efikasna u smanjenju hiperaktivnosti u podjednakoj meri kao pomenuta dijeta, i da je sem toga lakša za decu.

Kada se fenolno jedinjenje koje stvara probleme izoluje i kada se otkrije odgovarajući neutralizujući rastvor, podjezična primena rastvora dovodi do dramatičnog poboljšanja i nestanka simptoma. Ber je otkrio da kada su pacijenti imali bolne simptome u vreme EAV testiranja, podjezično davanje neutralizujućeg rastvora često je uzrokovalo značajno poboljšanje zdravstvenog stanja i otklanjanje bola u roku od desetak minuta.

Drugi čest problem koji se vezuje za fenolna jedinjenja jeste u osetljivosti na kumarin, jedinjenje koje se nalazi u oko 30% namirnica – posebno u pšenici, siru, govedini i jajima. Ber je otkrio povećanu osetljivost na kumarin kod većine astmatičara. Neutralizacija ovog fenolnog jedinjenja često je rezultira značajnim poboljšanjem u astmatičnim reakcijama pacijenta, što dokazuje smanjenje potrebe za bronhodilatatorima. Otkriven je i uticaj kumarina na simptome artritisa, bola u vratu i donjem delu leđa, kao i poremećaje u digestivnom traktu, posebno nadimanje. Abnormalna naduvenost izazvana osetljivošću na kumarin može biti toliko ozbiljna da će pacijent prestati da se oseća komotno u svojoj odeći u roku od nekoliko minuta od konzumiranja hrane koja sadrži kumarin. (Pacijenti se često žale svojim doktorima na nadimanje posle obroka. Lekari trenutno imaju malo šta da ponude, osim agensa koji apsorbuju gasove, kao što je simetikon, koji često nisu efikasni u uklanjanju simptoma kod pacijenta. Učestalost simptoma naduvenosti može ukazati na rasprostranjenost osetljivosti na kumarin u opštoj populaciji.)

Druga fenolna supstanca za koju je Ber otkrio da je problematična jeste aminokiselina fenilalanin. Ber smatra da iako kod većine pacijenata izostaje klasična netolerancija prema ovoj aminokiselini koja se očituje u novonastalom poremećaju PKU (fenilketonurija – genetska nemogućnost varenja fenilalanina), mnogi ljudi imaju nekliničku formu netolerancije koja još nije definisana. Ber je povezao osetljivost na fenilalanin sa hipertenzijom, respiratornim oboljenjima, i poremećajima kolagena. Vrlo zanimljivo, on je zabeležio značajno smanjenje nivoa krvnog pritiska kod osoba koje pate od hipertenzije sa osetljivošću na fenilalanin posle uzimanja neutralizujućeg rastvora aminokiseline.

Lista reaktivnih supstanci je velika. Različite obične, često neodređene, pritužbe na glavobolju, bolove u vratu i leđima, hronični premor, pokazuju nam koliko su zvanični lekari bespomoćni sa svojim konvencionalnim terapijama lekovima koje ne mogu da učine gotovo ništa za rešavanje ovih problema. Mnogi pacijenti dr Bera doživeli su značajno poboljšanje uzimajući njegove neutralizujuće kapi dok drugi doktori nisu uspeli da postignu čak ni palijativne efekte. Velika zastupljenost tih supstanci u hrani koju jedemo, i njihovi mogući nevidljivi uticaji na nas, podstiču nas na primenu energetski osetljivih uređaja kao što je Volova mašina, koja nam pruža jedinstvene dijagnostičke mogućnosti.

Tehnologije zasnovane na meridijanima, iako trenutno neprihvaćane u zvaničnim medicinskim krugovima, polako počinju da nalaze svoje mesto u opštoj praksi i stomatologiji. U poslednjih nekoliko godina, «Food and Drug Administration» je odobrila najmanje 150 eksperimentalnih istraživačkih licenci zdravstvenim radnicima ortodoksne orijentacije koji su izrazili želju da

istraže primenu Volove mašine i EAV tehnologije u dijagnostici i terapijskoj praksi. Ovo je znak polagane evolutivne promene koja se dešava u medicinski krugovima, promene koja će u narednih deset do petnaest godina dovesti do svakodnevne upotrebe uređaja kao što je Volova mašina.

Od EAV do radionike: pravi frekvencijski model dijagnostike i terapijske primene

Postoje još sofisticiraniji elektronski sistemi koji prevazilaze Volovu mašinu a bazirani su na meridijanima i akupunkturnim tačkama. Jedan od tih sistema naziva se Mora uređaj, radi na istom principu kao EAV, s tom razlikom da koristi različitu energetsku vezu sa supstancama testiranim na akupunkturne rezonantne efekte. Mora sistem koristi specijalne držače za lekove koji su slični metalnim policama dr Bera na kojima se istovremeno može testirati više lekova. Umesto žice koja povezuje lek i uređaj, energetske karakteristike leka se elektronski emituju (putem radio-talasa) kroz prostor do Mora uređaja, gde energija ulazi u kolo za testiranje. Sa daljinskom vezom sa lekom, kod pacijenta može biti testiran fenomen rezonancije meridijana pomoću ručne sonde za akupunkturne tačke. Ovaj uređaj omogućava brojne sofisticirane tretmane na akupunkturnim tačkama, ali o njima neće biti reči u ovom tekstu. Dovoljno je reći da je zapravo moguće injektirati posebne frekvencije finotvarne energije direktno u meridijane tela pomoću specijalnog kola Mora uređaja.

Intero sistem je još jedan instrument baziran na meridijanima koji prevazilazi čak i Mora uređaj. Intero funkcioniše u potpunosti bez potrebe za fizičkim prisustvom leka. U kompjuterskoj bazi podataka Intero sistema, postoji banka energetskih karakteristika koja sadrži magnetno kodirane energetske osobine hiljada homeopatskih lekova. Kompjuter automatski traži akupunkturne rezonantne reakcije među mnogim lekovima sa ciljem nalaženja onih lekova koji se rezonatno poklapaju sa poremećenim energetskim sistemom pacijenta. Kao i kod ranije pomenutog EAV sistema, praktičar i dalje koristi ručnu dijagnostičku sondu sa kojom ispituje odgovarajuće akupunkturne tačke.

Mora i Intero sistemi demonstriraju principe energetskog frekvencijskog poklapanja visokog stepena između pacijenta i leka. Energetske frekvencije lekova razmatraju se zasebno od samih lekova u Intero sistemu. Ovo nisu prvi uređaji koji su se koristili za dijagnostiku i lečenje ljudi i njihovih bolesti na osnovu energetskih frekvencija. Oni su, zapravo, daleki rođaci jedne grupe dijagnostičkih sistema koji se zajedno zovu radionični uređaji.

Radionični sistemi se razvijaju i primenjuju u Sjedinjenim Državama i Evropi već nekoliko decenija. Još od početka XX veka ti alternativni lekari i praktičari primenjuju različite uređaje, koji se često nazivaju “radionične crne kutije”. Izvestan broj ranih pionira u ovom polju, među kojima i Albert Abrams,10 Rut Dron, Džordž de la Var11,12 i Malkolm Re,12 razvili su i usavršili osnove radionične teorije i prakse.

Radionični sistemi bi mogli preciznije da se okarakterišu kao “psihotronične tehnologije”. Za razliku od sistema zasnovanih na elektronici kao što je Volova mašina, radionični sistemi retko koriste elektricitet, iako mnogi sadrže električna kola i magnetne elemente. Još važnije je da uspešna primena radioničnih uređaja zavisi od vidovnjačkih sposobnosti radioničnog praktičara. Povratne informacije koje pružaju ovi sistemi uglavnom se dobijaju preko eksternog

mehanoelektričnog pojačivača interne fiziološke promene. Fiziološke promene merene radioničnim uređajem u korelaciji su sa finim psihoenergetskim promenama koje se dešavaju u nervnom sistemu operatora. Radionični sistem zahteva jedinstvenu energetsku osetljivost koja se naziva “radiestezija”. Radiestezija se može definisati kao vidovnjačka osetljivost na finu radijaciju različitih energetskih frekvencija.

Mnogi poseduju ovu vidovnjačku sposobnost u manjoj ili većoj meri. Na primer, studije vida na daljinu obavljene na Stenfordskom istraživačkom institutu otkrile su da su svi ispitanci imali neki stepen ispitivane sposobnosti.14 Određene studije psi-fenomena otkrivaju da svi, u manjoj ili većoj meri, posedujemo vidovnjačke sposobnosti, ali da određene osobe mogu da potisnu te informacije zbog nespojivosti sa svojim sistemom verovanja. Na primer, određene osobe koje su testirane na ESP («extra-sensory perception» – vančulno opažanje) zapravo imaju negativne statističke razultate odnosa tačnih i netačnih vidovnjačkih odgovora. Oni su imali manje tačnih odgovora nego da su nasumice davali odgovore. ESP se kod svih nas dešava na nesvesnom nivou. Radionični sistemi koriste puteve nesvesnog vidovnjačkog izraza u nervnom sistemu za dobijanje svesnih podataka zasnovanih na prikupljenim vančulnim informacijama. Moglo bi se zaključiti da su oni ESP pojačivači. Stoga, uspešno funkcionisanje radioničnih sistema zavisi od svesti operatora uređaja.

Jednostavniji prototip radioničnog uređaja uglavnom se sastoji od crne kutije sa nekoliko brojčanika sa prednje strane preko kojih se mogu vršiti podešavanja. Brojčanici su obično povezani sa raznim otpornicima i potenciometrima unutar kutije koji su povezani žicama sa kružnim metalnim cilindrom. U cilindar se postavlja biološki (ili drugi) uzorak od pacijenta – kap krvi, pramen kose – zakačen za parče papira sa imenom pacijenta. Ovaj uzorak krvi ili kose naziva se “svedok”.

Radionična crna kutija je izolovanom žicom povezana sa ravnom gumenom površinom koja čini vezu između operatora i uređaja. Dok se mentalno podešava prema pacijentu koji se posmatra, radionični operator lagano udara prstom po gumenom jastučetu. Dok to radi, operator lagano pomera brojčanike sa prednje strane uređaja. Operator će zabeležiti pozitivnu reakciju kada dobije senzaciju uboda u prstu pri udaru o gumeno jastuče. Ovo se može posmatrati kao jedna vrsta rezonantne reakcije. Do rezonancije dolazi između energetske frekvencije pacijenta i finotvarno-energetskog sistema radioničnog operatora što se odražava u promenama u nervnom sistemu operatora. Brojčanik se ostavlja podešen onako kao kada je indukovan rezonantni odgovor. Operator prelazi na drugi birač, ponavlja istu proceduru udaranja prstom dok se svi brojčanici ne podese na odgovarajući način za testiranje. Svaki brojčanik predstavlja broj u nizu koji, kada se iskombinuju, daju jedan višecifreni broj koji se naziva “stopa”. Stopa odražava energetske frekvencijske karakteristike pacijenta koji se daljinski testira pomoću radioničnog uređaja.

Upoređivanjem pacijentove stope sa nekom vrstom “referentne tablice stopa” radionični operator može da napravi verovatnu dijagnozu patološkog stanja pacijenta. Upoređivanje stope pacijenta sa tabelom standardnih referentnih stopa omogućava poklapanje frekvencija pacijenta sa poznatima energetskim frekvencijama određenih bolesti. Ovo je na neki način slično onome što se dešava kod frekvencijskog podudaranja u homeopatiji. U homeopatiji, frekvencije bolesti su simbolično predstavljene individualnim homeopatskim lekom, pre nego numeričkom stopom koja opisuje iste energetske karakteristike. Radionika je više usmerena ka direktnom merenju

primarnih energetskih frekvencija poremećaja kod pacijenta, nego što zavisi od empirijskog frekvencijskog poklapanja leka sa kompleksom simptoma.

Za ortodoksnog lekara, ovakvo objašnjenje verovatno nema nikaknog smisla. Ipak, radionični sistemi su se dokazali kao efikasno dijagnostičko i terapijsko sredstvo i pored nerazumevanja od strane naučnih kritičara. Radionični uređaji primenjuju dva glavna principa u dobijanju dijagnostičkih informacija od pacijenta. To su princip biološke rezonancije i holografski princip. Bolje ćemo razumeti kako se ovi principi primenjuju u radioničnom sistemu detaljnijim istraživanjem fenomena funkcionisanja osnovnog radioničnog uređaja.

Ključni sastojak u primeni jednostavnog radioničnog uređaja je svedok. Svedok je uglavnom biološki uzorak dobijen od pacijenta koji se posmatra. Svedok je često kap krvi na parčetu filter papira, ili pramen kose pacijenta. Kap krvi sadrži ćelijske i biohemijske elemente iz tela osobe koja se testira. Prema holografskom principu, svaki delić uzet iz holograma sadrži informacije o celini. Sa energetskog stanovišta, ovo znači da mali deo uzet iz celine, npr. kap krvi iz tela, odražava celokupnu energetsku strukturu čitavog organizma. Krvne ćelije ne moraju da budu žive da bi ovaj princip važio. Organski materijal u uzorku krvi (ili kose) predstavlja energetski uzorak pacijentovog dinamičnog frekvencijskog spektra.

Kap krvi daje više informacija o dinamički promenljivom hologramu od snimka koji daje sliku jednog trenutka u vremenu. Uzorak krvi ostaje u stanju dinamične rezonantne ravnoteže sa izvorom i posle momenta uzimanja krvi iz vene. Kap krvi nastavlja da odražava energetsko stanje pacijenta tokom vremena zbog energetske rezonancije sa osobom kojoj pripada. To znači da tokom vremena nije potrebno ponovo uzimati kapi krvi kako bi se pratilo stanje pacijenta i promene njegovog fiziološkog statusa. Ovo je u suprotnosti sa hemijskim testiranjem krvi, koje se zasniva na uzimaju dnevnih uzoraka za praćenje biohemijskih promena u krvi.

Kap krvi zadržava dinamičku energetsku ravnotežu sa izvorom bez obzira na to što se ne nalazi u pacijentu. Energetske karakteristike svedoka menjaće se kroz vreme u skladu sa promenama energetskog stanja pacijenta. Postoji jedan izuzetak od ovog pravila koji su empirijski otkrili radionični praktičari. Radionična veza između pacijenta i kapi krvi će biti narušena samo ako je pacijent po davanju uzorka krvi primio višestruke transfuzije. Mnogobrojne frekvencije koje su ubačene u pacijenta putem transfuzije negativno utiču na rezonantnu vezu sa starim uzorkom krvi. Iz ovog razloga nekada je bolje raditi sa pramenom pacijentove kose, pošto ona ostaje validna kao energetska veza tokom čitavog životnog veka pacijenta (na nju ne utiče transfuzija).15

Biološki uzorak koji se kristi kao svedok (kao što je kap krvi) kod radioničnog uređaja postavlja se u specijalni metalni cilindar. Finotvarne energije uzorka krvi prolaze kroz električna kola radioničnog uređaja preko žica ispod kućišta svedoka. Moć ovih finotvarnih energija da protiču kroz električne žice već je dokazana kod tehnologija zasnovanih na meridijanima kao što je EAV sistem i drugi, koji primenjuju ovaj fenomen u energetskoj dijagnostici. Od metalnog cilindra za svedoka, finotvarne energije se usmeravaju do specijalnih promenljivih potenciometara koji imaju podesive brojčanike na prednjem delu radioničnog uređaja. Okretanjem brojčanika, menja se otpor finog strujnog toka kroz potenciometar. Od potenciometra fine struje teku do gumenog jastučeta koje je u kontaktu sa radioničkim operatorom. Prst operatera udara gumeni jastuk dok on u isto vreme podešava odgovarajući brojčanik. Kada radionički praktičar detektuje ubodnu senzaciju dok lagano udara prstom o jastuče, to je indikator pozitivne reakcije, i smatra se da je

brojčanik pravilno podešen. Podešenost brojčanika pokazuje stepen otpora potenciometara koji na neki način odražava finotvarno-energetske frekvencijske karakteristike pacijenta. Svaki potenciometar služi za podešavanje višeg opsega energetskog otpora. Ponovljenim podešavanjem svakog brojčanika, operater dolazi do višecifrenog broja koji predstavlja radioničnu stopu frekvencijske esencije pacijenta koji se testira. Upoređivanjem dobijene stope sa poznatim radioničnim stopama različitih bolesti, radionični analitičar je u stanju da dijagnostikuje bolest pacijenta.

Mehanizmi funkcionisanja radionike i radiestezije: dalje razmatranje veze čakri i nervnog sistema

Stanje svesti operatera ima integralnu ulogu u dobijanju informacija pomoću radioničnog uređaja. Putem nesvesnih kanala u umu operatera postiže se usklađivanje sa finotvarnim energijama pacijenta. Psihoenergetsku vezu između radioničnog praktičara i pacijenta omogućava vibracijsko posredovanje svedoka. Radionični svedok je finotvarno-energetska referenca koja omogućava višoj svesti radioničnog operatera da se poveže sa pacijentom sa znatne udaljenosti.

Ovaj vidovnjački proces povezivanja sa pacijentom dešava se na nivou viših frekvencijskih medijuma izraza. Kod većine osoba, energetska veza se dešava na nesvesnom nivou. Nesvesni um se ponaša kao prolaz kroz koji viši frekvencijski nivoi svesti mogu da se povežu sa fizičkim telom. Viši vidovnjački utisci se prevode u različite forme izraza informacija kroz različite puteve telesnih neuroloških kola. Ako vidovnjačke informacije dopru do svesnog stanja, to čine putem mehanizama ekspresije cerebralnog korteksa. Nesvesne intuitivne informacije mogu se filtrirati u desnoj moždanoj hemisferi da bi se potom prebacile u levu hemisferu gde se analiziraju i, konačno, verbalno izražavaju. Iako vidovnjačke informacije ne moraju uvek da dopru do svesnog stanja, one se ipak obrađuju u nervnom sistemu i izražavaju preko nesvesnih puteva neuroloških i motornih aktivnosti. Radionični sistemi se zasnivaju na nesvesnoj psihoenergetskoj vezi između višeg uma i autonomnog nervnog sistema. Povećana aktivnost simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema može biti odraz nesvesnih vidovnjačkih unosa sa viših frekvencijskih nivoa uma.

Različite studije parapsihologa dokazuju postojanje nesvesne vidovnjačke percepcije. Iako su se testovi ESP pokazali kao beznačajni, simultana merenja autonomne aktivnosti telepatskih prijemnika imaće značaja za nesvesnu vidovnjačku percepciju. Eksperimenti Daglasa Dina na «Newark College of Engineering» otkrivaju informacije o nesvesnoj autonomnoj parapsihičkoj vezi.16 Din je merio varijacije protoka krvi u prstu telepatskih prijemnika pomoću pletismografije, kako bi dobio autonomne parametre vidovnjačkog funkcionisanja. (Poznato je da simpatička nervna aktivnost utiče na protok krvi kroz sićušne arterije u koži. Simpatički nervni sistem je deo autonomnog nervnog sistema.) Tokom svoje studije telepatije, Din je davao instrukcije telepatskim pošiljaocima da se koncentrišu na vidovnjačku transmisiju različitih imena do telepatskih prijemnika koji se nalaze udaljeni u istoj zgradi. Telepatskim pošiljaocima je data lista koja se sastojala od imena osoba koje su emocionalno bliske prijemnicima, kao i lista nasumice izabranih imena iz telefonskog imenika. Od pošiljaoca je traženo da prijemnicima šalju po jedno ime, u unapred utvrđenim vremenskim intervalima. Tokom tih intervala, proučavana su fetismografska merenja telepatskih prijemnika i praćene su promene simpatičke aktivnosti i protoka krvi u arterijama.

Iako nije postojala svest o telepatskom slanju imena, zabeležene su određene statistički značajne promene u protoku krvi kroz prst za vreme transmisije imena emocionalno bliskih osoba. Značajne promene arterijskog protoka u prstima učesnika u ESP eksperimentu odražavale su povećanu simpatičku nervnu aktivnost u trenucima povećanog emocionalnog telepatskog sadržaja. Ova povećanja simpatičke aktivnosti izazvala su sužavanje krvnih sudova i samim tim smanjenje protoka krvi u prstima. Dinov eksperiment je dokazao da se telepatija dešava na nesvesnom nivou. Pored toga, on je pokazao da povećanje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema odražava nesvesnu telepatsku recepciju u mozgu.

Još jedan značajan odraz spontane hiperaktivnosti izazvane parapsihičkom percepcijom jeste nivo simpatičke nervne stimulacije znojnih žlezda u koži. Stanje simpatičke hiperaktivnosti često se povezuje sa hladnim znojavim dlanovima i prstima. Hladnoća kože je izazvana skupljanjem površinskih krvnih sudova kože. Povećana aktivnost simpatičkih nerava koji se nalaze u koži izaziva vlaženje kože usled spontane stimulacije znojnih žlezda. Radionični uređaji koriste povećanje vlažnosti vrhova prstiju koje odražava spontanu nervnu aktivnost.

Većina radioničnih uređaja koristi specijalnu gumenu membranu za dobijanje povratnih informacija o pravoj podešenosti brojčanika radioničnih uređaja. Pravo podešavanje signalizovano je naglim povećanjem indukovane nervne aktivnosti kada dođe do vidovnjačke rezonantne reakcije. Operater dobija povratnu informaciju u vidu ubodne senzacije na prstu dok njime udara o gumenu membranu sistema za dobijanje povratnih informacija. Gumena membrana se ponaša kao uređaj za prevođenje koji meri aktivnost znojnih žlezda na vrhovima prstiju kao autonomni pokazatelj povišene psihoenergetske aktivnosti centralnog nervnog sistema. Gumeno jastuče je energetski povezano sa vibracijskim svedokom (npr. kapljicom krvi) preko žica i potenciometra u radioničnom uređaju.

Dok radionični operater okreće brojčanike potenciometra, on pokušava da mentalno poveže svoju svest sa pacijentom preko energetske veze sa svedokom. Svedok je energetski talasovod koji operateru omogućava da se ubaci u energetsku frekvenciju pacijenta. Prilikom okretanja brojčanika potenciometra, viši um radioničnog operatera pokušava da poklopi energetsku frekvenciju pacijenta sa frekvencijskim podešavanjem radioničnog uređaja. Podešavanjem otpora na potenciometrima ometaju se finotvarne energije energetskog svedoka. Kada operater oseti rezonantnu reakciju, to je zato što je podešenost brojčanika potenciometra omogućila maksimalni protok frekvencije određene finotvarne energije kroz kolo. Radionični operater ovaj energetski maksimum intuitivno oseća kao pozitivnu ubodnu senzaciju dok pokreće prste preko gumenog jastučeta. Primarni vidovnjački osećaj se dešava na višim psihoenergetskim nivoima. Povećanje spontane aktivnosti nervnog sistema radioničnog operatera je signal da je postignuta prava podešenost brojčanika.

Viši um radioničnog praktičara ima bitnu ulogu u prikupljanju vidovnjačkih informacija. Ovo se odražava u različitosti uzoraka koji se mogu uzeti kao vibracijski svedoci. Iako većina praktičara koristi neku vrstu biološkog uzorka pacijenta, kao što su uvojak kose ili kap krvi, neki radionični praktičari su u stanju da dopru do pacijenta koristeći samo fotografiju ili parče papira sa ručnim potpisom pacijenta koji se ispituje. Holografska teorija “da svaki deo sadrži celinu” samo delimično objašnjava kako uvojak kose ili uzorak krvi mogu da prenose informacije. Uzorak ima istu energetsku frekvenciju kao i pacijent od koga je uzorak potekao. Radi se o nekoj vrsti rezonancije između pacijenta i svedoka. Fotografije pacijenta zapravo mogu da sadrže element

njegove energetske suštine, što dokazuje sposobnost radioničnih praktičara da ih upotrebe kao svedoke. Umesto da se koristi mali reprezentativni hologram sadržan u uzorku krvi ili kose, moguće je da se svest radioničnog praktičara uključuje u kosmički hologram kako bi se došlo do vidovnjačkih informacija o pacijentu koji nije prisutan.

Proces radioničnog podešavanja mogao bi biti sličan mehanizmima vida na daljinu, koji je opisan u prvom poglavlju ove knjige. U studijama vida na daljinu, jedan član tima istraživača se šalje u posetu geografski udaljenom mestu koje nakon toga osoba koja se posmatra treba detaljno da opiše. Udaljeni ali poznati član tima predstavlja fokus za usmeravanje svesti ka izabranoj lokaciji. Udaljeni član ekipe predstavlja neku vrstu vidovnjačkog kompasa koji subjektu omogućava da se uključi u relevantni deo ogromne mape kosmičkog holograma. Isto tako radionični svedok može da bude drugačija vrsta vidovnjačkog kompasa koji služi kao fokus za viši um radioničnog operatera. Ovaj kompas usmerava operatera ka relevantnom delu kosmičkog holograma omogućavajući mu da nađe jedinstvene frekvencijske karakteristike pacijenta.

Još jedna korisna analogija je koncept vidovnjačkog psa tragača. Kada se organizuje potraga za nestalom osobom često se koriste psi tragači. Psu se daje da onjuši deo odeće nestale osobe, kao što je npr. cipela, u cilju finog podešavanja njegovog čula mirisa na miris nestale osobe. Pas sledi miris, i u stanju je da nanjuši put kojim se nestala osoba kretala i konačno nađe samu nestalu osobu. U oblasti radionike, svedok-talasovod se ponaša na sličan način, odajući energetski miris pacijenta kako bi ga radionični operater detektovao svojim višim čulima. Za razliku od psa tragača koji fizički mora da uđe u trag osobi, vidovnjačke sposobnosti radioničnog operatera omogućavaju mu da se poveže sa pacijentom koji nije prisutan i da bude u direktnoj energetskog vezi.

Čak i kada radionični operater nije u stanju da svesno pribavi energetske podatke o pacijentu, njegov višedimenzionalni viši um jeste. Ljudska bića konstantno primaju više energetske frekvencije preko svog sistema čakri i nadija. Kod većine osoba ovo se dešava na nivoima koji su izvan njihovog svesnog stanja. Kako čakre imaju više frekvencijske perceptivne kvalitete i usko su međusobno povezane sa fizičkim nervnim sistemom, postoje putevi kojima finotvarne energije mogu uticati na aktivnost autonomnog nervnog sistema. Radionični sistemi, kao što je osnovni uređaj koji smo opisali, pokušavaju da prevedu inače nesvesne podatke viših vidovnjačkih informacija u svesno upotrebljive dijagnostičke podatke. Razvijeni su različiti radionični instrumenti koji operateru omogućavaju da dijagnostikuje široki spektar energetskih i fizioloških poremećaja.

Radionični sistem je pasivan uređaj. Dobijanje neophodnih podataka za uspešno postavljanje dijagnoze u potpunosti zavisi od finotvarno-energetskih perceptivnih sposobnosti radioničnog operatera. Sposobnost tačnog dijagnostikovanja energetskog poremećaja na različitim frekvencijskim nivoima odraz je energetske osetljivosti perceptivnog sistema čakri svakog radioničnog operatera. Otuda, radionična aparatura daje tačne dijagnoze samo ako je operater postigao funkcionalni nivo buđenja i rada glavnih čakri. Ovo je zaista jedna vrsta dijagnostičkog instrumenta koji u potpunosti zavisi od eksperimentatora. Radionični uređaj, stoga, može pružiti neznatno različite nivoe informacija praktičarima sa različitim iskustvenim nivoima.

Dijagram 23

Višedimenzionalni energetski sistem ljudskih bića (str. 231 originalnog teksta)Više spiritualne energijeKauzalno teloMentalno teloAstralno teloEtersko teloAkupunkturni meridijaniFizičko teloFizičko-eterska međuvezaMentalne čakreAstralne čakreEterske čakreEnergetski unosi viših dimenzija

Radionični sistemi funkcionišu pomoću energetske veze uspostavljene između naše finotvarno-energetske anatomije i fizičkog nervnog sistema. Poznato je da su finotvarna vlakna sistema nadija najtešnje prepletena sa fizičkim nervima u telu, kao i da provode magnetne struje od čakri na različitim energetskim nivoima. U mnogim radioničnim uređajima, finotvarno-energetske struje koje utiču na centralni nervni sistem prevode se u svesna saznanja preko eksternih indikatora povećanje indukovane aktivnosti. Blago povećanje površinske vlažnosti prsta, usled povećanja simpatičkog tonusa, izaziva ubodnu senzaciju na gumenom jastučetu koju radionični operator svesno tumači kao pozitivan odgovor. Ubodna senzacija je eksterni indikator interne simpatičke aktivnosti.

Kao što smo videli u eksperimentima dr Dina, nesvesne fluktuacije u simpatičkom protoku od centralnog nervnog sistema zapravo mogu odražavati promene finotvarno-energetskog unosa u mozgu. Mnogobrojne frekvencije finotvarnog strujnog toka ulaze u telo kroz različite psihoenergetske kanale uključujući sistem čakri i nadija (pogledati dijagram 23). Udaranje prstom po radioničnom gumenom jastuku omogućava svesnom umu da koristi simpatičku nervnu aktivnost kao sredstvo za dobijanje vidovnjačkih povratnih informacija tokom okretanja radioničnih brojčanika do odgovarajućeg stepena podešenosti. Postoje alternativna podjednako interesantna objašnjenja fenomena “uboda” prsta, kao što je Tilerov model akustične rezonancije.17 Stvarni mehanizam tog fenomena je manje važan od činjenice da “ubodna” senzacija na prstu zapravo ima veze sa dobijanjem relevantnih dijagnostičkih informacija u svesti radioničnog operatera.

Podešeni radionični brojčanici povezani sa internim potenciometrima, funkcionišu kao neka vrsta instrumenta za beleženje kvantitativnih zapisa vidovnjačkih podataka. Trocifreni i četvorocifreni frekvencijski brojevi, ili stope, analiziraju se vidovnjački cifru po cifru. Stope predstavljaju energetske frekvencije sa kojima pacijent rezonira u zdravlju ili bolesti. Stope opisuju ne samo energetsku vezu pacijenta već i frekvenciju energije potrebnu za vraćanje organizma u stanje energetske ravnoteže. Stope predstavljaju relativne frekvencijske poremećaje a ne apsolutne numeričke deskriptore. Isti pacijent može imati različite radionične stope na različitim uređajima. Radionična stopa za upalu pluća mogu se razlikovati od uređaja do uređaja. Ali za jednu vrstu

radioničnog uređaja stopa za upalu pluća uvek će biti ista. Sačinjene su i standardizovane tablice referentnih stopa u zdravom i bolesnom stanju za svaki radionični dijagnostički uređaj.

Numeričke stope sastoje se od brojeva sa brojčanika potenciometra, koji su bili podešeni za određene dijagnostičke vrednosti radioničnog uređaja. Drugim rečima, jedan brojčanik je izdeljen na deset, a drugi na hiljadu podeoka, itd. Kao što je ranije bilo reči, neki istraživači smatraju da prilagodljivi otpor potenciometra utiče na protok finotvarno-energetskih struja koje prolaze kroz kola do gumenog jastučeta. Određena podešavanja otpora, omogućavaju optimalni protok određene frekvencije finotvarno-energetske struje.

U toku mentalnog usaglašavanja sa pacijentom, radionični operater okreće brojčanik jedanog potenciometra i udara prstom po gumenoj membrani. Ovaj proces mogao bi da se uporedi sa procesom u kojem lopov osluškuje kako se mehanički elementi u vratima sefa pomeraju i uklapaju dok on lagano traži šifru sefa. Kada se otpor optimalno podesi za protok finotvarnih struja, dolazi do neke vrste mentalne rezonantne reakcije. Radionični praktičar dobija svesni potvrdni odgovor na podešenost brojčanika u vidu “ubodne” senzacije na prstu. Operater ponavlja isti postupak na drugom, trećem i četvrtom brojčaniku potenciometra sve dok ne otkrije sve tri ili četiri cifre frekvencijske stope. Isto tako i lopov, kada čuje da je prva poluga u vratima pala u svoje ležište, nastavlja sve dok sve poluge ne zauzmu svoju poziciju kao bi vrata sefa mogla da se otvore.

Od nastanka prvih jednostavnih radioničnih sistema do danas njihova konstrukcija postala je veoma veoma sofistikovana, iako su slični principi zadržani. Uspešno funkcionisanje radioničnih sistema zavisi od razvoja radiestetičke sposobnosti kao i veštine i iskustva potrebnog za postavljanje radioničnih dijagnoza. Kao i drugi sistemi medicinske dijagnostike, tehnička veština i dugotrajna praksa su neophodni za ispravno tumačenje podataka. Radionični instrumenti su samo eksterni uređaji koji omogućavaju fokusiranje povratne informacije i pravca za radiestetske i isceliteljske sposobnosti radioničnog praktičara. Oni prevode nesvesne vidovnjačke podatke u svesne dijagnostičke informacije. Pre razvoja radioničnih uređaja, postojali su drugi instrumenti za prevođenje koji su mogli da dekodiraju radiestetska zapažanja.

Jedna od najranijih primena radiestetskog dara počela je sa upotrebom klatna u medicinskoj dijagnostici od strane Mermeta.18 Klatno je bilo obešeno o ruku, dok praktičar u svojoj svesti stvarao sliku pacijenta. Dok je mentalnim putem postavljao određena da/ne pitanja koja su se odnosila na zdravstveno stanje pacijenta, praktičar je posmatrao klatno i pratio da li je njegova rotacija u smeru kretanja kazaljke na satu ili ne. Slična vrsta da/ne pitanja se koristi za dobijanje informacija pomoću radioničnih sistema.

Mehaničko kretanje klatna, kao kod radioničnih uređaja, zavisi od nesvesne nervne aktivnosti indukovane vidovnjačkim perceptivnim funkcionisanjem. U slučaju radioničkih uređaja, nesvesna aktivnost se prenosi kroz autonomni nervni sistem. U slučaju klatna, medijum izraza nalazi se u sićušnim nesvesnim pomerajima skeletnih mišića. Oba sistema se zasnivaju na električnim promenama u nervnom sistemu fizičkog tela koje je sredstvo za prevođenje nesvesnih vidovnjačkih podataka u svesne dijagnostičke energetske informacije.

Dijagram 24 sumira odnose različitih radioničnih i radiestetskih uređaja prema protoku informacija svesnim i nesvesnim (ili autonomnim) putevima ljudskog psihoenergeskog sistema.

Mora se primetiti da se osnovni proces prijema informacija dešava na parapsihičkom nivou gde dolazi do unosa u sistem čakri i nadija. Odatle, informacije prvo teku do nesvesnog nivoa obrade u nervnom sistemu. Rezultati ove obrade informacija uopšteno se pokazuju kroz autonomni nervni sistem i nesvesnu posrednu motornu aktivnost. Svesni um je tada u stanju da percipira i analizira informacije kroz različite oblike rezultata radioničnih uređaja i klatna. Jedini proces koji se dešava na svesnom nivou je usaglašavanje sa pacijentom i očitavanje radioničnog uređaja. Svi procesi koji vode do postavljanja dijagnoze, dešavaju se na ne-svesnim nivoima energetskog funkcionisanja. Kako su ti finotvarno-energetski sistemi povezani sa nervnim sistemom, moguće je koristiti indikatore nesvesne nervne aktivnosti kao indirektne pokazatelje više parapsihičke aktivnosti.

Dijagram 24Dijagnostička primena radiestezije:tokovi informacija u radioničnim sistemima(str. 234 originalnog teksta)SvedokPacijentEterski/astralni/mentalni čakrički unosiFizičko-eterska međuvezaFizički mozakAutonomni nervni sistemMišićno-skeletni sistemSimpatička podelaParasimpatička podelaRadionični uređajKlatnoKognitivna obrada informacijaPostavljanje dijagnoze Nesvesni procesiSvesni procesi

Budući da mreža prikupljanja informacija obuhvata i sistem čakri, moguće je radionično dijagnostikovati poremećaje koji potiču od neravnoteže finotvarnih tela. Istraživanja u ovoj oblasti umnogome se temelje na istraživanju dr Dejvida Tenslija iz Engleske.19 Specifični poremećaji čakri mogu se dijagnostikovati (i lečiti) ukoliko je uzročnik određenog patološkog procesa kod pacijenta koji se posmatra potprosečna ili prekomerna aktivnost određenog parapsihičkog centra. (Pitanje poremećaja čakri koje uslovljavaju pojavu fizičke bolesti detaljno će biti obrađeno u narednim poglavljima).

Radionični praktičar je u mogućnosti da prikupi dijagnostičke informacije uspostavljanjem mentalne veze sa pacijentom preko svedoka. Tensli ovo naziva mentalnom rezonantnom vezom. Vibracijski svedok je zapravo dvosmerna energetska sklopka, utoliko što omogućava protok energetskih informacija od pacijenta do praktičara, i obezbeđuje finotvarno-energetsku vezu sa pacijentom radi lečenja bolesti na daljinu.

Kada se putem radionične dijagnoze saznala energetska frekvencija pacijentovog poremećaja, uređaj omogućava praktičaru da usmeri energiju potrebnih frekvencijskih karakteristika nazad ka pacijentu. Ova vrsta energetskog frekvencijskog podudaranja je u teoriji slična dijagnostici i tretmanu koji praktičari postižu primenom EAV metoda. Primenom određenog broja energetskih modaliteta moguće je dobiti različite vrste radioničnih frekvencijskih terapija. Kako svedok omogućava usklađivanje sa energetskom frekvencijom pacijenta sa bilo kojeg mesta na svetu, moguće je uspostaviti dvosmernu vezu između pacijenta i radioničnog praktičara. Ovo znači da je moguće primeniti različite radionične sisteme za emitovanje terapijskih frekvencija finotvarne energije do pacijenta čak i sa velikih udaljenosti. Umesto da se pacijentu prepiše homeopatski lek koji sadrži određenu dozu potrebne energetske frekvencije, moguće je direktno emitovati frekvencije homeopatskog medikamenta do pacijenta primenom radioničnog uređaja i energetskog svedoka. Mora uređaj, koji smo razmatrali u prethodnim poglavljima, ima mogućnost emitovanja terapeutskih homeopatskih energetskih frekvencija primenom sličnih finotvarno-energetskih principa rezonantne vibracijske transmisije na daljinu. Slično tome, moguće je emitovati finotvarno-energetske frekvencije do pacijenta primenom različitih vibracijskih emitera, uključujući različito drago kamenje i kristale, izvore boje, cvetne ekstrakte, čak i čiste fine magnetne frekvencije samih radioničnih uređaja.

Gledano u celini, radionični sistemi za postavljanje dijagnoze i tretman, nisu prihvaćeni od strane zvaničnih naučnih krugova zato što se zasnovaju na prihvatanju ljudske finotvarno-energetske anatomije. Pored toga, mogućnost radioničnog lekovitog emitovanja na daljinu predstavlja ideju koja se ne sviđa velikom broju doktora. Kako ćemo kasnije videti, postoje brojne interesantne naučne studije koje govore u prilog tvrdnje da lekovite energije mogu biti emitovane od iscelitelja ka pacijentu koji je udaljen više stotina milja. U slučaju radioničnog isceljivanja na daljinu, svedok predstavlja talasovod neophodan za usmeravanje lekovite energije do pacijenta koji je bolestan. Da bismo razumeli radionične dijagnostičke metode, neophodno je prihvatiti činjenicu da postoje različite vrste vida na daljinu i da ponekad te latentne sposobnosti mogu postojati na nesvesnom nivou percepcije. Pored toga, te vidovnjačke sposobnosti mogu biti potpomognute i izoštrene različitim vrstama psihotroničnih instrumenata.

Holografske teorije stvarnosti možda nam mogu objasniti kako se osobe mogu parapsihički stupiti u kontakt sa udaljenim geografskim lokacijama ili osobama kako bi prikupili detaljne informacije o njima. Znanje kako treba čitati kosmički hologram neophodan je preduslov za primenu radioničnih dijagnostičkih metoda. Svi posedujemo te sposobnosti u različitom stepenu.

Neophodna usklađenost između praktičara i uređaja nužan je preduslov za uspešnost zahvata, i to ne važi samo za radionične sisteme, već i za sve EAV dijagnostičke metode. Intuitivne sposobnosti zdravstvenog radnika imaju sve veću ulogu kako medicina nastavlja da istražuje finotvarno-energetske pristupe dijagnostike i lečenja.

Određeni broj istraživača smatra da su EAV sistemi zapravo jedna vrsta radioničnih sistema za dijagnostiku i lečenje, s tim da mnogo više koriste elektronska pojačanja od čistih radioničnih uređaja. Oba sistema se zasnivaju na prenosu finotvarne energije žicama. EAV sistem daje najbolje rezultate kada je direktno povezan sa sistemom meridijana pacijenta posredstvom električnog kontakta sa akupunkturnom tačkom. U čistom radioničnom metodu nije neophodno fizičko prisustvo pacijenta. Radioničnim sistemima potrebna je samo energetska reprezentacija pacijenta (svedoka) kako bi se uključili u istu finotvarno-energetsku mrežu.

Izvedena su klinička istraživanja čiji rezultati sugerišu da je Volova mašina zapravo jedna vrsta radioničnog ili rašljarskog instrumenta. Studije otkrivaju da su možda postojale varijacije u pritisku koji su primenjivali EAV praktičari na akupunkturnim tačkama pri korišćenju ranih EAV akupunkturnih sondi. Razvijene su savremene akupunkturne sonde koje daju elektronsku povratnu informaciju o primenjenom pritisku, kako bi se ta promenljiva vrednost kontrolisala. Čak i kada je pritisak kontrolisan, i dalje postoji sumnja da Volov uređaj najbolje radi kada je operater osetljiv na primenjene energije, na sličan način kao radionični operater. Volov uređaj omogućava korisniku da direktno uđe u mrežu meridijana pacijenta, umesto da radi na daljinu sa energetskim uzorkom. Čak i bez radionične veze, kompjuterizovani elektrodijagnostički sistemi kao što je AMI mašina, koji ne zahtevaju direktno učešće operatera, naglašavaju značaj korišćenja sistema meridijana kao dijagnostičkog portala.

Radionični i EAV sistemi primenjuju principe rezonancije u cilju ispunjenja svoje dijagnostičke namene i u cilju pružanja efikasne energetske terapije specifične frekvencije. Radionični sistemi čak eliminišu potrebu za telesnom konzumacijom lekova, da bi potrebna frekvencija mogla biti emitovana pacijentu preko talasovoda svedoka. Obe metode predstavljaju načine dijagnostikovanja poremećaja na nivou finotvarno-energetske anatomije pacijenta pre manifestacije fizičke patologije. Radionični i elektroakupunkturni dijagnostički sistemi omogućavaju otkrivanje bolesti pre nastanka oštećenja na organima. Jasno je da opšte prihvatanje radioničnih tehnologija i tehnologija zasnovanih na meridijanima traži veliku promenu u shvatanjima medicinskih radnika u pravcu prihvatanja stanovišta finotvarno-energetskih sistema ljudskih bića.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Akupunkturni sistem meridijana se naziva fizičko-eterskom međuvezom zato što on energetski povezuje fizičko i etersko telo.2. Elektroakupunkturni dijagnostički sistemi, kao što su Volova mašina i Motojamina mašina, detektuju fiziološke i energetske poremećaje u telu merenjem električnih promena u sistemu meridijana. Budući da je sistem meridijana deo fizičko-eterske međuveze, energetski poremećaji na akupunkturnim tačkama odražavaju poremećaje na eterskom, kao i na ćelijskom nivou.3. Dok AMI mašina pregleda sve glavne meridijane istovremeno, Volova mašina se koristi za ispitivanje električnih karakteristika jedne akupunkturne tačke.4. Poremećaji koje je detektovala Volova mašina na određenoj akupunkturnoj tačaka duž meridijana odražavaju fiziološke poremećaje različitog nivoa u sistemu organa koji napaja taj meridijan. 5. Volova mašina se može koristiti za dijagnostikovanje određenih uzroka bolesti ili za poklapanje određenih lekova sa pacijentom. Energetski mehanizam Volovog sistema zasniva se na energetskom fenomenu koji je poznat kao rezonantna reakcija akupunkturne tačke. Kada se uzročnik bolesti ili odgovarajući energetski lek stave u kolo Volove mašine, oni proizvode električne promene na izlaznim mernim instrumentima uređaja (dok je sistem u električnom kontaktu sa akupunkturnim sistemom meridijana pacijenta).6. Primena dijagnostičkih sistema kao što je Volova mašina za otkrivanje i lečenje energetskih poremećaja u telu omogućava istraživanje starih slojeva energetskog štita tela. Ljuštenje slojeva

ovog štita, koje se postiže izlaganjem različitim psihološkim i energetskim uticajima, naziva se «efekat luka».7. Alergije na hranu, koje se ponekad nazivaju reakcijama osetljivosti na hranu, često su izazvane reakcijom na štetne fenolne hemijske supstance iz namirnica, kao i određenom finotvarno-energetskom reakcijom. Takva osetljivost na hranu odgovorna je za daleko veći broj nedijagnostikovanih oboljenja nego što se trenutno misli.8. Volova mašina se može koristiti za ubrzavanje dijagnoze različitih alergija na hranu, kao i za brzo utvrđivanje homeopatskih doza alergena kojima je moguće neutralizovati alergijske simptome.9. Umesto direktnog kontakta sa sistemom meridijana pacijenta radi dobijanja informacija, radionični uređaji koriste biološki uzorak ili fotografiju pacijenta za dobijanje njihovog energetskog sastava. Takav uzorak se naziva vibracijski svedok. Svedok je energetski portal za višu svest radioničnog operatera.10. Radionični uređaji takođe koriste princip rezonancije kako bi dobili povratne informacije o stanju pacijenta. Rezonantna reakcija se dešava u okviru autonomnog (nesvesnog) nervnog sistema radioničnog operatera a odražava se u povećanju aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Reakcija se manifestuje ubodnom senzacijom na prstu operatera dok udara po gumenom jastučetu radioničnog uređaja.11. Radionični sistemi su uređaji koji povećavaju osetljivost operaterovih viših energetskih perceptivnih sistema, a pre svega sistema čakri i nadija. Stoga, osetljivost radioničnih uređaja odražava psiho-spiritualni razvoj operatera.12. Radionični uređaji predstavljaju mentalni semafor sa brojčanicima koji pomažu operateru da se uključi u frekvenciju bolesti pacijenta. Otkrivanjem ove frekvencije, moguće je emitovati odgovarajuću i potrebnu lekovitu frekvenciju nazad ka pacijentu putem energetskog posrednika u obliku vibracijskog svedoka.13. Radionični uređaji i klatna su sistemi koji omogućavaju osetljivom operateru da pojača i osvesti vidovnjačku percepciju koja uglavnom funkcioniše na nesvesnom nivou.14. Pošto operateri na Volovoj mašini ne mogu precizno da kontrolišu pritisak sonde na akupunkturnoj tački, Volova mašina može da radi i kao neka vrsta radioničnog ili rašljarskog sistema.

VII Poglavlje

Razvoj energetske medicine: učenje isceljivanja oslanjanjem na mudrost prirode

U dosadašnjem tekstu detaljno smo istražili odnose između fizičkog tela i finotvarnih svetlosnih tela koja imaju svoj udeo u višedimenzionalnoj prirodi ljudskih bića. Postalo je sve jasnije da je moguće terapijski uticati na fizičke i emocionalne bolesti preko njihovih viših energetskih struktura koje su u dinamičkoj ravnoteži sa fizičkim telom. Naša finotvarno-energetska tela imaju ogromnu ulogu u održavanju našeg zdravlja. Energetski poremećaji eterskog tela prethode manifestaciji abnormalnih pojava u ćelijskoj organizaciji i rastu. Bolest počinje da se manifestuje u fizičkom telu tek pošto su se poremećaji energetskog toka već kristalisali u finim strukturama

tela viših frekvencija. Jedan od najboljih načina za popravku poremećenih matrica u finotvarnim telima je primena terapijskih doza finotvarne energije specifične frekvencije u obliku vibracijskih lekova.

Kada govorimo o vibraciji, ona je tu isključivo sinonim za frekvenciju. Različite frekvencije energije odražavaju različite brzine vibracija. Znamo da su materija i energija dve različite manifestacije iste primarno energetske supstance od koje je sačinjeno sve u univerzumu, uključujući naša fizička i finotvarna tela. Vibracijska brzina ove kosmičke energije određuje gustinu njenog materijalnog oblika. Materija koja vibrira vrlo sporom frekvencijom naziva se fizičkom materijom. Materija koja vibrira frekvencijama većim od brzine svetlosti naziva se finotvarna materija. Finotvarna materija je stvarna kao i gusta materija; njena brzina vibriranja je jednostavno veća. U cilju terapeutske promene naših finotvarnih tela, moramo primeniti energiju koja vibrira na frekvencijama iznad fizičke ravni. Vibracijski lekovi sadrže takve finotvarne energije više frekvencije.

Vibracijski lekovi su uglavnom esencije ili tinkture koji su bogate određenom frekvencijom finotvarne energije. Već smo ispitali jednu vrstu vibracijske medicine kada smo govorili o homeopatiji. Kao što su pokazali prototipski homeopatski lekovi, nosilac energetskih karakteristika uglavnom je univerzalni prirodni medijum: voda. Finotvarno-energetske matrice pohranjene u vibracijskoj esenciji mogu izvršiti uticaj na ljudska bića na različitim interaktivnim nivoima.

Mnoštvo vibracijskih lekova dobijeno je od majke Prirode. Ekstrakti cveća spadaju među najstarija prirodna lekovita sredstva. Našu diskusiju o evoluciji vibracijske medicine nastavićemo razmatranjem darova koje za čovečanstvo predstavlja cveće naše planete.

Učenje isceljivanja cvetnim lekovima: dr Bah otkriva skrivene darove prirode

Jedno od najcenjenijih imena koje se vezuje za primenu cvetnih ekstrakata u lečenju je dr Edvard Bah iz Engleske. Dr Bah je bio cenjeni homeopatski praktičar u Londonu s početka XX veka. Dr Bah je zaslužan za otkriće danas čuvenih Bahovih cvetnih lekova, koje koriste zdravstveni radnici širom sveta. Cvetni ekstrakti se koriste u lečenju raznih emocionalnih poremećaja i naravi. Kao i homeopatski lekovi, cvetni ekstrakti sadrže minimalne količine fizičke supstance, i stoga se smatraju čistim vibracijskim lekovima. Njihova široka primena je omogućila razvoj lečenja cvetnim ekstraktima jedinstvenog i specijalizovanog oblika finotvarno-energetske terapije. Edvard Bah je bio pionirski mislilac u oblasti medicine, koji je otkrio povezanost stresa, emocija i bolesti mnogo pre nego što su zvanični lekari počeli da se bave ovom temom. Iz svog inicijalnog otkrića emocionalnog uzroka bolesti, Bah je uspeo da nađe jednostavan i prirodan način da ljude vrati u stanje harmonične ravnoteže. Ova potraga za prirodnim lekom konačno je navela Baha da otkrije isceljujuća svojstva homeopatskih lekova i konačno cvetnih ekstrakata.

Pre nego što je postao homeopatski praktičar, Bah je bio ortodoksni lekar koji je specijalizovao bakteriologiju u jednoj velikoj londonskoj bolnici. Jedno od njegovih ranih otkrića u ovom polju odnosilo se na prisustvo određenih vrsta bakterija u gastrointestinalnom osoba koje su patile od hroničnih oboljenja. Otkrio je brojne bakterije čije je prisustvo u gastrointestinalnom traktu dovođeno u vezu sa stalnim pogoršavanjem hroničnih bolesti kao što su artritis i drugi reumatski

poremećaji. Zapravo, ako je bakterija otežavala te reumatske bolesti, onda bi podsticanje telesnog imunološkog sistema da odbaci te mikroorganizme trebalo da obezbedi povlačenje simptoma artritisa kod pacijenata. Bah je pretpostavio da bi davanje vakcine koja bi sadržavala te crevne bakterije imalo željeni efekat čišćenja sistema od bakterijskih otrova koji izazivaju hroničnu bolest. Na osnovu ove pretpostavke, Bah je napravio razređene vakcine sa crevnim patogenima koje je povezivao sa pogoršavanjem hronične bolesti. Kada su vakcine date pacijentima sa različitim hroničnim poremećajima, došlo je do značajnog poboljšanja u slučejevima artritisa i drugih hroničnih simptoma. Ubrzo po otkriću, Bah je dobio knjigu The Organon of Medicine (Medicinski organon). To je bila čuvena Hanemanova homeopatska studija. Bahu su se ideje homeopatske prakse veoma svidele. Njegova ideja davanja minimalnih doza toksičnih supstanci za lečenje bolesti bila je slična Hanemanovoj homeopatskoj teoriji. Bah je empirijski izveo svoje zaključke primenjujući metod pokušaja i greške. Takođe, bio je zainteresovan za pronalaženje alternativnog metoda za ubrizgavanje vakcine, pošto je često dolazilo do reakcije lokalnog tkiva na mestu uboda. Bah je odlučio da napravi homeopatske koncentracije crevnih bakterija uzročnika bolesti, koje bi se unosile u dozama ispod jezika. Lek je primenjivao oralnim putem, sa daleko boljim rezultatima od ranije postignutih sa injekcionim vakcinama. Bah je napravio klasifikaciju koju je činilo sedam vrsta bakterija povezanih sa hroničnim bolestima, i od njih je pravio homeopatske preparate koje je nazvao Bahovih sedam nozoda (pogledati šesto poglavlje i detaljniju raspravu o bionozodima).

Tada dolazi do Bahovog neobičnog otkrića. On je otkrio da pacijenti koji su imali jednu od sedam vrsta crevnih bakterijskih patogena imaju određeni tip ličnosti i naravi. Smatrao je da sedam vrsta bakterija imaju veze sa sedam jasnih i različitih ličnosti. U svetlu ovog otkrića, Bah je počeo da leči pacijente svojim nozodima. Prepisivao je nozode striktno na osnovu emocionalne naravi pacijenta. Zanemarivao je fizičke aspekte njihovih bolesti i fokusirao se samo na mentalne simptome koje je povezivao sa određenim nozodima. Primenjujući ovaj metod, Bah je dobio pozitivne kliničke rezultate koji su premašili njegova očekivanja.

Usavršavanjem tehnika i analiza tipova ličnosti, Bah je došao do još jednog velikog otkrića. Zaključio je da osobe koje imaju istu vrstu ličnosti nemaju obavezno istu vrstu bolesti. Pod dejstvom agensa izazivača bolesti bilo koje vrste, pacijenti istog tipa ličnosti na svoju bolest reaguju na sličan način i imaju isto ponašanje, raspoloženje i stanje uma, bez obzira na bolest. Stoga, neophodno je samo kategorizovati mentalne i emocionalne karakteristike pacijenata kako bi se našao pravi lek za njihove hronične bolesti. Bah je ispravno zaključio da različiti emocionalni i drugi sa ličnošću povezani faktori doprinose opštoj predispoziciji za bolesti. Najznačajniji od tih faktora su emocionalna sklonost ka strahu i negativnim stavovima. Medicinska nauka tek danas počinje da se bavi ovim fantastičnim odnosom između emocija i bolesti. Bah je do ovih zaključaka došao 50 godina pre aktuelnih psihoneuroimunoloških istraživanja.

Bahu se nije svidelo davanje nozoda pripremljenih od agensa koji izazivaju bolesti. Smatrao je da u prirodi postoje različiti lekovi koji su im energetski slični i koji mogu da proizvedu efekte istovetne efektima nozoda, kao i da prevaziđu njihovu terapijsku efikasnost. Tako je počeo da traži prirodne agense koji se neće baviti samo ranije nastalom patologijom već će uticati na emocionalne prethodnice bolesti. Kasnije je otkrio ove agense u ekstraktima određenih lekova.

Bah je identifikovao ukupno 38 ekstrakata. Tridesetosmi ekstrakt je bio kombinacija cvetne smeše koja je poznatija pod nazivom «Rescue Remedy» (Lek spasenja).

Bah je ispravno zaključio da veza bolesti i ličnosti predstavlja rezultat disfunkcionalnih energetskih matrica u finotvarnim telima. Smatrao je da je bolest odraz nesklada između fizičke ličnosti i Više Ličnosti ili duše. Odraz ove unutrašnje disharmonije mogao se naći u određenim vrstama mentalnih osobina i stavova koje je osoba pokazivala. On je smatrao da ova mentalna i energetska disharmonija između fizičke ličnosti i Više Ličnosti ima veći značaj od procesa određene bolesti.

Bah je smatrao da finotvarne energije cvetnih ekstrakata mogu da pomognu u sređivanju disfunkcionalnih emocionalnih matrica. Povećanjem usklađenosti fizičke ličnosti sa energijama Više Ličnosti, ostvario bi se veći sklad unutar jedinke koji bi se ogledao u većoj staloženosti duha i izrazu zadovoljstva. Ispravljanjem tih emocionalnih faktora, pacijentima bi se pomoglo u povećanju njihove fizičke i mentalne vitalnosti i samim tim otklanjanju svake fizičke bolesti . Bah povezuje odnos fizičke ličnosti sa Višom Ličnošću preko filozofije reinkarnacije. Citiraću samog Baha:

Ne može se dovoljno naglasiti da je svaka Duša u inkarnaciji ovde dole na specifičnom zadatku sticanja iskustava, učenja, i usavršavanja svoje ličnosti kako bi se približila idealima Duše. Neka svi zapamte da im je njihova duša postavila određene zadatke, i da ako se taj zadatak ne izvrši, možda i na nesvesnom nivou, neizbežan je sukob Duše i ličnosti koji će za posledicu imati reakciju u obliku fizičkog poremećaja...

Od davnina je poznato da je Proviđenje u prirodu uključilo prevenciju i lečenje bolesti, pomoću trava, biljaka i drveća sa božanskih osobina. One imaju moć isceljivanja svih vrsta bolesti i patnji. U slučajevima lečenja pomoću ovih lekova priroda bolesti se nije uzimala u obzir. Osoba je lečena, i bolest je nestajala, ustupajući mesto zdravlju kako je terapija napredovala. Um, kao najdelikatniji i najosetljiviji deo tela, pokazuje tok bolesti istančanije od samog tela, i otuda nam um otkriva koji lek ili koji lekovi su neophodni...

Nalazimo se na početku razdoblja novog i efikasnijeg umeća lečenja. Hanemanova homeopatija predstavlja prvi zrak jutarnje svetlosti nakon dugog perioda tame, ona će možda odigrati veliku u medicini budućnosti...

Kada posmatramo problem isceljivanja moramo razumeti da je takođe nužno biti u skladu sa vremenom i menjati metode počev od onih grubog materijalizma do onih koji pripadaju nauci zasnovanoj na stvarnosti Istine i podvrgnutim istim Božanskim zakonima koji upravljaju samim našim postojanjem...

Materijalizam zanemaruje postojanje faktora iznad fizičke ravni koji u svakidašnjim životnim prilikama izaziva ili štiti od bolesti, bez obzira na njenu prirodu. Strah i njegov depresivni efekat na naš mentalni sklop, izaziva nesklad u našem fizičkom kao i u magnetnim telima, i tako omogućava [bakterijsku] invaziju. Pravi uzroci bolesti u našoj su ličnosti...

[U budućnosti], lečenje će prerasti fizičku dimenziju lečenja fizičkog tela i imaće sve više duhovni i mentalni karakter koji će uvođenjem harmonijske povezanosti Duše i uma, iskoreniti osnovne uzročnike bolesti, kako bi omogućili određenim fizičkim sredstvima da se primenjuju gde je neophodno, za konačno isceljenje tela.1 (dodat kurziv)

Bah je razumeo energetski odnos višeg uma sa magnetnim kvalitetima viših finotvarnih tela. Kako je u ranijim poglavljima razmatrano, kvaliteti misli i emocija izraženih putem mozga i fizičkog nervnog sistema proizvod su energetskog unosa sa nivoa eterskog, astralnog i drugih mentalnih tela. Moć cvetnih ekstrakata da energetski utiču na ta viša tela manifestuje se u konačnoj mogućnosti filtriranja tih efekata sve do fizičkog tela.

Bah je otkrio efekte različitih cvetova posmatrajući kako oni utiču na njega. Sam Bah je bio vidovnjački „osetljiv“. Bio je toliko osetljiv da je u nekim trenucima morao da se izoluje i zaštiti od vreve i haosa Londona, pošto je gradski ritam previše remetio njegov mir. Kada je akutna bolest ugrozila njegov život, napustio je grad i otišao da živi u prirodi gde je u dugim šetnjama tragao za prirodnim lekovima. Bahova osetljivost prema finotvarnim energijama je bila takva da je spuštajući kapi jutarnje rose sa cveta ili latice na svoje usne mogao da oseti moguće terapijske efekte biljke. Bah je bio toliko osetljiv da kada je bio u direktnom kontaktu sa određenim cvetom, on bi osećao sve fizičke simptome i emocionalna stanja za koje je taj cvetni ekstrakt bio antidot. Proces određivanja svih 38 cvetnih lekova toliko je iscrpeo njegovu fizičku i emocionalnu prirodu da je umro 1936., relativno prerano u 56. godini života.

Bah je ispitivao i načine pripreme ovih vibracijskih lekova kojim bi se izbeglo mlevenje biljke i potenciranje koje predviđa naporni homeopatski metod. (Pogledati drugo poglavlje o pripremanju homeopatskih lekova.) Skupljao je jutarnju rosu sa cvetova koji su bili izloženi sunčevoj svetlosti, kao i kapi rose sa cvetova koji su bili u senci. Ispitivao je razlike u njihovim moćima delovanja na njegova finotvarno-energetska tela. Upoređivanjem dva rastvora, on je otkrio da su efikasniji oni koji su bili izloženi sunčevoj svetlosti. Na njegovo oduševljenje, otkrio je da se postavljanjem određenih vrsta cvetova na površinu osunčane prolećne vode u trajanju od nekoliko časova dobijaju moćne vibracijske tinkture. Finotvarni uticaj sunčeve svetlosti je bio kritičan za energetsko oplemenjivanje vode vibracijskim pečatom cveta. Ovo se odnosi na finotvarne-energetske kvalitete sunčeve svetlosti koje Indusi nazivaju „prana“.

Bahovi cvetni lekovi korišćeni su za lečenje emocionalnih reakcija na bolesti, i naravi koje vode do pojave eventualne ćelijske patologije u telu. Na primer, ako je pacijent bolovao od nekog poznatog straha, neke fobije, njemu bi se davala esencija «Mimulus». Osobe koje pate od šoka bilo koje vrste su dobijale tinkturu od cveta baloške (lat. ornithogalum, eng. star of Bethlehem). Osobe koje su imale problem sa kolebljivošću uzimale su esencije napravljene od cveta treskavice (lat. scleranthus). Opsesivne misli povlačile su se kod pacijenata koji su lečeni cvetnim ekstraktima napravljenim od belog kestena (lat. Aesculus hippocastanum).

Primenom Bahovih cvetnih lekova, mnogi praktičari su postigli kliničke uspehe u slučajevima dugotrajnih emocionalnih poremećaja i disfunkcija ličnosti. Za razliku od zvanične terapije lekovima koja ima uticaj isključivo na nivou fizičke ćelijske patologije, energetske matrice iz cvetnih ekstrakata deluju na nivou emocionalnih, mentalnih i spiritualnih medijuma. Finotvarna tela utiču na fizičko telo tako što menjaju njegovu osetljivost na bolesti izazvanu bilo kojim eksternim ili internim škodljivim agensom. Bahov rad sa vibracijskim ekstraktima bio je usmeren

ka povećavanju otpornosti organizma pacijenata uspostavljanjem unutrašnje harmonije i osnaživanjem viših energetskih sistema koji povezuju ljudsko biće sa njegovim višim nivoima. Bahovi cvetni ekstrakti imali su neznatan direktan uticaj na ćelijske sisteme fizičkog tela. Međutim, postoje druge vrste cvetnih ekstrakata koji direktno mogu da utiču na poremećaj ćelijske ravnoteže fizičkog tela svojom interakcijom sa različitim nivoima ljudske finotvarno-energetske anatomije.

Posle Bahove smrti 1936, na Medicinskom centru «dr Edvard Bah» u Engleskoj nastavilo se sa pripremanjem cvetnih ekstrakata na jedinstveni način koji je otkrio njihov osnivač. U različitim naturopatskim školama u Evropi i Sjedinjenim Državama, Bahovi cvetni lekovi korišćeni su u skladu sa emocionalnim i mentalnim kriterijumima koje je ustanovio Edvard Bah. Obavljeni su različiti eksperimenti u kojima su se primenjivali različiti prirodni cvetovi, međutim, razvoj potpuno nove serije lekovitih cvetnih ekstrakata počeo je tek 70-ih godina.

Godien 1979. Ričard Kac je osnovao «Flower Essence Society» (FES). Ovo udruženje bilo je okvir za istraživače i terapeute koji su istraživali i primenjivali cvetne ekstrakte, i omogućavalo im je razmenu informacija o primeni ekstrakata. Pored toga, predstavljeni su mnogi novi ekstrakti pripremljeni od cvetova koji rastu u Sjedinjenim Državama (uglavnom u Kaliforniji, gde se nalazi sedište FES). FES je objavljivala podatke o različitim metodima primene Bahovih cvetnih lekova kao i novih ekstrakata koji su nazvani FES ekstrakti.

Osnivač FES Ričard Kac je bio i pronalazač FES ekstrakata. Vođen intuicijom Kac je vršio selekciju i formulaciju svakog cveta, a svoja otkrića modifikovao je prema iskustvima stečenim kroz eksperimente sa malom grupom lokalnih praktičara. Kliničke povratne informacije pokazale su da novi ekstrakti imaju veliki uticaj na procese unutrašnjeg rasta i duhovno buđenje. Pokazalo se da funkcionišu kao katalizatori transmutacija određenih psihoenergetskih blokada kao što su strahovi vezani za seksualnost, pitanja intimnosti, osetljivosti, kao pitanja vidovnjačkog i spiritualnog razvoja. Znanja o pojedinim ekstraktima znatno su uvećana iz brojnih parapsihičkih izvora, kao i kroz individualne radiestetske upotrebe klatna.2 Ovim intuitivnim putem prikupljanja podataka došlo se do mnogih informacija o primeni ekstrakata. Prikupljena saznanja o cvetnim ekstraktima objavljivana su u časopisu Flower Essence Journal, ali je tek 1983. objavljen merodavan tekst o terapeutskim, finotvarno-energetskim aspektima cvetnih ekstrakata. Tekst je napisao i sastavio Guruda, istraživač iz Bouldera u Koloradu.

Revolucija lečenja cvetnim ekstraktima: Gurudin doprinos sintezi vibracijske medicine

Početkom 1983. godine, kompanija «Pegasus Products, Inc.» distribuirala je brojne nove cvetne ekstrakte u centrima za alternativno lečenje. Ti novi ekstrakti bili su aranžirani na posebnoj polici, odmah pored druge grupe energetskih lekova koji su nazvani eliksiri od dragog kamenja. Pored police sa lekovima nalazio se informator gde je na jednoj stranici dat spisak energetskih i terapeutskih primena eliksira od dragog kamenja i cvetnih ekstrakata. Na početku brošure bile su reference za nekoliko knjiga koje su pružale detaljnije informacije o vibracijskom lečenju. Najznačajnija među tim knjigama bio je udžbenik o finotvarno-energetskoj medicini pod naslovom Flower Essences and Vibrational Healing (Cvetni ekstrakti i vibracijsko lečenje) koji je napisao Guruda.

Nekoliko meseci kasnije u knjižarama se pojavila knjiga u kojoj je dat spisak mnogih objavljenih radova na temu holističke medicine. Posebnost te knjige jesu detaljni naučni i tehnički opisi finotvarno-energetskih i fizičkih osobina 108 novih cvetnih ekstrakata. Neki od tih cvetova su već bili zastupljeni u FES ekstraktima, ali dotada nisu bili tako detaljno opisani. Pored toga, tu su se nalazila tehnički opisi energetskih odnosa između cvetnih ekstrakata i homeopatskih lekova. U tom nezaobilaznom udžbeniku o energetskoj medicini, Guruda je sakupio i prokomentarisao informacije koje je dobio iz vidovnjačkih čitanja Kevina Rajersona, izvanrednog izvora tehničkih vidovnjačkih informacija koji je veoma sličan Edgaru Kejsiju. Veliki deo materijala iz knjige Flower Essences and Vibrational Healing dobijen je u nizu grupnih seansi vidovnjačkog čitanja sa Rajersonom, kojima je Guruda prisustvovao tokom 1980. u San Francisku. Grupa se sastajala sa Rajersonom kako bi došla do kanalisanog tehničkog materijala o kliničkoj primeni različitih cvetnih ekstrakata. Među osobama koje su prisustvovale tim jedinstvenim skupovima bili su Guruda i Ričard Kac, osnivač «Flower Essences Society». Posle seansi iz 1980. Guruda je nastavio da sakuplja dodatne vidovnjačke podatke o cvetnim ekstraktima od Rajersona i da radi na kanalisanim podacima iz ranijih seansi.

Naglasio bih da je kanalisani materijal pružio saznanja o novoj tehnologiji lečenja, kako bismo to danas nazvali, iako se koreni ovih metoda nalaze u dalekoj prošlosti. Najranije prodore u oblast cvetnih ekstrakata kao sistematskog metoda lečenja u XX veku omogućila su istraživanja vidovitog lekara dr Edvarda Baha. Kanalisane informacije koje je dao Kevin Rajerson, ukazuju na biohemijske i finotvarno-energetske mehanizme delovanja cvetnih ekstrakata, njihovu moguću primenu u lečenju, kao i pravac daljeg naučnog istraživačkog rada koji će potvrditi postojeće informacije. Efekti tih novih cvetnih ekstrakata, kao i njihova primena, moraju se posmatrati u ovom svetlu kao eksperimentalna forma lečenja.

Flower Essences and Vibrational Healing predstavlja fantastično dostignuće zato što su tu na jednom mestu sabrane raznovrsne tehničke informacije o terapeutskoj primeni cvetnih ekstrakata i srodnih vibracijskih terapija. Istorijat primene cvetnih ekstrakata izložen je u opisnom poglavlju koje se bavi otkrićima i inspiracijom dr Baha. Guruda dolazi do interesantnog zaključka da je Rudolf Štajner bio inspiracija za Baha da istražuje lekovita svojstva cvetova od strane Rudolfa Štajnera. Rudolf Štajner, čuveni metafizičar, održao je brojna medicinska predavanja u Engleskoj kojima je Bah, kao mlad lekar, najverovatnije prisustvovao.

U dodatnoj diskusiji o poreklu cvetnih ekstrakata i njihovoj primeni u isceljivanju podrobno se razmatra njihova upotreba u drevnim civilizacijama kao što su Atlantida i Lemurija, koja je opisana u ezoterijskoj literaturi. U prvom delu ove knjige, Guruda opisuje različite tehnike pomoću kojih se cvetni ekstrakti pripremaju i pojačavaju, kao i složene mehanizme uticaja na ljudske energetske sisteme. U drugom delu knjige on se veoma detaljno bavi osobinama svakog ekstrakta ponaosob. U knjizi su navedeni svi energetski nivoi na kojima ekstrakti imaju dejstvo, a za svaku bolest preporučen je ekstrakt koji je najpodesniji za lečenje te bolesti. Na kraju tog dela knjige, Guruda je organizovao podatke koji imaju klinički značaj u odgovarajuće tabele, povezujući terapeutske primene različitih ekstrakata i pojedine energetske sisteme na koje oni utiču.

Za razliku od svih ranijih tekstova o vibracijskoj medicini, velika pažnja posvećena je finotvarno-energetskim i fiziološkim mehanizmima preko kojih vibracijski lekovi deluju na ljudski

organizam. Informacije koje se nalaze u ovoj knjizi su retko bile objavljivane ili ovako detaljno navedene. Gde god da je to bilo moguće navedene su reference za ezoterične tekstove koji potkrepljuju iznete tvrdnje. Jednostavno i elegantno su opisani mehanizmi prenosa energija od cvetnih ekstrakata do ljudskih sistema putem vode. Citiraću tekst:

Na ovom evolutivnom planu, sama suština i najveća koncentracija životne sile kod biljaka nalazi se u cvetovima. Cvet predstavlja vrhunac životnog ciklusa biljke. Oni predstavljaju kombinaciju eterskih karakteristika [biljke] sa maksimalnom količinom životne sile, tako da se često koriste za pospešivanje biljnog rasta…

Sama esencija, naravno, predstavlja elektromagnetni uzorak biljne forme. Iako se u različitim biljnim delovima nalaze hranljivi elementi koji sačinjavaju fizičko telo, tako da su različiti parametri biomagnetnih energija koje oslobađa cveće i drugi delovi biljke. Vitalnost životne sile se povećava u zoni cvetanja…

[Ekstrakti pripremljeni od cvetova] nisu ništa drugo do eterski pečat; ne dolazi do prenosa nijednog fizičkog elementa. U ovoj oblasti bavimo se isključivo eterskom vibracijom biljke, njenom inteligencijom. Sunčeva svetlost utiskuje životnu silu cveća u vodu, koja se posle prenosi na ljude kada asimiluju ove vibracijske ekstrakte.3

Pored punjenja vibracijskim pečatom cvetova, Guruda pominje upotrebu eliksira od dragog kamenja koji se pripremaju na sličan način pomoću sunčeve svetlosti koja energetski pobuđuje vodu jedinstvenim kristalnim osobinama različitog dragog kamenja i minerala. Još fascinantnije od energetske suštine metoda pripreme cvetnih ekstrakata pomoću sunčeve svetlosti jeste Gurudin opis uticaja ekstrakata na ljudska fizička i finotvarna tela. Ovaj materijal koji opisuje finotvarnu anatomiju sadrži dosta toga što je navedeno u ranijim poglavljima ove knjige, a nove informacije tek treba da budu istražene. Između fizičkog tela i eterskog i viših frekvencijskih medijuma dolazi do interakcija koje izaziva energetski pečat cvetnih ekstrakata. Ovde je veoma interesantan opis određenih kristalnih ili kvarcu bliskih osobina fizičkog tela, i uloge koju oni imaju u formiranju specijalnih finotvarno-energetskih sistema na nivou fizičko-ćelijskih struktura. U narednim poglavljima detaljnije ćemo ispitati isceljujuće i energetske odlike kvarca i drugih kristala. Ovaj opis kristalnih osobina ljudskog tela imaće naročit značaj kada govorimo o lečenju sa kristalima.

Kada se cvetni ekstrakt, homeopatski lek ili eliksir od dragog kamena konzumira ili se primenjuje kao melem on se kreće specifičnim putem kroz fizičko i finotvarna tela. On najpre ulazi u cirkulatorni sistem [krvotok]. Potom, lek dospeva negde između cirkulatornog i nervnog sistema. Usled polariteta ova dva sistema stvara se elektromagnetna struja. Zapravo, između ova dva sistema uspostavlja se najuža povezanost u odnosu na životnu silu i svest koju moderna nauka još uvek ne razume. Životna sila deluje u većoj meri kroz krv, dok svest deluje više kroz mozak i nervni sistem. Ova dva sistema imaju osobine slične kvarcu i elektromagnetnu struju. Ćelije krvi, naročito crvena i bela krvna zrnca, imaju osobine slične kvarcu, dok nervni sistem ima više elektromagnetnu struju. Životna sila i svest koriste ove osobine kako bi ušli u fizičko telo i izvršili njegovu stimulaciju.

Od sredine puta između nervnog i cirkulatornog sistema lek se uglavnom kreće direktno ka meridijanima. Od meridijana, životna sila leka ulazi u različita finotvarna tela i čakre ili se direktno vraća do ćelijskog nivoa fizičkog tela kroz nekoliko portala koji se nalaze između nervnog i cirkulatornog sistema. Put leka zavisi od njegove vrste i konstitucije osobe.

Tri osnovna portala za ponovni ulazak životne sile u fizičko telo jesu etersko telo i eterski fluidium, čakre, i koža sa svojim silikatnim ili kristalnim svojstvima. Eterski fluidium deo je eterskog tela koji okružuje fizičko telo, i koji prosleđuje životnu silu svakoj ćeliji. Kosa, sa njenim kristalnim osobinama, nosilac je životne sile; ona nije portal. Određeni delovi fizičkog tela su portali za životnu silu vibracijskog leka isključivo zato što su povezani sa različitim čakrama i meridijanima. Životna sila vibracijskog leka uglavnom gravitira ka jednom portalu, ali može ponovo da uđe u fizičko telo kroz nekoliko protala.

Po prolasku kroz jedan od opisanih portala, životna sila uvek prolazi kroz tačke koje se nalaze na sredini puta između nervnog i cirkulatornog sistema. Potom, ona stupa na ćelijski nivo i one delove fizičkog tela u kojima je poremećena ravnoteža. Čitav ovaj proces dešava se u trenutku, ali je potrebno da prođe određeno vreme da se osete njegovi rezultati. 4

Prema ovom tumačenju, finotvarne energije cvetnih ekstrakata putuju kroz fizički cirkulatorni sistem krvotoka i nerava kako bi došle do meridijana. Jedan od tih međupovezujućih puteva čini se da je neka vrsta elektromagnetne mreže protoka energije između krvotoka i nervnog sistema. Ova naročita energetska mreža ranije nije bila poznata većini fiziologa-ezoteričara. Izvesni istraživači, kao što je Itžak Bentov,5 zapazili su specijalizovane puteve energetske rezonancije koji povezuju cirkulatorni sistem sa nervnim sistemom u stanju meditacije. Bentovljev model meditacije biće detaljnije razmotren u narednim poglavljima. Od te elektromagnetne mreže životna sila cvetnih ekstrakata teče dalje ka meridijanima. Kako je bilo reči u u prethodnim poglavljima, meridijani su ključ mehanizama energetske međuveze medijuma više frekvencije i fizičkog tela.

Od meridijana, energije pritiču do čakri i različitih finotvarnih tela. Početni uzlazni tok životnih energija cvetnih ekstrakata ka sve višim energetskim nivoima suprotan je uobičajenom silaznom toku viših energija ka fizičkom. Kao da se energija postepeno vraća ka sve finijim nivoima kako bi se ponovo integrisala sa odgovarajućim domenima više frekvencije. Izgleda kao da životna sila ekstrakata i lekova mora biti pojačana i obrađena na specijalnim prenosnim tačkama kao što su čakre kako bi omogućila da energije budu ispravno upotrebljavane od strane ćelijskih sistema fizičkog tela.

Postoje dodatne finotvarno-energetske prenosne/obradne tačke na ćelijskom nivou koje su deo kristalne mreže navedene u prethodnom citatu. Postojanje kristalnih struktura u ljudskom telu većina današnjih lekara još uvek ne prihvata niti razume. Teoretičari bioelektronike, kao što su Beker i Sent-Đorđi, pokušali su da razjasne i terapeutski utiču na energetske sisteme za pojačavanje inherentne telesnoj ćelijskoj mreži, kroz primenu teorija poluprovodnih i elektronskih sistema.

Naučnici su odskora počeli da priznaju postojanje specijalne vrste kristala sličnih fluidima, koji se još nazivaju tečni kristali. Ti tečni kristali mogu imati iste energetske karakteristike kao čvrsti kvarc, ali za razliku od minerala koji se nalaze u prirodi, mnogi imaju organsko poreklo. Izgleda da postoji cela fino energetska mreža u telu koja koristi te biokristalne strukture. Ova kristalna mreža učestvuje u apsorpciji i obradi finotvarnih energija vibracijskih lekova. U narednom citatu Gurude (uzetom iz kanalisanog materijala Kevina Rajersona), ponovo je pomenut princip bioenergetske rezonancije u vezi sa kristalnim komponentama finotvarno-energetskih sistema koji su neodvojivi deo ljudskog tela.

Postoje različite strukture slične kvarcu u fizičkom i finotvarnim telima, koje pojačavaju efekat energetskih lekova. U fizičkom telu, ove oblasti uključuju: ćelijske soli, masno tkivo, limfu, crvena i bela krvna zrnca, i epifizu. Ove kristalne strukture predstavljaju kompletne sisteme u telu koje moderna medicina još nije prepoznala i shvatila.

Kristalne strukture deluju na principu indukovane rezonancije. Dolazi do usaklađivanja kristalnih osobina u fizičkom i finotvarnim telima i mnogih energetskih lekova, između ostalih cvetnih ekstrakata i dragog kamenja. Ove osobine u telu pojačavaju životnu silu energetskih lekova do prepoznatljivog nivoa kako bi bila asimilovana. Zapravo, ove kristalne karakteristike su ulazna tačka za većinu eterskih energija koje prodiru u fizičko telo. Ovo omogućava ravnomernu raspodelu različitih energija pri tačnim frekvencijama, što stimuliše izbacivanje toksina i ozdravljenje. Na sličan način, vibracije radio-talasa dolaze do kristala u radiju. Kristal rezonira sa višom frekvencijom tako što je apsorbuje, propuštajući audio frekvencije koje telo može da percipira.

Kada se vibracijski lekovi pojačaju, životna sila brže i u stabilnijem stanju dolazi do delova tela gde je poremećena ravnoteža. Lekovi mogu da očiste auru i finotvarna tela na takav način da se ti poremećaji potpuno otklone. Ukoliko vam ovo zvuči čudno, imajte u vidu da su naučnici mnogo puta dokazali da finotvarne energije kao što su ultrazvuk i mikrotalasi mogu izazvati oboljenja. Zašto druge fine energije ne bi mogle da izazovu ozdravljenje? 6 (dodat kurziv)

U vezi sa finotvarnim energijama specifične frekvencije koje izazivaju oslobađanje toksina iz tela i ozdravljenje, skrećem pažnju da su u ranijim poglavljima ove knjige objašnjeni mehanizmi delovanja homeopatskih lekova na ljudska bića. Kristalna mreža ljudskog tela pomaže u pretvaranju i distribuciji finotvarnih energija homeopatskih lekova i cvetnih ekstrakata do mesta u telu gde je njihovo delovanje potrebno.

Konačna terapeutska primena leka ili cvetnog ekstrakta zavisi od energetskog nivoa na kome on ima najveći učinak. Homeopatski lekovi imaju snažnije energetske efekte na fizičkom/molekularnom nivou, iako neke kliničke studije ukazuju da homeopatski lekovi mogu uticati na više nivoe kao što su čakre, kao i na emocionalno/astralno telo. Na primer, u određenim slučajevima manične depresije ili šizofrenije došlo je do dramatičnog poboljšanja stanja kao posledice tretmana homeopatskim lekovima. Ova poboljšanja možda su nastala usled ispravljanja neurohemijskih poremećaja povezanih sa oboljenjem kao i usled otklanjanja poremećaja koji su više finotvarno-energetske prirode a povezani su sa bolešću.

Pokazalo se da su cvetni ekstrakti naročito delotvorni u indukovanju promena u čakrama i finotvarnim telima, međutim postoje izvesni ekstrakti koji takođe leče direktnim uticajem na nivoe fizičkog tela. Homeopatski lekovi isporučuju energiju određene frekvencije koja rezonira sa fizičko/molekulskom ćelijskom strukturom tela, mada homeopatski lekovi mogu uticati na čakre i finotvarna tela. Cvetni ekstrakti sadrže veću koncentraciju životne sile, i imaju kvalitete koji su slični nekoj vrsti tinkture energije čiste svesti. Zbog ovih finih vibracijskih kvaliteta, određeni cvetni ekstrakti mogu efikasno uticati na čakre i finotvarna tela uvećavajući njihovu koordinaciju sa fizičkim telom tamo gde postoje razni oblici disfunkcije.

Homeopatski lekovi uglavnom se prave od gustih neorganskih materijala, dok cvetni ekstrakti imaju mnogo veću koncentraciju životne sile. Homeopatski lekovi često se vibracijski podudaraju sa fizičkim oboljenjem kod osobe i na taj način otklanjaju poremećaj iz tela. Homeopatija se stapa sa finotvarnim telima, ali i dalje operiše na energetskom nivou molekulske strukture. Homeopatija predstavlja most između tradicionalne medicine i vibracijske medicine.

Sa druge strane, cvetni ekstrakti ispravljaju tok svesti i karme koji stvaraju stanje bolesti. Oni utiču na finotvarna tela i osobine eterske anatmije da bi odatle postepeno uticali na fizičko telo. Činjenica da se cvetni ekstrakti prave od cvetova, predstavlja ključni razlog za to što u cvetnim ekstraktima ima više životne sile nego u bilo kojem drugom obliku energetske medicine.7 (dodat kurziv)

Karma, svest i kristalna mreža: epifiza – veza sa desnom moždanom hemisferom

Gledište izraženo u kanalisanom materijalu sugeriše da karma ima izvesnog udela u procesu koji dovodi do pojavu bolesti, kao i da određeni cvetni ekstrakti pomažu osobi da se bolje nosi sa tim oblicima poremećaja karmičke energije. Mnogi ezoterijski mislioci dele mišljenje da uzrok bolesti jednim delom čini i mentalni teret nerazrešenih trauma i konflikata koji potiču iz prethodnih života. Određene vrste hipnotičkih tehnika vraćanja u prošle živote potvrđuju ovo stanovište. Razne trajne fobije moguće je u potpunosti izlečiti hipnotičkom regresijom – metodom evociranja sećanja na prošle živote. Kada su pacijenti u stanju da se sete traumatskog događaja koji je izvor fobije, bilo da su ga doživeli u sadašnjem životu ili u nekom od prošlih, fobije postepeno nestaju.

Čak je i Edvard Bah smatrao da su bolesti izazvane nemogućnošću fizičke ličnosti da se uskladi sa željama, čežnjama, i altruističnim pobudama Više Ličnosti. Viša (ili kauzalna) Ličnost poseduje znanja svih prošlih života kao i neophodna uputstva za dalji rast inkarnirane ličnosti na fizičkoj ravni. Nedostatak veze i koordinacije sa Višom Ličnošću može uzrokovati osećaj otuđenosti od okoline, i ponašanjem koje karakteriše egocentričnost i otuđenost.

Svesna ličnost često ne uspeva da primeti međusobnu povezanost svekolikog života na finotvarno-energetskim nivoima. Studija Daglasa Dina o autonomnim telepatskim pokazateljima otkriva da se komunikacija na višim energetskim frekvencijama može stalno dešavati na nesvesnom nivou.8 Ovo otkriće sugeriše da ljudi mogu biti u stalnoj parapsihičkoj komunikaciji sa drugim osobama na višim nivoima svesti, pored svakodnevne verbalne razmene. Kako se ova komunikacija dešava na nivoima koji su izvan svesti, svesna ličnost retko kada je svesna veze sa

Višom Ličnošću. Kada osećamo da nismo u vezi sa našom Višom Ličnošću, često padamo u stanje usamljenosti i očaja. Ponekad ovo može da dovede do osećanja potpune izolovanosti. Dobro je poznato da emocionalna stanja depresije mogu da izazovu stres i imunosupresiju. Takođe, karmički uticaji mogu nesvesno da utiču na finotvarnu anatomiju organizma i energetski kristalizuju i pojačaju određene sklonosti ka bolesti.

Ovi i drugi energetski uticaji mogu stvoriti obrasce koji dalje mogu oslabiti otpornost osobe, poremetiti ukupnu vitalnost, i smanjiti njihovu sposobnost za odbijanje bilo koje vrste štetnih uticaja. Određeni cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) mogu da doprinesu ublažavanju negativnih karmičnih izraza bolesti promenom disfunkcionalnih energetskih obrazaca koji postoje na nivoima finotvarnih tela. Ako se ne menjaju, ovi nepravilni finotvarno-energetski obrasci mogu konačno da pređu u biomagnetno polje fizičkog tela i da izazovu nepravilne ćelijske promene.

Sposobnost osobe da se poveže sa svojom Višom Ličnošću delimično je funkcija specijalizovanih energetskih veza u samoj kristalnoj mreži fizičkog tela. Ova kristalna mreža pomaže u koordinisanju energetskih struktura viših finotvarnih tela i svesti fizičke ličnosti. Guruda iznosi nove važne informacije koje mogu objasniti određene aspekte funkcionisanja desne hemisfere i parapsihičke sposobnosti. Parapsihičke sposobnosti ispoljavaju se posredstvom specijalnih biokristalnih energetskih puteva preko kojih Viša Ličnost stupa u vezu sa svešću fizičke ličnosti. Kristalna struktura koja je posebno važna za našu parapsihičku aktivnost je epifiza, preciznije, kalcifikacija epifize: kristal koji se nalazi u središtu mozga.

Dugo primenjivana kao strukturni putokaz za procenu parametara simetrije u ljudskom mozgu na rendgenskim snimcima, prava funkcija kristala epifize nije bila objašnjena. Neki naučnici su išli toliko daleko da su povećanje kalcifikacije povezivali sa smanjenjem sposobnosti fiziološke funkcije u navodno atrofiranoj i ostareloj epifizi. Medicinskim istraživanjem na polju hronobiologije epifiza je identifikovana kao jedan od unutrašnjih telesnih časovnika. Epifiza kontroliše procese seksualnog sazrevanja, i na nju utiču svetlosni ciklusi dana i noći. Epifiza kontroliše naš biološki razvoj od dečijeg uzrasta do odrasle osobe sprečavajući seksualnu zrelost do odgovarajućeg trenutka. Interesantno je da epifiza proizvodi hormon koji se zove melatonin koji ne samo da sprečava seksualno sazrevanje već ima dodatne zadatke u regulisanju ciklusa sna.

Epifiza je u ezoterijskoj literaturi dugo bila povezivana sa trećim okom. Naši pradavni biološki preci su imali rudimentarnu ali funkcionalnu strukturu trećeg oka, upotpunjenu sa sočivom, nalik onoj koja danas postoji kod tuatara (guštera koji se mogu naći na južnoj hemisferi). Epifiza se povezuje sa fenomenom svetlosti iz različitih bioloških i energetskih uglova posmatranja. Ezoterijska povezanost epifize i trećeg oka kod ljudi potiče od veze epifize sa čakrom trećeg oka (ili čeonom čakrom). Epifiza je povezana sa sistemom čakri preko specijalnog energetskog kola koje se razvilo kod ljudi tokom vremena. Funkcija ovog specijalizovanog energetskog sistema ima jedinstvenu ulogu u energetskom rastu ličnosti ka višem, spiritualnijem nivou svesti. Pored toga, isti energetski sistem je odgovoran za buđenje i balansiranje glavnih čakri u telu kao i oslobađanje svih kreativnih i evolutivnih potencijala osobe.

U hinduističkoj i jogičkoj literaturi ovaj jedinstveni energetski sistem koji aktivira energiju čakri i pomaže buđenje više svesti naziva se kundalini. Kundalini se vizuelno predstavlja kao „sklupčana zmija“ (bukvalni prevod reči kundalini sa sanskritskog) koja uspavana leži u trtičnoj oblasti prve

velike čakre. Kao i sklupčana zmija kundalini je uvek spreman da se pokrene; međutim, kod većine ovaj energetski sistem spava tvrdim snom. Kada se ovaj sistem pokrene na kontrolisan način, na primer kroz meditaciju, kundalini energija polako se penje uz kičmu i pri tom postepeno aktivira čakre na svom putu. Kada kundalini energija konačno uđe i aktivira više čakre (pogotovo «treće oko» i krunsku čakru), osoba može doživeti veliki nalet svetlosti koja preplavljuje mozak, za kojim sledi ogromno proširenje svesti.

Prema kanalisanom materijalu iz Flower Essences and Vibrational Healing, procesi aktiviranja kundalinija koriste kristalna kola u telu, posebno epifizu, kao i specijalne rezonantne refleksne lukove energije koji se pružaju od trtične oblasti do moždanog stabla. Iako energetski protok kroz ove kanale prvenstveno učestvuje u uzlaznom putu kundalinija, čini se da ovo kolo ima svoju svakodnevnu ulogu u komunikaciji sa našom Višom Ličnošću.

Epifiza je kristalna struktura koja prima informacije od duše i finotvarnih tela, posebno od astralnog tela. Finotvarna tela često deluju kao filter za pouke duše i Više Ličnosti. Od epifize informacije putuju do desnog dela mozga. Ako postoji potreba da ova viša informacija dopre do svesnog uma, ona prolazi kroz desni deo mozga u obliku snova. Potom, levi deo mozga analizira informaciju kako bi ona mogla da se protumači. Ovo se često dešava sa jasnim snovima koji nose određenu poruku. Od levog dela mozga informacija putuje kroz neurološki sistem, prolazi kroz dve kritične refleksne tačke – produženu moždinu (modulla oblongata) i trticu (coccyx). Uspostavljeno je stanje konstantne rezonancije duž kičmenog stuba između produžene moždine i trtice; epifiza rezonira između ove dve tačke. Informacija, zatm, putuje do drugih delova tela kroz meridijane i kristalne strukture koje smo već opisali. Čitavu ovu proceduru aktivira životna sila vibracijskih lekova. Ovo je ključni proces putem kojeg duša manifestuje karmu u fizičkom telu.9 (dodat kurziv)

Ovde opisana kristalna struktura zapravo ulazi u sastav fiziološke osnove kundalini procesa. Pored toga, ovo kolo omogućava pretvaranje i razlaganje informacija od Više Ličnosti do različitih nivoa svesti koji proživljava fizička ličnost. Veoma je interesantno da desna moždana hemisfera, koja radi u skladu sa epifizom, deluje prvenstveno kao tačka za prenošenje informacija koje se kreću od Više Ličnosti do budne ličnosti. Poznato je da simbolična slikovitost desne hemisfere mozga predstavlja pejzaž snova. Mnogi smatraju da desni deo mozga izražava određenu funkciju koja odražava našu intuitivniju stranu.

Već smo rekli da živimo u kulturi koja se temelji na logici racionalnog zaključivanja (levi mozak). Simbolični jezik snova predstavlja oblik komunikacije u stanju sna (u kojem provodimo gotovo jednu trećinu našeg života) gde je desna strana mozga dominantna. Drugim rečima, leva strana mozga nam je dominantna samo dok smo budni; kada spavamo, uključujemo desni deo mozga koji vrši obradu podataka. Za snalaženje u metaforičnom okruženju snova potrebne su nam veštine desnog dela mozga.

Uzajamno dejstvo usnule svesti i budne svesti koje se odvija između levog i desnog dela mozga predstavlja pokušaj duše da održi ravnotežu i integrisani izraz međusobnog uticaja između Više Ličnosti i fizičke ličnosti. Već smo ustanovili da se parapsihička komunikacija (posredstvom naše finotvarno-energetske anatomije) stalno odvija na nesvesnom nivou obrade informacija. Fini perceptivni sistemi kao što su čakre ostvaruju direktan unos u desni deo mozga kroz kanale

kristalne mreže. Ova jedinstvene biokristalna mreža omogućava da informacije od Više Ličnosti dopru do svesti levog dela mozga ličnosti. Stanje sna predstavlja poseban trenutak kada desni deo mozga, koji je direktnije povezan sa Višom Ličnošću, može da prenese kodirane poruke budnoj ličnosti. Sposobnost osobe da dekodira ove unutrašnje poruke zavisi od njene veštine za dešifrovanje simbolike svojih snova.

Desni deo mozga je i skladište telesne slike svake osobe. Ova predstava o sebi je sačinjena od različitih pozitivnih i negativnih životnih iskustava koje je osoba akumulirala tokom vremena. Ove slike sebe stvaraju se od nesvesnih poruka koje se emituju u biokompjuterima desnog dela mozga, koje sadrže podatke o sopstvenoj vrednosti, fizičkoj pojavi i osećaju samopoštovanja. Kako su snovi jezik desnog dela mozga, oni imaju veliki potencijal kao alat za razumevanje ne samo nesvesnog uma, već i za dešifrovanje vizija unutrašnje spiritualne svesti.

Snovi su slikoviti jezik koji može predstavljati pokušaj desne hemisfere da važne nesvesne informacije prosledi svesti i budnoj ličnosti leve hemisfere. Ponekad, kada se snovi zanemaruju, desna hemisfera može da pokuša da prosledi važne poruke ličnosti leve hemisfere stvaranjem simboličnog haosa i bolesti u fizičkom telu. Kaže se da postoji određena metafora bolesti. Fizička bolest nekad može predstavljati naša unutrašnja osećanja koja su zarobljena i neprilagođenost koja je kristalizovana u simboličnim oblicima telesnog jezika desne hemisfere. Simbolični jezik izraza bolesti može biti u vezi sa određenim čakrama koje imaju energetske blokade koje su odraz emocionalne disfunkcije u ličnosti. Kada su čakre blokirane, blokirani su i kanali za protok informacija, i onemogućeno je povezivanje Više Ličnosti i fizičke ličnosti.

Određeni cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) pomažu oporavak ovih prirodnih puteva protoka energije, stabilizujući i integrišući fizičku sa Višom Ličnošću. Ovo je bio jedan od razloga zašto je dr Bah prepisivao svoje cvetne lekove pacijentima. Cvetni ekstrakti predstavljaju energetski metod za ispravljanje disfunkcionalnih emocionalnih obrazaca u ličnosti koje je Bah ispravno prepoznao kao izazivače fizičkih bolesti.

Problem mijazama: naše energetske sklonosti ka bolestima

Pored mogućnosti cvetnih ekstrakata da izmene finotvarno-energetsku vezu sa Višom Ličnošću, Guruda pominje mnoge nove ekstrakte koji deluju na fizičkom nivou. Neki od ovih cvetnih ekstrakata takođe deluju na modifikovanje određenih energetskih izazivača bolesti koji su poznati kao mijazmi. Mijazmi su energetske tendencije koje stvaraju predispoziciju za pojavu određene bolest. Većina mijazama je nasledna ili se stiče tokom života. Haneman, otac moderne homeopatije, smatrao je da su mijazmi ključni uzročnik svih hroničnih bolesti, i da doprinose mnogim akutnim bolestima.

Mijazmi predstavljaju potpuno drugačiji koncept mehanizma nastanka bolesti. Iako, na primer, mijazmi mogu biti stečeni usled infekcije, sama infekcija nije mijazam. Čak i u slučaju da organizam koji je uzrokovao bolest bude uništen terapijom antibioticima, finotvarno-energetski tragovi agensa izazivača bolesti mogu da se zadrže na nevidljivom nivou. Ovi energetski tragovi bolesti ugrađeni su u biomagnetno polje osobe i u viša finotvarna tela. Mijazmi tu ostaju dok se njihov latentni toksični potencijal ne oslobodi na molekulsko/ćelijskom nivou tela, gde se manifestuju štetne promene ili bolesti. U svakom slučaju, bolest koja se manifestuje posle

određenog vremena razlikuje se od bolesti povezane sa izvornim izazivačom bolesti. Mijazmi slabe prirodnu odbranu tela u određenim oblastima, stvarajući uslove za kasniju manifestaciju drugih vrsta bolesti. Stečeni mijazmi mogu biti izazvani izlaganjem različitim štetnim agensima uključujući bakterije, viruse, toksične hemikalije, pa čak i radijaciju.

Haneman je bio prvi praktičar homeopatije koji je prepoznao postojanje i uticaj mijazama. Među mijazmima koje je opisao nalazili su se oni nastali izlaganjem organizmima izazivačima veneričnih bolesti sifilisa i gonoreje. Smatralo se da mijazmi sifilisa i gonoreje izazivaju sekundarne manifestacije bolesti nakon što je primarna infekcija izlečena.

U zvaničnim istraživanjima naslućivao se mogući medicinski model mijazmičkih bolesti. Na primer, određeni virusi na samo da proizvode simptome koji su povezani sa oboljenjem, već se njihova DNK može da uđe u sastav ljudskog hromozoma. Tako, pritajena DNK virusa može se održati, čak se može greškom reprodukovati zajedno sa telesnim hromozomima tokom ćelijske deobe. Ako se DNK virusa ugradi u polne ćelije tela (npr. spermatozoide ili jajnu ćeliju) tada se DNK virusa teorijski može preneti na naredne generacije. Usled određenih oblika sredinskog ili internog fiziološkog stresa, DNK virusa se može aktivirati, što može dovesti do buđenja latentnog virusa.

Neki lekari smatraju da se ova teorija može primeniti na uzrok nastanka određenih tipova raka. Kod određenih tumora, kao što je karcinom grudi, posmatranjem tkiva elektronskim mikroskopom otkriveno je prisustvo virusnih čestica. Iako ovo ne dokazuje vezu između raka grudi i virusnog izazivača, to sugeriše da su virusne čestice na neki način doprinele formiranju određenih malignih oblika. Virusi koji su otkriveni u malignom tkivu grudi tu se ne nalaze u svojstvu uzročnika infekcije već kao proizvod oslobođenog latentnog DNK virusa, koji je već postojao u ćelijama tela. Drugim rečima, DNK kôd tih virusa mogao je neopaženo da se prenosi sa generacije na generaciju pre nego što se pojavio kod osobe obolele od raka dojke. Kombinacija različitih stresnih faktora – bioloških i sredinskih, kao i emocionalnih – deluje zajedno sa DNK virusa na stvaranju nepravilnih ćelijskih promena u telu koje se konačno manifestuju kao tumor. Iako virusni model ukazuje na načine na koje toksični agensi mogu štetno da utiču na osobu i njeno potomstvo, primarni mehanizmi stečenih i naslednih mijazama obično su finotvarno-energetske pre nego molekularne prirode.

Mijazmi uglavnom ne uključuju fizičke štetne efekte etioloških agensa bolesti već više njihove energetske uticaje na organizam. Oni stvaraju energetsko/fiziološke uticaje koji predodređuju osobu za različite oblike bolesti. Pošto se mogu prenositi sa generacije na generaciju, mijazmi predstavljaju energetski put kojim događaji iz života roditelja mogu biti preneseni na njegovo potomstvo. Mijazmi omogućavaju interesantno tumačenje izreke: „grehe oca nasleđuje njegov sin“.

Mijazmi su čuvaju u finotvarnim telima, posebno u eterskom, emocionalnom, mentalnom, i u manjoj meri astralnom telu. Neki mijazmi se prenose na narednu generaciju genetskim putem tako što se nalaze na molekularnom nivou fizičkog tela – genetskog koda. Mijazam nije bolest sam po sebi; on je potencijal za bolest. Zapravo mijazmi su kristalisani oblici karme. Stapanje sila duše i eterskih svojstava određuje kada će mijazam u fizičkom telu prerasti u stanje aktivne bolesti. Ovo se dešava samo kada se eterska matrica mijazma projektuje na fizičko telo iz finotvarnih tela. Mijazmi mogu dugo biti uspavani u

finotvarnim telima i auri. Oni su organizovani u finotvarnim telima i, postepeno, kroz biomagnetna polja oko fizičkog tela, prodiru u molekularnu strukturu, potom u ćelijsku strukturu (pojedinačne ćelije), i konačno u fizičko telo…

Postoje tri vrste mijazama: planetarni, nasleđeni i stečeni. Planetarni mijazmi se čuvaju u kolektivnoj svesti planete i u etru. Oni mogu da prodru u fizičko telo ali se u njemu ne zadržavaju. Nasleđeni mijazmi su pohranjeni u ćelijskoj memoriji osobe. Stečeni mijazmi su akutne ili infektivne bolesti ili petrohemijski toksini stečeni u toku života. Posle akutne faze bolesti, stečena mijazmična svojstva skupljaju se u finotvarnim telima i na molekularnom i ćelijskom nivou gde konačno izazivaju različite probleme.10 (dodat kurziv)

U Hanemanovo vreme verovalo se da postoje tri nasledna mijazma: psora mijazam (povezan na određeni način sa psorijazom i poremećajima kože), sifilitični mijazam (delimično izazvan sifilisom), i sikotički mijazam (delimično izazvan gonorejom). Sikotički mijazam bio je povezan sa poremećajima karličnih/polnih organa, kožom i digestivnim sistemom, i reumatskim bolovima u zglobovima. Četvrti mijazam koji je bio povezan sa tuberkulozom, kasnije je otkriveno da je stvarao sklonost ka respiratornim, digestivnim i urinarnim problemima. Mnogi od sistema na koje su uticale mijazmične tendencije su zapravo isti organi koji su potencijalno mesto nastanka infekcije tokom perioda aktivne bolesti. Ovi vibracijski poremećaji različitih sistema organa nastavljaju se uprkos povlačenju primarne infekcije i „izlečenju“ bolesti adekvatnim antimikrobskim agensima. Ovo zapažanje posebno se odnosi na sikotički i tuberkulozni mijazam.

Tu su i stečeni mijazmi koji su nastali usled štetnih uticaja sredine. Ovi mijazmi imaju značaja za studije sredinskih bolesti i kliničku ekologiju. Oni predstavljaju finotvarno-energetske uticaje koji su najčešće prolazili neopaženo kod većine zdravstvenih radnika koji se bave medicinom rada. Tri glavna mijazma u ovoj kategoriji su radijacijski mijazmi, petrohemijski mijazmi, i mijazmi teških metala. Citiraću Rajersonov kanalisani materijal:

Radijacijski mijazam je povezan sa velikim povećanjem pozadinske radijacije, naročito posle II svetskog rata. On doprinosi preranom starenju, sporijoj ćelijskoj deobi, oštećenju endokrinog sistema, slabljenju koštanog tkiva, anemiji, artritisu, gubitku kose, alergijama, bakterijskim upalama (pogotovo mozga), slabljenju mišićnog sistema, raku (pogotovo raku kože) i leukemiji. Pojavljuju se poremećaji kože kao što su lupus, osipi i gubitak elastičnosti kože. Pojedinci su, osim toga, podložni stvrdnjavanju zidova arterija i čitavom spektru srčanih oboljenja. Žene su sklone pobačaju i povećanim menstrualnim odlivima, dok se kod muškaraca pojavljuje sterilitet i smanjen broj spermatozoida…

Petrohemijski mijazam je izazvan velikim povećanjem prisustva nafte i njenih derivata kao i drugih hemijskih proizvoda u društvu. Neki od problema koje izaziva ovaj mijazam uključuju: oticanje, dijabetes, gubitak kose, neplodnost, impotenciju, pobačaje, preranu osedelost, degenerativne promene na mišićima, pege na koži, kao i ogrubljavanje kožnog tkiva. Može doći i do poremećaja metaboličke ravnoteže i nagomilavanja masnog tkiva. Otežana je odbrana od stresa i psihoza, pogotovo od klasične šizofrenije i autizma. Dolazi i do leukemije i kancera kože i limfnih žlezda. Konačno, otežana je apsorpcija vitamina K, što rezultira poremećajima cirkulatornog sistema, a to dalje dovodi do endokrinih poremećaja…

U današnje vreme mijazam teških metala spojen je sa ostalim mijazmima. Na primer, radioaktivni izotopi se često vezuju za teške metale. Ovaj mijazam uključuje olovo, živu, radijum, arsenik, sumpornu kiselinu, ugljenik, aluminijum i fluor. Simptomi ovog mijazma ogledaju se u alergijama (pogotovo od petrohemikalija), preteranom gubitku kose, preteranom oticanju, nemogućnosti asimilacije kalcijuma, i u podložnosti za virusne infekcije. Potrebno je više vremena da ovaj problem postane nasledni mijazam na planetarnom nivou, zato što su ovi minerali tokom hiljada godina u ljudima, kao i u vodi i atmosferi postojali u neznatnim količinama. U sakldu sa time, razvila se tolerancija na njih. Ipak ova tolerancija je razvijena za elemente koji se prirodno nalaze u vodi. Ekspanzija ovih zagađivača u atmosferi je ključni faktor koji je doveo do toga da ovaj mijazam postane nasledni.11 (dodat kurziv)

Sve su češće različite vrste zagađenja sredine petrohemikalijama, radijacijom, i teškim metalim. Zvanična medicinska zajednica nije svesna povezanosti mnogih bolesti i ovih štetnih agensa iz sredine, iako priznaje da oni predstavljaju neku vrstu rizika za zdravlje. Na primer, ustanovljena je veza leukemije i stalnog izlaganja slaboj radijaciji, ali i pored toga većina zdravstvenih radnika i dalje se ne bave drugim radijacijskim mijazmima. Ovi mijazmi pokazuju da je tolerancija na radioaktivne materijale, petrohemikalije i teške metale iz naše sredine veoma niska jer, kako smo videli, homeopatske količine ovih supstanci mogu da izazovu finotvarno-energetske poremećaje u ljudskom sistemu.

Cvetni ekstrakti (i drugi vibracijski lekovi) predstavljaju jedan metod vršenja uticaja na mijazmične tendencije ka bolesti. Homeopatski lekovi su se u prošlosti koristili za lečenje mijazama, i verovatno će biti korišćeni za lečenje ovih novih mijazama. Cvetni ekstrakti podrazumevaju malo drugačiji pristup oslobađanju potencijalnih toksina mijazama zbog svojih viših energetskih uticaja. Njihov mehanizam funkcionisanja u slučaju mijazma ne sastoji se od direktnog čišćenja finotvarnih tela, već od povezivanja sa višim čakrama tela, čime se omogućava svesti jedinke da se pokrene do nivoa gde se te energije mogu osloboditi iz bioenergetskog sistema.

Cvetni ekstrakti ne otklanjaju direktno mijazme; oni samo stvaraju jasno stanje svesti koje potom utiče na ličnost, fizičko telo i genetski kôd, kako bi se mijazam konačno eliminisao iz fizičkog i finotvarnih tela. Cvetni ekstrakti koji utiču na krunsku čakru i finotvarna tela, slabe mijazme, te ih je moguće ukloniti iz sistema.12

Detaljniji pregled nekih od novijih cvetnih preparata: revolucionarni metodi isceljivanja na fizičkom i eterskom nivou

U knjizi Flower Essences and Vibrational Healing, Guruda je opisao 108 novih cvetnih ekstrakata koji su podeljeni u dve zasebne kategorije. Prvu grupu čine ekstrakti koji u prvom redu utiču na fizičko telo. Ovi ekstrakti su neobični utoliko što se većina cvetnih ekstrakta koristi da se njima utiče na emocionalno telo, kao što je bio slučaj sa Bahovim cvetnim lekovima. Gurudina druga grupa cvetnih ekstrakata prvenstveno utiče na finotvarna tela, čakre i različita psihološka stanja. Bahovi lekovi spadaju više u ovu drugu grupu.

Ono što je najzanimljivije u vezi sa Gurudinom knjigom jeste to da njegovi opisi dejstava ekstrakata na ljudsko telo sadrže u visokoj meri tehničke biohemijske i energetske informacije o njihovim mehanizmima funkcionisanja. Podaci koje je Guruda sakupio i organizovao, izvedeni iz kanalisanih informacija Kevina Rajersona, ne samo da opisuju efekte ekstrakata već dodatno objašnjavaju finotvarne procese u fizičkom telu.

Neki od ekstrakata za koje se navodi da utiču na fizički nivo pružaju vibracijsko oruđe sa kojim se terapeutski može uticati na različite oblasti kao što su ojačavanje imunog sistema, poboljšanje pamćenja i stimulacija ponovnog vezivanja neurona kod žrtava moždanog udara. Objašnjenja kako ovi ekstrakti deluju podjednako fasciniraju kao i opisi finih procesa fiziološkog sistema.

U vezi sa poboljšanjem funkcionisanja mozga kod pacijenata sa poremećenim kognitivnim i motornim sposobnostima, nekoliko ekstrakata se pokazalo kao blagotvorno. Vibracijski tretman neuroloških poremećaja od velikog je značaja kada se uzmu u obzir ograničenja zvanične farmakološke terapije. Alopatski lekari imaju ograničeni broj lekova koje mogu da prepišu pacijentima koji pate od neuroloških bolesti. Napravljeni su krupni koraci u tretmanu poremećaja koje karakterišu napadi kao i Parkinsonove bolesti, ali postoje mnogi drugi pacijenti sa poremećajima rada mozga za koje doktori imaju vrlo malo efikasnih tretmana. Sa druge strane, postoje brojni cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) koji stimulišu neurološku regeneraciju i pomažu uspostavljanje ravnoteže na ćelijskom i finotvarno-energetskom nivou. Bilo bi dobro da se Rajersonove kanalisane informacije budu iskorišćene za nalaženje eksperimentalne potvrde delotvornosti ovih ekstrakata i za proučavanje njihove efikasnosti u stimulaciji rekonstrukcije nerava na postojećim životinjskim modelima neuroloških poremećaja. Jedan koristan cvetni ekstrakt koji može da uveća neurološku funkciju dobijen je od belih cvetova jerba-mate drveta, malog zimzelenog drveta koje raste u Paragvaju i južnom Brazilu. Citiraću kanalisani materijal:

Jerba-mate pospešuje regeneraciju tkiva moždanih ćelija, iako je ovo samo njegov finotvarni aspekt. Zapravo, on upošljava delove mozga koji se ne koriste; na primer, ako je došlo do oštećenja leve hemisfere mozga, to će kompenzovati jedan deo desne hemisfere. Ovaj ekstrakt češće služi za poboljšanje pamćenja, vizualizacije i koncentracije…

Primenjuje se kod velikog broja mentalnih bolesti, pogotovo kad su uzročnici mentalne bolesti psihohemijski poremećaji. Takođe, utiče na hipofizu žlezdu, koja utiče na ličnost mnogo više nego što je zapadnjačkoj medicini poznato. Pored toga, on ublažava psora mijazam. Ovaj ekstrakt utiče na eterski fuidium, pojačavajući njegovu ulogu zaštitnika i hranioca ćelija životnom silom.13

Još jedan ekstrakt koji je blagotvoran za pacijente sa poremećenim kognitivnim sposobnostima napravljen je od cveta crnog pelina (lat. artemisia vulgaris), biljke koja se može nađi u Evropi i istočnom delu Sjedinjenih Država. Pelin se koristi u medicini od davnina za lečenje kostobolje, digestivnih problema, oboljenja kože i nervnih poremećaja. Ekstrakti pripremljeni od cvetova mnogih biljaka mogu imati specijalne terapeutske osobine, a njihovi efekti se razlikuju od biljnih svojstava korena i stabljike same biljke. U slučaju biljke pelin, većina terapeutskih efekata biljke na nervno tkivo ima i njen cvetni ekstrakt.

Najblagotvorniji efekti biljke pelin jesu u njenoj sposobnosti da reintegriše sinapse i poboljša komunikaciju između neurona u mozgu. Na primer, osoba koja ima bilo kakvo oštećenje na levom delu mozga, kombinovanjem kreativne vizualizacije i primene ovog ekstrakta, mogla bi da preusmeri energiju od određenih neurona, kako bi oštećeni delovi mozga mogli ponovo da se koriste. Oštećenja mozga koja su u vezi sa sifilitičkim mijazmom se takođe mogu lečiti ovim ekstraktom. On povećava IQ osobe, i pomaže da se postigne alfa stanje (stanje moždane aktivnosti u kojem dominiraju alfa talasi).

On je opšte sredstvo za jačanje svih finotvarnih tela, meridijana, nadija i čakri. Pelin pomaže asimilaciju vitamina B, i na ćelijskom nivou pojačava svojstva RNK.14

Još jedan jedinstveni ekstrakt koji može da se iskoristi za tretiranje neuroloških poremećaja priprema se od Makartnijeve ruže (rosa bracteata), cveta koji raste u centralnoj i zapadnoj Kini. Objašnjenje efikasnosti ovog ekstrakta u Gurudinom tekstu je veoma interesantno ako se sagledava iz perspektive neuronske elektrofiziologije. Ekstrakt Makartnijeve ruže mogu se primenjivati za promenu električnog naboja neurona. Kao što je razmotreno u petom poglavlju, električni naboj i potencijal membrane ćelije pomažu modulaciju aktivnosti pojedinačnih neurona. Potencijalno blagotvorno dejstvo terapija sa cvetnim ekstraktima (i eliksirima od dragog kamenja) u lečenju neuroloških bolesti može da bude veoma značajno. Imperativ je da se izvrše kliničke studije na životinjskim i ljudskim modelima, kako bi se istražio terapeutski potencijal Rajersonovog materijala.

Cvetni ekstrakti za koje se tvrdi da imaju regenerativne efekte na nervni sistem mogli bi da pomognu doktorima u lečenju žrtava moždanog udara. Trenutno, sve što se može uraditi sa osobama koje su preživele moždani udar jeste prepisivanje intenzivne fizičke terapije, terapije govora, i modifikacije načina života. U medicinskoj intervenciji pokušava se da se kontrolišu rizični faktori koji mogu prethoditi sledećim moždanim udarima, ali se zapravo ništa ne radi na oporavku osim osnovnog treninga nervnog sistema. Mnogi stariji pacijenti sa oslabljenim moždanim funkcijama mogu ponovo da steknu izgubljene sposobnosti, iako ostaju delimično paralizovani i vezani za krevet. Čini se da određeni cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) mogu da pomognu ovim naizgled beznadežnim pacijentima da povrate neurološke funkcije i autonomiju. Ekstrakt Makartnijeve ruže, na primer, može biti delotvoran kod različitih oblika neuroloških poremećaja kada se koristi u kombinaciji sa drugim ekstraktima kao što su jerba-mate i pelin.

Ovaj ekstrakt uvećava telepatske sposobnosti. On uspostavlja ravnotežu desnog i levog dela mozga, delimično povećavajući osetljivost neurona. Ova povećana telepatska sposobnost takođe pojačava stanje ličnosti i razumevanje celokupnog bića. Makarnijeva ruža ublažava epilepsiju, otklanja različite oblike šizofrenije kao što je autizam, i uravnotežuje motorna neurološka tkiva.

Na ćelijskom nivou, Makartnijeva ruža povećava distribuciju RNK i stimuliše regeneraciju neuroloških tkiva, naročito u mozgu. Osim toga, ona uvećava sposobnost ćelijskih struktura da održe električni naboj. Ovo se odražava na regeneraciju tkiva pošto električni naboj u ćelijama aktivira ćelijsku memoriju. Astralno i mentalno telo su usklađenija, što rezultira porastom telepatske moći.15

Jedinstveni zaključak koji se nameće iz ovog citata tiče se dejstva ekstrakta Makartnijeve ruže i njenih uticaja na povećanje telepatskih moći. Interesantno je napomenuti da ovo povećanje telepatskog kapaciteta je izazvano promenama koje izazivaju cvetni ekstrakti na ćelijskom i finotvarnim nivoima. Na neuronskom nivou, telepatija može biti pospešena povećanjem osetljivosti nervnih ćelija na razne nadražaje. Na finotvarnom nivou, telepatske interakcije se povećavaju sa povećanjem usklađenosti astralnog i mentalnog tela.

Telepatija je oblik fine komunikacije između ljudi. Telepatija se dešava tako što energije misli putuju od jedne do druge osobe. Telepatski efekat je na neki način analogan sa nekom vrstom rezonancije energetskih polja između mozgova i sistema čakri onoga ko šalje i onoga ko prima telepatske informacije. Misli se ne prenose u obliku reči, već kao celoviti sadržaj. Mozak telepatskog primaoca prevodi primljene misaone oblike u skladu sa simbolima, slikama, rečima i osećanjima koji se nalaze u mentalnom rečniku pošiljaoca i primaoca. Telepatski fenomen se zasniva na energetskoj rezonanciji između misaonih polja pošiljaoca i primaoca. Drugim rečima, talasi misli su poslati da bi, potom, putem indukcije rezonovali sa određenim memorijskim kolima slika, reči i osećanja koje mozak koristi kako bi interpretirao primljenu misao. Kada dođe do telepatske veze između dve osobe, one će često istovremeno doći do iste misli. Ovo je sporedni proizvod rezonantne indukcije između misaonih polja. Često se događa da tokom svesne telepatije nemoguće razlučiti ko je prvi došao do određene ideje.

Još češće, do telepatske veze dolazi između dve osobe na nivoima više svesti. Pretvaranje signala viših energija u druge oblike odvija se kroz veze čakri, nadija i meridijana koje povezuju finotvarna tela sa fizičkim nervnim sistemom. Da bi došlo do telepatske percepcije na svesnom nivou mora postojati uravnotežena organizacija ne samo fizičkog mozga već i finotvarno-energetskih sistema koji unose informacije viših frekvencija u nervni sistem.

Treba istaći da cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) mogu pospešiti različite oblike parapsihološkog razvoja. Ekstrakti koji su najblagotvorniji u ovom smislu su oni koji deluju najpre na eterskom nivou ljudske finotvarne anatomije. Određeni ekstrakti, kao što je ekstrakt kalifornijskog maka, mogu pomoći osobi da postane uravnoteženija i parapsihički osvešćenija. Ovaj ekstrakt može pomoći osobi da postane svesnija informacija koje potiču iz prethodnih života, posebno onih koji su povezani sa trenutnom situacijom i zdravstvenim problemima. Priliv informacija iz prošlih života dešava se kroz čakru solarnog pleksusa i kroz njene finotvarne veze sa astralnim telom. Sposobnost pristupa različitim oblicima viših energetskih informacija, naročito onim iz prethodnih života, zavisi od odgovarajuće usklađenosti i funkcionisanja čakri i finotvarnih tela. Ekstrakt kalifornijskog maka čini se da pomaže našoj finotvarnoj anatomiji da postigne ovu ravnotežu i sklad.

Potreba za parapsihičkom i spiritualnom ravnotežom najvažniji je pokazatelj od kojeg se polazi pri prepisivanju ovih ekstrakata. Tokom parapsihičkog buđenja održava se osećaj unutrašnje ravnoteže. Informacije iz prethodnog života se oslobađaju i na pravilan način integrišu. Većina ovih informacija se oslobađa kroz snove. Tokom šestomesečnog perioda korišćenja ovih informacija, ljudi bi počeli da vide aure i prirodne duhove.

Ekstrakt stvara ove efekte zato što usklađuje mentalno, kauzalno i spiritualna tela sa astralnim telom da bi se informacije iz prošlih života i druge parapsihičke informacije

oslobodile u koordinisanom obliku. Mesto integrisanja parapsihičkih informacija je oblast solarnog pleksusa zato što informacije koje se nalaze u astralnom telu u fizičko telo ulaze kroz solarni pleksus. Ostala tri tela pomažu u ovom procesu.

To delimično ojačava epifizu i hipofizu, mada je ovo delovanje više stvar eterskog dela žlezda. Na ćelijskom nivou dešava se unos kiseonika u cirkulatorni sistem. Osim toga, to olakšava unos vitamina A. Usled ojačanja parapsihičkih moći u očima, stimulisane su telepatija i vidovitost. Oči su fizičko sredstvo vidovnjačkog posmatranja aure i duhova Prirode.16

U Gurudinoj knjizi ističe se značaj usklađivanja finotvarnih tela i čakri u smislu dobijanja smislenih informacija. Do kraja knjige postaje potpuno jasno da ličnost i njeno fizičko telo nisu u stanju da postignu harmoniju i unutrašnju ravnotežu ako nije došlo do pravog usklađivanja spiritualnih i fizičkih medijuma. Iako finotvarno-energetsko usklađivanje neizbežno zahteva spiritualni rad kako bi se postigla ova integracija, cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) pružaju vibracijsku podršku koja može pospešiti i ubrzati ovaj prirodni proces prosvetljenja.

Još jedan ekstrakt koji se čini da je komplementaran u pogledu eterskih integrativnih efekata kalifornijskog maka jeste ekstrakt pripremljen od cveta biljke koja se zove anđelika. Ovaj cvet se može naći u Evropi i Aziji, i koristio se za lečenje određenih oblika nervne napetosti. Anđelika je dobar primer cvetnog ekstrakta koji se može koristiti zajedno sa različitim oblicima psihoterapije, biološke povratne sprege i meditacije. Smatra se da pomaže jedinki da stekne značajniji pristup informacijama koje pritiču od Više Ličnosti. Na ovaj način, moguće je veoma brzo dobiti značajan lični uvid kroz kombinovanu primenu ekstrakata kao što je anđelika i različitih psihoterapijskih integrativnih tehnika.

Ovo je odličan lek koji je moguće koristiti zajedno sa meditacijom i mnogim formama psihoterapije. Ovaj ekstrakt aktivira jasniji uvid u uzroke i prirodu problema, ali ne daje rešenja. Na primer, on pomaže alkoholičaru da razume prirodu svog problema, ali da bi se tegobe olakšale potrebni su drugi lekovi…

Kada se razmišlja o problemu, anđelika daje intelektualne ili racionalne informacije koje razjašnjavaju situaciju, ali ne otklanjaju sam problem. Ovo se dešava zato što se više informacije manifestuju u osobi. Ove više informacije se manifestuju zato što anđelika integriše i usklađuje sve čakre, nadije, meridijane i finotvarna tela, ali to postiže bez ojačavanja ili menjanja tih sila…

Anđelika proširuje nervni sistem, pogotovo povezivanjem simpatičkog i autonomnog nervnog sistema. Mnogi neurološki poremećaji, kao što je na primer epilepsija, mogu se tretirati sa anđelikom. Anđelika povećava efikasnost uma u uspostavljanje kontrole nad svim delovima fizičkog tela. To je, stoga, odličan ekstrakt koji je moguće upotrebiti u biološkoj povratnoj sprezi, hipnozi i hipnoterapiji.17

Rajersonove kanalisane informacije upućuju na različite cvetne ekstrakte koji mogu proširiti mnoge postojeće oblike medicinskih i psiholoških terapija. Na primer, primena vizualizacije u cilju pojačanja imune reakcije na rak dobro je poznata među praktičarima holističke medicine. Različiti oblici cvetnih ekstrakata mogu se koristiti kao pomoć u psihološkim tehnikama rasta,

koje se već primenjuju kao dodatne terapije. Cvetni ekstrakti mogu čak pomoći telu da prebrodi negativne efekte različitih oblika onkoloških terapija. Ekstrakt pripremljen od cveta smrče (vrste koja je raste na Stenovitim planinama u SAD-u) omogućio je obolelim od raka da se oslobode toksina iz tela i spreče neželjene efekte hemoterapije i radijacije.

Smrču je dobro koristiti tokom programa detoksikacije; na primer, kada su ljudi bili izloženi različitim zagađivačima kao što je npr. azbest. Ovo je odličan lek koji se može uzimati tokom hemoterapije ili radijacijske terapije. On čisti telo od otrova i sprečava neželjene efekte. Ali ako se bolest manifestuje u fizičkom telu, u tom slučaju potrebno je primeniti druge ekstrakte…

Smrču treba upotrebljavati tamo gde je došlo do opšteg rasula ili gde vlada stanje konfuzije. Takvo stanje nastupa kada etersko i fizičko telo nisu ispravno povezani. Ovaj ekstrakt približava etersko telo fizičkom povećavanjem eterskog fluidiuma. Ovo je važno zato što loša veza između eterskog i fizičkog tela često vodi ka nastanku bolesti kao što je rak, i pored toga što ostala finotvarna tela mogu biti u skladu. Stanje poremećene ravnoteže bi se moglo nazvati i predkancerogenim stanjem na nivou finotvarnih tela. Zato, kada postoji visok nivo toksičnosti ekstrakt smrče je odličan lek koji može sprečiti nastanak i razvijanje raka.18

Postaje sve jasnije da multidisciplinarni pristup za postizanje zdravlja i unutrašnje ravnoteže predstavlja jedinu tehniku koja će imati dugoročne pozitivne rezultate. Cvetni ekstrakti nam nude jedinstveni energetski alat koji može pokrenuti nevidljive finotvarno-energetske faktore zdravlja i bolesti u pravcu veće ravnoteže. Ovi ekstrakti stvaraju uslove za pozitivne obrasce rasta i razvoja. Ali cvetni ekstrakti (i eliksiri od dragog kamenja) moraju delovati u skladu sa prirodnim ćelijskim i finotvarno-energetskim sistemima kako bi omogućili telu, umu i duhu da ponovo postignu odgovarajuću orijentaciju i ravnotežu na najprirodniji način.

Iako je ovde razmotren samo mali broj cvetnih ekstrakata, ostali ekstrakti pomenuti u Gurudinoj knjizi omogućavaju lečenje značajnog broja bolesti za koje u ovom trenutku ne postoje efikasne medicinske ili hirurške terapije. Rajersonove kanalisane informacije nam nude bolje razumevanje finotvarno-energetskog odnosa između svesti i ljudskih bolesti. Može se očekivati da će u budućim istraživanjima u narednih 20 do 30 godina mnogi od cvetnih ekstrakata koje navodi Guruda podstaći revoluciju u umeću lečenja i poimanja ljudi kao spiritualnih bića.

Eliksiri od dragog kamenja i hromoterapija: dalje istraživanje lečenja pomoću vibracija

Osnovne osobine vode kao univerzalnog medijuma u kojem se skladište vibracije omogućavaju pripremu drugih vrsta terapijskih ekstrakata sunčevim metodom. Eliksiri od dragog kamenja su već pomenuti u ovom tekstu. Oni se prave tako što se jedan ili nekoliko dragih kamenova određene kristalne prirode potapa u čistu izvorsku ili destilovanu vodu, i nekoliko časova bude izloženo direktnom sunčevom svetlu rano ujutro. Sunčeva energija je najpotentnija i najbogatija silama prane tokom ranih jutarnjih časova. Kao i kod cvetova, određene eterske osobine dragog kamenja prenose se u vodu, koja se puni njihovim posebnim energetskim karakteristikama.

Posle objavljivanja prve Gurudine knjige, objavljena su još dva izdanja posvećena primeni kristala i eliksira od dragog kamenja. Ova dva teksta, Gem Elixirs and Vibrational Healing, Volumes I and II (Eliksiri od dragog kamenja i energetsko lečenje, tom I i II), takođe se zasnivaju na informacijama dobijenim od Kevina Rajersona i Džona Foksa. Obe knjige nude detaljne opise istorijskog porekla i energetskih osobina velikog broja dragog kamenja kao i različite tabele u kojima su navedene njihove potencijalne primene u lečenju različitih bolesti i energetskih poremećaja. Pored toga, jedan odeljak posvećen je terapijskim uspesima postignutim primenom eliksira od dragog kamenja i cvetnih ekstrakata kod različitih poremećaja, koji su bazirani na povratnim informacijama koje je Guruda prikupio od praktičara koji su koristili njegove vibracijske preparate.

Postoje jedinstvene energetske razlike između cvetnih ekstrakata i eliksira od dragog kamenja u pogledu njihove terapijske blagotvornosti u lečenju bolesti.

Drago kamenje deluje na način koji je negde između cvetnih ekstrakata i homeopatskih lekova. Kada se fizički dragi kamen oralno unese u organizam, pošto je prethodno samleven, on proizvedi efekat po kojem bismo ga mogli uporediti sa homeopatijom, i značajno utiče na fizičko telo svojim medicinskim, hranljivim i antibiotskim osobinama. Međutim, kada je dragi kamen pripremljen kao eliksir, korišćenjem sunčeve svetlosti u postupku koji je sličan pripremi cvetnih ekstrakata, lek se onda još više približava cvetnim ekstraktima i ima u većoj meri eterske karakteristike.

U oba slučaja, drago kamenje utiče na specifične organe u fizičkom telu, dok homeopatski lekovi imaju širi uticaj na celinu fizičkog tela. Obrascem svoje kristalne strukture drago kamenje fokusira mineralnu i kristalnu strukturu fizičkog tela na biomolekularnom nivou; drago kamenje zato tešnje utiče na biomolekularnu strukturu kako bi se životna sila utkala u telo. Konačno, drago kamenje deluje između druga dva sistema vibracijske medicine pošto oni imaju jači uticaj na eterski fluidium. Cvetni ekstrakti dobijaju su od živog medijuma koji sadrži obrazac svesti, dok drago kamenje pojačava svest.19

Dijagram 25 predstavlja opšti pregled energetskih razlika između raznih vibracijskih modaliteta i njihove sposobnosti da utiču na mnoge bioenergetske nivoe ljudskog funkcionisanja.

Dijagram 25Nivoi dejstva energetskih ekstrakata (str. 272 originalnog teksta)Više spiritualne energije Kauzalno telo Mentalno telo Astralno teloEtersko telo Akupunkturni meridijani Fizičko telo Mentalne čakreAstralne čakreEterske čakre

Cvetni ektraktiEliksiri od dragog kamenjaHomeopatski lekovi

U gornjem grafiku, pune tamnije linije i strelice predstavljaju spektar oblasti u kojem svaki vibracijski lek ima svoj najjači efekat. Kao što je naznačeno, različiti cvetni ekstrakti mogu jako da utiču na sve nivoe višedimenzionalnog ljudskog sistema, od fizičkih/biomolekularnih sve do viših finotvarnih i duševnih nivoa. Tačkaste linije i strelice na grafiku pokazuju značajno dejstvo određenih lekova i eliksira na višim energetskim nivoima, gde njihovo dejstvo može biti umanjeno. Na primer, najčešće korišćeni homeopatski lekovi snažno deluju na nivou fizičkih/molekulskih i biomagnetnih polja tela. Ipak, mnogi homeopatski lekovi mogu uticati na više nivoe kao što su čakre i finotvarna tela, ali su manje efikasni od drugih vrsta lekova. Takođe, određeni eliksiri od dragog kamenja (i homeopatski lekovi) mogu da deluju na kauzalno i viša spiritualna tela. Otud, distinkcija između nivoa energetskog učinka homeopatskih lekova, eliksira od dragog kamenja i cvetnih ekstrakata zapravo nije tako jasna kao što je to prikazano na grafiku.

Grafik nam daje opštu predstavu o energetskim nivoima na kojima različiti često korišćeni vibracijski ekstrakti i lekovi deluju. Mora se uzeti u obzir da određeni homeopatski lekovi i eliksiri od dragog kamenja mogu jače da deluju na više finotvarne nivoe nego što se na prvi pogled može zaključiti iz grafikona. Možda je neprimereno porediti na ovaj način vibracijske lekove i njihovo dejstvo na različitim nivoima zato što je svaka varijanta u stanju da veoma dramatično utiče na veliki broj psihospiritualnih i fizičkih bolesti. Analiza energetskih nivoa uticaja više predstavlja opšti sistemski pristup vibracijskom isceljivanju, i predstavljena je ovde zbog vrednosti koju može imati u procesu učenja, a ne zato što je primenljiva na svaki pojedinačni ekstrakt ili lek.

Eliksiri od dragog kamenja kao oblik vibracijske terapije mogu da pojačaju energije koje se već kreću kroz finotvarne strukture viših dimenzija anatomije. Eliksiri od dragog kamenja pomažu uspostavljanje ravnoteže između fizičkog i finotvarnih tela na način koji je više nalik cvetnim ekstraktima, ali oni ne sadrže energiju životne sile u istoj meri kao cvetni ekstrakti. Eliksiri od dragog kamenja deluju na principu indukovane vibracijske rezonancije. Drago kamenje i kristali imaju jedinstveni raspored molekula koji karakteriše geometrijska simetrija. Geometrijska simetrija kristalne strukture takođe ima jedinstvene vibracijske osobine zavisno od frekvencije, koje se prenose u vodu tokom eterskog utiskivanja putem sunčevog metoda pripreme eliksira od dragog kamenja. Molekularna pravilnost kristalne strukture omogućava stabilizujući energetski uticaj na ćelijske i biomolekularne sisteme u fizičkom telu. Određeno drago kamenje poseduje specijalnu harmonijsku rezonanciju sa određenim tačkama ljudske fizičke anatomije. Isceljivanje pomoću eliksira od dragog kamenja dešava se kada se kristalni oblici sačuvani u eliksiru rezonantno prenose u biomolekularne strukture u obolelom fizičkom telu. Dok se vibraciona energija prenosi u određeni molekularni sistem u telu, stabilizacija biohemijskih procesa izaziva povećanje ćelijske organizacije, rekonstrukciju organa i opšte kretanje ka fizičkom zdravlju.

Eliksiri od dragog kamenja takođe utiču na psihospiritualnu dinamiku osobe. Kada deluju na ovom nivou, oni utiču na finotvarne strukture svesti pre nego na molekularnu hemiju fizičkog tela. Eliksiri od dragog kamenja mogu imati snažno dejstvo na meridijane, čakre i finotvarna tela. Modifikovanjem finotvarnih elemenata koji doprinose svesnom poimanju, oni doprinose

prosvetljenju koje konačno može dovesti do promena u ponašanju. Oni sami ne utiču toliko na ponašanje koliko utiču svest na kojoj je ponašanje zasnovano. Kako je prosvetljenje potpomognuto uzimanjem eliksira od dragog kamenja, osoba se može više fokusirati na unutrašnje probleme ili donošenje odluka.

Iako eliksiri od dragog kamenja imaju neposrednije dejstvo na fizičko telo od cvetnih ekstrakata, oni i dalje mogu da utiču na različite nivoe svesti. Eliksiri od dragog kamenja, kao i cvetni ekstrakti, jesu tinkture tečne svesti koje sadrže evolutivne obrasce same životne sile. Kada se eliksiri od dragog kamenja oralno unesu u organizam, oni postaju evolutivna sila koja može da stimuliše inspiraciju i promene u svesti osobe. Eliksiri nisu sila koja izaziva promene, oni mogu biti podstrek silama odgovornim za promene. Za razliku od cvetnih ekstrakata, eliksiri od dragog kamenja mogu delovati isključivo na biomolekularnom nivou fizičkog tela bez direktnog uticaja na psihospiritualnu dinamiku osobe.

Rajersonov materijal ukazuje da se eliksiri od dragog kamenja neznatno razlikuju po svom učinku na akupunkturne meridijane u telu. Kada se koriste cvetni ekstrakti, oni utiču na određene meridijane u telu. Međutim, eliksiri od dragog kamenja mogu da utiču na sve meridijane u telu. Kada eliksir od dragog kamena deluje na određeni meridijan njihov energetski uticaj se širi na druge meridijane preko krajnjih ili komandnih akupunkturnih tački koje se nalaze na prstima ruke ili noge. Ovaj fenomen se ne dešava sa cvetnim ekstraktima. Ova pojava delimično je posledica snažnijeg energetskog efekta dragog kamenja.

Još jedan interesantan vibracijski lek, koji se može pripremiti bez upotrebe cvetova ili dragog kamenja, jesu obojene tinkture. Destilovana voda se može postaviti direktno na sunčevu svetlost u boci od obojenog stakla ili u boci koja je obmotana obojenom plastikom. Za vreme izlaganja praničkim silama sunčeve svetlosti, voda se puni energetskim frekvencijama određene boje. Primena boje u lečenju je jedinstvena utoliko što se čista energija svetlosti koristi terapeutski u različitim formama. Ekstrakt pripremljen od boje može se davati oralno kako bi se lečili različiti poremećaji. Terapija bojom, ili hromoterapija, ima mnogo oblika primene. Primena obojenih tinktura (ili hidrohromatska terapija) je manje poznat oblik terapije bojom, ali ona domnstrira principe po kojima, u cilju lečenja, u vodu mogu biti utisnute različite vibracijske karakteristike.

Terapija bojom nije novina u XX veku. Ova jedinstvena veština korišćena je od davnina u hramovima svetlosti i boje u Heliopolosu u Egiptu, kao i u drevnoj Grčkoj, Kini i Indiji. Najznačajniji moderni istraživači koji se u literaturi navode kao pioniri terapije bojom su Edvin Babit20 i Dinšah Gadiali21. Mnogi teoretičari koji su se bavili bojama smatraju da su boje svetlosti u vidljivom spektru niže oktave viših energija koje su deo polja aure i finotvarnih tela. U ezoterijskim izvorima o ovim višim oktavama se govori kao o sedam glavnih zrakova koji utiču na prirodu ličnosti i razvoj duše. Ovih sedam zrakova božanskog su porekla. Razmatranje njihovih karakteristika izlaze van okvira ove knjige, međutim na kraju poglavlja date su reference gde je moguće dobiti detaljnije informacije.

Dijagram 26Finotvarno-energetski efekti boja (str. 275 originalnog teksta)

BOJA ČAKRA ENERGIJA BOLEST KOJU LEČILJUBIČASTA Krunska Višeg uma Nervne i mentalne bolestiINDIGO Treće oko Vizije Bolesti okaPLAVA Grlo Samoizražavanje Bolesti štitaste žlezde i grlaZELENA Srce Unutrašnje harmonije Bolesti srca, hipertenzijaŽUTA Solarni pleksus Intelektualne

stimulacijeBolesti pankreasa, želuca i jetre

NARANDŽASTA Slezinska Asimilacija/Cirkulacija Bolesti pluća i bubregaCRVENA Korenska Vitalnosti i kreativnosti Bolesti krvi, anemije

Svaka važnija vidljiva boja ima određene kvalitete koji su povezani sa čakrama sa kojima rezoniraju. Razumevanje prirode čakri i njihove viših energetskih povezanosti sa fiziologijom tela pomaže u razjašnjavanju razloga za primenu određene boje u lečenju određene bolesti. Na primer, crvena boja, s obzirom da je najniže energetske frekvencije, rezonira sa prvom ili korenskom čakrom u trtičnom predelu. S obzirom da korenska čakra reguliše vitalnost fizičkog tela, poremećaji kao što je anemija, koja je povezana sa jakim zamorom, ponekad se mogu tretirati izlaganjem tela svetlosti crvenog spektra. Umesto direktnog izlaganja zracima crvene boje može se primeniti oralni unos vode koja je napunjena frekvencijama svetlosti crvene boje.

Određeni lekari koji leče bojama smatraju da dve najniže čakre, korenska i slezinska čakra, odražavaju energetske odnose između fizičkog i eterskog tela. Korenska čakra rezonira sa fizičkim energijama nižih frekvencija, dok slezinska čakra obrađuje energiju eterske frekvencije. Dok crvena stimuliše korensku čakru i fizičku vitalnost, narandžasti zrak energetski osnažuje slezinsku čakru i jača etersko telo. Kako su etersko i fizičko telo veoma povezani, ove dve najniže čakre se ponekad tretiraju kao kao jedna jedinica.

Slezinska čakra se ponaša i kao neka vrsta medijuma između eterskih i astralnih energija. Narandžasta svetlost koja utiče na slezinsku čakru može stoga promeniti i emocionalnu prirodu osobe. Pošto stimuliše slezinsku čakru, važan centar koji usmerava tok prane kroz telo, primena narandžastog zraka može uticati na proces asimilacije, cirkulacije i distribucije praničke energije. Na fizičkom nivou, bolesti pluća se tretiraju primenom narandžastih zraka. Disanje je proces energetske asimilacije preko pluća. I životvorni kiseonik i vitalizujuća prana apsorbuju se u plućni sistem i distribuiraju kroz telo preko krvotoka. Pošto narandžasti zrak naizgled može da pojača asimilaciju prana energije, poremećaji u plućima i disajnim putevima koji ometaju ovaj proces (npr. astma, emfizem ili bronhitis) mogu biti ublaženi uz pomoć terapije narandžastim svetlom.

Žuti zrak stimuliše čakru solarnog pleksusa, koja je povezana na fizičkom nivou sa glavnim digestivnim pleksusom u istoj oblasti. Takozvani nervni splet solarnog pleksusa zapravo se smatra nekom vrstom mozga utrobe. Ovaj „donji um“ tela smatra se da na fizičkom nivou reguliše digestivne procese u gastrointestinalnom sistemu. Čakra solarnog pleksusa povezana je sa višim astralnim i nižim mentalnim silama. Otuda, smatra se da je donji um objektivan, materijalan um koji trpi različite emocionalne uticaje. Smatra se da žuti talasi imaju stimulativno dejstvo na našu mentalnu, misaonu i intelektualnu prirodu. U polju aure, žuta boja se uglavnom povezuje sa bojom intelekta i primenom uma na konkretan, naučan način. Pošto mnoge osobe sa različitim poremećajima koji su uslovljeni stresom, kao što je čir, teže da budu mentalno

usredsređene, i ponekad potiskuju svoje emocije, zrak žute svetlosti može biti od koristi u lečenju različitih stomačnih problema i varenja.

Zeleni talas uglavnom rezonira sa čakrom srca. Na višem energetskom nivou, čakra srca obrađuje energije koje su povezane sa višim mentalnim telom kao i sa višim emocionalnim energijama kao što su ljubav i saosećanje. Zeleni talas predstavlja vibraciju harmonije i ravnoteže, i prirodno ga zrači zeleno lišće. Zeleni zrak takođe utiče na kontrolu distribucije i snabdevanja krvi preko svog uticaja na srce. Koren mnogih srčanih oboljenja je u emocionalnoj prirodi ili astralnom telu. Jake emocije su često pogoršavaju bolove u grudima. Zbog svojih uravnotežujućih uticaja na srce i povoljnih uticaja na simpatički nervni sistem, zeleni zrak pokazuje se kao koristan u lečenju srčanih oboljenja i hipertenzije.

Gornje tri čakre usko su povezane sa spiritualnom prirodom ljudskog bića. One posreduju u integraciji viših spiritualnih sila u fizičku ličnost, dok donje tri čakre više regulišu fizičku prirodu osobe. Srčana čakra se nalazi na sredini između sveta duha i sveta materije. Da bi se spiritualna energija popela kundalini putem od korenske do krunske čakre, neophodno je deblokirati svaku čakru na putu uspona energije. Prema tome, nije slučajnost da se sposobnost slobodnog izražavanja ljubavi i sklada kroz otvorenu srčanu čakru po svemu sudeći je važna crta ličnosti za potpuno rascvetanje parapsihičkih i spiritualnih darova percepcije.

Čakra grla je prva u spiritualnom trojstvu viših centara, ona najintenzivnije rezonira sa plavim zrakom svetlosti. Čakra grla je centar komunikacije i samoizražavanja. Na parapsihičkom nivou ova čakra je povezana sa sluhovitošću, ili sposobnošću da se čuju stvari na finotvarno-energetskom nivou. Čakra grla je centar religijske posvećenosti i mističnih poriva, delimično zbog njene veze sa energijama kauzalnog tela. Ovaj centar se ponekad naziva centrom volje ili moći. Pošto je lična moć često odraz slobodnog verbalizovanja unutrašnjih osećanja kao i vršenje volje nad drugima putem glasa, ova veza se čini utoliko smislenijom. Poremećaji koji se tretiraju plavim zrakom svetlosti vezuju se za bolesti oblasti grla koje utiču na volju i verbalno izražavanje misli i ideja. Laringitis, upala grla i gušavost mogu se značajno ublažiti finotvarno-energetskim tretmanom zrakom plave svetlosti.

Energije čeone čakre ili čakre trećeg oka nose taj naziv zato što se ovaj centar povezuje sa parapsihičkom moći vidovitosti. Ova čakra upravlja višim spiritualnim fenomenima duše. Otvaranje i ispravno funkcionisanje čakre trećeg oka uglavnom se dešava kod osoba koje su jako razvijene na intuitivnom nivou. Indigo boja najsnažnije rezonira sa ovim centrom. Indigo-plava boja kontroliše fizičke i više aspekte vida, kao i čulo mirisa i fizičko čulo sluha. Različiti oblici bolesti oka, kao što je katarakta, mogu se lečiti finotvarnim energijama zraka indigo-plave boje. Indigo-plava boja može biti korisna za lečenje poremećaja sluha i gubitka čula mirisa.

Konačno, ljubičasti zrak je povezan sa krunskom čakrom. Krunska čakra se smatra svetilištem duha, ili kapijom viših spiritualnih uticaja koji mogu uticati na ljudsko biće. Glavne oblasti na koje utiče ljubičasti zrak su fizički mozak i spiritualna priroda višeg uma. Leonardo da Vinči je zaključio da se moć meditacije može desetostruko uvećati ukoliko se ona izvodi pod ljubičastim zracima koji prolaze kroz obojeni prozor tihe crkve.22 Smatra se da ljubičasta boja obezbeđuje ishranu finotvarnom energijom onih neurona u kori mozga koji doprinose boljem razumevanju naše božanske prirode. Pošto ljubičasti zrak ima blagotvorno terapijsko dejstvo na različite

mentalne i nervne poremećaje, on može biti efikasan kod ublažavanja glavobolja, neuroza, čak i određenih oblika šizofrenije i demencije.

Različiti praktičari koriste komplikovane sisteme i pristupe u terapiji bojama. Opšti prikaz efekata terapija bojama koji je ovde iznet veoma je pojednostavljen. Selektivna primena svetlosnih talasa u lečenju ljudskih bolesti čini složeno umeće lečenja. Boje se mogu primeniti samostalno ili u specijalnoj terapijskoj kombinaciji koja povećava potencijal lečenja bojama kroz sinergetske efekte. Brojne su forme kojima se frekvencije boja mogu preneti na pacijente. Ovi metodi uključuju direktno zračenje električnom lampom (ili prirodnom sunčevom svetlošću) koja je propuštena kroz različite vrste blendi i filtera, kao i hidrohromatsku terapiju u kojoj se koristi voda koja je oplemenjena frekvencijom boje.

Drugi oblici terapije uključuju udisanje boje. Fizičko-eterski metod udisanja boje uključuje jako udisanje vazduha u koji je pranički napunjen energijom određene boje. Još zastupljeniji metod udisanja boje uključuje vizualizaciju udisanja određene boje tokom faze udisaja u procesu disanja. Posle udisaja, vizualizovana boja mentalno se usmerava u oblasti bolesti, blokade i disfunkcije, ili u one telesne sisteme kojima je potrebno povećati vitalnost. Postoje mnoge varijacije ove tehnike udisanja boje koje omogućavaju vizualizaciju boja koje se mogu koristiti za promenu nivoa svesti osobe i čišćenje čakri, kao i za postizanje određenih vidova ozdravljenja. Udisanje boje na mentalnom nivou uključuje usmeravanje energija koje deluju na mentalno i astralno telo i čakre.

Generalno, vizualizacija boje, drago kamenje, ili cvet u vibracijskoj primeni (kroz tinkturu, ekstrakt, itd.), mogu značajno uvećati efikasnost tretmana. Mentalne afirmacije – rečenice izgovorene u sebi koje potvrđuju željene fizičke i emocionalne promene – mogu biti od koristi u povećavanju efikasnosti različitih energetskih terapija. Mnogi stariji terapeuti koji primenjuju Bahove cvetne ekstrakte davali su svojim pacijentima određene afirmacije da ih koriste sa prepisanom kombinacijom cvetnih ekstrakata. Što je više osoba aktivno uključeno u terapiju (svejedno da li vibracijsku ili alopatsku), kao pri upotrebi vizualizacija ili afirmacija, veće su šanse za uspešan ishod lečenja.

Isceliteljska moć sunčeve svetlosti i vode: nova otkrića u razumevanju vibracijskih darova prirode

Značaj lečenja tinkturama boje, eliksirima od dragog kamenja i cvetnim ekstraktima je u tome da fizičko telo može biti terapijski tretirano na temeljit način sa najprostijim supstancama iz prirode. Među takvim supstancama poljsko bilje i cveće najzastupljenije je na planeti koju smo naselili. Zemljina kora sadrži brojno drago kamenje i minerale koji imaju neverovatne finotvarno-energetske potencijale za isceljivanje. Ujedinjujuće sile – Sunce i voda – koje omogućavaju ovim prirodnim izvorima energetskog lečenja da utiču na ljudski organizam, najzastupljeniji su resurs na planeti na kojoj živimo.

Rani istraživači na polju energetske medicine stvorili su jednostavan ali efikasan način ekstrakcije ključnih lekovitih frekvencija iz prirode kombinacijom svojstava vode koja u svoju strukturu integriše finotvarnu energiju i sposobnosti sunčeve svetlosti da se ispuni praničkom energijom. Fiziološki efekti proizvedeni takvim eterskim lekovima teško se mogu detektovati

pomoću većine medicinskih sistema. Njihovi efekti, kao što samo njihovo ime kaže, toliko su fini po svom kvalitetu da su aktuelni metodi medicinskog posmatranja neadekvatni za dobijanje opipljivih dokaza koje zahteva skeptična naučna zajednica. Tek sa prihvatanjem elektroakupunkture, radionike, Kirlijanove fotografije i drugih eterskih tehnologija, može se izmeriti i dokazati finotvarno-energetska delotvornost određenih vibracijskih lekova.

Kao što je i u ranijim poglavljima navedeno, tehnologije kao što je Volova mašina koriste mrežu akupunkturnih tački za stvaranje dijagnostičke međuveze sa meridijanima fizičkog tela. Sistem meridijana je deo energetske mreže koja distribuira energiju životne sile od eterskog do fizičkog tela preko specijalnog mehanizma koji se naziva fizičko-eterska međuveza. Energije finotvarni tela usko su povezane sa fizičkim telom preko ove jedinstvene međuveze. Zbog ove prirodne povezanosti, EAV nadgledanje akupunkturnih tački može pružiti tačne indikacije specifičnih potreba za cvetnim ekstraktima i energetskim lekovima.

Brojni EAV praktičari istraživali su primenjivost Volove mašine za prepisivanje cvetnih ekstrakata homeopatskih lekova. Jedan od pionira u ovom polju je dr Abram Ber, koga smo pomenuli u šestom poglavlju. Ber je uspešno eksperimentisao sa primenom Volove mašine u prepisivanju Bahovih cvetnih lekova. Takođe, dr Ber je istraživao mogućnosti Volove mašine za određivanje energetskih potreba pacijenta za nekim od Gurudinih cvetnih ekstrakata. Ber je empirijski otkrio jaku korelaciju između cvetnih ekstrakata koji su izazivali rezonantnu reakciju na akupunkturnim tačkama kod pacijenata sa astmom i određenog esktrakta koji je naveden kao koristan u lečenju astme u knjizi Flower Essences and Vibrational Healing.

Primenom EAV metoda, Ber je posmatrao dečaka koji mu je upućen zbog problema sa hipofizom i patuljastog rasta. Raniji medicinski pokušaji promene visine dečaka bili su neuspešni. Dr Ber je dečaku prepisao kombinaciju lekova pripremljenih od više cvetnih ekstrakata koji su pokazali pozitivnu reakciju na Volovoj mašini. Ispostavilo se da su to ekstrakti koji se u knjizi Flower Remedies and Vibrational Healing preporučuju za lečenje problema rasta. Nakon dvomesečnog perioda uzimanja kombinacije cvetnih ekstrakata, dogodilo se nešto neverovatno: dečak je porastao za dva inča! Iako se ovaj slučaj navodi kao anegdota, on dokazuje potencijalnu primenjivost cvetnih ekstrakata u tretmanu, kao i primenu Volove i drugih EAV tehnologija u medicinskoj dijagnostici i određivanju odgovarajuće terapije. Tehnologije bazirane na meridijanima imaju jedinstveni dijagnostički potencijal za otkrivanje energetskih lekova koji mogu ponuditi efikasnu terapiju za pacijente čije bolesti se drugačije ne mogu lečiti. Citiraću Rajersonove informacije:

Doći će do velikog napretka u ovom polju kada instrumenti za merenje postojanja eterske anatomije, koji su trenutno u razvoju, u narednih tri do pet godina postanu opšte prihvaćeni od strane javnosti i uvedeni u upotrebu. Biće to instrumenti koji će se koristiti da se kroz naučne metode i praksu razvije i izoluje uticaj različitih oblika vibracijske terapije, uključujući cvetne ekstrakte, homeopatske lekove i eliksire od dragog kamenja na finotvarno-energetsku anatomiju. Kada ovo postane prihvaćena nauka, tada će ove eterske osobine dostići najviši nivo priznanja.

Neki od ovih instrumenata već se koriste u izvesnoj meri: instrumenti koji mere aktivnost moždanih talasa, instrumenti koji mere kapacitete neuroloških tački koje su povezane sa akupunkturom, galvanski odziv kože, i iznad svega instrumenti koji mere pulsiranje

biomagnetene energije koja se oslobađa ćelijskom deobom. Ove mašine omogućavaju merenje fiziološkog odgovora fizičkog tela na ekstrakte. Takođe, one će omogućiti ispitivanje u laboratorijskim uslovima potencije ekstrakata i njihovog polja delovanja. Kao što se vidi, cvetni ekstrakti imaju zapanjujuće implikacije, posebno ako postanu jedan celoviti medicinski pristup. Sadržaj i priroda njihove primene kao lekova danas ponovo bi usmerila pažnju čoveka na njegovu vibracijsku vezu sa prirodom unutar jedne oblasti proučavanja koja je posvećena isceljivanju. Napokon, taj naglasak mora ponovo obuhvatiti sve navedene energije.23

Dublje razumevanje blagotvornog dejstva ovih mnogobrojnih alata energetskog lečenja na emocionalne i fizičke bolesti zasniva se na operativnom poznavanju ljudske finotvarne energetske anatomije. Čakre, nadiji, meridijani i finotvarna tela su nerazdvojni delovi naše proširene anatomije. Ove fine strukture omogućavaju nam da se povežemo sa višedimenzionalnim univerzumom čiji smo sastavni deo. Finotvarna tela imaju specifične funkcije koje utiču na to kako se ličnost osobe izražava na fizičkoj ravni. Finotvarne sile pomažu u određivanju vitalnosti, svrhe i kreativnog izraza ljudskih bića koja pokušavaju da shvate svoje živote na Zemlji i u Školi života u kojoj su izabrala da se inkarnišu.

Kada se veza između Više Ličnosti i fizičke ličnosti naruši ili je blokirana, dolazi do egocentričnosti, otuđenosti i osećajne izdvojenosti. Cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja, obojene tinkture i homeopatski lekovi deluju na biomolekularnom strukturnom nivou fizičkog tela, u finotvarnim telima, meridijanima i čakrama na u pravcu povećavanja koordinacije i sklada između fizičkog bića i njegovih viših energetskih uticaja. Ako se koriste na pravi način, ovi prirodni vibracijski lekovi mogu promeniti tok bolesti na fizičkom, emocionalnom, mentalnom i duhovnom nivou postojanja, i mogu pružiti obuhvatnije i dugotrajnije isceljenje kompleksa ljudskog uma/tela/duha. Kada lekari/iscelitelji naše kulture počnu da priznaju spektar finotvarnih energija koje utiču na ljudsku formu, pojaviće se novo obilje informacija o isceljivanju koje će konačno uzdići duh ljudskog roda.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Vibracijski lekovi, kao što su cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja i homeopatski lekovi dobijeni su iz različitih bioloških i mineralnih izvora. Ovi jedinstveni lekovi zasnivaju se na osobini vode da čuva i prenosi frekvencijske, informacijske količine finotvarne energije do pacijenta u cilju isceljivanja na različitim nivoima ljudskog funkcionisanja. 2. Dr Edvard Bah bio je pionir razvoja cvetnih ekstrakata i takozvanih Bahovih cvetnih lekova. Ovi lekovi se prvenstveno koriste za uspostaljanje ravnoteže mentalnih i emocionalnih energija osobe, u slučaju njihovog poremećaja, kao i za pojačavanje različitih fizičkih manifestacija bolesti. Bah je bio vidovnjak, i koristio je svoje intuitivne sposobnosti kako bi definisao različite isceljujuće kvalitete svojih lekova.3. Skorija istraživanja su se usmerila na izvore intuitivno dobijenih informacija kako bi se ispitala i istražila primena mnogih drugih cvetnih ekstrakata u lečenju. Određeni izvori kanalisanih informacija ukazuju da cvetni ekstrakti mogu koristiti u lečenju i fizičkog i finotvarnih nivoa ljudskog funkcionisanja.

4. Pošto cvetovi sadrži samu suštinu i životnu silu biljke na kojoj su se razvili, tinkture i ekstrakti sastavljeni sunčevom metodom zapravo prenose jedan aspekt ove životne sile u lek.5. Kada se energetski lekovi, kao što su cvetni ekstrakti, interno uzimaju, njihova energija se pojačava i asimiluje uz pomoć jedinstvenog biokristalnog energetskog sistema u fizičkom telu. Ovaj kristalni sistem ima određene kvalitete slične kvarcu, koji omogućavaju rezonantni transfer energija leka u fizičko telo kako bi se doseglo do finotvarnih tela.6. Kroz svoju vezu sa epifizom, ova biokristalna mreža pomaže koordinaciju transfera informacija od aspekata viših dimenzija svesti (npr. astralni, mentalni i kauzalni nivoi) do fizičke ličnosti putem desne moždane hemisfere. Ove više informacije javljaju se u obliku snova i simboličnih slika tokom meditacije, a njihov smisao može se analizirati u levom mozgu. Cvetni ekstrakti mogu ojačati ovu unutrašnju vezu, i na taj način pomoći u ponovnom spajanju fizičke sa Višom Ličnošću.7. Smatra se da određeni cvetni ekstrakti deluju prvenstveno na ćelijskom nivou, dok drugi ekstrakti utiču na više finotvarne nivoe funkcionisanja, npr. čakre i nadije, meridijane i finotvarna tela.8. Mijazmi predstavljaju jedinstveno energetsko stanje koje samo po sebi nije bolest, već predodređuje osobu za pojavu bolesti. Najčešći mijazmi stečeni su usled izlaganja različitim bakterijama, virusima i drugim toksičnim agensima. Oni se takođe mogu naslediti porodičnom linijom. Mijazmi se mogu lečiti i neutralizovati primenom specifičnih homeopatskih lekova, kao i određenih cvetnih ekstrakata i eliksira od dragog kamenja.9. Pored pravljenja cvetnih ekstrakata sunčevim metodom, voda može biti oplemenjena finotvarnom energijom kristala, ili čistim vibracijama obojene svetlosti kako bi se obezbedio drugi izvor energetskog isceljivanja. Ovi terapijski modaliteti nazivaju se eliksirima od dragog kamenja i obojenim tinkturama.10. Energije boja imaju uticaj najpre zato što izvesne frekvencije boje snažno rezoniraju sa određenim čakrama. Kroz rezonantnu energetsku razmenu, frekvencije boje osnažuju i ponovo uspostavljaju stanje ravnoteže čakri koja može biti nepravilna ili blokirana usled bolesti. Balansiranjem disfunkcionalnih čakri, ponovo se uspostavlja odgovarajući dotok finotvarne energije do obolelog sistema organa.11. Elektroakupunkturni sistemi, kao što je Volova mašina, mogu biti od koristi u poklapanju finotvarnih frekvencija različitih vibracijskih ekstrakata sa specifičnim stanjem bolesti i energetskog poremećaja. Kroz istraživanje i eksperimentalno ocenjivanje pomoću ovih uređaja cvetni ekstrakti i drugi vibracijski lekovi će konačno biti prihvaćeni kao delotvorni oblici isceljivanja.

VIII Poglavlje

Fenomen parapsihičkog isceljivanja: istraživanje dokaza o postojanju neotkrivenih ljudskih mogućnosti

U poslednih nekoliko poglavlja ispitali smo razne sisteme isceljivanja finotvarnom energijom. Većina ovih metoda uključuje terapeutsku primenu različitih frekvencija vibracijske energije koje se mogu naći u prirodi. Na primer, cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja, obojeni rastvori i

homeopatski lekovi upotrebljavaju se zbog svojih lekovitih osobina u tretmanu obolelog izlaganjem vibraciji one frekvenciji koja je potrebna ljudskom energetskom sistemu. Takođe je moguće prenositi energije lekovite prirode pojedincima kojima je ona potrebna a da se, pri tom, ne zavisi od spoljašnjih izvora vibracijskih energija. Višedimenzionalno ljudsko energetsko polje jedinstven je odašiljač i prijemnik vibracijskih energija.

Razni ezoterijski izvori odavno su sugerisali da su ljudska bića sposobna da leče jedna druga koristeći specijalne energetske potencijale sa kojima se rađa svaki čovek. Ova moć isceljivanja nosila je mnoga imena kroz vekove, uključujući isceljivanje spuštanjem dlana na obolelog, parapsihičko isceljivanje, spiritualno isceljivanje i Terapeutski Dodir. Moderna tehnologija i svest prosvetljenih naučnika tek je u poslednjih nekoliko decenija evoluirala u tolikoj meri da je laboratorijska potvrda lečenja finotvarnom energijom postala moguća. Iako je o izvesnim aspektima ovih laboratorijskih nalaza bilo reči u ranijim poglavljima, sada ćemo ponovo ispitati ove studije u potpunijoj perspektivi ispitujući istoriju našeg sve većeg razumevanja parapsihičkog isceljivanja.

Parapsihičko isceljivanje kao jedan aspekt ljudskog potencijala: istorijski pogled na njegov razvoj kroz razdoblja

Upotreba spuštanja dlana na obolelog kao način isceljivanja seže hiljade godina unazad u istoriju čovečanstva. Dokazi za njegovu upotrebu u starom Egiptu nađeni su u Ebers papirusu koji je datiran približno u 1552 godinu p. n. e. U ovom dokumentu opisuje se isceljivanje spuštanjem dlana na obolelog kao medicinski tretman. Četiri veka pre Hristovog rođenja, Grci su koristili Terapeutski Dodir kao terapeutski postupak u svojim Asklepijevim svetilištima. U Aristofanovim spisima podrobno se opisuju slučajevi upotrebe spuštanja dlana na obolelog u Atini u cilju vraćanja vida slepom i plodnosti ženi nerotkinji.1

Biblija obiluje referencama i medicinskih i duhovnih primena spuštanja dlana na obolelog. Poznato je da su Isusova čudesna isceljenja izvođena spuštanjem dlana. Isus je rekao: «Ovo što ja činim, isto možeti i vi, i više od toga». Isceljivanje spuštanjem dlana na obolelog smatrano je, uz propovedanje i davanje pričešća, dužnošću sveštenika u doba ranog hrišćanstva. U ranohrišćanskoj Crkvi spuštanje dlana kombinovano je sa obrednom upotrebom osvećene vodice i ulja.

Tokom narednih nekoliko stotina godina, isceliteljsko delovanje Crkve počelo je postepeno da opada. U Evropi je isceliteljsko delovanje sprovođeno kao kraljevski dodir. U više evropskih zemalja kraljevi su navodno imali uspeha u lečenju bolesti kao što je tuberkuloza (škrofule) spuštanjem dlana na obolelog. Ovaj metod lečenja je u Engleskoj počeo sa Edvardom Ispovednikom, trajao je sedam vekova, i nestao za vladavine skeptičnog Vilijama IV. Čini se da su se mnogi rani pokušaji isceljivanja spuštanjem dlana zasnivali na verovanju u Isusove, kraljeve ili moći posebnog iscelitelja. Bilo je i drugih savremenih medicinskih teoretičara koji su osećali da posebne životne snage i uticaji u prirodi posreduju u ovim isceljenjima.

Izvestan broj ranih istraživača mehanizama izlečenja teorijski je razmatrao verovatnu magnetsku prirodu energija koje su tu delovale. Jedan od najranijih pobornika magnetne životne sile prirode bio je kontroverzni lekar Teofrastus Bombastus fon Hohenhajm, poznat i kao Paracelzus (1493-

1541). Pored otkrića novih terapija medikamentima, Paracelzus je otkrio simpatetički sistem medicine, prema kojem zvezde i druga tela (magneti pogotovo) utiču na ljude preko emanacija finotvarne energije ili fluida koji prožima sav prostor. Njegova teorija bila je pokušaj objašnjenja očigledne povezanosti ljudskih bića, zvezda i drugih nebeskih tela. Paracelzusov simpatetički sistem može se posmatrati kao rano astrološko otkriće uticaja planeta i zvezda na ljudska oboljenja i ponašanje.

Predloženu vezu između ljudi i nebeskog svoda činio je finotvarni prožimajući fluid, možda rana zamisao «etera», koji je postojao u svim delovima svemira. Paracelzus je ovoj finoj supstanci pripisao magnetna svojstva, i smatrao je da ona poseduje jedinstvene isceljujuće kvalitete. Takođe je zaključio da ako neko poseduje i raspolaže ovom silom, onda ta osoba može da obuzda i leči bolesti drugih ljudi. Paracelzus je tvrdio da životna sila nije zatvorena unutar nekog pojedinca već zrači unutar i oko njega ili nje kao svetlosna sfera koju je moguće navesti da deluje sa udaljenosti.2 S obzirom na iscrpnost njegovog opisa energija koje okružuju ljude, pitanje koje se postavlja jeste da li je Paracelzus kao vidovnjak mogao da posmatra polje ljudske aure.

Vek nakon Paracelzusove smrti, magnetsku tradiciju nastavio je Robert Flad, lekar i mistik. Flad je smatran jednim od najistaknutijih teoretičara alhemije ranog XVII veka. On je naglašavao značaj sunca za zdravlje kao izvora svetla i života. Sunce se smatralo davaocem životnih zraka neophodnih svim živim stvorenjima na zemlji. Flad je mislio da se ova nadnebeska i nevidljiva sila ispoljava u svemu živom i da u telo ulazi kroz dah.3 To podseća na indijski koncept prane, finotvarne energije u sastavu sunčeve svetlosti koja se asimiluje u procesu disanja. Mnogi ezoteričari mislili su da mentalnim usmeravanjem vizuelizovane struje udahnutih prana, iscelitelji mogu da usredsrede ovu etersku energiju preko svog dlana na pacijenta. Flad je takođe verovao da ljudska bića imaju osobine magneta.

Godine 1778. pojavljuje se radikalni iscelitelj koji govori da može da postigne nezamislive terapeutske uspehe, pri čemu pacijenti ne moraju da veruju u isceliteljske moći Isusa ili njega samog. Franc Anton Mezmer tvrdio je da rezultati lečenja koje je postizao potiču od prosvetljene upotrebe univerzalne energije koju je on nazvao fluidum.4 (Interesantna je sličnost terminologije Mezmerovog fluiduma i eterskog fluidiuma koji se pominje u Rajersonovim kanalisanim otkrićima, tj. supstance eterskog tela.) Mezmer je govorio da je fluidum finotvarni fizički fluid koji ispunjava svemir, i medijum je koji povezuje ljude i druge oblike života, žive organizme, zemlju i nebeska tela. (Ova teorija veoma je slična Paracelzusovom astrološkom konceptu simpatetičke medicine.) Mezmer je sugerisao da sve u prirodi poseduje naročitu silu koja se ispoljava kroz posebna delovanja na druga tela. On je mislio da su sva fizička tela, životinje, biljke, čak i kamenje, bremenita ovim čarobnim fluidom.

Za vreme svojih ranih medicinskih istraživanja u Beču, Mezmer je otkrio da postavljanje magneta iznad oblasti tela pogođenih bolešću često ima za efekat izlečenje. Ogledi sa pacijentima koji su patili od nervnih poremećaja često su proizvodili neuobičajena motorička dejstva. Mezmer je primetio da uspešni magnetski tretmani često izazivaju jake mišićne spazme i trzanje. On je počeo da veruje kako su magneti upotrebljeni u terapiji bili uglavnom provodnici eterskog fluida koji je izvirao iz njegovog sopstvenog tela i stvarao fine lekovite efekte kod pacijenata. Smatrao je da je ova vitalna snaga ili fluid magnetne prirode, govoreći o njemu kao o “animalnom magnetizmu” (za razliku od mineralnog magnetizma i feromagnetizma).

Kroz svoja istraživanja, Mezmer je došao do uverenja da je ovaj finotvarni energetski fluid na neki način povezan sa nervnim sistemom, posebno s obzirom na to da su njegovi tretmani često izazivali nehotične mišićne spazme i drhtavicu. Njegova pretpostavka je bila da su nervni i telesni fluidi prenosili fluidum u sve predele tela, gde je on pokretao i revitalizovao te delove. Mezmerov koncept fluida podseća na drevnu kinesku teoriju o energiji či koja protiče kroz meridijane, hraneći životnu silu nerava i tkiva tela.

Mezmer je zaključio da su radnje održanja i regulacije života magnetskog fluiduma neodvojive od bazičnih procesa homeostaze i zdravlja. Kada je jedinka zdrava smatra se da je u skladu sa tim najosnovnijim zakonima prirode, koji su izraženi odgovarajućom međuigrom vitalnih magnetnih sila. Ako dođe o neusklađenosti fizičkog tela i tih finotvarnih sila prirode, završni rezultat biće bolest. Mezmer je kasnije shvatio da je najbolji izvor ove univezalne sile samo ljudsko telo. On je mislio da su najaktivnije tačke energetskog protoka dlanovi. Polaganjem dlanova na pacijenta radi direktnog isceljenja, otvarao bi se direktan put kojim je energija strujala od iscelitelja ka pacijentu. Zbog Mezmerovog uticaja u ovom revolucionarnom periodu francuske istorije, tehnika spuštanja dlanova, poznata i pod nazivom “magnetski prelaz”, postala je veoma popularna.

Nažalost, mnogi posmatrači Mezmerovog rada iz naučnih krugova mezmerizam su smatrali pukim činom hipnoze i sugestije. (I danas, mnogi naučnici još uvek govore o hipnozi kao o “mezmerizmu”, otuda i reč mesmerized (eng. opčinjen, -a).) Godine 1784., kralj Francuske naimenovao je komisiju sa zadatkom da istraži vrednost Mezmerovih eksperimenata sa isceljivanjem. U sastavu komisije bili su članovi Akademije nauka, Medicinske akademije, Kraljevskog društva, između ostalih i američki državnik-naučnik Bendžamin Frenklin. Eksperimenti koje su oni izveli bili su zamišljeni tako da ispitaju prisustvo ili odsustvo magnetskog fluiduma za koji je Mezmer tvrdio da ima lekovitu moć koja uzrokuje terapeutske uspehe. Nažalost, nijedan od testova koje je komisija sprovela nije bio posvećen merenju medicinskih dejstava fluiduma. Zaključak ove ugledna komisije bio je da fluidum ne postoji. Iako Mezmerovi medicinski uspesi sa pacijentima nisu poricani, smatralo se da medicinski efekti koje je Mezmer proizvodio nastaju kao posledica čulne razdraženosti, imaginacije, i oponašanja (drugih pacijenata). Interesantan je podatak da je druga komisija, komisija Medicinskog odseka Akademije nauka preispitala animalni magnetizam 1831. godine i uvažila Mezmerovo stanovište. Međutim, uprkos ovoj potvrdi, Mezmerovo delo nikada nije steklo opšte priznanje.

Skorašnja laboratorijska istraživanja psiholoških efekata spuštanja dlana potvrdila su magnetnu prirodu ovih finotvarnih lekovitih energija, a istraživači su demonstrirali da je Mezmerovo shvatanje magnetne prirode finotvarnih energija ljudskog tela bilo nekoliko vekova ispred shvatanja njegovih savremenika. Kao što ću pokazati, neposredno merenje ovih energija konvencionalnim napravama za detekciju elektromagnetnih pojava i danas je teško koliko i u Mezmerovo vreme.

Mezmer je takođe otkrio da voda može biti napunjena ovom finom magnetnom silom i da se uskladištena energija iz flaša vode koje su prošle kroz isceliteljev tretman mogu preneti obolelom pacijentu preko metalnih gvozdenih šipki koje bi pacijenti držali u rukama. Uređaj u kojem je čuvana energija koja će se iskoristiti za prenos isceljujuće energije iz vode ka pacijentima nosio je naziv “bacquet”. Iako danas mnogi smatraju da je Mezmer bio veliki hipnotičar, postoji nekolicina onih koji zaista uviđaju pionirsku prirodu njegovih istraživanja na polju finih magnetnih isceljujućih energija.

Moderna istraživanja u oblasti parapsihičkog isceljivanja: naučnici ispituju biološke efekte iscelitelja

Tokom poslednjih nekoliko decenija naučno istraživanje medicinskih efekata spuštanja dlana na obolelog bacilo je novo svetlo na Mezmerova otkrića. Pored potvrde stvarne razmene energije između iscelitelja i pacijenta koju su Mezmer i drugi sugerisali, istraživači su demonstrirali zanimljivu sličnost bioloških efekata iscelitelja i magnetnih polja visokog intenziteta. Energetska polja iscelitelja, iako po svojim odlikama magnetna, takođe očituju i druge jedinstvene osobine koje su tek odnedavno počele da se otkrivaju u naučnom istraživanju.

Jednu od najopsežnijih studija o energetskim kvalitetima isceljivanja spuštanjem dlana na obolelog uradio je dr Bernard Grad sa Univerziteta «McGill» u Montrealu 60-ih godina XX veka.5 Dr Grad je prepoznao potencijalnu terapeutsku moć takozvanih spiritualnih i parapsihičkih iscelitelja. On je znao da se mnogi lekari koji nastoje da objasne legitimne terapeutske efekte ovih iscelitelja često oslanjaju na jaku silu verovanja. Ovo verovanje ponekad se naziva placebo efekat. Grad je posumnjao da pored placebo efekta pacijentove vere postoje i drugi psihoenergetski faktori koji deluju, ali koje je teže izdvojiti i proučiti. Grad je pokušavao da smisli eksperiment u kojem bi bilo moguće razlučiti psihološke efekte pacijentovog verovanja od pravih energetskih efekata koje svojim rukama proizvodi iscelitelj na ćelijskoj fiziologiji. On je želeo da primeni naučni metod kako bi isprobao i saznao da li pored pacijentovog verovanja u određenog iscelitelja stvarno postoje sile koje deluju. Kako bi u svojim ekperimentima izolovao efekte verovanja, Grad je odabrao da radi na ne-ljudskim modelima bolesti, sa životinjama i biljkama kao predmetima lečenja.

Životinje sa kojima se Grad opredelio da radi bili su miševi. Sa finansijskog stanovišta, miševe je bilo lako gajiti i hraniti, uz to su i zauzimali malo prostora u njegovoj laboratoriji. Dr Grad je odabrao stvaranje otoka štitne žlezde kao obrazac bolesti na koju se može delovati isceliteljevom energijom. Na njega je uticala činjenica da je jedan od iscelitelja koje je proučavao imao naročitog uspeha u tretiranju ovog poremećaja. (Ovo pitanje ima značaj za istraživanje lekovitih energija, a isto tako je primećeno da izvesni iscelitelji postižu više uspeha u slučajevima određenih bolesti.) Grad je odabrao da radi sa isceliteljem po imenu Oskar Estebani, mađarskim pukovnikom koji je bio čuven zbog kurativnih moći svog dodira. U Gradovim eksperimentalnim studijama Estebani se pominje kao g-din E.

Da bi proizveo stanje bolesti kod miševa, Grad ih je stavio na specijalnu dijetu koja je trabalo da izazove poremećaj koji je želeo da posmatra. Te dijete sastojale su se od hrane sa niskim postotkom joda, neophodnog hranljivog sastojka za ispravno funkcionisanje štitne žlezde. Voda koja je davana miševima bila je pomešana sa tiuracilom, poznatim agensom koji blokira lučenje hormona štitne žlezde. Kombinacija nedovoljne količine joda i tiuracila bila je više nego dovoljna da stvori uslove za pojavu otoka štitne žlezde kod miševa na kojima su vršeni eksperimenti. Miševi na tzv. goitrogenskim dijetama podeljeni su u dve grupe, u grupu koja je tretirana i onu koja nije tretirana.

Prva grupa miševa (oni koji nisu bili izloženi dodiru isceliteljevih ruku) služila je kao kontrolna grupa. Praćeni su faktori kao što su termički efekti isceliteljevih ruku i efekti ponašanja ljudi koji

u ruci drže miševe, a pridodato je i još nekoliko kontrolnih podgrupa. Prva kontrolna podgrupa nije bila podvrgnuta nikakvom tretmanu. Druga kontrolna podgrupa miševa stavljena je u kaveze obmotane elektrotermičkom trakom da bi se simulirala toplota ljudskih ruku. Treću kontrolnu podgrupu miševa držali su u rukama pojedinci koji nisu bili iscelitelji. Držeći miševe, oni su pokušali da izvedu isceljivanje dlanovima. Osim toga, sve miševe je u početku držalo u rukama laboratorijsko osoblje kako bi ih navikli na stisak ruke, kao i radi razlikovanja mirnih od nemirnih miševa. Uznemireni miševi pokazali su se kao slab laboratorijski uzorak za eksperimente sa isceljivanjem, i zbog toga su isključeni iz grupe ispitivanih miševa u skladu sa procedurom «selekcije».

Miševi iz one grupe koja je tretirana stavljeni su u specijalnu posudu koji je omogućavao izlečitelju da tretira veliki broj miševa istovremeno. Miševi su stavljeni u male zasebne pregrade u posebno konstruisanoj posudi od galvanizovane gvozdene rešetke sličnom sudu za dobijanje kocki leda. Posuda je bila dovoljno velika da iscelitelj može da drži devet miševa istovremeno. Na taj način, miševe iz malih žičanih kaveza iscelitelj bi držao po petnaest minuta, a onda bi ih vraćao nazad u kavez.

Eksperiment je trajao četrdeset dana. Na kraju, svi miševi su ispitani kako bi se utvrdio broj miševa u svakoj grupi sa otokom štitne žlezde značajne veličine. I dok se kod svih životinja ispoljilo uvećanje tiroide u četrdesetodnevnom periodu testiranja, pokazalo se da su miševi u grupi sa kojom je radio iscelitelj imali značajno manji stepen razvoja otoka. Grad je sproveo zanimljivu varijaciju ovog eksperimenta u kojoj je istraživana mogućnost potpunog isključivanja efekta isceliteljeve ruke. Umesto da iscelitelj radi neposredno sa miševima, on je vršio isceljivanje spuštanjem dlana na komadiće pamučne i vunene tkanine, nadajući se da će ih napuniti lekovitom energijom. Komadići tkanine stavljani su na dno kaveza u kojem su se nalazili miševi na goitrogenskoj dijeti. Materijal je ostavljan miševima na sat vremena ujutru i još jedan sat poslepodne. Slični, ali netretirani komadići pamuka i vune stavljani su na dno kaveza u kojem su se nalazili kontrolni miševi na istoj dijeti. Na kraju perioda vršenja tretmana miševi iz obe grupe zaticani su kako sede na gomilicama parčića pamuka i vune.

Grad je obavio statističku analizu dve grupe, poredeći veličinu štitne žlezde miševa. Otkrio je da čak i tamo gde isceliteljeve ruke nisu imale direktnog kontakta sa miševima, kod životinja koje su dolazile u dodir sa parčićima napunjenim energijom brzina nastanka otoka bila je manja. Oba Gradova eksperimenta navode na zaključak da iscelitelj može da ostvari merljive energetske efekte u pogledu usporavanja nastanka otoka. Ovaj pozitivni nalaz bio je u skladu sa reputacijom g-dina Estebanija kao iscelitelja sa sposobnošću da leči otoke štitne žlezde kod ljudi. Još fascinantniji zaključak izveden na osnovu ovih eksperimenata bio je da isceliteljeve enegije mogu biti apsorboovane u jedinstven organski medijum, kao što je pamuk, i tako prenete na bolesne pacijente (tj. miševe sa otečenim štitnim žlezdama). Ovi nalazi će kasnije imati značaj kada budemo govorili o upotrebi Terapeutskog Dodira od strane medicinskih radnika koji komuniciraju sa bolesnicima.

Grad je bio privučen postignutim uspehom u demonstriranju isceliteljeve sposobnosti da spreči razvoj tiroidnih otoka. Njegova studija pokazala je da je parapsihičkim isceljivanjem moguće suprotstaviti se efektima gušavosti kao posledicom nedovoljnog unosa joda i unosa tiuracila. Lekovita energija zapravo nije prouzrokovala da se postojeća bolest povuče. Ona je predupredila pojavu anticipiranog tiroidnog poremećaja. Da bi se posmatrali efekti lekovitih energija na

ubrzavanje prirodnog procesa oporavka od bolesti, Grad je odabrao životinju koja se oporavljala od hirurške intervencije. Fiziološki proces koji je Grad želeo da prouči bio je fenomen zarastanja rane. On je želeo da zna da li će iscelitelji biti efektivni u ubrzavanju izlečenja i zarastanja rane nastale hirurškom intervencijom.

Miševi su u eksperimentu bili pod anestezijom, leđa su im izbrijana, nakon čega je jednaka površina kože veličine novčića hirurški odstranjena sa svake životinje. Radi praćenja postupnog smanjivanja veličine rane tokom vremena, obrisi rane su nanošeni na na list providne plastike masnom olovkom. Prema proceduri, dobijeni crtež je kopiran na komade hartije koji su potom mereni na osetljivim vagama. Težina komada hartije sa crtežom bila je direktno srazmerna veličini rane na leđima svakog miša. Ovaj originalni metod omogućio je Gradu da izvede kvantitativna merenja veličine rane tokom vremena.

Četrdesetosam miševa je podvrgnuto proceduri nanošenja rane hirurškim putem, a zatim je razdvojeno u tri posebne grupe od po šesnaest miševa. Prva grupa bila je kontrolna grupa kojoj je dat poseban tretman. Druga grupa miševa držana je između isceliteljevih dlanova u specijalnom žičanom kavezu (sličnom posudi upotrebljenoj u eksperimentu sa otokom). Ova metalna posuda onemogućila je neposredni fizički kontakt između iscelitelja i miševa tokom perioda parapsihičkog isceljivanja. Sa trećom grupom miševa postupalo se slično kao sa drugom grupom, sa tim izuzetkom da su žičani kavezi izlagani toploti temperature približne onoj ljudskog dlana. Ova grupa je uvedena radi simuliranja termičkih efekata isceliteljevih dlanova na izlečenje rane. Kod sve tri grupe miševa, rane su merene na način opisan za period od trideset dana. Na kraju eksperimentalnog perioda, tri grupe miševa ispitane su da bi se utvrdile razlike u konačnoj veličini njihovih gotovo već zaraslih rana.

Konačni rezultat pokazao je da su rane na miševima iz grupe koju je tretirao iscelitelj ili potpuno zaceljene ili je od njih ostao veoma tanak trag i gotovo da su zarasle. Rane kod druge grupe pokazuju različite stepene izlečenja. Iako su pri grubom vizuelnom pregledu dveju grupa otkrivene upadljive razlike u veličini rana, statistička analiza potvrdila je ono što se činilo očiglednim. Kod miševa iz grupe sa kojom je radio iscelitelj brzina zarastanja rane bila je znatno veća.

Odgovor na Gradove studije efekata parapsihičkog isceljivanja na zarastanje rane kod miševa dali su kasnije pod uslovima strogog dvostrukog praćenja dr Remi Kadore i G. I. Pol sa Manitoba Univerziteta.6 Pored korišćenja većih grupa miševa (300 umesto 48), ubačena je još jedna kontrolna grupa, a miševe su tretirala lica koja nemaju nikakve isceliteljske sposobnosti. Rezultati Kadorea i Pola bili su slični Gradovim utoliko što je kod miševa na kojima je radio iscelitelj period zarastanja rana bio znatno kraći.

Gradove rane studije sa miševima sugerisale su da iscelitelji zaista poseduju neku vrstu bioenergetskog uticaja koji može da ostvari promenu u pogledu ćelijskog izraza stanja bolesti. Ovaj uticaj bio je iznad i mimo bilo čega što se može pripisati efektima sugestije i vere. Iako se kod ljudi možda s vremena na vreme radi o placebo-efektu, teško je reći da je stanje miševa u grupi koju je tretirao iscelitelj napredalo zbog njihove vere u iscelitelja. Studije sa miševima bile su korisne, međutim, da bi se primetile značajne fiziološke promene kod životinja bili su neophodni dugi periodi vremena. Zato što je vreme potrebno da se uoče efekti isceliteljevog rada na miševima bilo obično tri do pet sedmica, Grad je tražio drugi biološki model sa kojim bi brže

došao do rezultata. Polazeći od istog kriterijuma, Grad je na kraju preusmerio svoja istraživanja na model biljke radi proučavanja energetskih efekata isceliteljevog rada. On se opredelio da kao predmet posmatranja u eksperimentu koristi seme ječma. Da bi postigao da seme oboli, on ga je u početku tretirao sa jednoprocentnim rastvorom soli (budući da je so poznata kao supstanca sa inhibitornim dejstvom na rast biljaka). Nakon ovog tretmana solju usledilo je nekoliko dana sušenja, posle čega je seme bilo zalivano običnom vodom u odgovarajućim intervalima.

Grad je razdelio seme u dve grupe. Prva grupa bila je zalivana netretiranim slanim rastvorom, potom sušena, i na kraju zalivana vodom po opisanoj proceduri. Druga grupa semena tretirana je, s tom razlikom da je iscelitelj petnaest minuta u ruci držao slani rastvor. (Uloga iscelitelja ponovo je poverena g-dinu Estebaniju.) U ranim proučavanjima iscelitelji su držali nezačepljene bočice slane tečnosti. Neki kritičari su ukazivali na to da bi slana tečnost mogla biti izložena određenim fizičkim agensima od strane iscelitelja kao što su znoj ili izdahnuti ugljenik-dioksid. Radi strožije kontrole Grad je kasnije modifikovao proceduru tako što je iscelitelj tretirao slanu tečnost u bočici zatvorenoj čepom od brušenog stakla.

Korišćeni su podrobno razrađeni uslovi dvostrukog praćenja kako eksperimentatori ne bi znali koji su tretirani a koji netretirani slani rastvori. Tehničari su natopili seme slanim rastvorom, klice su stavljene u numerisane posude sa zemljom. Posude su zatim stavljene u posebno zagrejanu inkubacionu komoru na 48 sati pri temperaturi od 38-40º C. U skladu sa inkubacionom procedurom, posude su zatim izvađene i nasumično raspoređene u redove na pogodnom messtu. Zalivane su podjednakim količinama netretirane vode do isteka perioda posmatranja. Posle dvanaest do petnaest dana, eksperiment je završen, a tretirano i netretirano seme upoređeno je s obzirom na meru isklijalosti, visine biljke, kasnije i sadržaja hlorofila.

Prema statističkoj analizi, pokazalo se da se seme izloženo slanom rastvoru koji je tretirao iscelitelj bolje primilo i iz njega je nikla veća biljka nego u slučaju netretirane grupe . Kod biljaka koje su prošle kroz isceliteljev tretman takođe je pronađen veći sadržaj hlorofila nego kod netretiranih biljaka. Ovi eksperimentalni rezultati su kasnije ponovljeni u Gradovoj laboratoriji sa istim isceliteljem, ali i u drugim laboratorijama sa drugim isceliteljima. Gradu je postalo očigledno da su neke vrste lekovitih energija prenete sa isceliteljevih dlanova kroz stakleni zid suda u rastvor slane vode, dokaz čega je efekat tretiranog slanog rastvora na rast biljke. Činjenica da voda može da se napuni lekovitom energijom koja se može preneti živim organizmima značajna je u svetlu Mezmerove tvrdnje da njegov bacquet može biti koristan u tretiranju pacijenata energijama iz vode koju je tretirao iscelitelj.

Grad je izveo interesantnu varijaciju na temu eksperimenta sa punjenjem vode parapsihičkom energijom. On je osobi sa «blagotvornim dodirom» i psihotičnom pacijentu dao da drže vodu i da je napune na način sličan onome koji je upotrebljen u slučaju iscelitelja. Začepljene flaše vode koje su tretirale osobe sa blagotvornim dodirom izazivale su povećanje brzine rasta kod biljaka, dok je u slučaju vode koju je tretirao pacijent koji pati od teškog oblika depresije rast biljke bio usporen (u poređenju sa kontrolnim slučajevima). Grad je na očigledan način demonstrirao da se određene vrste lekovitih energetskih uticaja mogu preneti kroz staklo na vodu. Lekovita energija koja je pohranjena u vodi preneta je zatim na seme na sličan način kao u ranim eksperimentima koji su pokazali da pamuk napunjen lekovitom energijom može da prenese isceljujući uticaj na miševe sa nateklim štitnim žlezdama. Ova energija, bez obzira na svoj karakter, čini sa da je i pozitivno i negativno polarizovana u svojim fiziološkim efektima. Iscelitelji i pojedinci sa

blagotvornim dodirom čini se da poseduju energiju pozitivnog, pospešujućeg karaktera, dok teško depresivne osobe kao da odaju negativnu energiju koja ima inhibitorno dejstvo na rast biljaka.

Energetske sličnosti između iscelitelja i magnetskih polja: nauka stiče bolji uvid u animalni magnetizam

Činjenica da voda može da apsorbuje lekovitu energiju navela je Grada da postavi pitanje da li je voda na bilo koji način promenjena usled izlaganja energetskom polju isceljitelja. Grad je potom izvršio kvantitativnu analizu vode da bi ustanovio da li su iscelitelji izazvali merljive promene na fizičkim osobinama vode. Koristeći infracrvenu apsorpcionu spektrometriju, Grad je otkrio da je ugao veze molekula vode pretrpeo neznatnu ali merljivu promenu. Otuda što su promene u uglu veze nastale usled isceliteljevog delovanja prouzrokovale blagu promenu načina na koji su molekuli vode bili u stanju da se rasporede u rastvoru, otkriveno je da su vodonične veze posredno izmenjene.

Vodonične veze su jedinstven fenomen koji je povezan sa vodom (H2O). Vodonično vezivanje dešava se kada je blago negativni atom kiseonika iz jednog molekula vode privučen blago pozitivnom atomu vodonika iz drugog molekula vode. Ovo slabo privlačenje molekula vode odgovorno je za način na koji se voda penje kroz korenski sistem biljaka (kretanje kroz mrežu kapilara). Efekat osteljive membranozne opne koju stvaraju vodonične veze na površini vode zapravo omogućava da se vodene bube i slični insekti kreću po površini vode. Male promene u vodoničnim vezama imaju direktan uticaj na napetost površine vode, kao i na promene do kojih dolazi usled izlaganja energetskim poljima iscelitelja. Grad je otkrio da su iscelitelji, po svojoj sposobnosti da umanje sposobnost vode da stupa u vodoniče veze, u stanju da izazovu mala ali merljiva smanjenja naboja površine.

Dr Robert Miler iz Atlante, u saveznoj državi Džordžija, hemičar je istraživač koji je proučavao biološke efekte iscelitelja. Miler je bio u stanju da eksperimentalno potvrdi dr Gradovo otkriće sposobnosti iscelitelja da naruši vodonične veze u vodi. Miler je takođe otkrio znatnu sličnost energetskih efekata magnetnih polja i efekata polja primećenih kod parapsihičkih iscelitelja.7

Koristeći tenziometar De Nuievog tipa, dr Miler je pokušao da izmeri naboj površine vode koja je bila izložena energijama ili magnetnim poljima iscelitelja. Tretman vode od strane više iscelitelja proizvodio je značajna smanjenja naboja površine. Miler je otkrio da voda koja je bila izložena magnetnim poljima takođe pokazuje značajna smanjenja naboja površine slična onima koja su primećena u slučaju parapsihičkih iscelitelja. On je proučio relativnu stabilnost vode na koju se delovalo iz nekog energetskog izvora da bi video koliko dugo će veze ostati prekinute nakon tretmana.

Eksperimenti namenjeni ispitivanju stabilnosti energetski tretirane vode pokazuju da će voda na koju je delovao iscelitelj ili na koju se delovalo magnetima postepeno ispuštati višak energije u okruženje u periodu od 24 sata, za koje vreme se naboj površine vraća u normalu. Postepeno oslobađanje energije ubrzava se do nivoa brzog pražnjenja ukoliko je neko upotrebljavao metalnu šipku i njom dodirivao vodu pod magnetnim nabojem. Miler je takođe otkrio da izlivanje vode koju je tretirao iscelitelj ili koja je tretirana magnetom iz bokala od nerđajućeg čelika u roku od nekoliko minuta izaziva iznenadno rasipanje skupljene energije u okolnu sredinu, praćeno brzom obnovom normalne tenzije površine. Činilo se da metal reaguje kao neka vrsta energetskog levka

koji je služio kao korito protoku magnetne energije isceljenja. Rad dr Milera i dr Grada sugerisao je da se voda može puniti magnetnom i isceljujućom energijom, te da metali i organske supstance mogu da služe kao provodnici za ovu jedinstvenu energiju kako bi ona po potrebi bila usmerena.

Miler je otkrio da se metalne šipke upotrebljene za mešanje pri dodiru sa energetski tretiranom vodom ponašaju kao put kojim protiče isceljujuća energija u određenom smeru. Ovo otkriće pomaže da se potvrdi obrazloženje bacquet-a koji je Mezmer upotrebljavao za lečenje svojih pacijenta pre 200 godina. Bacquet je činilo nekoliko flaša napunjenih vodom koja je magnetno tretirana, povezanih sa bolesnim pacijentima posredstvom metalnih šipki čiji jedan kraj je bio spušten u flaše. Pacijenti koji su sedeli u prvom redu oko bacquet-a često su bili povezani sa pacijentima iz drugog reda žicom obmotanom oko struka. Gradovo zapažanje da pamuk i vuna mogu da deluju kao prirodni organski kondenzatori, koji mogu da skladište i kasnije prenesu lekovitu energiju miševima, dodatno je obrazloženje Mezmerove zamisli o povezivanju pacijenata u jedinstveno isceljujuće kolo upotrebom žice.

U kasnijim studijama, dr Miler je pronašao izvestan broj drugih interesantnih sličnosti između vode koju je tretirao iscelitelj i vode koja je magnetno tretirana. On je izveo jedinstveni eksperiment u kojem je upotrebio prirodni proces kristalizacije u razotkrivanju finih energetskih promena u vodi. Miler je znao da će dodavanjem bakar-sulfata vodi radi stvaranja superzasićenog rastvora naposletku dovesti do prirodnog rasta kristalnih struktura ako se rastvoru dopusti da se taloži bez mehaničkih potresa. Kod netretirane vode, bakar-sulfat će se obično iskristalizovati iz rastvora kao žad-zeleni monoklinični kristal. Međutim, ukoliko je bakar-sulfat prethodno tretiran isceliteljevim dodirom, obrazovani kristali bili su uvek tirkizno-plave boje i grubljeg zrna. Miler je ponovio eksperiment sa rastvorima soli bakra, ali ovoga puta zamenio je magnetno polje poljem iscelitelja. Postavio je rastvor superzasićenog bakar-sulfata u magnetno polje od 4 500 Gs (gausa) u trajanju od 15 minuta. Kada se kristali konačno obrazuju, Miler je primetio da se umesto uobičajenog žad-zelenog obrazovao tirkizno-plavi varijetet kakav je primećen u rastvorima koje je tretirao iscelitelj. Ovde ponovo vidimo kvalitativnu sličnost efekata isceliteljevih ruku i magnetnih polja.

Da bi izmerio dalje fiziološke sličnosti efekata vode koja je tretirana magnetom i one koju je tretirao iscelitelj Miler je sproveo još jedan eksperiment. Kao u Gradovim ranijim studijama, Miler je odlučio da ispita brzinu rasta izdanaka nakon zalivanja vodom koju je tretirao iscelitelj. Miler je posmatrao efekte stimulacije rasta normalne vode u poređenju sa vodom tretiranom magnetom i vodom koju je tretirao iscelitelj. On je odabrao tri grupe semena, svaku je sačinjavalo 25 semenki ražanih klica. Jedna grupa zalivana je običnom vodom. Druga grupa zalivana je vodom koja je bila izložena delovanju magnetnog polja. Treća grupa ražanog semena zalivana je vodom koju je tretirao iscelitelj. Posle četiri dana, on je proverio koliko je semenki raži iz svake grupe proklijalo. Dr Miler je otkrio da je seme zalivano običnom vodom imalo 8-procentnu brzinu klijanja, dok je seme koje je zalivano vodom koju je tretirao iscelitelj pokazalo 36-procentno – ili četvorostruko povećanje u broju novih klica. Još veće iznenađenje bilo je Milerovo otkriće da seme zalivano vodom koja je tretirana magnetom pokazuje više od osmostrukog uvećanja (68-procentna brzina) rasta klica.

Pored merenja brzine klijanja, biljke su bile ispitane u pogledu razlika u konačnoj visini biljaka nakon osam dana. Iako je seme polivano vodom koju je tretirao iscelitelj bilo tek nešto više od onog iz kontrolne grupe sa običnom vodom, seme zalivano vodom koja je tretirana magnetom

davalo je biljke približno 28,6% više na kraju istog perioda. Ono što su otkrili dr Grad i dr Miler, svaki u svojoj laboratoriji, bila je jedinstvena kvalitativna sličnost energija iscelitelja i energija magneta: zapažanje koje je istakao Franc Anton Mezmer gotovo 200 godina ranije. Rezultati studija dr Milera i dr Grada pružili su eksperimentalne dokaze magnetne prirode energija iscelitelja, o čemu je Mezmer ranije spekulisao. Oni su takođe pronašli dokaz za moguće mehanizme delovanja Mezmerovog bacquet-a, koji može da isceli određen broj pacijenata u isto vreme deleći finotvarne energije mnogim pojedincima kroz upotrebu specijalnog isceljujućeg kola. Kao i Grad, Mezmer je otkrio da flaše sa vodom mogu da se napune isceliteljskim energijama kao baterije, slično korišćenju Lajdenske boce za skupljanje elektriciteta iz doba ranih ekperimenata na polju fizike. Zbog ove tendencije finotvarne energije da teče iz oblasti visokog u oblasti niskog potencijala na način koji je sličan elektricitetu neki iscelitelji, poput Ambroza Vorala, govorili su o tome kao o paraelektricitetu.

Kada je Gradov rad objavljen, mnogi naučnici su spekulisali o mogućim mehanizmima putem kojih su iscelitelji možda ubrzali rast biljke i zarastanje rana. Jedna od teorija koja se čini verovatnom jeste da su iscelitelji ubrzali normalni rast i proces isceljenja živih organizama ubrzavanjem aktivnosti ćelijskih enzima koji su normalno obavljali ove funkcije.

U vreme kada je Gradov rad dospeo u javnost, pojavio se i izvestan broj studija u kojima je demonstrirana osobina magnetnih polja visokog intenziteta da ubrzavaju kinetiku enzima. Među istraživačima u ovoj oblasti bila je dr Džasta Smit, opatica i biohemičarka zaposlena u «Human Dimensions Institute» pri «Rosary Hill College» u Njujorku.8 Dr Smit je potvrdila nalaze drugih istraživača da jaka magnetna polja mogu da pospeše brzinu reakcije različitih enzima, zavisno od dužine vremena u kojem su enzimi izloženi delovanju magneta. Rad dr Smita u oblasti magnetnih polja i enzima bio je predmet njene nedavno završene doktorske teze. Ubrzo pošto je dovršila svoj rad, ona se susrela sa studijom dr Grada o biološkim efektima iscelitelja. Dr Smit je spekulisala da je potencijal iscelitelja da ubrzava aktivnost prirodnih enzima najverovatnije objašnjenje ubrzanog rasta i isceljenja. Zato što su enzimi ćelijske radionice koje obavljaju sve metaboličke funkcije u fizičkom telu, bilo je prirodno pretpostaviti da ubrzavanje njihovih aktivnosti može da ima za rezultat skraćenje perioda zarastanja rana i ubrzani rast. Budući da je njena laboratorija opremljena za merenja kinetičkih odlika enzima, ovu hipotezu bilo je moguće lako isprobati. Ranija zapažanja dr Smit u pogledu bioloških efekata magnetnih polja visokog intenziteta takođe su na dobar način povezale Milerove novodobijene podatke koji su pokazali upadljive sličnosti isceliteljevih i magnetnih polja.

Dr Smit je izvršila eksperiment u kojem je efekte isceliteljevih dlanova mogla da uporedi sa magnetnim poljima u pogledu njihove moći pospešivanja brzine reakcije enzima. U svom radu oslanjala se na pomoć g-dina Estebanija, jednog od iscelitelja koje je Grad koristio u svojim studijama o polaganju dlanova. Dr Smit je tražila od g-din Estebanija da drži u ruci epruvetu sa rastvorom probavnog enzima tripsina i da pri tom razmišlja o izvođenju isceljenja polaganjem dlanova. Tripsin korišćen u ovom eksperimentu bio je čista kristalna forma uobičajene aktivnosti, dobavljena od jedne biohemijske firme. Ona bi uzimala male uzorke tretiranog enzima u određenom vremenskom periodu u kojem je iscelitelj obavljao svoj rad. Svaki uzorak je zatim testiran u spektrofotometru, koji je registrovao nivo aktivnosti enzima i njegovu moć katalizovanja hemijske reakcije. Dr Smit je otkrila da je g-din Estebani u stanju da s vremenom poveća brzinu reakcije enzima, kao i to da što je iscelitelj duže u svojim rukama držao epruvetu

sa enzimima, brzina reakcije enzima se povećavala. Slični efekti na enzime primećeni su u slučaju magnetnih polja visokog intenziteta, kao što je pokazano u njenoj prethodnoj studiji.

Sličnost između svojstava energija iscelitelja i magnetnih polja u pogledu ubrzavanja aktivnosti enzima navela je dr Smit na istraživanje mogućnosti da iscelitelji svoje rezultate postižu tako što zrače neku vrstu magnetne energije. Kako bi ispitala ovu hipotezu, ona je oko isceliteljevih ruku rasporedila osetljive uređaje za beleženje magnetne aktivnosti za vreme seansi isceljivanja. Bila je prilično zatečena otkrićem da se nikakva magnetna polja ne mogu otkriti oko isceliteljevih dlanova. Da bi se postigli efekti na enzime kakvi su primećeni u ranijim eksperimentima, iscelitelj je morao da proizvede magnetno polje značajnog intenziteta. Snaga magnetnih polja korišćenih u njenoj ranijoj studiji iznosila je 13 000 Gs, što je 26 000 puta više od intenziteta magnetnog polja Zemlje.

Dr Smit je odlučila da nastavi eksperimente sa enzimom uvodeći varijacije kako bi ustanovila da li postoji razlika između energetskog polja iscelitelja i magnetnog polja. Takođe, koristila je nekoliko drugih iscelitelja u svojoj studiji promena enzima kako bi proverila da li oni daju slične energetske rezultate. Ispitala je energetski efekat svakog iscelitelja na različite enzime, koristeći isti postupak koji je koristila u slučaju tripsina. U jednom eksperimentu, ona je zamenila enzim koji je sintetizovao hemijski NAD (nikotinoamid-adenin-dinukleotid, važan član mitohondrijskog lanca za transport elektrona).9 Otkrila je da su iscelitelji bez izuzetka izazivali opadanje aktivnosti ovog enzima. Eksperimenti sa drugim enzimima pokazali su dosledna povećanja u aktivnosti kod nekih enzima, i opadanje u aktivnosti kod drugih enzima usled izlaganja energiji isceliteljevih dlanova.

Iako u početku zbunjujući, kasnije se pokazalo da ovi prividno protivrečni podaci imaju biološkog smisla kada se sagledavaju iz perspektive ćelijske fiziologije. Promena u aktivnosti enzima koja je primećena nakon izlaganja delovanju iscelitelja uvek je bila usmerena ka većem zdravlju ćelija, a time i samog organizma. Primera radi, ispitajmo slučaj NAD-sintetaze, enzima čija aktivnost umanjuje delovanje iscelitelja. NAD, hemijski proizveden ovim enzimom, jeste hemijski posrednik u lancu za transport elektrona mitohondrije, sićušne električne centrale u svakoj od naših ćelija. Hemijske reakcije koje se događaju u mitohondriji odgovorne su za ekstrahovanje najveće količine energije iz hrane koju jedemo. Hemijska energija iz hrane delimično se oslobođa u obliku elektrona koji protiču kroz jednu strukturu iz sastava mitohondrije koja podseća na bateriju. Na mitohondrijskom nivou glavna funkcija tog životvornog kiseonika je da prihvati elektrone elektronskog transportnog lanca koji proizvodi energiju.

NAD je prethodnik NADH, posrednika energije koju mitohondrija koristi da napravi ATP, koji je energetski novac ćelije. (ATP je ćelijski ekvivalent energetskim dolarima koji se koriste da se njima plate enzimski radnici ćelije da bi obavljali svoje dužnosti na proizvodnoj traci.) Što je veća količina prisutnog NDH, veća je i ćeliji dostupna energija (i ATP) za isceljivanje i pravilno funkcionisanje metabolizma. Kada NADH preda svoju energiju da bi se proizveo ATP, on se pretvara u NAD, hemijski posrednik čija energija je potencijalno redukovana. Uvek postoji ravnoteža poznata kao odnos NAD/NADH između količine NAD i NADH u ćeliji. Što je veća količina NAD u odnosu na NADH, utoliko manje energije ćelija ima na raspolaganju za metabolički rad. Dr Smit je otkrila da su iscelitelji smanjivali aktivnost enzima koji pretvara energiju visokog intenziteta NADH u energiju niskog intenziteta NAD. Otuda, enzim za koji je dr

Smit otkrila da su iscelitelji umanjili njegovu aktivnost bio je upravo onaj koji ćeliji obično oduzima potrebnu energiju. Na taj način, opadanje u NAD konverziji uklanjanjem NAD-sintetaze imaće sveukupni pozitivni energetski efekat na ćelijski metabolizam. Ova vrsta razumevanja metaboličkih procesa na ćelijskom nivou pomogla je da se pravac enzimske promene koji su proizveli iscelitelji uključi u potpuniju sliku. Bez obzira na to koji enzim je korišćen, iscelitelji su uvek izazivali promene u aktivnosti koje su kao rezultat imale pomak ka većem zdravlju i energetskoj uravnoteženosti obolelog organizma. Na taj način spekulacija dr Smit o delovanju iscelitelja na rast i zarastanje rana posredstvom enzimske promene dobila je eksperimentalnu potvrdu. Ova isceljujuća energija činilo se da ima gotovo urođenu inteligenciju u tom smislu da je moguće terapeutski razlikovati epruvete sa različitim enzimima. Isceliteljima su činilo da epruvete sadrže samo bistre rastvore. Oni se nisu trudili da proizvedu promenu u aktivnosti enzima u bilo kojem posebnom pravcu. Mislili su jedino o isceljivanju. Ovo pokazuje značajnu kvalitativnu razliku između isceljujućih energija i magnetnog polja. Magnetna polja mogu jedino da proizvedu nepredvidljiv porast u aktivnosti enzima. S druge strane, energetska polja iscelitelja mogu da izazovu različite promene kod različitih enzima. Promene su uvek bile usmerene ka većem zdravlju ćelije i organizma.

Isceljujuće energije i negativna entropija: težnja ka jačanju uređenosti i ćelijske organizacije

Dr Smit je sprovela još jedan eksperiment sa enzimima koji će pokazati još veću sličnost između energija iscelitelja i magnetnih polja. Ovaj eksperiment bio je zamišljen delimično prema sugestijama dr Grada, sa kojim se dr Smit konsultovala. Grad je rekao da u njegovim eksperimentima sa isceljujućim energijama nikada od iscelitelja nije tražio da leči zdravu osobu. Budući da je dr Smit testirala neoštećene enzime, iskrslo je pitanje zašto ne ispitati šta se događa ako se enzimi najpre oštete? Postupajući shodno Gradovoj sugestiji, ona je isprobala moći iscelitelja da utiče na enzime koji su oštećeni usled čega su izgubili svoju potpunu funkcionalnu aktivnost.

Epruvete sa tripsinom stavljene su pod ultraljubičasto (UV) zračenje, za čiju frekvenciju energije se zna da narušava normalnu strukturu proteina, i razara mesto njihove reakcije. Prema ovom UV-tretmanu, tripsin je dat iscelitelju (g-dinu Estebaniju) da ga tretira na uobičajeni način. Merenjem početnog nivoa aktivnosti enzima otkriveno je da su UV-zraci znatno umanjili njegovu aktivnost usled strukturne disrupcije. Nakon tretmana g-dina Estebanija, dr Smit je bila iznenađena otkrivši da su oštećeni enzimi povratili enzimsku aktivnost i da sa daljim izlaganjem isceljujućim energijama njihova aktivnost tokom vremena nastavlja da raste linearno. Aktivnost je ostala na novom nivou usled isceljivanja, što sugeriše da je iscelitelj popravio oštećene enzime . Interesantno je da magnetno polje visokog intenziteta ima slične efekte na oporavljanje i ubrzavanje aktivnosti enzima. Otkriveno je da su enzimi koji su bili fizički narušeni UV-zracima prošli kroz strukturnu reorganizaciju nakon izlaganja isceliteljevom energetskom polju. U fizičkom smislu, ti biološki enzimski sistemi pretrpeli su smanjenje stepena entropije.

Kao što je pomenuto u poglavlju 4, entropija je termin koji opisuje stanje neuređenosti sistema. Što je veća neuređenost, entropija je veća; što je sistem uređeniji, entropija je manja. Smatra se da kristali, usled svojih matematički preciznih, visoko uređenih rešetki, predstavljaju stanja najmanje moguće entropije. Veruje se da većina procesa u fizičkom univerzumu teži uvećanju

pozitivne entropije; to jest, kako vreme protiče, sve teži tome da se raspadne. Jedini izuzetak od ovog termodinamičkog pravila jeste ponašanje bioloških sistema. Živi organizmi koriste energiju da stvore nivoe većeg reda unutar svojih fizioloških sistema. Međutim, kada ova samoorganizujuća energija ili životna sila napusti sistem (tj. kada telo umre), njeni sastavni delovi se tada vraćaju u prah i nered.

Kao što se diskutuje u prethodnim poglavljima, čini se da životna sila poseduje odlike negativne entropije. Ova energija pokreće biološke sisteme na uvećavanje nivoa ćelijskog poretka i samoorganizacije. Najdramatičnija demonstracija ovog principa života može se videti u obliku njegove suprotnosti: smrti. Prah, raspadanje i nered prate razdvajanje ove životne sile od privremenog fizičkog tela.

U stvarnosti, organizacioni princip eterskog tela jeste ono što održava i potpomaže rast fizičkog tela. Pri smrti, eterski medijum se rastvara i vraća slobodnoj energiji svog okruženja. Stoga što je fizička ljuska prepletena sa eterskom slikom na taj način, obe forme ne mogu da postoje samostalno u proizvoljnom periodu vremena. (Ovo je jedan od razloga zašto istraživači Kirlijanove fotografije tako teško registruju efekat fantomskog lista. Bez stabilizujućeg uticaja njenog fizičkog pandana eterska struktura odstranjenog dela lista teži tome da se brzo raspe.)

U svom holografskom obrascu interferencije energije, etersko telo ima šifrovanu strukturnu informaciju o prostornoj organizaciji fizičko-ćelijskih struktura. Jedinstvene energije eterske slike poseduju magnetne karkteristike, kao što pokazuju pomenuti ekperimenti poređenja magnetnih polja sa energetskim poljima iscelitelja. Ove naročite magnetne karakteristike koje demonstriraju energetska polja parapsihičkih iscelitelja veoma dobro se uklapaju u predviđanja dr Tilera o ponašanju eterske energije ili energija negativnog prostora/vremena.

Kao što je diskutovano u poglavlju 4, Tiler-Ajnštajnov model nastao je iz pokušaja da se matematički opiše ponašanje energije/materije pri brzinama većim od brzine svetlosti, kako bi se ustanovila realna podloga finotvarnih energija i finotvarnih tela koja su izvan uobičajene ljudske percepcije. Domen fizičke materije, koji nam je tako dobro poznat, jeste svet pozitivnog prostora/vremena (+P/V). Domen energija iznad brzine svetlosti naziva se svet negativnog prostora/vremena (-P/V). Prvi nivo energija koje se kreću brže od svetlosti jeste astralni domen. Iako ima frekvencija postojanja izvan astralnog nivoa, naime mentalna i kauzalna, ovaj modul na svom trenutnom nivou razvoja ne može da opiše domene izvan astralnog.

Prema Tiler-Ajnštajnovom modelu, materija i energija +P/V prvenstveno su električni po svojoj prirodi (odnosno, materija se sastoji od čestica kao što su elektron i proton, koje imaju određeno naelektrisanje). Pozitivno prostor/vreme jeste oblast elektromagnetnog zračenja (EM).10 S druge strane je energija -P/V, koja se razlikuje po svojoj prvenstveno magnetnoj prirodi, i energija koja se opisuje kao magnetoelektrično zračenje (ME). Zato što se kreće brže od svetlosti, ME zračenje ne stupa u interakciju sa konvencionalnim EM detektorima. Pored njegove magnetne prirode, energija -P/V ima sasvim drugu jedinstvenu karakteristiku (između ostalih): tendencija ka negativnoj entropiji. U Tiler-Ajnštajnovom modelu, eterska energija čini se da poseduje magnetne karakteristike i povezana je sa negativno entropijskim impulsom. Odnosno, energije eterskog tela imaju kvalitete koji pomeraju ćelijske sisteme ka stanjima višeg poretka i organizacije. Uklanjanje ove negativno-entropijske tendencije nakon rasipanja eterskog medijuma prilikom smrti jeste razlog što telo truli pošto je umrlo. Budući da je organizacioni

uticaj eterskog tela raspršen, telo se spušta silaznom spiralom pozitivne entropije ćelijskog kraha i rastvaranja. Ovi magnetni/negativno-entropijski kvaliteti eterske energije i materije su isti oni atributi za koje smo otkrili da su povezani sa poljima parapsihičkog iscelitelja. Čini se da iscelitelji imaju obilje te organizujuće eterske energije, i na neki način su kadri da rezonantno prenesu jedan njen deo svojim pacijentima.

Zato što je verovatno da će polja koja su povezana sa isceliteljem biti funkcija energija -P/V, ona demonstriraju sličnosti sa magnetnim poljem u svojim kvalitativnim efektima na vodu, a ipak ih je gotovo nemoguće detektovati konvencionalnom EM opremom. Međutim, od vremena eksperimenata dr Smit razvijeni su novi sistemi merenja koji su doprineli potvrđivanju magnetne prirode energetskih polja iscelitelja. Dr Smit u prvo vreme nije mogla da detektuje bilo kakvo magnetno polje u okolini isceliteljevih ruku koristeći osetljive gausmetre. Međutim, skorašnji eksperimenti dr Džona Cimermana11 sa visoko osetljivim SQUID (Superprovodna kvantna interferometna naprava) detektorima (koji se pominju u poglavlju 4), koji mogu da mere beskrajno slaba magnetna polja, otkrili su povećanu magnetnu emisiju iz dlanova parapsihičkih iscelitelja tokom seanse isceljivanja. Iako su povećanja snage magnetnog polja iz isceliteljevih dlanova bila nekoliko stotina puta veća od normalne telesne aktivnosti, ova magnetna polja povezana sa isceljiteljem bila su neuporedivo slabija od magnetnih polja korišćenih za ubrzavanje enzima u eksperimentima dr Smit. Ipak, ista ta isceliteljeva polja koja jedva da je moguće detektovati imala su snažno dejstvo na biološke sisteme koji mogu da budu proizvedeni samo tretmanom magnetnim poljima visokog intenziteta.

Sama ova neuhvatljiva priroda eterskih polja takva je da naučnici danas još uvek imaju poteškoće pri merenju njenihovog prisustva, kao i Bendžamin Frenklin nekada u vreme Mezmerovog delovanja. Tek kroz posmatranje njihovih sekundarnih efekata na biološke (enzimi), fizičke (kristalizacija) i elektronske sisteme (elektrografski skeneri) nauka je počela da prikuplja podatke koji dokazuju ispravnost pretpostavki o eterskim energijama. Jedna neposredna naznaka prisustva isceljujućeg eterskog polja jeste njegovo dejstvo na povećanje uređenosti sistema, tj. njegov impuls negativne entropije.

Izvestan broj istraživača počeo je da uviđa postojanje ovog negativno-entropijskog svojstva. Istraživanja dr Džaste Smit sugerisala su da iscelitelji imaju sposobnost da selektivno utiču na različite sisteme enzima u pravcu veće organizacije i energetske ravnoteže. Ubrzavajući različite enzimske reakcije, iscelitelji pomažu telu da se samo isceli. (Ovo je takođe jedan od velikih nepriznatih principa medicine. Doktori su uspešni iscelitelji samo u meri u kojoj su u stanju da upotrebe medikamente, hirurgiju, posebnu ishranu, i razna druga sredstva, kako bi pomogli pacijentovom urođenom mehanizmu isceljivanja da popravi sopstveno telo.) Iscelitelji pružaju neophodne energetske podsticaje koji pokreću ukupni energetski sistem pacijenta da se vrati nazad u homeostazu. Ovaj isceliteljski energetski podsticaj ima posebna negativno-entropijska organizaciona svojstva koja pomažu ćeliji u stvaranju poretka iz neuređenosti prema selektivno definisanim trasama ćelijskog izraza.

Nedavno je osmišljen eksperiment za testiranje negativno-entropijskog svojstva energije iscelitelja. Multidisciplinarni tim sastao se u Oregonu sa Olgom Voral, spiritualnom isceliteljkom koja je učestvovala u ispitivanjima iscelitelja, magnetnih polja i enzima dr Smit.12 Oni su želeli da ispitaju hipotezu da iscelitelj povećava sposobnost samog tela da podigne stepen svoje uređenosti. Spekulisalo se o tome da bi iscelitelj takođe mogao da utiče na samoorganizaciona

svojstva specijalne hemijske reakcije poznate kao Belusov-Žabotinski (B-Ž) reakcija. U B-Ž reakciji, hemijski rastvor kreće se između dva stanja, koja su označena spiralnim talasima koji podsećaju na svitak u rastvoru u plitkoj Petrijevoj šolji. Ako se u rastvor dodaju boje, primećuje se oscilovanje od crvene do plave i nazad ka crvenoj. Ova reakcija je specijalan slučaj onoga što je poznato kao «disipativna struktura». (Ilja Prigožin je 1977. godine dobio Nobelovu nagradu za svoju teoriju disipativnih struktura,13 inovativni matematički model koji objašnjava kako se sistemi poput B-Ž reakcije razvijaju ka višim nivoima uređenosti uz upotrebu novih spojeva koje je proizvela entropija ili neuređenost).

Budući da se B-Ž reakcija smatra samoorganizovanim sistemom, istraživački tim hteo je da ustanovi da li iscelitelj može da deluje na njegov entropijski status. Od Olge Voral je traženo da pokuša da deluje na B-Ž reakciju. Nakon tretmana njenim isceliteljskim dlanovima, rastvor je proizveo talase dvostruko brže od brzine kontrolnog rastvora. U drugom eksperimentu, oscilacija crveno-plavo-crveno u dva bokala rastvora sinhronizovala se posle Voralovih tretmana. Zaključak istraživačkog tima bio je da polje iscelitelja može da stvori više nivoe poretka u neorganskom sistemu po principu negativnog entropijskog ponašanja. Ovi rezultati u skladu su sa drugim studijama poput one dr Smit koja je pokazala da iscelitelji (kao što je Olga Voral) mogu da izazovu reintegraciju enzima oštećenih UV-zracima u njihovu normalnu strukturu i funkciju. Povećani rast kod biljaka i brže zarastanje rana kod miševa drugi su primeri dejstva iscelitelja na povećavanje organizacije i uređenosti unutar ćelijskih sistema.

Širok spektar eksperimentalnih podataka o biološkim efektima isceljenja podržava hipotezu da iscelitelji imaju realni energetski uticaj na bolesne organizme. Svi biološki sistemi ispitivani u opisanim eksperimentima su po svojoj prirodi ne-ljudski. Životinja, biljka i sistemi enzima korišćeni su u nadi da će bilo kakav uticaj sugestije ili verovanja od strane predmeta testiranja biti otklonjen. Dobivši potvrdu za postojanje razmene realne terapeutske energije između iscelitelja i ne-ljudskih uzoraka, ostaje pitanje o onome šta se zaista dešava između iscelitelja i ljudskih pacijenata.

Ako se prihvati činjenica da su iscelitelji sposobni da proizvedu efekte kod živih organizama, onda se moraju postaviti važna pitanja o prirodi iscelitelja generalno. Da li su iscelitelji u našem društvu samo grupa ljudi rođenih sa retkim darom? Ili je isceljivanje urođena ljudska sposobnost koja, kao i svako drugo umeće, može da se uveća kroz učenje? Ako je tako, kako onda učiti druge ljude isceljivanju? Da li zdravstveni radnici mogu da nauče da uvećaju svoja akademski stečena medicinska umeća prirodnim energetskim metodama terapeutske interakcije? Ova pitanja su tek odnedavno počela da dobijaju suvisle odgovore. Rastući značaj takvih pitanja odražava nevidljivu struju fine promene u evoluciji na polju zdravstvene zaštite. Fascinantna je priča o tome kako je parapsihičko isceljivanje počelo da sebi utire put u nastavnim programima medicine.

Dr Kriger se zanima za iscelitelje i hemoglobin: evolucija Terapeutskog Dodira

Posle objavljivanja rezultata ekperimenata dr Bernarda Grada o biološkim efektima parapsihičkog isceljenja, razni istraživači su počeli da misle o mogućim pravcima rada u budućim istraživanjima. Među onima koje je otkriće dr Grada privuklo bila je dr Dolores Kriger, danas profesor zdravstvene nege na Njujorškom univerzitetu. Kriger je bila doslovno fascinirana

Gradovom zapaženjem da se u liskama biljaka zalivanih vodom koju je tretirao iscelitelj povećalo prisustva hlorofila.14

Hlorofil u biljkama je molekul pigmenta koji je biohemijski sličan hemoglobinu kod ljudi. Obe supstance sadrže porfirinske prstenove oko atoma metala. U slučaju hlorofila, centralni metal je atom magnezijuma. Kod hemoglobina, gvožđe obrazuje centralni metalni atom. Kriger je zaključila da budući da je hlorofil biljke strukturno sličan hemoglobinu kod ljudi, to znači da kod ljudi izloženih energijama iscelitelja može da se pokaže povećanje hemoglobina u krvi, kao što su biljke koje je tretirao iscelitelj pokazale porast sadržaja hlorofila. Kriger je smatrala da nivo hemoglobina u krvi može da bude dobar biohemijski parametar za merenje zbog njegove nezaobilazne uloge u mnogim procesima održanja života.

Hem, centralni prsten koji sadrži metal u molekulu hemoglobina, ima tri glavne funkcije. U njegovoj hemoglobinskoj ulozi, najvažnija i najpoznatija funkcija hem komponente jeste transport životvornog kiseonika od pluća ka telesnim tkivima. Kao drugo, hem ima svoje mesto u citohromnom lancu unutar mitohondrije ćelije, i služi kao nosilac molekula u elektronskom transportnom lancu. Kroz njegovu mitohondrijsku funkciju, hem grupa omogućava elektronima da stvore nove posrednike metaboličke energije (ATP) u procesu koji neizostavno uključuje kiseonik koji je dopremio njegov poznatiji srodnik (hemoglobin). Treće, hem učestvuje u putanjama citohromne oksidaze jetre i drugih tkiva, gde se različite potencijalno toksične hemikalije i metabolici degradiraju i uklanjaju iz tela. Zato što je molekul hema tako bitan za zdravlje i funkcionisanje organizma, kao i zato što je nivoe hemoglobina lako direktno izmeriti, Kriger je izabrala hemoglobin kao biohemijski pokazatelj uticaja isceljujuće energije na ljude.

Kriger je želela da ispita i potvrdi efekte iscelitelja na ljude analitičkim metodom koji bi otklonio uticaj verovanja. Eksperimentalni radovi Grada i Smit uverili su je da se između pacijenta i iscelitelja događaju stvarni energetski efekti, čak i kada je pacijent samo bolesna biljka, ranjeni miš ili čak oštećeni enzim. Ona je želela da polazeći od saznanja dobijenih proučavanjem isceljenja u ne-ljudskim sistemima izvede eksperiment koji bi potvrdio uticaj energije isceljenja na ljude. Godine 1971., ubrzo posle saradnje sa dr Gradom, od g-din Estebanija (iscelitelj koji je učestvovao u Gradovim eksperimentima) zatraženo je da učestvuje upravo u jednom takvom eksperimentu. Istraživanje u kojem je proučavan proces isceljivanja vodio je jedan doktor medecine (Otelija Bengsten, M. D.) i vidovnjak (Dora Kunc). Kriger se priključila grupi kao saradnica u istraživanjima, stavljajući na raspolaganje svoja profesionalna umeća na polju zdravstvene nege.

Proučavanje je vođeno na farmi u podnožju Berkšajrskih planina u državi Njujork, a kao predmet korišćene su velike grupe pacijenata sa raznim bolestima.15 Eksperimentalnu grupu sačinjavalo je 19, a kontrolnu grupu 9 lica koja su imala slična oboljenja kao članovi eksperimentalne grupe. Broj pacijenata gledano po uzrastu i polu bio je sličan u obe grupe. Eksperimentalna grupa direktno je tretirana polaganjem dlanova od strane g-dina Estebanija, dok je kod kontrolne grupe taj tretman izostao. Pored isceljujućeg dodira g-dina Estebanija, pacijenti u eksperimentalnoj grupi dobili su gužvice pamuka koje su bili «namagnetisane» od strane g-dina Estebanija (kao što je rađeno i u eksperimentu dr Grada sa miševima bolesnim od oteklih štitnih žlezda). (Godinu dana posle ove studije, neki od pacijenata koji su dobili ove namagnetisane parčiće pamuka prijavili su da još uvek mogu da osete protok energije iz njih.) Kriger je izmerila nivoe hemoglobina kod obe grupe pacijenata pre i posle niza tretmana isceljivanja na eksperimentalnoj

grupi. Otkrila je značajno povećanje vrednosti hemoglobina kod grupe koju je tretirao iscelitelj u poređenju sa kontrolnom grupom, kao što je i bilo predviđeno njenom početnom hipotezom.

Kriger je 1973. ponovila studiju sa većom grupom pacijenata i još strožijom kontrolom kao odgovor na kritike izrečene na račun zamisli njene prethodne studije.16 Ovoga puta je koristila 46 pacijenata koji su bolovali od težih bolesti u eksperimentalnoj grupi i 33 lakše bolesna pacijenta u svojoj kontrolnoj grupi. Ponovo je dobila slične podatke, a kod teško bolesnih pacijenata pokazala su se značajna povećanja nivoa hemoglobina posle seansi polaganja dlanova g-dina Estebaniija. Otkriveno je da je tendencija isceljujuće energije da poveća hemoglobin toliko jaka da su osobe obolele od raka koje su prošle kroz tretman polaganja dlanova povremeno imale skokove nivoa hemoglobina uprkos tretmanima sa agensima supresorima koštane srži za koje se zna da izazivaju anemiju.

Kriger je bila fascinirana implikacijama nalaza do kojih je došla u svojim istraživanjima. Mereći promene nivoa hemoglobina, ona je bila u stanju da dobije biohemijsku potvrdu svoje hipoteze da iscelitelji izazivaju bioenergetske promene kod pacijenata koje su tretirali. U obe studije Kriger u kojima je koristila g-dina Estebanija, ustanovljeno je da povećanja hemoglobina u krvi pouzdano pokazuju stvarne bioenergetske i fiziološke promene izazvane primenom isceljujućih energija. Pored promena u nivou hemoglobina, Kriger je bila zapanjena izjavama o poboljšanju ili potpunom iščezavanju simptoma kod većine pacijenata koji su imali iskustva sa isceljujućim dodirom g-dina Estebanija. Dijagnoze ovih pacijenata pokrile su čitav poznati sistem tela. Oni su imali pankreatitis, tumor mozga, emfizem, višestruke poremećaje u radu endokrinog sistema, reumatski artritis, kongestivne srčane insuficijencije, i druge bolesti. Gotovo svi su doživeli značajno poboljšanje svog stanja posle tretmana g-dina Estebanija. Jasno je bilo da porast hemoglobina odražava neku vrstu bioenergetske promene izazvane interakcijom na liniji iscelitelj/isceljivani, ali ove promene nipošto nisu bile jedine koje su se dogodile.

Budući da se merenja hemoglobina lako obavljaju u većini laboratorija, Kriger je sada imala pouzdano biohemijsko merilo kojim je mogla da analizira interakcije isceljujuće energije. Sada kada je potvrdila pravu energetsku prirodu isceljivanja polaganjem dlanova, ostalo joj je veliko pitanje na koje još uvek nije imala odgovora. Da li je neophodno da se iscelitelj rodi sa ovim darom isceljivanja, ili bi taj dar mogao da se stekne kroz neki naročit vid obuke? Ona je bila posebno zainteresovana da sazna da li, kao praktičarka u oblasti zdravstvene nege, može da ovlada ovim jedinstvenim umećem isceljivanja. Želela je da čuje kakav je stav g-dina Estebanija u pogledu toga da li su i drugi u stanju da nauče da isceljuju na način na koji je on to radio. Mišljenje g-dina Estebanija bilo je da isceljivanje nije nešto što se uči; ljudi moraju da se rode sa tim darom. Međutim, Dora Kunc, vidovnjak koja je učestvovala u prvoj studiji Krigerove, imala je drugačije mišljenje o tome.

Kunc je počela da vodi radionicu u kojoj je obučavala druge u umeću isceljivanja, otvorenu svima koji su imali želju da aktiviraju svoju sposobnost. Dr Kriger je sa entuzijazmom postala jedna od prvih polaznica. Jedna od izuzetnih sposobnosti Dore Kunc bio je njen dar da vidovito opaža finotvarne energetske interakcije između ljudi, kao i da zapaža i dijagnozira energetske blokade čakri i polja aure.17 Koristeći svoje vidovnjačke moći opažanja, ona je proučavala proces isceljivanja i finih interakcija koji su se dešavali između iscelitelja i isceljivanog. Zahvaljujući svojim izuzetnim intuitivnim sposobnostima i ezoterijskom poznavanju umeća isceljivanja (Kunc je bila nekadašnja predsednica Teozofskog društva), ona je bila uspešna instruktorka dr Kriger,

koju je naučila da koristi svoje dlanove u pružanju pomoći i isceljivanju onih kojima je to potrebno.

Posle edukacije u oblasti isceljivanja kod Dore Kunc, Kriger je intuitivno shvatila da ovo oruđe treba preneti zdravstvenim radnicima. Počela je da razvija nastavni program za svoje kolege kako bi ih podučavala umeću isceljivanja polaganjem dlanova. Prikupila je informacije iz različitih disciplina, i sa Istoka i sa Zapada, kako bi pokušala da objasni drugim praktičarima razlog terapeutskih interakcija izazvanih isceljujućim dodirom. Zato što je termin parapsihičkog isceljivanja bio opterećen negativnim asocijacijama za mnoge zdravstvene radnike, Kriger je nastojala da nađe nov, manje preteći termin kojim bi označila proces isceljivanja. Ona se opredelila za Terapeutski Dodir kao svoju novu nomenklaturu isceljivanja. On je bio tačno deskriptivan, a opet dovoljno bezazlen da se izbegnu predrasude kod radoznalog ali skeptičnog medicinskog osoblja koje je pohađalo njena predavanja. Prvi ciklus predavanja o Terapeutskom Dodiru bio je organizovan na nivou master studija za medicinsko osoblje na Njujorškom univerzitetu, gde je Kriger bila zaposlena. Njen kurs nosio je naziv «Granice zdravstvene nege: Aktualizacija potencijala za interakciju terapeutskog polja».

Tokom svojih istraživanja mehanizama koji deluju pri isceljivanja, Kriger je otkrila hinduistički i jogički koncept «prane». Ona je saznala da je prana vitalna forma energije preuzeta iz okruženja čiji nosilac je finotvarno-energetska komponenta sunčevog zračenja. Smatralo se da isceliteljevo telo obiluje ovom finotvarnom energijom koja se u telo unosi procesom disanja. Kod zdrave jedinke takođe ima prane u izobilju. Obrnuto, kod bolesne jedinke ispoljavao se relativan deficit prane. Prana se u ovom slučaju može posmatrati kao ekvivalent finotvarne energije fizičke vitalnosti. Tokom polaganja dlanova na obolelog, iscelitelj deluje na način koji podseća na spojni kabl. Isceliteljev energetski sistem predstavlja napunjenu bateriju (visokog potencijala) koja se koristi da energetski pobudi (ili pokrene) finotvarni energetski sistem obolele jedinke koji je niskog potencijala. Ovaj protok isceljujuće energije od visokog ka niskom potencijalu čini se da je sličan protoku elektriciteta, koji se ponaša na sličan način. Zbog ove površne sličnosti sa elektricitetom, neki iscelitelji, kao što je ranije pomenuto, o isceljivanju su govorili kao o paraelektricitetu.

Medicinsko osoblje koje je pratilo kurs dr Kriger polako je postalo efikasno u izvođenju isceljivanja polaganjem dlanova. Sama Kriger je otkrila da što se više time bavila, postajala je sve efikasnija kao iscelitelj. Isceljivanje je izgledalo kao gimnastička vežba sa finotvarnom energijom. Što je više vremena i rada pojedinac ulagao, rezultati isceljivanja bivali su bolji. Ova relativno malobrojna grupa medicinara koje je Kriger obučavala počela je da praktikuje stečeno umeće na nekima od svojih bolničkih pacijenata. Iako je bilo onih koji su ih posmatrali kao pomalo čudne, činilo se da se pacijenti zaista brže oporavljaju kada je propisani režim njihove terapije dopunjavan Terapeutskim Dodirom. Odštampana je gomila majica na kojima je bilo ispisano «Krigerini slučajevi» radi naglašavanja veze sa isceljenjem. Oni su takođe izvodili svoje isceljivanje na svakome ko je bio spreman da «proba i eksperimentiše». Povremeno su to bili bolesni i ranjeni ulični psi i mačke kod kojih su postignuti vanredni rezultati.

Nakon posmatranja nekih od rezultata dobijenih u radu sa polaznicima svog kursa, Kriger je postala črvsto ubeđena da je osobe bez parapsihičkih moći moguće naučiti kako da izvode isceljivanje. Ona je zaključila da je Terapeutski Dodir prirodni ljudski potencijal koji mogu da demonstriraju osobe sa dosta zdravim telom (dakle i pranom u izobilju) kao i jakom rešenošću da

pomažu ili isceljuju bolesne. Pored ovih kvaliteta, moguće iscelitelje trebalo je edukovati jer, iako je Terapeutski Dodir izgledao kao jednostavan čin, ona je otkrila da je u stvarnosti to veoma teško izvesti na svestan način. Kriger je bila sigurna u to da njen medicinar-iscelitelj može da izazove fiziološke promene kod pacijenata slične onima koje je g-din Estebani pokazao u njenim ranijim studijama. Pokazujući da zdravstveni radnici mogu da ponove povećanje hemoglobina koje je primećeno u prethodnom istraživanju, ona je mogla da dokaže kako se isceljivanje polaganjem dlanova zaista može naučiti i verifikovati testiranjem u laboratoriji. Da bi izmerila isceljujuće energije svojih studenata, Kriger je zamislila protokol istraživanja kojim bi ispitala mogućnosti svojih mladih isceljitelja da izazovu fiziološke promene kod pacijenata.

U Krigerinoj studiji korišćeno je registrovano medicinsko osoblje iz bolnica i drugih zdravstvenih ustanova gradskog jezgra Njujorka. U svojoj konačnoj formi, studija je uključivala 32 registrovana zdravstvena radnika i 64 pacijenta u konceptu sličnom kao njena dva prethodna istraživačkim projektima sa g-din Estebanijem. Umesto iscelitelja po rođenju, kao u slučaju g-dina Estebanija, Kriger je koristila medicinare-iscelitelje koji su sveže obučeni na njenom kursu nazvanom «Granice zdravstvene nege». Šezdeset četiri bolesna pacijenta podeljena su u dve jednake grupe: eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Kontrolna grupa imala je regularnu zdravstvenu negu pod vođstvom 16 medicinara «ne-iscelitelja». Eksperimentalna grupa pacijenata imala je ličnu negu, a pored regularne zdravstvene nege 16 zdravstvenih radnika koje je obučila Kriger izvodilo je Terapeutski Dodir. Nivoi hemoglobina mereni su kod pacijenata obe grupe pre i posle perioda u kojem je isceljivanje izvođeno.

Dve grupe su poređane prema razlici u vrednostima hemoglobina između početka i kraja ekperimenta. U kontrolnoj grupi, nije bilo nikakave značajnije promene u nivoima hemoglobina. Međutim, u grupi pacijenata tretiranih od strane zdravstvenih radnika-isceljitelja bilo je statistički značajnih povećanja hemoglobina. Njena statistička analiza pokazala je da su izgledi da su rezultati dobijeni slučajno manja od 1: 1 000. Kriger je demonstrirala da obučeni zdravstveni radnik-iscelitelj može da izazove značajna povećanja nivoa hemoglobina kod pacijenata tretiranih Terapeutskim Dodirom u poređenju sa onima iz kontrolne grupe.18

Kriger je 1979. godine napisala knjigu pod naslovom The Therapeutic Touch: How to Use Your Hands to Help or to Heal (Terapeutski Dodir: kako pomoći i isceljivati dlanovima). Knjiga se bazirala na iskustvima i povratnim informacijama mnogih zdravstvenih radnika koji su prošli kroz njen kurs na Njujorškom univerzitetu. Kriger u knjizi tvrdi da je od 1979. gotovo 350 profesionalnih zdravstvenih radnika prošlo kroz kurs «Granice zdravstvene nege» u sklopu svog nastavnog programa na master i doktorskim studijama. Uz to, ona je podučavala još 4 000 profesionalaca u oblasti zdravlja kroz programe stalne edukacije na različitim univerzitetima u Sjedinjenim Državama ili Kanadi. Određeni broj studenata dr Kriger produžio je da predaje Terapeutski Dodir praktičarima zdravstvene nege i laicima širom zemlje.

Mnoge jedinstvene primene su proistekle iz upotrebe ovog umeća isceljivanja u bolničkoj sredini. U «prenatalnoj jedinici» u Njujorku, medicinsko osoblje je počelo da koristi Terapeutski Dodir na prevremeno rođenoj deci kao sastavni deo svoje medicinske nege. Medicinsko osoblje je počelo da primećuje tako dramatično napredovanje dečijeg zdravlja i telesne težine, da su oni kao ovčice naivno pitali negovatelje/ice šta je to tako različito rađeno u odnosu na uobičajeni režim.

Naposletku, svi doktori i osoblje u neonatalnoj jedinici naučili su da izvode Terapeutski Dodir na deci, uključujući i mnoge radoznale roditelje koji su želeli da svojoj deci obezbede svaku moguću priliku za zdrav život. U drugoj bolnici u Njujorku, doktori i osoblje Hitne pomoći počeli su da koriste Terapeutski Dodir kako bi ublažili bolove i smirili mnoge od pacijenata koji su dolazili zbog prekomerne upotrebe psihodeličnih narkotika. Korišćenje ove tehnike imalo je zanimljive rezultate, što pokazuje smanjena potreba za sedativima kod pacijenata. Postoje naznake da je interesovanje medicinske zajednice za Terapeutski Dodir u porastu, a pokazatelj toga je da su studije u ovoj oblasti odnevdavno počele da finansiraju zdravstvene agencije koje dotira vlada, između ostalih National Institutes of Health (NIH).

Kroz pionirske napore dr Kriger, parapsihičko isceljivanje počelo je da dobija svoje mesto u instrumetarijumu alatki koje koriste pratkičari zdravstvene nege u svojoj borbi protiv bolesti. Izvestan broj medicinskih i osteopatskih škola počeo je da razmatra uvođenje Terapeutskog Dodira u svoje nastavne programe medicinskog obrazovanja. Takozvano «magnetno isceljivanje» prešlo je dugačak put od Mezmerovog vremena. Međutim, termin parapsihičko isceljivanje obuhvata širok spektar pojava. Bilo je nekih iscelitelja, kao što je Olga Voral, koji su govorili o svom radu kao spiritualnom nasuprot parapsihičkom isceljivanju. Moguće je da zapravo postoji više suptilnih razlika u isceljivanju koji dele ova dva pristupa. Da bi se razumeli različiti varijeteti mogućih isceliteljskih iskustava, nužno je ispitati ove fenomene na nivou ljudske anatomije finotvarnih energija.

Od magnetnih prelaza do spiritualnog isceljivanja: višedimenzionalni model isceljujućih energija

Kao što je diskutovano ranije u ovom poglavlju, energije koje su uključene u polaganje dlanova imaju jedinstvenu sličnost sa magnetnim poljima. Proučavanja obavljena u laboratorijama s ciljem merenja karakteristika ovih isceljujućih energija pokazuju zanimljive sličnosti sa magnetizmom, kao i posebne negativne entropijske kvalitete. Pristup u isceljivanju koji su upotrebljavali g-din Estebani i praktičari Terapeutskog Dodira obično podrazumeva direktan kontakt sa bolesnim pacijentom. Ova vrsta isceljivanja povremeno može da obuhvati upotrebu posrednika kao što je voda ili neki organski materijal (pamuk, recimo) koji može da apsorbuje i prenese isceljujuće energije na pacijente. Postoje, međutim, izvesni metodi u takozvanom isceljivanju na distancu kojima mogu da se prenesu isceljujuće energije i onda kada velike razdaljine odvajaju pacijenta i iscelitelja.

Kao što je već pominjano, dr Robert Miler je obavio opsežna proučavanja sličnosti između magnetnih polja i isceljujućih energija. Veći deo njegovog rada je obavljen uz pomoć spiritualnih iscelitelja Olge i Ambroza Vorala. Finotvarne energije koje emaniraju dlanovi Voralovih pokazalo se da umanjuju naboj površine vode, menjaju svojstva kristalizacije hlorida bakra, i povećavaju brzinu rasta biljaka preko vode koju je tretirao iscelitelj. Takvi efekti takođe su primećeni pri upotrebi magnetnih polja. Još veći značaj od ovih studija imao je eksperiment koji je Miler sproveo sa Voralovima kako bi izmerio efekte isceljivanja na daljinu. Usled njihove neuobičajene prirode, nalazi iz ovog segmenta Milerovog istraživanja imaju dalekosežne implikacije za naše razumevanje energetskih dimenzija procesa isceljivanja.

Iako su Voralovi s vreme na vreme izvodili isceljivanje polaganjem dlanova, njihov uobičajeni modus operandi bio je da imaju pacijenta u svojim mislima i molitvama dok ulaze u isceljujuće

stanje svesti. Dr Lorens Le Šan, psiholog koji je proučavao parapsihičko isceljivanje, o ovom stanju svesti govorio je kao o «vidovnjačkoj realnosti». U ovom domenu, svi su zapazili se da ograničenja koja razdvajaju ljude nestaju. Osećanja odvojenosti često su zamenjena dubokim unutrašnjim osećanjem povezanosti sa svekolikim životom i njegovom božanskom prirodom.19

Miler je već potvrdio da su iscelitelji poput Voralovih u stanju da direktno dele energije koje pospešuju rast biljaka preko tretirane vode kao posrednika. On se potom zapitao da li druge vrste mentalnog isceljivanja na daljinu takođe utiču na povećavanje brzine rasta biljaka.

Miler je konstruisao specijalni elektromehanički pretvarač impulsa (upotrebio ga je po prvi put H. Klojter iz Ministarstva poljoprivrede SAD-a) za merenje brzine rasta ražanih klica po satima. Uređaj je imao tanku pritku koja je bila povezana sa vrhom izdanka biljke koja je merena. Kako je biljka rasla, pritka se podizala. Promena signala beležena je na traci koja se polagano odmotava. Uređaj je prethodno pokazao tačnost u beleženju brzine rasta biljke do hiljaditog dela inča po satu. Miler je zatražio od Voralovih da učestvuju u specijalnom eksperimentu u kojem bi trebalo da u svojim mislima stvore predstavu ražanih mladica za vreme svoje uobičajene molitve u 9 sati pre podne. Neobični deo eksperimenta bio je da su Voralovi u eksperimentu učestvovali sa udaljenosti od 600 milja od Milerove laboratorije u Atlanti, u državi Džordžija.

Pre eksperimenta, ražane klice bile su povezane sa pretvaračem impulsa i njihov je rast meren u periodu od nekoliko sati kako bi se postigao konstantan rast biljke. Uređaj za beleženje je pokazivao stalni nagib, koji je ukazivao na postojan rast od 6, 25 hiljaditih delova inča na sat. Miler je zaključao svoju laboratoriju tako da nikakve spoljašnje varijable nisu mogle da imaju uticaj na eksperiment isceljivanja. Tačno u 9 sati pre podne, u vreme molitve Voralovih, trag rasta biljke počeo je da se penje.20 Do jutra, dobijeni zapis pokazao je da se brzina rasta klica raži popela na 52, 5 hiljaditih inča na sat, što je bilo povećanje od 840 procenata! Brzina rasta je zatim počela postojano da opada, ali nikada se nije vratila na početni nivo. Kada im je postavljeno pitanje kako su izveli ovaj isceliteljski podvig, Voralovi su odgovorili da su tokom molitve, u svom duhu stvarali sliku biljke napunjene svetlošću i energijom.

Miler je bio fasciniran ishodom eksperimenta i trudio se da pronađe još neki metod posrednog merenja energetskog uticaja iscelitelja. Miler je koristio specijalnu oblačnu komoru koja je bila upotrebljena za merenje tragova isparenja sitnih energetskih subatomskih čestica. Oblačna komora je bila ispunjena ohlađenom parom tečnog alkohola koja je dopuštala posmatraču da vidi vizuelni dimni trag koji su obrazovali jonizovani molekuli dok su naelektrisane čestice prolazile kroz nju. Miler je zatražio od g-đe Voral da svoje dlanove postavi oko oblačne komore i da utiče na paru kojom je ona bila ispunjena. Postavljajući svoje dlanove oko komore pazeći da je ne dodiruje, ona se koncentrisala na isceljivanje kao kada je radila sa pacijentom. Posmatrači eksperimenta primetili su oblik talasa koji je nastajao u izmaglici naspram njenog dlana. Kada je Voral promenila položaj svojih dlanova za 90 stepeni, talasi su takođe promenili svoj položaj i prešli u desni ugao u odnosu na svoj prethodni položaj. Slične fenomene oblačne komore otada je proizvodio Ingo Svan, i još dva druga fizičara.

Miler je kasnije ponovio eksperiment u kojem se g-đa Voral iz svoje kuće u Baltimoru koncentrisala na vizuelizovanje svojih dlanova oko oblačne komore. Celokupno kretanje u oblačnoj komori bilo je snimljeno na video traku. U vreme kada je Voral zamišljala kako postavlja svoje ruke oko oblačne komore, u izmaglici se pojavilo talasno kretanje slično onome koje je bilo primećeno kada su se njeni dlanovi fizički približili oblačnoj komori. Voral je potom

vizuelizovala sebe kako pomera svoje ruke u drugi položaj, i tada se talasno kretanje u komori okretalo kao onda kada je Voral bila prisutna u laboratoriji. Talasno kretanje u oblačnoj komori potrajalo je 8 minuta po završetku eksperimenta. Kao u eksperimentu sa klicama, Voral je ponovo bila u stanju da utiče na oblačnu komoru sa udaljenosti od gotovo 600 milja!21

Rezultati Milerovih eksperimenata sa oblačnom komorom i klicama raži dali su novu informaciju o dimenzijama procesa isceljenja. Iako je ranija ekperimentacija sa energetskim efektima isceljivanja zahtevala fizičko prisustvo isceljitelja u laboratoriji Miler je sada pokazao da se fenomen može meriti a da iscelitelj bude stotinama milja udaljen. To je sugerisalo postojanje čitavog spektra energetskih uticaja viših dimenzija koji se posmatraju u različitim eksperimentalnim sredinama.

Sposobnost g-đe Voral da izazove energetske promene sa udaljenosti od 600 milja je snažan dokaz uticaja ne-elektromagnetne energije. Poznato je da intenzitet elektromagnetne energije opada srazmerno korenu udaljenosti od izvora energije. U žargonu fizike, to se naziva zakonom inverznog korena. Ovaj zakon primenljiv je na elektromagnetne, elektrostatičke i gravitacione sile. Međutim, mi imamo ponovljivi eksperimentalni efekat koji se ne može objasniti upotrebom konvencionalne elektromagnetne teorije. U Tiler-Ajnštajnovom modelu energija negativnog vremena/prostora (tj. ME ili magnetoelektrična energija), imamo energiju koja operiše pri brzinama koje prevazilaze brzinu svetlosti. Prema Tilerovom modelu energije eterskog spektra kreću se brzinama koje su između brzine svetlosti i brzina koje su 1010 puta brže od svetlosti. Astralne energije (još jedna varijacija magnetoelektrične energije) prema teoriji operišu između 1010 i 1020 puta brže od brzine svetlosti. Dok se približavamo tako neverovatnim brzinama ME energije transmisije, kretanje kroz svemir postaje gotovo trenutno. Time se lako može objasniti kako g-đe Voral svojom energijom može da sa udaljenosti od 600 milja proizvede istovremene efekte. Moglo bi se jednostavno reći da je vreme potrebno da magnetoelektrična energija od mozga iscelitelja stigne do eksperimentalnog odredišta (ili pacijenta) ograničeno samo brzinom misli. Zaista, takve energije su odblesci viših vibracijskih karakteristika svesti na eterskim, astralnim i nivoima viših dimenzija.

U zavisnosti od frekvencije vibracije na kojoj određeni iscelitelj operiše, možemo da vidimo kako postoji veći broj nivoa energije na kojima se može desiti isceljivanje. S jedne strane, imamo fenomen koji se može nazvati magnetno isceljivanje. Ono je možda srodno terapeutskom delovanju koje je najpre proučio Mezmer pre više od 200 godina. Ova vrsta isceljivanja čini se da zahteva direktan kontakt dlanova između pacijenta i iscelitelja, ili posredovanje nekog medijuma koji skladišti energiju kao što je voda ili pamuk. (Krigerini zdravstveni radnici u određenim prilikama daju energijom napunjene gužvice vate bolesnim pacijentima u ruku, kao što je Estebani učinio u svojoj izvornoj studiji.) Osim toga, postoji i drugačiji terapeutski metod koji je nazivan spiritualno isceljivanje. Oni koji upražnjavaju ovo umeće obično se kroz meditaciju dovedu u sklad sa “božanskim silama”, i pokušavaju da mentalno projektuju energiju na bolesnu osobu i isceljuju direktnim polaganjem dlanova.

Iscelitelji koji koriste oba metoda često o sebi govore kao “medijumima” ili “kanalima” višeg izvora energije. Mnogi misle da je izvorište ove energije na božanskom planu. Iscelitelj deluje tako što usmerava ove više energije ka umu/telu bolesne osobe. U obe vrste isceljivanja, energetski podstrek prenosi se finotvarnim energetskim i fiziološkim sistemima bolesne osobe, koji pomažu u razrešenju procesa bolesti i povratku u homeostazu.

Pokazano je da energije koje su prenete preko dlanova imaju definitivne i merljive efekte na enzime i druge fizičke sisteme tela. Svojstva negativne entropije isceliteljevih energija mogu da nateraju deaktivirane molekule proteina koji su izgubili svoja prirodna svojstva da se integrišu i ponovo rasporede u stanje funkcionalne aktivnosti. Posle procesa molekularnog isceljivanja, dalje se zapažaju sposobnosti iscelitelja da selektivno utiče na kinetiku enzima. Zavisno od toga da li je tretirani enzim onaj koji uvećava energetsku rezervu ćelije ili osiromašuje njene metaboličke resurse, iscelitelj je u stanju da ubrza ili uspori brzinu reakcije. Pravac promene enzima koji su izazvali iscelitelji čini se da je uvek u saglasnosti sa prirodnom ćelijskom inteligencijom tela.

Isceliteljeve energije su kvalitativno slične moćnim magnetnim poljima i takođe poseduju svojstva negativne entropije. Obe ove karakteristike dobro se uklapaju sa utvrđenim svojstvima eterske energije. Bilo bi logično da neki iscelitelji možda postižu svoje primarne efekte prenoseći eterske (ili više) energije posebnih frekvencija eterskim telima pacijenata. Znamo da je etersko telo holografska energetska slika. To je neka vrsta prostornog talasovoda koji pomaže molekularnim/ćelijskim sistemima tela da dostignu odgovarajuću organizaciju, orkestraciju i energetsku uravnoteženost. Ako je eterska slika zdrava i ispravna, telo je u stanju zdravlja. Kada je etersko telo iščačeno, a njegove organizacione obrasce počinje da remeti veliki broj uticaja, fizičko telo se lagano pokorava manifestujući bolest. Organizacija eterske slike kontroliše pravilno ćelijsko ponašanje sistema tela. Kada uticaj eterskog tela u potpunosti prestane, kao što se dešava pri smrti, delovi koji grade molekul vraćaju se haotičnoj pometnji neorganske materije.

Naše eterske slike su talasovodi koji kontrolišu protok životnih energija u telo. Obrasci bolesti dešavaju se na energetskom nivou pre nego što se ispolje na ćelijskom nivou. Disfunkcionalne energetske promene finotvarne energije u eterskom telu mogu da prethode fizičkim/ćelijskim promenama vidljive bolesti od nekoliko sedmica do nekoliko meseci. Stoga, koristilo bi ako bi se eterska slika restrukturisala ka zdravijem, blagotvornijem obrascu kako bi se izvršio uticaj na isceljivanje ustanovljene fizičke bolesti. Moguće je uticati čak i na više komponente naše finotvarne anatomije kako bi se ostvario uticaj isceljivanja na fizičkom nivou. Da bismo videli kako se ovo odvija, potrebno je da se osvrnemo na više vibracijske sisteme koji napajaju energijom fizičko telo.

Dijagram 27Višedimenzionalni model isceljivanja (str. 317 originalnog teksta)

Magnetno isceljivanje Više spiritualne energije Kauzalno telo Mentalno telo Astralno telo Etersko telo Akupunkturni meridijani Fizičko telo Mentalne čakre Astralne čakre Eterske čakre Spiritualno isceljivanje

Verovatno je da se magnetno isceljivanje događa uglavnom na nivou eterskog i fizičkog tela. Između iscelitelja i pacijenta dolazi do direktnog transfera, često posredstvom dlanova. U dlanovima su smeštene manje značajne čakre koje deluju kao centri energetskog toka koji se kreće ka telu i van njega. Međutim, spiritualno isceljivanje može da deluje ne samo na fizičkim/eterskim već i na višim energetskim nivoima.

Od vremena Edvarda Baha (pokretača «Bach Flower Remedies»), lekari su počeli da uviđaju kako um i emocije igraju značajnu ulogu u nastanku i pogoršavanju mnogih (ako ne i svih) oboljenja. Emocije rade na nivou finotvarne energije kroz uticaj astralnog tela, koje hrani etersko telo. Postalo je sve jasnije da depresija i drugi emocionalni poremećaji mogu da izazovu supresiju prirodnih odbrana tela. Ovo stanje imuno-inkompetencije kasnije može da preraste u fizičku bolest kroz povećanje podložnosti virusnim i bakterijskim agensima kao i kroz unutrašnje izvore bolesti kao što su ćelije raka. Da bi se poremećaji nastali na nivou astralnog tela probili kroz eterske i fizičke nivoe potrebno je vreme. To je razlog zbog kojeg nedelje i meseci mogu da proteknu pre nego što se promene u emocionalnom/astralnom ustrojstvu ispolje kao fizičko oboljenje.

Slično tome, energetski poremećaji potekli na mentalnog nivou iz aberacija mentalnog tela takođe mogu da utiču na pravilno funkcionisanje fizičkog tela. Postoji silazni niz finotvarnih energetskih efekata koji se kreću od nivoa najvišeg do nivoa najnižeg potencijala i frekvencije. Postoji postepeno prevođenje signala ovih energija viših frekvencija nadole sve do manifestovanja na fizičkom nivou. Ovaj proces dešava se kroz prelaženje viših vibracijskih frekvencija iz kauzalnog ka mentalnom, astralnom, eterskom, i konačno ka fizičkom nivou preko fizičkog/eterskog međuspoja. Poruka koju treba shvatiti ovde jeste da iako bolest može da se isceli na fizičkom/eterskom nivou, magnetno isceljenje može da se pokaže nedelotvornim dugoročno gledano ako krajnji uzrok bolesti potiče sa višeg energetskog nivoa.

Primer dugoročne dobrobiti magnetnog isceljivanja može se videti kod izvesnih isceljivanja koja su izveli “parapsihički hirurzi” na Filipinima. U nekim slučajevima, pacijenti koji boluju od tumora putovali su do ovih iscelitelja u potrazi za izlečenjem i vraćali su se sa objektivnom laboratorijskim i kliničkim dokazima o potpunoj povlačenju bolesti. Međutim, neke od ovih osoba kasnije su ponovo putovale kod istih parapsihičkih hirurga nekoliko godina kasnije sa novim tumorom, ovog puta u drugom organskom sistemu. Iako se može reći da je rekurentni tumor bio samo metastatička lezija koja je bila mikroskopska u vreme prvog isceljenja, emocionalni/mentalni obrasci ovih pacijenata koji su prvobitno doprineli nastanku tumora nikada nisu bili predmet delovanja magnetnog iscelitelja koji je radio prevashodno na fizičkom/eterskom nivou. Za razliku od magnetnog isceljivanja, spiritualno isceljivanje treba da deluje na nivou višem od nivoa finotvarnih tela i čakri kako bi se postiglo isceljenje na najprimarnijem nivou porekla bolesti. Spiritualni iscelitelj deluje kao energetski izvor višestrukih frekventnih učinaka čime omogućava energetske promene na nekoliko nivoa istovremeno. Teoretisalo se o postojanju prelaznog energetskog spoja između čakri iscelitelja i pacijenta. Ove veze čakre-sa-čakrom možda će omogućiti direktni rezonantni transfer višestrukih finotvarnih frekvencija, koje mogu menjati višedimenzionalnu strukturu energije pacijenta nazad ka savršenoj ravnoteži uma, tela i duha. Dok je većina magnetskih iscelitelja radila isključivo na nivou tela, spiritualni iscelitelji obično rade na više nivoa uma i duha. Priroda ove energije viših dimenzija jeste da ona prevazilazi sva ograničenja prostora i vremena zahvaljujući činjenici da su nivoi eterskih i viših energija u domenu negativnog prostora/vremena. Kao takve, energije koje deluju na tim nivoima pomeraju se u dimenziju koja je izvan uobičajenih referenci običnog (ili pozitivnog) prostora/vremena na koje je svesni um ograničen u svojoj percepciji. Međutim, frekvencije na

kojima se spiritualno isceljenje obavlja često se prostiru na istim nivoima na kojima Viša Ličnost postoji i operiše. Demonstracija transcendentalne prirode ovih energija više frekvencije može se naći u eksperimentima dr Milera sa Olgom i Ambrozom Voral. Voralovi su bili u stanju da izazovu merljiva povećanja u brzini rasta klica raži sa udaljenosti od preko 600 milja dok su radili na nivoima svesti viših dimenzija. Činjenica da su laboratorija i iscelitelj bili odvojeni velikim razdaljinama na pozitivnom prostorno/vremnskom nivou je beznačajna zato što su energije koje su tu bile na delu radile na nivou negativnog prostora/vremena, koji je kao što smo videli, potpuno drugačiji referentni sistem. Eksperiment sa oblačnom komorom gde je g-đa Voral bila u stanju da stvori određene oblike talasa u Atlanti iz svog doma u Baltimoru još jedna je demonstracija da ove energije po svojoj prirodi pripadaju višim dimenzijama.

Moguće je da je g-đa Voral možda delovala na astralnom i višim nivoima, zato što astralno telo može da prelazi velike udaljenosti gotovo u trenutku usredsređivanjem misli na naročito mesto. To je priroda astralnog domena: materija je daleko gipkija nego na fizičkom nivou. (Videti IV poglavlje za potpuniji opis ponašanja materije na astralnim nivoima.) Ako je, zapravo, ona radila sa nivoa svog astralnog tela, ona bi bila u stanju da opšti i direktno deluje na astralnoj formi svog pacijenta. Dr Elmer Grin i dr Norman Šili eksperimentalno su testirali isceljivanje na daljinu g-đe Voral i njenu sposobnost da utiče na biološke ritmove svojih pacijenata sa velike daljine. G-đa Voral se nalazila sobi niz hodnik od sobe u kojoj je bio pacijent, i oboje su priključeni na EEG, EKG, GSR i druge uređaje za praćenje fiziološke aktivnosti organizma. Dok je g-đa Voral vizuelizovala sebe kako radi na astralnom planu na predelu pacijentovog grla, pacijent je govorio da može da oseti senzaciju topline i peckanje u tom predelu svog tela. Još neobičnije je bilo zapažanje istraživača da je došlo do usaglašavanja aktivnosti moždanih talasa i drugih bioelektričnih ritmova između iscelitelja i pacijenta tokom procesa isceljivanja.

U Engleskoj, istraživač Maksvel Kejd je skrenuo pažnju na sličan bioritam ulančavanja iscelitelja i pacijenata. Koristeći specijalnu napravu nazvanu «Ogledalo duha», kompjuterizovani analizator EEG-spektra, Kejd je takođe otkrio jedinstvene komplekse obrazaca moždanih talasa koji se sreću samo kod iskusnih iscelitelja, koji počinju da se pojavljuju u moždanim talasima pacijenata tokom procesa isceljivanja.22 Kejd je izmerio ove jedinstvene sinhrone obrasce moždanih talasa kod pacijenta i iscelitelja onda kada je iscelitelj u direktnom kontaktu sa pacijentom, kao i kada je udaljen od njega. Ovo zapažanje da iscelitelji mogu da postignu ulančavanje biološkog ritma direktnim polaganjem dlanova i isceljivanjem na daljinu, potvrđuje da su po svojoj prirodi energije viših dimenzija uključene u isceljivanje, kao i hipotezu isceljivanja energetskom rezonancijom. Olga Voral i drugi više puta su pokazali da udaljenost ne predstavlja veliki izazov za iskusnog spiritualnog iscelitelja pri pokušaju slanja isceljujuće energije pacijentima. Takvi spiritualni iscelitelji deluju prvenstveno na nivoima negativnih prostorno/vremenskih komponenti viših dimenzija koje hrane, organizuju, održavaju molekularne/ćelijske strukture fizičkog tela.

Važno je imati na umu da bolest može da nastane na mnogim nivoima naše višedimenzionalne anatomije a ne samo na nivou fizičkog tela. Iako ima mnogo spoljašnjih izazivača bolesti – bakterije, virusi, toksini iz spoljašnje sredine, karcinogene supstance – manja je verovatnoća da će oni uticati na telo osobe koja je dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja. Ključni koncept otpora domaćeg organizma govori nam da je bolest kombinacija spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Unutrašnji faktori su važniji nego što to doktori trenutno priznaju. Ovi unutrašnji faktori nisu

samo fizičko-hemijski faktori (iako vitamini i pravilna ishrana očigledno mogu da pomognu telu da se odupre uticaju karcinogena) već su to i viši energetski faktori koji uključuju oblasti spiritualne svesti.

Na spiritualnim nivoima ljudske svesti, postoji izvestan nivo savršenstva i energetske uravnoteženosti koji ne može da pretrpi uticaj poremećaja uma i emocije. Na ovim najvišim nivoima, duša funkcioniše u pravcu ostvarivanja pozitivnog uticaja na energije koje se integrišu sa fizičkim oblikom. Prema filozofiji reinkarnacije, naša tela su samo privremeni medijumi izraza na fizičkom planu. Naše fizičke ličnosti su manifestacija duše u hemijskom ruhu. Ovaj nivo razumevanja jeste aspekt čovekovog postojanja koji većina doktora još uvek nije dokučila, ali je, nadajmo se, dimenzija sa kojom će se spiritualni lekari budućnosti pozabaviti.

Iskreno govoreći, zaprepašćuje činjenica da bilo koji lekar ili psiholog može da ispušta iz vida postojanje produševljavajuće svesti koja se koristi materijom misli, emocije i zgusnutom supstancom da stvori tela raznih manifestacija. Samo vršenje njihovih dužnosti treba da ih navede na to da pokušaju da shvate Ideju i unutrašnju svrhu koja produševljava forme koje tretiraju, tako da bi na bolji način mogli da pomognu manifestovanje Ideje. Rečeno na pragmatičan način, fizičko i emocionalno telo ličnosti može da bude bolesno, ali unutrašnje biće i unutrašnja Ideja je sasvim zdrava i nastoji da izleči supstancu, obrazac, funkciju ovih bolesnih tela. To bi trebalo da bude osnovna premisa medicinske nauke. To je TEMELJNI zakon života i njegovog ispoljavanja...

Neke od ideja o magnetnim aspektima fizičke i emocionalne bolesti biće u fokusu nekog istinskog prodora u medicini, i možda će nadahnuti slične takve prodore u drugim naučnim disciplinama. Iz više razloga upravo medicina i psihologija moraju da povedu ostatak naučne zajednice u otkrivanje produševljavajuće svesti i njenog odnosa prema materiji zato što se one na direktniji način bave finotvarnim nivoima materije.23 (dodat kurziv)

Kao što smo videli kroz čitavo poglavlje, sve je više dokaza koji sugerišu da je sposobnost isceljivanja urođeni ljudski potencijal. Nivoi na kojima isceljivanje može da se dogodi mogu varirati od čisto fizičkog isceljivanja na fizičkom/eterskom nivou, do spiritualnih nivoa na kojima Viša Ličnost već pokušava da se integriše sa fizičkim telom i ličnošću. Nauka počinje da se razvija ka tački u kojoj će tehnologije Novog doba moći da potvrde ono što su nam biblijski proroci iz vremena Isusa Hrista govorili sve ovo vreme. Kao što je Isus rekao: «Ovo što ja činim, isto možeti i vi, i više od toga».

Dr Kriger je otkrila da je sposobnost isceljivanja izraz duboke unutrašnje želje pojedinca da pomogne ili isceli drugoga. Ona je čisto saosećanje, izraz ljubavi na najvišem nivou. Iskustvo povezanosti između pacijenta i iscelitelja kroz bezuslovnu ljubav jeste nivo koji mora biti dosegnut, i predmet je bavljenja većeg broja pojedinaca iz takozvanih «lekarskih profesija» u cilju postizanja većeg isceljenja. Ako zdravstveni radnici mogu da priznaju i aktiviraju svoje urođene potencijale isceljivanja, priroda zdravstvenih ustanova naše kulture počeće radikalno da se menja. Dok se Novo doba približava, i što je veći broj naučnika i teologa koji počinju ponovo da se bave bolnim rascepom materijalnih i spiritualnih dimenzija ljudske egzistencije, naša civilizacija počeće da se kreće napred ka širem razumevanju zdravlja i bolesti iz istinski višedimenzionalne perspektive.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Isceljivanje polaganjem dlanova na obolelog praktikovalo se širom sveta hiljadama godina. Pred kraj XVIII veka, Franc Mezmer razvio je teoriju da finotvarna životna energija magnetne prirode struji između iscelitelja i pacijenta tokom seanse polaganja dlanova. Mezmer je takođe otkrio da voda efektivno može da uskladišti tu finotvarnu silu radi transfera na bolesnog pacijenta kojem je isceljenje potrebno. 2. Šezdesetih godina XX veka dr Bernard Grad ponovio je u suštini Mezmerove nalaze da isceljujuća energija iz dlanova može da se prenese vodom. Grad je, međutim, otišao korak dalje i pokazao je kako ova finotvarna energija može zapravo da ima stimulativno dejstvo na brzinu rasta biljaka i brzinu zarastanja rana kod miševa, i da spreči razvoj otoka štitne žlezde kod životinja koje su tome podložne. Gradovi rezultati sa isceliteljima i skraćivanje perioda zarastanja rana kasnije su ponovljeni u drugoj laboratoriji. 3. Dr Robert Miler je, zatim, pokazao upadljivu energetsku sličnost između vode koju je tretirao iscelitelj i one koja je magnetno tretirana, čime je dao osnova Mezmerovoj tvrdnji da je isceljujuća energija bila magnetne prirode. Miler je pokazao da su promene u naboju vode i vodoničnim vezama, kao i promene strukture kristalizacije bakar-sulfata, u slučaju vode koju je tretirao iscelitelj i one koja je tretirana magnetom slične. 4. Dr Džasta Smit ponovila je otkriće da magnetna polja proizvode kvalitativne efekte slične energijama iscelitelja, utoliko što ubrzavaju delovanje enzima u rastvoru. 5. Dr Smit otkrila je da na različite enzime isceljujuće energije imaju različito dejstvo, ali da je promena uvek usmerena ka većem ćelijskom zdravlju. 6. Dr Smit otkrila je da iscelitelji takođe mogu da poprave oštećene enzime. Na taj način je demonstriran princip da je isceljujuća energija negativno entropijska po svojoj prirodi, što znači da različiti iscelitelji pokazuju kako energija isceljivanja može da proizvede druge negativne entropijske efekte na nežive hemijske sisteme. 7. U svojim eksperimentima isceljivanja, dr Smit je upotrebila osetljive magnetne detektore da izmeri magnetna polja iscelitelja, međutim nijedno nije detektovano. Ispitivanja obavljena u skorije vreme sa ultraosetljivim SQUID (Superprovodna kvantna interferentna naprava) magnetnim detektorima otkrila su male ali merljive pomake u emisiji magnetnog polja iz isceliteljevih dlanova za vreme isceljivanja. Prema tome, isceljujuće energije polaganja dlanova zaista su magnetne prirode, i kvalitativno su slične intenzivnim magnetnim poljima po nekim od svojih efekata na biološke sisteme, ali ih je krajnje teško detektovati konvencionalnim mernim uređajima. 8. Energija iscelitelja je po svojim odlikama takva da je negativno entropijska, i takođe kvalitativno slična magnetnim poljima, ali ju je teško izmeriti konvencionalnim EM detektorima. Ove karakteristike su identične kvalitetima energija magnetoelektričnog ili negativnog prostora/vremena kao što je predviđeno Tiler-Ajnštajnovim modelom pozitivno-negativnog prostora/vremena. 9. Istraživanje dr Dolores Kriger pokazalo je da isceljiteljeve energije mogu da povećaju nivo hemoglobina kod pacijenata na sličan način kao što povećavaju sadržaj hlorofila u biljkama koje je iscelitelj tretirao. Ovo je bio jedan od prvih ustanovljenih parametara koji su omogućili kvantitativna biohemijska merenja na ljudima radi detektovanja efekata isceljujuće energije. 10. Dr Kriger je otišla još dalje, i pokazala da je ljude moguće obučiti da izvode isceljivanje. Njeni negovatelji-iscelitelji bili su sposobni da povećaju nivoe hemoglobina kod pacijenata na

način sličan prirodno obdarenim isceliteljima, pokazujući da je isceljivanje urođeni ljudski potencijal i da se kao umeće može naučiti. 11. Eksperimenti dr Miler sa isceliteljima Olgom i Ambrozom Voral pokazali su da isceljujuće energije mogu da utiču na žive i nežive sisteme sa udaljenosti od 600 milja.12. U spektru fenomena učestvuje veći broj isceljujućih energija. Isceljivanje polaganjem dlanova može se tačnije opisati kao «magnetno isceljivanje». Njegovi efekti teže tome da budu više na fizičko-eterskim nivoima rebalansiranja, i ono se obavlja isceliteljevim dlanovima u velikoj blizini pacijenta. Obrnuto, «spiritualno isceljivanje» deluje ne samo na fizičkim i eterskim nivoima, već pomaže i rebalansiranje u slučajevima disfunkcije na astralnom, mentalnom i višim energetskim nivoima. Pored toga, spiritualno isceljivanje može da se obavlja u prisustvu pacijenta ili sa velike udaljenosti.

IX Poglavlje

Kristali i sistem ljudske finotvarne energije: ponovno otkriće drevnog umeća isceljivanja

U nekoliko poglavlja ove knjige pokušali smo da verodostojno naslikamo portret čoveka kao višedimenzionalnog bića. Svako ljudsko biće je organizovani splet nekoliko tela različitih frekvencija vibracije. Kroz našu međupovezanost sa čakrama i našim svetlosnim telima više energije, u stanju smo da asimilujemo energiju i informaciju sa najviših nivoa bića. Energija i informacija nastale na duševnom nivou prolaze kroz postepenu transformaciju i prevođenje sve dok se ne manifestuju kao svesna ličnost koja mora da postoji u molekularnom/ćelijskom medijumu na fizičkoj ravni. Usled ograničene prirode fizičkog mozga na njegovom sadašnjem nivou linearnog izraza, zarobljeni smo u perspektivi prividno fiksiranog okvira prostora/vremena. Višedimenzionalni univerzum zato izmiče našem nerazvijenom opažanju.

Za najveći broj ljudi energije viših dimenzija su u području nevidljivog. Srećna nekolicina koja ima vidovnjačku percepciju lepotu ovih nevidljivih područja može da posmatra sa velikom lakoćom. Jedino što se čini da ograničava ljudski potencijal to je njegova definicija samog sebe. Dok tehnologija čini vidljivim ono što su nekada posmatrali samo vidoviti, nevidljivo postaje vidljivo. Polako dolazimo do tačke u razvoju naše tehnologije u kojoj se područja nevidljivog sve češće postaju vidljiva. Sve veće znanje o upotrebi kristala u transmutaciji i transformaciji elektromagnetne energije ima sve važniju ulogu u evoluciji ovih novih tehnologija. Korišćenje kristalnih tehnologija u svrhu razvoja elektronskih sistema ima za rezultat velike prodore u pogledu načina na koji su naučnici u stanju da percipiraju univerzum oko nas. Zbog uloge silikonske tehnologije oblasti integrisanih kola i razvoja kompjuterskih sistema, dobili smo nova oruđa koja mogu da uvećaju naše moći pamćenja i skladištenja podataka. Kristali počinju da ljudskim bićima omogućavaju manipulisanje i transformaciju samog znanja na više novih načina.

Kristali su imali značajnu ulogu u mnogim naučnim otkrićima koja su počela da revolucionišu naš način mišljenja o strukturi svesti i samog univerzuma. Na primer, rubin je bio glavna komponenta u prvom laseru koji su razvili naučnici iz Belove laboratorije ranih 60-ih godina XX

veka. Kao što se diskutuje u prvom poglavlju, model lasera i hologrami koji se mogu njime dobiti doveli su do nastanka holografskog modela. Obrasce energetske interferencije kao što je ona holografskog tipa razvili su Karl Pribram i drugi istraživači rada mozga kako bi objasnili izvesne aspekte skladišta memorije unutar mozga. Osim toga, holografski model daje nam nov način shvatanja višedimenzionalnog univerzuma.

Nedavno obavljena istraživanja na polju integracije lasera i holografske tehnologije skladištenja podataka otkrila su nove načine korišćenja kristala. Pre više od 10 godina, u istraživačkoj laboratoriji kompanije Filips u Hamburgu, u Nemačkoj, snimljen je holografski film na kristalu litijum-niobata. Otada, novi rad sa drugim niobatskim kristalima u «Oak Ridge National Laboratory» u Tenesiju otkrio je mogućnost skladištenja hiljada trodimenzionalnih slika na pojedinačnom kristalu. Rotirajući blago kristal, pojavljivala se mogućnost dodatnog skladištenja. Primene zasnovane na ovom radu nagoveštavaju da će doći vreme kada će biti moguće holografski pohraniti ogromne količine podataka na specijalno oblikovanom kristalu. Kaže se da je potencijal arhivskog skladištenja ogroman budući da se na kristalima niobata može pohraniti celokupna baza podataka službe socijalne zaštite SAD-a, kao i čitave tehničke i književne biblioteke.1

Pored teorijskih implikacija lasera i holografije, praktični razvoj lasera u medicinske i hirurške svrhe, kao i laseropunktura, te isceljivanje energijama specifične frekvencije pretvoreno je u realnost. Napredak u komunikacijama koje su povezane sa laserima dao je nova sredstva prenošenja velikih količina informacija na velike razdaljine putem kablova od optičkog vlakna. Pomoću kristala kao što je galijum-arsenid izrađuju se minijaturni čvrsti laseri koji nisu veći od vrha šibice, kao i uređaji koji prikazuju podatke preko dioda koje emituju svetlost («light-emiting diodes», LED).

Druga vrsta kristala koji je nauka tek odnedavno počela da istražuje jeste «tečni kristal». Rezultat eksperimentisanja sa tehnologijom tečnog kristala jeste pojava jeftinih uređaja sa temperaturnom biološkom povratnom spregom, numeričkih displeja, čak i minijaturnih televizora u boji. Upotrebom regularnih oscilacija električno stimulisanih kristala kvarca, u kombinaciji sa tehnologijom displeja od tečnog kristala (LCD), tačni i jeftini časovnici postali su svima dostupni. Uz to, sa porastom našeg razumevanja veštačkim putem dobijenih tečnih kristala, biolozi su počeli da uviđaju da su mnoge ćelijske membrane i strukture unutar čovekovog tela takođe tečni kristali.

Samo u toku poslednjih sto godina znanje o elektromagnetizmu omogućilo je čovečanstvu da istražuje potencijal primena u isceljivanju i drugih korisnih darova kristala i dragog kamenja koji prirodno sazrevaju u zemlji. Proučavajući proces kristalizacije, naučnici su naučili da veštački uzgajaju kristale velike čistoće sa naročitim energetskim karakteristikama. Određeni veštački dobijeni kristali, kao što je silikon od kojeg se izrađuju ćelije kolektora solarne energije, omogućili su nam da upotrebimo energije sunčevog zračenja za pokretanje mnogih tehnoloških čuda na Zemlji i kosmosu.

Kroz upotrebu kristala u komunikaciji, skladištenju podataka, sunčeve energije, te lasersku primenu u industriji i medicini, polako otkrivamo da drago kamenje i minerali na Zemlji imaju neslućene potencijale koji mogu poslužiti čovečanstvu. Moderni mislioci su, međutim, veoma ograničeni u svom uverenju da je naša današnja kultura prva razvila takve kristalne tehnologije.

Opšte uzev, u naučnom svetu došla je do izražaja sklonost ka shvatanju da što je neka civilizacija drevnija, njena tehnologija bi morala biti primitivnija. Nije potrebno ići dalje od majanskih kalendara, električne baterije pronađene na mestu drevnog Bagdada, te navigacionog kompjutera koji je otkriven na olupini na dnu mora, da bi se shvatila nadmenost današnjih pogleda. Sačuvane su legende o drevnoj civilizaciji, Atlantidi, koja je koristila kristalne tehnologije u stepenu koji je prevazilazio čak i današnje primene u naučne svrhe. Važno je potanko ispitati te takozvane legende jer obaveštenja koje sadrže takvi mitovi tačno su predvidela razvoj mnogih današnjih tehnoloških otkrića povaznih sa kristalima. Takođe, mi često možemo da razumemo neku drevnu napravu, sliku, jezik ili arheološku iskopinu tek kada naša današnja tehnologija ostvari neki sličan rezultat.

Tajna istorija kristalne tehnologije: poreklo Silikonske doline na izgubljenom kontinentu Atlantide

Mali je broj onih koji poznaju drevne mitologije planete Zemlje a da nisu čuli za drevni kontinent Atlantidu. Postoji mnoštvo priča koje govore o veličini ove sada iščezle civilizacije, a negde do početka 70-ih godina XX veka objavljeno je 6 000 knjiga o Atlantidi. U prošlosti se prema ovim pričama odnosilo sa velikim skepticizmom. Međutim, danas postoji sve veće telo informacija koje se čini da govore u prilog postojanja kopnene mase u Atlantskom okeanu i njene prevremene propasti pod udarom vodenih talasa koji su je razorili.

Čak i ako se shvati kao parabola, legenda o Atlantidi značajna je kao priča o narodu čija tehnologija i oholost su narasli do tačke u kojoj je samouništenje postalo proročanstvo koje se obistinilo. Mi ne možemo da priuštimo sebi da se sa podsmehom odnosimo prema takvim pričama, jer nalik Atlantiđanima na vrhuncu svoje civilizacije, mi se nalazimo na rubu atomske destrukcije i nuklearne zime. Ima i takvih koji govore da je Amerika nova Atlantida. Da bismo razumeli zašto ovaj stav možda sadrži zrnce istine i da bismo napravili moguće paralele između drevne Atlantide i moderne Amerike, moraćemo da ispitamo neke od legendi koje su se isplele oko ove nekada velike kulture.

Prema priči, Atlantida je bila veliki kontinent koji je postojao u vodenom basenu koji se danas naziva Atlantski okean. Premda su moderni arhreolozi bili skloni da posmatraju ljudske civilizacije kao prilično mladu pojavu, legende iz starine dopuštaju mogućnost da je Atlantida bila u cvetu barem od 150 000 pre. n. e. sve do približno 10 000 pre n. e., kada se pretpostavlja da je potonula u potopu biblijskih razmera. Ova ezoterijska literatura govori nam da Atlantida nije uništena u jednom potopu već da ih je bilo dva, od kojih je jedan, onaj raniji, kataklizam koji je izazvao čovek, u kojem je suvozemna masa svedena na niz manjih kontinentalnih celina, pre nego što je konačno i u potpunosti uništena 10 000 p. n. e.

Iako je običaj da se kaže kako je atlantska civilizacija postojala u periodu dužem od 100 000 godina, ona je na svom početku bila poljoprivredno društvo. Tokom hiljada godina, populacija se razvijala ka naprednijim nivoima društva i kulture. Za vreme poslednjih 30 000 ili više godina, tehnologija i nauka Atlantide evoluirale su do visokog stepena sofistikovanosti. Na svom vrhuncu, o kojem se ponekad govori kao o Zlatnom dobu Atlantide, Atlantiđani su postali jedna vrsta visoko razvijenih pojedinaca koji su posedovali znanja iz svih oblasti arhitekture, inženjerstva, astronomije, poljoprivrede, a pogotovo veština isceljivanja.

Napredne tehnologije Atlantide bile su sasvim drugačije od današnjih dostignuća. Današnja nauka naučila je kako da eksploatiše latentne energije proizvoda dobijenih od uglja i nafte za stvaranje toplote, svetlosti i elektriciteta koji se koriste za zadovoljavanje svakidašnjih životnih potreba, Atlantiđani su razvili tehnologiju baziranu na energijama viših dimenzija svesti i životnoj sili.

Atlantiđani su mogli da kontrolišu ono što se naziva «životna sila». Kao što se danas toplotna energija dobija od uglja i transformiše u pogonsku snagu za naša prevozna sredstva, Atlantiđani su znali kako da se energija rasta organizma stavi u službu njihove tehnologije. O tome se može steći predstava iz sledećeg. Zamislimo zrno biljnog semena. Njegova energija počiva u stanju sna. Ova energija izaziva da stabljika nikne iz zrna. Priroda može da probudi ovu energiju koja počiva u semenu. Moderni čovek to ne može da izvede svojom voljom. On mora da zakopa seme u zemlju i prepusti buđenje silama proirode. Atlantiđanin je mogao nešto drugo. Njemu je bilo poznato kako je moguće promeniti energiju gomile zrnevlja u tehničku snagu, kao što moderni čovek može da promeni toplotnu energiju gomile uglja u takvu snagu.

Biljke su u atlantidskom periodu gajene ne samo da bi bile korišćene kao hranljive namirnice već i da bi energiju uspavanu u sebi učinile dostupnom trgovini i industriji. Kao što mi imamo mehanizme koji transformišu energiju uspavanu u uglju u kinetičku energiju u našim lokomotivama, tako su i Atlantiđani imali mehanizme kojima su, da tako kažemo, spaljivali biljno seme, i u kojima je životna sila bila preobražavana u tehnički upotrebljivu snagu.2

Kao što je bilo reči u poglavlju o cvetnim ekstraktima, misle se da umeće isceljivanja vibracijskim esencijama cveća i dragog kamenja vodi poreklo iz atlantidske kulture. Brojni cvetni ekstrakti i drugi slični lekovi razvijeni su u svrhu tretiranja oboljenja koja se javljaju po prvi put u Atlantidi. Veruje se da mnogi poremećaji koji su povezani sa stresom, prisutni u tehnološki naprednim društvima, vode poreklo iz Atlantide. Koren mnogih homeopatskih i vibracijskih vidova lečenja možda je stariji nego što današnji praktičari holistike shvataju.

Cvetni ekstrakti počeli su da se koriste kao sistem medicine u Atlantidi jer bolesti kao što su one koje proučavaju pravoverni lekari odatle vode svoje poreklo. U ono doba pupoljci su polagani da plutaju po površini vode da bi cveće moglo da bude izloženo praničkim silama izlazećeg sunca. Otuda što Atlantiđani nisu bili sasvim usklađeni sa prirodom mnoge bolesti razvile su se po prvi put na planeti.

U vreme Atlantide napravljena je podela na tri zasebna stanovišta: shvatanje društvenih ponašanja, studija porekla i predominacija društva. Postojali su oni koji su bili isključivo spiritualnih shvatanja, zatim oni koji su pripadali svešteničkom pozivu, koji su spajali nauku ili materijalno i spiritualno, i oni koji su bili isključivo materijalističkih shvatanja, koji su proučavali materijalni svet i različite oblike materijalnog tražeći poreklo života, zaboravljajući sopstvene temelje. To su temelji koji su nužno doveli do nastanka homeopatskog sistema nauke, podele na alopatske medicine i one prakse koje su bile uglavnom spiritualne. Oni koji su se kretali spiritualnim putem odvojenim od homeopatskih i alopatskih medicina bili su isključivo spiritualne orijentacije i koristili su u većoj meri cvetne ekstrakte. Sveštenstvo je bilo homeopatskih pogleda budući da se

kretalo između spiritualnog i materijalnog. Oni koji su bili materijalističkih pogleda bili su alopatski orijentisani.3

Zanimljivo je da se primeti kako su u stara vremena oni koji su upražnjavali materijalistički ili alopatski pristup možda bili u manjini. Izgleda da su Atlantiđani bili orijentisani ka upotrebi vibracijske medicine više nego ka terapiji lekovima, iako su u ono vreme postojale zasebne alopatske frakcije kao i danas. Gotovo da bi se moglo reći kako se ljudska kultura kretala obrnutim sledom u odnosu na razvoj medicine nakon pada Atlantide, pri čemu je materijalistička alopatija postala kulturna norma dok homeopati čine suprotstavljenu manjinu. Pored upotrebe homeopatskih lekova i cvetnih ekstrakata, Atlantiđani su bili čuveni po svom poznavanju isceljujućih moći kristala.

Pored znanja o korišćenju životne sile za rad različitih naprava, veliki deo tehnologije Atlantiđana zasnivao se na energetskoj primeni kristala, pre svega kristala kvarca. Smatra se da su Atlantiđani posedovali razne načine prevoza koji su uključivali i letelice. Leteće brodove, kao i mnoge druge naprave, obično je pokretao udaljeni izvor energije poznat kao «veliki kristali». Ovi kristali, ponekad nazivani «vatreno kamenje», izrađivani su od specijalno izbrušenog kristala kvarca sposobnog za transmutaciju sunčeve energije u upotrebljivu snagu. Ovu kristalnu energiju bilo je moguće prenositi na udaljene geografske lokacije i koristiti za rad raznih naprava uključujući i leteće brodove.

Nije teško poverovati da su kristali mogli biti korišćeni za upijanje i transformisanje sunčevih zraka. Silikonske solarne ćelije su danas sasvim uobičajene i mogu se naći u digitronima, satovima i generatorima struje po čitavom svetu. Koncept prenošenja korisne energije na udaljene lokacije jeste ideja koja je s uspehom razvijana u XX veku od strane čarobnjaka električne struje, Nikole Tesle. Atlantiđani su otkrili kako da u velikom stepenu utiču na energetska svojstva kristala. Oni su bili kadri da uzgajaju kristale naročitih kvaliteta i veličina za posebne namene. Mnoga tehnološka čuda atlantidske epohe pokretali su manji kristali koji su koristili slične energetske principe koji se koriste pri izradi velikih kristala.

Jedno o ključnih otkrića Atlantiđana bila je ogromna sila svojstvena sunčevoj svetlosti. Kristali su im koristili u posebnim energetskim aplikacijama sunčevog svetla za pokretanje letelice ili u sistemima komunikacije. Stvaranje cvetnih ekstrakata i eliksira od dragog kamenja omogućilo je Atlantiđanima da spoje vibracije prirode sa finotvarno energetskim svojstvima sunčeve svetlosti. Oni su poznavali praničke sile iz sunčeve svetlosti koje imaju finotvarno energetski značaj za sve žive ćelije. Poznavali su, takođe, terapeutsku upotrebu boja dobijenih sunčevim svetlom propuštenim kroz kristalne prizme, kao i isceljujuća svojstva zraka viših oktava boja.

U razvojnom sledu više civilizacija Atlantiđani su se uzdigli do visokog nivoa tehnoloških dostignuća. Oni su koristili energiju Sunca za održavanje svog društva. Čoveku je ovo danas nepoznato, iako se tu radi o najvažnijem činiocu u njegom životu, i on olako prelazi preko Sunčeve energije. Malo se zna o stvarnim darovima Sunca, ali Atlantiđani su prepoznali pravu silu i koristili su je. Nisu je koristili samo za prevoz, građevinarstvo, lečenje, već i u svakom aspektu svog spiritualnog života. Ona je bila predmet kultnog poštovanja. Atlantiđani su shvatili da, otuda što postoji jedan aspekt božanskog u svim ćelijama materije, koje svoju energiju dobijaju od Sunca, svu materiju kontroliše Sunce. Oni su otkrili odnos između energetskog faktora Sunca i života na planeti Zemlji.4

Dok moderne aplikacije kristala kvarca uključuju kola koja prenose električnu energiju, pretpostavlja se da su Atlantiđani eksploatisali ono što se danas smatra finijim primenama kristala, tj. transformaciju i korišćenje energija negativnog prostora/vremena. Pored upotrebe kristala u okolnostima svakodnevnog življenja (veštačko osvetljenje, sistemi komunikacije, transport, itd.) Atlantiđani su vršili opsežna istraživanja primene kristalnih energija u medicinskim aparatima. Razne vrste veštački dobijenih kristala korišćene su u onome što bismo danas nazvali laserskom hirurgijom. Određeni broj kristalnih naprava takođe je korišćen za dijagnoziranje kao i za tretman bolesti.

U slučajevima bolesti ili oboljenja Atlantiđani su smatrali da izvor bolesti ne treba tražiti u fizičkom već u višem telu. Stoga su uvek lečili više telo, a ne fizičko. Ukoliko bi se neka osoba razbolela odnosili bi je u lečilište, hram, i smeštali u posebnu odaju. Ta odaja bila je sagrađena od kamena posebne vrste, kristala, i bila je tako oblikovana i imala takav raspored uglova da se sunčeva sila razlivala u zracima kosmičkog svetla i energije različite boje. Osoba je zatim smeštana u sredinu te prostorije zavisno od prirode njene bolesti, kako bi ispravni zraci svetlosti, dakle i boje, bili usmereni ka njoj.

Takođe, naravno, sveštenici tog doba, budući razvijene duše sa svešću na visokom stepenu razvoja, mogli su da pregledaju zapis u akaši osobe koja je bila bolesna, jer bolest nije nužno samo proizvod sadašnjeg života, već ponekad vodi poreklo iz mnogih prethodnih života. Oni su mogli da leče, ili pokušavaju da leče, istinski uzrok tegobe koji je delovao u toj osobi.5

Atlantida je bila moćna kultura tokom nekoliko hiljada godina. Međutim, uvreženo je mišljenje da su za vreme jednog od ranijih stadijuma njenog tehnološkog razvitka, energije koje su prenošene iz velikih kristala postale prejake. Usled ove veštački izazvane energetske neravnoteže, Atlantidu je pogodilo nekoliko velikih zemljotresa što je dovelo do gubitka najvećeg dela tehnologije i cepanja kontinenta na nekoliko manjih, suvozemnih masa sličnih ostrvima. Pored slučajnih katastrofa usled zloupotrebe tehnologije (u odnosu na planetarnu energetsku sredinu), drugi destruktivni periodi u istoriji Atlantide bili su izazvani ratovima u kojima je zloupotrebljavano kristalno i atomsko oružje.

Razlog za konačno razaranje Atlantide po svoj prilici povezan je sa razvojem dve ideološki podeljene kulturne grupe. Jedna frakcija Atlantiđana, koji su se istorijski prvi razvili, bili su više spiritualno usmereni pojedinci. Verovali su u jedinstvo sveukupnog života u njegovom odnosu sa jedinstvenim, sveobuhvatnim tvorcem ili božanskom silom. Živeli su u skladu sa tom filozofijom, na najjednostavniji način izraženom kao «Zakon Jednoga». Oni koji su sledili Zakon Jednoga bili su altruisti i nesebični. Težili su uzdizanju spiritualnih i fizičkih uslova svojih bližnjih i uvek su nastojali da održe ravnotežu sa kosmičkim i planetarnim silama prirode kao izrazom jednog Boga. Nasuprot ovoj grupi bili su oni koji su nazivani Belijalovim sinovima. Ovi pojedinci bili su veoma materijalistični i samoživi. Kod njih je bila izraženija sklonost ka čulnim užicima života i vlasti. Oni su zloupotrebljavali tehnologije koje su otkrili sledbenici Zakona Jednoga, prisvajajući ih u destruktivne i materijalistčke svrhe.

Zbog uticaja koji su imali Belijalovi sinovi, mnogi religiozni hramovi Atlantide su se polako degradirali u hramove greha, u kojima su spiritualni zakoni bili primenjivani za zadovoljavanje

fizičkih prohteva. Vidovnjačke moći Atlantiđana bile su jače nego kod današnjih ljudi. Međutim, zloupotreba takvih sposobnosti od strane Belijalovih sledbenika prouzrokovala je mnoge razdore. Izbijali su sukobi oko toga kome će pripasti posebne povlastice i kome će pripasti vlast. Atlantidsko poznavanje primene životne sile u genetskom inženjeringu zloupotrebljeno je za stvaranje mutantske rase nakaznih, ali fizički snažnih, slaboumnih radnika koji su ponekad nazivani «Stvari». Razvila se jedna vrsta kastinskog sistema u kojem su Stvari izrabljivani kao radnici-robovi koji su obavljali najteže zadatke za koje se smatralo da su neprimereni za pripadnike vladajućih klasa.

Tokom vremena, zaoštravale su se granice između dvaju suprotstavljenih tabora. Iako su pristalice Zakona Jednoga prividno držali vlast, Belijalovi sinovi su postupno uzurpirali njihovu vlast i moć. Na kraju je izbio građanski rat. Kristali sunca su dobili novu primenu kao sredstva prisile, mučenja i kažnjavanja. Među običnim ljudi oni su bili poznati kao «strašni kristali». Do 10 700 p. n. e., Belijalovi sinovi dostigli su najnižu tačku moralnosti i ljudskog dostojanstva u svom sveopštem nipodaštavanju svega sem sopstvenog života. Činilo se da će zloupotreba kristalne i drugih tehnologija od strane materijalističke frakcije na kraju prouzrokovati još jednu veliku katastrofu sličnu onima koje su raskomadale kontinent Atlantide u prošlosti.

Pitanje je, dakle, zašto je Atlantida propala? Atlantida je propala iz istih razloga zbog kojih su i druge civilizacije propale: čovekova nesavršena priroda. Iako je narod Atlantide dosegao visok stepen razvoja, iako se ovladalo kosmičkim silama, i usled epohe u kojoj su živeli razvili su svoje vidovnjačke sposobnosti daleko preko granica našeg poimanja, oni ipak nisu bili motivisani na pravi način. Koristili su svoje poznavanje Kosmosa, svoj stepen razvoja, ne u svrhu ispunjavanja volje svog Tvorca i Njegovog uzvišenog plana već za zadovoljenje sopstvene ideje o stvaranju. Koristili su svoje znanje za lično zadovoljstvo i dobit, za sticanje vlasti, gomilanje bogatstva, kontrolisanje drugih bića, sprovođenje sopstvenih planova, bez razmišljanja o ceni koju za to treba platiti. Moći koje su bile date Atlantiđanima, i koje su u početnim etapama razvoja bile konstruktivno korišćene, na kraju su korišćene za razaranje, i tako je otpočeo sunovrat Atlantide, koji je na kraju doveo do njenog potonuća.6

Oni koji su sledili učenje jednog Boga uvideli su, svojim prirodnim vidovnjačkim moćima, da je razorenje Atlantide, sa konačnim raspadom preostalih suvozemnih masa, neminovnost. Znali su da će zloupotreba moćnih kristala na kraju imati nesagledive posledice na životnu sredinu, kao što se dešavalo prilikom ranijih kataklizama koje je izazvao čovek a koji su gotovo uništile njihovu civilizaciju. Oni koji su sledili Zakon Jednoga pripremili su se za katastrofu tako što su se organizovali u male grupe koje će Atlantidu napustiti u tri pravca iseljavanja. Neki će otići u Egipat, zemlju sa kojom je ranije uspostavljen kontakt. Drugi će otići u oblast danas poznatu kao Peru u Južnoj Americi, i u oblast koja se danas naziva Jukatansko poluostrvo. Sa sobom oni su poneli mnoge kristale sa zapisima i neka dostignuća svoje tehnologije koja su se mogla sačuvati za budućnost čovečanstva. Osim toga, preživeli će u ove daleke zemlje doneti tradicije i verovanja Zakona Jednoga. Po legendi ti kristali sa zapisima čuvani su na sigurnom u specijalnim komorama piramida u Egiptu, Južnoj Americi i Jukatanskom poluostrvu.

Približno 9 600 p. n. e. desila se konačna kataklizma koja je odvukla Atlantidu pod talase okeana. Neki izvori sugerišu da je razlog potopa bila promena Zemljine ose, koja je prouzrokovala približavanje polarnog ledenog pokrivača Suncu. Pored jake tektonske aktivnosti, otapanje

arktičkog leda imalo je za posledicu znatno izdizanje nivoa mora i promenu dotadašnjih granica zemalja u svetu.

Danas postoje podaci koji kao da potvrđuju ideju o ogromnom potopu koji se dogodio 9 600. godine p. n. e., godina kada se pretpostavlja da su Atlantidu progutali talasi. Veliki deo onoga što naučna zajednica zna o uništenju Atlantide preuzeto je iz Platonovih spisa. Platon je živeo u Grčkoj oko 400. godine p. n. e. Na priču o Atlantidi naišao je u spisima svog pretka, Solona, velikog atinskog zakonodavca koji je živeo dva veka pre njega (otprilike 600. p. n. e.). Solon je do svog znanja o Atlantidi došao u razgovorima sa sveštenicima sa kojima se sreo prilikom svoje posete Egiptu. Egipatski sveštenici rekli su Solonu da se potop koji je uništio Atlantidu dogodio otprilike 9 600. p. n. e. Ako su legende o preseljenju Atlantiđana u neke delove Egipta tačne, onda bi one potvrdile priče egipatskih sveštenika.

Moderna istraživanja na polju klimatskih i vremenskih uslova (paleoklimatologija) potvrdila su datiranje potonuća Atlantide tačno u vreme o kojem su Solonu pričali egipatski sveštenici.7 U septembru 1975. godine, naučnici sa Univerziteta u Majamiju objavili su u časopisu Science da je u to doba zaista došlo do izlivanja vodene mase velikih razmera. Čezare Emilijani, paleoklimatolog, i njegove kolege, svoj zaključak izveli su na osnovu uzoraka koralnih sedimenata uzetih iz Meksičkog zaliva. Ovi korali sadržavali su fosilizovane ljušture u čiji sastav su, u vreme njihovog obrazovanja, ušli izotopi kiseonika iz morske ili sveže vode, kakve su pronađene u arktičkom ledu. Njihov proračun je pokazao da je salinitet Zaliva, na osnovu nalaza fosila u uzorcima korala, opao za oko 20% u vreme obrazovanja sedimentnog sloja. Datiranjem ljuštura ugljenikom (C-14), ustanovljeno je da je sloj nastao oko 9 600. p. n. e., tačno u vreme propasti Atlantide! Ovaj podatak potvrdio je teoriju da se arktički ledeni pokrivač koji se sastojao od sveže vode otopio usled neke vrste efekta zagravenja. Zagrevanje, koje je moglo biti rezultat nekoliko faktora, uključujući i moguću promenu položaja Zemljine ose, prouzrokovalo je da se ledeni pokrivač iznenada pomeri ka jugu i proširi na teritoriju današnjeg severa SAD-a. Tu se sneg brzo topio. Sveža voda glečera koji su se otapali oticala je dolinom Misisipija ka Meksičkom zalivu i smanjila je salinitet Zaliva. U isto vreme, sveža voda iz arktičkog leda koji se topio slila se u Hadsonov zaliv i severni Atlantik, podižući na taj način dramatično nivo mora i izazivajući poplavljanje kopna niske nadmorske visine kakvo je bila Atlantida.

Iako su je mnogi smatrali čistim mitom, legenda o Atlantidi važna je za modernu civilizaciju i izučavanje vibracijske medicine zato što je atlantidska kultura sadržavala najranije klice današnjeg pokreta koji se bori za holistički pristup u lečenju. Iz reinkarnacione perspektive, smatra se da su se oni koji su u Atlantidi činili pokret homeopatije i korišćenja cvetnih ekstrakata, i oni koji su se podsmevali alopatskim materijalistima (tada manjinskoj grupi mislilaca), reinkarnirali kao današnji (većinski) pobornici terapije lekovima i hirurgijom. Ovo bi, zaista, moglo biti duhovita ironija ako bi ta pojedinost samo bila poznata taborima koji se i dalje bore za položaj i uticaj. Bila bi to takođe jedinstvena demonstracija principa reinkarnacije, koji dozvoljava da duša ima nekoliko života kako bi iskusila sve strane nekog pitanja i mnoge pristupe u životu.

Mada po mišljenju mnogih čisti mit, priča o Atlantidi značajna je i zato što opominje na zloupotrebe tehnologije u svrhu sticanja i održavanja lične vlasti i materijalnog uspona. Američka

nacija danas je svetska sila u punom zamahu u smislu tehničkih i ideoloških dostignuća. Mnoge ideje koje su nastale u Atlantidi ponovo su u upotrebi (možda od strane samih reinkarniranih Atlantiđana) na poljima kao što je komunikacija, sunčeva energija, laserska tehnologija. Mi tek danas dostižemo tačku u kojoj istinski energetski potencijali kristala počinju da se upotrebljavaju, a moderni naučnici videli su samo vrh ledenog brega u toj oblasti. Kao dar atomske energije, oruđe tehnologije može se upotrebiti za lečenje ili razaranje. Albert Ajnštajn i drugi naučnici su sa velikim strahom predali svoje moćno znanje svetu stoga što su znali za neizbežne opasnosti kao i moguće koristi od energije koja bi bila oslobođena.

Priča o Atlantidi značajna je i zato što služi kao odgovarajući uvod za ono što se može smatrati područjem naučne fikcije: umeće isceljivanja pomoću kristala Atlantiđani su otkrili mnoge principe usmeravanja kristalne energije u svrhu isceljivanja. Oni su razvili sofistikovanu tehnologiju koja se zasnivala na manipulisanju finotvarnim energijama. Atlantiđani su razumeli da su ove energije delovale na istim nivoima kao i naša svetlosna tela viših dimenzija. Oni su znali za istinsku povezanost između fizičkih i finotvarnih tela, i njihovo umeće isceljivanja zasnivalo se na prepoznavanju ove povezanosti.

U roku od narednih dvadesetak godina, mit o civilizaciji Atlantide mogao bi postati arheološka činjenica. Možda smo na rubu otkrića holografski kodiranih kristala sa zapisima iz Atlantide, koje su atlantidski sveštenici sklonili na bezbedna mesta. Interesantno je da se naša tehnologija tek danas usavršava do nivoa na kojem je moguće dekodirati sakupljeno znanje takozvanih kristala atlantidske biblioteke. Novo doba u koje ulaze Amerika i planeta možda je ciklični odraz u ogledalu poznijeg Zlatnog doba Atlantide. Trenutno se suočavamo sa sličnim podelama u mišljenju između materijalista/industrijalaca i holističara/spiritualista. Kao da stupamo u budućnost koja nam može doneti ili globalno nuklearno uništenje ili mirovni pokret Novog doba. Postoji nada da je čovečanstvo naučilo lekciju iz grešaka činjenih u prošlosti, i da može da koristi saznanje o prethodnim civilizacijama kojima njihovo pogrešno razmišljanje nije donelo nikakvo dobro. Nadajmo se da se krećemo u pravcu budućnosti za koju su Atlantiđani priželjkivali da će se konačno desiti u čovekovoj evoluciji, gde bi oruđa njihove napredne civilizacije mogla ponovo da dospeju u zajednički posed pojedinaca spiritualno razvijenih u dovoljnoj meri da ih ispravno upotrebe.

S tim u vezi nije izlišno napomenuti da su nedavno u Egiptu u blizini Sfinge i Velike piramide obavljena arheološka iskopavanja, koje su sproveli Fondacija Edgar Kejsi, tim sa Stanfordskog univerziteta, i egipatska vlada. Mesto iskopavanja, odabrano prema vidovnjačkoj informaciji iz jednog od Kejsijevih medijumskih seansi, dovelo je do otkrića zakopanog krova od asuanskog granita koji je možda deo tunela koji vodi ka piramidi sa zapisima, gde se smatra da se nalazi atlantidska vremenska kapsula koja sadrži kristale i druge naprave koji treba da budu otkrivene. Ukoliko oni budu otkriveni na mestima kao što je piramida zapisa u Egiptu, znatan deo ljudske istorije moraće ponovo da se piše. Sa ove tačke, u perspektivi za koju bismo rekli da je negde između fantazije i realnosti, ispitaćemo rezultate trenutnih istraživanja u oblasti korišćenja kristala za lečenje bolesti.

Lečenje pomoću kristala kvarca: ponovno otkriće drevnih oruđa za transformisanje bolesti

Kristali kvarca postali su sastavni delovi mnogih elektronskih uređaja uobičajnih u našoj današnjoj kulturi. Kao što je ranije pomenuto, oni su najvažnije komponente mnogih današnjih časovnika. Razlog zbog kojeg su kristali kvarca korisni u pokazivanju vremena u tome je što kada su stimulisani elektricitetom, njihove oscilacije su tako ravnomerne i precizne da su podesan etalon u odnosu na koji se delići vremena mogu meriti i prikazivati. Ovo svojstvo kristala kvarca odraz je onoga što je poznato kao «piezoelektrični efekat». Kada su kristali kvarca izloženi mehaničkom pritisku, oni proizvode merljivi električni napon. Obrnuto, kada je električna struja primenjena na kristal, ona će indukovati mehaničko kretanje. Većina električnih uređaja koristi listić ili pločicu od kvarca. Svaka kvarcna pločica ima posebnu prirodnu rezonantnu frekvenciju koja zavisi od njene gustine i veličine. Kada se neka naizmenična struja propusti kroz pločicu kristala, naelektrisane čestice osciliraju napred-nazad rezonantnom frekvencijom kristala.

Ova pojava je osnova komponente kristalnog oscilatora koja se koristi u mnogim elektronskim sistemima za generisanje i održavanje veoma preciznih energetskih frekvencija. Druga demonstracija piezoelektričnog efekta može se videti kada kristal postavljen na vrh igle fonografa pretvara mehaničku vibraciju iz obrazaca u rilnama ploče u električnu oscilaciju. Ovu električnu oscilaciju elektronika muzičkog uređaja zatim prevodi u muziku i reči.

Kristali kvarca se zapravo sastoje od silikon-dioksida (SiO2). Dok kristali kvarca obrazuju komponente mnogih elektronskih sistema, kristali elementarnog silikona korišćeni su kao primarne komponente kompjuterskih i solarnih tehnologija. Naučnici su naučili kako da stvaraju kristale silikona koji imaju tačno određene količine drugih elemenata tokom svog formativnog stadijuma razvoja. Ovi pridodati elementi proizvode varijante kristala silikona koji pokazuju specifične stepene električne provodljivosti, optičke aktivnosti, termalne provodljivosti, itd. Ovaj proces poznat je kao «dopiranje», i omogućio je naučnicima da izrade kristale sa specijalnim osobinama pogodnim za pretvaranje energije. Dok su naučnici izabrali da istraže elektronske osobine kristala silikona, kristali kvarca imaju najveći potencijal za manipulisanje finotvarnim energijama. Sve kristalne strukture su formirane od matematički preciznih i u kristalnoj rešetki pravilno raspoređenih atoma. Pored raznovrsnih rešetkastih struktura, neki istraživači mišljenja su da postoje takođe spiralne formacije upletene u strukturu kristala. Kristali predstavljaju stanje najniže moguće entropije zato što oni imaju najuređeniju strukturu u prirodi.

Kristalne strukture odgovaraće na jedinstven i precizan način na širok raspon energija uključujući toplotu, svetlost, pritisak, zvuk, elektricitet, gama-zračenje, mikrotalase, bioelektricitet, čak i energije svesti (tj. talase misli ili misaone forme). Kao odgovor na ove raznovrsne energetske unose, molekularna struktura kristala proći će kroz posebne vidove oscilovanja, stvarajući time specifične vibratorne frekvencije energetske emisije.

Kristali kvarca se mogu koristiti na više različitih načina za obradu raznih vrsta energije. Ove funkcije su brojne i uključuju recepciju, refleksiju, refrakciju, uvećavanje, pretvaranje, amplifikaciju, fokusiranje, transmutaciju, transferenciju, transformaciju, skladištenje, kapacitivnost, stabilizaciju, modulaciju, uravnotežavanje i prenošenje.8

Od posebnog interesa za našu diskusiju jeste primena ovih funkcija kristala kvarca u lečenju ljudskih oboljenja finotvarnom energijom. Prema istraživaču kristala Marselu Vogelu, naučniku koji već 27 godina radi u IBM-u:

Kristal je neutralan objekat čija unutrašnja struktura pokazuje stanje savršenosti i ravnoteže. Kada je isečen u odgovarajućem obliku, i kada ljudski um stupi u odnos sa njegovim strukturalnim savršenstvom, kristal emituje vibraciju koja proširuje i amplifikuje snage korisnikovog uma. Slično laseru, on zrači energiju u koherentnom, visoko koncentrisanom obliku, i ta energija može se prenositi na objekte ili ljude prema nahođenju.

Iako kristali mogu da se koriste za komunikaciju «uma sa umom», njihov viši cilj ... jeste u službi čovečanstvu za uklanjanje bola i patnje. Uz odgovarajući trening, iscelitelj fizičkom telu pacijenta može da oslobodi od negativnih misaonih formi koje su postale obrasci bolesti.

Kao što su vidovnjaci često isticali, kada neka osoba postane emocionalno rastresena, slabost se stvara u njenom telu i bolest može ubrzo zatim da nastupi. Sa kristalima isečenim na pravi način, međutim, iscelitelj, kao hirurg koji iseca tumor, može da oslobodi energetsko telo od negativnih obrazaca, dozvoljavajući fizičkom telu da se vrati u stanje celovitosti.9

Ključni koncept koji je dr Vogel prezentovao jeste da kristali kvarca mogu da amplifikuju i usmere prirodne energije iscelitelja. Finotvarne energije isceliteljevog polja postaju fokusirane i koherentne na način koji je sličan laseru. Svetlost je, obično, nekoherentna, zraci energije se nasumično kreću u više pravaca istovremeno. U slučaju rubinskog lasera, kristal stvara efekat pojačavanja organizovanjem svetlosnih zraka u koherentne, uređene snopove koji imaju silovit energetski efekat. Kristali kvarca deluju na sličan na finotvarne energije iscelitelja. Citiram dr Vogela:

Parapsihički iscelitelj treba da radi sa emanacijama svog dlana ili svog bioenergetskog polja, koji nemaju iste nivoe koherencije kao oni koji se mogu dobiti korišćenjem kristala. Kristal deluje na veoma sličan način kao i laser: on skuplja rasute zrake energije i energetsko polje čini tako koherentnim i jednosmernim da se usled toga generiše veoma jaka energija – energija daleko jača nego što bi to bio slučaj kad bi energijama bilo dozvoljeno da se emituju a da pri tom koherencija izostane.

Upotrebljen s ljubavlju, kristal tada energije uma čini koherentnim. On ove energije rapoređuje u obrazac tačno prema životnim energijama osobe koja želi da bude izlečena, a zatim ih pojačava za potrebe lečenja.10

Neki iscelitelji prilagodili su upotrebu kristala kvarca kako bi pojačali njihove prirodne isceljujuće moći. Dr Dolores Kriger, tvorac Terapeutskog Dodira, takođe je radila sa uvećavanjem isceljujućih energija koristeći kristale kvarca. Tu tehniku joj je pokazao O Šina, nativni američki Indijanac, obučeni psiholog i iscelitelj kristalima. Zanimljivo je zapaziti da mnogi nativni američki iscelitelji, kao i plemenski šamani iz raznih kultura sa svih strana sveta, čuvaju kristale kvarca u svojim kolekcijama moćnih objekata. Kod tako međusobno udaljenih

naroda kao što su narod Dživaro iz Južne Amerike i plemena Australije, smatra se da je kristal kvarca najjači talisman.11

Kristal kvarca može da ima druge energetske moći pored pukog fokusiranja finotvarnih energija iscelitelja. Kada se isceljujuća energija fokusira kroz kristal kvarca, ona se šalje u telo pacijenta i raspodeljuje onim područjima kojima je uravnoteženje energije najpotrebnije. Ova fokusirana energija kao da ima neku urođenu inteligenciju s obzirom da je ona uvek kreće ka onim regionima tela gde je neophodna. Kristal kvarca može se držati u ruci dok se dodiruje pacijent, i isceljujuće energije šalju kroz čakru dlana. Dok energije prolaze kroz kristal, one se pojačavaju i usmeravaju ka onom delu finotvarne anatomije koji traži reorganizovanje energija i isceljivanje. Iako postoji prirodna tendecija da kristali raspodeljuju energiju na pravi način, ipak je preporučljivo postaviti kristale na onim delovima tela u kojima se oseća bol i koji su najviše pogođeni bolešću.

Kristali kvarca mogu se iskoristiti za rebalansiranje i čišćenje čakri koje nepravilno funkcionišu ili su «blokirane». Prilikom čišćenja čakre, kristal se postavlja na područje tela određene čakre i energija se šalje kroz kristal. Akcija čišćenja može se indukovati energijama iscelitelja ili energijom pojedinca kojem je neophodno rebalansiranje čakre. Ukoliko je iscelitelj izvor aktivne energije, finotvarna energija se prenosi iz čakre dlana iscelitelja, kroz kristal, i u neuravnoteženu čakru pojedinca, dok iscelitelj koncentriše svoj um na zadatak koji treba obaviti. Obrnuto, kristal se može koristiti za čišćenje sopstvenih čakri tako što se kristal sa jednim zašiljenim vrhom postavi na čakru, sa vrhom orijentisanim u suprotnom smeru od tela. U ovoj tehnici, osoba usmerava energiju iz unutrašnjosti tela ka spoljašnjosti kroz čakru i kristal koji je postavljen na nju.

Izvestan broj tehnika vizuelizovanja može se upotrebiti zajedno sa ovim metodom. Sa kristalom na čakri, osoba može da zamišlja kako udiše energiju naročite boje (iako je bela svetlost obično najefektivnija), a zatim da vizuelizuje usmeravanje ove svetlosti kroz čakru izdisaja. Ovaj metod može se dalje proširiti upotrebom zvuka i pesme. Na primer, dok osoba izdiše energiju kroz čakru ona ponavlja «om». Zvučna energija može se vizuelizovati kao projektovana ili otpevana kroz prozor koji predstavlja čakru, pored usmeravanja energije svetlosti kroz prozor čakre.

Još jedan metod rebalansiranja čakre, koji koristi iscelitelj kristalima Del Voker, podrazumeva da pacijent sarađuje sa isceliteljem. Dok iscelitelj energiju sprovodi kroz kristal koji se postavlja redom na sve glavne čakre, od pacijenta se traži da vizuelizuje jednostavni energetski indikator, polukružnog oblika, koji pokazuje stanje određene čakre. Merač se sastoji od jedne igle koja može da pokazuje od 0 do 180°. Pacijentu se kaže da vizuelizuje iglu koja pokazuje naviše ka uglu od 90° u poziciji koja predstavlja savršenu ravnotežu, sklad i zdravlje čakre. Polazeći od krunske čakre, iscelitelj postavlja kristal na svaku od glavnih čakri i zahteva od pacijenta da zamisli sliku merača sa iglom koja pokazuje uvis ka tački savršene ravnoteže. Kada se slika igle zaustavi u uspravnom položaju, pacijent daje znak iscelitelju, koji onda prelazi na sledeću čakru na redu sve dok svaka čakra ne bude uravnotežena na ovaj način.

Po pravilu, isceljujuće energije koje se prenose kristalima čini se da deluju na nivou naših finotvarno-energetskih tela. One pomažu energiji iscelitelja da otkloni disfunkcionalnost već na primarnom nivou. Bolesti na fizičkom nivou obično prethode promene koje su se već dogodile na nivou eterskog tela. Kao što smo ranije diskutovali energije sa astralnih i mentalnih nivoa takođe

se ulivaju u etersko telo. Stoga, disfunkcionalni emocionalni obrasci mogu da stvore promene u astralnom obliku koje se postepeno transformišu u promene energetskog obrasca na nivou eterskog, i konačno fizičkog tela.

Kada se dešava korigovanje na nivou astralnih eterskih tela preko isceljujućih energija koje se prenose kroz kristal, finotvarno-energetska slika se remodeluje na takav način da se može dogoditi rast zdravog tkiva, bol je moguće olakšati, a koordinacija između raznih energetskih nivoa jednostavnije se postiže. Jedan od mogućih problema koji mogu da iskrsnu prilikom isceljivanja sa kristalima, i finotvarnom energijom generalno, povezan je sa problemom vraćanja bolesti. Mnogo puta jedan poseban bol ili bolest nastaje iz negativne misaone forme koja se sprovodi unutar finotvarno-energetskog polja osobe. Ovaj misaona forma je energija manifestacije neke vrste teške ili abnormalne misli ili emocije koju je osoba imala duže vremena. Nekada oblici misli nastaju na nesvesnim nivoima i mogu se odnositi na problematična pitanja kojom se obolela individua nikada nije aktivno bavila niti je pokušavala da ih razreši. Često se dešava da su oblici misli nabijeni nekom naročitom emocijom. Što je jača propratna emocija koja je stvorila misaonu formu, trajnija će biti misaona forma u polju aure osobe. Iako se isceljujuće energije pojačane kristalom mogu upotrebiti za dezintegrisanje negativnih misaonih formi u finotvarno-energetskom polju osobe, pacijent može ponovo da stvori istu misaonu formu, i na kraju istu ili sličnu bolest, ukoliko ne dođe i do korekcije u emocionalnom i mentalnom modelovanju. Ovo pitanje je ukratko diskutovano u poglavlju 8 gde se ispituje razlika između magnetnog i spiritualnog isceljivanja.

Povratak bolesti nakon parapsihičkog isceljivanja ili isceljivanja kristalom znači da postoje dublja pitanja u vezi sa činiocima u poljima svesti osobe i finotvarnim telima sa kojima se još uvek nije bavilo na odgovarajući način. Mnogo puta najbolji (i najtrajniji) vidovi isceljivanja ne postižu se primenom jednog pristupa već kombinovanjem više njih. U budućnosti, prototipi centara holističkog lečenja razviće višedimenzionalni pristup terapiji uz oslonac na fizičke tretmane, uključujući kiropraktiku i pravilnu ishranu, upotrebu raznih terapija finotvarnom energijom, psihoterapiju koja treba da pomogne osobi da izađe na kraj sa strategijama neprilagođavanja korišćenim kao pogrešno sredstvo u borbi sa stresom.

Druga interesantna primena kristala kvarca u svrhu isceljivanja jeste mogućnost da kristali budu programirani isceljujućom misaonom formom. Drugim rečima, iscelitelj može da drži kristal kvarca u svojoj ruci i zamišlja slanje energije odsutnom pacijentu kojeg je potrebno isceliti. Iscelitelj može da zamisli sliku posebne vrste energije koja se šalje određenom organu vizuelizovanjem boje ili protoka energije koja se kreće ka datom području tela. Iscelitelj takođe može da se usredsredi na poboljšavanje opšte vitalnosti pacijenta tako što će ga vizuelizovati kao zdravog, čitavog i dobro raspoloženog. Udaljeni pacijent onda može da primi isceljujuću energiju kroz dva različita mehanizma. Otuda što su kristali kvarca amplifikatori i deluju na nivou magnetoelektričnih energija, frekvencije energije vođene mišlju iscelitelja mogu da se intenziviraju i istovremeno prenesu sa udaljenosti pacijentu. Osim toga, kristal kvarca čini se da može da deluje kao neka vrsta kondenzatora misaone forme utoliko što je u stanju da apsorbuje naboj isceljujuće energije veoma specifičnih karakteristika frekvencije. Iscelitelj puni kristal obrascem energije koju želi da projektuje u pacijenta, zatim se pacijentu daje kristal da ga drži. Kada se nađe u rukama pacijenta, kristal je u stanju da isprazni svoju sakupljenu energiju čak i u odsustvu iscelitelja. Na taj način, minuti i sati provedeni u punjenju kristala mogu se transformisati u jedan trenutak oslobađanja isceljujuće energije. Kada se kristal koristi na taj

način, on se ponaša kao električni kondenzator koji u sebe može da primi slabe energetske naboje u određenom periodu vremena, a zatim da isprazni svoj sadržaj u jednom silovitom izlivu.

Po svojoj sposobnosti da prihvate i čuvaju isceljujuću misaonu formu, kristali podsećaju na magnetne medije za beleženje podataka kao što je kompjuterski flopi-disk. Kristal je programiran specijalizovanom informacijom koja koristi energije svesti viših dimenzija. Što je jasnija misao ili slika u umu iscelitelja, energetska informaciona slika koja je pohranjena u kristalu će biti preciznija. Kristale bi trebalo programirati da obavljaju samo po jednu specifičnu energetsku funkciju. (Velike količine energetskih podataka mogu se pohraniti u jednom kristalu, kao u bibliotečkom kristalu, ali svi podaci su povezani sa sličnom informacionom funkcijom.)

Energetska memorija kristala, poput magnetnog diska za beleženje podataka, može da prihvati samo jedno grupisanje podataka. Da bi napunili kristal novom energetskom misaonom formom ili funkcijom, kristal najpre treba očistiti, kao što se stari sadržaji brišu sa magnetnog diska pre nego što se zamene novom informacijom. Generalno, kada neko odabere kristal za ličnu upotrebu ili za isceljivanje, kristal bi najpre trebalo da bude očišćen od starih vibracijskih energija tako da može da izvrši svoje funkcije bez grešaka koje uzrokuje staro programiranje. Proces pražnjenja ili čišćenja kristala od starog energetskog programiranja može se ostvariti na više načina.

Stari metodi čišćenja kristala uključuju izlaganje kristala direktnom sunčevom zračenju na nekoliko dana, ili držanje u morskoj soli jedan ili dva dana, ili zakopavanje pod zemlju na dva do sedam dana, ili potapanje u slanu vodu, ili ispiranje pod mlazem vode tokom jednog do sedam dana. Jedan od najbržih metoda čišćenja kristala sastoji se u tome da se kristal spusti u posudu sa destilovanom ili izvorskom vodom u koju je ispušteno nekoliko kapi cvetnog ekstrakta metvice. Ovaj postupak traje svega nekoliko minuta, dok su za izvođenje drugih procedura potrebni sati i dani. Čisteći kristal od stare statičke energije, u suštini se postiže razmagnetisanje kristala tako da on može da preuzme nove energetske funkcije shodno želji i svesti svog vlasnika. Većinu kristala treba povremeno čistiti, s obzirom da ovaj proces doprinosi tome da kristali ostani potentni u svojim finotvarno-energetskim transformacijskim svojstvima.

Sami kristali kvarca poseduju posebne energetske osobine koje imaju isceljujuća dejstva čak i u odsustvu iscelitelja. Veruje se da kristali prirodno pročišćuju finotvarne energije zato što apsorbuju negativne energije i prenose samo one frekvencije koje su pozitivne, blagotvorne prirode.

Kristali koji se koriste za isceljivanje imaju sopstvenu moć i energiju, i obavljaju svoj posao samim time što se nalaze u blizini osobe kojoj je potrebno lečenje. Kada se drže u rukama, oni se mogu programirati za delovanje na određene tegobe. Oni će pojačati isceliteljeva htenja i, svojom čistoćom, kombinovati sile prirode i duha kako bi kanalisali energije isceljenja. Kristali će otkloniti bol, podići vibraciju, uvećati jasnoću, pomoći pacijentu da bude manje emocionalno reaktivan, odbiti disharmonične energije, osloboditi negativne jone, prikupiti pozitivne jone, i delovati na pacijentove snove, bez ikakve pomoći drugih [ljudi].12

Neki od efekata koje kristali kvarca mogu da imaju na ljude povezani su sa naročitim efektom rezonancije koji se dešava sa našim kristalnim strukturama. Kao što je pomenuto ranije u ovom poglavlju, nauka je odskora počela da priznaje novu klasu kristala poznatih kao tečni kristali. Oni

imaju strukturu koja je delimično kristalna a delimično tečna. Biolozi počinju da uviđaju da mnoge supstance i membrane unutar čovekovog tela funkcionišu kao tečni kristali. Iz perspektive finotvarne energije, izvestan broj čvrstih i tečnih kristalnih struktura na fizičkom nivou učestvuje u usklađivanju finotvarnih energija unutar nervnog sistema i u protoku životne sile kroz telo. Citiram ponovo Rajersona:

Na pola puta između cirkulatornog i nervnog sistema stvara se elektromagnetna struja kao rezultat polarnosti ova dva sistema. Zaista postoji tesna povezanost ova dva sistema u odnosu na životnu silu i svest koju moderna nauka još uvek ne razume. Životna sila deluje kroz krv, a svest deluje više kroz mozak i nervni sistem. Ova dva sistema imaju svojstva slična kvarcu i elektromagnetnu struju. Ćelije krvi, pogotovo crvena i bela krvna zrnca, imaju u većoj meri svojstva kvarca, a nervni sistem sadrži u većoj meri elektromagnetnu struju. Životna sila i svest koriste ova svojstva da uđu u fizičko telo i da ga stimulišu.

Ima raznih struktura nalik kvarcu i u fizičkom i u finotvarnim telima koje uvećavaju uticaj vibracijskih lekova. U fizičkom telu, ova područja uključuju: ćelijske soli, masno tkivo, limfu, crvena i bela krvna zrnca, epifizu. Ove kristalne strukture čine celovit sistem u telu ali još uvek nisu na pravi način izolovane i shvaćene od strane moderne medicine.

Kristalne strukture deluju na principu indukovane rezonancije. Između kristalnih svojstava u fizičkom i u finotvarnim telima, etrima, mnogim vibracijskim lekovima, a pogotovo u cvetnim ekstraktima i u dragom kamenju dolazi do usklađivanja. Ova svojstva u telu povećavaju životnu silu vibracijskih lekova na prepoznatljivom nivou na kojem se ona može asimilovati. Kristalna svojstva su u pravom smislu reči releji za glavninu eterskih energija koje prodiru u fizičko telo. To omogućava izbalansiranu raspodelu raznih energija u odgovarajućim frekvencijama, čime se stimulira pražnjenje toksina radi stvaranja zdravlja. Na sličan način, vibracije frekvencija radio-talasa dopiru do kristala u radiju. Kristal rezonira sa visokom frekvencijom tako što je apsorbuje, prolazeći kroz zvučne frekvencije koje telo može da percipira.13 (dodat kurziv)

Zanimljivo otkriće do kojeg se može doći na osnovu ovog materijala jeste činjenica da su ljudska bića, u izvesnoj meri, živi kristali. Određeni aspekti ljudskog energetskog sistema imaju ista transformacijska svojstva kao prirodni kristali kvarca. Kada čovek koristi prirodne kristale kvarca za lečenje tela, energetski prenos događa se delimično usled efekta rezonancije između kristala kvarca i ćelijskih kristalnih sistema sa svojstvima približnim kvarcu . Isti ti biokristalni elementi pojačavaju neke aspekte životne sile u specijalnim energetskim kolima koja se prostiru kroz telo. Biokristalni sistemi su usko povezani sa posredovanjem unosa viših vibracijskih energija u telo.

Drugi metod interakcije sa kristalnim strukturama tela jeste kroz aplikaciju eliksira od dragog kamenja. Unoseći eliksir od dragog kamena, energetski pečat određenog kristala, u ovom slučaju kvarca, koji se sadrži u vodi koja je bila napunjena kristalom direktno izloženim sunčevim zracima, prenosi se neposredno u finotvarno-energetski sistem pojedinca. Eliksir dobijen od kvarca, zbog svog rezonantnog efekta na kristalne strukture epifize i kičmene moždine koje su usko povezane sa procesom kundalinija, čini se da mogu da uvećaju praksu meditacije i da pomažu pojedincu u ostvarivanju većeg spiritualnog prosvetljenja.

U oblasti ličnog isceljenja, kristali kvarca su od velike pomoći svakome ko počinje da se bavi meditacijom. Kada se kristal koristi za sticanje spiritualnog prosvetljenja kroz meditativne prakse, trebalo bi ga korisiti samo u tu svrhu. Gledano u celini, pojedinac ne bi trebalo da deli svoj kristal za meditaciju ni sa kime, budući da se kristal programira specifičnim energetskim frekvencijama svog vlasnika. Ako dozvoljavamo drugome da koristi naš kristal za meditaciju to može imati kao posledicu da kristal upije tuđe tragove ili bude kontaminiran nepoželjnim suprotnim mislima i energijama.

Prilikom meditacije kristal kvarca treba držati u levoj ruci. Razlog ove prakse je u tome što je leva ruka neurološki povezana sa desnom cerebralnom hemisferom. Desna hemisfera, zauzvrat, čini se da je usklađena sa poljima svesti viših dimenzija Višeg Ličnosti zato što desni mozak ima jedinstvene kristalne veze sa epifizom (videti VII poglavlje). Kada se kristal drži u levoj ruci, dolazeće kristalne energije ostvaruju direktan unos u tok finotvarne energije povezan sa desnim mozgom, koji je u većoj meri usklađen sa Višom Ličnošću. Meditativne tehnike u kojima se pristupa vizuelizovanju omogućavaju korišćenje sposobnosti desne hemisfere za direktnije povezivanje sa kristalom kvarca.

Umesto držanja samo jednog kristala u levoj ruci, tokom procesa meditacije takođe se mogu koristiti dva kristala kvarca, po jedan u svakoj od ruku. Koriste se dva kamena, sa po jednim zašiljenim vrhom. Kamen u desnoj ruci treba da svojim vrhom bude okrenut od tela ka spolja, dok kristal u levoj ruci treba da bude okrenut od spolja ka telu. Postoje prirodni tokovi energije koji obuhvataju ruke koje upijaju energiju kroz čakru levog dlana i šalju je napolje kroz čakru desnog.

Kristali sa dva vrha – koji imaju dva zašiljena kraja – posebno su korisni u meditaciji. Kamenje sa dva vrha nije samo snažnije, već se i pokazuje kao bolje u povezivanju kristala u kola finotvarne energije. Moguće je eksperimentisati sa raznim geometrijskim rasporedima u kojima se koristi više kristala. Svaki raspored može imati posebnu vrednost i primenu. Na primer, treći, manji kristal, može se priljubiti uz područje čeone čakre radi upotpunjavanja trougaonog kola sa dva kamena koji se drže u rukama. Još jedan posebno jak efekat pojačavanja može se proizvesti tako što se sedi u specijalnom geometrijskom prostoru za meditaciju. Raspoređivanjem šest kristala u šestokraku Davidovu zvezdu, koju čine dva preklopljena trougla, meditator koji sedi u njenom središtu u stanju je da se napaja iz obrazaca nevidljive energetske rešetke iz planetarnog okruženja kao i iz specijalnih finotvarnih polja generisanih takvim kristalnim rasporedima. Ovi nevidljivi rešetkasti obrasci predstavljaju linije energije potencijalno blagotvorne za svest, koje se mogu primeniti u isceljivanju, čak i u industriji. Rešetkasti obrazac može se aktivirati uzimanjem jednog kristala u desnu ruku, sa vrhom okrenutim od tela ka spolja, i njegovim usmeravanjem ka drugim kristalima. Ovaj proces može se pospešiti vizuelizovanjem unošenja energije (kao što je belo svetlo) kroz krunsku čakru dok se udiše. Energija se zatim usmerava nadole ka centru srca, i napolje kroz kristal u desnoj ruci tokom izdisaja. Tokom ovog procesa, kristali rešetke su spojeni energijom htenja i misli pojedinca. Pojedinac vizuelizuje stvaranje linija energije ili svetla koje spajaju kristale sve dok ne obrazuju željenu geometrijsku figuru. Ovaj proces se posebno pojačava ako geometrijska figura ima centralni kristal na kojem bi se učvrstila, i koji bi amplifikovao energetski obrazac.

Više kristala postavljenih u specifične geometrijske figure proizvode jedinstvena energetska polja poznata kao «sistemi rešetki».14 Ovi sistemi mešaju energije više kristala radi postizanja jačeg

sinergijskog efekta. Upotreba takvih rasporeda kristala zasniva se na principima sakralne geometrije kombinovanih sa principima dinamike ljudske i kristalne energije. Osnovni princip pri stvaranju sistema rešetki jeste da se programirani kristali postave u harmonični raspored, u kojem svaki kristal intenzivno rezonira sa svim ostalim. Frekvencije interaguju jedna sa drugom kao više kružnih talasa koji se rasprostiru istovremeno iz više tačaka gde su bačeni kamenčići pali u bazen. Tačke preseka ovih talasa obrazuju dinamičnu energetsku mandalu. Pri korišćenju takvih rasporeda kristala, najbolje je da pojedinac u centru drži «žižni kristal» koji pomaže u sjedinjavanju, fokusiranju, i pravilnom navođenju finotvarnih energija.

Brojne su varijacije upotrebe ovih kristalnih geometrijskih koordinacijskih kompleksa, koji takođe imaju svoju primenu u isceljivanju specifičnih bolesti. Pri pokušaju da se isceljivanje obavi pomoću kristala u određenom geometrijskom rasporedu, najveće dejstvo se možda postiže ako se za stvaranje tački na ivicama geometrijske forme koriste grupe, a ne pojedinačni kristali kvarca. Zavisno od vrste i težine bolesti na čijem se isceljivanju radi, grupe kristala kvarca mogu da stvore energetsku rešetku sa znatno većom snagom polja kako bi se proizvela primetna terapeutska dejstva.15

Moguće je obrazovati energetske rešetke različitih oblika koje bi imale promenljive efekte na svest pojedinca. Rešetke mogu da budu kružne mandale ili čak pravougaoni oblici. Jednostavna figura u vidu rešetke može se postići postavljanjem kristala u svaki od četiri ćoška sobe za meditaciju, postavljanjem petog kristala u centar sobe, ili kačenjem o plafon. Još jednom, rešetke su aktivirane od strane pojedinca posredstvom aktivne vizuelizacije i htenja, korišćenjem dodatnog kristala. Pojačavanje delotvornosti meditacije moguće je postići stvaranjem jedinstvenih kristalnih rešetkastih formi koje imaju specifične efekte na svest osobe koja meditira. Sedeći u centru rešetke, sa žižnim kristalom u ruci, pojedinac zapravo postaje deo mreže energije rešetke. Pored sedenja unutar kristala raspoređenih u rešetku, postoje i dodatni metodi, uključujući vizuelizaciju, koja može da pojača dejstvo kristala na meditativno iskustvo.

Kao što je ranije pomenuto, tehnike vizuelizacije koje su korišćene pri meditiranju sa kristalima čini se da daju pozitivne rezultate zbog povezanosti desne hemisfere sa Višom Ličnošću. Postoji određen broj tehnika meditativnog zamišljanja slika koje se baziraju na upotrebi snažnih ezoterijskih i arhetipskih simbola. Unutrašnja duhovna upotreba ovih simbola i slika omogućava meditatoru da kreativno istraži energije meditativnog kristala. Pre nego što se isproba neka od tehnika meditacije s kristalom ili neki drugi proces usklađivanja, neophodno je vizuelizovati okružujući se sferom zaštitnog belog svetla. Ovo pomaže da se energetsko polje obezbedi od smetajućih spoljašnjih uticaja.

Tehnika koja bi mogla biti delotvorna u istraživanju energija kristala sastoji se u tome što vizuelizujemo sebe kako se smanjujemo i ulazimo u kristal kroz vrata na jednoj od njegovih faceta. Kada se mentalno nađemo unutar kristala, tada se mogu upotrebiti razne vežbe zamišljanja. Može se istraživati prirodni krajolik unutrašnjosti kristala, pokušavajući pri tom da se osete energije koje protiču kroz kristal. Još jedna interesantna varijacija jeste da se zamisli određen broj vrata sa natpisima unutar kristalnog hodnika u unutrašnjosti kristala. Na primer, dok se nalazite u hodniku zamislite da stojite ispred vrata na kojima piše «Čitaonica». Zamislite kako ulazite kroz ta vrata. Kada se nađete unutra, vidite mnoštvo polica po zidovima, i na svakoj polici redove kristala umesto redova knjiga. Zamislite da razmišljate o nekoj posebnoj stvari o kojoj želite da nešto saznate. Dok razmišljete o predmetu svog istraživanja, mislite takođe o tome koji

vam kristal iz čitaonice može dati dalja obaveštenja o tom pitanju. Dok vam pogled prelazi preko zidova, neki poseban kristal će, recimo, da zasija. Zamislite kako koračate ka tom kristalu, podižete ga sa police, mentalno postavljate pitanje i tražite još obaveštenja o tom predmetu. Bibliotečki kristal može da vam pruži informaciju koju tražite kroz osećanja, slike, čak i izgovorene poruke mentalnim putem prenete umu koji se raspituje.

Iako ova tehnika prvenstveno podrazumeva unutrašnje manipulisanje simbolima, dosta korisnih informacija može da se dobije o aspektima ličnosti i višim dimenzijama našeg Ja. Simbolizam vizuelnih slika, poput onih koje se koriste u meditativnim vežbama sa kristalom, oslobađa skriveni potencijal desne hemisfere, koja obrađuje informaciju simboličke/metaforičke prirode nasuprot linearnom/verbalnom načinu funkcionisanja leve hemisfere. Činjenica da simboli imaju veliko skriveno značenje i snagu objašnjava zašto u tumačenju snova leže neki od ključeva koji otvaraju pristup našem unutrašnjem vidovnjačkom potencijalu. Zato što aktivira vezu desne hemisfere sa Višom Ličnošću, simboličko zamišljanje tokom vežbi meditacije sa kristalom može da otvori pojedincu širi pristup banci podataka duše.

Novi pogledi na mineralno carstvo: energije prirode i sedam kristalnih sistema

Kristal kvarca je samo jedan od mnogih dragih i poludragih kamenova koji se mogu koristiti u svrhu isceljivanja, energetskog pobuđivanja, i otvaranja pristupa višim dimenzijama svesti. Kvarc o kojem smo do sada diskutovali je kameni kristal iz porodice kvarca. Svi kristali iz porodice kvarca sastoje se od silikon-dioksida. Kvarc ima mnogo različitih boja i varijeteta, zato što mešavina silikon-dioksida sadrži i tragove drugih elemenata. Na primer, ametist, koji je ljubičasti kvarc, obojen je tako zato što u svojoj kristalnoj strukturi sadrži tragove mangana. Pored kvarca ametista, postoje i mutni kvarc, citrin ili zlatni kvarc, te ružičasti kvarc, zeleni kvarc, plavi kvarc i kvarc sa primesama, kao što su rutilni kvarc i turmalinski kvarc. Svaki varijetet kvarca ima posebnu finotvarnu energiju i isceljujuće osobine. Kvarc je samo jedna vrsta kristalne forme koja ima svoje mesto u mineralnom carstvu zemlje.

Mineralno carstvo je jedan od mnogih domena prirode koji imaju i egzoteričnu ili fizičku stranu i ezoterički ili spiritualni aspekt. Sva carstva u prirodi imaju svoje naročite izraze božanskih energija svesti Stvoritelja. U biljnom carstvu, egzoterična strana može se videti u brojnim raznobojnim i vizuelno jedinstvenim cvetovima koji nastanjuju zemlju. Obrnuto, kroz finotvarne energije cveća i moći njihovih ekstrakata da transmutiraju i transformišu ljudsku svest, mi vidimo više od ezoteričke ili spiritualne strane biljnog carstva. U mineralnom carstvu, ovaj egzoterički aspekt može se sagledavati kao bezbroj varijeteta i boja kristala i dragog kamenja koji se mogu pronaći širom planete. Fizički ili materijalni aspekt mineralnog carstva izražen je kroz mnoge varijetete, veličine i oblike u kojima kristalni rast može da se pojavi u prirodi. Spiritualni aspekt je izražen kroz unutrašnju geometrijsku konstrukciju koja čini kristalne forme. Proučavanje ovih unutrašnjih formi – božanska simetrija atomske strukture unutar kristala – poznato je kao nauka kristalografije.

Kristali, poludrago i drago kamenje, klasifikovani su od strane onih koji se bave kristalografijom u posebne redove izvedene iz jedinstvenih simetrija njihovih molekularnih rasporeda. Postoji sedam redova koji sačinjavaju klasifikaciju kristalnih sistema. Tih sedam redova zasnivaju se na ključnim razlikama u geometriji strukture kristalne rešetke. Ti redovi su triklinički, monoklinički,

ortorombički, tetragonalni, heksagonalni, kubički i trigonalni sistemi kristalne strukure. Mineralozi trigonalnu klasifikaciju često smatraju delom heksagonalnog sistema. On se ovde navodi kao zaseban sistem zato što heksagonalni i trigonalni sistemi poseduju nesvodljivo različite afinitete sa nivoima energija i materije viših dimenzija, veoma nalik onima koje demonstriraju sedam glavnih čakri eterskog tela.

Svaki od kristalnih sistema ima neki afinitet, odnosno rezonira sa finotvarnom energijom određene podravni energije u mineralnom carstvu. Moglo bi se reći da svaka mineralna podravan predstavlja jednu vrstu božanske misaone forme ili energetskog obrasca unutar prirode koja pripomaže u organizaciji kristalne forme. Fizička atomska struktura kristala je prethodno organizovana na finotvarnom nivou energijama koje nastaju na eterskim (i višim) ravnima. Ovaj proces koordiniranja u kristalima sličan je modelovanju unutar čovekovog eterskog tela koje prethodi manifestovanju ćelijske aktivnosti i organizaciji u fizičkom telu. Kristali zaista pokazuju svojstva rasta i širenja u velikoj meri nalik onima živih organizama. Dok kristali rastu, njihovi atomi zauzimaju odgovarajuće molekularne položaje vođeni eterskim energijama povezanim sa kristalnim carstvom. Koncept eterskog tela koje okružuje i prožima fizičko važi koliko za mineralno toliko i za ljudsko carstvo. Stoga, u potencijalnoj rezonanciji kristalnih i ćelijskih eterskih tela leži velika energija. Energija zrači iz kamena ili se apsorbuje u njega kroz etersku strukturu kristala. Na primer, uranijumska ruda može da posluži za demonstraciju prirodnog izraza principa zračenja, dok kod olova možemo videti moć apsorbovanja.

Kao što se ukratko diskutuje pri kraju poglavlja 4, svest postoji u svim aspektima materije, od ljudskog nivoa pa naniže sve do atomskog. Kvalitet i kvantitet svesti razlikuje se na svakom nivou egzistencije i ispoljavanja. Sva materija izraz je kristalizovanog svetla i energije Stvoritelja, koji je sam čista svest. Da li se prihvata kreacionistički ili evolucionistički koncept nema nikakvog značaja za to pitanje. Ovime se samo želi reći da je kosmička energija iz koje je sva materija obrazovana, bilo da je potekla iz Velikog praska ili iz jedne velike božanske misli, energija čiste svesti, koja je Bog.

Izvesni ezoterijski tekstovi govore o energiji Boga koristeći izraz sve što jeste, jer božansko telo jeste upravo pređa i tkanje velike slike univerzuma. Sva materija, čak i na subatomskom nivou, obrazovana je od sićušnih čestica zamrznute svetlosti – svojevrsnog fokusiranog energetskog mini-polja. U ovoj osnovnoj energetskoj jedinici postoji svest. Ona je prvenstveni sastojak koji formira osnovne gradivne elemente univerzuma. Sve čestice ove energije, kao što su atomi ili čak elektroni, poseduju neku rudimentarnu formu svesti, iako krajnje različitu od onoga što se smatra ljudskom svešću.

Ukoliko se prihvati premisa da svaki atom poseduje neku vrstu svesti, lakše je priznati da kada se atomi slične svesti susretnu i sjedine, kao u formi kristala, nastaje energetsko telo koje predstavlja određenu vibracijsku figuru. Ova pojava u prirodi poznata je kao Zakon Privlačenja, gde se atomi slične strukture ili vibracije skupljaju kako bi vibrirali usklađeno, proizvodeći fizičku formu, ili agregaciju atoma. Svaki kristalni vibracijski obrazac u energetskom je odnosu ili korespondenciji sa naročitim podravnima u drugim carstvima prirode. Kao što ćemo ubrzo pokazati, svaka od sedam podravni mineralnog carstva energetski korespondira sa sedam glavnih čakri ljudske finotvarne anatomije.

Da li ste se ikada zapitali otkuda tolika raznovrsnost dragog kamenja i minerala na ovoj planeti? Da li je to zbog beskonačnog procesa izgradnje oblika (kao u svim carstvima prirode), čija osnovna svrha je razvoj kvaliteta i širenje svesti? Posmatrajući ove atome mineralne supstance, da li se može govoriti o «svesti» unutar njihovih odgovarajućih carstava u prirodi? I ako je tako, možemo li makar ovlaš početi da razaznajemo koncept po kojem je naš sunčani sistem samo agregat SVIH formi, i telo Bića koje izražava Sebe kroz njega, koristeći ga kako bi delovalo u službi određene svrhe i centralne ideje?

Ako se prisetimo ezoterijske očiglednosti koja kaže da smo mi «samo mikrokosmos većeg makrokosmosa» (kako je gore, tako je i dole), i priznamo da je sićušni atom sam za sebe sunčani sistem izraza, koji se od drugih atoma razlikuje prema broju i rasporedu elektrona oko jezgra, onda je moguće primetiti da se ova tema ponavlja u bezbroj oblika i izraza, i priznati da smo SVI mi deo JEDNOG CELOG.16

Na neki način ovo nije samo opis osnovne premise da svest evoluira kroz razne oblike fizičke materije i izraza, već je i ponavljanje onoga o čemu su Atlantiđani govorili kao o Zakonu Jednog. Zato što smo svi sazdani od iste svesne energije kao i sve drugo stvoreno, svi smo mi izraz nevidljivog objedinjujućeg principa. Ovaj koncept nas uči da smo svi različite manifestacije jedinstvene, osnovne, božanske svesti, te da se svest izražava kroz specijalne geometrijske forme i rasporede koji se ponavljaju i na mikrokosmičkom i na makrokosmičkom nivou. Nivoima poretka u arhitekturi sveukupnog života i materije upravljaju nedokučeni zakoni forme. Finotvarne energije koje determinišu formu postoje kao geometrijske figure i oblici koji se ponavljaju i utiču na izraz sistema od najminijaturnijih atoma do najkolosalnijih galaksija.

Atomi mineralnog carstva su usmeravani specijalizovanim oblicima misli ili finotvarno-energetskim strukturama u prirodi koje postoje na posebnim podravnima materije. Te podravni paralelne su sa energetskim nivoima sedam glavnih čakri u ljudskom biću. Svaka čakra takođe raspolaže različitim frekvencijama i kvalitetima energije. Svaka čakra takođe raspolaže drugačijim finotvarnim odlikama i svojstvima oblikotvorbe koji se odnose na izraz ljudskog medijuma na fizičkom nivou. Svaka od sedam podravni mineralnog kraljevstva korespondira sa energijama sedam čakri.

Misaona forma svake mineralne podravni usmerava i obrazuje uravnotežene organizacije atoma slične vibracijske prirode. Kao takvi, svi kristali formirani strukturama postojećim na bilo kojoj podravni pokazaće izvesna opšta vibracijska i finotvarno-energetska svojstva. Postoje, međutim, neznatne geometrijske varijacije koje stvaraju blage razlike u energetskim kvalitetima dragog kamenja istog kristalnog podsistema.

Na jedan krajnje uopšten način, minerali koji pripadaju svakom od sedam kristalnih sistema imaju specijalna finotvarno-energetska svojstva povezana sa posebnim energijama viših dimenzija (ili zracima) i sa specifičnim čakrama finotvarnih tela. Obojeni zraci koji su povezani sa svakim kristalnim sistemom su više oktave boja koje postoje u vidljivom spektru, i mogu biti viđene samo od strane vidovnjaka.

U celini gledano, kamenje koje pripada naročitom sistemu ima zajedničke kvalitete navedene u dijagramu 28. Iako različiti kristali mogu da pripadaju istoj klasifikaciji, svaki kristal će biti neznatno drugačiji od ostalih članova iste porodice. Pored svojstava koja su mu zajednička sa

kamenjem iste klase (tj. tetragonalni vs. heksagonalnih), svaki dragi kamen poseduje jedinstvene energetske karakteristike. Kristalni sistemi u dijagramu 28 popisani su prema njihovom odnosu sa sedam glavnih čakri tela.17 Pored toga što drago kamenje rezonira sa posebnim čakrama, kristali koji pripadaju svakom sistemu obično će težiti tome da imaju energetske efekte i na druge čakre.

Dijagram 28 Finotvarne energije sedam kristalnih sistema(str. 353 originalnog teksta)

KRISTALNI SISTEM

ZRAK ENERGETSKA PRIRODA

ČAKRA KOJA TRPI UTICAJ

Triklinički Žuti Upotpunjenje Krunska

Monoklinički Plavo-ljubičasti Pulsiranje Kretanje

Treće oko

Ortorombički Narandžasti Zaštita Obuhvatanje

Grlo

Tetragonalni Ružičasti Uravnotežavanje Srce

Heksagonalni Zeleni Rast Vitalnost

Solarni pleksus

Kubički Kobaltno plavi Fundamentalna Zemaljska priroda

Sakralna

Trigonalni Crveni Energetski podsticaj

Trtična

Energetski kvaliteti svakog kristalnog sistema su sasvim zanimljivi. Na primer, kristali kubičkog sistema (dijamanti, granati, fluoriti) imaju kvalitete veoma fundamentalne ili osnovne prirode. Ovi kristali mogu da se koriste u meditaciji ili drugim stanjima svesti u borbi sa krupnijim problemima i stvarima koje mogu da budu u velikoj meri profane ili zemaljske prirode. Ovi kristali imaju izvesno svojstvo usled kojeg zrače osnovnu gradivnu vrstu energetskog modelovanja. Kristali kubičkog sistema imaju energetsku strukturu koja može da pomogne u popravljanju oštećenih ćelijskih struktura, od molekularnog nivoa DNK-a pa naviše do kostiju sistema skeleta. Kubički sistem može da rezonira sa sakralnom čakrom u ljudskoj finotvarno-energetskoj anatomiji. Mada dijamant, granat i fluorit mogu da ispoljavaju svojstva kubičkog sistema kristala, svaki od njih takođe poseduje specifične finotvarno-energetske kvalitete koji su van okvira ove veoma pojednostavljene klasifikacije. Kristali heksagonalne klasifikacije (smaragdi i drugo drago kamenje koje spada u porodicu berila, akvamarini i apatiti) složenije su prirode od onih sa kubičkim ustrojstvom kristalne rešetke. Oni teže tome da odaju energije, i potpomažu procese rasta i vitalnosti. Zapravo, kvarc se smatra heksagonalnim kao i trigonalnim, i ispoljava osobine koje ima ova klasa kristala. Kristali heksagonalne klasifikacije takođe se mogu koristiti za isceljivanje, balansiranje energije,

prenošenje i skladištenje podataka. Ovi kristali imaju energiju koja teži tome da bude povezana sa specifičnom namenom. Primene kristala na ovom području su znatne. Oni mogu biti korisni u fokusiranju isceljujuće energije u organe i endokrine žlezde, kao i u akupunkturne tačke i meridijane. Oni mogu da pomognu u rebalansiranju energija svih čakri i finotvarnih tela. Pored toga, kristali ove klase mogu da imaju blagotvorna dejstva na svest tako što pomažu razvoj kreativnosti i intuicije, uvećavajući vidovnjačke sposobnosti, produbljujući meditaciju, i uvećavajući usklađenost sa Višom Ličnošću. Iako kristali heksagonalnog sistema mogu da utiču na sve čakre, oni pokazuju tendenciju da najjače rezoniraju sa čakrom solarnog pleksusa.

Kamenje kao što su cirkon, vulfenit i haloprit, pripada tetragonalnom sistemu, i kristalima «polu-donorima» i «polu-receptorima» koji su uravnotežavajuće prirode. Kristali ove klase imaju osobine koje omogućavaju apsorbovanje mnogih od zemaljskih kvaliteta, ipak oni takođe mogu da proizvedu pozitivne vibracije. Nakon apsorbovanja negativnih energija, ovo kamenje deluje tako što transmutira negativnost. S obzirom na to, o njima se može govoriti kao o transmutirajućem kamenju. Tetragonalni sistem takođe korespondira sa čakrom srca kod čoveka. Kroz lekcije srca – kako pozitivnog hranljivog aspekta, tako i grubog, negativnog karaktera – dolazi do balansiranja prirode duše. Kristali tetragonalnog sistema sprovode vibracije u Zemlju i stvaraju veze između osnovnih struktura i viših dimenzija. Tetragonalni oblik obrazuje piramidu trostrane osnove. Ova trostrana piramidalna struktura i njena usklađenost sa sakralnim geometrijskim formama jedan je od razloga zbog kojeg kristali tetragonalne klase mogu da se koriste za usklađivanje sa višim dimenzijama.

Kamenje koje pripada ortorombičkom sistemu, uključujući peridot, topaz i aleksandrit, ima jedinstven aspekt okruživanja i obuhvatanja energetskih figura, problema i misaonih formi. Ono može da približi stvari koje su udaljene, ili da projektuje stvari koje su blizu na znatne udaljenosti. Drugim rečima, ono može da pomogne u unošenju šire perspektive u pitanja koja su van fokusa. Takvi kristali pomažu pri uveličavanju i raščišćavanju onoga što je irelevantno. Oni uvećavaju svest na taj način što omogućavaju prebacivanje iz perspektive mikrokosmosa u makrokosmos i obrnuto. Kristali ortorombičke klase pomažu u izolovanju problema i njihovom čuvanju do trenutka kada mogu biti rešeni na raznim nivoima iskustva. Iako nedovoljno shvaćen, ovo je nezaobilazan aspekt rešavanja problema. Zaobilaženje prepreka ne pomaže studentu da postane jači na polju rešavanja problema. Naši problemi se ne mogu ukloniti, nestati ili biti preobraženi sve dok njihovo unutrašnje značenje nije temeljno proučeno. Svi problemi sadrže potencijalnu pouku za razvoj duše, i često su spoljašnji odblesci naših unutrašnjih preživljavanja. Pored kvaliteta zaokruživanja i obuhvatanja, kamenje ortorombičke klase takođe može da posluži kao element zaštite. Ovaj kristalni sistem u najtešnjem je odnosu sa čakrom grla ili centrom volje u čoveku, koji prenosi moć da se problem prihvati ili odbaci.

Azurit, žad, malahit i «mesečev kamen» su kristali monokliničkog sistema i imaju jedinstveno, konstantno pulsirajuće delovanje. Po svojoj prirodi oni su u stalnoj ekspanziji i kontrakciji. Oni poseduju sistem kristalnog rasta kojim se kristal širi, potom dostiže tačku u kojoj se širenje prekida, da bi se posle tog prekida nastavilo. Ovaj aspekt pulsiranja važan je za sav život. On služi kao podstrek na delovanje i rast kao i na ekspanziju i kontrakciju svesti. Usled svog stalnog rasta i postepene ekspanzije, kristali monokliničke klase takođe imaju usmeravajući aspekt. Oni mogu da pokažu put kojim se treba kretati tako što doprinose uklanjanju prepreka za naš unutrašnji pogled. Ovo kamenje može da nam pomogne da raščistimo put rešavajući trivijalne probleme preko svog uticaja na višim energetskim nivoima. Monoklinički sistem korespondira sa

centrom trećeg oka u mreži ljudskih čakri. Ako držimo takve kristale uz čakru trećeg oka, to može da pomogne u opažanju sebe i drugih na višedimenzionalnom nivou duha.

Kristali trikliničkog sistema, kao što su tirkiz i rodonit, imaju strukturu koja im daje aspekte upotpunjavajuće prirode, utoliko što formiraju trijadu. Trijada je forma koja se ponavlja u prirodi i hijerarhijskoj strukturi univerzuma. Triklinički kristali imaju aspekt celokupnosti ili zaokruženosti. Oni takođe pomažu da se uspostavi ravnoteža jin i jang energije kod pojedinca. Oni pridonose stapanju i harmonizovanju polarnosti bilo koje vrste energije koja je van ravnoteže. Zbog ovog kvaliteta, drago kamenje trikliničke klase može da doprinese u balansiranju ličnosti i stavova koji su suviše polarizovani ili neuravnoteženi. Oni omogućavaju pojedincu da se uskladi sa višim spiritualnim dimenzijama poretka. Triklinički sistem kristala korespondira sa krunskom čakrom – najvišim energetskim nivoom kod ljudskih bića. Kroz energije ovog sistema i krunsku čakru, dospeva se do najvišeg oblika razumevanja, davanja i primanja, i svega što se može ostvariti.

Na kraju, postoji i trigonalni sistem čiji predstavnici su hematit, karneol, ahat i ametist. Trigonalni sistem čine kristali koji neprekidno odaju energiju. Oni su uvek (na nivou finotvarne energije) u kružnom kretanju koje nije ni pozitivne ni negativne prirode. Oni odaju energiju uravnotežene prirode. Kao takvi, kristali koji pripadaju trigonalnoj klasi mogu se upotrebiti za balansiranje finotvarnih energija ljudskog tela, posebno kada postoji neki naročit nedostatak energije u jednom od podsistema kao što su meridijani. Oni takođe mogu da budu od pomoći u balansiranju energija mozga kao i finotvarnih tela. Iako su slični kristalima heksagonalnog sistema i poseduju izvesne zajedničke energetske kvalitete, trigonalni kristali pokazuju veću raznolikost u svojoj upotrebi. Oni su korisniji po svojoj energetskoj prirodi, i pomažu u ostvarivanju veće jasnoće nego što je to slučaj sa kamenjem heksagonalne klase, koje je takvih kvaliteta da daje i prima energiju. Oni doprinose pripremi višespratnih telesnih energetskih sistema za spiritualni rad. Trigonalni sistem korespondira sa bazičnom ili trtičnom čakrom, koja je povezana sa kundalini energijama. Kao što ćemo uskoro videti, ovi kvaliteti koji pripadaju trigonalnom sistemu čine hematit važnim kristalom u radu sa čakrama i kundalini energijama.

Sedam klasa kristala čine okvir za razumevanje nekih od opštih energetskih svojstava dragog i poludragog kamenja. Međutim, svaki dragi kamen istog sistema ima jedinstvene i neznatne varijacije u pogledu matematičke simetrije svoje klase, koje se prevode u suptilne razlike u energetskim svojstvima i kvalitetima. Važno je razumeti sedam kristalnih klasa stoga što one predstavljaju figuru simetrije i organizacije koja se ponavlja, a može se pronaći u mnogim carstvima prirode, uključujući ljudsko carstvo. Važno je shvatiti da ova struktura i organizacija, kao i finotvarno-energetska svojstva kristala, nastaju na eterskom nivou svojih kristalnih formi.

Između nivoa energije u čakrama i nivoa supstance postoji korespondencija koja pomaže da se obrazuje eterska struktura mineralnog carstva. U narednom poglavlju više će biti reči o specifičnim energijama sistema čakri. Svaka klasa kristalnih struktura pomaže u transformisanju energija ljudske svesti na veoma specifičan i jedinstven način. Međutim, svaki posebni kristal ili dragi kamen važniji je od same klase. Svaki dragi kamen poseduje jedinstvena spiritualna, energetska i isceljujuća svojstva koja mogu da doprinesu u našoj potrazi za ravnotežom i celovitošću.

Skriveni darovi iz nedara Zemlje: spiritualni i isceljujući kvaliteti dragog i poludragog kamenja

Da bi se razumelo kako razno drago i poludrago kamenje može da bude od koristi u isceljivanju finotvarnom energijom, bilo bi najbolje da ispitamo svojstva pojedinačnog kamenja. Iako svaki dragi kamen ima posebne energetske kvalitete, ispitaćemo one koji imaju najveći značaj za kontekst ove knjige, tj. one koji će pomoći u razvijanju više svesti i balansiranju fizičkog tela kroz manipulisanje ljudskom finotvarno-energetskom anatomijom.

Kamen koji je od jedinstvenog značaja, i koji se dobro nadovezuje na prethodnu diskusiju o svojstvima kristala kvarca, jeste ametist. Ametist je forma kvarca sa širokim rasponom ljubičastih preliva usled prisustva tragova mangana i drugih elemenata u njegovoj strukturi. To je kamen koji je tokom vekova bio cenjen od strane kraljeva, i mnogi ga smatraju kraljevskim kamenom. U ezoterijskim izvorima smatra se da ametist pripada božanskom Ljubičastom Plamenu transmutacije, zato što je dragi kamen koji predstavlja proces alhemije fizičke, emocionalne ili spiritualne prirode.

Alhemija je kroz istoriju posmatrana kao potraga čovečanstva za procesom u kojem bi niski metali bili pretvoreni u metale dragocenije prirode. Na fizičkom nivou, simbol toga je bila transformacija gvožđa u zlato. Na spiritualnom nivou, proces predstavlja transformisanje fizičke ličnosti u izraz Više Ličnosti. Ametist je jak u svojim moćima energetskog pobuđivanja i transmutacije zato što deluje na trojnim nivoima fizičkih, emocionalnih i spiritualnih ravni. On može da pomogne u transformisanju navika, govora, procesa mišljenja i emocionalnih stanja, iz izraza nižih slojeva ličnosti u manifestovanje naše unutrašnje božanske prirode.

Kao isceljujuć kamen, ametist je veoma delotvoran, ali, poput drugih kvarcnih kristala, potrebno je da kroz njega budu usmerene energije iscelitelja. Nošenjem ametista na svom telu, mogu se apsorbovati sile koje su fizičke prirode, kao i one više energetske ili mentalne prirode. Ametist može da transmutuje i pročisti energiju od nižeg ka višem spiritualnom nivou. On ne propušta one energije koje bi mogle biti negativne prirode. Kvalitet ametista jeste da pročisti i pojača sve isceljujuće zrake finotvarne energije. Ako ga nosi osoba koja je receptor isceljujuće energije, on može biti žižna tačka za recepciju energije. Ako ga nosi iscelitelj, mentalne energije iscelitelja mogu se kroz dragi kamen usmeriti i fokusirati na osobu kojoj je potrebno isceljivanje. I receptoru i donoru korisno bi bilo da nose ametist pri isceljivanju sa velike udaljenosti.

Ametist je zbog svoje visoke brzine vibriranja direktnije povezan sa životnom silom svih stvari. Zbog svojih ljubičastih preliva, on je takođe povezan sa energijama ultraljubičastog spektra. Istraživači su tek nedavno otkrili da je ultraljubičasto zračenje tesno povezano sa procesom ćelijske replikacije. Spektar UV-zraka koji se koriste u životnim procesima na ćelijskom nivou ponekad se naziva mitogenetska radijacija. Sama ljubičasta boja je boja pročišćenja, kojom se mnoge nečistoće mogu odstraniti.

Zato što je ametist povezan sa protokom životne sile, on je u stanju da utiče na krvne sudove koji prenose tu energiju kroz krvotok. On može da deluje kao filter finotvarne energije za sile krvotoka, pogotovo kada je postavljen na krvni sud kao što je arterija. Delujući na krv, ametist širi svoj uticaj kroz etersko telo a ne kroz pojedinačnu čakru. Često je najbolje da se kamen postavi na određeno područje, pogotovo blizu srcu gde se krv uliva da bi bila ponovo energetski pobuđena. Ametist može da pomogne u tretiranju slučajeva venske tromboze ili tromboflebitisa

gde je neophodno da se krvni ugrušak rastvori. Ukoliko se drži prislonjen uz krvni ugrušak, on može da pomogne u procesu rastvaranja i raspršivanja a da pri tom ne dođe do dalje komplikacije, kao u slučaju plućne embolije gde ugrušak dospeva u pluća. Pri takvoj upotrebi, ametist treba da se prinosi pogođenim krvnim sudovima i da se drži na odgovarajućem mestu u periodu od deset minuta, a zatim da se polagano pomera ka srcu.

Ametist je takođe koristan u obnavljanju energija eterskog tela. Ovo svojstvo je od naročite važnosti za iscelitelje, posebno one koji mogu da rade sa pacijentima sa velike razdaljine kroz upotrebu svog uma. Kada se koristi za obnavljanje energija eterskog tela, kamen traba da se drži nad temenom na suncu, što omogućava energijama sunčevog zračenja da se fokusiraju kroz ametist u krunsku čakru. Posle energetskog punjenja, iselitelj može da izoštri energiju kroz ametist postavljen nad čakru trećeg oka dok pokušava da pošalje isceljujuću energiju ka udaljenom pacijentu. Ova naročita tehnika može da bude od koristi jedino isceliteljima, zbog toga što je kamen u stanju da dopusti isceljujućim energijama da prodru i kruže po telu pacijenta na kojem se radi. Ova tehnika može biti od izuzetne koristi isceliteljima koji rade na pacijentima sa frakturama i prelomima kostiju.

Zdravlje, ozdravljenje i dobrobit čitave planete u delokrugu su mogućnosti ovog kamena velike plemenitosti. U srži amtesta sadržana je vibracija ljubavi; to je ono što spaja sve delove tela i bića. Ona ima moć da transmutira bol u zadovoljstvo, prekid u sklad. Ona ima moć da menja molekularnu strukturu stvari. Sunčeva svetlost fokusirana kroz ametist takođe je veoma blagotvorna utoliko što pojačava zrake energija koji na Zemlju dolaze iz kosmosa. Takođe, može se usmeriti ka Mesecu i koristiti na sličan način, međutim treba istaći da zraci svetlosti odbijeni od Meseca utiču na emocionalno i spiritualno telo, dok zraci Sunca utiču na fizičko telo.

Iako ametist može da bude veoma blagotvoran za telo, i u fizičkom i u spiritualnom smislu, takođe je važno da se kamen upotrebljava iz najčistijih pobuda, te da onaj ko radi sa ovim naročitim kamenom bude besprekorna ličnost, jer kamenje samo po sebi, iako nije mrtvo, jeste samo primalac i davalac, i neophodno je da energija dolazi iz vitalnog izvora.18

Još jedan dragi kamen kojim se može uticati na krvne sudove i protok životne sile kroz krvotok jeste rubin. Rubin je koristan u pospešivanju kruženja krvi, ne zato što pročišćava, već zato što pojačava cirkulaciju krvi u različitim delovima tela. Rubin, takođe, može da bude koristan u radu sa krvnim ugrušcima, kao i ametist, samo na drugačiji način. Dok bi iscelitelj projektovao svoju energiju kroz ametist kako bi se postiglo da ugrušak bude razbijen, rubin je u tom cilju nabolje koristiti zajedno sa prizmom.

Prizma se postavlja na neko mesto nedaleko od pacijenta tako da jarko veštačko svetlo ili prirodna sunčeva svetlost mogu da se prelamaju kroz nju. Iz prizme izlazi spektar prirodnih duginih boja kojima se može dozvoliti da se igraju na zidovima sobe; boje ne treba da padaju na telo pacijenta. Rubin je u stanju da sakupi alikvotne tonove, odnosno više harmonike boja, koje se pojačavaju radi razbijanja ugrušaka ili holesterolskih pločica koje su se uhvatile za zidove krvnog suda. Rubin koji je najpodesniji za ovu vrstu rada jeste onaj koji je izbrušen na sličan način kao brilijant. Vrh kamena iscelitelj koristi tako što njime prelazi preko različitih glavnih arterija ili krvnih sudova koju su zakrečeni. Kada se tretiraju krvni ugrušci, rubin treba lako ali

svrsishodno pritisnutog pomerati duž vene u kojoj se nalazi ugrušak u pravcu srca (slično načinu na koji se upotrebljava ametist).

Još jedna interesantna upotreba rubina sastoji se u zaustavljanju pocesa slabljenja vida. Iako energije rubina ne mogu obnoviti oštećeni vid, one mogu da budu korisne u održavanju nivoa funkcije koja je već prisutna. Energije rubina mogu da imaju to dejstvo zato što ponekad uvećavaju lokalni protok krvi i mikrocirkulaciju unutar i oko oka. Krvni sudovi su ojačani stabilizovanjem ćelija samog krvnog suda. To pomaže održavanje priliva krvi u oko bez obzira na stadijum oštećenja. (Energije rubina mogu da budu posebno korisne za dijabetičare, koji mogu da prođu kroz mikrovaskularno pogoršavanje stanja mrežnjače u kasnijim godinama svog bolovanja, što dovodi do progresivnog slabljenja vida i mogućeg slepila.)

Rubin vrši efekat čišćenja na one centre koji su najvažniji za protok krvi kroz telo. Centri koji trpe najveći uticaj jesu čakre srca, čakra solarnog pleksusa i niže čakre tela. Rubin može da ima veoma destabilizujući efekat na čakru solarnog pleksusa, zato što teži da uskomeša energije emocionalnog tela (ili astralnog tela) koje su usko povezane sa ovim telom.

Iz spiritualne perspektive, efekat rubina na centar srca povezan je sa unutrašnjim kvalitetom koji ovaj kamen najviše reflektuje: kvalitetom ljubavi. Neke od odlika energije ovog dragog kamena pomažu pojedincu u fokusiranju na pitanja ljubavi prema sebi i drugima, i ojačavaju veru u sopstveni unutrašnji potencijal.

Ljubav je kvalitet koji rubin reflektuje; ljubav je potreba koja se može ispuniti ovim naročitim kamenom. Onima kojima nedostaje ljubav prema sebi dobro bi došlo da u svojoj meditaciji koriste kamen ove boje, i ovog kvaliteta. Postupajući tako, oni mogu da oslobode u sebi energiju neophodnu za prevazilaženje velikog dela traume koja nastaje iz njihovog nedostatka ljubavi prema sebi.

Ovaj kamen takođe obuhvata kvalitet hrabrosti; ne hrabrosti koja čoveka «izvodi na bojno polje», već hrabrosti da se nepokolebljivo traži istina u svakom trenutku; hrabrosti da budeš u stanju da se boriš za ispravnu stvar; hrabrosti da se bude istinskim delom sopstvenog najvišeg potencijala. Hrabrost je crta koju ovaj kamen naročito podstiče. Takođe bi je mogli nazvati vrlinom.19

Drugi kamen koji može da utiče na centar srca jeste smaragd. Kadgod je srce napadnuto bolešću, na spiritualnom, mentalnom ili fizičkom nivou, smaragd može da bude delotvoran u jačanju i objedinjavanju energija centra srca. Njegova osobina je da ujedinjuje sve komponente više energije povezane sa ovim centrom u osećaj celovitosti. To je delimično otuda što energije smaragda imaju vibraciju ljubavi. Na višim ravnima, ljubav nije samo emocija već i energija sa izvesnom brzinom vibracije, koja može da bude unutar smaragda ali da bude fokusirana kroz kamen i projektovana iz njega. Smaragd takođe utiče na fizički centar srca – ne toliko na krv u srcu koliko mišićno tkivo koje goni krv na kretanje kroz telo. Postoji energetska sprega između smaragda i srca koja podseća na silu plime koja deluje između Meseca i voda na Zemlji.

Pored njegovog uticaja na centar srca, smaragd je takođe koristan u radu sa problemima koji potiču od neuravnoteženosti čakre solarnog pleksusa. S obzirom da je čakra solarnog pleksusa vezana za astralno-emocionalno telo, mnogi emocionalni disbalansi mogu da budu posledica

disfunkcije ovog centra. Kada su energije smaragda prenete u eliksir, one mogu da pomognu u stišavanju skrivenih strahova, uravnotežavanju emocija i stabilizaciji ličnosti.

Određen broj bolesti povezan je sa disbalansom centra solarnog pleksusa. Jedna od tih bolesti je dijabetes, budući da je pankreas pod uticajem ove čakre. Smaragd može da pomogne telu da odoleva tendenciji pojave dijabetesa. Kada je smaragd upotrebljen na taj način, on uvećava brzinu vibracije tela do tačke u kojoj je moguće odupreti se ovoj bolesti. Metod za korišćenje smaragda u isceljivanju dijabetesa sastoji se u tome da se smaragd većih dimenzija drži između dva prsta i da se dozvoli da sunčeva svetlost prođe kroz kamen i padne na osobu koja treba da se izleči. Korišćenjem ove procedure stimuliše se rad nadbubrežnih žlezda i uvećava se njihova efikasnost u borbi sa stresom, budući da nadbubrežne žlezde takođe imaju energetsku vezu sa čakrom solarnog pleksusa.

Smaragd takođe ima kvalitete koji ga čine korisnim u borbi sa deformacijama kičmenog stuba i bolovima u leđima. Osobe kod kojih se javljaju problemi sa kičmom mogu da dobiju fizičku snagu iz vibracija smaragda. Smaragd neće ispraviti teške poremećaje kičmenog stuba, ali u nekim slučajevima može sprečiti pogoršavanje postojećeg stanja, budući da deluje na energetsku supstancu od koje se sastoje kosti. On takođe ima stimulativan efekat na nerve koji polaze iz kičmene moždine, što ga čini potencijalno blagotvornim za osobe koje pate od išijasa.

Jedini kamen koji može da utiče na gotovo sve čakre tela jeste hematit. Hematit je tokom vekova imao svoju ulogu u misticizmu. To je posebno moćan kamen po svojoj osobini da utiče na bazičnu ili trtičnu čakru, središte kundalini sila. Kada se upotrebi za stimulisanje bazične čakre on odašilje energetske obrasce koji će takođe stimulisati više čakre. Njegova priroda je takva da, kada je pravilno primenjen, pokreće kundalini sile da se popenju uz kičmenu moždinu u ispravnom poretku. Zato što su sile kojima deluje potencijalno opasne prirode (ako se izazovu na pogrešan način), kamen mora da upotrebljava isključivo osoba koja je dostigla određeni nivo prosvetljenja svesti. Iscelitelj koji radi sa hematitom mora da bude vođen intuitivnim osećajem u pogledu toga kako i kada da ga upotrebi.

Kada ga koristi adept, hematit je neobično delotvoran u usklađivanju svih čakri eterskog tela kao i tela viših dimenzija. (Ovaj kamen, kao što je slučaj i sa ostalima, bio bi beskoristan ako bi ga upotrebio neko kome nedostaje unutrašnje znanje o njegovoj primeni.)

Energetske vibracije [hematita] veoma su spore. Njegovi kvaliteti nisu fizičke prirode, i bilo bi teško nabrojati njegove energetske mogućnosti na ovom mestu, ali njihova brzina je važna za spajanje raznih tela “Više Ličnosti”. Ne pokušavajte da sudite o onome što ne vidite. To se događa na ravni koja nije vidljiva ljudskom oku.

Isceljujući kvaliteti hematita mogu se definisati kao usklađivanje centara, usklađivanje bića, usklađivanje različitih tela osobe; spiritualno usklađivanje mnogih područja neophodno da bi se manifestuje savršeno fizičko isceljivanje. On ne deluje na specifične bolesti, već usklađuje ljudski sklop u celini. Iako se čini da energetski obrasci raspršuju ono što je već dato, on takođe pojačava energiju tih obrazaca i pribira ih kao što to magnet čini sa gvozdenim opiljcima.20

Kada se koristi u isceljivanju, hematit se drži u ruci dok pacijent leži potrbuške. Kamen se pomera kružnim pokretom nad svakim pršljenom kičmenog stuba dok polako pomera energiju uz kičmu. Hematit, kao što sam naziv ukazuje, koristan je takođe u bavljenju poremećajima krvi, a posebno problemima povezanim sa unutrašnjim krvarenjem i koagulacijom. Kamen se drži u isceliteljevoj ruci nad čakrom u blizini mesta krvarenja. U slučaju vaginalnog krvarenja, kamen bi trebalo da se postavi na karlične/sakralne čakre, a pacijent bi trebalo da leži na leđima. Slično tome, čir želudca koji krvari mogao bi se kontrolisati postavljanjem hematita na čakru solarnog pleksusa. Energija se prostire iz isceliteljeve ruke i fokusira kroz hematit u region čakre u periodu vremena koji iscelitelj smatra neophodnim.

Jedna od tajni rada sa hematitom mogla bi biti u reakciji koja se dobija od pacijenta. Tehnika koja se može upotrebiti sastoji se u tome da pacijent saopšti bilo koju lokalnu senzaciju u području isceliteljevog dlana, kao i bilo koju vizuelnu predstavu koju iskusi. Često se događa da pacijent prijavi kako vidi specifične boje i oblike koji će proći kroz postepene promene dok energija bude usmeravana ka području disfunkcije. Pacijenti, u prvo vreme, mogu da vide zamagljene boje, tamne ili iskrzane forme, zavisno od osobe i prirode poremećaja. Kako se boje kreću od tamnih ka sve svetlijim, i prelaze na više frekvencijske nivoe (tj. od tamno crvene, kroz zelenu ili žutu, do plave, zatim ljubičaste i bele), iscelitelj može da pomeri svoju ruku naviše ka regionu sledeće čakre i nastavi proces. Na taj način, intuitivno osećanje iscelitelja vođeno je reakcijama pacijenta, što često daje neočekivane rezultate i predstave. Ne dešava se kod svih pacijenata da imaju vizuelne predstave, ali tamo gde je moguće, to puno pomaže iscelitelju. Koristeći ovu i druge tehnike poput nje, isceliteljeve prirodne energije mogu da se uvećaju i isceljujućim energijama dodaju nov kvalitet. Potrebno je dosta ekperimentisanja kako bi se došlo do potvrde dejstva ovog dragog i poludragog kamenja. U budućnosti, biće neophodno da grupe rade zajednički kako bi se istražile isceljujuće upotrebe mnogih dragih, poludragih kamenja i kristala jer, iako je mnogo toga napisano o specifičnim upotrebama, neće svi ljudi postići iste rezultate. Važno je shvatiti da izvesni iscelitelji i osobe najbolje razultate postižu u radu sa određenim kamenovima a ne sa nekim drugom. Pored toga, ključni koncept je zapamtiti da su isceljujući kvaliteti dragog i poludragog kamenja često posledica mešanja energija određenog iscelitelja sa kvalitetima finotvarne energije kamena.

Kao i kristali kvarca, više različitog dragog kamenja može se koristiti odjednom da bi se formirali koordinativni kompleksi koji mogu imati određene rezonantne odlike. Na taj način se mogu kreirati specijalni rešetkasti obrasci energije koji bi imali različite kvalitete za isceljivanje i za meditaciju. Takođe, drago i poludrago kamenje može se koristiti kombinovano. Kristali, kao što je dijamant, jesu prirodni pojačivači energije koji će podstaći prirodnu finotvarnu energiju drugog dragog kamenja kada se upotrebe sa njima. Drugi činilac koji će uticati na kvalitete energije posebnog kamena jeste njegov oblik. Neko drago kamenje može biti delotvorno u isceljivanju kada je izbrušeno na poseban način ili kada je specijalnog oblika. Takođe, neznatne varijacije u boji posebnog minerala istaći će specijalne energetske kvalitete i upotrebe. Na primer, ametist se može pronaći u nijansama koje variraju od tamno ljubičaste do gotovo čiste purpurne. Energetska svojstva takvih ametista različite boje biće nešto drugačija.

Drago kamenje i kristali mogu se iskoristiti i za pravljenje eliksira. Voda se u tom slučaju puni posebnom energijom i kristalnim strukturama isceljujućih kvaliteta. Ova tehnika možda je ekonomičnija kada se radi sa poludragim i dragim kamenjem čija cena može da bude vrtoglavo

visoka. Druga inovativna upotreba kristalnih energija jeste u njihovom kombinovanju sa radioničnim sistemima. Određene frekvencije energije koje će možda biti neophodne za tretiranje pacijenta koji pati od određenog poremećaja mogu se utvrditi radioničnim uređajem, a onda treba odabrati odgovarajući kristal i preneti njegove energije radioničnom terapijom. Energije kristala mogu se prenositi preko svedoka-talasovoda21 a da pacijent nikada ne dođe u direktan dodir sa dragim kamenjem.

Kristali su ključ razvoja velikog broja novih tehnologija zasnovanih na manipulaciji eterskim isceljujućim energijama, kao i drugih primena. Zbog svoје naročite geometrijskе strukture, kristali mogu da koriste univerzalne energetske obrasce i frekvencije koje nauka tek počinje da otkriva. Naučnici još nisu shvatili da su uređene strukture kristala, i njihov odnos sa eterskim poljima, slični uređenoj molekularnoj strukturi trajnih magneta i njihovih magnetnih polja. Kristali su, zbog svojih inherentnih eterskih polja, izvor onoga što je dr Tiler sklon da nazove magnetoelektricitet (ME).

Mi živimo u okeanu frekvencija, kao što ribe žive u vodi. Riba je nesvesna mnoštva mogućnosti sredine u kojoj se kreće. Tako je i čovek sasvim nesvestan mogućnosti nepreglednog okeana frekvencija u kojem živi. Mnoge energetske frekvencije kreću se u geometrijskim obrascima. Kada se geometrijski obrasci izmene, i njihova manifestacija se menja. Kristali su one supstance koje menjaju geometrijski obrazac frekvencije. Moramo da shvatimo da su ovi frekvencijski obrasci manje ili više stabilni, ali da kristali zbog svoje snage geometrijskog obrasca mogu da modifikuju i preoblikuju obrazac frekvencije. Čineći to, energija može da bude oslobođena i usmerena za čovekove potrebe.

Kristali su pravilno molekularno uređeni, a magneti takođe imaju pravilan raspored molekula što takođe omogućava magnetne linije sile. Magnet predstavlja najuređeniji fokus onoga što bismo mogli nazvati polarnost Materije. Kristal predstavlja najuređeniji fokus onoga što bismo mogli nazvati polarnost Duha. Pravilan raspored molekula u kristalima proizvodi etersko polje. Etersko polje je slično magnetnom polju sile. Kao što je magnento polje ključ elektriciteta, tako je i etersko polje kristala ključ dielektrične (ME) energije.

Magnetizam na fizičkoj ravni je podjednaka količina pozitivnog i negativnog elektriciteta koji čini određenu strukturu bilo za stalno ili privremeno. Magnet se može razdvojiti na sastavne delove pozitivnog i negativnog elektriciteta tako što se provodnik provuče kroz magnento polje pod pravim uglom u odnosu na polje. Trajni magnet je magnetni vrtlog u kojem pozitivni i negativni elektricitet nastavlja da se meša u ravnomernim količinama u večnoj strukturi. Kristal je magnet sa jednakim količinama pozitivne i negativne energije, koja je jednaka i suprotna električnoj energiji u ovom odnosu. Dielektrična energija je Duh, a električna energija je Materija. Kao što su metali ključevi elektriciteta, tako su i kristali ključevi ovog novog razvoja upotrebe energije od strane čoveka.

Kristalne forme su ključni obrasci za način na koji su energije izgrađene u univerzumu; takođe, ključ oslobađanja energije na konstruktivan način. Atomska bomba je destruktivan način oslobađanja energije. On bi se mogao nazvati metod leve ruke. Poznavanje kristalnih formi može se smatrati metodom desne ruke za otvaranje energije kroz upotrebu kristalnih formi i zvuka, u oblasti nečujnog, u oblasti supersoničnog i

infrasoničnog, za manipulisanje i usmeravanje sila. Već smo otkrili kako se naročitim vidovima obrade kristala postižu određeni zvučni efekti na različitim frekvencijama. To bi nam takođe omogućilo upotrebu različitih frekvencija energije. Čovek još uvek nije postao suštinski kreativan. Njegov ulazak u stvaralačka polja je nadomak ruke. On će otkriti kako da upotrebi kristalne forme da oslobodi, usmeri, kontroliše energiju, i modifikuje i uobliči supstancu. Setimo se da je univerzum stvoren zvukom. U veoma bliskoj budućnosti naučnici će to govoriti.

Magnet je polarnost Materije, kristali su polarnost Duha. Kreativnost se dešava uvek između polarnosti. Stoga, prava kombinacija magneta i kristala proizvešće kreativni efekat energije. Svetlost na kristalu i magnetu, odnosno linije sile koje polaze od magneta, to su komponente novog energetskog sistema. Osvetljenje će u budućnost biti kristali koji sijaju. Energetski sistemi mogli bi se konstruisati uz upotrebu kristalnih formi, a odabir kristala bio bi vršen prema tome koju količinu i vrstu energije bi kristal određene vrste mogao da reguliše. To ne bi podrazumevalo upotrebu žica kao u našim današnjim metodima. Svetlost dobijena na taj način biće mekša i lepša fizičkom i eterskom telu čovečanstva. Osnovni prvi proizvod energije (ME) dobijen iz energetske jedinice izrađene od kristala biće svetlost, a ta svetlost će se transformisati u toplotu i mehaničko kretanje. Otkriće efekta lasera je samo početak niza otkrića.22 (dodat kurziv)

Videli smo kako kristali mogu da se kombinuju sa zvukom u sonopunkturi radi dobijanja isceljujućih efekata. Upotreba raznih frekvencija zvuka sa kristalom radi isceljivanja jeste tek početak potpuno novog pristupa u isceljivanju. Vibracijski obrasci zvuka ključ su razumevanja obrazaca manifestovanja i organizovanja materije u fizičkom univerzumu. Rečeno je: «u početku beše reč». Reč je izgovaranje, zvučni vibracijski obrazac. Počinjući da razumevaju odnos između vibracijskih obrazaca zvuka i strukture materije naučnici stupaju u čitav jedan nov univerzum ideja i primena energije u isceljivanju i tehnologiji.

Drugo značajno otkriće jeste da su materija i duh temeljne polarnosti izraza energije. Ove dve manifestacije su komplementarne a ipak suprotstavljene. Polarnost materije uključuje elektromagnetnu energiju, energiju fizičkog tela. Polarnost duha reflektuje magnetoelektričnu energiju, energiju eterskog tela. Upotrebom kristala, koji su izvor magnetoelektrične energije kao i oruđe za promenu frekvencija ove energije, otkrićemo nove načine manipulisanja energijama duha u višedimenzionalnom ljudskom okviru kako bi izveli isceljujuće promene.

Mnogo je varijacija u upotrebi dragog kamenja i kristala za isceljivanje i rad sa finotvarnim energijama svesti. Ljudski rod čini se da prolazi kroz preporod interesovanja za kristale i njihovu primenu u težnji da ovlada elektronskom i finotvarnom energijom. Nije li to usled cikličnog preporoda Atlantiđana koji su prvi razvili sofistikovane kristalne tehnologije? Primena kristalnih sistema u svrhu isceljivanja i u industriji donosi ogromne potencijalne koristi kao i inherentne opasnosti.

Legenda o Atlantidi služi kao podsećanje da moramo održavati ravnotežu moći između sebe i prirodnih energija planete, kao i ravnotežu između energija naših nižih i naših Viših Ličnosti. Zaboravimo li našu unutrašnju povezanost sa božanskim energijama koje rade na našu potencijalnu dobrobit kroz darove prirode, prirodna ravnoteža će se pomeriti u takvom pravcu da naša današnja kultura više neće moći da dominira planetom na kojoj živimo.

Darovi mineralnog carstva iz utrobe Zemlje mogli bi biti od neslućene koristi za isceljivanje i podizanje svesti čovečanstva, ako bi samo bili ispravno korišćeni. Izazov koji stoji pred budućim spiritualno orijentisanim naučnicima i isceljiteljima/lekarima jeste da sprovedu istraživanje upotrebe kristalnih energija na intuitivan i odgovoran način radi razvijanja ovih potencijala. Ako naučimo kako da koristimo mudrost Više Ličnosti inherentnu svim ljudima, krenućemo napred ka novoj poziciji mirne koegzistencije i spiritualne svetlosti za koju su se Atlantiđani nadali da će ponovo zablistati na licu njihove planete.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Istraživanje i razvoj kristalnih tehnologija u elektronici, razvoj lasera, skladištenje podataka bilo je od kritičnog značaja za naučnu revoluciju druge polovine XX veka. 2. Sačuvane su legende o jednoj pradavnoj civilizaciji, Atlantidi, koja je razvila kristalne tehnologije do visokog stepena, ali je u odnosu na fokus moderne nauke koristila druge aspekte kristalnih svojstava. Veruje se da su Atlantiđani koristili kristalne sisteme za manipulisanje finotvarnim energijama i životnom silom, i imali su uspeha u primeni ovih otkrića kako u isceljivanje tako i u razvoju tehnologije. 3. Po predanju, Atlantiđani su razvili sisteme isceljivanja zasnovane na upotrebi kristala, cvetnih ekstrakata i homeopatije. Oni su se usredsredili na finotvarno-energetske aspekte uzroka oboljenja i tražili su neposredne vibracijske terapije kako bi ispravili ove disbalanse. Oni koji su koristili alopatske pristupe smatrani su radikalnom manjinom. 4. Kvarcni kristali imaju jedinstvena svojstva koja im dozvoljavaju da prenose, transmutiraju i skladište energije elektronske kao i finotvarno-energetske prirode. Iscelitelji mogu da upotrebe kristal da pojačaju svoja isceljujuća polja i da ih usmere ka telu na koherentniji i organizovaniji način. 5. Isceliteljeve misli utiču i usmeravaju isceljujuće energije. Kao takve, razne tehnike vizuelizacije mogu se upotrebiti da se njima isceljujuće energije pojačane kristalima usmere ka specifičnim područjima tela kako bi se rebalansirali različiti finotvarni i fiziološki sistemi. 6. Kvarcni kristali pojačavaju finotvarne energije koje deluju u negativnom prostorno-vremenskom okviru, tj. magnetoelektričnu energiju. Kristali se mogu programirati finotvarnim energijama. 7. Finotvarne energije koje se prenose u telo kvarcnim kristalima (i drugim vibracijskim isceljujućim modalitetima) rezonantno su asporbovane i asimilirane biokristalnim sistemom samog tela, jedinstvenom mrežom ćelijskih elemenata sa svojstvima bliskim kvarcu. 8. Više kristala postavljenih u geometrijski oblik i aktiviranih «usmerenom namerom» energija misli nazivaju se «rešetkasti sistemi». Ove kristalne rešetke imaju jedinstvene osobine koje pojačavaju energetski potencijal pojedinačnih kristala u snažnija isceljujuća i meditativna oruđa. 9. Razni kristali i minerali Zemlje imaju zajedničke simetrije koje su bile kategorizovane prema sedam kristalnih sistema. Svaki od sedam sistema ima energetske karakteristike i geometriju koje rezoniraju sa posebnim podravnima obrazovanja forme na eterskom nivou. Svaki od sedam kristalnih sistema u energetskom je odnosu sa sedam glavnih čakri. 10. Kristali koji pripadaju određenom sistemu imaće finotvarno-energetska svojstva zajednička svojoj geometrijskoj klasi, ali će takođe imati jedinstvene energetske i isceljujuće odlike.

11. Zbog svojih efekata na čakre, kao i druge finotvarne i fiziološke sisteme, različiti kristali mogu da budu u stanju da proizvedu energetsko remodelovanje na eterskom i višim nivoima forme da bi pomogli proces isceljivanja. 12. Razni kristali mogu se upotrebiti direktno na telu ili se mogu pripremiti upotrebom sunčevog svetla kao eliksiri od dragog kamena i uneti u organizam od strane pacijenta. 13. Kao i kvarcni kristali, i drugo drago kamenje ima sopstvene jedinstvene isceljujuće osobine, ali oni takođe mogu da deluju kao pretvarači i pojačivači energetskih polja samog iscelitelja. 14. Magneti imaju pravilan molekularan raspored koji omogućava generisanje magnetnih polja. Obrnuto, kristali imaju sličan pravilan geometrijski raspored atoma, ali oni generišu eterska polja. Magneti predstavljaju pravilan fokus polarnosti materije i ključ su elektriciteta. Kristali predstavljaju najuređeniji fokus polarnosti duha i ključ su magnetoelektriciteta.

X Poglavlje

Objedinjavajuća mreža života

Naš odnos prema čakrama

U prethodnim poglavljima diskutovano je o našoj pravoj prirodi višedimenzionalnih bića. Fizičko telo je nazgusnutija komponenta mnogih interaktivnih energetskih polja. Svako od ovih polja, ili svetlosnih tela viših dimenzija, povezano je sa fizičkom ćelijskom strukturom preko složene mreže energetskih vlakana. Ova integralna mreža životnih energija omogućava višim vibracijskim silama da se manifestuju u fizičkom telu kroz usmeravajuće efekte na obrasce ćelijskog rasta i razvoj ljudske svesti.

Ova višedimenzionalna mreža omogućava energiji raznih vibracijskih karakteristika da uvire u telo i utiče na ponašanje kako na ćelijskom tako i na nivou celine organizma. Da bi dolazeće finotvarne energije bile ispravno integrisane u ćelijsku matricu, one najpre moraju da prođu kroz specijalizovane transformatore za sniženje. Ovi jedinstveni centri, poznati kao čakre, obrađuju i sprovode vibracijsku energiju specifičnih frekvencija. Čakre prevode efekte eterskog, astralnog i viših vibracijskih unosa u biološke manifestacije kroz naš jedinstveni endokrini sistem.

Endokrine žlezde deo su moćnog nalogodavnog sistema kontrole koji utiče na fiziologiju tela počev od nivoa ćelijske genske aktivacije, sve do funkcija centralnog nervnog sistema. Čakre su, na taj način, u stanju da deluju na naše raspoloženje i ponašanje preko hormonalnih uticaja na aktivnost mozga. Nedavno obavljeno naučno istraživanje u oblasti psihoneuroimunologije po prvi put je ukazalo na dublje povezanosti mozga, endokrinog i imunog sistema, koje su ranije ostajale neprimećene. Odnosi između stresa, depresije i imunosupresije tek danas se uviđaju.1 Čakre igraju vitalnu ulogu u regulaciji raznih stanja svesti, pogotovo u odnosu na emocionalnu prirodu ljudi. Zato što je unutrašnji emocionalni balans delimično funkcija pravilnog rada čakri i integrisanih finotvarnih tela, uz šire razumevanje čakri biće moguće objasniti kako različita emocionalna stanja mogu da dovedu do pojave bolesti ili zdravlja.

Novi model zdravlja i bolesti: bolest kao manifestacija disfunkcije čakre

Čakre su specijalizovani energetski centri koji nas povezuju sa višedimenzionalnim univerzumom. Moguće ih je razumeti na više nivoa. Čakre su dimenzionalni portali unutar finotvarnih tela koji preuzimaju i obrađuju energiju više vibracijske prirode tako da se ona može asimilovati i iskoristiti za transformisanje fizičkog tela. Mada postoji mnogo čakri manjeg značaja raspoređenih po čitavom telu, ovde ćemo se baviti samo funkcijom sedam glavnih čakri. Svaka od ovih glavnih čakri povezana je sa glavnim nervnim pleksusom i žlezdanim centrom unutar endokrinog sistema tela.

Dijagram 11 Neurofiziološke i endokrine povezanosti čakri (str. 370 originalnog teksta)

Kao što je moguće videti na dijagramu 11, svaka glavna čakra takođe je povezana sa posebnim fizioloških sistemom. Na primer, čakra srca je povezana sa fizičkim srcem i krvotokom. Čakra grla povezana je sa trahejom i štitnom žlezdom, i tako dalje. Pravilno funkcionisanje svake od glavnih čakri je kritično za ravnotežu i ćelijsko zdravlje svakog organskog sistema. To ne znači da su nepravilnosti unutar sistema čakri jedini izazivač bolesti. Postoje takođe toksični hemijski, bakterijski, virusni uticaji, kao i uticaji životne sredine, koji mogu da proizvedu bolest u fizičkom telu. Čakre pomažu u regulisanju protoka vitalne energije ka različitim organima fizičkog tela. Ako pravilno funkcionišu, one pomažu uspostavljanje snage i ravnoteže u posebnom fiziološkom sistemu. I obrnuto, čakra koja nepravilno funkcioniše može da izazove bolest u određenoj oblasti tela. Mnogo je homeostatičkih sistema koji se međusobno blokiraju unutar fizičkog i finotvarnih tela koji sarađuju na održavanju zdravlja. Svaki sistem radi u skladu sa drugima duž hijerarhične ose protoka energije. Promene u fizičkom telu samo su uočljiv rezultat fizioloških dešavanja koji se odvijaju istovremeno na više energetskih nivoa. Moj cilj u ovom poglavlju jeste da svu pažnju

ČAKRA PLEKSUS FIZIOLOŠKI SISTEM

ENDOKRINI SISTEM

Trtična Sakralno-trtični

Reproduktivni Polne žlezde

Sakralna Sakralni Genitourinarni Lejdigove ćelije

Solarni pleksus

Solarni Digestivni Nadbubrežne žlezde

Srce Srčani Krvotok TimusGrlo Srž vratnih

ganglijaRespiratorni Štitne žlezde

Treće oko Hipotalamus Hipofiza

Autonomni nervni sistem

Hipofiza

Glava Kora velikog mozga Epifiza

CNS centralna kontrola

Epifiza

usmerim na to kako neusklađenosti na nivou čakri mogu da doprinesu manifestovanju zdravlja ili bolesti u fizičkom telu.

Ključna stvar koju treba razumeti jeste da čakre daju jednu vrstu finotvarne hranljive energije određenim delovima fizičkog tela. Ova kosmička energija, koja se ponekad naziva prana, manifestacija je same životne sile. Neometen protok prane kroz naše energetske kanale i ćelijske/molekularne sisteme pomaže u održavanju vitalnosti fizičkog tela. Iako digestivni trakt dobija biohemijsku energiju i molekularne gradivne jedinice u obliku fizičkih hranljivih materija, čakre zajedno sa akupunkturnim sistemom meridijana primaju vibracijske energije koje su podjednako nezamenljive za pravilan rast i održavanje fizičkog života. Dok se fizički nutrijenti koriste za pospešivanje ćelijskog rasta i homeostaze na molekularnom nivou, struje finotvarne energije prenete posredstvom čakri i meridijana pomažu u pospešivanju stabilnosti i organizacije unutar eterskog tela. Etersko telo je matrica rasta energije za fizičko telo. Energetske promene zbivaju se na eterskom nivou pre nego što postanu vidljive kao fizički ćelijski događaji. Na taj način, moguće je shvatiti važnost održavanja pravilne organizacije i zdravlja eterskog tela.

Energetske struje dospevaju u telo u snopu koji ulazi kroz krunsku čakru na temenu glave. Budući da su čakre tesno povezane sa kičmenom moždinom i nervnom ganglijom duž centralne ose tela, energija protiče nadole od krunske čakre ka nižim čakrama, koje distribuiraju finotvarne struje odgovarajućim organima i delovima tela. Svaka čakra je povezana sa različitom frekvencijom vibracije. Mogla bi se zamisliti bela svetlost koja ulazi u prizmu, a zatim se razlaže na sedam duginih boja. Unutar bele svetlosti prisutne su svih sedam boja. Na sličan način, kosmičke energije ulaze kroz krunsku čakru, i sedam vibracijskih struja se zatim prelama kroz jedan viši mlaz koji sadrži sve boje. Svaka vibracijska «boja» se na taj način distribuira odgovarajućim čakrama koje se prilagođavaju toj specifičnoj frekvenciji «boje».

Finotvarne energije unete kroz čakre pretvaraju se u endokrine signale na način koji je srodan transformatoru sniženja. Dok energija više vibracijske ili finotvarne prirode prodire u čakre, ona se spušta na niži nivo i prenosi se kao informacija više fiziološke prirode. Finotvarna energija se konvertira u hormonalni signal iz svake od endokrinih žlezda koje su povezane sa čakrama. Uticaj na fizičko telo se vrši kroz oslobađanje malih količina jakih hormona u krvotok. Pored toga, svaka čakra raspodeljuje vitalnu energiju određenom broju organa koji se nalaze na istom mestu u telu i koji teže da rezoniraju na sličnoj frekvenciji.

Svaki organ unutar tela ima sopstvenu energetsku frekvenciju. Organi sličnih frekvencija teže tome da budu zajedno grupisani u jednom regionu tela ili da budu povezani u specijalnom fiziološkom odnosu. Na primer, čakra solarnog pleksusa je tesno povezana sa organima koji su smešteni u okolini solarnog pleksusa. To podrazumeva stomak, pankreas, žučnu kesu i jetru. Svaki organ učestvuje u početnoj fazi procesa probave. Finotvarne energije koje se distribuiraju ovim organima od strane čakre solarnog pleksusa pomažu da se održi zdravlje i funkcija ovog aspekta varenja. Nepravilnosti protoka vitalne energije koje utiču na čakru solarnog pleksusa na taj način će se očitovati kao smetnje u radu digestivnog sistema kao što su peptični čir, kamen u žučnoj kesi, pankreatitis, itd. Razlozi nepravilnog funkcionisanja čakre su još važniji zato što podrazumevaju emocionalna, mentalna i spiritualna pitanja, kao i oblike ponašanja povezane sa funkcijom čakre solarnog pleksusa.

Kao što je istaknuto u prethodnom poglavlju, čakre su više od pasivnih provodnika finotvarne energije. One su zapravo organi vidovnjačke percepcije u našim finotvarnim telima. Svaka čakra je povezana sa različitom vrstom parapsihičke funkcije. Na primer, treće oko ili čeona čakra povezana je sa intuitivnim poimanjem ili jasnovidošću. Čakra grla deluje pri korišćenju moći sluhovitosti. Čakra srca povezana je sa nadnaravnom osetljivošću, i tako dalje. Razlog zbog kojeg su čakre uključene u višu percepciju jeste u tome što su one tačke prilivanja energije sa eterskog, astralnog, mentalnog i viših spiritualnih nivoa. Svaka čakra je zapravo sklop koji čini nekoliko energetskih centara koji se nalaze u istom području. Finotvarne energije koje izviru na mentalnim i višim spiritualnim/vibracijskim nivoima obrađuju se kroz astralnu čakru. Odatle se energija prosleđuje kroz etersku čakru, a zatim se dalje spušta sve dok ne postane moguće da, kroz nadije, bude distribuirana specijalnim nervnim i žlezdanim centrima po celom telu.

Sedma čakra

Osim toga što pomaže u parapsihičkoj percepciji, svaka čakra je povezana sa različitim emocionalnim i spiritualnim pitanjem u razvoju ljudske svesti. Na primer, krunska ili sedma čakra, koja se smatra jednim od najviših vibracijskih centara u finotvarnom telu, povezana je sa dubljim unutrašnjim traganjem: takozvanom spiritualnom potragom. Ova čakra je najaktivnija kada je pojedinac uključen u religiozno ili spiritualno traganje za smislom života i unutrašnje istraživanje svog porekla kao svesnog bića koje se razvija. Otvaranje krunske čakre omogućava pojedincu da dospe u najviša stanja svesti. Svesna aktivacija ovog centra predstavlja početnu etapu uzdizanja u stanje spiritualnog savršenstva.

Na fizičkom nivou ova čakra je povezana sa aktivnošću cerebralnog korteksa i funkcionisanjem opšteg nervnog sistema. Pored toga, pravilno aktiviranje krunske čakre utiče na usaglašavanje leve i desne hemisfere mozga. Krunska čakra je takođe tesno povezana sa epifizom. Da bi krunska čakra bila potpuno probuđena prvo mora doći do uravnoteženja tela, uma i duha. Kod pojedinca kod kojeg je otvorena krunska čakra, sedmi centar predstavljen je energetskom suprotstavljenošću epifize, s jedne, i desne i leve cerebralne hemisfere, s druge strane. Nepravilnosti u protoku energije na nivou krunske čakre mogu da se ispolje kao razne vrste cerebralne disfunkcije, uključujući psihozu.

Šesta čakra

Šesta čakra je čeona čakra, ponekad se naziva «treće oko». Nekadašnje dovođenje ovog centra u vezu sa epifizom dobro je poznato. Sa evolutivnog gledišta, interesantno je zabeležiti da je kod nižih životinja kao što su gmizavci epifiza još uvek povezana sa rudimentarnim trećim okom, sa sočivom i fotoreceptorom koji podseća na mrežnjaču. Kada se sedma čakra aktivira, šestu ili čeonu čakru predstavlja energetska suprotnost između hipofize i epifize. Kada se sedmi centar ne otvara, čeonu čakru predstavlja hipofiza i produžena moždina (deo moždanog stabla).2

Čakra trećeg oka je središte intuicije i finotvarnog organa koji ima udela u dalekovidosti. Stepen aktivnosti čeone čakre je pokazatelj intuitivne odvažnosti individue kao i njene samosvesti. Čeona čakra je jedan od parapsihičkih centara koji se postepeno razvija raznim vidovima meditativne prakse. Individua koja ima visoko razvijenu čakru trećeg oka poseduje sposobnost da

«gleda unutra», jedan aspekt svesti koji je takođe povezan sa introspekcijom. Ova vrsta vida trećeg oka je unutrašnje izoštravanje svesti, koje rezultira jasnijim poimanjem i novim perspektivama na planu viših uzroka događanja, u spoljašnjem kao i u unutrašnjem svetu. Jasnovidost (clairvoyance eng.) znači doslovno «jasan vid». Fizički, čeona čakra povezana je sa epifizom, hipofizom i kičmenom moždinom, kao i sa očima, ušima, nosom, sinusima. Bolesti nastale usled disfunkcije čeone čakre mogu biti prouzrokovane time što individua odbija da shvati nešto što je važno za njen duševni razvoj. Teškoće povezane sa energetskim blokadama na nivou čakre trećeg oka mogu da se fizički manifestuju u obliku tako različitih oboljenja kao što su problemi sa sinusima, katarakte i krupne neuravnoteženosti u radu endokrinog sistema (zbog povezanosti ovog centra sa hipofizom).

Peta čakra

Peta čakra, ili čakra grla, vrši uticaj na glavne žlezde i strukture u predelu vrata. To uključuje tiroidnu i paratiroidnu žlezdu, usta, glasne žice, traheju, kao i vratne pršljenove. Postoji takođe povezanost između čakre grla i parasimpatičkog nervnog sistema. Najveći deo parasimpatičke podele autonomnog nervnog sistema nastaje u desetom kranijalnom nervu, poznatom i kao vagus-nerv, koji napušta ćelije mozga i spušta se niz vrat da bi inervirao srce, pluća i abdominalne organe. Paratiroidna žlezda (koja je energetski pobuđena od strane ovog centra) reguliše metabolizam kalcijuma u koštanim ćelijama lučenjem PTH (paratiroidnog hormona). Pored proizvodnje tiroidnog hormona, koji reguliše generalnu metaboličku aktivnost ćelija tela, štitna žlezda takođe stvara tirokalcitonin, hormon koji utiče na metabolizam kalcijuma i kostiju na način suprotan paratiroidnom hormonu. Zato što čakra grla energetski pobuđuje i tiroidnu i paratirodnu žlezdu, od kojih i jedna i druga različito regulišu metabolizam kalcijuma u koštanim ćelijama, čakra grla utiče na opštu aktivnost skeleta. Kao simbolični izraz njenog položaja u okolini usta i glasnih žica, čakra grla je važna za komunikaciju. Na parapsihičkom nivou, čakra grla deluje u fenomenu sluhovitosti, ili sluha na astralnom nivou.

Na fizičkom/emocionalnom nivou, disfunkcija čakre grla može da se odrazi u otežanom govoru. To je posebno očigledno kod osoba koje imaju poteškoće da se izraze u prisustvu drugih. Takva nesposobnost izražavanja može da potiče iz velikog broja emocionalnih uzroka. Čakra grla je takođe centar više kreativnosti, kao što je stvaranje reči i pesama. Govor i zvuk su sredstva kojima možemo vibracijski da komuniciramo jedni sa drugima i da verbalno izražavamo nove ideje. Blokade u radu čakre grla mogu da se dese kod ljudi koji se ne izražavaju kreativno ili koji su u stanju da to čine uz velike teškoće.

Pored komunikacije, čakra grla ponekada se smatra centrom volje. Teškoće sa izražavanjem mogu se posmatrati kao problem u ispoljavanju volje za saopštavanjem svojih unutrašnjih osećanja. Aktivnost čakre grla u oblasti volje takođe može da utiče na sposobnost individue da svesno prepozna svoje potrebe. Nepravilnosti protoka energije kroz čakru grla mogu da se ispolje kao bolest koja obuhvata disfunkcionalnu ćelijsku aktivnost u onim strukturama koje su energetski zavisne od centra grla. Primeri bolesti uzrokovanih neuravnoteženom čakrom grla su laringitis, tiroiditis, tumor paratiroidne žlezde i rak grkljana.

Vrsta bolesti koja može da se manifestuje u fizičkim strukturama koje okružuju centar grla zavisi od određenog broja činilaca. Iako je blokada protoka energije kroz posebnu čakru opšte poznata,

suprotno stanje može sa podjednakom lakoćom da stvori neravnotežu. To jest, prekomernost energetskog protoka kroz naročitu čakru može takođe da proizvede oboljenje. Dok neadekvatan protok energije usled blokade čakre može da rezultira degenerativnom bolešću ili problemom povezanim sa atrofijom funkcije (uključujući hipotiroidizam), prekomerni protok energije može da izazove zapaljenje (tiroiditis povezan sa hipertiroiditisom) i rast kancera (rak štitne žlezde). Više detalja o ovom aspektu disfunkcije čakre kasnije u ovom poglavlju.

Četvrta čakra Četvrta čakra poznata je kao centar srca. To je možda jedan od najvažnijih centara u našim finoenergetskim telima. Razlog zbog kojeg je centar srca tako značajan jeste u tome što je otvorena čakra bitan deo sposobnosti individue da izrazi ljubav. To uključuje ljubav prema sebi kao i izražavanje ljubavi prema drugima. Ljubav može da se manifestuje kao bratska ljubav prema prijateljima i susedima, kao emocionalna ljubav u ljubavnom odnosu između ljubavnika, takođe i kao spiritualna ljubav. Najviši oblik spiritualne ljubavi je, naravno, bezuslovna ljubav prema drugima. Lekcije ljubavi spadaju u najkritičnije koje moramo naučiti tokom vremena koje nam je dodeljeno na fizičkom nivou. Teškoće u savladavanju ovih lekcija mogu da se ispolje kao nepravilnosti u funkciji čakre srca koja, s druge strane, utiče na fizičko srce.

Zajedno sa njenom sponom sa fizičkim srcem, čakra srca daje hranljivu finotvarnu energiju bronhijalnim cevčicama, plućima i grudima, a takođe utiče na funkciju čitavog cirkulatornog sistema. Pored toga što doprinosi bolesti koronarne arterije i srčanom udaru, neuravnoteženosti čakre srca mogu da dovedu do takvih bolesti kvotoka kao što su izlivi krvi – oboljenje koje pogađa na hiljade ljudi svake godine. Redukcija energije koja pritiče u srce može da se manifestuje kao stagnacija protoka krvi kroz bolešću napadnuto fizičko srce. Zastoj protoka kroz komore srca može da rezultira obrazovanjem ugrušaka. Ti ugrušci se onda raznose kroz krvotok gde se zadržavaju u malim cerebralnim arterijama i blokiraju protok životvornog kiseonika (i prane) u moždano tkivo, izazivajući na taj način moždani udar. (Ovo je samo jedan primer kako energetska disfunkcija na nivou centra srca može da se manifestuje kao izliv krvi.) Obim protoka finotvarne energije kroz čakru srca odražava važnost ljubavi u životu individue i stepen u kojem ta individua zadovoljava svoje potrebe u tom pogledu.

S obzirom na ovo saznanje, bolesti iz perioda detinjstva kao što je astma mogu se posmatrati sa novim razumevanjem. Deca sa astmom često potiču iz porodica u kojima se majka (ili otac) odnosila suviše zaštitnički. I na simboličnom i na konkretnom planu, dete se guši od neuravnoteženog izraza roditeljske ljubavi, što utiče na centar srca. Kao što centar srca utiče na bronhijalne cevčice, neuravnotežena energija stvara tendenciju ka spazmima disajnih puteva i teškoćama sa disanjem, pogotovo tokom perioda unutrašnjeg emocionalnog konflikta.

Energije četiri niže čakre simbolično odslikavaju drevna četiri elementa naše planete: zemlju, vodu, vatru i vazduh. Usled svoje povezanosti sa srcem i plućima, koji preuzimaju i raznose kiseonik po telu, čakra srca simbolino reprezentuje element vazduha. Solarni pleksus je povezan sa elementom vatre, pupčana čakra reprezentuje vodu, a korenska čakra simbolizuje element zemlje. Dok četiri niža centra predstavljaju fizički nivo, tri više čakre simbolički su povezane sa eterskim i višim spiritualnim elementima stvaranja. Centar srca se smatra tranzicionom čakrom,

koja posreduje između nižih zemaljskih energija i viših spiritualnih energija. Kao vazduh, centar srca simbolički zauzima položaj između neba i zemlje.

Budući da je čakra srca tesno povezana sa izražavanjem ljubavi i saosećanjem, nju je takođe prirodno smatrati važnim centrom ishranjivanja. Većina organa povezanih sa čakrom srca pomaže hranjenje i pospešuje život i vitalnost čitavog tela. Pluća unose kiseonik i pranu iz atmosfere. Srce pumpa krv u pluća, gde se kiseonik i prana unose i odakle se raspodeljuju ostalim telesnim organima. U probavnom traktu, više hranljivih sastojaka prelazi u krvotok, gde cirkulacija može da ih rasporedi po ostatku fizičkog tela. Grudi se takođe nalaze na nivou čakre srca. One su možda jedini organi u telu koji u potpunosti služe hranjenju drugog bića.

Sposobnost ishranjivanja sebe, kao i drugih ljudi, povezana je sa razvojem ljubavne prirode centra srca. Kako postajemo sposobniji za bezuslovnu ljubav prema sebi i drugima, čakra srca se više otvara dok povećava svoj protok hranljive energije u organe koje snabdeva. Astma je bolest povezana sa disfunkcijom centra srca koja zapravo može da bude rezultat prekomernog hranjenja od strane drugog. Ako se detetu ukazuje previše ljubavi i pažnje, do tačke gušenja njegove sposobnosti da bude nezavisno, nedostatak ravnoteže u centru srca imaće za rezultat abnormalnu stumulaciju bronhijalnog stabla, i presecanje priliva energije životvornog kiseonika. Kao što neadekvatna ishrana može da ima negativne efekte, previše nečeg dobrog može takođe biti loše. Kada se detetu previše ugađa, koliko god to bilo dobronamerno, rezultat može da bude fizičko osećanje gušenja kroz energetske mehanizme koje smo upravo prodiskutovali.

Na psihološkom nivou, čakra srca bavi se emocijama koje spajaju individue u različitim ljubavnim odnosima. Ljudi često osećaju snažna pozitivna osećanja ka drugima kao naviranje energije u predelu grudi. Kada je aktivirano osećanjima ljubavi, pogotovo romantične ljubavi, ovo osećanje uzrokuje svest o protoku energije kroz čakru srca. U činu hranjenja učestvuju različita emocionalna stanja ljubavi, saosećanja i empatije. Sposobnost hranjenja druge osobe odraz je ljubavi i empatije prema drugima i priznanja njihovih inherentnih potreba za fizičkim i spiritualnim rastom. Razvoj saosećanja i empatije prema drugima jeste jedan od prvih koraka na putu koji vodi ka otvaranju čakre srca i razvijanju više svesti. Tamo gde ovih elemenata nema, sa sigurnošću se može reći da u čakri srca postoji neka blokada.

Jedna od najvažnijih spona između čakre srca i fizičkog organa može se videti u povezanosti čakre srca sa žlezdom timus. Doktori su godinama bili ubeđeni da je normalno za žlezdu timus da opada u veličini i funkciji sa starenjem individue. Kada lekari počnu da razumevaju energetski odnos između čakre srca i timusa, ovo shvatanje će verovatno biti značajno revidirano. Moguće je da involucija timusa tokom vremena nije univerzalna pojava. Kod onih kod kojih se u poznijim godinama javlja timička atrofija, možda postoji odnos između usamljenosti, depresije, blokade čakre srca, i gubitka žlezdane funkcije. Istraživači na polju psihoneuroimunologije koja je još uvek u razvoju tek treba da ispitaju finotvarno-energetske veze između emocije i imunološke funkcije. Oni su počeli da istražuju fiziološke veze između ljudskih emocija i oboljenja, međutim, postoji dublji ezoterijski aspekt imunologije u koji tek treba potpunije razumeti.

Medicinska nauka danas priznaje da žlezda timus igra značajnu ulogu u regulaciji imunog odgovora. Ranije, smatralo se da timus prvenstveno funkcioniše tokom detinjstva, kada se takozvani T-leukociti reprogramiraju za vršenje specijalnih imunoloških funkcija. Ovo specijalno aktiviranje limfocita dešava se za vreme kritičnog razvojnog perioda kada su oni nalaze u mladoj

žlezdi timus. Istraživači danas počinju da otkrivaju jake regulatorne hormone koje proizvodi ova žlezda. Ti timički hormoni, poznati kao timozini, utiču na sposobnost jedinke da se bori sa bolešću tokom svog života uvećavanjem aktivnosti različitih tipova T-limfocita.

Regulacija hormonalne aktivnosti žlezde timus takođe može da utiče na bolesti sa imunološkom osnovom. Primera radi, reumatoidni artritis, autoimuna bolest u kojoj telo doslovce samo sebe napada, eksperimentalno se tretira ozračivanjem kako bi se obuzdala njena aktivnost. Iako ima mnogo oboljenja koja su prevashodno poremećaji imune funkcije, doktori počinju da nalaze dokaze imunoloških komponenti mnogih drugih bolesti za koje se nije mislilo da su povezane sa ovim aspektom telesne funkcije. Na primer, naučnici su nedavno otkrili dokaz za imunološki doprinos bolesti koronarne arterije, problem za koji se mislilo da je prvenstveno povezan sa holesterolom, dijetom, hipertenzijom i pušenjem. Mnoge bolesti uzrokovane slabim funkcionisanjem organa, kao što je spontani pobačaj, atrofija nadbubrežne žlezde i određeni vidovi dečijeg dijabetesa, sada se dovode u vezu sa autoimunim mehanizmima razaranja žlezdanog tkiva. Značajno je to da na raznovrsne bolesti indirektno može da utiče imuna regulacija timusa, koji je, zauzvrat, pod uticajem aktivnosti čakre srca.

Razni istraživači koji su ispitivali vezu između emocija i oboljenja ustanovili su jaku povezanost između depresije, potištenosti i izostanka odgovarajuće imune reakcije. Određeni broj psihologa koji su proučavali životne priče pacijenata obolelih od raka primetili su zanimljive sličnosti. Otkriveno je da su mnogi pacijenti osećali depresiju pre nego što je došlo do razvoja njihovog maligniteta. U studijama Le Šana,3 kod mnogih pacijenata pojava raka je dijagnozirana približno 12 do 18 meseci nakon smrti njihovog bračnog partnera. Kod ovih pacijenata, dugotrajna ožalošćenost i potištenost verovatno će izazvati supresiju normalne aktivnosti imunološkog nadzora, koji otkriva i uništava pojedinačne ćelije raka. Na taj način, oštećeni imunitet pacijenata koji tuguju dozvoljava formiranje većih i manje imunološki ranjivih masa ćelija tumora. Pacijenti sa imunosupresijom, bez obzira na njen uzrok, izloženi su većoj opasnosti od razvoja maligniteta. Neki istraživači raka primetili su da se kod roditelja koji prolaze kroz reakcije ožalošćenosti usled dečije dijagnoze leukemije takođe javljaju indikacije imunosupresije u laboratorijskim ispitivanjima krvi. Ovi primeri ilustruju jake negativne efekte koje ožalošćenost, stres i depresija mogu da proizvedu unutar imunološkog odbrambenog sistema tela. Istraživači na polju medicine još uvek ne razumeju protok finotvarne energije prane kroz čakru srca kao nezaobilazni činilac ispravnog funkcionisanja timusa, a time i imune spremnosti tela. Timus proizvodi hormonalne faktore, kao što su timopoetin i drugi timozini, koji regulišu aktivnost limfocita kroz telo. Timus pre svega utiče na taj podskup krvnih zrnaca poznatih kao T-limfociti ili T-ćelije. T-ćelije nazvane su tako zato što svoje specijalizovane odlike stiču tokom vremena provedenog unutar timusa u ranoj fazi ćelijskog programiranja.

U recentnim naučnim istraživanjima u oblasti imunologije otkriveno je postojanje podgrupe T-limfocita poznatih kao T-pomagači i T-supresorske ćelije. Ćelije T-pomagači zajedno sa antitelima i drugim vrstama odbrambenih ćelija uklanjaju strane proteine i napadače iz tela. Postoje, takođe, drugi specijalni limfociti koji se nazivaju T-ćelije ubice za koje se zna da uništavaju ćelije raka. Ove ćelije učestvuju u takozvanoj funkciji imuno-nadzora imunog sistema koja se sastoji u nadgledanju ne samo stranih napadača kao što su bakterije i virusi, već i ćelija raka. Među ovim T-ćelijama možda najznačajnije su takozvane T-supresorske ćelije. Ove ćelije regulišu intenzitet imunog odgovora i drže druge limfocite pod kontrolom, tako da su jedino

strani proteini napadnuti. Kada se ova samoregulativna funkcija izgubi usled smanjenja broja i aktivnosti T-supresorskih ćelija, telo zapravo počinje da napada samo sebe. Sve je veći broj ovih bolesti automuniteta koje je medicina počela da priznaje.

Postoji veliki broj različitih bolesti sa autoimunim mehanizmom kao svojom međusobnom vezom. U ovim oboljenjima, limfociti produkuju antitela protiv ćelijskih proteina iz više različitih organa, kao i protiv DNK-a, što izaziva da telo imunološki napadne sebe. Jedna od najuobičajnijih bolesti autoimuniteta jeste reumatoidni artritis. Drugi primeri bolesti sa autoimunim komponentama su lupus, miaastenija gravis, multipla skleroza, Hašimotov tireoiditis, poremećaj rada nadbubrežne žlezde, spontani pobačaj, i možda neke vrste dečijeg dijabetesa.

U slučaju nekih od ovih bolesti postoje dokazi koji sugerišu da određeni virusi mogu da promene neke proteine, tako da oni izgledaju kao strana tela u očima imunog sistema. Ovi naizgled tuđi proteini mogu da iniciraju opšti imunološki napad na virusno izmenjene i normalne proteine unutar tela. Postoje dodatni dokazi koji ukazuju na predispoziciju za ove virusne infekcije, ili barem autoimune reakcije koje oni iniciraju. Na primer, otkriveno je da osobe sa dečijim dijabetesom pokazuju znake virusnog napada na tkivo pankreasa, kao i prisustva autoantitela protiv tkiva pankreasa. Otkriveno je da isti ti dijabetičari imaju istovetnu genetsku podlogu što je definisano HLA-tipizacijom («Human leukocyte antigen» – Ljudski leukocitni antigen), merom imunološke sličnosti između pojedinaca. Kod ove dece obolele od dijabetesa mogu se pronaći antitela koja deluju protiv ćelija pankreasa koje proizvode insulin.

Drugi virusi mogu čak da nastane i unište ćelije imunog sistema, narušavajući sposobnost tela da se brani od drugih napadača. AIDS (Sindrom stečenog gubitka imuniteta), jedna od najkontroverznijih bolesti našeg vremena, povezana je sa imunosupresijom, gubitkom T-limfocita i virusnom infekcijom. AIDS je bolest koja je ubedljiv dokaz postojanja virusa sa sklonošću prema T-limfocitima. Danas znamo da možda ima i virusa povezanih sa herpesom koji imaju sklonost prema B-limfocitima proizvođačima antitela.

Bez obzira na činjenicu da virusi mogu fizički da iniciraju proces bolovanja, postoje razni finotvarno-energetski faktori koji mogu da predisponiraju pojedince za dobijanje imunološke bolesti kada se suoče sa takvim patogenim elementima. Osobe sa jakim imunološkim odbranama mogu da budu u stanju da uklone virus iz svog sistema ili suzbiju njegova dejstva do nivoa mininalnih simptoma koji podsećaju na nazeb.

Značajan energetski činilac koji doprinosi jakom imunom odgovoru jeste zdrav protok finotvarne energije kroz čakru srca koji hrani žlezdu timus. Kada postoji blokada praničkog protoka kroz čakru srca zbog problema u ispoljavanju ljubavi prema sebi ili drugima, dolazi do smanjenja priliva vitalne energije u timus. Ponekad se to može ispoljiti kao bolest u samom timusu. Na primer u misteniji gravis, autoimunoj bolesti koju izazivaju antitela koja razaraju neuromišićne spone (što dovodi do generalizovane mišićne slabosti), povećana je učestalost pojave timoma, jedne vrste malignog tumora timusa.

Oštećena funkcija timusa (zbog blokada čakre srca) takođe može da rezultira povišenom osetljivošću na teške virusne infekcije bilo koje vrste. Određene vrste T-limfocita rade upravo na izbacivanju virusa iz tela. Verovatno je da su ove ćelije pod blagim uticajem hormonalnih faktora koje proizvode limfociti (takozvani limfokini), kao i imunih regulatornih hormona (kao što su

timozini) koje luči timus. Kod osoba sa bolestima povezanim sa imunološkim sistemom koje mogu biti uzrokovane posebnim virusom, blokada čakre srca može da stvori finotvarno-energetsku predispoziciju za razvoj takvih bolesti. Virusne infekcije mogu da imaju tek sekundarnu, iako važnu, ulogu u razvoju tih autoimunih i drugih bolesti povezanih sa imunitetom.

Predispozicija za bolest čini se da je u vezi sa emocionalnim disbalansima ljubavne prirode i čakre srca. Blokade u čakri srca mogu da nastanu usled nesposobnosti izražavanja ljubavi; ali, što je još važnije, disfunkcije često nastaju iz nedostatka ljubavi prema sebi. Sposobnost da volimo sebe daleko je značajnija nego što to mnogi psiholozi mogu da shvate. Uporne negativne predstave o sebi i gubitak samopoštovanja nanose više fiziološke štete nego što se trenutno priznaje zbog rezultujućih nepravilnosti duž ose čakra srca/timus.

U mnogim slučajevima, kod obolele osobe će više čakri funkcionisati nepravilno. Na primer, blokada protoka energije kroz jednu čakru može da dovede do energetskog preopterećenja niže čakre. Blokada na nivou čakre srca može da rezultira prekomernim protokom energije kroz centre solarnog pleksusa ispod nje. Blokada energetskog protoka može se zamisliti kao brana od drvne građe u reci koja izaziva poplavljanje priobalnih površina uzvodno od mesta gde se nalazi prepreka. Kundalini energije generisane u korenskoj čakri teže da se popenju uz kičmu do krunskog centra i prenesu energije čakrama u rastućem nizu duž puta. Blokada viših centara može, na taj način, da rezultira hiperemijom i izlivanjem energije u nižim čakrama kao sredstvima davanja oduška prekomernom protoku. Bolest često može biti povezana sa nepravilnom funkcijom u više od jedne čakre zato što osoba može da ima višestruke emocionalne blokade. Svaka blokada čakre povezana je sa naročitim emocionalnim problemom kojem osoba ne pristupa na adekvatan način. Različiti emocionalni i spiritualni problemi rešavaju se na različitim nivoima modulacije energije čakre.

Mnogi emocionalni i spiritualni problemi kojima pristupaju osobe sa disfunkcijom na nivou čakre srca vrte se oko suprotstavljenih emocija tuge i radosti. Kada je čovekov život ispunjen žalošću, tugovanjem, usamljenošću, depresijom i nesposobnošću izražavanja ljubavi prema onima koji ga okružuju, dolazi do neuravnoteženosti unutar čakre srca. To posebno važi za srodnike ili supružnike koji se suočavaju sa razdvajanjem i gubitkom člana porodice usled smrtne bolesti. Depresija po smrti voljene osobe može biti povezana sa osećanjima krivice zbog toga što se nije pravilno postupilo ili što se nije pravovremeno delovalo kako bi se takva tragedija sprečila. Osoba može sebe bespotrebno da optužuje. Odraz toga često je nesposobnost da se oseća zadovoljstvo svojim životom. Takvi emocionalni i spiritualni disbalansi rezultiraju blokadama energetskog protoka kroz čakru srca koji kasnije mogu da se ispolje kao ćelijske disfunkcije na nivou timusa.

Zato što timus može da utiče na mnoge vrste ćelija koje se suprotstavljaju bolesti po čitavom telu, nepravilna timička funkcija može da stvori opštu slabost u imunim odbranama i tako pospeši podložnost na veći broj bakterijskih i virusnih infekcija. Zbog dejstava timusa na posebnu vrstu limfocita, pogotovo na ćelije T-pomagače i T-supresore, naročitim organima tela mogu da se dogode specifičnije vrste oštećenja. Ćelije T-supresori su predmet sve intenzivnijeg interesovanja od strane doktora koji nastoje da razumeju njihov udeo u autoimunim oboljenjima. Ako T-supresor ćelija ne uspe da spreči telo da sebe napada, imuni sistem počinje da napada određene delove tela koji su se oteli imunoj kontroli.

Selektivna imunosupresija funkcije T-supresorske ćelije, izazvana raznim vrstama disfunkcije čakre srce-timus, može da utiče na druge endokrine centre po čitavom telu. Demonstracije udaljenih autoimunih efekata na žlezdane centre mogu se videti u takvim bolestima kao što je autoimuni tireoiditis, poremećaj rada nadbubrežne žlezde i poremećaj u radu jajnika. U bolestima u kojima je naročiti endokrini centar pogođen autoimunom destrukcijom postoji verovatnoća da će obolela osoba imati finotvarno-energetske disbalanse kako unutar čakre srca tako i žlezdanog centra čije hormonalne funkcije su imunološki oštećene. Primera radi, autoimuni poremećaj rada nadbubrežne žlezde može se dovesti u vezu sa disfunkcijom čakre solarnog pleksusa kao i čakre srca. Primarni poremećaj u radu jajnika bi, slično tome, trebalo povezati sa finotvarno-energetskom blokadom čakre srca kao i sakralne ili gonadalne čakre.

Druga bolest imuniteta koja je verovatno povezana sa blokadom gonadalne čakre jeste AIDS. Jedna od ranih korelacija koja je pronađena između AIDS-a i homoseksualaca jeste velika učestalost seksualnih kontakata kod onih koji su zaraženi ovom bolešću, pogotovo mladih homoseksualnih muškaraca. Kretanje iz jedne u drugu seksualnu vezu za jednu noć lišenu osećanja istinske ljubavi vodilo bi ka koncentrisanju prevelike količine energije na gonadalni centar. Samo po sebi to, naravno, ne izaziva AIDS. Međutim, učestalost seksualnog opštenja pospešuje veću izloženost virusu AIDS-a. Takođe, negativni kulturni pogledi povezani sa homoseksualnošću pogoduju niskoj predstavi o sebi u nesvesnoj sferi duha i nedostatku ljubavi prema sebi kod homoseksualnih muškaraca. Tokom vremena, to lako može da izazove neravnotežu u radu čakre srca. Negativne energetske promene u čakri srca vode opadanju timičke funkcije, a time i povećanoj podložnosti na virus AIDS-a.

Način na koji virus AIDS-a doprinosi pojavi rekurentnog oboljenja odraz je njegovog efekta na limfocitnu funkciju. Virus pre svega utiče na izvesne vrste T-limfocita, pogotovo ćelija T-pomagača. Jedan od kriterijuma za dijagnoziranje AIDS-a u laboratorijskim testovima jeste ispitivanje odnosa ćelija T-pomagača i T-supresora. U slučaju AIDS-a normalan odnos je izokretanje normalnog odnosa ćelija-pomagača i ćelija-supresora. Kada je broj T-ćelija pomagača, i istovremeno T-ćelija ubica, manji, telo postaje podložnije na virusne i bakterijske infekcije, kao i na zloćudne tumore poput Kapošijevog sarkoma. Sa ezoterijskog stanovišta, smanjenje broja limfocita ne izaziva samo HIV infekcija («Human immunodeficiency virus» – Virus humane imunodeficijencije ili virus AIDS-a) već i disfunkciju na osi čakra srca-timus koja je možda predodredila osobu za težu infekciju. Osim njihove povezanosti sa HIV infekcijom, na kraju će se verovatno pokazati kako su žrtve HIV-a imale blokadu u čakri srca, gonadalnoj čakri, i drugim čakrama unutar finotvarnog tela. Ne treba ni govori o tome da će finotvarno-energetska disfunkcija u čakri srca, i sa njom povezano oboljenje koje odražava neravnotežu u izražavanju ljubavi, kod budućih iscelitelja/lekara dobijati na značaju.

Treća čakra

Treća čakra je čakra solarnog pleksusa. Poremećaji u ovom centru takođe će pobuditi povećano zanimanje, s obzirom da je to zajedničko mesto energetskih blokada. Kao što je ranije pomenuto, čakra solarnog pleksusa snabdeva hranljivom finotvarnom energijom najveći broj glavnih organa za varenje i čišćenje organizma. To su stomak, pankreas, jetra, žučna kesa, slezina, nadbubrežne

žlezde, krsni pršljen i ukupni digestivni trakt. (Tanko i debelo crevo povezani su sa drugom čakrom.)

Sa emocionalnog i spiritualnog stanovišta, čakra solarnog pleksusa povezana je sa problemom lične moći. Lična moć može se tumačiti kao osećanje kontrole nad nečijim životom. Da li ljudi smatraju da imaju kontrolu nad svojim životom i da se osećaju udobno u svojim odnosima, ili se podvrgavaju hirovima drugih? Osobe sa takozvanom «svešću žrtve», koje su lišene osećanja kontrole nad svojim životima i osećaju da je neizbežno da će ih neko iskoristiti u budućnosti, često će manifestovati neuravnoteženost u čakri solarnog pleksusa. Osećanje zadovoljstva univerzumom kao podsticajnim mestom, nasuprot osećanju da je svet pozornica za nelagodnost i nevolje koje će se pre ili kasnije dogoditi, neposredno utiče na protok finotvarne energije kroz čakru solarnog pleksusa.

U svetu koji se brzo menja, ispunjenom sve većim zahtevima koji se postavljaju pred um, telo i duh, lako je videti kako stres može da se manifestuje kao oboljenje izazvano energetskom blokadom u centru solarnog pleksusa. Dominacija, bes i zloupotreba drugih takođe mogu da budu povezani sa nepravilnom funkcijom centra solarnog pleksusa. Često se događa da je ovaj bes izraz unutrašnjeg osećanja bespomoćnosti koje se može isprazniti na nedužnim namernicima, saradnicima, ili čak deci osoba koje imaju previše nekanalisane energije u solarnom pleksusu ili «nadbubrežnom» centru. Ovo se može smatrati pogrešnom upotrebom energija solarnog pleksusa.

Na simboličnom nivou, čakra solarnog pleksusa predstavlja vatreni element. Predeo solarnog pleksusa je zaista nalik sićušnom suncu, koje sagoreva energije hemijske oksidacije kroz varenje hrane – svojevrsna unutrašnja vatra. Ako je unutrašnja vatra nepravilno regulisana, ona čak može probije zid organa povezanih sa čakrom, kao u slučaju čira dvanaestopalačnog creva. Centar solarnog pleksusa takođe je žarište energije besa, agresije i drugih emocija. Te emocije su često povezane sa osećanjima lične moći pojedinca, kao i sa osećanjima u pogledu toga koliko kontrole se čini da oni imaju nad svojim životima. Ako problemi skopčani sa ovom čakrom nisu savesno rešeni, dotična osoba može da ostane zarobljena u unutrašnjem konfliktu, što izaziva zaokupljenost dominiranjem i kontrolom nad drugim ljudima. Taj problem zatim postaje konflikt između vlasti i pokoravanja. Na taj način, osobe koje su postale zaokupljene ili «zaglibljene» u lekcijama centra solarnog pleksusa mogu da budu ili tiranske u svojoj spoljašnjoj agresivnosti ili samouverenosti, ili potpuno suprotno – to mogu biti kukavice, krotke i pokorne osobe. Osobe sa blokadama solarnog pleksusa mogu da osciluju između ta dva modela, zavisno od situacije. Interesantna je pojedinost da izvesne psihološke studije pacijenata koji boluju od čira otkrivaju da su to često ljudi koji prisiljavaju sebe da preuzimaju odgovornosti dominantne, kontrolne pozicije; a ipak pod tom maskom često se krije pasivnost, zavisnost i pokornost.

Poremećaji čakre solarnog pleksusa mogu da utiču na jedan od probavnih organa tela koji se snabdevaju energijom iz ovog centra. Na taj način, pojačani stresovi na radnom mestu izazvani rastućim zahtevima poslodavca, zajedno sa unutrašnjim osećanjem nemoći da se promeni život, lako mogu da se ispolje kao čir želudca ili dvanaestopalačnog creva. Nadbubrežne žlezde takođe su povezane sa čakrom solarnog pleksusa. (U nekim ezotrijskim izvorima može se naići na shvatanje da nadbubrežne žlezde poseduju energetsku vezu i sa korenskom čakrom.) Nadbubrežne žlezde igraju značajnu ulogu u hormonalnoj aktivaciji telesnih sistema za vreme stresa. Kada postoji blokada u centru solarnog pleksusa, mogu da se dogode bolesti koje izazivaju

degeneraciju nadbubrežne žlezde, što dovodi do zamora i malaksalosti. Kao takva, čakra solarnog pleksusa važan je energetski centar tela koji doprinosi spoljašnjem vitalitetu ličnosti.

Druga rasprostranjena bolest povezana sa poremećajem u čakri solarnog pleksusa jeste dijabetes. Iako ovaj finotvarno-energetski aspekt dijabetesa nikada nije bio predmet bavljenja od strane praktičara konvencionalne medicine, on je ipak važan za patofiziologiju procesa bolesti. Kod dijabetičara bi se moglo reći da postoji osećaj gubitka lične moći koji prati bolest, povezan sa osećanjem koje bi se metaforički moglo izraziti kao presahnuće draži življenja. Druge posledice poremećaja čakre solarnog pleksusa mogle bi biti povezane sa čežnjom za prošlošću ili za propuštenim prilikama. Ponekad poremećaj može da potiče iz duboke unutrašnje potrebe za kontrolom. To ne znači da su svi dijabetičari tužne i bespomoćne individue koje žive u prošlosti. Najveći deo unutrašnjih emocionalnih konflikata koji utiču na funkcionisanje čakri jesu duboka nesvesna osećanja koja se obično ne prepoznaju na svesnom nivou, niti se verbalno izražavaju pred ljudima kojima je osoba okružena.

Mnoga oboljenja koja su manifestacije poremećaja čakri rezultati su pogrešnih podataka sa starih traka pamćenja koje su snimljene i programirane u nesvesnom umu tokom ranih etapa života. Na tim trakama su zabeležene nesvesno ponavljane poruke koje su dotičnoj osobi govorili drugi ili ih je ona sama iskrivljeno mislila, a koje nisu primerene okolnostima sadašnjeg trenutka. Bez obzira na njihov neprimereni sadržaj, ove unutrašnje trake nesvesni um koristi kao referentni materijal kako bi formulisao fizičku predstavu o sebi i osećanje samopoštovanja. Da bi se promenile blokade i poremećaji u čakrama, neophodno je prepoznati loše poruke koje možda sami odašiljemo i promeniti unutrašnje programiranje. Jedan od najjačih a ipak najjednostavnjiih metoda putem kojih je ovo moguće postići jeste kroz upotrebu svesnih verbalnih afirmacija. Ponavljanjem pozitivnih tvrđenja iznova i iznova, strah i krivica se brišu i reprogramiraju novim porukama sigurnosti, samouverenosti i osećanja lične vrednosti.

Druga čakra

Druga čakra je različito nazivana kao pupčana čakra, gonadalna čakra, slezinska čakra ili sakralna čakra. Sakralna ili gonadalna čakra je finotvarno-energetsko žarište seksualnosti. U različitim ezoterijskim izvorima sreću se izvesne varijacije u pogledu povezanosti slezine sa drugom čakrom (nasuprot trećoj ili čakri solarnog pleksusa). Neki vidovnjaci, poput Čarlsa Lidbitera, opisivali su drugu čakru kao predeo tela iznad slezine. U stvarnosti, po svoj prilici postoje dve različite glavne čakre koje leže između solarnog pleksusa i korenskih čakri. Slezinska čakra povezana je sa fizičkom slezinom i u ezoterijskoj literaturi smatra se portalom kroz koji se prana i vitalna energija prenose i raspodeljuju kroz finotvarno telo. Takođe, ima dokaza koji sugerišu da možda postoje dva sistema čakri sa različitim organskim vezama za one koji su rođeni na Istoku i one rođene na Zapadu. Kada se sistemi dve čakre stope, novi sistem čakri je stvoren. Za potrebe naše diskusije, međutim, o drugom centru govorićemo jednostavno kao o sakralnoj čakri.

Sakralna čakra je povezana sa gonadama i reproduktivnim organima, a pored toga i sa bešikom, debelim i tankim crevom, slepim crevom i krsnim pršljenom. Sa psihoenergetskog gledišta, sakralna čakra se dovodi u vezu sa izražavajem čulnih emocija i seksualnosti. Vrsta i adekvatnost energetskog protoka kroz ovaj centar odraz je stepena učešća emocionalne i seksualne energije u životu individue. Priroda nečije usredsređenosti na čulni izraz i seksualnost može da ima

pozitivne i negativne efekte. Postoje izvesne škole istočnjačke meditativne misli (tantrička joga) koje kanalisanje seksualne energije posmatraju kao izvor mističkog iskustva. Obrnuto, preterani fokus na seksualnosti do tačke isključivanja viših spiritualnih traganja i drugih vidova kreativnosti može da ima negativna energetska i fiziološka dejstva. Individue čije energije su koncentrisane prvenstveno u ovoj čakri težiće sagledavanju odnosa u svetlu seksualnih i senzualnih aspekata i posmatranju ljudi kao seksualnih objekata.

Gonadalne energije povezane sa sakralnom čakrom povezane su sa hormonalnom funkcijom Lejdigovih ćelija unutar testisa i jajnika. Lejdigove ćelije proizvode testosteron, koji je povezan sa libidom i seksualnim nagonom i muškaraca i žena. Na simboličkom nivou, pupčani centar povezan je sa vatrenim elementom. Metaforički simbolizam vatre u odnosu na gonade i genitourinarni trakt je očigledan. Za vreme seksualnog klimaksa, dolazi do oslobađanja telesnih fluida. Pored toga, sakralna čakra je povezana sa genitourinarnim traktom (koji izbacuje mokraću) i debelim crevom (koje je važno mesto apsorpcije vode).

Sasvim je verovatno da žene koje pate od raka grlića i tela materice možda imaju blokade ili druge vrste poremećaja unutar gonadalnog ili sakralnog centra (pored poremećaja u drugim centrima). Druge bolesti koje su posledica disfunkcije sakralne čakre obuhvataju kolitis, zapaljenje crevnog trakta, tumor bešike, loša apsorpcija u tankim crevima, razne vrste seksualnih disfunkcija, prostatitis, bolovi u predelu donjeg dela leđa. Za mnoge od ovih bolesti ustanovljeno je da su povezane sa raznim fizičkim faktorima koji doprinose konačnoj slici ćelijske disfunkcije. Cigarete, na primer, povezane su sa rakom bešike. Međutim, nepravilno funkcionisanje sakralne čakre stvara finotvarno-energetsku predispoziciju za ispoljavanje tih bolesti, pogotovo u kombinaciji sa konstantnim izlaganjem poznatim iritantnim supstancama i karcinogenima. Kada se virusni i hemijski stresni agensi iz životne sredine uvedu u ljudski biološki sistem, mesto na kojem će oni naneti najveću štetu biće delimično određeno najslabijom karikom fiziološkog/finotvarno-energetskog lanca. Najneurovnoteženija glavna čakra će izvršiti uticaj na ono mesto u telu koje predstavlja najslabiju energetsku kariku u lancu.

Prva čakra

Prva čakra je poznata kao trtična, osnovna ili korenska čakra. Kao što samo ime nagoveštava, korenski centar odražava stepen naše povezanosti sa Zemljom ili uzemljenja u svojim delatnostima. Količina energija koja protekne kroz korensku čakru odražava sposobnost osobe da se poveže sa Zemljom i iz dana u dan funkcioniše efektivno na zemaljskoj ravni. Na praktičnom nivou to se odnosi na sposobnost da se bude sa obe noge na tlu. Takva ukorenjenost ili uzemljenost takođe se odnosi na to koliko je neko u stanju da ispravno donosi svakidašnje odluke zasnovane na akutnim potrebama. Na simboličkom nivou, korenska čakra reprezentuje zemljani element, i odražava se u gušćim ili nižim vibracijskim aspektima bića.

Fiziološki gledano, korenska čakra povezana je sa osnovnim instinktima preživljavanja. Ona je povezana sa prvobitnim osećajima straha od fizičke povrede i prevashodni je pokretač takozvanog «borba ili beg» odgovora. Ova veza sa opstankom i «borba ili beg» načelom jeste razlog zbog kojeg neki ezoterijski izvori dovode u vezu korensku čakru sa nadbubrežnim žlezdama, glavnim telesnim izvorom adrenalina za vreme delovanja stresa. Moguće je da je čakra solarnog pleksusa povezana sa spoljašnjim omotačem nadbubrežne žlezde, koja proizvodi

kortikosteroide, dok korenska čakra može da bude povezana sa lučenjem adrenalina i srodnih jedinjenja u srži nadbubrežne žlezde.

Osobe sa previše energije fokusirane u korenskoj čakri mogu da ispoljavaju paronojičan odnos prema svetu i tendenciju da odbrambeno reaguju na većinu situacija. Ova vrsta preteranog fokusa na korenski centar dovodi do toga da pogođeni pojedinci funkcionišu u uslovima svojevrsne mentalne džungle. Obrnuto, nedovoljno delovanje korenske čakre takođe može da bude štetno, budući da je ovaj centar delimično odgovoran za ono što se naziva «volja za životom».

Korenska čakra se smatra žarištem kundalinija. Kundalini je simbolizovan sklupčanom zmijom unutar sakralnog/trtičnog područja. Sklupčana zmija reprezentuje moćnu finotvarnu energiju koja je pritajena i čeka da stupi u pokret. Tek kada se odgovarajuće meditativne promene i promene u načinu ponašanja dogode ova sila postaje usmerena naviše odgovarajućim kičmenim putem i aktivira svaku od glavnih čakri tokom uspona ka kruni. Kundalini je stvaralačka sila koja pomaže u usklađivanju čakri, oslobađanju stresa uskladištenog u telesnim centrima, i podizanju svesti na više spiritualne nivoe.

Na fizičkom nivou, korenska čakra je povezana sa sakrumom, kičmom uopšte, i spoljašnjim otvorima za ekskreciju kao što su rektum, anus i uretra. Poremećaji koji utiču na anus (hemoroidi i rektalne fistule) kao i suženja uretre mogu biti povezani sa energetskom disfunkcijom korenske čakre. Fizičke strukture povezane sa ovim centrom simbolični su izraz procesa oslobađanja. Kao što je sakralna čakra povezana sa tankim i debelim crevom, postoji tesna povezanost između prve i druge čakre. Izvesne fiziološke funkcije organa sakralne čakre predstavljaju procese apsorpcije, asimilacije i retencije. Organi povezani sa korenskom čakrom predstavljaju oslobađanje od ranije svarenog materijala. Te dve funkcije, asimilacija i ekskrecija, moraju skladno raditi da bi telo održavalo stanje ravnoteže. Mora biti apsorpcije neophodnih elemenata, a zatim i oslobađanja od nepotrebnog otpada. Ako se otpad ne prazni na odgovarajući način, može da dođe do porasta toksičnosti u sistemu. Na ezoterijskom nivou, disfunkcija u dve niže čakre može da bude simbolični izraz zadržavanja starih i zastarelih misli i programskih traka – takozvana nemogućnost odvajanja od prošlosti. Bolesti koje pogađaju crevo, rektum i analni sfinkter mogu biti ispoljavanja disfunkcije u nižim dvema čakrama simbolično predstavljenim problemima koji se odnose na oslobađanje od starog «đubreta». Dok bi konstipacija predstavljala poremećaj u kojem postoji teškoća sa oslobađanjem od starih problema, poremećaji povezani sa dijarejom mogli bi odražavati «pražnjenje» ili odbacivanje bez asimilacije (obično usled straha). U pojedini ezoterijskim izvorima korenska čakra se povezuje kako sa gonadama tako i sa Lejdigovim čelijama. Lejdigove ćelije proizvode estrogen i testosteron i smeštene su u testisima muškaraca i jajnicima žena kao i u kori nadbubrežne žlezde. Gonade mogu biti povezane i sa prvom i sa drugom grupom čakri, prema tome da li je jedinka rođena na Istoku ili na Zapadu. Smisao toga je u dvojnoj funkciji gonada. Na nivou korenske čakre, reproduktivna funkcija gonada sastoji se od proizvodnje semena i jajnih ćelija, sastojcima čijim sjedinjenjem nastaje novi život. Na nivou sakralne čakre, hormonalna funkcija Lejdigovih ćelija unutar gonada može se videti u načinu na koji proizvodnja testosterona utiče na libido i seksualnost.

Iz ezoterijske perspektive, kosmička kreativna energija koja emanira iz korenske čakre može da se kanališe bilo u prokreaciju (donošenje na svet novog života) ili umetničko stvaralaštvo kroz stvaranje novih misli, ideja i pronalazaka. Kreativno izražavanje može da se manifestuje kroz

pisanje, slikanje, vajarstvo, kao i prevođenje novih ideja u fizičku realnost. Na taj način, snažne energije korenske čakre mogu se upotrebiti za donošenje dece na svet, ili pisanje poezije i muzike. Stvaralačke kundalini energije zrače iz korenske čakre i zapravo su najviše nalik gorivu za peć. Te energije moraju se kanalisati nagore u više centre, kao što je čakra grla, radi postizanja istančanijeg izraza u umetnosti i kreativnosti. Kada se oslobode na kontrolisani način, kundalini energije mogu da podese i usklade više čakre i tada viši kreativni izraz kao i viša svest postaju mogući.

Dinamika čakri i spiritualne lekcije ličnog razvoja

U vezi sa svakom od sedam glavnih čakri postoji emocionalna i spiritualna lekcija koju treba savladati. Čakre povezuju organe, žlezde i nervni centar tela sa vitalnim silama koje pokreću fizičko telo. Stepen u kojem osoba ima uspeha u radu na posebnim lekcijama svojstvenim svakoj čakri odrediće količinu finotvarno-energetskog protoka koja može da uđe u telo da bi se održalo zdravlje. Kada čakra funkcioniše nepravilno usled neispravnog ponašanja, starih traka sa negativnim porukama, strahova i krivica, organi koji primaju vitalni protok iz te čakre trpe uticaj. Potpuno izbegavanje jedne lekcije može da dovede do blokade čakre i neadekvatnog dotoka vitalne energije u povezane organe.

Nedostatak finoenergetskog protoka usled nedovoljne aktivnosti čakre može da se ispolji kao degenerativna, destruktivna ili kancerozna lezija u organima koji su povezani sa tom čakrom a koji su izloženi lišavanju. Obrnuto, preterivanje i prekomerna usredsređenost na posebne emocionalne probleme u ekstremnom vidu može da rezultira prenadraživanjem odgovarajućih žlezda, prekomernom proizvodnjom ćelija u obliku tumora i zapaljenja. Lekcije čakri i sa njima skopčanih energetskih funkcija rezimirane su u dijagramu 29.

Kao što se može videti u dijagramu 29, dve niže čakre (korenska i sakralna) klasifikovane su po svojoj prirodi kao fiziološke. One su povezane sa osnovnim procesima apsorpcije, asimilacije, izlučivanja i razmnožavanja. Prevashodna pitanja sa kojima se na tom nivou bavimo jesu uzemljenje, povezanost sa Zemljom, seksualnost i nagoni samoodržanja. Ta pitanja mogu se smatrati «zemaljskijim» problemima spiritualnog razvoja, kojima se mora pristupiti i kojima se mora ovladati kako bi svest mogla da se uzdigne na više nivoe koncentracije. Finotvarno-energetske sile koje obrađuju ova dva centra jesu kundalini i opšti pranički protok. Iako prana protiče kroz čitavo telo, druga ili slezinska čakra smatra se centralnim distributerom unete prane. Kundalini energije su, naravno, osnovne energije kreacije, manifestacije i izgradnje više svesti. Kundalini energija i prana su sile koje su tešnje povezane sa fizičko-eterskim međuvezama i eterskim energijama uopšte.

Dijagram 29(str. 392 originalnog teksta)

Čakra PoložajUnutrašnji

aspektiSile Priroda

I KorenskaOsnova kičme

Uzemljenje KundaliniFioziološka

II Sakralna Ispod pupkaEmocije

SeksualnostPrana

IIISolarni pleksus

Gornji abdomen

Lična moć Niža astralna

LičnaIV SrceSredina grudi

Ljubav Viša astralna

V Grlo VratKomunikacija

VoljaNiža

mentalna

VI Adžna ČeloIntuicija

Unutrašnji vid

Više spiritualne

sileSpiritualna

VII Krunska Teme glaveSpiritualna

potraga

Treća, četvrta i peta čakra (solari pleksus, srce i grlo) smatra se da su povezanije sa pitanjima razvoja i individuacije. Ta pitanja uključuju osećanje lične moći u odnosu na samog sebe i spoljašnje odnose, razvoj više ljubavne prirode (u izražavanju ljubavi prema sebi i drugima), te komunikaciju i vladanje voljom (disciplina). Od najniže do najviše, ove tri čakre obrađuju i provode energije koje nastaju na nižem astralnom, višem astralnom i nižem mentalnom nivou vibracije, respektivno. Na fiziološkom nivou, ovi centri kontrolišu procese varenja i čišćenja, cirkulacije, disanja, imune zaštite i očuvanja integriteta ličnosti.

Više glavne čakre – čeoni i krunski centar – prevashodno su spiritualne po svojoj prirodi. Čeoni centar pomaže da se usmere više spiritualne sile (od višeg mentalnog do kauzalnog, i višeg vibracijskog nivoa) ka trećem oku. Procesi asimilacije finotvarne energije kroz čeonu čakru potpomažu intuitivno odlučivanje i opažanje izvan fizičke ravni (vidovitost). Kao što ime podrazumeva, krunska čakra je najviši centar. Sedma čakra se aktivira posebno kada je osoba usmerena ka unutrašnjoj potrazi za smislom života, tokom meditativnih praksi, i kroz proecs aktivnog spiritualnog traženja.

U stvarnosti, prva tri centra (korenski, sakralni i solarni pleksus) obrazuju nižu trijadu fizioloških i uzemljujućih funkcija. Najviša tri centra (grlo, čelo i kruna) obrazuju višu spiritualnu trijadu. (Centar grla takođe je imao svoj udeo u receptivnosti za više vibracijske uticaje preko mehanizma sluhovitosti.) Čakra srca je most koji spaja niže i više trijade. Tek kroz ispoljavanje više ljubavne prirode čovek može da se ujedini sa višim i nižim energijama. Konačni izraz i razvijenost čakre srca je bezuslovna ljubav i aktivno ispoljavanje Hristove svesti. Kada čovek nauči kako da razvije i ispolji više spiritualne aspekte čakre srca, on se približava eliminisanju fizičke bolesti čiji uzrok ne leži samo u srcu i organima koji su sa njim povezani već i u čitavom fizičkom telu.

Kundalini energije i potraga za Prosvetljenjem: kako čakre funkcionišu u razvoju više svesti

Do ove tačke ispitali smo finotvarno-energetske puteve koji povezuju glavne čakre sa normalnim funkcionisanjem ljudskog tela. Svaka glavna čakra daje hranljivu energiju za zdravo i homeostatičko održavanje integrisanih fizioloških sistema tela. Nivo emocionalnog rasta i spiritualnog razvoja individue direktno je povezana sa funkcionisanjem i otvorenošću svake glavne čakre. Količina energetskog protoka kroz čakre, zauzvrat, utiče na fiziologiju fizičkih organa tela. Ako je čakra blokirana, onda će biti i propratnih teškoća u organu (ili organima) koji se napajaju energijom iz tog centra. Postoji ključni simbolizam u mestu izbijanja bolesti u telu i emocionalnoj blokadi koja se dešava unutar ličnosti. Razumevanje toga kako emocionalne i spiritualne teškoće mogu da stvore bolest u telu zasniva se na širokim radom stečenim znanjem o tome kako čakre utiču na fizičku i mentalnu bolest (o čemu se diskutovalo u prethodnom odeljku)

Ukoliko lekari razumeju da su emocionalne i spiritualne blokade indirektno odgovorne za disfunkciju organa u telu, više će pažnje biti posvećeno psihoterapeutskim potrebema pacijenta a ne samo farmaceutskim i hirurškim aspektima njegovog lečenja. Konvencionalni medicinski tretmani neophodni su danas u borbi sa procesom bolesti tamo gde se ona manifestuje, ali vibracijske terapije mogu često da uvećaju njihovu delotvornost. Razni finotvarno-energetski tretmani – cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja, terapije kristalima i izlaganjem bojama – deluju na nivou čakri i finotvarnih tela kako bi doprineli energetskom rebalansiranju. Lekarevo nepoznavanje čakri i finotvarnih tela, kao i njihovih povezanosti sa bolešću sprečava mnoge praktičare da shvate veliki potencijal vibracijskog lečenja o kojem je diskutovano u ovoj knjizi.

Jedna od možda najjednostavnjih ali i najmoćnijih metoda za otvaranje, aktivaciju i čišćenje blokada u čakrama jeste kroz meditativne tehnike. Iako mnogi pribegavaju meditaciji kao sredstvu opuštanja tela, meditacija otvara um energijama Više Ličnosti. Ona pomaže da se um očisti od svakodnevnih briga zemaljske ličnosti, i omogućava višoj informaciji da se probije kroz svest individue. Najveći broj oblika meditacije to postižu u većoj ili manjoj meri. Međutim, izvesne meditativne tehnike deluju jače od drugih na ubrzavanje ovog proccesa unutrašnje komunikacije.

Jedan od kanala unosa više informacije jeste kroz desnu moždanu hemisferu. Kod ljudskih bića prisutna je tendencija prevlasti levog mozga u njihovom budnom životu. Ljudska bića, obično teže da budu logična, analitična i verbalna. U sistemu javnog obrazovanja naglašavaju se sposobnosti levog mozga u programima čitanja, pisanja i aritmetike. Kada realnost posmatramo kroz svest levog mozga, predmeti u realnom svetu pojavljuju nam se u smislu njhovog doslovnog značenja. Kad spavamo, obično funkcionišemo na način desnog mozga i radimo na simboličnijem nivou smisla/značenja. Tokom procesa obrade u desnoj hemisferi, predmeti se poimaju manje na bukvalnom nivou, njihovo simbolično značenje daleko je važnije.

Tokom sna, kada je svesni um isključen, desni mozak preovlađuje. Snovi su uglavnom simbolične prirode i najbolji način da ih tumačimo jeste ako to radimo na višestrukim nivoima značenja. Za vreme sna, Viša Ličnost nastoji da komunicira sa fizičkom ličnošću kako bi povezalo korisne informacije o emocionalnim i spiritualnim teškoćama koje iskrsavaju na svesnom planu. Kada poruke koja kreću od Više Ličnosti ne uspevaju da dopru do fizičke ličnosti direktno, informacija se kodira simboličnim jezikom u snovima. Ako ljudi pokušaju da dešifruju simbolično značenje svojih snova, oni će otkriti važne poruke koje opisuju njihove stvarne misli i osećanja o radu, odnosima generalno, životu i fizičkoj ravni. Ako su ljudi kadri da shvate značenje svojih snova, oni će možda biti u stanju da shvate kako funkcionišu na podsvesnom

nivou. Oni mogu da pokušaju da izmene programiranje traka sa negativnim porukama koje su se godinama vrtele u njihovom kognitivnom računaru. Problem sa takvim podsvesnim trakama sastoji se u tome da su one nesvesne – ispod nivoa budne svesti – i obično nedostupne svesnom umu. Podsvesni um operiše na nivou ispod svesnog. Podsvest je po svojoj prirodi primitivna i ima logičko razmišljanje, u najboljem slučaju, šestogodišnjeg deteta. Podsvesni um skladišti sva naša iskustva iz budnog stanja i selektivno naglašava izvesne poruke o našoj ličnoj pojavi i našim osećanjima vrednosti i samopoštovanja. Obrnuto, Viša Ličnost ili nadsvesni um operiše na nivou iznad svesnog. Ono razume uslove našeg života čak i kada, na nivou svesti, mi za to nismo u stanju. Viša Ličnost raspolaže rešenjima mnogih naših problema zato što je u stanju da posmatra iz perspektive koja prevazilazi prizemne svakodnevne prepreke sa kojima se suočavamo. Viša Ličnost je takođe svesna kada zaostajemo u odnosu na naše stvarne potencijale tako što ponovo vrtimo trake sa negativnim predstavama o sebi na nivou podsvesnog uma. Snovi su jedna forma simbolične komunikacije kroz koju Viša Ličnost pokušava (često bez uspeha) da stupi u kontakt sa svesnom ličnošću. U stanju sna kroz metaforički jezik desnog mozga nadsvest pokušava da otkrije u kojoj su meri pogrešno programiranje i emocionalne blokade stvarni uzroci naših svakidašnjih problema i bolesti.

Druga, snažnija forma unutrašnje komunikacije sa Višom Ličnošću jeste meditacija. Meditacija čisti um od programa svesne misli kako bi dozvolila informacijama iz viših vibracijskih izvora da uđu u bioračunar gde će biti obrađene i analizirane. Pored otvaranja pristupa Višoj Ličnosti, proces meditacije izaziva postepene promene u finotvarno-energetskoj anatomiji ljudskog bića u dugim perioda vremena. Čakre se sporo aktiviraju i čiste, a kundalini energije unutar korenske čakre na kraju se uspinju finotvarnim putevima duž kičmene moždine i dopiru do krunske čakre.

Tokom prirodnog ljudskog razvoja, individua će postepeno otvoriti najveći broj čakri unutar tela. Stepen u kojem se čakre otvaraju zavisiće od razmere u kojoj svaka osoba razvija svoje sposobnosti da komunicira sa drugima, da kreativno i umetnički izražava ideje, da voli i sebe i druge, i teži dostizanju viših značenja života. Kada se dogode traumatični događaji koji sputavaju rast u nekom potrebnom pravcu, javlja se povezana blokada koja je neophodna u jednoj od čakri tela. Ta blokada je smetnja prirodnom protoku stvaralačkih kundalini energija duž kičmene moždine sve do viših čakri. U raznim stepenima, izvesni stresovi koje doživimo tokom svog života postaju zaključani u sistemu finotvarnog tela i odgovarajuće oblasti u fizičkom mišićno-skeletnom sistemu.

Svakodnevna praksa meditacije, koja se izvodi u periodu od nekoliko godina, daće kao rezultat postepeno pojačavanje kundalini energija, što zauzvrat otvara čakre počev od korenskog centra naviše sve do krunske čakre. Dok se čakre otvaraju, stresovi koji su naneti tokom života polagano se raspršuju. Oslobađanje blokade energetskog protoka kroz čakru delimično je posledica čišćenja i otvaranja efekta kundalini sila, ali je isto tako povezano sa postepenim shvatanjem emocionalnih i spiritualnih lekcija nužnih za ispravno funkcionisanje te čakre. Meditativni proces pridonosi u učenju takvih važnih životnih lekcija tokom vremena dok svesna ličnost počinje da razumeva razloge postojanja blokada. Ta informacija se polako probija do individue kroz meditaciju dok ona sluša unutrašnju mudrost sopstvene Više Ličnosti.

Meditacija pomaže u izgradnji finotvarno-energetskih mostova učenja i komunikacije koji spajaju fizičku ličnost sa znanjem koje je unutar njenih viših vibracijskih struktura svesti. Ovo se u većoj ili manjoj meri postiže različitim vrstama meditacije, koje rezultiraju različitim brzinama razvoja svesti. Na primer, ponavljanje određenih zvukova i mantri može da ima snažnog dejstva ukoliko se dosledno sprovodi tokom vremena. Uprošćeno rečeno, ponavljanje mantre pomaže u čišćenju uma od svesnih misli. Ono uzrokuje da se levi mozak, da tako kažemo, deaktivira, i da se um na trenutak zaustavi. Na finotvarno-energetskom nivou, naročite mantre su zapravo specijalni zvučni energetski signali viših energija koji imaju jedinstvena dejstva na podizanje svesti do viših spiritualnih nivoa bića. Izvesne mantre ponavljane tokom vremena, mogu da izazovu male promene unutar nervnog sistema. Ove promene u mozgu proizvedene meditacijom imaju za rezultat evoluciju struktura svesti kako bi se ona osposobila za prijem i obradu unosa sa viših vibracijskih nivoa. Ponavljanje mantri, kao u praksi transcendentalne meditacije, može se smatrati jednim oblikom pasivne meditacije.

Sa druge strane su sistemi i tehnike koje bi možda bilo adekvatnije nazvati aktivnom meditacijom.4,5 Ovaj sistem meditacije podrazumeva upotrebu posebnih vrsta kreativnog zamišljanja i vizuelizacije, uključujući i zamišljanje samih sebe kako odlazimo u školu višeg učenja. Često se dešava da iskusni meditator, pri vizuelizovanju sebe kako pohađa nastavu u školi visokog učenja, može zapravo da radi sa unutrašnjim učiteljima i uči na astralnom nivou. Druga vrsta aktivne meditacije obuhvata individualno zaustavljanje rada uma i tela kroz razne tehnike relaksacije, a zatim usmeravanje njihovih svesti direktno ka njihovoj Višoj Ličnosti. Moguće je postaviti pitanja o sopstvenoj Višoj Ličnosti koja se tiču viših aspekata svog života (prošlost, sadašnjost ili budućnost), a zatim slušati i tražiti značajan podatak koji može da se pojavi u obliku reči, slika ili osećanja. Druga vrsta aktivne meditacije bila bi jedna vrsta unutrašnjeg dijaloga sa Višom Ličnošću, uz posvećenost potrazi za višim znanjem. To se može kombinovati sa naročitim vrstama vežbi vizuelnog zamišljanja koje podrazumevaju čišćenje polja aure6 i čakri7 kao i stvaranje veće usklađenosti između fizičkog i finotvarnih tela.

Ima i drugih oblika aktivne meditacije gde se veština vizuelizovanja kombinuje sa upotrebom kristala kvarca. Kristali kvarca su pojačivači energija svesti. Kristali se mogu držati u obe ruke nad centrom trećeg oka tokom meditativnog procesa. Tada je moguće aktivno vizuelizovati finotvarne energije u obliku obojenih zraka ili bele svetlosti koja ulazi u telo kroz kristale. Energija koja je na taj način primljena izaziva povećanje brzine vibracije tela i uzdizanje svesti na nivoe viših frekvencija. Vežbe vizuelizovanja (kao što su one pomenute u poglavlju o kristalima) mogu se iskoristiti zajedno sa meditacijom, dok osoba zamišlja sebe kako se smanjuje i ulazi u kristal.8 Ova dvorana znanja može se predstaviti kao bibliteka. Samo ta jedinstvena biblioteka daje pristup informacijama o nama u našim prošlim i budućim životima, i omogućava nam da dobijemo generalnu informaciju o neograničenom broju istorijskih ličnosti. Ova vizuelna metafora biblioteke dopušta da se upotrebi imaginacija kako bi se zavirilo na više nivoe kognitivnih procesa. Sama tehnika vizuelizacije, kada se upotrebi zajedno sa meditativnim procesom, omogućava ljudskim bićima ne samo da reprogramiraju sopstvene biokompjutere (kao u biofidbeku i autonomnoj kontroli) već i da dobiju pristup nivoima unutrašnjeg potencijala koji obično nisu dostupni budnoj svesti. Vizuelizacija i maštanje jesu ključevi kojima se otvaraju skrivene rezerve čovekove misaone snage.

Vizuelne slike poput scenarija biblioteke u kristalu moćna su oruđa koja se mogu upotrebiti da se njima otključaju skriveni potencijali i izvori dostupni višim nivoima svesti. Imaginacija je daleko

važnija za ljude nego što to najveći broj psihoterapeuta i edukatora može i da sanja. Iza imaginacije nalaze se vrata ka višim nivoima realnosti. Sposobnost korišćenja simbolične imaginacije jedan je od ključeva ogromnih unutrašnjih izvora kreativnosti i saznanja. Meditacija nam nudi jedan način da pristupimo sopstvenoj Višoj Ličnosti i višim nivoima znanja. Tako što neprestano svoj pogled upravljamo unutar sebe kroz meditacioni proces, možemo započeti da upoznajemo sebe i svoj odnos prema drugima u jasnijem svetlu.

Učenje o preprekama koje smo izabrali da savladamo i o nužnom aktiviranju energije neophodne da se ostvare ti ciljevi može da učini život na fizičkom nivou daleko lakšim za nas. Ljudi samo treba da nauče da već poseduju potrebnu opremu i energiju kojom bi ostvarili ove ciljeve. Često se kaže da je nesreća to što se ljudska bića ne rađaju sa «Uputstvom sa održavanje i upotrebu». Meditacija nam donekle omogućava da dospemo u stanja svesti koja otvaraju pristup informacijama ekvivalentnim onima iz «Upustva za održavanje i upotrebu».

Ta informacija je već pohranjena u našim bankama više memorije, ali je zaključana i nepristupačna je budnoj ličnosti ukoliko se u biokompjuter ljudskog uma ne unesu specijalni kodovi. Unošenjem specijalnih kodova u mehanizam svesti, meditacija omogućava da steknemo pristup bankama i svesne i nadsvesne memorije kako bi stekli veće razumevanje skrivenih aspekata sebe. Upotreba simboličnog zamišljanja u meditaciji omogućava nam da koristimo kapiju desne cerebralne hemisfere kako bi bacili pogled na više nivoe ljudske svesti. Ti metodi mogu se iskoristiti za sticanje većeg razumevanja razloga koji se kriju iza raznih prepreka ili stresova koji se možda događaju u određenim periodima na životnom putu.

Kada su životne prepreke prevaziđene, posebno one blokade koje smo sami stvorili, smetnje protoku unutrašnje kreativne energije se raspadaju i olakšano je kretanje stazom uspona kundalinija. Prepreke koje su stvorene uglavnom nisu u spoljašnjem svetu, već postoje unutar pogrešne percepcije sebe. Otklanjanje prepreka za percepciju istine približava ljudska bića uvidu da su ona samo manifestacije svetla, ljubavi i Stvoriteljevih energija. Meditacija je jedno od onih moćnih oruđa koje svaku individuu, s vremenom, može da približi shvatanju ovih viših istina i boljem razumevanju privida životne borbe koja se odigrava na fizičkoj ravni.

Meditacija, reinkarnacija i ljudska bolest: čakre kao skladišta karmičke energije

Tokom reinkarnacionog ciklusa, mi, ljudska bića, otelotvorujemo se u takozvanoj «Zemljinoj školi» kako bi naučili posebne lekcije o višim kvalitetima života, i kako da se posvetimo pomaganju našim bližnjim ljudskim bićima. Na tom putu mi se suočavamo sa preprekama koje su, često, proizvodi našeg sopstvenog načina razmišljanja. Mi sami stvaramo smetnje i prepreke o koje se spotičemo na svom životnom putu, koje su odraz naše pogrešne percepcije realnosti. Greške u opažanju koje nam onemogućuju da postojimo u skladu sa drugim ljudima često se manifestuju kao bolesti unutar fizičkog tela.

Zavisno od specifične smetnje percepcije, bolest će se ispoljiti u onom organskom sistemu koji najtešnje rezonira sa čakrom koja upravlja određenom teškom lekcijom. Izraz i prihvatanje ljubavi jedna je od lekcija koju je možda nateže naučiti. Problem je mnogo puta greška u percepciji koja blokira svest individue o prisustvu ljubavi u svetu. Odnosno, jedinka može da bude okružena onima koji je vole, ali zato što projektuje svoje unutrašnje strahove od sveta na

druge svet u njenim očima može da dobije preteći izgled, time blokirajući opažanje prisustva ljubavi. Kada jedinka uči tešku lekciju koja zahteva da se bude u stanju za ljubav prema drugima i osećanje ljubavi prema sebi, blokade protoka energije kroz čakru srca mogu da se manifestuju kao fizičke bolesti srca, timusa, bronhijalnih cevčica i pluća.

Interesantno je to da nesavladane lekcije mogu da ne budu iz sadašnjeg života. Bolesti, takođe, mogu biti povezane sa zaostacima iz prethodnog života. One uključuju i fizičke i mentalne poremećaje. Kod individue sa neuobičajenim fobijama vraćanje u prošli život može da pomogne u rešavanju realnih traumatičnih emocionalnih događaja koji su izazvali fobije. Kada individua pamti traumatični incident iz prošlog života, fobija obično iščezava. U slučaju fizičkih bolesti koje se odnose na teškoće iz prošlog života, tu se onda uključuju različiti energetski putevi. Čakre su takođe važni mehanizmi koji deluju u karmičkom izrazu bolesti. Na primer, individua koja nije savladala važne lekcije čakre srca u jednom životnom veku preneće te neuravnotežene energije u buduće živote.

Tokom embriogeneze, finotvarno-energetska tela, uključujući i eterske i astralne slike, obrazuju se pre nego što se fizičko telo razvije. Čakre koje se razvijaju u eterskoj i astralnoj formi fetusa pod uticajem su energija prenetih iz prethodnih života inkarnirane duše. Ako čakre u telu fetusa ne obezbeđuju energije neophodne za održavanje organa koji se razvijaju, može da dođe do nerazvijenosti naročitih ćelijskih struktura na fizičkom nivou. Na taj način, teška blokada centra srca koja je u vezi bilo sa nesposobnošću iskazivanja ljubavi ili prevelikom negativnošću (tj. «bezdušnošću») u prošlom životu može da se ispolji kao urođena srčana mana kod novorođenog.9

Karmičko oboljenje može da se pojavi kao razvojna nepravilnost kod deteta ili može da se dogodi kasnije u životu individue. Čakre su energetska skladišta karme. Moglo bi se reći da su čakre poput baterija koje skladište «karmička energetska punjenja». Čakre apsorbuju finotvarnu energiju koja je povezana sa razvojem duše u ranijim životima, i pomažu u transformisanju fizičkog tela kako bi ono izrazilo nenaučene spiritualne lekcije u obliku fizičkih bolesti. Ove bolesti postavljaju pred ličnost probleme i prepreke koje ona treba da prevaziđe u svom sadašnjem životu. Takve prepreke mogu da posluže bilo kao smetnje bilo kao tačke lične i spiritualne transformacije, zavisno od toga da li individua može da otkrije ezoterijsko značenje svoje «bolesti».10

Iako je oboljenja koja se odnose na iskustva iz prošlog života teško razumeti, jedino je kroz istinsko shvatanje ljudske finotvarno-energetske anatomije i realnosti reinkarnacije moguće u celosti razumeti smisao bolesti i samu bolest izlečiti. Meditacija je moćno oruđe kojim pojedinci mogu dopreti do smisla svojih bolesti i lekcija koje se moraju naučiti pre nego što dođe do istinskog ozdravljenja. Meditacija je ključ razumevanja međupovezane prirode fizičkih, astralnih i viših spiritualnih ličnosti. Svaki integralni energetski element funkcioniše tako da pomaže duši da razvije svoje mnoge strane i razume sopstvenu višu prirodu.

U svojim zemaljskim putovanjima i iskustvima, duša počinje da razumeva sopstvene više spiritualne kvalitete kroz nesebične činove ljubavi, služenja i vođenja brige. Kada fizička ličnost ima teškoće da izrazi ove najosnovnije lekcije duševnog razvoja, fizička bolest može da usledi kao iskustvo učenja. Zavisno od blokada izraza unutar ličnosti, disfunkcije će se pojaviti u raznim čakrama. Nepravilan protok finotvarnih energija kroz čakre se zatim prevodi u fizičku bolest u određenim organima. Kroz meditaciju, ličnost može da otkrije pravi smisao fizičke bolesti kojom je pogođena. Ako osoba zatim može da ispravi tu problematičnu i spiritualnu disfunkciju, stanje

će se često poboljšati a bolest povući. Naravno, postoje dodatni karmički činioci koji ovo pitanje čine nešto kompleksnijim. Ali to ne menja osnovnu ideju.

Stvarni razlog za upražnjavanje meditacije jeste ostvarenje prosvetljenosti. Prosvetljenje se ovde može definisati kao kosmičkija i energetskija perspektiva struktura svesti, osećanje jedinstva sa svim životnim formama, i kao razumevanje spiritualnog rada koji podupire fizičku realnost. Ovaj viši nivo percpecije će na kraju dozvoliti individui da shvati značenje života u odnosu prema drugima i prema univerzumu uopšte. O tome se govori kao o jednoj kosmičkijoj perspektivi. Meditacija može na kraju da omogući ljudima da stupe u prisniji odnos i obuhvatnije shvatanje Boga Stvoritelja.

Kod ljudskih bića proces prosvetljenja je usko povezan sa ispravnim međuodnosima i normalnim funkcionisanjem glavnih čakri tela. Kada su sve glavne čakre otvorene i aktivne, i kad postoji adekvatna eterska vitalnost u telu, ljudsko biće počinje da funkcioniše na optimalnim nivoima zdravlja i više svesti. Usklađivanje ličnosti sa potragom za višim spiritualnim značenjima života, svejedno da li kroz hrišćanstvo, judeizam, hinduizam, budizam, ili bilo koju drugu svetsku religiju naposletku vodi ka buđenju sedam glavnih čakri. Meditacija samo pojačava ovaj postepeni proces buđenja. Ona ubrzava otvaranje čakri i njihovo usklađivanje sa fizičkim i finotvarnim telima na posebne načine što je isključivo posvećenošću i molitvom nemoguće ostvariti tako brzo i direktno.

Fiziološki koncepti meditacije i prosvetljenja: Bentovljev model rezonancije srce-mozak i fizio-kundalini sindrom Pored finotvarno-energetske aktivacije raznih čakri, meditacija uzrokuje fiziološke efekte u telu koji su dokumentovani od strane istraživača u raznim naučnim centrima. Naučnici koji rade pri Maharišijevom evropskom istraživačkom univerzitetu pokazali su da meditatori sa dugotrajnom praksom demonstriraju veću koherentnost aktivnosti moždanih talasa leve i desne cerebralne hemisfere dok su praktikovali TM meditativnu tehniku.11 Aktivnosti električnih talasa generisane iz dve hemisfere od strane takvih meditatora usklađenije su nego kod ne-meditatora. Na posredan način, moždani talasi odražavaju tekuću cerebralnu aktivnost. Veća koherencija talasne aktivnosti mozga može se shvatiti kroz ispitivanje razlike između laserske svetlosti i nekoherentne svetlosti sveće. Kada se svetlosni talasi navedu da se kreću u istom ritmu, kao što se to slučaj sa laserskim zrakom, pojačanje energije je ogromno. Rast koherencije talasne aktivnosti mozga odražava slične promene u vidu koherentnije i usmerenije primene energije uma. Veća međuigra i koordinacija između leve i desne hemisfere, kakva se može videti kod iskusnih meditatora, takođe je povezana sa većom kreativnošću i gipkošću misli.

Dugotrajno upražnjavanje jogičkih vrsta meditacije u korelaciji je sa većom kontrolom autonomnog nervnog sistema. Jogiji kao što su Svami Rama i drugi demonstrirali su zapadnjačkim naučnicima svoju sposobnost da selektivno regulišu aktivnost srca, temperaturu kože i protok krvi. Recentnije studije pokazale su da određene jogičke meditativne prakse imaju pozitivna terapeutska dejstva na individuu u slučaju raznih bolesti (kao što je, na primer, astma). Asmatični pacijenti praktikuju pranajamu (specijalnu tehniku disanja), a druge jogičke

meditativne tehnike demonstrirale su proređivanje napada astme, manju isprekidanost udisaja, i veću kontrolu nad disanjem.

Meditacija generalno uzrokuje jedinstvene promene u telu kako akutne tako i one koje se ispoljavaju tokom vremena, što su potvrdili razni naučnici. Istraživač koji je posebno zaslužan za uvođenje novih saznajnih nivoa u fiziologiju meditacije jeste Itžak Bentov. Sprovodeći i sam dugo vremena transcendentalnu meditaciju, Bentov je tragao za razumevanjem toga kako se telo menja tokom prakse meditacije. Koristeći specijalni električni merni uređaj poznat kao balistokardiograf, Bentov je otkrio da su se tokom stanja duboke meditacije dogodile jedinstvene promene u aktivnosti srca i mozga.12 Na osnovu nalaza dobijenih istraživanjem, on je počeo da sastavlja model toga kako meditacija, kroz posebnu vezu između srca i mozga, može eventualno da uzrokuje trajne promene na mozgu i telesnim funkcijama. Bentov je govorio o ovome kao o «fizio-kundalini» modelu.

Bentov je otkrio specijalni sistem usklađenih ritmičkih oscilatora u mehanizmu fizičkog tela koji su, pri meditaciji, pokretani talasima krvi koji dolaze iz srca. Kada je telo ulazilo u stanje duboke meditacije, Bentov je primetio da ne postoji ritmička pulsacija tela gore-dole kakvu je registrovao balistokardiograf. Za vreme meditacije, spora, ritmička mikrooscilacija čitavog tela gore-dole postaje ravnomerna i izražena. Dok se ciklus disanja menja tokom meditacije, isto se dešava i sa ritmom srčane aktivnosti.

Poznato je da kada se srce grči ono šalje talas krvi kroz aortu (najveća arterija u telu, koja odvodi krv iz srca). Kada talasni front dođe do račve aorte kretajući se ka nogama, pojavljuje se odbijeni talas koji putuje nazad uz aortu u suprotnom smeru. Bentov je otkrio neobičnu unutrašnju povratnu petlju između račve aorte i srca koja, za vreme duboke meditacije, reguliše cikluse aktivnosti pumpanja kao i ritmičke aktivnosti disanja. Kada talas koji se vraća iz srca stigne do račve aorte, on šalje signal srcu kako bi se inicirao sledeći otkucaj tačno u trenutku kad je odbijeni talasni front dospeo do zalistka aorte. To znači da će biti talasnog fronta koji istovremeno dolazi do i polazi od iste tačke. Kada se tajming talasa koji putuju niz aortu poklapa ili je u fazi sa odbijenim otkucajima, tada nastaje stojeći talas. Ova talasna aktivnost poklapa se sa frekvencijom od približno 7 Hz (ciklusa po sekundi). Ovaj naročiti oscilujući sistem cirkulatornih talasa izazvao je ritmičko kretanje gore-dole koje je Bentov detektovao kod iskusnih meditatora sa svojom balistokardiografskom aparaturom.

To mikrokretanje tela gore-dole, izazvano stojećim talasima unutar oscilatornog sistema srce-aorta, prvi je u nizu usklađenih oscilatora u fizičkom telu koji se aktiviraju za vreme procesa meditacije. Oscilatori su povezani u niz na takav način da kada je prvi aktiviran, ostali oscilatori se takođe rezonatno pokreću. Kretanje tela gore-dole podstiče lobanjsku šupljinu da takođe osciluje gore-dole. Iako je mikrokretanje tela sasvim malo (približno 0, 003 do 0, 009 mm), kretanje gore-dole je dovoljno da indukuje merljive promene u nervnom sistemu. Kretanje glave gore-dole dovodi do blagih sudara mozga sa zidovima lobanje u oba smera. Taj pokret stvara akustične ravne talase (možda i električne) koji se odbijaju unutar zatvorenog prostora lobanjske šupljine.

Akustični ravni talasi pokrenuti pod kranijalnim lukom fokusiraju se na prazne, tečnošću nalivene komore u unutrašnjosti mozga. Unutar bočne i treće komore, stojeći akustični talasi nastaju odbijanjem pokreta ravnih talasa. Fundamentalne frekvencije stojećih talasa su funkcija oblika i

dužine komora u mozgu. Interesantno je da se rezultujuće vibracije koje se prenose okolnom moždanom tkivu sprovode nervima srednjeg uha i imaju kao rezultat «unutrašnje zvuke» kakve često čuju meditatori. Identifikacijom frekvencija unutrašnjih zvukova koji se čuju tokom meditacije po svedočenju velike grupe meditatora otkrivene su upadljive sličnosti sa Bentovljevim frekvencijskim predviđanjima (zasnovanim na oscilatorskom modelu).

Najvažnija u ovom nizu oscilatorskih petlji jeste poslednja po redu. Poslednja odjekujuća petlja u Bentovljevom modelu nalazi se u moždanom tkivu cerebralnog korteksa. Akustički stojeći talasi proizvedeni unutar šupljeg sistema komora mozga izazivaju kretanje gore-dole i obrnuto duž velikog nervnog snopa koji spaja levu i desnu cerebralnu hemisferu (corpus callosum). Akustična energija iz komora se prevodi u električnu aktivnost unutar moždanog tkiva. Polazeći od corpus callosum-a, nervna aktivnost se kreće po kružnoj petlji duž senzornog korteksa.

Senzorni korteks u mozgu je tako izdeljen da oblasti moždanog tkiva odgovaraju raznim delovima tela. Delovi tela su tako poređani da je zona sive mase koja obrađuje nadražaje iz stopala odmah uz zonu koja odgovara nogama i tako dalje kroz čitavo telo. Oblasti tela koje su povezane sa složenom vrstom senzorne obrade taktilnog stimulusa, kao što su ruke i prsti, lice i jezik, povezani su sa srazmerno većim oblastima sive mase duž ove trake tkiva u cerebralnom korteksu. Traka senzornog korteksa postoji u svakoj hemisferi koja obrađuje nadražaje dobijene iz suprotne strane tela. Desna hemisfera obrađuje senzorski unos iz leve strane tela i obrnuto. Neposredna stimulacija kortikalnog tkiva u senzornom korteksu (koju su najpre koristili istraživači mozga za mapiranje moždane funkcije) stvara snezaciju da su odgovarajući delovi tela dodirnuti.

U Bentovljevom modelu, zvučne vibracije koje unutar dubokih, praznih, tečnošću ispunjenih komora mozga stvaraju pulsacije prenete iz srca, izazivaju mehaničku i električnu stimulaciju nervnog tkiva iznad mozga. Neposredno iznad treće i bočnih komora leži corpus callosum (nervni snop koji premošćuje dve cerebralne hemisfere), kao i niži deo senzornog korteksa. Odmah iznad corpus callosum-a nalazi se deo senzorne trake korteksa koji odgovara stopalima. Mehanička stimulacija moždanog tkiva zvučnim vibracijama stvara električne depolarizacije (nervno paljenje) unutar senzornog korteksa. Talas električnog paljenja podiže se kroz senzorni korteks od nožnih prstiju do članka, zatim kolena, kuka, trupa, i dalje, do glave, vraćajući se na kraju na cikličan način mestu porekla iznad corpus callosum-a.

Bentov tvrdi da kod iskusnih meditatora, meditacija proizvodi petlju meditacijskog stimulusa električne aktivnosti koja odjekuje u kružnoj putanji kroz senzorni korteks. Kao što se električni talas kreće kroz sivu masu, Bentov sugeriše da se siva masa polarizuje u pravcu protoka stimulusa. Polarizacija moždanog tkiva izaziva niz različitih nadražaja po čitavom telu, od tabana do glave. Zato što se čini da meditativni proces utiče na desnu hemisferu više nego na levu, ove senzacije često polaze iz leve strane tela.

Dijagram 30Neurosenzorska osnova fizio-kundalini sindroma(str. 405 originalnog teksta)*električna polarizacija sive mase izaziva napredovanje simptoma poprečni presek mozga

bela masa corpus callosum *Petlja nadražaja koji kruži kroz senzorni korteks(prema crtežu I. Bentova) Akustični stojeći talasi u trećoj i bočnim komorama Normalni in/out signalSiva masa tabani članak koleno kuk trup ruka prsti vrat lice usne jezik grkljan (desno) (levo)

Ustvari, Bentovljev model smišljen je kako bi pomogao da se objasne uznapredovale simptome leve strane tela koji su se dešavali kod raznih meditatora. Li Sanela, M. D., proučavao je brojne individue, uglavnom iskusne meditatore, koji su se žalili na bolove koji su se često pojavljivali u desnom stopalu i putovali naviše kroz njihovo telo. Kod mnogih, neobični osećaji i reski bolovi kretali bi se od stopala, preko nogu, i najzad ka zadnjem delu vrata. Izvesan broj osoba opisivao je zaglušujuće zvuke i pištanje u glavi, praćene zaslepljujućim osećajem svetlosti koja preplavljuje čitavo njihovo biće, i na kraju osećanje potpunog blaženstva. Dr Sanela govori o ovom napredovanju simptoma kao o fizio-kundalini sindromu ili kompleksu. U nekim slučajevima, pojedinci koji nisu nužno bili iskusni meditatori, već koji su imali snažne parapsihičke doživljaje kao rezultate «spontanog» kundalini buđenja, takođe su osećali iste te bolove u levom stopalu i neuobičajene nadražaje. Sanela je smatrao da su suprotni simptomi, koje doživljavaju meditatori i drugi sa ovim sindromom, na neki način povezani sa aktiviranjem njihovih kundalini energija. Bentov je bio u stanju da poveže razloge ovog neuobičajenog simptomatskog kompleksa proučavajući način na koji je mozak pretpeo uticaj za vreme meditativnog procesa.

Bentovljev model rezonancije srca i mozga za vreme meditacije i njenog dejstva na senzorni korteks iskorišćen je da se objasni kako bolovi u stopalu mogu zapravo da budu nus-produkt kundalini energija. Do napredovanja simptoma dolazi delimično usled buđenja kundalini sila u korenskoj čakri. U stvarnosti, kundalini energija uspinje se unutrašnjim putevima kroz kičmenu moždinu do krunske čakre. Tokom ovog procesa, nečistoće i blokade u čakrama oslobađaju se i sagorevaju. Neki su kundalini poredili sa električnom strujom koja prolazi kroz tanko vlakno. Dok se energija kreće kroz oblasti otpora, stvara se svetlost i vrelina kao u električnoj sijalici. Blokade na nivoima čakri su oblasti povećanog otpora na energetski protok, koje se moraju očistiti kako bi struja mogla proticati čitavim energetskim kolom do krunske čakre.

Pored kretanja na finotvarno-energetskom nivou, Bentov razvija teoriju o tome da postoje dodatne promene koje se dešavaju u centralnom nervnom sistemu kada se kundalini energije aktiviraju svakodnevnom praksom meditacije. Te promene, koje se odnose na polarizaciju nervnog tkiva u cerebralnom korteksu, stvorene su vibracijskim talasima u šupljini moždane komore. Meditacija aktivira sistem rezonatno usklađenih oscilatora, koje akustično pokreće vibracijska energija dobijena radom srca. Kada individua dostigne stanje duboke meditacije, disanje se usporava i postaje plitko, a aktivnost srca se sinhronizuje tako da stvara rezonatnu vibracijsku vezu između srca i mozga. Oscilujuće električno kolo uspostavlja se unutar mozga tek kada je siva masa duž senzornog korteksa u potpunosti polarizovana u kružnoj petlji nadražaja.

Dijagram 31Stvaranje petlje nervnog nadražaja(str. 407 originalnog teksta)Rezonancija sistema srce-aorta povezana sa meditacijomOscilovanje kranijalnog luka gore-doleAkustični ravni talas u mozguStojeći talasi u trećoj i bočnim komorama

Mehanoelektrična stimulacija senzornog korteksaOdjekivanje petlje stimulusaRepetitivne kružne nervne strujePolarizacija kortikalnog tkiva u pravcu strujeOslobađanje stresova uskladištenih u senzorimotornom korteksu

Smatra se da, pored toga što su emocionalni stresovi čije posledice se osećaju tokom celog života zatvoreni u raznim čakrama i područjima tela, postoji odgovarajuća energetska blokada unutar samog tkiva mozga.13 Dok se vibracijski indukovana struja kreće u zatvorenom kolu, siva masa se postepeno polarizuje duž pravca energetskog protoka. Dok spora struja nailazi na oblasti otpora proticanju energije unutar moždanog tkiva senzornog korteksa, signal slabi sve dok ne postane moguće da prođe u sledeću oblast. Ovaj proces nastavlja se sve dok kružna moždana petlja nije oslobođena od starih stresnih tački i blokada protoka energije. Kada spora energija naiđe na takvu oblast stresa i blokade, jedinka oseća senzaciju bola u odgovarajućoj oblasti tela. Iako senzacija nastaje na nivou senzornog korteksa, bol koji se oseća čini se kao da dolazi iz fizičkog tela.

Budući da je prva oblast kortikalnog tkiva na koju naiđe indukovana struja povezana sa stopalima i nožnim prstima, neobične senzacije osećaju se u stopalima onih meditatora kod kojih su ove oblasti mozga blokirane. Sanela i Bentov su otkrili da određeni broj meditatora sa fizio-kundalini sindromom opisuje bolove koji se najpre pojavljuju u njihovim stopalima, posebno u levom palcu. Dok je pritičuća struja u stanju da oslobodi stres iz te oblasti senzornog korteksa, ona nailazi na više nivoe otpora u senzornom korteksu i blokade se uklanjaju. To objašnjava zašto se senzacija bola koja kreće od stopala ili nožnih prstiju penje sa zadnje strane noge, uz kičmu, nastavljajući dalje.

Motorički korteks mozga, oblast koja kontroliše voljno kretanje mišića u telu, jeste traka cerebralnog tkiva koja se graniči neposredno sa senzornim korteksom. Ponekada se ovi regioni mozga nazivaju senzorimotornim korteksom. Pojedinci koji osećaju progresivne simptome fizio-kundalini sindroma veoma često će osećati spazme mišića kao i nesvesno kretanje mišića na glavi i telu. To se može objasniti poprečnom električnom stimulacijom motoričkog korteksa priticanjem struje u susedni senzorni korteks duž petlje nadražaja koji se vraća.

Dok se uskladišteni stresovi unutar senzornih korteksa cerebralne hemisfere oslobađaju, struja postepeno dospeva u stanje u kojem može da upotpuni petlju nadražaja kroz mozak. Produžena meditacija pomaže da se tokom vremena ova petlja upotpuni. Kada petlja postane ciklična i repetitivna, struja se pojačava. Područja moždanog tkiva koja se graniče sa putanjom proticanja struje leže u limbičkom sistemu, koji uključuje oblasti poznate kao centri zadovoljstva. Ukoliko su ta tkiva duboko u unutrašnjosti mozga veštački stimulisana ona proizvode osećanja

ekstremnog zadovoljstva. Bentov razvija teoriju da kada se petlja struje kroz senzorni korteks kompletira, i svi stresovi oslobode iz kola, energetski protok kroz kružnu putanju stimuliše okolne centre zadovoljstva. On sugeriše da bi ovo mogao da bude razlog senzacija zadovoljstva i blaženstva kod iskusnih meditatora posle višegodišnjih svakodnevnih meditativnih vežbi.

Za našu diskusiju o meditacijom izazvanim zatvorenim kola u cerebralnom korteksu i susednom limbičkom sistemu značajan je fenomen «paljenja». Paljenje se odnosi na efekte ponovljene električne stimulacije limbičkog sistema niskog intenziteta, važnog centra emocije i prostornog pamćenja unutar mozga. Kao što samo ime nagoveštava, efekat paljenja se može uporediti sa malim komadima drveta koji pomažu da se zapali vatra. U ovom slučaju, vatra je munjevito kretanje neurona po specijalnim putanjama u limbičkom mozgu. Iako je paljenje izvorno laboratorijski fenomen o kojem se teoretisalo kao o mogućem modelu za epilepsiju, kasnije dobijeni biohemijski podaci sugerisali su da je ova pretpostavka netačna. Naučnici su otkrili da amino-kiselina taurin može da suzbije epileptični napad, ali se kasnije pokazalo da taurin nema nikakvog efekta na neurološke fenomene za koje se zna da su izazvani paljenjem. Uprkos tome što je odbačen kao model za epilepsiju, neki naučnici su sugerisali da je paljenje možda značajno za fenomen kundalinija.14

Ponavljana stimulacija određenih limbičkih struktura na kraju izaziva širenje električne aktivnosti po specijalnim putevima unutar limbičkog sistema. Tokom vremena, ovi izlivi električne aktivnosti «pale» strukture u susednim regionima mozga. Takođe, paljenje izaziva da prag depolarizacije (aktivacije) nervne ćelije po ovoj putanji postane progresivno spušten, tako da manji nadražaj može da izazove «epileptičko» pražnjenje. Epilepsiju izaziva mala vatra ili izliv energije iz određenih električno nestabilnih nervnih ćelija, koji se širi kao nekontrolisani požar i stvara difuznu oluju električne aktivnosti. U slučaju kundalinija, smatra se da se električna oluja kreće po dobro definisanim putanjama unutar limbičkog mozga, pošto je aktivirala specijalno povezane neurone.

Čini se da se paljenje dešava jedino unutar struktura limbičkog sistema, a ne unutar cerebralnog korteksa, talamusa ili moždanog stabla. Neki istraživači su sugerisali da rezonantna stimulacija limbičkog mozga može da bude važan fenomen koji uslovljava efekte kundalinija. U vezi sa Bentovljevim modelom meditativne moždane stimulacije, paljenje može da uđe u igru nakon što je kružna petlja nadražaja kroz senzorni korteks već uspostavljena. Dok senzorna kortikalna mreža postaje obrazac koji se ponavlja, smatra se da petlja postaje sve veća i obuhvatnija kako bi u sebe uključila ključne strukture limbičkog sistema unutar temporalnog režnja mozga, kao što je amigdalni kompleks.

Ponavljana stimulacija limbičkih struktura kao što je amigdala, koja je mesto zadovoljstva i emocionalne kontrole susedno petlji nadražaja senzornog korteksa, može da okine pražnjenje po specijalnoj putanji u limbičkom sistemu. Ponovljena stimulacija amigdale (i drugih limbičkih struktura) proizvodi efekat paljenja koji snižava energetski prag za dalju aktivaciju. Na taj način, kada je petlja kroz senzorni korteks jednom upotpunjena, energetske puteve kroz limbički mozak i centre zadovoljstva postaje lakše stimulisati tokom kasnijih meditativnih pokušaja. U suštini, paljenje limbičkog mozga meditacijom (kroz efekte rezonancije srce-mozak) može da rezultira uspostavljanjem novog kola u vodovima mozga.

Pored toga, paljenjem limbičkog mozga takođe se indukuju obrasci pražnjenja koji aktiviraju obe strane mozga. Na primer, stimulacija amigdale u jednoj hemisferi rezultira premeštanjem naknadnog naboja ka amigdali na suprotnoj strani mozga. Odatle se obrazac pražnjenja nepromenljivim redosledom kreće ka hipokampusu (važnoj limbičkoj strukturi koja je povezana sa prostornim pamćenjem), a zatim ka okcipitalnom korteksu (mesto vizuelne obrade), i konačno frontalnom korteksu (oblast koja učestvuje u donošenju odluka i planiranju budućih događaja). Na taj način, stimulacija ovog jedinstvenog limbičkog kola od strane početne senzorne kortikalne petlje može da izazove neobične vizuelne pojave aktivacijom okcipitalnog korteksa. Meditatori koji su radili na fizio-kundalini sindromu često su opisivali senzacije blještave svetlosti praćene takozvanim stanjem blaženstva.

Bentov takođe sugeriše da slučajevi spontane aktivacije fizio-kundalini procesa mogu da se dogode, delom zbog toga što je osoba hronično izložena akustičkom, mehaničkom ili električnom magnetnom polju stimulacije, koja dejstvuju u „sazvučju“, pri čemu su frekvencije stimulacije mozga proizvedene od strane prirodnog meditativnog procesa (u rasponu od četiri do sedam ciklusa po sekundi). Takve vibratorne energije okruženja može da generiše električna oprema, loše podešeni automobilski amortizeri, ili čak cevi klima-uređaja. Kumulativno dejstvo ove vibratorne stimulacije može da bude u tome da pokrene spontani fizio-kundalini proces kod prijemčivih ljudi koji imaju posebno senzitivan nervni sistem. Pored tih slučajeva nastalih zahvaljujući stimulisanju energijama okruženja, spontana aktivacija kundalinija može da se dogodi zbog preuranjenog otvaranja i aktivacije čakri penjanjem kundalini energije, pre nego što je kundalini sistem imao priliku da integriše povećani energetski unos kao što se to normalno dešava kada se meditacija praktikuje u dužem periodu vremena. Bentov smatra da su individue sa ovom vrstom spontane aktivacije kundalinija, nasuprot meditatorima, oni koji će verovatnije osećati jake, dugotrajne simptome.

Kundalini, kao razvojni proces svakodnevne meditacije, prirodno je sredstvo kojim ljudska bića mogu da se oslobode stresova nagomilanih unutar fizičkih i finotvarnih tela tokom života, i koji mogu da otvore svoje kanale za kreativno izražavanje i usklađivanje sa višim nivoima finotvarnog vibracijskog unosa. Ne samo što se stresovi oslobađaju, već kada se jednom kortikalna petlja upotpuni, mozak i telo postaju efikasniji u svojoj borbi sa stresom. Kroz transformacione efekte na nervni sistem, kundalini eliminiše stresove iz tela/uma brzinom jednakom brzini njihovog pojavljivanja, sprečavajući na taj način akumuliranje novog stresa. Stari nagomilani stresovi se prazne, a novi putevi nervne aktivnosti se stvaraju unutar mozga. Drugačije rečeno, stari mozak je reorganizovan na takav način da se stvaraju novi putevi obrade energije i informacije. U sistemu se uspostavljaju novi putevi kruženja koji otvaraju nove sposobnosti i mogućnosti.

Limbički mozak, koji stimuliše struja petlje senzornog korteksa, čini se da je povezaniji sa funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema. Bentovljeva teorija kaže da veze stvorene meditacijom i fizio-kudalini procesom rezultiraju snažnijim i svesnijim povezivanjem između cerebrospinalnog i autonomnog nervnog sistema. Nesvesni autonomni procesi kao što je disanje, srčana aktivnost, itd., stavljeni su pod potencijalnu kontrolu od strane cerebralnog korteksa i svesnog mislećeg uma. To su naučnicima na Zapadu demonstrirali jogiji koji mogu da kontrolišu srčanu aktivnost, protok krvi, itd.

Pored oslobađanja stresa iz mozga i tela, energije oslobođene kundalini procesom kreću se kroz telo i uz finotvarne puteve unutar kičmene moždine postepeno aktivirajući čakre. Bentov opisuje put energije kundalinija koja polazi od nožnih prstiju, putuje uz noge do kičme, kreće se uz vrat i preko lica, a zatim se spušta prednjom stranom tela. Dok putuje uz kičmu, energija stimuliše unutrašnje korene čakri, koje se povezuju sa nervnim spletovima duž kičmene moždine. Dok se energija kreće preko glave nadole stimulišu se prednja strana grudnog koša i abdomena, te frontalni delovi čakri. Dok se ovi regioni frontalnih čakri stimulišu, osoba može da oseća golicanje ili druge senzacije u oblastima tela povezanim sa čakrom. Put proticanja kundalini energije kroz telo odraz je puta polarizujuće struje koja se kreće kroz kružnu petlju unutar senzorimotornog korteksa u mozgu, a oba su aktivirani meditativnim procesom.

Interesantno je da se Bentovljev opis protoka energije razlikuje od klasičnih puteva kundalinija koji se opisuju u indijskoj jogičkoj literaturi. Ali je, zato, sličan Mikrokosmičkoj Orbiti, putu energetskog protoka kroz akupunkturne meridijane opisanim u ezoterijskim tekstovima taoističke joge.15 Kada se sa vremenom sve sofistikovaniji finoenergetski merni uređaji razviju i počnu da koriste u kombinaciji sa vidovnjačkim opažanjem, mnogo više će se razumeti o fiziološkim i vibracijskim promenama koje su proizvedene svakodnevnom meditacijom i aktivacijom kundalini sila. Možda će buduće istraživanje potvrditi dosta toga iz Bentovljevog modela u smislu njegove veze sa merljivim promenama u ljudskom mozgu.

Važno je shvatiti, međutim, da meditacija izaziva mnoge promene kako na fizičkom tako i na višim vibracijskim nivoima ljudske višedimenzionalne anatomije. Bentovljev model daje «fizički» opis funkcije mozga i razumevanje nekih od fenomena koje proizvodi mehanizam prirodnog oslobađanja od stresa inherentan nervnom sistemu. Njegov model takođe nam pruža neobičan pogled na jedinstveni energetski odnos između fizičkog srca i mozga, kao u slučaju kada se vibracijska rezonancija događa za vreme duboke meditacije.

Pored efekata u promeni moždanih kola, sinhronizovanje aktivnosti srca i pluća, i aktiviranja čakri, meditacija ima znatno dublje dejstvo na evoluciju ljudske svesti. Sprovođenjem meditacije, mnoge tajne koje se čuvaju od svesnog uma moguće je otkriti. Među tim tajnama su skrivene lekcije koje je osoba izabrala da uči tokom svog života. Otkrivajući ove lekcije i blokade razumevanja sa kojima treba fizički izaći na kraj, svaka osoba može bolje da ovlada svojim emocionalnim, mentalnim i spiritualnim dimenzijama bića. Kada se blokade u percepciji uklone i disfunkcionalno ponašanje izmeni, bolesti koje su stvorene na višim vibracijskim nivoima mogu se lečiti ili značajno ublažiti. Dok čovečanstvo počinje da poklanja veću pažnju funkciji čakri i njihovom odnosu sa razvojem i izražavanjem ljudske svesti, dosta toga će biti otkriveno što će promeniti način na koji se bolest kod ljudi poima i tretira od strane iscelitelja/lekara budućnosti.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Glavne čakre su specijalizovani energetski tranformatori koji primaju finotvarnu energiju i distribuiraju je glavnim žlezdama, nervnim centrima i organima tela.2. Funkcija čakri je povezana sa raznim aspektima svesti, pogotovo emocijama, koji utiču na protok energije kroz ove centre. Kada emocionalno telo pojedinca ima smetnje u svom polju koje se tiču emocionalnih problema, ta emocionalna smetnja se prevodi u izmenjeni protok finotvarne energije kroz određenu čakru.

3. Određena emocionalna i spiritualna pitanja utiču na ispravno funkcionisanje svake od sedam čakri. Kada neko ima značajne nerazrešene emocionalne probleme u bilo kojoj od ovih oblasti, tu onda može da nastupi disfunkcija čakre. Takva disfunkcija dovodi do prekida hranljivog finotvarnog energetskog protoka u regione tela i sa njima povezane organe i žlezde koje se snabdevaju iz čakre koja ne funkcioniše ispravno. Ako su blokade čakre hronične, na kraju može doći do ćelijske neuravnoteženosti i bolesti. 4. Izmenjeni protok finotvarne energije kroz razne čakre jeste mehanizam putem kojeg hronični stres može negativno da utiče na fizičko telo. 5. Možda najkritičnija neuravnoteženost čakre jeste ona koja pogađa čakru srca, budući da se ovaj centar bavi pitanjem ljubavi prema sebi i ljubavi prema drugima. Čakra srca snabdeva hranljivom finotvarnom energijom fizičko srce i krvotok, pluća i timus. Na taj način, hronična disfunkcija čakre srca može da doprinese pojavi srčanog oboljenja, izlivima krvi, bolestima pluća i raznim vrstama imunoloških smetnji koje mogu da otvore telo bakterijskim, virusnim i kanceroznim napadima. 6. Zato što čakre napajaju energijom organe u razvoju kod fetusa, kao i kod odraslog organizma, zaostaci teških nerazrešenih emocionalnih blokada iz prošlog života mogu ponekad da rezultiraju kongenitalnim oboljenjima na karmičkoj osnovi. Takva karmička oboljenja mogu da se dogode u detinjstvu ili da se ispolje sa odloženim dejstvom u kasnijem životu. 7. Meditacija je važan metod otvaranja, aktiviranja i čišćenja čakri tela, posebno kada se sporovodi zajedno sa aktivnim formama vizuelizacije. 8. Korenska ili osnovna čakra je skladište prirodne, ali veoma snažne, energije koja se naziva kundalini. Ta energija ima potencijal da aktivira i poveže sve glavne čakre sa višim centrima, donoseći prosvetljenje i spiritualnu prosvećenost pravilnim redosledom aktivacije čakri. Kundalini energija se prirodno oslobađa tokom vremena kao rezultat svakodnevne meditacije. 9. Itžak Bentov, dr Li Sanela, i drugi, označili su nizove fizičkih problema koji se odnose na nerazrešene stresove i njihovo dejstvo na prirodni tok kundalini procesa. Oni su ovaj telesni poremećaj nazvali fizio-kundalini procesom. On se uočava najčešće kod meditatora, ali se može dogoditi i spontano.10. Bentov je otkrio nizove serijski povezanih oscilatora unutar tela koji se aktiviraju tokom meditacije. Preko jedinstvenog sistema povratne razmene između srca i aorte, mikrooscilacije tela proizvedene za vreme meditacije prevode se u elektroakustičnu stimulaciju određenih puteva unutar mozga. 11. Prema Bentovljevom modelu, sa ponovljenim meditativnim pokušajima u periodu od više godina, cirkulatorna struja u senzorimotornom korteksu se na kraju uspostavlja sa postepenim oslobađanjem starih stresova zaključanih u samom moždanom tkivu. Verovatno je da simptomi fizio-kundalini sindroma koje doživljavaju meditatori nastaju usled oslobađanja od ovih stresova nagomilanih u mozgu. 12. Tokom vremena i uz meditativnu pripremu, uspostavljaju se novi nervni putevi koji mogu da spreče ponovno nagomilavanje dejstava stresa, i podstaknu unutrašnju stimulaciju centara zadovoljstva unutar mozga. Na taj način, meditativni i kundalini proces, kako ih je zamislio Bentov, prirodni su mehanizam oslobađanja od stresa.

XI Poglavlje

Holističko isceljivanje i promene paradigme: pojava medicine novog doba

Nalazimo se na jedinstvenoj tački u ljudskoj istoriji. Čovečanstvo je bukvalno pred osvitom Novog Doba. U poslednjih 30 do 40 godina sticanje znanja i informacija dobilo je dramatično ubrzanje, izlazeći van okvira onoga što je od pamtiveka viđeno na ovoj planeti. Usled novih informacionih sistema i široke dostupnosti knjiga, blago znanja sakupljeno kroz epohe postalo je pristupačnije svim ljudima. Nauka se razvila do tačke u kojoj nam računari i slični instrumenti daju moć ne samo da čuvamo i prenosimo informacije većem broju ozbiljnih tragača, već i da integrišemo stare podatke i dosegnemo nove nivoe razumevanja fenomena koji su već poznati ali nisu u potpunosti shvaćeni.

Te iste kompjuterske tehnologije su nam dale oruđe kojim ćemo stupiti u nove oblasti istraživanja i proširiti naš vidokrug ranije neslućenim područjima. Nigde ovi novi pogledi nemaju veću važnost nego u razumevanju najdubljeg funkcionisanja ljudskog uma i tela. Usled pojave novih dijagnostičkih sistema generisanja slika, kao što su elektronski mikroskop, CT i MRI skener, doktori danas raspolažu novim alatom sa kojim mogu da ispituju ljudsku anatomiju i fiziologiju. Ono što je, možda, još važnije, jeste činjenica da upravo ti sistemi dobijanja slika počinju da nam otkrivaju nove detalje o radu mozga, sedišta ljudske svesti. Po prvi put u poznatoj ljudskoj istoriji, nalazimo se na rubu razumevanja unutrašnjeg funkcionisanja ljudskog mozga, kao i razumevanja načina na koji su unutrašnje neurološke strukture povezane sa izrazom svesti.

Takođe, u ovom istorijskom trenutku naučni mislioci iz raznih disciplina počeli su da sintetizuju svoje nalaze i razotkrivaju nove odnose između bazične hemije, fizike i ljudske fiziologije. Dobitnik Nobelove nagrade Ilja Prigožin i drugi pionirski mislioci otkrili su matematičke odnose koji upravljaju načinom na koji se mnogi sistemi ponašaju. Primenom Prigožinove teorije disipativnih struktura na razne oblasti nauke demonstrirane su zgranjavajuće sličnosti između fenomena tako jednostavnih kao što su ponašanje hemijskih reakcija, i tako kompleksnih kao što je stvaranje višeg poretka u neurološkoj organizaciji mozga.1 Drugi teoretičari, uključujući neuronaučnika Karla Pribrama, takođe su ustanovili da otkrića na polju laserske fizike kao i holografije mogu da nam daju nove načina razumevanja kako mozak može da skladišti informacije.2 Uvidi u oblasti fizike čestica visokih energija u vezi sa energetskim substrukturama sveukupne materije omogućili su naučnicima veće razumevanje temeljnog jedinstva prirode i fizičkog sveta. Stoga što ljudska bića funkcionišu kroz fizičko telo, otkriće do kojeg su došli fizičari koji proučavaju čestice, naime da je materija oblik zamrznute energije, ima značajne implikacije na mogućnost nauke da razume finotvarne energetske složenosti ljudske fiziologije.

I dok moderni mislioci razvrstavaju sve te naučne podatke koji se ubrzano gomilaju, mnogi naučnici su počeli da menjaju svoje shvatanje osnovnog smisla čoveka kao osećajućeg bića i njegovog mesta u univerzumu. Razvijaju se mnoge nove i radikalne ideje koje posmatraju ljudska bića sasvim drugačije nego što su to činile stare mehanističke redukcionističke ideje njutnovske fizike. Kvantni fizičari i holografski teoretičari samo su prvi naučnici nove vrste koji su počeli da istražuju neke od kompleksnih energetskih odnosa između ljudi i njihovog okruženja. Kao što je rečeno u velikom broju popularizatorskih dela iz prošle decenije, mi živimo usred promene paradigme ogromnih razmera od starog mehanističkog pogleda na svet njutnovskih pragmatičara ka novoj perspektivi međupovezanog holističkog univerzuma kakav su zamislili ajnštajnovski mislioci.

Dok se novi pogledi o prirodi sveta oko nas razvijaju, i dok počinjemo da razumevamo ljudsko funkcionisanje u smislu kompleksnih energetskih modela, mnogi naučni istraživači došli su do shvatanja da postoji temeljno jedinstvo strukture koje nas povezuje sa univerzumom. Napredniji naučnici na polju kvantne fizike i fizike čestica danas dolaze do istog zaključka o temeljnom jedinstvu čovečanstva i prirode koje su drevni kineski i indijski filozofi opisivali u svojim spisima slikajući suptilne ljudske odnose sa kosmosom.3 Jedina razlika u pristupu između drevnih i modernih stanovišta jeste ta što su stari istočnjački i vedski učitelji do svojih uvida dolazili kroz meditaciju i unutrašnje vidovnjačko ispitivanje univerzuma, dok su moderni naučnici do svojih zaključaka stigli mehaničkim, elektronskim i empirijskim pristupom. Svejedno da li kroz unutrašnja meditativna putovanja ili spoljašnjim instrumentalnim istraživanjem, krajnji zaključci modernog naučnika i drevnog filozofa pokazali su izrazite sličnosti.

Holografski model univerzuma daje novu osnovu za razumevanje nevidljivih energetskih međupovezanosti stvari. Ova nerazlučiva veza između ljudskih bića i njihovog okruženja nešto je što su istočnjački učitelji drevnih vremena oduvek intuitivno osećali. Tek danas je razvijena naučna teorijska osnova za ovu dublju unutrašnju percepciju. Ajnštajnovo shvatanje materije kao partikularizovane energije pokazuje nam da smo svi mi sazdani od istovetnih subatomskih gradivnih elemenata. Na mikrokosmičkom nivou, svako od nas je kompleksan a ipak jedinstveno uređen agregat iste partikularizovane univerzalne energije. Dok naučnici i istraživači religije počinju da posmatraju univerzum iz nove perspektive kao energiju koja se razvija u mnogim formama, na kraju će možda ta dva polja pronaći zajednički jezik.4 Na izvestan način, mi prisustvujemo najranijem pokušaju reintegracije religije i nauke, dok obe discipline ponovo pokušavaju da dođu do objedinjenog razumevanja sveta.

Sve žive i neorganske stvari su oblikovane od iste materije koja postoji u čitavom fizičkom univerzumu. Astrofizičari su pretpostavili da je materija iz koje se razvila Zemlja i njeni stanovnici nastala u kosmičkim inkubatorima zvezda druge i treće generacije sličnih našem obližnjem Suncu. Ogroman broj fizičkih elemenata na našoj planeti nastalo je u procesu stvaranja materije tokom molekularne evolucije. Solarna fuzija vodonika iz kojeg nastaje helijum, trostruki alfa-proces helijuma iz kojeg rekombinacijom nastaje ugljenik, i tako dalje lestvicom elemenata, dali su prvobitne sastojke za planetarnu evoluciju i pojavu života na Zemlji. Svi smo načinjeni od iste «zvezdane tvari», osnovnog gradivnog elementa univerzuma. I bez obzira na to da li taj materijal potiče iz agregata kosmičke prašine, izmenjenog prvobitnog vodonika, ili čak astralne materije, njegova je osnovna priroda partikularizovana, zamrznuta energija. Sva materija je energija i svetlost u mirijadama formi i manifestacija.

Poslednja komponenta razumevanja ovih kosmičkih procesa jeste shvatanje da svest na neki način učestvuje u čitavom ovom procesu evolucije kako u planetarnim tako i organskim razmerama. Za najveći broj ljudi najteže je bilo prihvatiti poslednji deo slagalice, ali to je najznačajnija pokretačka snaga evolutivnog procesa. U stvari, sama svest je oblik energije. To je najviši oblik energije i neraskidiv je deo procesa života. Ako posmatramo svest kao temeljni kvalitet i izraz životne energije, približavamo se razumevanju načina interagovanja i manifestovanja duha kroz mnoge forme fizičke materije. Duhovno putovanje kroz svetove materije daje, zapravo, najjaču pokretačku silu za evolutivni proces.

Tek kada počnemo da naziremo ovu najvišu istinu o našem skrivenom duhovnom nasleđu počećemo istinski da razumevamo aspekte viših dimenzija životnih procesa ljudskih bića. Obična

hemija i fizika same ne poseduju sve odgovore potrebne za sklapanje slagalice ljudske fiziologije, kao što bi pragmatični njutnovski naučnici voleli da veruju. Tek kada su komponente viših dimenzija fizike i hemije dodate jednačini života mi počinjemo da shvatamo otvoreni energetski sistem koji sačinjava višedimenzionalna ljudska bića. Realnosti duha ne negiraju zakone nauke. One samo proširuju postojeće zakone kako bi obuhvatile više frekvencijske dimenzije materije, kao što je ajnštajnovska fizika obuhvatila ranija otkrića njutnovske mehanike i otišla daleko izvan njihovih granica.

Dok je naše poimanje svetlosti prošireno razumevanjem ne samo neorganske fizičke materije već i ponašanja organske žive materije iz finotvarne perspektive, mi stvaramo osnove za jednu novu medicinu i novu fiziologiju ljudskih bića. Medicinska profesija čini prve korake u razumevanju ovih principa. Zasada, tek šačica lekara i doktora posvetila se istraživanju dubokog značenja istinskog odnosa između energije, materije i svesti. Stara garda naučnika i doktora dugo se držala svog mehanističkog pogleda na telesno i mentalno funkcionisanje. Oni su nespremni da prihvate nove modele razumevanja bez opipljivih naučnih činjenica i eksperimentalnih dokaza. Međutim, došlo je vreme za stvaranje tehnologija Novog Doba koje će opravdati hipoteze novog pokolenja lekara/iscelitelja koje se razvija.

Sa povećanjem broja lekara, medicinskog osoblja i drugih praktičara zdravstvene nege zainteresovanih i uključenih u polje «holističke medicine», doći će do većeg razumevanja toga šta «holističko» stvarno znači. Termin holističko, koji kada je reč o zdravlju i blagostanju ljudskih bića podrazumeva ne samo ravnotežu između aspekata tela i uma već i između višedimenzionalnih sila duha, dosad je kod velike većine stručnjaka nailazio na hladan prijem. Blagotvorna moć duha je ta koja pokreće, inspiriše i udahnjuje život u to sredstvo koje mi opažamo kao fizičko telo. Sistem medicine koji poriče i previđa njeno postojanje biće nepotpun zato što izostavlja najtemeljniji kvalitet ljudske egzistencije – spiritualnu dimenziju. Kada doktori sebe budu videli više kao iscelitelje a manje kao praktičare, duh će se više ceniti kao pokretački činilac u zdravlju.

U narednim poglavljima ove knjige, nastojao sam da stvorim sliku o ljudima kao entitetima koji se ne sastoje samo od fizičkih nerava, mišića i kostiju. Mi smo višedimenzionalna bića od energije i svetlosti, čije fizičko telo je samo jedna komponenta većeg dinamičkog sistema. Drugačije rečeno, ljudi su kompleksi uma/tela/duha koji postoje u neprekidnom dinamičkom ekvilibrijumu sa višim energetskim dimenzijama realnosti. Tkiva koja čine našu fizičku formu ishranjuju se ne samo kiseonikom, glukozom i hemijskim hranljivim sastojcima, već i višim vibracijskim energijama koje fizičkom okviru daju osobine života i kreativnog izražavanja.

Ove finotvarne energije su hijerarhijske po svojoj prirodi, i deluju sa viših nivoa ka nižim, sve dok se ne ispolje na nivou fizičkog tela. Više vibracijske energije predstavljaju strukture organizacije svesti koje koriste fizičko telo kao sredstvo izražavanja unutar fizičkog prostor/vreme univerzuma. Svako fizičko telo i ličnost je proširenje više spiritualne svesti koja teži da se razvija kroz iskustva učenja sa kojim smo se sreli u Školi zemaljskog života. Poriv tela da se razvija ka višem kvalitetu svesti jeste pokretačka sila sistema reinkarnacije. Ovaj povišeni kvalitet svesti može se postići isključivo kroz individualna iskustva i mnoge živote unutar fizičkog tela. Na taj način, duh koristi fizičku formu kao alat za podučavanje i učenje. Iako fizičko telo može da bude prolazno, iskustvo i znanje stečeni za vreme boravka u fizičkoj formi je neuništivo.

Integralni mehanizam koji reguliše protok viših energija u fizičku formu sastoji se pre svega od čakra-nadi sistema i fizičko-eterskog međuspoja. Fizičko-eterska međuveza je jedinstven most od finotvarne energije koji uključuje sistem akupunkturnih meridijana. On spaja organsku/molekularnu formu sa organizacionim energijama eterskog tela. Etersko telo je holografsko energetsko polje ili slika rasta koja održava poredak i utvrđuje strukturno modelovanje unutar ćelijske matrice fizičkog tela. Eterske energije obezbeđuju talasovod prema kojem treba organizovati ćelijsku strukturu i funkciju. One sinergetski koordinišu životne aktivnosti kroz vibracijske, genetske i druge finotvarne molekularne mehanizme.

Dijagram 32Čovekov bioenergetski sistem(str. 420 originalnog teksta)

Kauzalno i viša spiritualna telaMentalno teloAstralno teloEtersko telo(Fizičko telo)Mreža čakri/nadijaAkupunkturni sistem meridijanaBioelektronski sistemi Kristali energetski sistemiCNSPeriferni nervni sistemFiziološki sistemiRespiratorniDigestivniEndokriniCirkulatorniVaskularni Limfatički ImunološkiMišićnokoštaniEkskretorni

Pored toga, energije visokih frekvencija koje ulaze kroz čakre distribuiraju se odgovarajućim organima tela preko razuđene mreže nadija. Ovaj viši vibracijski unos obezbeđuje finotvarni hranljivi i organizacioni uticaj na ćelije fizičkog tela, što pomaže u održavanju ravnoteže i poretka na molekularnom nivou izraza. Sveukupna ravnoteža i zdravlje organizma proizvod su izbalansiranog i koordinisanog funkcionisanja homeostatičkih regulatornih sistema na fizičkom nivou i nivou viših dimenzija. Ako postoji sistemska greška na bilo kom nivou fizioenergetske hijerarhije, u tom slučaju se mogu dogoditi fizički kolaps i bolest. Zdravlje je prema tome funkcija pravilnog rasporeda, ravnoteže i koordinacije viših finotvarih formi i sila sa fizičkim

sredstvom. Kada se energetske smetnje dogode na eterskom nivou i nivoima strukture više frekvencije, patološke promene na kraju se manifestuju na fizičkom/ćelijskom nivou.

Iz reinkarnacione perspektive, oboljenje ili bolest mogu se posmatrati kao iskustvo učenja na Zemlji. Žarište i priroda mnogih bolesti često sadrže simboličnu informaciju koja, pod uslovom da se ispravno dekodira, može da pomogne jedinki da razume svoje emocionalne i mentalne blokade kojih nije svesna. Te blokade su ponekad karmičke, i predstavljaju nedostatke u kvalitetu inkarnacione emocionalne/mentalne matrice koji su izazvani negativnim ili traumatičnim iskustvima iz ranijih života. Ispravka energetske disfunkcije koja se događa na emocionalnim, mentalnim i spiritualnim nivoima organizacije će za rezultat imati restrukturisanje eterske slike i poboljšanje u funkcionisanju čakri. Na taj način će fizička tela biti isceljena sa primarnijeg nivoa uzroka.

Uviđanje fizičara da je na kvantnom nivou svekolika supstanca partikularizovana zamrznuta svetlost, daje uverljivost konceptu po kojem materija u istom prostoru može imati različite frekvencije. To je slično zapažanju da energije različitih frekvencija, kao što su radio i TV talasi, mogu da koegzistiraju nedestruktivno unutar istog prostora. U slučaju ljudske finotvarne anatomije, međuprožimajuće strukture raznih frekvencija materije su fizička, eterska, astralna i viša vibracijska sredstva. Argument u prilog ove ideje diskutovan je u poglavlju 1, gde se ispituje sličnost između holografske slike i strukture eterskog tela.

Takođe inherentna holografskom modelu jeste njegova primena na razne vrste odnosa prema univerzumu kao jednom ogromnom dinamički promenljivom energetskom obrascu interferencije – džinovski hologram u realnom vremenu. Holografski model nas uči da vibracijski obrasci univerzalne energije mogu da sadrže nepoznate nivoe strukturisane informacije koja se može koristiti i razumeti, kojom je čak moguće manipulisati ako joj se pravilno pristupi. Čovekovo telo, ako se posmatra kao takav energetski obrazac, može se shvatiti kao nastavno sredstvo koje u sebi čuva mnoge lekcije o sopstvenoj istinskoj prirodi, svojoj obuhvatnijoj realnosti, pa čak i strukturi univerzuma.

Ukoliko ljudi mogu da se sagledavaju iz perspektive svoje višedimenzionalne anatomije, kao da se sastoje od viših vibracijskih tela, čakri, nadija, meridijana, onda se dosta toga može razumeti što se tiče polja alternativnih metoda isceljivanja čiji je razvoj u toku. Tek kada se ova šira slika u potpunosti shvati, pokazaće se da mnoštvo navodno «nenaučnih» metoda ima održiva objašnjenja svoje efikasnosti. Cilj ove knjige bio je da se obrade mnogi metodi isceljivanja koji su danas predmet velikog skepticizma konvencionalne medicinske zajednice. Mnoga objašnjenja data za razne vibracijske tretmane će verovatno biti dočekana sa podjednako skeptičnim dogmatizmom i uskogrudošću koji su karakterisali naučni establišment u prošlosti. Autor se nada da će ovu knjigu pročitati dovoljan broj naučnika otvorenog duha, i možda nešto spiritualnije orijentacije, kako bi temelji za proširivanje današnjeg nivoa medicinske prakse na više nivoe dostignuća i isceljivanja mogli da budu postavljeni.

Vibracijsko isceljivanje i holistička medicina: postupni zaokret od redukcionizma ka holizmu

Vibracijski metodi isceljivanja predstavljaju novi odnos prema bolesti. Praktičari finotvarno-energetske medicine pokušavaju da isprave disfunkciju u ljudskom organizmu manipulišući nevidljivim a ipak neodvojivim nivoima ljudske strukture i funkcije. Isceljivanje na nivou ljudske finotvarno-energetske anatomije zasniva se na shvatanju Nove Fizike da je sveukupna materija, u stvari, manifestacija energije. Dok se nauka i tehnologija razvijaju kako bi ono što je nekada bilo nevidljivo učinili vidljivim, sve više naučnika i fizičara biće primorano da izmeni svoje shvatanje u pogledu proširene prirode ljudskih bića, baš kao što je razvoj mikroskopa podstakao mnoga skeptična medicinska udruženja da se pridržavaju upozorenja Listera i drugih mislilaca-pionira koji su tvrdili da su «nevidljive klice» uzrok mnogih bolesti i patnje.

U vreme početaka medicinske nauke, razumevanje ljudske strukture i funkcionisanja bilo je veoma ograničeno. Čovekovo telo je shvatano kao složena mašinerija pumpi, klipova zupčanika i kotura. Jedini postojeći modeli u to vreme bili su mehanistički, te je bilo prirodno da se ljudska bića porede sa onime što je u to vreme bilo poslednja reč u oblasti nauke. Tretiranje bolesti zasnivalo se na unapred zadatom ponavljanju ranije uvreženih metoda lekova, obloga, laksativa i hirurških zahvata. Povremeno su izvođeni pionirski pokušaji sa isprobavanjem novih sredstava lečenja. Doktori koji su isprobavali različite ili neortodoksne tretmane najčešće su smatrani nadrilekarima i šarlatanima od strane svojih savremenika. Međutim, tamo gde je bilo dovoljno istraživanja koje bi pokazalo da su njihovi novi metodi lečenja delotvorni, ti naučnici koji su ranije smatrani nadrilekarima (Lister, Paster i drugi) naposletku su uzdizani na poziciju «pionira» i «inovatora».

Kroz empirijski metod ogleda i greške, razni tretmani pokazali bi se kao efektivni ili opasni, i u skladu sa time su prihvatani ili odbacivani. Znatan deo medicinske prakse godinama se zasnivao na onome što bi se moglo nazvati naučni medicinski kosenzus. Koji god metod i filozofija prakse bili prihvaćeni kao telo znanja trenutnog medicinskog poretka oni bi postajali jevanđelja onima koji su se njima rukovodili u svom radu. Raznovrsni tretmani, uključujući puštanje krvi, upotrebu sredstava za čišćenje, pa čak i upotrebu pijavica, imali su svoj trenutak.

Sa razvojem naučnog mišljenja pojavili su se novi modeli funkcije. Nažalost, preovlađujući način posmatranja čovekovog tela kao složene mašinerije zadržao se sve do danas. Samo su se «zupčanici i koturi» velikog mehanizma postepeno smanjivali. Iako je ostvaren veliki napredak u naučnom razumevanju, doktori i dalje o ljudskim bićima razmišljaju kao o mašinama. Primera radi, ljudsko srce, središte našeg bića, smatra se neumornom pumpom koja goni krv kroz telo u neprekidnom i pravilnom ritmu. Ipak, postoje izvesni okultistički izvori gde se srce smatra središtem duše, mestom na kojem je životna sila pričvršćena za fizičko telo.5

Na svoj mehanistički način, fizičari srce posmatraju kao fizički pogon snage i preciznosti. Pojednostavljeno gledano, oni su pokušali da preslikaju njegovu funkciju stvaranjem veštačkog srca. Pokušaji zamenjivanja ljudskog srca veštačkom napravom bili su skopčani sa mnogobrojnim problemima. Kao najčešći problem javljaju se srčani udari, koji se ponavljaju, praćeni neurološkom disfunkcijom. Ova komplikacija dešavala se kod gotovo svakog primaoca veštačkog srca, s tim da razmere problema variraju. Srčani udari se dešavaju sa takvom učestalošću da FDA dozvoljava upotrebu veštačkog srca jedino kao privremene mere koja prethodi transplantaciji ljudskog srca. Po mehaničkom modelu razlog stalnog otkazivanja veštačkog srca jeste u formiranju ugrušaka krvi koji se kreću ka mozgu usled delovanja izvesnog faktora u mehaničkoj pumpi koji utiče na stvaranje ugrušaka. Nastojeći da spreče ovu

komplikaciju, srčani hirurzi svojim pacijentima određuju terapiju antikoagulanata koji razređuju krv; ali udari se i dalje dešavaju.

Alternativno objašnjenje jeste da čakra srca, koja snabdeva fizičko srce sa hranljivom eterskom energijom možda viši energetski izvor disfunkcije koji je doveo do degeneracije srca. Interesantno je primetiti da je disfunkcija čakre srca, usled emocionalnih blokada sposobnosti da se izražava ljubav prema sebi i drugima, povezana ne samo sa fizičkim bolestima srca, uključujući tu i bolest koronarne arterije i razne kardiomiopatije, već i sa srčanim udarima povezanim sa zastojem cirkulacije. Možda je nepravilan rad čakre srca primaoca mehaničkog srčanog transplanta pretežniji finotvarno-energetski faktor koji nastavlja da izaziva ponavljanje udara, a ne fizički defekt unutar uređaja.

To takođe sugeriše da sposobnost primaoca transplanta ljudskog srca da prihvati i bez problema živi sa svojim novim srcem takođe može da bude potpomognuta psihoenergetskim pristupima čiji cilj je ispravljanje disfunkcije čakre srca. Pod psihoenergetikom podrazumevamo ne samo psihološke terapije meditacije, vizuelne imaginacije i psihoterapije, već i finotvarno-energetske terapije homeopatije, upotrebu cvetnih ekstrakata, eliksira od dragog kamenja i razne vrste spiritualnih mogućnosti isceljivanja. Ono što je interesantno jeste to da ovde imamo slučaj gde konvencionalni hirurški pristup – transplantacija srca – može da se kombinuje sa terapijama alopatskim lekovima (uključujući ciklosporin – imunosupresivni lek koji sprečava reakciju neprihvatanja) i finotvarno-energetskim mogućnostima koje tretiraju po život opasne bolesti na više energetskih nivoa istovremeno.

Očigledno, mehanistički model može da ograničava u pogledu tretiranja bolesti. Kada se suočavamo sa obolelim srcem, onda postoji mnoštvo fizio-mehaničkih pristupa koji su dostupni. Bolest srca predstavlja savršen model bolesti u kojem do izražaja dolazi kontrast između terapeutskih metoda praktičara ortodoksne medicine i metoda praktičara holističke orijentacije. Kada konvencionalni doktor pred sobom ima pacijenta sa ozbiljnom srčanom bolešću, on na raspolaganju ima određen broj različitih dijagnostičkih i terapeutskih pristupa koje predviđa njegov stručni repertoar. Oni se kreću od prihvaćenih do nešto eksperimentalnijih pristupa. Moguće je obaviti neinvazivne testove kao što su skeniranje krvotoka pomoću talijuma, ehokardiogram i testiranje stresa. Ali na kraju kao zlatni standard ostaje srčana kateterizacija. Boja ubrizgana u srce kroz kateter navođen fluoroskopom daje najbolju fizičku vizuelizaciju pulsirajućeg srca, sitnih pokreta njegovih zidova, i otvorenosti ili sužavanja koronarnih arterija koje ga ishranjuju.

Ako se otkrije da holesterolski čepovi sužavanju koronarne arterije, onda se isprobavaju razni medicinski, mehanički i hirurški metodi kako bi se taj defekt ispravio. Pacijentu moraju da se prepišu lekovi koji bi trebalo da prošire sužene arterije u maksimalnom mogućem promeru kako bi se ponovo uspostavio dotok neophodnog kiseonika u mišićne zidove srca. Ako lekovi ostaju bez efekta na olakšavanje problema sa anginom pektoris ili bolovima u grudima, izvestan broj fizičkih metoda može se isprobati unutar bolnice.

Nekada, prvo što je primenjivano posle terapije lekovima bio je hiruški zahvat koronarnog bajpasa. Danas su dostupni noviji «fizički» metodi lečenja. Tehnika koja možda stiče najveću popularnost jeste sistem poznat kao angioplastika balonom. U koronarnoj angioplastici, kateter za balon-dilataciju ubacuje se pod fluoroskopskim praćenjem u obolelu koronarnu arteriju, a balon

se naduvava pod pritiskom. Zidovi tankog tubularnog balona pribijaju se uz holesterolske pločice i šire otvor kako bi omogućili da se više krvi probije kroz zakrečenje. Ova tehnika imala je neujednačenog uspeha, a njene komplikacije se kreću od bolova u grudima do izazivanja srčanih udara koji zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju i ugradnju koronarnog bajpasa. Ipak, to je manje invazivna tehnika od samog hirurškog zahvata ugradnje bajpasa.

Drugi, još eksperimentalniji metod razaranja holesterolskih pločica u koronarnim arterijama jeste laserska angioplastika. Laserski snop se prenosi kroz tanki kateter od optičkog vlakna, koji se naziva angioskop, što dozvoljava hirurgu da selektivno uništava holesterolske čepiće koji zagušuju delove koronarnih arterija. Primenom ove tehnike postizani su različiti nivoi uspeha, ali je jedinstven pristup stoga što koristi čistu energiju u lečenju bolesti. Međutim, taj pristup i dalje se zasniva na mehanističkom modelu fiziologije. To jest, laser se koristi kao glodalica pod strujom visokog napona koji uklanja smetajući holesterol.

Druga tehnika koja se smatra još eksperimentalnijom od laserske angioplastike naziva se laserska revaskularizacija miokarda (LMR).6 Ona se sastoji u sledećem: probijaju se rupice u oblasti zida onemoćalog srčanog mišića, a za to vreme se srce hladi i održava u nepokretnom stanju kao u tipičnoj operaciji bajpasa na otvorenom srcu. Prema najzastupljenijoj teoriji, spolja tretirane laserske rupice stvaraju unutrašnje sinuse i kanale u miokardu koji onemogućavaju intenzivniju cirkulaciju i snabdevanje kiseonikom disfunkcionalnog srčanog mišića.

LMR i laserska angioplastika demonstriraju neuobičajene slučajeve u kojima se čista energija (lasersko svetlo) koristi (iako u donekle mehanističkom pristupu) u tretiranju bolesti. Pristupi ove vrste, u kojima se laser koristi kao hirurški instrument, mogu se smatrati tranzicionom u smislu postepenog uvođenja energetske medicine u tradicionalnu medicinu. Razvoj laserskih tehnologija u isceljivanju nastaviće se u budućnosti, pogotovo u oblasti finotvarno-energetskih pristupa. Istaknuto mesto na tom području imaće laseropunktura, ili upotreba niskoenergetskih lasera u stimulisanju akupunkturnih tačaka radi pospešivanja isceljenja. Te i druge napredne tehnike vibracijskog isceljivanja postaće široko prihvaćene kada ortodoksni lekari počnu da prilaze ljudskim bićima ne samo kao zatvorenim fiziološkim kutijama već kao otvorenim energetskim sistemima u dinamičnoj ravnoteži sa višedimenzionalnim elektromagnetnim okruženjem.

Vraćajući se pristupu srčanim bolestima koji primenjuju naši konvencionalni lekari osvrnuli smo se na terapiju lekovima, angioplastiku i operaciju ugradnje bajpasa. Laserska terapija se još uvek smatra veoma eksperimentalnom, i dostupna je u svega nekoliko istraživačkih centara u svetu. Ako srčane bolesti imaju za posledicu nenadoknadiva oštećenja, kao u slučaju teškog srčanog udara izazvanog koronarnom trombozom i zagušenjem, i ukoliko je preostali srčani mišić suviše slab, onda je jedina alternativa pružanje mehaničke pomoći upotrebom aortičke balonske pumpe ili totalna zamena srca. Kao što smo diskutovali, to uključuje postavljanje privremenog veštačkog srca ili transplantaciju ljudskog srca kada se pronađe pogodan organ. Sve dosad ovaj kombinovani medicinski i hirurški arsenal bio je poslednja reč tehnike na polju tretiranja bolesti srca. Pored već spomenutih tretmana, postoje takođe razni lekovi koji mogu da prošire arterije i uvećaju koronarni protok krvi. Moguće je prepisati druge lekove koji pomažu u jačanju oslabljenog srčanog mišića ili sprečavanju haotičnih i po život opasnih ritmova otkucaja. Izvan toga, konvencionalna medicina ima malo šta da ponudi. Šta bi budućnost mogla doneti? Opravdana je sumnja da stvaranje novih lekova koji ojačavaju srce predstavlja rešenje za

tretiranje bolesti srca. Kada je degeneracija funkcija srca jednom prešla određenu tačku, malo je toga što se može učiniti da se ono ojača. Izraz, «lipsalo kljuse ne vredi bičevati» ponekad je korišćen od strane kardiologa koji imaju osećaj da lupaju glavom o zid uzalud pokušavajući da poboljšaju funkciju beznadežno oštećenog srca. Jedina alternativa koja preostaje jeste transplantacija srca, veštačkog ili od ljudskog davaoca, od kojih nijedna nije uvek u trenutku izvodiva u svim medicinskim centrima.

Holistički lekari pronašli su izvestan broj alternativa u tretiranju bolesti srca. Helaciona terapija je možda najkontroverznija tehnika.7 Helaciona terapija nije baš „hemijska glodalica“ kako tvrde njeni oponenti. Ova vrsta terapije sastoji se od davanja višestrukih intravenoznih infuzija hemijskog helacionog agensa koji se naziva EDTA u periodu od nekoliko sedmica i meseci. Ova hemikalija dopunjava jone kalcijuma iz krvotoka i izvlači kalcijum iz krutih, suženih zidova arteriosklerotičnih krvnih sudova kao što su bolesne koronarne arterije.

Ono što većina kritičara ne shvata, međutim, jeste da je helaciona terapija takođe hormonalna manipulacija. EDTA infuzija kao da izaziva sekundarno oslobađanje supstance koja reguliše nivo kalcijuma koja se naziva paratiroidni hormon, što dovodi do kontinuiranog otvaranja arteriosklerotičnih krvnih sudova danima i nedeljama po okončanju helacione terapije. Na primer, poznata je stvar u krugovima helacionih terapeuta da lekovi poput propanolola, koji ometa odgovor paratiroidnog hormona, umanjuju terapeutsku efektivnost helacione terapije. Pacijenti se obično odvikavaju od ovih i sličnih beta-blokatora pre početka helacione terapije.

Postoje takođe oralni oblici helacione supstance koji se nude kao alternative intravenoznoj terapiji, ali osećanje većine holističkih iscelitelja jeste da između ta dva pristupa EDTA terapija daje bolje rezultate. Zanimljivo je da su neki holistički lekari govorili o poboljšanjima srčane funkcije nakon nekoliko helacionih tretmana, što je izmereno nuklearnim skeniranjem srca. Nažalost, napisi o studijama kao što je ova retko kada se pojavljuju na stranicama medicinskih časopisa, i ograničeni su na objavljivanje u holističkoj literaturi i alternativnoj medicinskoj periodici.

Helaciona terapija se ne smatra vibracijskom terapijom, ali ona je inovativna terapija hemikalijama ili lekovima. Umesto razaranja naslaga holesterola i kalcijuma laserskim zracima ili njihovog pomeranja u stranu sa balon-kateterima, helacija hemijski i hormonski preokreće otvrdnjavanje arterija kako bi poboljšala protok kroz koronarne arterije. Njena delotvornost je ograničena u mnogim slučajevima na tretnutak u kojem se događa intervencija. Što je arterijska bolest starija i dugotrajnija, manja je verovatnoća da će doći do poboljšanja. Za holističke doktore helacija je jedna vrsta krajnjeg hemijskog sredstva u bavljenju koronarnom arterijskom bolešću.

Još značajniji pristup bolesti srca koji konvencionalni lekari tek danas aktivno primenjuju jeste dijetalna terapija. Samo nekolicina ortodoksnih doktora verovala je da promena dijete može da preokrene tok arteroskleroze. Ipak, kad je pobornik dijete Natan Pritkin umro, autopsija je potvrdila njegove stavove. Kod Pritkina je dijagnozirano koronarno arterijsko oboljenje nastalo ranije u životu. Koronarnom kateterizacijom potvrđen je stepen sužavanja njegovih krvnih sudova. Ali, posle nekoliko decenija stroge dijete, autopsijom je otkriveno da su Pritkinovi krvni sudovi otvoreni i čisti od blokada. Pored toga, nivo holesterola u njegovoj krvi bio je za njegovu starosnu dob krajnje nizak. Bila je to posledica njegove dijete sa unošenjem malo masti i malo holesterola.

U stvarnosti Pritkin je savetovao dijetalne promene koje su strogo ograničavale količinu unete masnoće. Sem toga, on je tvrdio da su telesne vežbe takođe veoma važne za poboljšavanje cirkulacije u srcu. Ipak ljudima je često teško da izmene svoju dijetu i navike. Često je potrebno da se dese jedan ili dva srčana udara da bi čovek prešao na zdravstveno preporučljivije navike.

Pribegavanje promeni načina života kako bi se tretirala i predupredila bolest jeste jedan od malobrojnih pristupa koji su počeli da prodiru u konvencionalnu medicinu. Činjenica da mnogo lekara sada savetuje svojim pacijentima da čine promene u oblasti dijete i fizičke aktivnosti demonstrira koliko se tradicionalna medicina sporo pomera ka oblastima koje su nekada smatrane domenom holističkih terapeuta.

Međutim, budućnost holističke medicine zavisiće od integrisanja vibracijskih medicinskih terapija u svakodnevnu praksu. Holistički lekari prihvataju koncept blagostanja kod ljudskih bića kao jednu od funkcija ispravnog integrisanja fizičkih, emocionalnih, mentalnih i spiritualnih elemenata života. Danas se mnogi praktičari bave emocionalnim i spiritualnim dimenzijama uglavnom kroz psihoterapiju i savetovanje. Ono što zahteva više razjašnjenja, međutim, to je stvarni odnos spiritualne dimenzije prema izbalansiranom protoku same životne sile. To je oblast koju sam dodirnuo ali koja traži dalju razradu, pogotovo u pogledu toga kako će holistički lekari budućnosti biti u stanju da utiču na energetske aspekte ovih finotvarnih dimenzija kako bi pospešili zdravlje i ozdravljenje.

Kao što je pomenuto ranije, vibracijski pristup isceljivanju bolesti srca uključuje upotrebu tih finotvarno-energetskih postupaka koji bi ojačali čakru srca. Čakra srca snabdeva fizičko srce hranljivim finotvarnim energijama. Otuda, bilo bi primereno raditi na bolesti srca tako što bi se ojačavala slaba mesta i uspostavljao pravilan energetski protok kroz čakru srca. Energetski uticaji kao što su oni čakri, nadija i akupunkturnih meridijana zahvataju čitavo zdravlje telesnih organa na eterskom ili «predfizičkom» nivou. Promene se dešavaju na višim vibracijskim nivoima znatno pre nego što se ispolje na ćelijskom nivou. To je ono što se podrazumeva pod bavljenjem bolešću na primarnijem nivou uzroka.

Najbolji pristup isceljivanju sastojao bi se od uklanjanja nepravilnosti na finotvarno-energetskom nivou koje su i dovele do manifestovanja bolesti. U tome bi bila najveća razlika u pristupu između tradicionalne medicine današnjice i spiritualne/holističke medicine budućnosti. Primenjujući mehanistički model bolesti, većina konvencionalnih lekara pokušava da tretira samo naknadne efekte bolesti. Oni nastoje da unesu izvesne izmene u rad već onemoćalog srca kako bi mu dali veću funkciju pomoću farmakoloških i hirurških sredstava. U proteklih nekoliko godina, bilo je pokušaja izvođenih sa ciljem da se stvori povoljnija metabolička sredina za srce kroz dijetalne promene koje treba da smanje nivo holesterola i dovedu do gubitka težine, uz prekid pušenja i uvođenje rehabilitacionih programa telesnih vežbi. Sami po sebi, to su zdravi koraci u pravom smeru. Ali, postoje dodatni energetski faktori koji se mogu modifikovati kako bi se stimulisalo isceljivanje srca van okvira onoga što se postiže konvencionalnim metodima.

U vibracijskom pristupu teži se tome da se za srce obezbedi stabilnije, manje destruktivno finotvarno-energetsko okruženje koje bi moglo da doprinese oporavku funkcije prirodnijim sredstvima. Ima raznih vibracijskim pristupa koji se mogu koristiti u slučaju bolesti srca. Kao što smo pomenuli, može se prepisati upotreba cvetnih ekstrakata, eliksira od dragog kamenja, ili

možda homeopatskih lekova, zavisno od ekspertize određenog praktičara. Energetski disbalansi u kolu meridijana tela mogu se analizirati korišćenjem Volove mašine i druge dijagnostičke opreme. Određeni vibracijski lekovi mogu odgovarati specifičnim frekvencijskim potrebama pacijenta. Tačnost izbora specifičnih eliksira od dragog kamenja, cvetnih ekstrakata i drugih lekova može se proveriti Volovom mašinom kako bi se osiguralo vibracijsko poklapanje pacijenta i terapije.

Na ezoteričnijim nivoima tretmana, specifične energije boje mogu se usmeriti ka oblasti grudi i na taj način pokušati da se ojača čakra srca. Pored toga, posebnim kristalima poznatim po svojim blagotvornim osobinama na centar srca, kao što je rubin, može se delovati na područje srca radi dobijanja pozitivnih energetskih dejstava. Može se takođe koristiti vidovnjačko ili spiritualno isceljivanje, samo ili zajedno sa određenim kristalima, kako bi se pokušalo da se modifikuju finotvarno-energetski kvaliteti obolelog srca. Osim sa čakrom srca bolest srca može da bude povezana sa energetskom disfunkcijom u drugim centrima. Vidovnjak može da se iskoristi za dijagnoziranje kako bi opisao funkciju i energetske obrasce pojedinih čakri.

Ispitivanjem negativnih misaonih formi u pacijentovom polju aure moguće je doći do informacije u pogledu psihospiritualnog porekla pacijentove bolesti. Sugerisalo se da obrasci misli imaju finotvarna magnetska spojstva koja im dozvoljavaju da se njima bavimo ne samo kroz upotrebu psihoterapije već i uz primenu tretmana koji deluju prvenstveno na finotvarno-energetskom nivou. Postoje određeni eksperimentalni sistemi u kojima se upotrebljavaju zraci inertnog gasa koji zapravo mogu da rastvore negativne misaone forme u pacijentovom polju aure. Međutim, tretman takvim sistemima često se mora ponavljati više puta. To je otuda što isti prožimajući obrasci misli koji su stvorili originalne misaone forme često obnavljaju istovetni energetski obrazac, čak i ako je on rastvoren, ukoliko svest jedinke nije promenjena. Pored vidovnjačkog opažanja, radionični sistemi mogu se koristiti (od strane obučenih specijalista za radioniku) za dijagnoziranje problema na više finotvarno-energetskih nivoa, počev od evaluacije pojedinih čakri, prelazeći zatim na viši nivo i ispitivanje kvaliteta temeljnih eterskih struktura. Možda najmoćniji od svih instrumenata isceljivanja jeste pacijentov um. Pozitivne, spiritualno uzdižuće afirmacije mogu se korisiti da se njima promene trake sa negativnim porukama koje se možda vrte u podsvesti. Transformacione isceljujuće slike mogu takođe da budu blagotvorne, pogotovo onda kada se vizuelna imaginacija kombinuje sa upotrebom afirmacija. Kao što se diskutuje u prethodnom poglavlju, nepravilno funkcionisanje čakri često je povezano sa psihološkim i spiritualnim blokadama u obrascima mišljenja bolesne jedinke. Određena čakra koja je pogođena razvojem bolesti često je ključ za tu vrstu emocionalne blokade koja doprinosi manifestovanju bolesti.

Pokušaj da se modifikuje negativna ili pogrešna percepcija koja doprinosi disfunkciji čakre može da bude jedan od najvažnijih dodatnih tretmana svake vibracijske terapije. Neophodno je promeniti predodređujuće finotvarno-energetske uslove koji su doveli do pojave bolesti, kako bi bilo koji tretman mogao da ima trajnije dejstvo. Kada se svesti pacijenta poveri uloga u bilo kojoj vrsti terapije, kao što je upotreba vizuelizacije radi proširenja tretmana, pozitivni efekti moraju se dogoditi. To se odnosi na tradicionalne kao i na alternativne medicinske pristupe. Pacijent koji koristi tehnike relaksacije i vizuelizacije zajedno sa terapijom lekovima ili hirurškim zahvatom imaće brže isceljenje i pozitivnije ishode tretmana.

Specifični programi aktivne vizuelizacije i afirmacije mogu da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže blokiranih čakri promenom obrazaca mišljenja koje je dovelo do psihoenergetskog, pa dakle i fizičkog disbalansa. Pokušavajući da ispravimo disfunkciju čakre, mi pokušavamo da iscelimo bolest na primarnijem nivou uzroka. To se kosi sa tradicionalnim medicinskim pristupom tretiranju individualnih simptoma i pokušajima da se obrasci bolesti promene isključivo na fizičkom nivou kroz farmakološke i hirurške zahvate. Radeći unazad kroz eterske, astralne i više nivoe disfunkcije, bolest se može ispraviti pre nego što se uopšte ispolji na fizičkom nivou. Naravno, da se dokaže kako je neko izlečio bolest pre nego što se ona pojavila na kraju zavisi od razvoja dijagnostičke opreme koja može da vizuelizuje patološke promene u eterskim organskim strukturama tela.

Konačno, to će biti pravac kojim medicina mora da pođe u budućnosti. Zdravlje će se održavati dijagnoziranjem energetskih predispozicija za bolest uveliko pre nego što se bolest faktički manifestuje na fizičkom nivou. Do ovog nivoa dijagnostičke tačnosti može se doći jedino kroz finotvarno-energetske tehnologije kao što su Volova mašina, radionične naprave i drugi sistemi. Naravno, delotvornost tih naprava je prvenstveno funkcija psihospiritualnog razvoja zdravstvenog radnika, jer sistemi kao što su radionične naprave zapravo su proširenje mehanizama svesti vibracijskog dijagnostičara.

Ključevi za tretiranje bolesti će na kraju biti utvrđeni našom sposobnošću da razumemo kako bolest uopšte najstaje. Konvencionalni lekari sporo se probijaju ka razumevanju koncepta predispozicije za bolest, i učestvovanja u njoj. Bolest ne dolazi nužno izvan nas samih, već može da potiče iz našeg fizičkog ili bioenergetskog ustrojstva. Tradicionalna medicina počela je da shvata kako bolest može da ne bude strogo funkcija kontakta sa nekom škodljivom supstancom. Drugim rečima, njeno poreklo ne mora nužno da bude van nas samih. Bolest ima koren na nivou našeg sopstvenog unutrašnjeg bića. Tek danas doktori počinju da se bave konceptom domaćinove otpornosti i mnogim činiocima koji doprinose podložnosti jedinke na bolest.

Tokom vekova, patogeneza bolesti bila je nedovoljno shvaćena. Infektivne bolesti su poslužile kao prvi model bolesti koji je bio zasnovan na štetnim efektima «nevidljivih» klica. Za mnoge lekare, ideja nevidljivih zloćudnih čestica bila je neprihvatljiva. Usled nesposobnosti doktora da poveruju kako su bolest izazvale klice čistoću i sterilnost bilo je je teško postići u operacionim salama. Doktori su operisali pacijente golim rukama, pošto su dodirivali leševe ili druge bolesne pacijente. Stroge procedure pranja ruku bile su retkost. Nedostatak sterilizacije često je imao za posledicu neobjašnjive infekcije rane i druge komplikacije. Tek kada je novom tehnologijom mikroskopa otkriveno prisustvo «nevidljive» bakterije postojanje klica dobilo je potvrdu. Posle mnogih godina napornog eksperimentisanja Pastera, Listera i drugih pionira medicine, udeo mikroba u bolesti bio je uz mnogo rezervi priznat. To je naposletku dovelo do širokog prihvatanja pranja ruku i procedura sterilizacije u medicinskoj i hirurškoj praksi.

Mi danas razumemo da ukupnu sliku infektivne bolesti zapravo sačinjavaju dve jednačine. Bolest može biti izazvana ne samo dodirom sa nosiocem zaraze, već i izlaganjem tog nosioca osobi koja, u datom trenutku, nije u stanju da se imunološki odbrani od napada. Ono što se ne sme gubiti iz vida, naravno, to je obim toksičnog stimulusa sa kojim se neka ličnost suočava. Što je veči spoljašnji stres, veća je verovatnoća bolesti. U slučaju otrovnih hemikalija, izazivanje bolesti će biti određeno poređenjem ukupne količine supstance koja je dospela u organizam sa poznatim bezbednosnim standardima izlaganja. Takođe je moguće da se toksični biološki efekti proizvedu

kroz hronično izlaganje mikrodozama škodljivih hemikalija koje su unutar sadašnjih bezbednosnih standarda; ti efekti su posredovani istovetnim energetskim principima koji deluju u homeopatiji. To pokreće pitanje o važećim bezbednosnim standardima za izlaganje toksičnim hemikalijama. Međutim, tim pitanjem ćemo se kasnije pozabaviti u ovom poglavlju. U slučaju zaraznih bolesti, što je organizam virulentniji i što je količina inokuluma (broj unetih organizama) veća, veća će biti verovatnoća pojave bolesti.

Obrnuto, imuni status jedinke ima još nesrazmernijeg udela u jednačini bolesti. Na primer, jedinke za koje se zna da imaju znatno oslabljenu imunu funkciju, uključujući pacijente koji primaju visoku dozu steroida, hemoterapiju protiv raka, i obolele od AIDS-a, podložne su na razorne infekcije čiji uzročnici su mikroorganizmi koji nastanjuju određenu sredinu, a bezopasni su za većinu jedinki. Kod domaćina čiji imunitet je oslabljen, svaka infekcija je moguća opasnost po život. Stepen oštećenja otpornosti domaćina kreće se u širokom spektru, sa AIDS-om i hemoterapijom na krajnjim vrednostima krive. Veoma je veliki broj činilaca, i na fizičkom i na finotvarno-energetskom nivou, koji daju doprinos ukupnoj slici imune kompetencije.

Da bi se istinski razumelo pitanje domaćinovog otpora, najpre je potrebno imati izvesno shvatanje strukturnih elemenata koji čine našu imunološku odbranu. Na fizičkom nivou, domaćinov otpor je ćelijski fenomen koji posreduju limfociti, limfatički organi i retikulo-endotelijalna mreža tela. T- i B-limfociti i tkivo histiocita su pristaništa tela. Oni su, zapravo, bliži obalskoj straži. Oni aktivno patroliraju duž naših unutrašnjih granica kako bi sprečili da opasni uljezi napadnu domaće obale, ali takođe kontrolišu sopstvene trupe i pokušavaju da onemoguće agresivnije snage da uništavaju telo i izmaknu kontroli.

Imuni sistem je kohezivna mreža neumornih radnika koja modulira ćelijsko okruženje tela. Imuna mreža stalno prikuplja uzorke unutrašnjeg okruženja tela, registrujući prisustvo stranih proteina i elemenata koji se identifikuju kao strani. Ti abnormalni proteini mogu biti spoljašnji omotači virusa, zidovi bakterija, pa čak i spoljašnje membrane ćelija raka. Na taj način, imuni sistem neprestano nadzire sopstvene ćelijske granice da bi održao kako operaciju unutrašnje kontrole kvaliteta tako i strateški sistem odbrane.

Na vibracijskom nivou, kvalitet imune funkcije i telesne sposobnosti da se brani i održi sebe je pod znatnim uticajem određenog stepena finotvarno-energetskog protoka kroz osu čakra srca/timus. Čakra srca, zauzvrat, trpi uticaj psihoenergetske ravnoteže unutar svesti jedinke. Čakra srca je pod uticajem sposobnosti osećanja ljubavi prema sebi kao i prema drugima u svakidašnjim odnosima. Za ljude koji ne mogu da izražavaju ljubav prema drugima ponekad govorimo da imaju «srce od kamena». Na finotvarno-energetskom nivou, to se takođe odnosi na zatvorenu i blokiranu čakru srca, koja zapravo može da doprinese otvrdnjavanju arterija unutar fizičkog srca.

Na simboličnom nivou, cirkulacija krvi metafizički je povezana sa cirkulisanjem ljubavi prema sebi, kao i između sebe i drugih. Čakra srca, kao i organi koje ona snabdeva finotvarnom energijom, pod jakim je uticajem ljubavne prirode jedinke. Tamo gde postoje negativne predstave o sebi i poruke upućene sebi koje se nesvesno stalno emituju od strane memorijske banke jedinkinog biokompjutera, unutrašnje predstave o sebi i ravnoteža i otvorenost čakre srca trpe uticaj. Zato što je čakra srca energetski povezana sa timusom, a na taj način i sa imunim

sistemom, psihospiritualni elementi bića i ljubav prema sebi tesno su povezani u ćelijskom izrazu i održavanju svog telesnog integriteta.

Kada postoje nesvesni emocionalni konflikti koji se negativno odražavaju na čakru srca, kao u stanju depresije i ožalošćenosti, javlja se još jedna imunosupresija koja izaziva veću osetljivost na bolest bilo koje vrste. Kada je imuni sistem onesposobljen emocionalnim stresom, a ličnost ophrvana osećanjima bespomoćnosti i beznađa, telo postaje otvorenije za napade virusa, bakterija, pa čak i ćelija raka. Stres povremeno može da paralizuje selektivne nadzorne segmente imunih odbrambenih ćelija. Imuni sistem može da se okrene protiv tela napadajući samog sebe u obliku bolesti autoimuniteta.

Psihološki i fiziološki stresovi imaju važnu ulogu u sposobnosti tela za maksimalnu imunokompetenciju. Tokom poslednjih 25 godina, tradicionalni lekari su počeli da priznaju snažne fiziološke efekte hroničnog stresa, zahvaljujući radovima ranih pionira kao što je Hans Seli i drugi. Istraživanje stresa bilo je jedna od oblasti gde su holistička i konvencionalna medicina otkrile izvesne dodirne tačke. Obe struje su priznale da stres ima značajne negativne efekte na um i telo. Danas je poznato da stres proizvodi privremenu supresiju imunog funkcionisanja. Možda najdramatičnija ilustracija pažnje prema stresu i odnosa uma/tela bila je priznavanje poremećaja povezanih sa stresom. Doktori su stekli svest da se bolesti vezane za stres često dešavaju kod velikog dela populacije njihovih pacijenata.

Uprkos činjenici da su mnogi tradicionalni lekari priznali da stres doprinosi pojavi astme, peptičnog čira, ulceroznog kolitisa i drugih bolesti, bilo je veoma malo pokušaja direktnog bavljenja fiziološkim faktorima koji utiču na pojavu ovih bolesti. Iako neki lekari mogu da preporuče psihoterapiju svojim pacijentima koji pate od poremećaja povezanih sa stresom, fizičkom tretmanu bolesti konvencionalnim farmakološkim metodima poklanja se najveća pažnja. Sve veće uviđanje da stres doprinosi pogoršavanju bolesti pokrenulo je istraživanja od strane farmaceutskih kompanija sa ciljem da se otkriju bolja i delotvornija sredstva protiv anksioznosti, na primer valijum i mnogi novi njemu srodni preparati.

Ti lekovi svakako mogu biti od koristi u kratkoročnom tretmanu akutnih stresnih situacija, ali oni samo maskiraju primarni problem ignorišući razloge za nastanak stresne reakcije. Bolji terapetuski metodi borbe sa psihološkim stresom uključuju biološku povratnu spregu (biofeedback), meditativne prakse, tehnike zamišljanja, i vežbe postupne relaksacije. Alternativni pristupi koje obično koriste holistički doktori daju individui veću kontrolu nad sobom i manifestacijama stresa u fizičkom telu, nasuprot zavisnosti od lekova pri olakšavanju anksioznosti.

Mehanistički model tradicionalne medicine može da pruži nove farmakološke tretmane u otklanjanju naših osećanja strepnje, strahovanja i panike; ali da li je to zaista terapeutski sa holističkog stanovišta? Cilj praktičara holističke medicine jeste da integriše i uravnoteži elemente uma i tela sa elementom duha. U slučaju pacijenata koji boluju od stresa lekovi poput valijuma olakšavaju posao lekara koji za tretman ima na raspolaganju ograničeno vreme, ali takvi lekovi mogu malo da doprinesu višim ciljevima holističkog modela.

Tokom XX veka, lekari su telo i um smatrali odvojenim i zasebnim komponentama ljudskih bića i, prema toj pretpostavci, bavili su se prvenstveno telom nastojeći da tretiraju bolest. S

vremenom, nagomilali su se dokazi koji pokazuju da su um i telo manje odvojeni nego što se nekada mislilo. Veće razumevanje negativnih efekata psihološkog stresa na um i telo koji se ogleda u jačanju bolesti dalo je podstrek za ovu reevaluaciju u medicinskom mišljenju. Uprkos promenama mišljenja lekara u pogledu stresa i bolesti, pristupi u tretmanu unutar tradicionalne medicine uglavnom su ostajali usredsređeni samo na telesne komponente bolesti. Konvencionalni doktori težili su direktnim terapeutskim strategijama usmerenim ka određenim organskim sistemima umesto ka tretiranju čitave ličnosti.

Medicinska misao je prošla kroz evoluciju u kojoj je došlo do pomeranja mišljenja lekara ka shvatanju ljudskih bića kao kompleksnih sistema fizičkih, mentalnih, emocionalnih, pa čak i spiritualnih karakteristika. Sve veći pomak ka humanijoj medicini razlog je pojave holističkog pokreta u domenu zdravstvene nege. Redukcionistički model ljudske mašine kao zbira komponenti koje je čine nije se pokazao kao sasvim uspešan u otvaranju novih terapeutskih saznanja u pogledu tretiranja bolesti, niti u obuhvatnijem razumevanju prirode ljudskog zdravlja. Jer u realnosti, ljudska bića su više od zbira svojih sistema fizičkih organa i nerava zato što fizičko telo nije prosti zatvoreni sistem.

Ljudi su bića čiji ukupni zbir tek delimično predstavlja onaj integrisani fiziološki mehanizam poznat kao fizičko telo. Fizičko telo povezano je sa kompleksnim finotvarnim strukturama i mrežama koje posreduju protok energija svesti i životne sile u njega, hraneći i održavajući, na taj način, njegovu egzistenciju na fizičkoj ravni. Višedimenzionalni čovek je manifestacija evoluirajuće duše koja se ovaploćuje kroz sredstva fizičkih i viših vibracijskih tela. Ovaj energetski tok svesti funkcioniše kroz sinergetske mehanizme finotvarnih i fizičkih tela kako bi sebe izrazio stvaralački i kako bi proširio znanje o svojoj pravoj prirodi kroz svoja dela na fizičkom planu. U bliskoj budućnosti, spiritualni lekari će početi da razumevaju ljudska bića iz ove proširene perspektive i pomažu u tretiranju bolesti kojih je samo čovečanstvo tako često bilo vinovnik. Da bi se stvarno pomoglo unesrećenim ljudima, doktori moraju shvatiti da se bolest delimično javlja usled blokade unutar čovekovog energetskog sistema, a pogotovo unutar strukture emocionalnog izraza jedinke. Ova blokada može da spreči priliv duha i više svesti u budnu svest. Da bismo razumeli kako ljudi oboljevaju i kako tretirati ta oboljenja, moramo posedovati detaljno znanje o kompleksnim regulatornim sistemima ljudskog tela kao i veću svest o finotvarnim medijumima svesti koji interaguju sa fizičkom formom. Holistički pristup zdravlju i bolesti je veliki korak napred u medicinskom mišljenju. Holizam nam omogućava da integrišemo naše razumevanje dejstava emocije na širu sliku ljudskog funkcionisanja, i pomaže nam da vizuelizujemo nevidljive finotvarne veze između stresa i bolesti. Korišćenjem sistemskog pristupa ljudskoj fiziologiji koji obuhvata međuodnose mnogih strukturnih komponenti uma, tela i duha, isceliteljske profesije će se postepeno razvijati ka upotrebi raznih finotvarno-energetskih metoda tretmana koji će biti uspešni u isceljivanju bolesti i promovisanju zdravlja, sreće i neprekidnog spiritualnog rasta.

Stres, bolest i zdravlje: nove definicije zdravlja i celovitosti

Da bismo bolje razumeli neke od razlika u terapeutskom pristupu između praktičara tradicionalne i praktičara holističke medicine, najpre je potrebno shvatiti da se krajnje tačke tretmana kod ove

dve grupe značajno razlikuju. Razlog ove nepodudarnosti jesu značajne razlike u načinu na koji holistički i tradicionalni lekari definišu zdravlje, disfunkciju i bolest.

Tipičan ortodoksni lekar ima dosta posla primajući pacijente koji dolaze kod njega radi različitih vidova medicinske pomoći. Većina ljudi koji se obraćaju doktoru motivisani su potragom za olakšanjem nekog osobitog simptoma ili grupe simptoma koji izazivaju disfunkciju i tegobu u njihovom normalnom svakodnevnom životu. Ljudi traže medicinsku pažnju zbog smetnji i bolova, kašlja i nazeba, malaksalosti, i raznih drugih problema koji stvaraju stanje bolesti. Zato što je ortodoksna medicina postala krajnje vremenski ograničena, uglavnom usled finansijskih ograničenja, tradicionalni lekar teži tome da u kratkom vremenu tretira određene zdravstvene probleme na koje mu je skrenuta pažnja, i vrati svoje pacijente u njihovo ranije funkcionalno stanje.

Nekoliko godina unazad, moderna medicinska edukacija usredsredila se na ono što se naziva «pristup u menadžmentu usmeren na rešavanje problema». Koristeći ovaj pristup u tretiranju pacijenta, lekari usmeravaju svoju pažnju na specifične probleme na koje im se pacijenti žale. Rešenje tih problema je na taj način završetak terapije. Ono što se lekaru ne pomene kao problematično, to onda ne ulazi u spisak problema koji će biti predmet bavljenja; na taj način mnogi drugi potencijalno važni aspekti pacijentovog života često ostaju prenebregnuti. Iako ovaj naročiti model prakse ima svoje prednosti u vremenski ograničenom sistemu pružanja zdravstvene nege, on se često pokazuje kao ne baš idealan.

Pored istorije, fizički pregled pacijenta lekaru može da omogući identifikovanje problema kojih je pacijent nesvestan, kao što je povišeni krvni pritisak, otečena jetra, ili možda znaci anemije. Stoga, pristup koji je orijentisan na problem nije strogo ograničen na sve ono na šta se žali pacijent, već i na lekarevu procenu pacijenta kako na osnovu njegove priče tako i na osnovu pronicljivosti pacijentovih zapažanja. Ovaj sistem prikupljanja informacija dobro je polazište u nezi pacijenta. Ali on može da zanemari druge značajne aspekte pacijentovog života koji nisu identifikovani kao problematični.

Najtradicionalniji lekari nastoje da vrate pacijente u stanje zdravlja u kojem se više ne mogu identifikovati nikakvi problemi. To znači da kada se od pacijenta traži da kaže kako se oseća, ili da li ima nekakve probleme, pacijentov odgovor će biti: «sve je OK». Ukoliko je nemoguće identifikovati nikakve fizičke nepravilnosti pregledom i ispitivanjem krvi, zaključuje se da je pacijentovo stanje «u redu», uz savet da dolazi na godišnje preglede. Stanje «OK» je, zapravo, često stanje neutralnosti. To jest, «OK» se definiše kao stanje «nepostojanja simptoma». I to je cilj tradicionalne medicine – dovesti pacijenta u stanje nepostojanja simptoma ili stanje u kojem nije moguće identifikovati nikakav problem.

To što se definiše kao problem ustvari je «u očima posmatrača»: to je sam lekar koji izvodi zaključak. Tek unutar svesti lekara stvari dobijaju težinu i bivaju označene kao problemi . Na taj način, kao sastavni deo pažnje koja se poklanja određenoj oblasti pacijentovog života, lekar postavlja pitanja tokom pacijentovog izlaganja u cilju identifikovanja problema i usredsređivanja na njega. Izvan pacijentove priče o nastanku bolesti, identifikacija drugih problema zavisi od lekarevog umeća fizičkog pregleda i osetljivosti laboratorijskih ispitivanja za koja se mogu dobiti uputi.

U stvarnosti, zdravlje i bolest postoje u rasponu raznih stepena disfunkcije. Srednja tačka tog raspona je «OK», tačka ili stanje neutralnosti. Neutralno stanje je završna tačka terapije za većinu tradicionalnih lekara pretrpanih poslom. Kada se simptomi pojave, dolazi do promene u zdravlju od srednje tačke u pravcu eventualne pojave bolesti. Ukoliko je bolest ozbiljna i ostaje bez tretmana, završna tačka procesa može da bude smrt. Čini se da su takve ograničene definicije zdravlja i bolesti preovladale u okviru tradicionalne medicine. Ortodoksni praktičari posmatraju ljudska bića tako kao da postoje između suprotnih polova «života» i «smrti», pri čemu se bolest i nemoć događaju negde između. Ali da li život može da bude samo funkcija postojanja bez fizičkih simptoma? Mora da postoji nešto što je izvan življenja u stanju neutralnosti. U holističkoj medicini, cilj terapije nije postizanje neutralnosti već pre ostvarivanje onoga što se definiše kao stanje optimalnog zdravlja ili «blagostanja».

Dijagram 33 Kontinuum bolesti/zdravlja (str. 438 originalnog teksta)Neutralna tačka (nema uočljivih znakova bolesti ili blagostanja)Model blagostanjaModel tretmana Znaci nesposobnosti Edukacija rasta svesti Rana smrtVisok nivo blagostanja(prema dijagramu Dž. Trevisa)

Postoji velika razlika između «OK» i blagostanja. Blagostanje bismo definisali kao stanje u kojem ljudska bića funkcionišu na optimalnom nivou integracije elemenata tela, uma i duha. Jedinka koja živi u blagostanju jeste ona koja je srećna, zdrava i celovita, jedinka koja na svoj život gleda kao na ispunjen smislom i svrhom. Implicitno ovoj definiciji zdravlja i blagostanja jeste promena u svesti koja pomaže u učenju novih ideja, otkrivanju novih značenja u razumevanju sebe, i uopšte, podržava trajan psihološki i spiritualni rast jedinke.

Iz perspektive tretmana, fokus na blagostanju znači da holistički lekari usmeravaju pažnju na probleme zdravlja koji utiču kako na telo tako i na um. Među pitanjima dejstva koje um ima na telo spadaju emocionalne reakcije na fizičku bolest kao i psihološki faktori koji mogu da doprinesu ispoljavanju ili pogoršavanju bolesti. Holistički lekar nije samo iscelitelj i psihoterapeut, on je i učitelj. Pacijentima se daju upustva u vezi nekih od složenih pitanja odnosa um/telo, i oni se podučavaju tome kako naizgled nepovezani događaji, kao što su emocije i fizički simptomi, mogu da budu neodvojivo povezani.

Čak i tradicionalnim lekarima je poznato da telo i um dosta utiču jedno na drugo. Ono što se negativno odražava na telo takođe će proizvesti prateće emocionalne tegobe. Na taj način, fizičko oboljenje stvara emocionalni stres. Obrnuto, primarne emocionalne smetnje doprinose telesnim simptomima kao u slučaju somatizacije depresije ili izraza poremećaja povezanih sa stresom. Holistički lekar pokušava da bude pažljiviji prema emocionalnim aspektima somatskih disfunkcija nego njihove tradicionalne kolege. Praktičar holističkog pristupa postaviće

pacijentima pitanja o emocionalnom zdravlju i zadovoljstvu u odnosu na razne vrste stresova kojima može biti izložen kod kuće, na radnom mestu, ili u međuljudskim odnosima. Nažalost, takva važna pitanja često ostaju nepostavljena od strane tradicionalnih lekara.

Napredovanje ka širokim, organizovanim mrežama plaćenih zdravstvenih radnika u institucijama kliničkog tipa vodi promovisanju vremenski ograničenih intervjua i interakcije sa pacijentom pod pritiskom zakrčenih rasporeda i finansijskih zahteva. Kratko vreme koje se provodi sa pacijentima u ovim klinikama, svaki put obično sa različitim doktorom, nameće usredsređivanje pažnje isključivo na specifične fizičke probleme. Poplava organizacija koje se bave brigom o zdravlju i sličnih organizacionih struktura koje nude takozvane «prednosti» plaćanja za redovne preglede, zapravo promoviše kraće i letimičnije preglede radi niže cene. Cilj mnogih od ovih novijih sistema zdravstvene zaštite jeste održavanje stanja «bez simptoma» kod kliničke populacije; ništa manje, i ništa više od toga.

Da ne budemo isključivo kritički nastrojeni prema ortodoksnoj medicini, treba reći da je mnogo tradicionalnih praktičara koji se bave emocionalnim potrebama svojih pacijenata. Sve češće se održavaju edukacioni seminari za lekare kako bi se naglasio značaj rane dijagnoze i tretmana depresije kod njihovih pacijenata. Veza između stresa i bolesti priznata je od strane većine tradicionalnih praktičara. Poslednjih godina medicinska nauka je stekla veću svest o psihopatološkim putevima kojima se stres ispoljava kao bolest u telu. Iako tradicionalni lekari priznaju povezanost stresa i bolesti, kod njih je prisutna tendencija da pacijentima pristupaju različito od svojih holističkih kolega. Postoje značajne razlike i u dijagnostičkim metodima i u oblicima terapije koje koristi svaka grupa zdravstvenih radnika. Jedna od možda najvažnijih razlika između tradicionalnih i holističkih lekara jeste u njihovom identifikovanju određenih stresnih činilaca koji mogu da doprinesu pojavi bolesti.

Ima zapravo mnogo vrsta stresa koji mogu da utiču na ljudska bića. Psihološki stres je tek odnedavno dobio najviše publiciteta, i možda je najprisutnjiji. Međutim, važno je shvatiti da je u izvesnoj meri, posmatrač vidi stres i tamo gde ga nema. To jest, stresna reakcija bazira se na percepciji vremena od strane individue kao neke vrste pretnje njihovom ličnom blagostanju. Pretnja može da bude realna, a može da bude i nešto što svesno ili nesvesno posmatramo kao pretnju.

Stepen simptoma stresa koji se ispoljavaju kod jedinke zavise od efektivnosti strategija borbe sa stresom. Jedinke koje se dobro snalaze imaju manje fizičkih simptoma koji su povezani sa stresom i za koje je tek nedavno otkriveno da imaju više nivoe imunološke funkcije. Što bolje radi imuni sistem, manja je verovatnoća oboljevanja od kašlja, prehlada, i ostalih vrsta čestih zaraznih bolesti.

Važno je razumeti da je određena količina stresa neophodna za razvitak. Na primer, kosti tela su izložene stresu noseći težinu tela u Zemljinom gravitacionom polju. Distribucija ovog stresa duž skeletne strukture nužna je za pravilno obrazovanje kostiju. Pri mikroskopskom ispitivanju opterećenih kostiju uočava se kalcifikacija po linijama delovanja sile teže. Model ćelijske kristalizacije u ovim kostima posledica je piezoelektričnog prevoda gravitacionog pritiska u električne potencijale, koji oblikuju kost u optimalne strukture koje podnose stres. Ukoliko je gravitacioni stres uklonjen, kao kada se astronautima produži boravak u svemiru, ili kada se ne ustaje iz kreveta duže vremena, kalcijum se reapsorbuje i kosti postaju slabije.

Tako je izvesna količina stresa funkcionalna za održavanje optimalnog zdravlja. Hans Seli, pionir na polju istraživanja stresa, nazivao je ovaj optimalni nivo stresa eustres. Ukoliko se ovaj nivo stresa prekorači, to dovodi do disfunkcije u sistemu, i dotična osoba počinje da oseća tegobe. Stoga, nije neophodno niti je poželjno živeti u sredini koja je potpuno oslobođena od stresa. Neki nivoi stresa i prepreka podstiču rast i stvaranje strategija borbe sa novim i zahtevnim situacijama. Kreiranje uspešnih strategija borbe sa stresom pomaže da se njegovi disfunkcionalni efekti na sistem svedu na najmanju moguću meru, i da se individui omogući da funkcioniše na optimalnom nivou u više vrsta situacija sa zahtevnom sredinom.

Ljudi većinom stiču odbrambene mehanizme i strategije snalaženja nasumce. Oni teže ponavljanju starih odgovora na nove izazove kojima su u prošlosti nekako izlazili na kraj sa situacijama. Na primer, suočeni sa stresom, neki se ljudi zatvaraju u unutrašnji život, ili, u protivnom, beže. Šizofrenija i psihoza mogu se shvatiti kao strategije prilagođavanja koje neki ljudi koriste da pobegnu od stresa psihološke prirode ili koji uzrokuje njihova sredina. Drugi ljudi se zaključavaju nasamo i uzimaju obilne količine hrane kako bi se oslobodili stresa. Neki naprosto izbegavaju stres ali se muče neurotičnim fantazijama u kojima se preuveličavaju stvarne razmere pretnje. Strategije snalaženja mogu da budu sredstva adaptiranja, ali u mnogim slučajevima, ovi metodi uglavom pogoduju stanju neprilagođenosti i njihove posledice su više destruktivne nego blagotvorne.

Sa terapeutskog stanovišta, tehnike redukcije stresa nude metod da se pacijentima prenese znanje o novim strategijama izlaženja na kraj sa stresom. Mnogo je ljudi koji zapravo ne znaju kako da se opuste. Svako ima mogućnost da izvuče neku korist iz tehnika redukovanja stresa koje se svakodnevno sprovode. Osobe sa poremećajima skopčanim sa stresom mogu da izvuku najveću korist iz ovih pristupa, ali svi koji se njima služe postići će bolje emocionalno zdravlje i blagostanje. Tehnike relaksiranja, meditativne prakse pogotovo, možda su najbolje edukativno sredstvo koje se može dati ljudima u cilju promovisanja preventivnih pristupa u negovanju psihološkog i fizičkog zdravlja.

Sistema relaksiranja ima mnogo, od ponavljanja mantre do postepenog opuštanja mišića i verbalno vođenih tehnika vizuelizovanja. Još jedan manje kognitivan metod redukovanja stresa jeste intenzivna fizička vežba. Vežba je priznati metod oslobađanja od stresa napregnutih mišića koji proizvode zaostale misli iz aktivnosti od prethodnog dana. Međutim, sama vežba ne otklanja nužno dalje brige i anksioznost u ostatku dana. Drugi delotvorni metod oslobađanja od mišićne napetosti koju su izazvali stres i brige jeste masažna terapija. Nažalost, to nije nešto što se lako može ostvariti u samoći.

Jedan od boljih aspekata samoukog pristupa relaksiranju jeste ustanovljavanje novih modela neurološkog odgovora nakon dugotrajnih perioda ponavljanja ove tehnike. Praksa takvih umirujućih metoda u spokojstvu vlastitog doma dozvoljava nervnom sistemu da postane uslovljen na takav način da, u odsustvu bilo kakvih smetnji, pokrene «relaksacioni odgovor». Kada su nervni putevi konačno uspostavljeni, takve relaksacione tehnike mogu efektivno pomoći ljudima da se rasterete mišićne napetosti ili zaustave glavobolju pre nego što su simptomi stresa dostigli svoj najveći stepen.

Kao što se diskutovalo u prethodnom poglavlju, svakodnevna meditacija vanredno je delotvorna u opuštanju kao i u smanjivanju verovatnoće ispoljavanja jakih posledica psihološkog stresa. Aktiviranje kundalini energija višegodišnjom svakodnevnom meditacijom postaje nenadmašan mehanizam oslobađanja od stresa dostupan čoveku. Kada je kundalini aktiviran, moždana kola mogu da se reorganizuju na način koji će sprečiti nagomilavanje manjih stresova i trauma u određenom periodu vremena. Broj ljudi koji bi sprovodio meditaciju bio bi možda veći ako bi oni bili svesni da je sistem oslobađanja od stresa kundalini ciklusa ugrađen u njihova unutrašnja biokola. Takođe, meditacija nam omogućava da iskoristimo ogromne izvore kreativnosti, znanja, putokaza, i inspiracije koji se nazivaju Viša Ličnost.

Pored žive fizičke aktivnosti i raznih meditativnih i relaksacionih tehnika, pravilna ishrana takođe je značajan činilac koji utiče na telo da daje optimalan odgovor na stresne situacije. Iako su vitaminske dopune oblast kontroverze i neslaganja između holističkih i tradicionalnih medicinskih zajednica, ovaj aspekt ishrane može dosta da pomogne kako bi se telo i um bolje nosili sa stresom. Visoke doze C- i B-kompleksa vitamina, i uravnoteženo unošenje multivitamina koji sadrži tragove raznih elemenata i minerala, mogu da budu od velike pomoći u jačanju nervnog sistema čime se sprečavaju preterani odgovori na stres.8

Na osnovu ličnog iskustva mogu da kažem da verovatno ne bih preživeo vreme provedeno na lekarskom stažu da nije bilo vitamina koje sam uzimao kao prevenciju. I pored dugotrajnih smena od po 36 sati bez sna, bio sam budan i veoma bistrih misli sve dok sam se pridržavao svog vitaminskog režima. Ako bih zaboravio da ponesem sa sobom jutarnju dozu vitamina koju sam uzimao posle dežurstva, imao sam jako osećanje zamora i iznurenosti na kraju smene. Ličnim iskustvom, kao i kroz podatke koje sam dobio od mnogih pacijenata kojima sam prepisivao sličan vitaminski režim, uverio sam se u efikasnost megadoza vitaminske terapije u sprečavanju stresnih reakcija.

Mnogi vitamini (kad se uzimaju u odgovarajuće visokim dozama) ne samo što omogućavaju fizičkom telu da funkcioniše na optimalnom nivou već i ojačavaju etersko telo, čineći fizičke i finotvarno-energetske sisteme otpornijim na stres i bolest. Pobornici ortomolekularne prakse primetili su da vitamin C značajno uvećava imuni odgovor, posebno pri tretiranju virusnih oboljenja kao što je infektivna mononukleoza i virusno zapaljenje pluća gde ortodoksna medicina ne može mnogo da pomogne. Vitamini su poznati kao ravnopravni činioci mnogih fizioloških reakcija koje podrazumevaju upotrebu energije u telu. Pored pomoći u hemijskim enzimskim reakcijama, mnogi vitamini sadrže metalne jone na mestima gde su aktivni što im daje važnost u elektronskim transferima na ćelijskom nivou. Vitamini olakšavaju ispravan protok energije kroz elektronske prekidačke mehanizme ćelije. Ovi bioelektronski sistemi kontrolišu osnovne procese rasta, razmnožavanja i popravljanja oštećenja. Bilo je izvesnih sugestija da efekti vitamina na protok elektrona na ćelijskom nivou mogu da pomognu u jačanju značajnih interakcija između eterskog i fizičkog tela. Iz tog razloga, vitaminska terapija je relevantna za temu vibracijske medicine, stoga što vitamini pomažu telu u pospešivanju ćelijskog zdravlja i blagostanja na vibracijskom i bioenergetskom nivou.

Jedan deo kontroverze oko vitamina unutar medicinskog establišmenta potiče od suprotstavljenih shvatanja holističkih, s jedne, i tradicionalnih lekara, s druge strane, u pogledu njihove upotrebe. U ortodoksnoj medicini dugo se održao stav da sve vitamine koji su neophodni ljudskom organizmu obezbeđuje uravnotežena dijeta. Dopunski vitamini su doskora bili potcenjeni u većini

medicinskih edukativnih programa u zemlji. Tradicionalni lekari su obično kritikovali preteranu upotrebu vitamina od strane holističkih praktičara i laika zato što to doprinosi njihovom statusu univerzalnog leka za mnoge bolesti. Kontroverza oko efikasnosti vitamina takođe odražava suprotstavljnost ortodoksnog medicinskog standarda neutralnosti i terapeutskog cilja blagostanja.

Tradicionalni lekari citiraju famozno RDA (Recommended Daily Allowance –Preporučena dnevna doza) kao izvor informacija, gde se kaže kako uravnotežena dijeta običnog Amerikanca obezbeđuje sve hranljive sastojke neophodne za zdravlje. Ortodoksni lekari i bolnički nutricionisti tvrde da RDA vitamina obezbeđuje sve nužne hranljive sastojke, a kako je ta doza neutralno prisutna u balansiranoj dijeti, unošenje dodatnih vitamina nije potrebno. Do RDA se došlo na osnovu proučavanja u kojima je utvrđena minimalna količina svakog vitamina koja sprečava pojavu nedostatka vitamina. Ako se uzima 50 mg vitamina C na dan, osoba koja to praktikuje neće oboleti od skorbuta. Stanje «isključenosti pojave skorbuta», ili neutralno stanje, zapravo je veoma daleko od stanja optimalnog zdravlja i blagostanja.

Ovo je bilo važno pitanje pre mnogo godina u vreme prvih diskusija Alberta Sent-Đerđija, naučnika koji je otkrio vitamin C, pobornika bioelektronskih mehanizama ćelijskog umnožavanja i popravke. Predstavnici ortodoksne medicinske nauke i dalje imaju velike poteškoće u razumevanju činjenice da se upotreba vitamina C ne svodi samo na tretman poremećaja uzrokovanih nedostatkom vitamina kao što je skorbut. Takvi hirurzi daju svojim postoperativnim pacijentima vitamin C kako bi pojačali proizvodnju kolagena u organizmu, koji pomaže u zarastanju rana, ali tu praksu u redovnim uslovima primenjuju suviše retko.

Konvencionalni lekari ne prepisuju vitamine, osim u slučajevima izrazitog vitaminskog nedostatka, zato što se zadovoljavaju time da svoje bolesnike održavaju u stanju neutralnosti. Postoje određene koristi u uzimanju većih doza vitamina C kao i drugih vitamina u optimizovanju imunog odgovora i drugih fizioloških funkcija. Kada je fizički sistem nutritivno pripremljen da se nosi sa stresom, mala je verovatnoća imunosupresije, infekcije i bolesti.

Ortomolekularni lekari tretiraju određene zdravstvene poremećaje visokim dozama pojedinih sastojaka tako da demonstriraju razliku između korišćenja vitamina na fiziološki nasuprot farmakološkog načina. Konvencionalni doktori vode računa isključivo o fiziološkoj vrednosti vitaminskih doza u pospešivanju bazelinskog ćelijskog funkcionisanja. Nasuprot njima, holistički praktičari prepisuju megadoze individualnih vitamina kako bi postigli farmakološke efekte. Drugim rečima, vitamini koje se daju u velikim dozama su poput konvencionalnih lekova. Ako je pacijentu data previše mala doza određenog leka, terapeutsko dejstvo toga leka neće biti postignuto. Takva upotreba vitamina tek danas počinje da se razmatra.

Na primer, intravenozni magnezijum-sulfat se dugo davao trudnicama koje su bolovale od toksemije kako bi se sprečili napadi. Magnezijum u farmakološkim dozama ima efekat smanjivanja nervno-mišićne oseljivosti. Zato što je hranljiv sastojak, smatra se da je trudnicama bezbednije dati magnezijum nego medikamente protiv grčeva. Mnogi holistički lekari, a danas već i izvesni kardiolozi, počinju da se okreću i drugim upotrebama magnezijuma. Na primer, nedavno je priznato da se magnezijum koristi u sprečavanju nepravilnih srčanih ritmova tokom akutne faze srčanog napada. Neki nutricionistički lekari čak koriste oralni magnezijum da tretiraju dugotrajne aritmije i kod pacijenata koji ne boluju od srčanih napada.

U skorije vreme, nađeni su dokazi koji su sugerisali da davanje velikih doza folne kiseline i vitamina B-12 pušačima i ženama sa predmalignom ćelijskom patologijom otklanja lezije.9,10 U ranim saopštenjima dr Čarlsa Batervorta, šefa odseka nutricionističkih nauka Univerziteta Alabama, sugerisano je da se abnormalna (metaplastična) kultura ćelija ispljuvka kod pušača, i predkancerozni nalazi Papanikolau testa, vraćaju u normalno stanje ako pacijenti redovno uzimaju 10 mg folne kiseline i 500 μg B-12 na dan. Ove količine su 16, odnosno 166 puta veće od RDA folata i B-12, respektivno.

Očigledno je da još uvek postoje ograničenja maksimalne količine određenog vitamina koja se može konzumirati, čak i ortomolekularni nutricionisti pridržavaju se strogih pravila kada uzimaju megadoze. Ortodoksni lekari upozoravaju da unos vitamina C može da uveća procenat oksalata u mokraći i može da proizvede oksalatne kamenčiće u bubrezima ukoliko se uzimaju megadoze. Ova pojava kamenčića u bubrezima usled megadoza unetog vitamina C retko se primećuje kod normalnih individua, uglavnom otuda što ljudi većinom uzimaju vitamin C sa vitaminskim B-kompleksom koji sadrži velike količine piridoksina (vitamin B-6). Lajnus Poling i drugi otkrili su da ako se svakodnevno uzima 25 do 50 mg vitamina B-6 to smanjuju oksalatnu urinarnu ekskreciju, time otklanjajući opasnost od obrazovanja oksalatnog kamena.11 To takođe osnažuje shvatanje da velike doze samo jednog vitamina ne treba koristiti, već ga treba kombinovati sa drugim vitaminima u usklađenoj razmeri. Velike doze vitamina C mogu zapravo da izazovu gubljenje elemenata koji su zastupljeni u tragovima kao što je bakar. Upotreba minerala i multivitamina sa elementima u tragovima, tako, ima odgovarajući značaj. Postoji više pouzdanih izvora o vitaminskoj terapiji gde se detaljno govori o specifičnostima ove vrste tretmana. Vitaminska terapija je jednostavan korak koji se, zajedno sa pomenutim tehnikama redukovanja stresa, može preduzeti da se telo/um opremi za bolje podnošenje stresova svakodnevnog života.

Ono što mnogi ne shvataju jeste da pored emocionalnog stresa zapravo postoji više vrsta stresnih činilaca koji mogu negativno da utiču na ljudski bioenergetski sistem izazivajući nepravilne fiziološke reakcije, i na kraju bolest. Psihološki stres je jedini među finotvarnim uticajima u našem modernom civilizovanom društvu koji pospešuje manifestovanje stanja bolesti.

Dijagram 34 Raznovrsnost bioloških stresova (str. 445 originalnog teksta)Psihološki stresNedostaci u ishraniAlergijsko preopterećenjeZagađivači iz sredine Prekomerna fizička iscrpljenostEkstremno variranje u temperaturi Mikrobiološko zagađenjeNeželjeni efekti uzimanja lekovaRadijacija niskog nivoaElektromagnetno zagađenjeGeopatski stresEnergije negativnih misli

Na dijagramu 34 pobrojano je nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih faktora koje mnogi ne bi smatrali stresnim. Ipak, svaki od njih je stres koji izbacuje telo/um iz stanja normalnog fiziološkog funkcionisanja i, zavisno od intenziteta delovanja tokom vremena, može da ima za posledicu stanje bolesti. Kod mnogih vrsta stresa ponavlja se isti efekat, naime smanjenje opšte vitalnosti tela. Uz to, ti stresovi na kraju utiču na rad imunog sistema i drugih regulatornih mehanizama, što telo čini podložnijim za napad većeg broja spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji ugrožavaju blagostanje jedinke. Različita shvatanja tradicionalnih i holističkih praktičara mogu se sagledavati u odnosu na značaj koji lekari pripisuju jednom od pomenutih izvora stresa u smislu svakodnevnog potencijalnog doprinosa pojavi bolesti. Ortodoksni medicinski krugovi mnoge od navedenih izazivača stresa ne uzimaju u obzir kao izvor opasnosti. Razmotrićemo svaki od njih, od onih priznatijih i «fizičkijih», do finijih i manje poznatih faktora stresa, i ispitaćemo kako oni mogu biti potencijalna pretnja za naše zdravlje i blagostanje.

Psihološki stres

Već smo diskutovali o efektima emocionalnog stresa. Poznata je stvar da emocionalna potištenost i druga negativna kognitivna stanja mogu da se dovedu u vezu sa relativnom imunosupresijom koja telo čini podložnim na razne vrste bolesti. Takođe, određene vrste emocionalnih disbalansa povezane su sa individualnim čakrama tela (kao što se diskutuje u poglavlju 10) i mogu kasnije da se izraze kao posebne vrste bolesti povezane sa nivoom energetske blokade.

Stresni klimatski i radni uslovi

Čisto fizički izvori stresa, kao što je premorenost prevelikim radnim naporima, uz nedovoljnu količinu sna, uobičajen je izvor emocionalne i fizičke neravnoteže, i individuu može da dovede u stanje veće prijemčivosti na bolest. Takođe, stalne promene rasporeda rada iz dnevne u noćnu smenu i obrnuto unosi dodatni stres u telesne mehanizme adaptacije, na sličan način dovodeći do povećanog umora, opadanja vitalnosti, i sve u svemu većih izgleda za pojavu bolesti. Postoje mnogi drugi činioci stresa čiji doprinos nastanku bolesti se priznaje. Ekstremne varijacije temperature mogu da proizvedu nestabilnost u telu koja pogoduje bolesti. Stari Kinezi smatrali su uslove prekomerne vlage ili hladnoće značajnim faktorima koji su povezani sa pojavom bolesti. Asmatičari često imaju jake asmatične napade kada leti stalno moraju da prelaze iz toplog u u klimatizovani ambijent.

Stresovi koji su povezani sa unošenjem lekova

Drugi izvori psihološkog stresa uključuju propratne efekte mnogih lekova koje uzimamo, od onih koji su nam prepisani do mnogih nepotrebnih lekova koji su nam sada pristupačni. Pored toga, rasprostranjena je upotreba kokaina, heroina, LSD-a, amfetamina, marihuane i drugih nezakonitih droga koje su izvor mnogih zdravstvenih smetnji i bolesti kod hroničnih uživalaca. Ove droge takođe proizvode dugoročne efekte na fizički nervni sistem i finotvarna tela koje moderna medicina još nije otkrila. Emocionalne i psihološke smetnje povezane sa upotrebom mnogih od ovih psihoaktivnih hemikalija ključevi su za razumevanje snage njihovih negativnih efekata na

ljudski finotvarno-energetski sistem. Postoji, takođe, mnoštvo potencijalno smetajućih propratnih efekata lekova koji se uzimaju na recept koji mogu da dovedu do nastanka pritajene ili otvorene bolesti. Ova oblast priznata je od strane tradicionalne medicinske zajednice, ali ona ostaje izvor znatnog broja nepriznatih stresova za one koji se oslanjaju na medikamente u našem društvu koje lekove koristi u sve većoj meri.

Nutricioni stres usled nedostatka i osetljivosti

Stanja nutricionog nedostatka takođe su stresna zato što prisiljavaju telo da radi bez svih sastojaka neophodnih za optimalno funkcionisanje. Stanja relativnog nutricionog nedostatka sve su zastupljenija u našem društvu naviklom na «brzu hranu». Starije osobe koje mogu biti narušenog zdravlja, ili su pogođene artritisom ili neurološkim oštećenjima prouzrokovanim izlivima krvi, manje su pokretne i često nisu u stanju da sebi pripremaju hranu. To starije osobe čini naročito podložnim stanjima vitaminskog nedostatka. Korišćenje različitih lekova na recept takođe rezultira osiromašenem zalihe određenih vitamina u organizmu.

Budući da je ortodoksna medicina povećala osetljivost određenih testova, tradicionalni lekari su polako počeli da priznaju poduži spisak supstanci sličnih vitaminima, uključujući hemijske elemente i minerale prisutne u tragovima, koji su neophodni za održavanje zdravlja. Ali još uvek postoje mnogi elementi koji su suštinski značajni za održavanje zdravlja. Kroz upotrebu vibracijskih mernih naprava, nauka će potvrditi da je izvesna količina određenih supstanci prisutnih u tragovima kao što je zlato, takođe neophodna za optimalno zdravlje. Mnogi od ređih metala prisutnih u tragovima verovatno su uključeni u vibracijske i bioelektronske sisteme telesnih organa i centralnog nervnog sistema. Edgar Kejsi u svojim seansama često je spominjao nedostatak zlata kao važan etiološki faktor multipla skleroze. Nedostatak zlata dovođen je u vezu sa defektom u asimilaciji ili digestivnom sistemu koji vodi disbalansima u radu žlezdanog sistema, a kasnije i disfunkciji unutar nervnog sistema. Na taj način, stanja nutricionog nedostatka mogu da obuhvataju lišavanje ne samo vitamina ili minerala, već i neophodnih metala i elemenata prisutnih u tragovima kao što su zlato, srebro, silicijum, ugljenik i drugi, čiji značaj za održavanje optimalnog zdravlja se još uvek ne priznaje.

Pored vitamina i elemenata prisutnih u tragovima koji mogu nedostajati u našoj dijeti, postoje takođe supstance kojih obično ima u hrani a koje se mogu smatrati dodatnim izvorom fiziološkog stresa. Nepriznate alergije ili cerebralne osetljivosti na fenološke derivate u običnoj hrani mogu prozvesti veliku raznovrsnost disfunkcionalnih simptoma. Takve reakcije osetljivosti mogu da budu izazvane smetnjama u imunom sistemu zajedno sa manje proučenim vidovima izraza. Priznanje ovih finih osetljivosti na elemente iz hrane i našeg okruženja imalo je za posledicu razvoj novog polja kliničke ekologije. Većina ortodoksnih medicinskih praktičara ne uzima u razmatranje alergije izazvane hranom kod značajnog broja svojih pacijenata. Razlog toga je da, pored svraba, ospica ili asmatičnih napada, najveći broj tradicionalnih lekara ne veruje da alergijske reakcije ili cerebralna osetljivost na hranu može da uzrokuje promene u raspoloženju, emocionalnu potištenost, veliku iscrpljenost, bol u mišićima, i razne druge simptome. Većina ih odbacuje verovanje da poremećaji cerebralne osetljivosti postoje, uglavnom zato što ne shvataju kako takve reakcije mogu da se dese izvan konvencionalnih imunoloških puteva.

Jedna od poteškoća u dijagnoziranju alergija na hranu jeste u tome da su pacijenti često nesvesni svojih alergičnosti, a konvencionalna ispitivanja kože su po pravilu od nevelike koristi. Takođe, simptomi koje pacijenti mogu osećati po njihovom shvatanju nisu povezani sa lošim varenjem izvesnih namirnica. Zato što je oblast kliničke ekologije još uvek mahom nepriznata od strane tradicionalne medicinske zajednice, dijagnoziranje alergije na hranu često neće biti uzeto u obzir. Pacijenti se zbog svojih simptoma upućuju na standardna medicinska ispitivanja. Kada su rezultati svih testova negativni, pacijenti se šalju na dalja ispitivanja kod raznih medicinskih specijalista ili dobijaju uput za psihijatra. Teško je poverovati da hrana koju jedemo može da proizvede fiziološki stres, međutim došlo je vreme da ta ideja bude prihvaćena.

Teškoća u dijagnoziranju osetljivosti na faktore iz sredine jeste da je većina metoda detekcije veoma spora i bolna. Sistem koji je u stanju da omogući brzo dijagnoziranje i detekciju alergijskih materijala jeste Volova mačina, koja koristi elektroakupunkturne metode merenja (vidi VI poglavlje). Ovaj sistem je senzitivniji od konvencionalnih ispitivanja krvi i kože zato što se povezuje direktno sa bioenergetskom mrežom sistema akupunkturnih meridijana.

Volova mašina omogućava testiranje osetljivosti ili disfunkcionalnih odgovora na mnoge supstance. Praktičari koji koriste Volov sistem elektrodermalne dijagnoze u stanju su da testiraju veliki broj različitih alergijskih senzitivnosti u kratkom periodu vremena. Što je još važnije, Volova mašina je u stanju da utvrdi tačnu jačinu homeopatskog leka koji će neutralizovati alergijske simptome.

Otuda što se Volova mašina i drugi slični elektrodermalni dijagnostički sistemi povezuju direktno sa sistemom akupunkturnih meridijana, oni dozvoljavaju korišćenje fizičko-eterskog međuspoja. To znači da su oni u stanju da mere energetsku disfunkciju koja se možda još uvek nije manifestovala u fizičkom telu kao hronična ili akutna bolest.

Problemi sa detektovanjem mnogih od ovih alergija sastoje se u tome što postoji veoma malo raspoloživih konvencionalnih testova koji imaju osetljivost Volove mašine u otkrivanju abnormalnih reakcija. Volov sistem prvenstveno otkriva abnormalni energetski odgovor, a ne nešto što će se nužno pokazati u ispitivanjima krvi ili kože. Zapravo, reakcije senzitivnosti su u izvesnoj meri energetska koliko i fizio-hemijska smetnja za telo. Veliki deo problema koji imaju koren u nesposobnosti ortodoksne medicine da prepozna mnoge od ovih stresova jeste da je neke od poremećaja tela/duha veoma teško otkriti. Reakcije, u stvari, mogu da budu previše fine da bi ih bilo moguće registrovati grubim testovima kakve koristi medicinska zajednica na današnjem stupnju razvoja. Nažalost, uvreženo je mišljenje mnogih lekara da ako se pacijent žali na problem koji ne može da se potvrdi nekom vrstom laboratorijskog ispitivanja nepravilnosti, rendgenskim zracima, ili skenerom, onda je čitav problem pacijent verovatno uobrazio.

Drugim rečima, problemi su definišu na osnovu rezultata ortodoksnih medicinskih ispitivanja. Kada ispitujemo određeni broj savremenih stresova, većina doktora ustručavaće se da upotrebi senzitivno testiranje, kao što je Volova mašina, iz straha od rezultata koji bi pokazali rasprostranjenost uticaja modernih stresova iz životne sredine. Ako tradicionalni lekar ne nalazi načina da objektivno izmeri bilo koju nepravilnost u pacijentovoj fiziologiji putem fizičkih ispitivanja ili testova, onda po njegovom shvatanju problem fizički ne postoji. Očigledno je da ova vrsta pogrešnog razmišljanja ima ozbiljne konsekvence. Suočavamo se sa poznatom ilustracijom ovog problema kada imamo posla sa stresom izazvanim zagađenjem životne sredine.

Stres kao posledica faktora iz životne sredine, zagađenja i zaraznih bolesti

Veliki je broj supstanci koje su se u novije vreme našle na spisku potencijalno štetnih zagađivača životne sredine. Definicija štetne supstance najčešće se dobija tako što se velike količine određene hemikalije daju pacovima, nakon čega se vrši autopsija kako bi se ustanovilo postojanje raka ili nekog drugog fizičkog poremećaja. Amesovim testom za otkrivanje potencijalnih karcinogenih supstanci proverava se mogućnost da određena hemikalija izazove genetske mutacije kod bakterija kako bi se utvrdila njena karcinogenost. Čak i duvanske kompanije i njihovi lobisti još uvek ostaju pri stavu da se ne može sa sigurnošću reći da postoji povezanost između pušenja duvana i bolesti kao što su srčana oboljenja i rak pluća. Međutim, današnji medicinski establišment priznaje jaku povezanost raznih vrsta raka sa pušenjem cigara. Tek odnedavno su doktori počeli da proučavaju suptilnije efekte duvanskog dima na pasivne pušače, i potencijalnu opasnost za razvoj deteta u utrobi. Ipak, u našoj kulturi ljudi se uglavnom usredsređuju samo na izraženije, negativne propratne efekte hemikalija u dimu cigare, kao što je rak.

Jedan od problema sa ovom ograničenom definicijom toksičnih propratnih efekata jeste da je veoma teško utvrditi da li hemikalije iz životne sredine izazivaju bilo kakav nepovoljan uticaj na ljudsko zdravlje. Sposobnost konvencionalne medicine da izmeri efekte raznih zagađivača ograničena je osetljivošću današnjih medicinskih testova. Na isti argument nailazimo kada hoćemo da dokažemo negativne efekte raznih alergija na hranu. Spremnost doktora da priznaju štetnost neke supstance zavisi od toga da li se može naći dokaz za to da ona proizvodi patogene efekte. Kvalitet dokaza koji naučnici koriste da potvrde negativne efekte susptance uglavnom je funkcija osetljivosti njihovih oruđa za merenje abnormalnih fizioloških reakcija. Konvencionalni laboratorijski testovi previše su grubi za merenje manjih nepravilnosti poput onih koje proizvode alergije na hranu i osetljivost na druge česte činioce iz životne sredine. To je jedan od razloga zašto je razvoj vibracijske medicine i finotvarno-energetskih sistema tako važan. Ako hoćemo da zaista damo ocenu zdravstvenih posledica čitavog sistema novih aditiva u hrani, novih lekova, i novih hemikalija na radnom mestu, potrebno je ukazati poverenje osetljivijim testovima.

Toliki je broj nevidljivih negativnih uticaja na ljudsko zdravlje koje praktičari konvencionalne medicine ne primećuju da mnogi izvori ljudske patnje prolaze nedetektovani. Priznato je da su sumpor-dioksid i ugljenik-monoksid vazdušni zagađivači koji škode ljudskom zdravlju. Ove hemikalije izazivaju znatan stres u telesnoj fiziologiji i vode manifestovanju bolesti kod podložnih pojedinca. Podložnost na bolest kao posledica izlaganja zagađivačima iz spoljašnje sredine delimično je funkcija snage telesnog imunološkog, fiziološkog i energetskog odbrambenog sistema organizma.

Nastanak bolesti uzrokovanih faktorima iz životne sredine niije strogo vezan za izlaganje nivou štetnih susptanci koji je viši od FDA granica bezbednosti. Pri određivanju konvencionalnih granica bezbednosti izlaganja nisu uzeti u obzir finotvarni vibracijski efekti toksičnih supstanci. Zbog svoje nesposobnosti da razume vibracijske nivoe toksičnosti, ortodoksna naučna zajednica odugovlači u definisanju nivoa izlaganja mnogim štetnim supstancama. Neadekvatnost konvencionalnog naučnog testiranja za merenje finih poremećaja ljudske fiziologije takođe

ograničava mogućnost FDA da tačno definiše koje supstance su zaista štetne za ljudska bića, da i ne govorimo o koncentraciji neophodnoj za toksične efekte.

U poglavlju 2 diskutovali smo o tome kako su homeopatski lekovi proizvedeni stvaranjem ekstremno niskoprocentnih rastvora fizičke supstance kako bi se ektrahovala energetska esencija te supstance radi terapeutske primene. Na isti način, beskrajno male količine materijala iz životne sredine mogu da imaju finotvarne efekte koje nije lako izmeriti grubim laboratorijskim testovima. Interesantan primer za to je metal aluminijum, i potencijalna pretnja toksičnosti aluminijuma. Zbog svoje široke upotrebljivosti i niske cene, kuhinjsko posuđe od alumijuma našlo je svoj put u mnoge domove i kuhinje. Prilikom ribanja i čišćenja, ili mešanja za vreme kuvanja, beskrajno male količine aluminijuma se oslobađaju, rastvaraju, i kasnije unose u organizam. Skorašnji dokazi sugerišu da se čak i veće količine aluminijuma oslobađaju za vreme kuvanja i mešanja hrane u aluminijumskom posuđu ako se pri tom koristi fluorizovana voda.

U nedavno obavljenim istraživanjima Alchajmerove bolesti, koji je sve pretežniji uzročnik demencije stanovništva, pokazala su da značajan broj pacijenata sa ovim poremećajem ima visok nivo aluminijuma u moždanom tkivu. Iako to ne mora da znači da posuđe od aluminijuma direktno uzrokuje Alchajmerovu bolest, metal na neki način može da doprinese procesu bolesti. Moguća povezanost toksičnosti aluminijuma sa Alchajmerovim sindromom pokreće pitanje toga koliko je bezbedno kuvati u aliminijumu.

Ova vrsta finotvarne toksičnosti aluminijuma može biti funkcija sposobnosti ljudi da apsorbuju ili izlučuju aluminijum unet kroz gastrointestinalni trakt. Na primer, istraživači koji proučavaju Parkinsonovu bolest u Centru za istraživanje Parkinsonove bolesti «Bob Hope» koristili su Motojamin AMI elektroakupunturni dijagnostički sistem i otkrili energetske disbalanse u meridijanima utrobe mnogih pacijenata centra. Moguće je da česti disbalansi u nervnom i probavnom sistemu pacijenata Parkinsonovog centra nastaju usled nepravilne povezanosti creva i mozga. Ta veza može biti posredna, utoliko što bolest može da zavisi od izlaganja trećem faktoru koji deluje na odranije postojeću slabost. Nepravilnosti u radu normalnih funkcija apsorpcije i ekskrecije crevnog trakta mogu da imaju kao posledicu porast izvesnih toksičnih elemenata u nervnom sistemu. Prekomerna akumulacija toksičnih agensa u mozgu može da dovede do neurološke disfunkcije u obliku Parkinsonove bolesti. Ova veza između nepravilnog rada probavnog trakta i neurološkog oboljenja takođe se spominje u mnogim seansama Edgara Kejsija. Ako je ova spekulacija tačna, onda neke vrste aluminijuma i toksičnosti teškog metala mogu biti izraženije kod određenih podložnih pojedinaca (tj. obolelih od Alchajmerovog sindroma) kod kojih postoji disbalans crevnih meridijana.

Konvencionalne tehnike medicinskog istraživanja verovatno su bile previše intenzivne da daju adekvatnu informaciju koja bi potkrepila ili odbacila ovu teoriju. Ono što je potrebno to je istraživanje različitih bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove, kao i mnogih drugih za koje do danas nije nađeno pravo objašnjenje. Instrumenti za merenje finotvarne-energije, ako što su Volova mašina i AMI sistem, moraju se koristiti za dopunjavanje baze postojećih podataka novima. Takođe, sa novim fondom informacija, možda ćemo biti u stanju da otkrijemo mogućnosti održive terapije koji bi možda doneli presudan preokret u razumevanju sličnih «neizlečivih» bolesti.

Mnoge supstance iz našeg okruženja, uključujući azbest, PCB,* dioksin i formaldehid, ortodoksni naučnici tek počinju da priznaju kao štetne i stresne za ljudska bića. Broj nepoznatih supstanci verovatno premašuje broj poznatih štetnih supstanci u našem okruženju koje je stvorio čovek, koje tek treba definisati kao škodljive za ljudsko zdravlje. S druge strane, mogućnost definisanja hemijskog stresa na naše ljudske sisteme zavisi od osetljivosti mernih uređaja. Korišćenjem Volove mašine i drugih novih senzitivnih mernih sistema naučnici su počeli da otkrivaju kako mnoge supstance za koje se nekada mislilo da su bezbedne na trenutnom nivou svog prisustva u životnom okruženju mogu zapravo da izazovu brojne tihe bolesti i tegobe. Aluminijum je tek jedan takav potencijalni toksin u našem svakodnevnom okruženju.

Drugi potencijalno štetni metal jeste živa, u obliku u kojem se koristi u živinim amalgamima za zubne plombe. Sve je više informacija koje sugerišu da živa iz zubnih plombi može da bude uzročnik velikog broja nedijagnostikovanih hroničnih bolesti.12 Paraktičari radionične tehnike, koji rade na znatno finijem nivou energetske dijagnoze, takođe su otkrili vezu između aluminijuma, žive i fizičkih poremećaja.

Takođe je važno primetiti da fizički i eterski disbalansi ne nastaju usled konvencionalnih infekcija, već mogu da budu proizvedeni neprimetnim uticajima iz životne sredine koji su neprijateljski prema ljudskom organizmu. Najvažniji od njih jeste preovlađujuća upotreba aluminijumskog kuhinjskog posuđa i pribora. Ono ima štetan uticaj koji ne potiče od hemijske reakcije unutar tela, već nastaje tako što hrana apsorbuje izvesne energije iz aluminijuma koje su nespojive sa harmonijom tela. Medicinska ortodoksija ne priznaje ovaj oblik aluminijumskog trovanja ili toksičnosti, ali njegov uticaj široko je rasprostranjen i često se otkriva kao glavni toksin u radioničnim ispitivanjima.

Dugotrajnija apsorpcija aluminijuma i drugih škodljivih toksina, kao što su živa i srebro iz amalgama za plombiranje zuba, imaju dalekosežno dejstvo na fizičku i etersku formu. Ovi brojni štetni uticaji zapravo su neprimetni uzrok mnogih oboljenja, od kojih neka imaju specifične simptome, dok druga imaju za posledicu samo opšti pad vitalnosti.13

Pored finotvarnih toksičnih efekata poznatih teških metala, postoje i dodatni štetni uticaji na životnu sredinu koji su bili zanemareni od strane ortodoksne medicine. U poglavlju 7 diskutovano je o značaju izvesnih energetskih stanja poznatih kao mijazmi koja proizvode bolest. Nasuprot konvencionalnim lekarima, homeopatski doktori su dugo sumnjali da su mijazmi finotvarni poremećaji u ljudskom biopolju. Kevin Rajerson, vidovnjak koji je poslužio kao izvor informacija za Gurudasovu knjigu Flower Essences and Vibrational Healing (Cvetni ekstrakti i vibracijsko isceljivanje), sugerisao je da mi tek počinjemo da primećujemo nove vrste ovih stanja koja izazivaju bolest. Većina ovih novih mijazama jesu teški metali, petrohemikalije i mijazmi radijacije. Iako medicinska zajednica izražava izvesnu zabrinutost zbog nesreća sa ozračivanjem nastalim pod dejstvom dijagnostičkih X-zraka, uloga radijacije iz životne sredine mahom se potcenjuje. Finotvarni efekti radijacije, ostavljam ovde po strani pojavu leukemije i nekih oblika raka pri izlaganju veoma visokom nivou radijacije, nisu iscrpno proučeni; isto tako, ne smatraju se čestim izvorom bolesti. Slično tome, petrohemikalije i njihovi brojni derivati koji su postepeno dobili svoje mesto u našoj životnoj sredini sve češće su izvor nedijagnoziranih trovanja.

* PCB - polihlorisani bifenili

Mijazmični uslovi dovode organizam u energetsko stanje potencijalnog sloma sistema ili podložnosti na bolest. Mijazmi teže tome da ometu protok životne sile u ljudski bioenergetski sistem, a takođe i da stvore veći potencijal za manifestovanje više različitih vrsta bolesti. Ovi mijazmi se mogu tretirati raznim vibracijskim modalitetima kojima se obnavlja energetska ravnoteža sa životnom silom. Određeni cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja i homeopatski lekovi, dobri su primeri sredstava vibracijskog rebalansiranja. Međutim, mijazmi ne mogu da se tretiraju ukoliko nisu priznati kao uzrok bolesti. Priznanje postojanja mijazama ili njihovog značaja kao izvora ljudskih oboljenja izostalo je od strane tradicionalne medicinske zajednice.

Mijazmi predstavljaju energetske modele koji su uključeni u ljudski bioenergetski sistem počev od nivoa finotvarnih tela, preko polja aure, pa sve do molekularnog i genetskog nivoa. Neki mijazmi su prvenstveno pohranjeni u ćelijskoj memoriji fizičkog tela. Iako i ne znajući to, istraživači na polju ortodoksne medicine počeli su da proniču u ćelijske mehanizme izvesnih mijazmičnih oboljenja kroz studije fenomena «sporih virusnih» infekcija.

Naučnici su počeli da priznaju da je moguće biti zaražen određenim virusom, i da se simptomi bolesti povuku, a da jedan deo DNK virusa ipak uđe u sastav genetskog ustrojstva ćelija zaražene osobe. Ovaj virusni genetski materijal je uključen u postojeći ljudski hromozomski DNK ćelija. Ako ovaj virusni genom dospe u reproduktivne ćelije tela, on se čak može preneti na naredne generacije. Neke vrste neidentifikovanog fiziološkog stresa sugerisane su kao uzročnik aktivacije usnulog virusnog DNK.

Kroz ispitivanje postojećih bolesti koje mogu da posluže kao model «stečenih» mijazama (usled infekcije stečene ranije u životu), postalo je poznato da neke dečije virusne infekcije (npr. male boginje) mogu da se aktiviraju za zakašnjenjem od nekoliko decenija, i nekada rezultiraju retkom ali razornom neurološkom bolešću kao što je SSPE (subakutni sklerotični panencefalitis). Da li je to forma usnulog neoštećenog virusa ili samo skriveni virusni DNK koji je prenet u domaćinove ćelije u ovom trenutku nije jasno, ali toksičnost izvorne virusne infekcije ostaje na izvesnom molekularnom nivou i kasnije uzrokuje bolesti različitih vrsta.

Multpla skleroza može da bude još jedna bolest povezana sa odloženim toksičnim efektima ranije latentne virusne infekcije. Prema jednom modelu ranija virusna infekcija izaziva neku vrstu promene u mijelinskom nervnom omotaču, što kasnije vodi proizvodnji antitela protiv izmenjenog kao i protiv normalnog mijelina koji okružuje nerve. Rezultat toga je jedna vrsta autoimune destrukcije mijelina u čitavom nervnom sistemu, što se na kraju pretvara u prepreku za nervnu transmisiju. Naučnici su o latentnoj virusno aktiviranoj bolesti ove vrste govorili kao o «sporoj virusnoj» infekciji. Većina priznatih sporih virusnih bolesti utiče na demenciju i poremećaje centralnog i perifernog nervnog sistema.

Ovaj princip odložene toksičnosti virusnog porekla demonstrira jedan put sticanja mijazama izlaganjem infektivnom izvoru. Međutim, mijazmične tendencije izazivaju telesne promene ne samo na ćelijskom već i na višim vibracijskim nivoima ljudske strukture. Stresovi koji oslobađaju mijazmične potencijale u fizičko telo kako bi stvorili bolest mogu biti psihološki, mogu dolaziti iz okruženja, a povremeno mogu biti i karmički. Stanje energetske i psihološke disfunkcije indukovane stresom dozvoljava da se molekularni i finotvarni modeli aktiviraju na genetskom i ćelijskom nivou. Mijazmična bolest se dešava onda kada finotvarno-energetska tempirana bomba eksplodira kroz izraz zaprljanog genetskog materijala. Mijazmične bolesti se manifestuju u

fizičkom telu samo onda kada naši normalni finotvarno-energetski i fiziološki mehanizmi odbrane ne uspeju da potisnu njihovo izražavanje. U slučaju sporodelujućih virusa padovi imunog sistema tela mogu da pokrenu smrtonosni latentni potencijal virusnog DNK. Ove mijazmične karakteristike tokom mnogo godina mogu biti u stanju sna u finotvarnim telima, a manifestuju se kada stresni ili karmički modeli stvore bioenergetsko okruženje koje je provodljivije za njihov izraz na fizičkom nivou. Mijazmične energetske tendencije kreću se od finotvarnog tela ka nivou fizičke ćelije i njenog nuklearnog DNK-a, i kao posledica toga nastupa bolest.

Pored mijazama stečenih usled delovanja infektivnih agensa, današnji homeopati su shvatili da hronično izlaganje zagađivačima životne sredine (derivati nafte, teški metali i radioaktivno zračenje) može takođe da dovede do nastanka mijazmičnih/energetskih tendencija ka bolesti. Od teških metala koji mogu da prouzrokuju pojavu mijazama najviše se ističu aluminijum i živa, zajedno sa olovom, arsenikom, radijumom i fluorom. Usled visokog procenta olova u benzinu koji pokreće naše automobile količina olova u našem okruženju raste. Direktno trovanje živom takođe je rasprostranjeno usled koncentracije žive u određenim vrstama riba iz našeg vodenog lanca ishrane. Ovde treba dodati sve intenzivniju upotrebu amalgama žive u stomatologiji, što može da izazove finotvarna oboljenja. Iako su mali kvantiteti mnogih od ovih minerala postojali u našoj sredini hiljadama godina, mi smo bili u stanju da izgradimo toleranciju na njihovo prisustvo. Tek u poslednjem veku nivo toksičnosti u atmosferi i zalihama vode počeo je da raste. To je dovelo do pojave akutnih bolesti, od otvorenih trovanja do odloženih propratnih efekata stečenih mijazama.

Mijazmi teških metala i petrohemikalija mogu da izazovu alergije, gubitak kose, nagomilavanje tečnosti, probleme sa apsorpcijom kalcijuma, kao i povećanu podložnost virusnim infekcijama. Mijazmične tendencije usled radioaktivnog zračenja doprinose preranom starenju, lošem radu endokrinog sistema, slabljenju strukture kostiju, anemiji, artritisu, lupusu, kao i raznim vrstama raka kao što su leukemija i rak kože. Ipak, sve je veći broj onih koji uviđaju njihova dejstva na nastanak bolest. Mijazmi doprinose da mnogi finotvarni izazivači bolesti ostanu neprimećeni od strane tradicionalne medicinske zajednice. Vibracijski lekovi su jedna forma terapije koja često može da bude delotvorna u oslobađanju od negativno energetskih obrazaca mijazama. S obzirom na rastuće zagađenje u svetu danas, vibracijska medicina i njena moć da odgovori na probleme izazvane finotvarnom toksičnošću biće od još veće važnosti u godinama koje dolaze.

Na neki način ove bolesti takođe mogu biti smatrane spiritualnim oboljenjima. Mijazmi i njihove tendencije koje uzrokuju «bolest» mogu se dovesti u vezu sa borbom ljudskog duha za priznanje njegove božanske prirode kroz izraz posebnih bolesti na fizičkom nivou. Radioaktivno zračenje, petrohemikalije, mijazmi teških metala mogu da ukažu na spiritualnu potrebu za ekološkom evolucijom. U ranijim poglavljima rekli smo da bolesti često nastaju onda kada hronične emocionalne i psihospiritualne blokade stvaraju teškoće Višoj Ličnosti da se manifestuje kroz ego ili svesnu ličnost. Mijazmi emocionalne i spiritualne blokade vezuju u ovu shemu kao neodvojive delove.

Mijazmi reflektuju želju ljudi da se vrate duhu utoliko što bolesti nastaju zbog blokada u prihvatanju i priznavanju božanskog bića. To, naravno, može da proizvede različite nivoe stresa koji mogu da aktiviraju mijazme i stvore bolest. Mijazmi su kristalizacija borbe čovečanstva za ostvarivanje spiritualne evolucije. Najpre postoji potreba za izdizanjem iznad niske seksualnosti, što uključuje prevazilaženje sifilisa i gonoreje. Zatim, postoji

potreba da dah pođe naviše i prevaziđe tuberkulozu. Konačno, postoji potreba ili pokušaj da se prevaziđe sredina i ovlada njom. Na taj način, danas postoje radioaktivno zračenje, petrohemikalije, a zatim i mijazmi teških metala. Mijazmi reflektuju blokade u svesnom rastu koje čovečanstvo još uvek nije prevazišlo.14 (dodat kurziv)

Mada se to ne priznaje uvek, božanska suština naše Više Ličnosti gura nas napred da savlađujemo mnoge prepreke i stičemo poučna iskustva koja život ima da nam ponudi. Negativna osećanja ili osećanje samoprekora koje inhibira protok spiritualnih energija u fizičku realnost stvara probleme ne samo unutar ega već i unutar fizičkog tela. Disfunkcionalni obrasci mišljenja i osećanja inhibiraju energetsko kretanje kroz čakre i, naposletku, remete fiziološku ravnotežu fizičkog tela. Dok postajemo žrtve naših pogrešnih sistema verovanja, mi stvaramo perceptivne blokade koje ometaju dotok božanske više svesti u naše živote. Ove pogrešne percepcije nas samih i sveta oko nas stvaraju nesklad i stres na nesvesnom nivou.

Budući da je veza sa našim spiritualnim korenima prekinuta, mi postajemo žrtve nebrojenih oblika «bolesti» koje je civilizacija stvorila. Mnoge od ovih bolesti su odraz borbe koja se odvija unutar ljudske vrste dok pokušavamo da otkrijemo našu božansku prirodu. Svaka bolest predstavlja drugačiju prepreku koja se mora savladati kako bi dalji uspon uz merdevine spiritualnog razvitka bio moguć. Zarazni i toksični faktori iz životne sredine važni su negativni uticaji sa kojima se moramo boriti, ali podložnost na ove agense često odražava nivo svesne evolucije i spiritualne ravnoteže pojedinca. Naša sposobnost da se odupremo neprimetnim i otvorenim napadima mikroorganizama i štetnih supstanci, i da tolerišemo življenje u potencijalno ugrožavajućem ambijentu, reflektuje to koliko smo povezani sa našom božanskom Višom Ličnošću.

Od kritičnog je značaja da počnemo da razumevamo važnost naše mogućnosti povezivanja sa našim spiritualnim korenima. Spiritualni element je važan aspekt zdravlja i blagostanja u ljudskoj jednačini koji većina tradicionalnih lekara ispušta iz vida. Kao što je rečeno u gornjem citatu, postoje značajni simbolični modeli onih vrsta bolesti i mijazama na koje su ljudi postali podložni. Mijazmi reprezentuju ključna pitanja ili iskustva učenja koja sputavaju napredovanje čovečanstva ka spiritualnoj evoluciji i prosvetljenju. Krećemo se kroz period u istoriji kada tendencija ka neposrednom samozadovoljenju i seksu bez ljubavi počinje da ima značajne emocionalne i fizičke uticaje na našu kulturu. Iz spiritualne perspektive, interesantno je videti kako su bolesti povezane sa seksualnošću, kao što su herpes i AIDS, preovladale u vreme kada ljudska bića moraju veću pažnju da ukažu odnosima srca. Rasprostranjena zabrinutost zbog bolesti koje se prenose seksom stvorila je novu svest o prenaglašenosti donjih energetskih čakri. Bolesti povezane sa seksom počeće da usmeravaju novu pažnju na emocionalna spiritualna pitanja koja se odnose na energetske blokade koje ljude predisponiraju za ove bolesti.

Zajedno sa ovim spiritualnim disbalansima, negativni uticaji mijazama proizvedenih u životnom okoruženju stvorili su poteškoće u imunom sistemu mnogih ljudi. Ovi mijazmi su ljude učinili podložnijima na bolesti koje izazivaju razni infektivni faktori uključujući virus AIDS-a. Primena vibracijskih modaliteta isceljivanja u cilju ispravljanja poremećaja unutar sistema ljudske energije podrazumeva proces ne samo rebalansiranja fizičkog tela, već i podizanja svesti pojedinca na nove nivoe spiritualne usklađenosti i svesti. To je temeljna razlika između vibracijske i tradicionalne medicine. Nasuprot lekovima, koji deluju isključivo na fizičko telo, vibracijski tretmani, pogotovo uz upotrebu cvetnih ekstrahata i eliksira dragog kamenja, deluju

kroz svoje efekte na više nivoe svesti, finotvarna tela, čakre i meridijane, kao i fizičku biomolekularnu formu. Iako hemijskim agensima moderne medicine mogu da se tretiraju simptomi bolesti, vibracijski lekovi stvaraju energetske promene na više nivoa istovremeno kako bi se postiglo trajnije isceljivanje. Razume se, trajnost bilo kojeg isceljivanja zavisiće od promene unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji su doprineli nastanku bolesti. Vibracijski isceljitelji pokušavaju da pomognu pacijentima u ispravljanju unutrašnjih disfunkcija uvođenjem promena načina života i mišljenja koji mogu da pomognu da se promene negativne navike i stari modeli percepcije. Pored toga, toksični uticaji iz sredine moraju se ukloniti ili vibracijski neutralizovati.

Elektromagnetno zagađenje

Pored onih koje smo već pomenuli, postoje i drugi finotvarni oblici stresa koji potencijalno mogu da utiču na zdravlje i blagostanje ljudskih bića. Jedan od ovih stresova je elektromagnetno zračenje. Kao što smo videli u našoj diskusiji o nevidljivim finotvarnim toksičnim uticajima štetnih supstanci iz životne sredine, određeni nivoi raznih hemijskih i mineralnih zagađivača, radioaktivnost, i elektromagnetno zračenje zasnivaju su isključivo na merenju ukupnih negativnih bioloških efekata kao što je razvoj raka i nepravilnosti u razvoju fetusa. Finotvarni biološki efekti ne mogu se meriti sadašnjim sistemima detekcije zato što su ti sistemi nedovoljno osetljivi. Moguće je napraviti grešku tako što bismo potcenili opasnost koja dolazi iz naše životne sredine. Življenje u okruženju visokonaponskih strujovoda, mikrotalasnih pećnica, katodnih cevi, i drugih jakih električnih uređaja verovatno proizvodi nevidljive biološke efekte koje tek treba ustanoviti. Skorašnje studije su skrenule pažnju na uvećanu učestalost pojave raka kod dece u porodicama koje žive blizu visokonaponskih strujovoda. Druga istraživanja pokazala su da se kod trudnih pacova, kao i njihovih fetusa, javljaju nedostaci u procesu učenja kada su izloženi ELF (ekstremno niskofrekventnim) elektromagnetnim poljima. Takođe je bilo izvesnih dokaza koji sugerišu da konstantno izlaganje mikrotalasnoj radijaciji kućnih mikrotalasnih peći može da uveća rizik od razvoja katarakti na oku. Sovjetski naučnici, koji su izveli opsežna istraživanja finotvarnih bioloških efekata mikrotalasnog zračenja na žive organizme, imaju strožiji kriterijum za definisanje nivoa bezbednosti izlaganja mikrotalasnom zračenju nego naše američke agencije za zaštitu životnog okruženja.

Geopatski stres

Pored energetskih nesreća iz našeg okruženja usled elektromagnetnog zagađenja, istraživanja sugerišu da su dodatne pretnje za zdravlje pojačana energetska polja koje generiše sama Zemlja. Svi živi sistemi postoje unutar planetarnog energetskog polja. Verovatno je da postoje naročiti energetski ritmovi unutar svih živih organizama koji se življenjem unutar Zemljinog polja prirodnih energetskih oscilacija ulančavaju. Kao što je poznata činjenica da naši biološki časovnici trpe uticaj cikličnih, dnevnih ritmova sveta, isto tako je verovatno da se naše bioenergetsko polje ulančava sa drugim energetskim ritmovima i energijama povezanim sa planetarnim poljem.

Energetske karakteristike Zemljinog elektromagnetnog, gravitacionog i finotvarno-energetskog polja nisu homogene, već variraju sa geografskom lokacijom. Na primer, satelitski detektori su mapirali područja gravitacionog fluktuiranja nad izvesnim geografskim oblastima. Pored toga,

prisustvo velikih mineralnih naslaga, kao što je kvarc, i podzemnih vodotokova, takođe može da izvrši uticaj na elektromagnetna polja u područjima koja se nalaze između njih. Postoje dokazi koji sugerišu da Zemlja ima svoj sistem meridijana koji sačinjava planetarna mreža finotvarno-energetskih kanala koji se nazivaju «lej»-linije. Isto onako kao što metal može da provodi finotvarne-energije, kao u Volovom sistemu za ispitivanje, tako su i metalne strukture zgrada provodnici ovih energija, menjajući na taj način obrazac energetskog protoka.

Ako su, zapravo, živi organizmi povezani sa planetarnim poljem u kojem žive, onda oni trpe blagotvorne kao i štetne efekte određenih modela i vrsta lokalnih energetskih polja. Očigledno je da su stari Kinezi znali za ove obrasce energetskog protoka u životnom okruženju. Na Istoku se još i danas, kao i u davnini, u odabiru energetski povoljnih mesta za gradnju stambenih i poslovnih objekata vodi računa o ovim Zemljinim energetskim obrascima kroz jedan oblik geomantije koji se naziva «feng-šui».16

I obrnuto, mogli bismo postaviti pitanje: «Šta bi bio efekat življenja u energetskom polju koje je radikalno drugačije od sredine sa blagotvornim energetskim poljem?» Stresni efekti na ljudsko zdravlje, izazvani abnormalnim poljima povezanim sa određenim geografskim oblastima, nazivaju se «geopatski stres». U Engleskoj i Nemačkoj su nađeni dokazi koji sugerišu da geopatski stres ne samo što doprinosi nastanku bolesti, već može i da ometa delotvorni tretman bolesti.17

Koristeći Vegatest sistem, elektroakupunkturnu napravu sliču Volovoj mašini, otkriveno je postojanje finotvarnih energetskih obrazaca povezanih sa krvlju koji su analogni fenomenu optičke rotacione polarnosti. Poznata je činjenica da izvesni molekuli postoje i u desnom i levom obliku, i da će određene vrste molekula, kada se rastvore u bistrom rastvoru, rotirati ravan polarizovane svetlosti na desno (u smeru kazaljke na satu) ili u obrnutom smeru (na levo). Generalno, živi sistemi pokazuju tendenciju da podstiču upotrebu samo jedne vrste molekula, kao što je slučaj sa amino-kiselinama povezanim sa ćelijskim procesima. Koristeći Vegatest uređaj, zajedno sa sistemom poznatim kao Rotacioni tester, istraživači su otkrili da krv kod normalne osobe ima finotvarno-energetski kvalitet povezan sa rotacijom ili polarnošću u smeru kazaljke na satu. Otkriveno je da osobe koje žive u oblastima povezanim sa geopatskim stresom ispoljavaju tendenciju da u svojoj krvi imaju rotacionu polarnost u smeru suprotnom smeru kazaljke na satu . Kada su takve osobe odselile iz ovih oblasti, njihova krv je posle izvesnog vremena povratila svoju polarnost u smeru kazaljke na satu.

Dva su interesantna otkrića koja se vezuju za prisustvo ove polarnosti krvi u smeru suprotnom kazaljki na satu. Najpre, otkriveno je da su osobe sa nepravilnom polarnošću koje su bolesne obično otporne na svaki oblik finotvarno-energetske ili vibracijske medicinske intervencije. Na taj način, geopatski stres može da izazove energetsko stanje kod pojedinca koje se suprotstavlja terapeutskim pokušajima vibracijskog rebalansiranja. Osim toga, kliničko iskustvo sa Vegatest sistemom pokazalo je da glavnina pacijenata sa rakom poseduje ovu polarnost krvi u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu.

Takvi nalazi postavili su niz pitanja u vezi sa značenjem epidemioloških studija u kojima se visoka učestalost raka povezuje sa naročitim geografskim regionima i određenim porodičnim grupama. Element koji je zajednički u takvoj koncentrisanoj pojavi raka može da bude povezan sa prisustvom geopatskog stresa. To ne znači nužno da je geopatski stres, stvarajući izokrenutu

polarnost u krvi, uzročnik raka. Uticaj geopatskog stresa verovatno je jedan od mnogih činilaca koji deluju na razvoj raka. Geopatsko polje verovatno deluje u skladu sa više drugih predisponirajućih faktora uključujući dijetu, genetiku, karcinogene materije iz okruženja, viruse, izlaganje pojačanom elektromagnetnom zračenju, kao i finotvarno-energetskim faktorima koji generalno utiču na vitalnost i imunu kompetenciju.

Postoji veći broj dostupnih metoda kojima se na direktan način može postići neutralizovanje uticaja geopatskog stresa. Najlakši način da se ukloni takav stres sastoji se u tome da se pojedinci i njihova imovina premeste na drugu lokaciju. S obzirom da to nije uvek ekonomski izvodljivo, osobe sa iskustvim u rašljarenju mogu da ispitaju kuću ili radno mesto za koje se sumnja da ima štetan uticaj i daju određene preporuke. Ubacivanje gvožđa i metalnih šipki na određena mesta u zemlji, kao i postavljanje kristala na određene lokacije na terenu, može da utiče na nepravilne energetske obrasce i neutrališe geopatski stres. Osim toga, postoje elektroakupunkturni i radionični sistemi, kao što je Mora uređaj, koji se može iskoristiti da se njime direktno izmeni polarnost krvi, i tako individue i obolela lica koja su nalaze u ovom stanju učine prijemčivijim na vibracijske terapije.

Stresovi koji potiču iz ljudskog višedimenzionalnog energetskog polja Na višem eterskom nivou deluju toksične opasnosti rada u okruženju negativnih energija misli. Ovaj poslednji stres je možda najteži za definisanje, ali treba ga pomenuti kao potencijalni izvor nevidljivog stresa. Otuda što su misli energija, a naše misli stvaraju energetske obrasce u polju naše aure, pojedinci koji stupaju u dodir sa ovim energetskim poljima mogu nesvesno da trpe izvestan uticaj. Čini se da postoje određene individue koje su, usled blokada i rupa u sopstvenom sistemu čakri i polja aure, energetske pijavice. Ovi ljudi, svesno ili nesvesno, usisavaju energiju i životnu silu iz drugih ljudi koji ih okružuju. Mnogi ljudi poznaju poneku osobu koja ih potpuno iscrpi za kratko vreme provedeno sa njom. Ova često zamorna osoba je nesvesna energetska pijavica. Na taj način, naši negativni misaoni obrasci i emocionalne smetnje mogu da stvore zdravstvene i energetske probleme ne samo kod nas već i kod drugih koji nas okružuju.

Druga spiritualna bolest, koja je više unutrašnji nego spoljašnji stres, jeste nešto poznato kao «božansko nezadovoljstvo». To je forma unutrašnjeg trvenja koja će sve češće moći da se vidi u periodu od sledećih 10 ili 20 godina. Ova vrsta stresa nastaje usled unutrašnjeg pritiska sa viših spiritualnih nivoa koji želi da nas na fin način podseti (na nesvesnom ili svesnom nivou) na potrebu za većim izrazom božanskih kvaliteta Više Ličnosti. Ovaj oblik finog nezadovoljstva često je odraz kretanja pojedinca ka višoj svesti, i često se može videti kod ljudi koji provode godine u svakodnevnim spiritualnim praksama kao što je meditacija.

Božansko nezadovoljstvo često nastupa nakon postepene promene u mišljenju koja goni ljude da slušaju svoje intuitivne unutrašnje naloge i viša spiritualna uputstva. Ovo unutrašnje uputstvo može da nam da način putem kojeg bismo otklonili unutrašnji konflikt i nezadovoljstvo sugerišući potrebu za nekom vrstom lične promene, u mentalnom stavu, oblicima ponašanja, načinu života, čak i pravcu karijere. Kada se uoče velike razlike između našeg sadašnjeg načina života i obrazaca promene koje nam sugerišu viši nalozi, odatle mogu da nastanu pojačano osećanje nesklada, otuda i termin božansko nezadovoljstvo. Ljudi nekada mogu jednostavno da osećaju da su zapali u kolotečinu iz koje ne znaju kako da se izvuku. Sve što znaju jeste da

postoji nešto iznutra što im govori da ne prate unutrašnji pravac svoje duše. Jedini način da razreše svoj konflikt jeste da polako krenu u pravcu koji je usklađeniji sa njihovim unutrašnjim spiritualnim nalozima.

Važno je razumeti da postoji mnoštvo nevidljivih stresova koji nas okružuju u našem svakodnevnom životu. Psihološki stres je samo jedna vrsta stresa koja je proučena, a njegovi površni fiziološki efekti definisani. Moja diskusija nedefinisanih (od strane tradicionalne medicine) i nepriznatih oblika stresa koji utiču na ljudski organizam jeste pokušaj da se istaknu mnogi nevidljivi uticaji na ljudsko zdravlje. Vibracijska medicina, sa svojom pažnjom prema finotvarno-energetskim sistemima i anatomijom viših dimenzija ljudskog tela, može da otkrije ne samo fiziološke razloge koji deluju u ovim stresnim uticajima, već i terapeutske metode neutralizovanja njihovih efekata. Razumevajući na kojim nivoima ljudi potpadaju pod uticaj stresnih i patogenih činilaca, doktori će u budućnosti biti u stanju da tretiraju pacijente istovremeno na fizičkom i finotvarnim nivoima. Na taj način, lekar/isceljitelj biće u stanju da pronađe specifične tretmane koji će ispraviti neravnoteže koje dovode do pojave bolesti i prirodno potpomoći proces isceljenja. Kao što smo videli, tekući modeli medicinske prakse promovisali su jedan nivo interakcije pacijenta i lekara koji je usmeren prevashodno ka površnim nivoima dijagnoze, terapije i održanja zdravlja. Tradicionalni lekari u ovom trenutku zaokupljeni su traganjem za krupnim fizičkim uzrocima bolesti, i prepisivanjem odgovarajućeg leka za odgovarajuću bolest u najkraćem mogućem roku. Holistička medicina i sve brojnija armija njenih praktičara donosi postupnu promenu u medicinskom pristupu. Holistički lekar teži tome da se bavi tradicionalnim fizičkim oboljenjima, ali takođe traži slabije definisane faktore koji dovode do pojave bolesti, uključujući emocionalni stres, alergije na hranu, nutricione nedostatke. Holistički praktičari bave se pitanjima spiritualnog zdravlja kao i emocionalnih i fizičkih determinanti zdravlja i bolesti, iako često u skladu sa tradicionalnim religioznim mišljenjem.

Holistička medicina je korak u pravom pravcu. Međutim, unekoliko konzervativni pristupi velikog broja holističkih lekara moraju se na kraju proširiti informacijama i uvidima iz sve obimnije baze podataka vibracijska medicine. Postoje indikacije da se to već događa, holistički praktičari u velikom broju počinju da ekperimentišu sa «Bach Flower Remedies», homeopatskom medicinom i elektroakupunkturnim dijagnostičkim sistemima. Vibracijska medicina pruža naučnu perspektivu finotvarne fiziologije koja će dozvoliti lekarima da razumeju i tretiraju razne efekte stresa na ljudski bioenergetski sistem. Koristeći nove finotvarno-energetske dijagnostičke tehnologije počećemo da redefinišemo šta je to stres, i šta su neophodni elementi za zdravlje, rast i blagostanje na više nivoa.

Tehnologije Novog doba imaju sve veći domašaj u vizuelizovanju finih stanja bolesti i merenju vibracijskih neravnoteža povezanih sa bolešću i mnogim energetskim nivoima. Kada ovi dijagnostički sistemi postanu rasprostranjeni, lekari/iscelitelji postizaće veću efikasnost u detektovanju potencijalno stresnih i štetnih faktora u životu svakog pacijenta, bilo da je reč o alergijama na hranu, mijazmičnim tendencijama, ili reakcijama na finotvarne zagađivače iz životnog okruženja. Što je još važnije, pošto bolje definišu te fine stresove koji mogu da imaju akutna ili hronična negativna dejstva na pacijentovo zdravlje, lekari će u budućnosti biti u stanju da za odgovarajuće energetske potrebe pacijenta prepisuju odgovarajuće vibracijske lekove. Ispravljajući pacijentove fizičke, emocionalne, mentalne i spiritualne disbalanse upotrebom

vibracijskih tretmana, meditatitvnih terapija i tehnika ličnog razvitka, lekar/iscelitelj će u budućnosti biti u stanju da pomaže pacijentima da iz stanja neutralnosti istinski dostignu stanje novog nivoa zdravlja, ličnog razvitka i blagostanja.

Ključne tačke koje traba zapamtiti:

1. Nalazimo se na pragu velike promene paradigme koja se tiče više nauka, od fizike do medicine i biologije. Ova promena podrazumeva prelaz od mehanističkog njutnovskog modela ka prihvatanju Anjštajnove paradigme kompleksnog i međupovezanog, univerzuma kao energetskog polja. 2. Svest je oblik energije. Svest se razvija dok se kreće kroz i interaguje sa fizičkim sredstvima izraza, što ilustruje filozofija reinkarnacije. Ono što pokreće biološki evolutivni proces jeste sam viši spiritualni podstrek. 3. Ljudska bića su kompleksi uma/tela/duha koji su u trajnoj dinamičnoj ravnoteži sa višim energetskim dimenzijama realnosti. Ove više energije daju fizičkom sredstvu osobine života i kreativnog izražavanja.4. Međuveza koja reguliše protok ovih viših energija u fizički okvir čini sistem čakri-nadija i akupunkturnih meridijana, koji deluju u sprezi sa biokristalnim i bioelektronskim mrežama tela. 5. Postoje razni pristupi u tretiranju bolesti srca. Model ortodoksne medicine koristi lekove, hirurgiju, kao i različite ne-hirurške tehnike angioplastike kako bi se postiglo poboljšanje funkcije srca. Praktičari holistike, pored pristupa vizuelizacije i redukcije stresa, nude helacionu terapiju kao alternativnu medicinsku terapiju. Praktičari vibracijskog pristupa će se dalje baviti finotvarno-energetskim faktorima (tj. oštećenom funkcijom čakre srca) koji stvaraju predispoziciju za pojavu srčanog oboljenja. Tu bi, pored unutrašnjeg spiritualnog savetovanja, bila uključena upotreba raznih vibracijskih sredstava kao što su cvetnih ekstrakti i terapije eliksirima od dragog kamenja, terapije kristalima, homepatski lekovi, tretmani usklađivanja rada meridijana. Najbolje bi bilo da se svaka terapeutska opcija koju ponude različite škole misli upotrebi za nadopunjavanje i uvećavanje delotvornosti onih drugih, umesto oslanjanja samo na jednu naročitu tehniku. Ovaj integrisani model mogao bi na kraju biti proširen tako da se njime sve forme bolesti mogu tretirati na multidisciplinaran način. 6. Današnji medicinski model uči doktore «pristupu orijentisanom na problem» u borbi sa bolešću. To znači da zdravstveni problem može da se identifikuje i tretira jedino ako je označen kao takav od strane zdravstvenog radnika. Kao takva, sposobnost da se identifikuje zdravstveni problem jeste funkcija kako osetljivosti medicinskih sistema upotrebljenih za dijagnozu tako i stanja duha i kliničke osetljivosti individualnog praktičara. 7. Dok moderna medicina nastavlja da se razgranava u organizacije zdravstvene zaštite gde medicinska nega postaje vremenski ograničena, praktičari će pokušavati da se usredsrede na tretman akutnijih smetnji i površnijih problema. Doktori će težiti tome da manje vremena posvećuju manje ozbiljnim teškoćama koje se ne smatraju toliko hitnim ili značajnim. Takav fokus ne pogoduje ispitivanju zdravstvenih problema koji su suptilniji, a ipak mogu da imaju veći i dublji značaj.8. Jedan deo razlike u pristupu različitih zdravstvenih radnika povezan je sa razlikama u definisanju zdravlja. Dok ortodoksni lekari teže da se fokusiraju na dovođenje pacijenta do neutralne tačke ili «OK» stanja kao završne tačke u terapiji, vibracijski i holistički zdravstveni radnik vidi «blagostanje» kao cilj svog tretmana. On takođe nastoji da vodi individualizovaniju terapiju i odvoji više vremena kako bi pacijenta doveo do blagostanja, ali su zato dugoročne

posledice pružanja pomoći jednoj osobi da stigne do te tačke blagostanja veće zdravlje i prevencija budućih oboljenja. 9. Postoji optimalna količina stresa koju ljudska bića zahtevaju za održavanje zdravlja i kontinuirani rast, a koja se ponekad naziva «eustres». U sistemu počinje da se dešava disfunkcija kada stresno opterećenje duha/tela počinje da se opaža kao prekomerno, što rezultira «stresom». Često, psihološki stres je samo funkcija mentalnog sklopa pojedinca koji mesto stanovanja i svoju situaciju na poslu opaža kao pretnju za svoje blagostanje. 10. Nutricioni dodaci i odgovarajuća dijeta, meditacija i tehnike smanjivanja stresa nude lak način borbe sa najzastupljenijim emocionalnim i biološkim stresovima života. 11. Postoji mnogo različitih vrsta nevidljivog stresa koje ugrožavaju zdravlje individue. Tu spadaju psihološki stres, nutritivni stres, hronobiološki stres (promena ciklusa sna), stres iz životnog okruženja od hemikalija (lekovi, zagađivači, reakcije osetljivosti na hranu i finotvarne toksine), bakterije i virusi, EM zračenja, geopatski stres (neuobičajene energije zemlje), pa čak i negativna psihička polja. 12. Vibracijski dijagnostički sistemi nude jedine metode kojima se može identifikovati uticaj, i utvrditi terapija, mnogih od ovih finih, ali sveprisutnih stresova koji utiču na ljudsko zdravlje.

XII Poglavlje

Lična i planetarna evolucija: vibracijsko isceljivanje i njegove implikacije za razvoj čovečanstva

Čovečanstvo je u stanju stalne evolucije zato što ljudska svest konstantno razvija i uvećava. U današnjem vremenu, ljudi polako menjaju svoj način života i mišljenja u pravcu koji odražava veću svest o međupovezanosti duh i tela kako u zdravlju tako i u bolesti. Međutim, ljudska bića ne žive u vakuumu. Način na koji mi živimo i okruženje kakvo stvaramo za sebe ima psihološka, biološka, i finotvarno-energetska dejstva na nas i druge u našem okruženju. Pitanje lične odgovornosti proširuje se izvan individualnih okvira na same granice naše planete. Naše lične odluke i oblici spiritualnog izražavanja počinju da imaju sve veći uticaj na globalnu zajednicu u kojoj živimo.

Kada se pojedinci menjaju, čitava planetarna svest takođe evoluira. Kako je gore, tako je i dole. Evoluirajući oblici individualne ljudske svesti mogu na kraju da proizvedu veće promene u globalnom makrokosmosu. Kako se sve veći broj ljudskih bića bude spiritualno razvijao kroz unutrašnje razumevanje svojih bolesti i energetskih blokada, i kako budu shvatali svoju pravu prirodu, oni će početi da uviđaju kako su svi ljudi na nevidljiv način povezani jedni sa drugima i sa svetom oko sebe. Kako prosvetljena svest ovog malog segmenta čovečanstva bude rasla, ona će moći da uzburka duhove veće planetarne celine. Plima uvećane spiritualne svesti počeće da utiče na veći broj ljudi kroz jednu vrstu kosmičkog rezonantnog efekta. Kada dovoljan broj duhova bude promenjen da bi se dosegao kritični prag neophodan da se čitava globalna svest pokrene ka novom nivou isceljivanja i svesti, tada ćemo zakoračiti u Novo Doba.

Koncept po kojem su ljudska bića dinamični energetski sistemi koji odražavaju evolutivne obrasce duševnog razvitka jeste glavno načelo na kojem počiva vibracijska medicina. Ideje kojima vibracijska medicina teži da nas nauči su, zapravo, veoma stare. One igledaju kao novina samo zato što je ljudima bilo potrebno dugo vremena da nađu potvrde za ono što su sveštenici hiljadama godina razumeli. Moglo bi se reći da lekari/iscelitelji evoluiraju u novu vrstu sveštenstva. Na kraju ovog evolutivnog procesa, eventualni lekari/iscelitelji/sveštenici kombinovaće najviše znanje o drevnim religijskim misterijama i modernu učenost radi napretka u oblasti isceljivanja na svim mogućim nivoima.

Ispitali smo kako jedinstvena saznanja vibracijske medicine i veće razumevanje naše proširene finotvarne-energetske anatomije može da utiče na evoluciju budućih lekara. Ono što nam sada predstoji da uradimo jeste da shvatimo kako će ova otkrića o našoj povezanosti sa našom Višom Ličnošću i našim spiritualnim telima izvršiti uticaj na ostatak ljudskog roda. Kako će dešavati promena kod pacijenata u budućnosti? Tačnije, treba postaviti pitanje kako će ljudi osetiti potrebu za promenom u cilju postizanja istinskog isceljenja u fizičkoj kao i u emocionalnoj, mentalnoj, i višim spiritualnim dimenzijama ljudske egzistencije.

Lična odgovornost i spiritualni razvitak: naši urođeni potencijali za samoisceljivanje

U posednjem poglavlju diskutovali smo o tome kako je medicina postala vanredno vremenski ograničena u svom radu sa pacijentom, i kako se fokusirala na rešavanje specifičnih problema svojih pacijenata na najsuženiji i najefiksaniji način. U svesti lekara lekara zdravstvena zaštita se često svodila na sistem za nalaženje pravog leka kojim bi se otklonile smetnje kod pacijenta. I obrnuto, pacijenti su počeli da očekuju lako i brzo rešenje bilo kojeg problema povodom kojeg dođu u doktorovu ordinaciju. Oni žele da budu «dovedeni u red» sa najmanjom mogućom količinom neprijatnosti, izdataka, i utrošenog vremena u svojim zaposlenim životima. Rešiti se svojih tegoba uzimanjem pilule postalo je uvreženo uverenje i očekivanje kod mnogih ljudi. Neuporedivo je lakše progutati lek koji donosi brzo rešenje nego promeniti potencijalno nezdrav način života i navike koje možda doprinose pojavi zdravstvenih problema. Drugim rečima, kada mogu da biraju, ljudi se većinom opredeljuju za ono rešenje koje je najlakše.

Želja za lakšim, bržim rešenjem odražava nedostatak odgovornosti prema sebi koja se uvukla u način razmišljanja mnogih ljudi. Život je, razume se, pun stresa, i teško je hraniti se ispravno i vežbati redovno. Lakše je uvek jesti štagod i kadgod se ukaže prilika, popiti nekoliko pića ili popušiti nekoliko cigareta sa drugarima sa posla za vreme pauze za ručak, sedeti i dremati pred televizorom opuštajući se od svakodnevnih pritisaka.

Iz perspektive zabrinutog lekara tradicionalne medicine koji legitimno pokušava da pomogne svom pacijentu da postigne zdraviji život, navesti ljude da izmene svoj način život oduvek je bilo prava borba. Ljudi često ne prelaze na zdravije životne navike sve dok im se nešto katastrofalno ne dogodi, kao što je srčani udar ili dijagnoza neke druge teške bolest, koja ih primorava da donesu nov sud od svom načinu života. Kod većine ljudi postoji sklonost da kada se obrate lekaru zazumu stav koji bi se mogao izraziti ovako: «Prepuštam vam svoje telo, dovedite ga u red, i vratite mi ga do šest sati». Oni ne žele da preuzmu odgovornost za vraćanje svojih života u ispravno stanje. Oni smatraju da je doktorova dužnost da ih ozdravi, bez obzira na njihove lične

navike. Ovakav stav polako počinje da se menja usled veće obrazovanosti pacijenata i veće javne svesti o konceptu zdravlja.

Pitanje odgovornosti prema sebi je važno u odnosu na lično zdravlje. To je predmet kojim su se u različitom stepenu bavili i najkonzervativniji tradicionalni lekari, često sa velikom frustracijom. Što se tiče prepisivanja lekova, lekar pacijentu može da izda recept za određeni lek, kao kada se daju antibiotici u slučaju infekcije, ali pacijentova je odgovornost da ispuni ono što se receptom predviđa, i da lek uzima prema uputstvima. Ukoliko pacijent ne preuzme odgovornost da se pridržava doktorovog saveta, i zbog toga ne ozdravi, onda se to ne može pripisati lekaru kao krivica, iako su mnogi pacijenti o toj stvari drugačijeg mišljenja. Na taj način, lična odgovornost ima važnu ulogu čak i u najsitnijim interakcijama pacijenta i lekara. Lekar je umnogome savetnik i vaspitač koliko i iscelitelj. Na pacijentu je da prihvati savet lekara želi li da postigne željeno stanje zdravlja.

Mnogi rani zapadnjački medicinski modeli bolesti posmatrali su pretnju za zdravlje i blagostanje kao nešto što dolazi spolja. Bolest je nastajala usled traume, ili infekcije iz nekog spoljašnjeg toksičnog izvora. Kao što smo to ispitali u našem poslednjem poglavlju i kroz veći deo knjige, bolest je stanje koje zavisi od više faktora. Stanje bolesti je kulminacija efekata negativnih spoljašnjih kao i unutrašnjih činilaca. Diskutovali smo o tim unutrašnjim faktorima koji kod individue stvaraju predispoziciju za bolest u sklopu opšte kategorije «otpornosti domaćeg organizma». Očigledno je da naša sposobnost za homeostazu i imunološku kompetenciju trpi uticaj ne samo fizičkih faktora, kao što su nutricioni status i opšta fizička kondicija, već i naš nivo emocionalnog i mentalnog blagostanja.

Ovu poslednju kategoriju, efekte emocija na naš nivo zdravlja, tradicionalna medicina je sve do nedavno potcenjivala. Emocionalni stres se sve više priznaje kao značajan element bolesti i od strane holističkih i od strane ortodoksnih lekara. U poslednjem poglavlju sam ispitao kako emocionalni konflikti, osećanje bespomoćnosti, i nedostatak ljubavi prema sebi mogu da imaju škodljive efekte na funkcionisanje glavnih čakri. Otuda što čakre napajaju organe tela finotvarno-energetskim obrocima, emocionalne blokade i konflikti mogu da rezultiraju nepravilnim dotokom energije u razne fiziološke sisteme. Sa vremenom, ovaj nepravilni priliv energije može da ima za posledicu lakše ili možda ozbiljnije bolesti u bilo kojem organskom sistemu tela.

Od svih poznatih blokada čakri disfunkcija čakre srca je najrazornija. Čakra srca je središnji energetski centar u sistemu čakri i nadija. Ona je neraskidiva spona između tri više i tri niže čakre. U drugom smislu, to je takođe centar ljudske egzistencije, zato što je glavna čakra iz koje smo u stanju da izražavamo ljubav. Izražavanje ljubavi je možda jedna od najvažnijih lekcija koju ljudi otelovljeni na fizičkom nivou treba da nauče. Lišena ljubavi, egzistencija može da bude suva i besmislena. Neophodno je naučiti ne samo da volimo ljude kojima smo okruženi, već i sebe same.

Moramo da naučimo kako da više dajemo drugima u raznim formama služenja ne samo u cilju sticanja novca za održavanje krova nad glavom i obezbeđivanje materijalnih pogodnosti u životu, već i radi održavanja naše posvećenosti poboljšavanju naših bližnjih ljudskih bića. Kao što je istaknuto, bitno je da naučimo da volimo sebe pre nego što budemo u stanju da istinski volimo druge. Kad ne volimo sebe, i kad je predstava koju imamo o sebi nepovoljna, tada mogu da nastanu blokade u čakri srca koje mogu sekundarno da utiču na funkcionisanje žlezde timus, time

i na našu imunu odbranu. Slab imuni sistem otvara se za bolest koju uzrokuju i najmanje količine unutrašnjih i spoljašnjih napadača uključujući viruse, bakterije i smrtonosne ćelije raka. Manjak u prilivu finotvarne energije iz čakre srca u fizičko srce može, u stvari, da oslabi srce, što nas čini podložnijim na bolesti koronarne arterije, srčane napade, i izlive krvi. Čakra srca takođe snabdeva pluća nutritivnom energijom, otuda blokade unutar ovog kritičnog centra mogu takođe da doprinesu pojavi mnogih plućnih oboljenja.

Moglo bi se reći da mnoge bolesti zbog kojih tražimo pomoć lekara nisu isključivo indikacija izloženosti negativnim spoljašnjim činiocima. Naše bolesti su često simbolični odraz naših sopstvenih unutrašnjih stanja emocionalne uznemirenosti, spiritualne blokade i bolesti. Znamo da je i iz vibracijske i iz reinkarnacione perspektive ova tačka gledišta zaista tačna. To navodi na misao da je prepisivanje lekova koji treba da proizvedu brzo rešenje, koji mogu samo privremeno da olakšaju akutno stanje ili tegobu, ne predstavlja idealno rešenje za otklanjanje bolesti. Možda je jedna od najvažnijih stvari koju će spiritualni lekari u budućnosti biti u stanju da izvode kako bi ljude doveli do većeg blagostanja jeste da nauče svoje pacijente da prepoznaju one fine emocionalne i energetske faktore koji mogu da ih učine podložnim za određena stanja bolesti. Spiritualni lekar kakav danas nastaje pokazaće više vičnosti u detektovanju disfunkcija meridijana i čakri, kao i u emocionalnih, astralnih i mentalnih tela. Budući lekari/iscelitelji takođe će biti u stanju da detektuju forme negativnih misli u polju aure svojih pacijenata koji mogu da odražavaju dublje nivoe psihospiritualne neravnoteže.

Ono što će biti važno u Novom dobu koje dolazi jeste to da će ljudi početi da priznaju da njihova emocionalna stanja i stepeni spiritualne usklađenosti sa Višom Ličnošću mogu da imaju važnu ulogu u njihovom zdravlju i blagostanju. Kako ljudi budu sticali veću svest o tome da njihove emocije i nivo unutrašnje usklađenosti mogu da proizvedu zdravlje ili bolest, oni će naučiti kako da budu odgovorniji za načine na koje se odnose prema sebi samima i prema drugima. Kako ljudi budu počinjali rad sa lekarima orijentisanim ka vibracijskim praksama, oni će učiti metode promene disfunkcionalnih oblika ponašanja, mišljenja i osećanja, kada bi stvorili unutrašnje okruženje koje više pogoduje blagostanju. Današnja poplava kurseva na kojima se uči kako da se redukuje stres i pažnja koja se usmerava na negative zdravstvene efekte stresa jesu korak koji vodi u pravom pravcu. Ali relaksacija je samo vrh ledenog brega u istinskom učenju promene dubokih psihospiritualnih elemenata koji su otvorili vrata bolesti.

Ortodoksna medicinska zajednica ima problema da izađe na kraj sa idejom po kojoj naše misli i emocije čine jedan deo uzroka bolesti. Mnogi su reagovali tako što su tvrdili da «lekari koji zastupaju ovakve filozofije u kojima emocije izazivaju bolest čine medveđu uslugu pacijentima zato što ih primoravaju da se osećaju krivima jer su se razboleli». Mnogi lekari zaziru od bavljenja pitanjem udela emocija u bolesti kao što je rak. Stav naučnika bio je tako negativan prema pitanju duha/tela u slučaju raka da je fondiranje zdravstvenih ustanova/agencija koje proučavaju veze između emocije i zdravlja gotovo presušilo. Mukotrpan proces prihvatanja rezultata istraživanja u jednom novom polju psihoneuroimunologije direktna je demonstracija ovog odbojnog stava od strane mnogih unutar tradicionalne medicine.

Ortodoksni lekari bi radije odbacili pojam emocionalnih doprinosa bolesti zato što je tim činiocima teže prići i tretirati ih. Osim toga, ono što u psihosocijalnom i spiritualnom pogledu prethodi bolesti još je teže dijagnostikovati, pogotovo u ograničenom vremenskom intervalu koji lekaru stoji na raspolaganju u radu sa pacijentom. Mnogi ortodoksni medicinski pregledi obolelih

od raka, u kojima je ispitivan uticaj emocionalnih faktora na našu bolest, zasnivali su se na upitnicima ili površnim intervjuima sa pacijentima. Jedna od poteškoća u utvrđivanju veze između emocionalnih blokada i nastanka bolesti jeste da pacijenti ne govore uvek istinu ili znati šta su njihovi psihološki nedostaci kako bi dali adekvatan uvid u površnom pregledu. Takođe, ljudi mogu ponekad da ne priznaju probleme koji se dešavaju u kontekstu njihovog porodične sredine. Za njih, takva pitanja mogu biti trivijalna ili od malog značaja za bolest koju bi lekar trebalo da tretira. To važi za pacijente generalno, ne samo za one koji boluju od raka.

Postoje, međutim, nagomilani podaci u ortodoksnoj medicinskoj literaturi, što se može videti u nezaobilaznoj studiji dr Kerolajn Tomas o crtama ličnosti i emocionalnim stavovima, gde se sugeriše da porodični odnosi i psihološki faktori imaju značaj u predviđanju nastanka bolesti kao što su rak i srčana oboljenja.1 Tomas je pratila uzorak od 1 300 studenata medicinske škole Džon Hopkins koji su diplomirali između 1948. i 1964., i nastavila je da ažurira njihove medicinske kartone dugi niz godina potom. Ona je prikupila detaljne informacije o porodičnoj istoriji svakog pacijenta i sprovela je seriju fizičkih i psiholoških testova na svim studentima koji su učestvovali u istraživanju tokom perioda kada su pohađali školu Džon Hopkins. Mnogo godina kasnije, kada su sada već lekari u godinama počeli da podležu raznim bolestima, ona se osvrnula na prikupljene podatke da bi videla da li je bilo zajedničkih psiholoških faktora među studentima sa posebnim vrstama bolesti.

Među studentima koji su podlegli raku bilo je zaista zajedničkih psiholoških faktora. Interesantno je da su zajedničke crte u grupi obolelih od raka bile slične onima kod pojedinaca koji su izvršili samoubistvo. Oni su po pravilu opisivali sebe kao emocionalno odvojene od svojih roditelja. Članovi grupe obolelih od raka osećali su da se njihovi roditelji često nisu emocionalno slagali. Zapravo, studenti kod kojih se kasnije razvio rak opisivali su negativne porodične odnose u doba rane mladosti više nego bilo moja druga grupa u njenoj studiji. Jedan drugi rad, rad psihologa Lorensa Le Šana 2 takođe je sugerisao da mnogi pacijenti oboleli od raka obično guše svoje emocije, pogotovo one negativne. Kod mnogih ovaj osećaj otuđenosti od porodice doprinosi periodima kada kod njih, kasnije u životu, preovladava depresija.

Svi ovi negativni emocionalni obrasci vrte se oko unutrašnjih mogućnosti individue da izražava ljubav prema sebi i drugima. Mnogi pojedinci su bili uslovljeni ranim negativnim odnosima prema svojim roditeljima, koji su na kraju doveli do omalovažavajućeg odnosa prema sebi. Izobličena slika o sebi jasnije će uticati na njihovu nikada oslobođenu sposobnost. Tu vidimo jaku potvrdu načina na koji razne vrste emocionalne blokade, pogotovo one koje oštećuju sposobnost da volimo sebe i druge, stvaraju nepravilne energetske obrasce unutar čakre srca. Ovi disfunkcionalni energetski obrasci smanjuju vitalnost imunog sistema, kao i drugih organskih sistema, i mogu konačno dovesti do ozbiljne bolesti u fizičkom telu.

Terapeuti poput dr Karla Simontona koji su radili na tome da pacijenti oboleli od raka promene negativne stavove i slike o sebi, otkrili su da agresivni stavovi prema opstanku, i snažna želja da se živi, imaju pozitivan efekat na preživljavanje uznapredovalih maligniteta.3 Njihovi programi tretmana bili su usmereni ne na to da mobilizuju imune sisteme pacijenata već da promene disfunkcionalne emocionalne obrasce i stavove koji su doprineli njihovim bolestima kroz meditaciju, vizuelno zamišljanje i razne druge tehnike. Pojedini lekari su pokušali da prouče da li sami stavovi mogu da imaju dejstvo na preživljavanje tumora u poodmaklom stadijumu, kao što su Simontonovi rezultati sugerisali. Na žalost, nije stvarno moguće da se uporede statistike

slučajeva preživljavanja pacijenata obolelih od raka kod kojih postoje izgledi za ozdravljenje i onih koji nikakvih izgleda nema ali takođe aktivno stimulišu svoje imune sisteme kroz vizuelizovanje. Teško je generalizovati rezultate Simontonovog rada samo tako što bismo ispitivali efekat pozitivnih stavova na izglede za preživljavanje. Takođe, nije moguće odbaciti Simontonov rad isključivo na bazi efekata pozitivnih ili negativnih stavova.

U The New England Journal of Medicine od 13. juna 1985. pojavio se članak u kojem je bilo reči o studiji u kojoj je utvrđeno da se ne može uspostaviti nikakav odnos između emocionalnih stavova i preživljavanja kod pacijenata sa poodmaklim kancerima visokog rizika. Autori studije nisu tvrdili da pozitivni emocionalni stavovi nemaju nikakav efekat na kvalitet života posle pobede nad bolešću kod pacijenata sa manje razvijenim kancerima. Međutim, manje površni laici i lekari koji su pročitali ovaj članak protumačili su ga tako kao da znači da ne postoje nikakvi značajniji psihološki faktori koji deluju na preživljavanje obolelih od raka. Jedan od glavnih autora studije, dr Beri Kasilet, ubrzo potom ukazala je na ova pogrešna razumevanja. Dr Kasilet veruje da emocije utiču na zdravlje i bolest, te da je volja za životom važan činilac u nekim bolestima. Ona je bila uznemirena time što su rezultati njene studije iskorišćeni za opovrgavanje tvrdnji ljudi kao što je Norman Kuzins koji veruju da pozitivne emocije, vera, smeh i volja za životom imaju direktan uticaj na ishod lečenja. Nažalost, način na koji je ovaj članak dočeka u medijima, te neispravne interpretacije o stvarnom uticaju emocija na zdravlje i bolest dali su novu lažnu potvrdu verovanjima mnogih tradicionalnih lekara koji su već sumnjali u sugerisanu vezu između emocija i teških bolesti kao što je rak.

Dokaza za to da naše emocije utiču na naše zdravlje sve je više, čak i u okviru tradicionalne medicinske literature.4 Ako stvari već tako stoje, onda ljudi moraju početi da se odnose sa odgovornošću prema svojim mislima i emocijama žele li da pozitivno utiču na svoje zdravlje. Jedino tako što će sarađivati sa svojim prosvetljenim lekarima, osetljivim na ove fine faktore koji doprinose bolesti, ljudi mogu da dosegnu visoke nivoe blagostanja, integracije i ravnoteže međusobno povezanih elemenata tela, uma i duha. Svi ljudi unutar svojih unutrašnjih prirodnih resursa imaju moćnog saveznika, svoju Višu Ličnost, koja ponekada pokušava da ih nauči nekim stvarima o njima samima kroz ispoljavanje određene vrste bolesti ili disfunkcije. Nedaće koje nam pričinjavaju bolesti ometaju uživanje u našim uobičajenim načinima života. Bolesti mogu da se posmatraju kao prepreke na našem putu koje nam postavlja našu Višu Ličnost da bi nas usporilo ili navelo da preispitamo pravac u kojem se naš život odvija. Bolest je fina opomena koja nam govori da nešto nije u redu, i da moramo da se ispravimo pre nego što dođe do ozbiljnijih posledica. Kada bismo samo naučili da slušamo unutrašnju mudrost koja postoji u svakom od nas, mogli bismo prevazići ove prepreke kojima smo sami sebe opteretili, i razvijali bi se kao srećnija, zdravija, i duhovno svesnija bića.

Kada se dogodi bolest, to je signal koji nam ukazuje na to da ometamo prirodni protok energije kroz naša višedimenzionalna tela. Zdravlje i blagostanje su odraz normalnog nesputanog protoka viših vibracijskih energija krot telo/um/duh. Svaka ličnost može se posmatrati kao kanal ili vod za mnoge različite vrste energije. Svaki od nas unosi hranu, vodu, vazduh, svetlo, zvuk, i razne vrste čulnih nadržaja, kao i druge manje poznate unose uključujući pranu, či, i psihospiritualne energije finije prirode. Unutar mnogih nivoa naše višedimenzionalne anatomije, mi transformišemo ove energetske unose, koristeći ih za održavanje, obnavljanje i isceljivanje naših tela. Zauzvrat, mi se oslobađamo raznovrsnih produkata. Ovi produkti uključuju direktne biološke ili fizičke izlučevine kao što je ugljenik-dioksid, znoj, mokraća, izmet – nus-proizvodi

energetskog metabolizma. Osim toga, postoje i drugi produkti kao što su fizički rad i komunikacija u obliku govora, dodira, emocije i raznih intelektualnih i umetničkih oblika kreativnog izražavanja. Na višem nivou, mi takođe izražavamo psihospiritualne energije i komunikaciju kroz finotvarna tela i čakre.

Da bi se uživalo u dobrom zdravlju, neophodan je konstantan i nesmetan protok energije istovremeno kroz svaki od mnogih nivoa unutrašnjih mehanizama. Ukoliko smo na neki način blokirani, i na taj je način protok naše energije ometen na bilo kojem nivou sistema, kao rezultat dolazi do bolesti. Nepravilnosti mogu da se dogode na jednom, pa čak i na više nivoa energetskog unosa istovremeno. Takođe, blokiranje energije koja se preliva može biti podjednako škodljivo za sistem. Tako uvećani pritisak na kraju mora se na kraju isprazniti. Nagomilani stres često nalazi oduška kroz prekomernu aktivnost različitih telesnih sistema, koji stvaraju abnormalne fiziološke reakcije, na kraju i bolest. U prošlosti, tradicionalni lekari su se trudili da obraćaju veću pažnju na probleme koji nastaju usled blokade osnovnih unosa na fizičkom nivou. Bolesti izazvanoj zagađenim vazduhom, vodom ili oskudnom ishranom ukazuje se prvenstvena pažnja od strane tradicionalnih doktora. Priznanje veze emocija/bolesti od strane ortodoksne medicine odražava novu svest koja se razvija među zdravstvenim radnicima da fiziološke energije takođe mogu da utiču na naše fizičko zdravlje. Na taj način, pravilno pražnjenje energije na nivou našeg emocionalne energetske strukture takođe je od suštinskog značaja za dostizanje i održavanje blagostanja na visokom nivou.

Posmatrano iz perspektive analogije sa vodovodnim instalacijama, neophodno je uzimati dovoljne količine vode, sprečiti skupljanje otpadnih materija ili blokade u cevima, a takođe i otvorene izlaze za vodu da optimalno struji kroz sistem. Blokade na bilo kojem od ovih nivoa rezultiraće obustavljanjem protoka vode. Isto važi za ljudska bića. Osim naših zahteva za odgovarajućim energetskim unosom kroz razne fizičke i finotvarne nutrijente, naše unutrašnje cevi moraju biti čiste u smislu arterija i vena oslobođenih od bolesti, simetrično uravnoteženih akupunturnih meridijana, neblokiranih čakri i nadija, i zdravih organskih struktura da bi životna energija proticala i bila pravilno korišćena. Na kraju, ljudska bića moraju biti u stanju da izražavaju svoju pohranjenu energiju na pravi način, u protivnom će se opasno visoki nivoi stresa nagomilavati u sistemu.

To povlači da moramo ne samo da se oslobađamo naših bioloških viškova, već i da kao ljudska bića imamo potrebu da izbacujemo i naš emocionalni otpad. Ukoliko ne dopuštamo sebi da opraštamo drugima za njihove greške i nastavljamo da se držimo starih neprijateljstava, nerazrešenog gneva, krivice i psihičkih rana koje su ostavile za sobom nekadašnje povrede, negativnost će rasti u nama i izjedati nas kao toksični otpad. Loše zdravlje će trajati dokle god budemo dozvoljavali emocionalnoj negativnosti da blokira dotok naših viših spiritualnih energija. Okruženi negativnim emocijama, ne znajući kako da dopustimo ljubavi da dopre do nas, mi samo sebi nanosimo bol. Moramo naučiti da izražavamo svoje emocije na ispravan način tako da nam se ne događa nagomilavanje neoslobođenog besa, napetosti i ozlojeđenosti. Ako ove emocije ostanu bez izraza, i ostavljene su da tinjaju i pojačavaju nesvesne pritiske, one se na kraju prazne kroz naše sisteme tako što kidaju najslabije karike u našem kompleksnom lancu interaktivnih energetskih nivoa. Najvažnije je da naučimo kako da izražavamo ljubav u odnosu prema drugima, uključujući naše roditelje, našu porodicu, ljude koji za nas imaju naročit značaj kao što su naši bračni drugovi i deca, a posebno prema samima sebi. Ovo je možda najveća lekcija koju

ljudska bića treba da savladaju. Bilo bi daleko manje patnji i bolesti ako bismo svi naučili da volimo jedni druge i da volimo i opraštamo sebi svoje greške.

Pored toga što izražavaju svoje emocije, ljudi su po prirodi kreativna i inteligentna bića koja moraju da dozvole sebi da kanališu svoje prirodne talente kroz pisanje, slikanje, pronalazaštvo, i umetničke poduhvate u raznim vidovima izraza. Ne smemo blokirati kreativne energije misli kroz naše sisteme. Ako je protok kreativnih kundalini energija ometen, nepotreban pritisak može da se nakupi u čakrama, doći će do stvaranja kreativne blokade, fiziološke disfunkcije, i konačno bolesti. Da bi se svaki nivo energetskog unosa i izlaza održao u odgovarajućem radnom stanju, ljudi moraju preuzeti odgovornost tako što će periodično preispitivati lične navike i način života.

Kada nastupi bolest, to je važna poruka da se blokada dešava na nekom nivou višedimenzionalnog bića. Pored toga što smo kanali fizičkih i konvencionalnih formi energije, mi smo i kanali informacija i uputstava koja potiču sa viših nivoa naše duhovne svesti. Neke od poruka koje šalje naša Viša Ličnost simbolično se manifestuju u obliku bolesti, i njihov cilj nije da se osećamo krivima zbog toga što smo bolesni. Bolest može da bude indikacija sa višeg nivoa svesti da je potrebno sprovesti promene u našim životima ako želimo da pronađemo i održimo naše zdravlje i sreću. Ponekada sve što je potrebno jeste odmor i nalaženje ravnoteže. U drugim prilikama nužna promena biće ona koja će se ticati menjanja načina ishrane, donošenja novih emocionalnih stavova, ili izbegavanja izvesnih toksičnih uticaja iz životne sredine. Ponekada je lekcija koju treba naučiti da treba da tražimo višu duhovni svest i sklad. Kako se primičemo Novom Dobu, božansko nezadovoljstvo koje mnogi počinju da osećaju odraz je veće ljudske potrebe za spiritualnim buđenjem i ispunjenjem. Presudna stvar koju treba naučiti jeste da mi moramo pažljivije da posmatramo naša tela. Treba da budemo predostrožni prema svakom obliku fizičkog poremećaja kao jednoj vrsti poruke koje Viša Ličnost pokušava da nam saopšti kroz jezik telesnog simbolizma desne hemisfere mozga.

Kada smo bolesni i kada osećamo bol, tražimo pomoć od ljudi sa znanjem koji imaju više iskustva u razumevanju uzroka bolesti. Često je važno obratiti se stručnjacima da bi se dobila pomoć za vraćanje u stanja veće ravnoteže i lagodnosti. Jedna stvar je tražiti pomoć. Sasvim je nešto drugo očekivati od lekara da izleči sve naše tegobe bez našeg aktivnog učešća u tome. Mi ne možemo da ustupimo svu kontrolu i odgovornost ličnostima kojima smo se obratili kao autoritetima. Ljudi moraju početi da sa lekarima rade kao saradnici u timu. Što je prosvetljeniji vibracijski lekar, sa njegovim finotvarno-energetskim metodima detekcije, on će biti u stanju da dijagnozira i površne i duboke razloge problema sa kojima pacijenti dolaze kod njih. Lekari će u budućnosti učiti svoje pacijente da ako žele da dostignu optimalno zdravlje, onda je takođe potrebno da dublji uzroci bolesti budu adekvatno tretirani. Pacijenti će početi da uče da brza rešenja, čak i onda kada ih jako priželjkujemo, mogu samo dodatno da zakone dublje probleme hroničnog energetskog disbalansa.

Prosvetljeni lekari će biti kadri da rade sa pacijentima kako bi pokušali da izmene disfuncionalne oblike emocija kroz savetovanje, upotrebu vitamina, tehnike redukcije stresa i meditaciju. Pacijenti će modifikovati više elemente svoje svesti koristeći cvetne ekstrakte, eliksire od dragog kamenja, homeopatske lekove, i razne druge fintovarno-energetske mogućnosti lečenja. Međutim, i dalje će biti važno da ljudi uporedo koriste te terapije dok izvode druge promene u svojim načinima mišljenja, osećanja, nutritivnih navika i opšteg načina života, ako se očekuje da se postigne trajnije isceljivanje i unutrašnji balans. Kada jednom budemo naučili razloge naše

bolesti, moramo početi da unosimo trajne promene koje će rezultirati istovremenim isceljivanjem na više nivoa. Moramo naučiti da prihvatamo odgovornost za naše sopstvene živote.

Tokom našeg života, mi pravimo izbore i preduzimamo akcije u određenim pravcima. Neophodno je da ljudi počnu da preuzimaju odgovornost i postanu svesniji posledica svojih dela. Mi smo svakako tek od nedavno postali upoznati sa tome kako jednostavne stvari kao što su naše misli i naše emocije mogu nepovoljno da utiču na naše zdravlje. Naoružani ovim novim saznanjem od strane njihovih lekara, pacijenti moraju početi da shvataju da njihovi emocionalni odnosi, načini razmišljanja, i njihova sposobnost izražavanja ljubavi prema sebi i drugima nemaju značajnog dejstva na njihovo zdravlje. A to kako će neko izvesti ove promene potpuno je druga priča. U ovoj knjizi opisali smo određeni broj psiholoških tehnika i psihoenergetskih metoda čijom primenom se to može ostvariti.

Važna lekcija jeste da ljude treba naučiti i edukovati o ključnim odnosima između tela, uma, emocija i spiritualnih energija. Kada jednom počnemo da razumevamo kao smo mi najpre duhovna bića koja rade kroz ograničenja fizičkih tela, naša svest će početi da se menja. Kad ljudi budu dosegli nivo prosvetljnosti na kojem će biti moguće shvatiti stvarne razloge za njihove bolesti, oni će polako početi da se menjaju u pozitivnijem pravcu. Ignorisati pravi izvor naše patnje pošto smo saznali njegov efekat na nas samo bi služilo pogoršavanju našeg problema. Lekar ne može da to učini potpuno sam. Njemu je neophodna saradnja i energetska pomoć od strane pacijenta ukoliko njegovo zdravlje treba da bude dugoročan rezultat. Doktori ne mogu jednostavno da oslobađaju pacijente od njihove odgovornosti tako što će im prepisati recept ili ih operisati.

Lekar/iscelitelj će biti u boljoj poziciji da ljude posavetuje o načinima na koje njihova dela, emocije ili životno okruženje mogu da utiču na njih na negativan način. Kada otkrije te negativne uticaje, individua mora da izvrši promene koje će ukloniti prepreku energetskom protoku kroz njen višespratni sistem, ili će se tegoba produbiti, što će na kraju dovesti do pojave bolesti.

Neka od glavnih emocionalnih pitanja koja ljudi pokušavaju da reše danas jesu osnovne lekcije čakri koje su diskutovane u poglavlju 10. Svako od ovih pitanja je prepreka na putu transformacija ka spiritualnom prosvetljenju koju svaki čovek pre ili kasnije mora da reši. Najosnovnija pitanja koja se tiču triju nižih čakri obuhvataju aspekte uzemljenja, seksualnosti, lične moći. Uzemljenje je, na izvestan način, najizvornija od svih tih potreba zato što uključuje naš odnos prema planeti na kojoj živimo. Naša povezanost sa Zemljom i njenom lepotom utiče na našu sposobnost da radimo zajedno sa drugim ljudima u cilju dostizanja veće sigurnosti životne sredine, očuvanja naših prirodnih resursa i prilagođavanja višim silama prirode.

Seksualnost je dobila veći značaj u poslednjih nekoliko decenija. Seksualno izražavanje i usklađenost sa svojom seksualnošću nije novo pitanje. To pitanje prisutno je od pamtiveka. Međutim, fizički problemi koji sada iskrsavaju usled konflikata koji uključuju naše seksualne apetite mogu da dovedu do ograničavanja ili prenaglašenog energetskog protoka kroz drugu čakru. Zaraženost bolestima koje se prenose seksualnim putem može se smatrati obnovljenim oblikom spiritualnog buđenja koji se dešava širom planete. Previše se vremena troši na stariji model seksualnosti vezane za niže čakre i premalo pažnje poklanja pitanjima povezanim sa šestom i sedmom čakrom koja se tiču duhovne potrage.

Pitanje lične moći bilo značajno u prošlosti. Ono je danas možda naglašenije zato što u nijednoj drugoj tački ljudske istorije lične slobode i sposobnost da se čovek probije u svetu nisu bili tako lako dostižni u zapadnjačkom društvu. Mogućnost sticanja vlasti nad nečijim životom, bez obzira na pol ili rasu, nikada nije bila tako velika kao u današnjem modernom svetu. Konflikti iskrsavaju kada ljudi koji su imali manje od onoga što su želeli da dobiju od svog života sa zavišću posmatraju one koji su postigli status, poziciju i materijalno bogatstvo o kojem su oni sanjali ali nikada nisu uspeli da dođu do njega. Ovaj osećaj bespomoćnosti posebno je evidentan kod onih ljudi koji obavljaju dosadne i bezlične poslove, i uviđaju da su im izgledi za napredovanje zanemarljivi. Druge poteškoće povezane sa ličnom moći, kao što je kočopernost ili naduveni ego, takođe mogu da se jave kod ljudi menadžerskog tipa ili kod figura moći koji drugim ljudima određuju zadatke. Lična moć i sposobnost da se radi zajedno u saradnji kod kuće i na radnom mestu jesu osnovni razvojni zadaci društvene integracije. Ova tri osnovna pitanja uzemljenja, seksualnosti i lične moći moramo razmotriti i rešiti pre nego što zaista budemo u stanju da se koncentrišemo na rad kroz psihospiritualne ciljeve viših čakri.

Sposobnosti izražavanja i primanja ljubavi su temeljna svojstva čakre srca. Diskutovali smo u prethodna dva poglavlja ove knjige koliko je važna lekcija čakre srca. Ukoliko disbalansi u ovom centru ograničavaju protok životne energije kroz telo, to može imati ozbiljne posledice. Srce, pluća, bronhijalne cevčice i timus napajaju se energijom i jačaju radom čakre srca. Kada je ovaj značajni energetski centar zatvoren i emocionalno blokiran, u tom slučaju mora doći do bolesti srca, problema sa disanjem i opšte podložnosti na patogene činioce iz životne sredine, te zarazne i kancerogene bolesti. Takođe, ukoliko u čakri srca ima ikakvih blokada nastalih kao posledica ranih trauma detinjstva ili pitanja iz prošlog života, srce je često pod stresom dok se ova čakra otvara. Lekcija ljubavi jeste jedna od najvažnijih stvari koju se moramo truditi da naučimo tokom naše kratkoveke inkarnacije na fizičkoj ravni. Viši nivoi lične žrtve i nesebične službe našim bližnjim ljudskim bićima deo su lekcije ljubavi, kao i porodična ljubav i lični odnosi, te unutrašnja ljubav koja dolazi kroz prihvatanje sebe. Kada jednom otvorimo svoju čakru srca, i energije ljubavi i zadovoljstva počnu da protiču kroz nju nesputano, više čakre i njihove posebne lekcije biće lakše dosegnuti. Lična i spiritualna transformacija zavise od otvaranja čakre srca. Dok se naše čakre srca šire otvaraju i dok počinjemo da osećamo veće saosećanje i empatiju prema svim živim stvorenjima, približavamo se izražavanju božanske bezuslovne ljubavi Hristove Svesti, koja je najznačajnije svojstvo spiritualnog buđenja ka kojem se svi mi u svom razvoju postepeno krećemo.

Učenje samodiscipline i kontrolisanog izražavanja volje jeste još jedno važno pitanje viših čakri, posebno centra grla. U doba kao da je popustljivost prema sebi postala opšte mesto, razvoj discipline u svom životu jeste važan stepenik koji vodi ka bilo kojoj vrsti lične ili spiritualne transformacije. Modifikovanje dijetalnih navika, primoravanje sebe na vežbu, i svakodnevna praksa meditacije ključni su aspekti samodiscipline koju moramo steći ako želimo da istinski postignemo zdravlje i blagostanje uma/tela/duha u celini.

Komunikacija je još jedno važno pitanje čakre grla. To je sposobnost koju svi mi demonstriramo ali koju ne izražavamo uvek sa svom potrebnom jasnošću i poštenjem. Komunikacija nije samo puko razmenjivanje reči. Mi takođe komuniciramo kroz zvuke našeg glasa, jezik našeg tela, naše facijalne izraze, naš dodir, kao i mnogim drugim neizgovorenim finotvarno-energetskim putevima. Svako od nas treba da nauči kako da poboljša svoje saopštavanje misli i osećanja ljudima oko sebe, pre svega sa onima za koje nas vezuje osećanja najčistije ljubavi. Kad ne

komuniciramo adekvatno sa ljudima koji čine naše okruženje tako što ostavljamo važne stvari neizrečenim, mi ograničavamo protok naše vitalne energije. Mi pojačavamo naboje, i stresovi konačno nalaze načina da prodru kroz naše telo i da se manifestuju u raznim oblicima fizičke bolesti i tegobe. Jasnoća i dubina naših ličnih odnosa, brakovi, porodični odnosi, i uloga rada zavise od jezgrovite, delotvorne i iskrene komunikacije u svim njenim oblicima izraza.

Poslednja pitanja viših psihičkih centara, adžna čakre i krunske čakre, odnose se na potragu za spiritualnim ispunjenjem i ličnom transformacijom kroz dostizanje više svesti. Razvoj unutrašnje vizije, intuicije i spiritualne svesti jesu pitanja koja polako počinju da dobijaju veći značaj širom Zapadnog sveta dok sve veći broj ljudi kreće u potragu za putevima ka prosvetljenju. Ovo se može videti u mnogim otvorenim manifestacijama kada ljudi traže spiritualno ispunjenje kroz konvencionalnije zapadnjačke religije hrišćanstva i judeizma, istočne veroispovesti budizma, taoizma, sufizma i hinduizma. Dramatičan porast interesovanja za meditaciju i molitvu u poslednih dvadeset godina jeste sve rečitiji znak potrage za jačim spiritualnim usmeravanjem.

Krećemo se ka periodu ljudske istorije kada ćemo biti svedoci spiritualne transformacije hiljada ljudi na Zemlji. To je vreme kada prosvetljeniji ljudi više svesti imaju očajničku potrebu za razrade i reše naše mnogobrojne socijalne, ekonomske, ekološke i raznovrsne planetarne probleme. Postoji snažna pokretačka sila koja deluje sa ravni viših dimenzija i ubrzava proces spiritualne transformacije i prosvetljenja kod mnogih. Kada više ljudi bude meditiralo i istraživalo unutrašnje naloge svoje Više Ličnosti, oni će pokrenuti strahovitu energiju usmerenu ka samoisceljenju i blagostanju. Kroz meditaciju, latentne kundalini sile mnogih ljudi počeće da se bude i razvijaju kapacitete nervnog sistema za oslobađanje od stresa. Uz to, ove moće parapsihičke sile počeće da otvaraju i čiste čakre i sam čovekov mozak kako bi aktivirale skrivene parapsihičke potencijale više svesti.

Dok vibracije Novog Doba počinju da utiču na sve veći i veći broj ljudi, spiritualno buđenje hiljada spavajućih umova počenje da pokreće energije ljubavi i isceljenja koje konačno mogu da budu u stanju da transformišu planetu Zemlju u mesto većeg mira i ravnoteže. Kada počnemo da sebe isceljujemo i učimo da su strah i nerazumevanje koren mnogih bolesti, tegoba i patnji, počećemo da mržnju, predrasudu i nepoverenje zamenjujemo ljubavlju i saradnjom. Kad funkcionišemo u nižem stanju svesnog poimanja, kod nas se ispoljava tendencija da projektujemo svoja nezadovoljstva i nesposobnosti na svet. Posmatrajući svoje probleme i nesposobnosti odražene na licima onih koji nas okružuju mi preuveličavamo naše strahove i predrasude u začarani krug koji se širi. Neretko smo uplašeni da priznamo svoje strahove, strepnje i nedostatke. Da bi se izborili sa ovim zastrašujućim unutrašnjim okruženjem, mi počinjemo da projektujemo svoj strah i nerazumnost na svet, i tako se čini kao da problem dolazi otuda, dok, u stvari, potiče iz unutrašnjosti našeg ega. Jedini način da se iskorači iz ovog začaranog kruga zbrkanog mišljenja i bolesti jeste kroz ljubav i opraštanje i veću svest o isceljujućem potencijalu ljubavi. Kada počnemo da opraštamo sebi za svoje greške koje smo uočili, i pošteno priznamo da još uvek ima načina da se razvijamo, mi počinjemo da isceljujemo sebe počev od najvišeg nivoa duha naniže do fizičkog. Tek tada počinjemo istinski da volimo i prihvatamo sebe. Kada jednom zavolimo sebe, postaje lakše voleti one koji nas okružuju.

To ne znači da se haos i nemiri se ne dešavaju na mnogim mestima s jednog na drugi kraj sveta, i da u ovim kriznim vremnima nema mnogo razdora. Verovatno je da će doći do pogoršavanja situacije u svetu pre nego što stvari krenu nabolje. Da bi izašli na kraj sa svetom koji nam

ponekad izgleda kao sumanut, mi moramo da proširimo svoju energiju mira i harmonije kako bi obuhvatili unezvereni i rastrzani svet oko nas. Kad počnemo da otkrivamo centar mira i spiritualnog razumevanja, isceljivanje samo dolazi zatim. Postajemo bolji građani i sluge reda i solidarnosti u svetu. Moramo sami da se iscelimo pre nego što se okrenemo ka spoljašnjem svetu i počnemo da isceljujemo planetu na kojoj živimo. Prvi korak na ovom dugačkom putovanju treba učiniti u svojoj kući.

Kosmički ciklus regeneracije i ponovnog rađanja: drevne filozofije za Novo Doba

Videli smo da vibracijska medicina ima potencijale za istinsko revolucionisanje oblasti isceljivanja i spiritualnog razvoja. Finotvarno-energetska medicina ima sposobnost ne samo da isceljuje bolest na fizičkom nivou već i da menja svest individua koja je i dovela do nastanka bolesti. Menjajući psihoenergetske elemente ličnosti čijom interakcijom sa toksičnim agensima iz okruženja nastaje bolest, mi stvaramo lek koji je trajniji nego taj koji je ostvaren kroz puko ublažavanje simptoma na fizičkom nivou. Vibracijska medicina je kritično važna za produbljivanje našeg znanja o procesu isceljivanja, pogotovo zato što je zasnovana na punijem razumevanju višedimenzionalne prirode našeg sopstvenog bića.

Vibracijski pristupi u isceljivanju delotvorni su zbog svoje mogućnosti uticanja na fine nevidljive hijerarhijske nivoe ljudske fiziologije, koji uključuju fizička i eterska tela, akupunkturne meridijane, čakre i nadije, astralno, mentalno, kauzalno i viša spiritualna tela. Opisavši funkcije i integraciju ovih brojnih nivoa energetske i spiritualne fiziologije, mi sada moramo da se zapitamo kako se čitava ta informacija uklapa u božansku svrhu našeg boravka na planeti Zemlji. Razumevanje viših nivoa finotvarne anatomije i njihovog uticaja na našu svakidašnjicu i zdravlje pomoći će nam da shvatimo kako smo svi blisko povezani sa božanskim energijama duše koje su u stalnoj evoluciji.

Naša fizička i viša tela su specijalizovana sredstva koja omogućavaju izražavanje svesti duše na gustom zemaljskom nivou. Svest svake duše je zapravo partikularizacija te velike spiritualne svesti koju mi nazivamo Bogom. Razne spiritualne filozofije smatraju period nastanka našeg univerzuma periodom kad je Bog stvorio sve duše istovremeno. Mešanjem kosmičke evolucije sa teologijom, moglo bi se doći do gledišta po kojem je Veliki Prasak nešto više od stvaranja prvobitnog međuzvezdanog vodonika i svetlosti. To je takođe bilo vreme kada je Tvorac sačinio milijarde ljudskih duša koje će nastanjivati novi univerzum kroz eksplozivnu partikularizaciju božanskih energija svesti. Smatra se da je Bog stvorio ljudska bića po svojoj slici. Budući da je svaka duša nastala u tom prvom trenutku, Bog se razdelio na manja bića od svetlosti koja su bila energetske reprezentacije početnog nepreglednog bića. Kroz svesnu evoluciju ovih manjih bogova i holografsku povezivost univezuma, Bog je mogao da obogati i razvije neverovatan potencijal za raznolikost i samospoznaju inherentne vrhovnoj svesti. Ta prvobitna bića svetlosti, ili duše, razvila su načine manifestovanja eterskih energija svoje svesti kroz gušće forme izraza. Gušće forme, koje se nazivaju fizička tela, dopustile bi im da iskuse svojim čulima čuda i lepote evoluirajućih planeta. Takođe, ona bi im dopustila da eksperimentišu sa izrazom svoje emocionalne prirode kroz interakcije i odnose između sebe, svog okruženja, i drugih osećajnih životnih formi koje se ispoljavaju na planetama na kojima su ona izabrala da se ovaplote.

Otuda što nijedan entitet ne može da se razvije na sve moguće načine tokom jednog životnog veka u ovim gustim sredstvima izraza, stvoren je stalni ciklus regeneracije i ponovnog rađanja, poznat kao reinkarnacija. Za vreme svakog života, duša koja se inkarnira može da učestvuje u mnogim različitim iskustvima koja joj omogućavaju da istraži čudesa, zadovoljstva i gorčine ljudskog postojanja. Kroz uspešne ili bezuspešne pokušaje, uz nagradu ili kaznu, svest duše, projektovana kroz zamaljska tela, može da nauči i proživi planetarni život u svim zamislivim varijacijama ljudskog obličja. Kroz reinkarnacioni ciklus, svaka duša dobija priliku da upozna slavu i postignuća, kao i teškoće i tuge, ljudi svake rase i boje kože. Sve duše počinju da osećaju život kao vrhunac visokog društva, ali i kao jednostavnost i svakidašnji jaram rada na farmama i u poljima. Svi svesni entiteti otkrivaju kako se život muškarca razlikuje od života žene od društva do društva. Kroz svako od ovih raznolikih iskustava, duša dobija priliku da upozna sebe i bolje razume sopstvenu emocionalnu, fizičku i spiritualnu prirodu, kao i razne druge izraze koje fizički život dopušta. Možda najvažnije od svega u njenom boravku na Zemlji jeste da duša počinje da ceni i doživljava prirodu ljubavi u mnogim različitim formama, i razvija veće saosećanje i brigu za sva Božija stvorenja.

Sve duše su spiritualna bića sazdana od svetlosti koja ostaju energetski povezana sa Tvorcem i stvorenim univerzumom kroz odnos holografskog povezivanja. Sve duše su evoluirale kao jedinstvene ali drugačije manifestacije jednog božanskog principa (poznatog kao Zakon Jednog). Kako se duše obogaćuju kroz svoja iskustva, tako isto i Tvorac raste i evoluira u većem poznavanju sebe u beskonačnom izrazu. Uprkos ovom jedinstvu sa Bogom i univerzumom, duše privremeno gube pamćenje u vezi sa božanskom silom. Samo projektovani fragment sveukupne svesti duše koja nastanjuje gustu fizičku formu ostaje bez pamćenja o svom poreklu.

Zemaljske ličnosti zaboravljaju da su one manifestacije jedne uzvišene inteligencije, dok mehanizmi opažanja njihovih mozgova i tela stvaraju fizički osećaj razdvojenosti jednog od drugog kao i od njihovog Tvorca. Delimično usled ovog osećaja odvajanja od Boga, ljudska bića su stvorila religiju i njene rituale u pokušaju da ponovo sjedine sebe sa stvaralačkim silama prirode i fizičkog univerzuma koji se čini da je izvan njih. Ljudska bića zaboravljaju da je kraljevstvo Božije već unutar svakog od nas. Isus je otelovljen da bi nas učio i podsetio na ovu jednostavnu zaboravljenu istinu.

Zbog ovog urođenog mehanizma zaboravljanja koji se aktivira ubrzo nakon inkarniranja u fizičku formu, sve uspomene na prethodne egzistencije se uklanjaju iz svesti ega. To omogućava svakom entitetu da se razvije u skladu sa novim pravilima i okruženjem bez kontaminirajućih uticaja znanja ili navika stečenih u prethodnim životima. Svaka od individualnih ličnosti projektovana u fizičku inkarnaciju jeste zapravo fragment jedne jedinstvene velike duše. Sveukupna duša, ili viša spiritualno ličnost, stiče potpuno znanje o svim inkarnacijama svojih duševnih fragmenata na način koji može da se uporedi sa objedinjenom kolektivnom svešću jedne košnice pčela. Kroz geštalt-svest svoje zajednice velikog broja radnika, trutova i kraljice, košnica funkcioniše kao jedinstveni veliki entitet ili kao veliki mozak sastavljen od mnogih manjih pokretnih sakupljača podataka. Sagledana pod drugačijom svetlošću, duša je poput kosmičkog drveta. Svaka ličnost koja se inkarnira ili svaki fragment duše poslat iz izvorne kosmičke duše je poput mnogih individualnih cvetova koji cvetaju na granama velikog drveta. Svaki cvet ega na svakoj od grana drveta duše u trajnoj je komunikaciji sa celokupnom biljkom koja se hrani životnim sokom koji protiče kroz zajedničko deblo i korenski sistem.

Ukupna duša je stoga kolektivna svest o mnogim individualnim inkarnacijama ili ličnostima čije znanje i iskustvo su prepleteni kao raznobojna tapiserija kroz mrežu mnogih finotvarnih niti parapsihičke komunikacije. Zahvaljujući iskustvima u mnogim različitim oblastima izražavanja čovečanstva, svaka duša je u stanju da napreduje u razumevanju svog emocionalnog kapaciteta, intelektualne kreativnosti i fizičkih ograničenja, i da se na kraju razvije u veliku svest o sopstvenoj višoj spiritualnoj prirodi.

Reinkarnacioni ciklus ima naročitu urođenu zaštitu koja sprečava večito ponavljanje istog pogrešnog razmišljanja i negativnih dela prema našim saputnicima u duševnoj potrazi za otkrićem samih sebe i prosvetljenja. Ovaj sistem energetskih pozajmica i zaloga zasniva se na pozitivnim i negativnim delima i postupcima, i naziva se Karmički Zakon. Finotvarna priroda višedimenzionalne anatomije i njenog kontrolnog uticaja na stvaranje i fiziološko održavanje fizičkog tela, dozvoljava negativnim energijama pogrešnih postupaka iz prošlih života da budu prenete u buduće živote izazivajući fine nepravilnosti u ljudskoj fizičkoj i emocionalnoj strukturi.

Delujući kroz fizičke hendikepe i oboljenja, individue su stanju da «raskinu karmu» svojih negativnih dela i da iskupe svoje duše od svih zala, muka i patnji koje su možda naneli drugima u ranijim životima. Načini na koje ljudi muče druge ljude često se vraća da ih proganja u budućim životima na način koji simbolički podseća na izvorni negativni čin. Na primer, kod mučitelja za vreme španske Inkvizicije koji su oslepljivali svoje žrtve jeretike usijanim gvozdenim mačevima može da dođe do slepila u narednom životu. Različita proučavanja vidovitosti5,6 i hipnotičke regresije u prošle živote7,8 sugerisala su da ove forme karmičkog izraza imaju svoj značaj za razumevanje istinskih razloga koji dovode do pojave određenih vrsta bolesti i fobija. Priroda ove vrste karmičkog izraza ogleda se u tome da oni koji su mučili na kraju shvate istinsku prirodu stradanja koje su naneli tako što ga i sami prožive u nekom boliku. Pored toga, prevazilazeći prepreke hendikepa koje sami namećemo sebi, pojedinci mogu da ojačaju u borbi sa okolnostima koje im se suprotstavljaju i da razviju načine koje možda ne bi nikada imali prilike da otkriju da se nisu tako jako borili da prevaziđu smetnje na svom putu. To ne znači da su svi hendikepi nešto što se prenosi iz ranijeg života. Mnogi od njih to jesu, ali neki su izabrani od strane duše kao iskustvo koje može da ima efekte na pozitivan rast ukoliko se ispravni koristi. Simontonov rad sa pacijentima obolelim od raka demonstrirao je da potencijalno smrtonosne bolesti mogu za ishod da imaju preobražaj.

Iako ovo nije predmet kojim smo se opširnije bavili u ovoj knjizi, karmičku bolest treba pomenuti zato što je to oblast bolesti u kojoj je vibracijska medicina može da ostvari izvestan uticaj, barem u podizanju svesti o razlozima određenih bolesti i hendikepa. Ponavljam, ovo nas vraća konceptu odgovornosti prema sebi u prihvatanju posledica naših postupaka, bilo da oni potiču iz ovog života ili prethodnog. Malo je onih koji bi mogli i sanjati da negativne emocije i zlodela iz njihovih ranijih života mogu da im se vrate da ih progone u njihovom sadašnjem životu kao oblik bolesti. Ali to je, ipak, moguće.

Uprkos činjenici da ličnost koja se inkarniše gubi pamćenje o svojim prethodnim životima u trenutku svog rođenja, ličnost ostaje vezana za spiritualne energije svoje Više Ličnosti kroz povezanost svojih viših vibracijskih tela. Kroz različite metode, duša pokušava da unese veću samosvest u ličnost u kojoj je inkarnisana kroz simbolične snove, maifestacije određene bolesti ili telesnih disfunkcija, i povremeno kroz direktnu unutrašnju komunikaciju u stanju meditacije. Viša Ličnost je uvek u stanju da opaža ono što svesna ličnost ne može. Svest kauzalnog tela je u

stanju da primećuje pravce delovanja ličnosti i ega sa višeg nivoa uzročnosti, a ne samo efekte koji se primećuju na fizičkoj ravni. Viša Ličnost svake osobe zna kako emocionalna disfunkcija stvara abnormalnu energetsku fiziologiju u svom fizičkom telu. Viša Ličnost se trudi da poveže upozorenja koja ego dobija pre nego što nastupi ozbiljna bolest. Viša Ličnost uvek zna šta se stvarno događa u našim životima, kao i to kako se naše patnje i muke mogu transformisati u mir, uživanje i satisfakciju. Kad bismo mogli koristiti izvore Više Ličnosti, našli bismo neograničena skladišta moći, znanja, ljubavi i mudrosti.

Viša Ličnost ili kauzalno telo sadrži sve uspomene i znanja duše prikupljene tokom njenih boravaka u mnogim inkarnacijama prošlih života. Unutar tog tela znanja postoji transformaciona mudrost koja može da izdigne svest pojedinca do razumevanja njegovih stvarnih spiritualnih korena, prolazne prirode života, smrti i ponovnog rađanja, kosmičkog značaja njegove egzistencije i povezanosti sa Tvorcem. Dok se naša svest uspinje na više gledište, u stanju smo da bolje opažamo razloge svog stradanja i prepreka koje sami namećemo sebi. Kada dostignemo spiritualniju svest i usklađenost sa unutrašnjim vođstvom naših Viših Ličnosti, mehanizmi kojima možemo da menjamo svoje emocije, umove, tela i živote, postaju očigledniji. Na primer, cvetni ekstrakti sadrže upravo energije čiste svesti koje omogućavaju da se spone između nižih i viših ličnosti ponovo uspostave. Ova vrsta vibracijskog isceljivanja može da pomogne da se viši kvaliteti duše manifestuju lakše na fizičkom nivou, dozvoljavajući tako isceljivanje i uvećavanje svesti.

Čovečanstvo je u svojoj evoluciji prošlo kroz etape mnogih civilizacija koje su jednom prihvatile istinu spiritualnog znanja koje su objavljivali iscelitelji, sveštenici i lekari njihovog vremena. Pre mnogo hiljada godina, kada su ljudi živeli na kontinentu poznatom pod imenom Lemurija, ili Mu, ljudi su bili direktnije povezani sa svojim višim spiritualnim bićem. Lemurija je postojala u rano doba ljudske istorije kada je reinkarnacioni ciklus gustih fizičkih formi tek nedugo pre toga nastao. U ranoj Lemuriji, ljudi su živeli jednostavnim životima. Spiritualnost i priznavanje Božje moći u svim stvarima bilo je deo svakodnevnog života. Zbog usklađenosti sa prirodom i samima sobom, Lemurijanci su bili zdravi i gotovo da nisu znali za bolesti. Oni su takođe bili vanredno vidoviti, i mogli su da vide aure i spiritualno svetlo oko svih živih stvari sasvim jasno. Informacije su proticale kroz njihovu Višu Ličnost u svest sa velikom lakoćom. Telepatska komunikacija je bila opšte mesto. Lemurijanci su bili svesni raznih finih struktura svesti koje povezuju fizičko obličje i njegovu osnovnu nižu svest sa senzibilitetom srednje ili svesne ličnosti, i sa kosmičkom svešću višeg spiritualnog bića. Cvetni ekstrakti su upotrebljavani prvenstveno za duhovni razvoj i razvoj vidovnjačkih sposobnost, sa kosmičkom svešću višeg spiritualnog bića. Havajci, a posebno Kahuna sveštenici sa svojim poznavanjem niže, srednje i višeg ličnosti, čini se da su bili potomci ovih iščezlih rasa ljudi. Havajska ostrva su vrhovi potopljenih planina i zemalja Lemurije koja je potonula pod vode okeana pre mogo vekova. Pre iščeznuća Lemurije, mnogi su se selili na kopnenu masu koja je bila poznata kao Atlantida, gde se razvijala jedna od najvećih civilizacija svih vremena.

Atlantida je zapravo u početku bila zemljoradnička kultura mnogo vekova pre nego što je dostigla vrhunac tehnologije i napretka o kojima je sačuvan trag u predanjima. Na kraju, jednostavni Lemurijanci stopili su se sa drugim narodima u tehnopolama Atlantide. Asimilacija naroda tekla je verovatno na sličan način kao i u slučaju ruralnih Amerikanaca koji su apsorbovani u većim urbanim kompleksima. Usled potrebe prilagođavanja na uslove života bržeg ritma kakvi su vladali u atlantidskom društvu, mnogi Lemurijanci su patili od onoga što bi

se moglo nazvati najranijim poremećajima povezanim sa stresom. U Atlantidi su postojale tri različite škole mišljenju u oblasti tremana bolesti. Postojali su iscelitelji koji su tretirali bolesti kroz spiritualnije metode, uz upotrebu cvetnih ekstrakata, kristala i terapija bojom. Sveštenici su koristili homeopatiju kao integraciju spiritualnih i naučnih metoda. Alopatski iscelitelji tog doba koristili su biljke, lekove i hirurške tretmane koje većina doktora današnjice koristi u svojoj praksi.

Iscelitelji koji su se više oslanjali na prirodu koristeći cvetne ekstrakte, boje, kristale i homeopatiju smatrani su većinskim misliocima u atlantidskom medicinskom establišmentu. Alopati su bili manjinska frakcija. Alopati su smatrani ekstremno radikalnim od strane prirodnih iscelitelja tog doba, u toj meri da su izvesni alopatski lekari zapravo bili zakonski gonjeni zbog svojih stavova. Iz reinkarnacione ili karmičke perspektive to je krajnje interesantno, s obzirom da danas postoji preokret u odnosu na fokus starih Atlantiđana na prirodne i spiritualne sisteme isceljivanja ka većem naglasku na alopatske metode tretmana. Verovatno je da su mnogi iz atlantidskog pokreta prirodnog lečenja koji su progonili alopatske lekare danas holistički iscelitelji koji su izloženi oštrim kritikama zbog svojih radikalnih metoda tretmana. Moglo bi se reći da se, sa karmičkog gledišta, situacija naglavce izokrenula. Mučenja koja su počinili atlantidski progonioci možda su se vratila da ih progone.

Atlantidska kultura razvila se u vrhunac civilizacije. Atlantidski naučnici su bili izuzetno upućeni u umeće isceljivanja i manipulacije samom životnom silom. Poput Lemurijanca pre njih, Atlantiđani su bili vični parapsihičkoj komunikaciji i percepciji. Oni su čak razvili sopstvene psihoenergetske tehnologije do te mere da su bili u stanju da eksperimentalno manipulišu genetskim izrazom oblika života, donekle nalik onome što nauka danas ponovo otkriva. Današnji eksperimenti u oblasti rekombinovanja DNK kod bakterija bili bi, poređenja radi, smatrani primitivnim.

Kako je moć Atlantiđana nad prirodom rasla, odvijala se i postepena promena u njhovom društvu. Ljudi su počeli da gube iz vida svoj izvorni sklad sa prirodom i spiritualnim dimenzijama života. Mnogi su početi da udovoljavaju svojim sitnim prohtevima koristeći novootkrivene mogućnosti tehnologije, ne obazirući se na prirodni poredak živih stvorenja.

U doba pozne Atlantide, pre njenog konačnog uništenja, zlo i izopačenost izvesnih slojeva stanovništva poprimili su nove dimenzije. Ljudi su počeli polako da se dele u dva, velika, suprotstavljena tabora. Izvorna spiritualna grupa, koja je još uvek sledila ono što je bilo poznato kao Zakon Jednog, tj. učenje jednog Boga i jedinstva svekolikog života, ostala je privržena svojim višim orijentacijama i borila se da održi ravnotežu i jednakost među svim ljudima. Druga grupa, poznata kao Sinovi Belijala, bili su moćnici i razvratnici tog društva. Sinovi Belijala koristili su kristalne tehnologije u mučenju i osvajanju vlasti. Na kraju, vođe Sinova Belijala zaluđene vlašću izvršili su pokolj nad stanovništvom i samim kontinentom Atlantide. Atlantida je konačno potpuno razorena, i potonula je u morske talase.

Oni koji su bili spiritualnije orijentacije bili su u stanju da predvide kraj Atlantide, i spremili su se da kad napuste kontinent osuđen na propast sa sobom ponesu najdragocenija dostignuća u isceljivanju, filozofiji, tehnologiji i pridržavanju Zakona Jednog. Oni su, čak i pre konačnog potonuća svoje zemlje, odnesu važne knjige u kojima su zabeležena najveća dostignuća atlantidske civilizacije na bezbedna mesta, gde će podaci i tehnologija moći da budu sačuvani za

buduće civilizacije kad ljudi budu ponovo budu u stanju da nauče da koriste takve spiritualne sile nad prirodnom na mudar način. Od onih koji su izbegli unišenje, tri glavne grupe su prenele knjige i učenja u udaljene zemlje. Sa sobom su poneli svoje najosnovnije spiritualne prakse i načine života, u nadi da će moći da nastave najviše tradicije atlantidskog života i spiritualnog učenja, uključujući ideje jedinstva u svesti svih živih stvorenja i njihovog Tvorca.

Prva od ovih grupa otušla je u Egipat, a dve podgrupe iz njenog sastava otišle su još dalje, u Evropu, Aziju i mesta kao što je Tibet. Druga grupa otputovala je do obale Perua u onome što mi danas nazivamo Centralna i Južna Amerika. Treća grupa migrirala je u Severnu Ameriku. Dokazi o drevnim uticajima atlantidske kuluture mogu se videti u često korišćenim simbolima uklesanim u kamen u ranim kulturama južnoameričkih Indijanaca, hijeroglifima drevnog Egipta, i radovima severnoameričkih domorodaca. Pored toga, širenje piramidalnog oblika arhitekture kao strukture mesta obožavanja i inicijacije može se videti u ceremonijalnim građevinama actečke kullture, egipatskim piramidama i piramidalnim strukturama koje su dizale grupe nativnih američkih Indijanaca. Drevne legende južnoameričkih, severnoameričkih Indijanca i starih Egipćana još uvek govore o strašnom potopu u kojem je Atlantida potonula u okean. Okean u kojem je kontinent nestao, Atlantik, još uvek nosi njegovo ime.

U slučaju onih koji su emigrirali u Egipat, priliv drevnih vibracijskih sistema znanja o isceljivanju u egipatsku kulturu rezultirao je visokorazvijenom civilizacijom kakve ranije nije bilo u tom kraju sveta. Uticaj starih Atlantiđana i njihovog specijalizovanog poznavanja umeća isceljivanja i spiritualnih praksi promenio je izvesne aspekte egipatskog društva. Mnoge stare egipatske legende o starijim bogovima, uključujući i priču o Totu, koji je u Egipat doneo nauku i umeće isceljivanja, baziraju se na prevodima originalnih priča o seobama Atlantiđana, koji su došli u zemlju 10 000 p. n. e. U periodu dužem od nekoliko stotina godina, u drevnom Egiptu je postojao novi nivo kulture i civilizacije zasnovan na usklađivanju sa višom dimenzionalnom prirodom čovečanstva i aktivacijom urođenih potencijala za vidovnjačku i spiritualnu svest.

Bilo je to vreme kada su nauka i religija bile zapravo ujedinjene pod jednim krovom u Egiptu. Inicirani u svešteničke činove bili su posvećeni u umeća isceljivanja, i obavljali su mnoge atlantidske tradicije isceljivanja cvetnim ekstraktima, bojom i raznim finotvarno-energetskim metodima. Iscelitelji su se delili u tri glavne vrste. Postojali su oni koji su bili poznati po isceljivanju lekovitim travama. Oni su primenjivali razne herbalne i medicinske preparate kako bi pružili pomoć u procesu isceljenja. Takođe, bilo je onih koje su nazivani «isceliteljima sa nožem» – bili su to hirurzi drevnog Egipta. Neki od drevnih papirusa iz tih vremena koji su sačuvani sugerišu da su njihove hirurške sposobnosti bile znatne. Na primer, njihova hirurška tehnika kraniotomije, koja je korišćena za uklanjanje traumatski nastalih ugrušaka krvi koji su pritiskali mozak, veoma je slična današnjim pristupima. S tom razlikom što su oni umesto šavova upotrebljavali istopljeni vosak da zapečate kožu oko rezova. Pored toga, mesto izvođenja hirurškog zahvata bilo je izolovano pamučnim draperijama koje su sveštenici punili «životom Ptaa». Bila je to neka vrsta parapsihičkog isceljivanja sličnog onome koje danas koriste praktičari Terapeutskog Dodira. Pamuk koji je iscelitelj napunio energijom primenjuje se u cilju bržeg zarastanja rana bez infekcije.

Poslednja od ove tri grupe je možda i najinteresantnija. Bila je to grupa iscelitelja koji su se u svom radu oslanjali na parapsihičke i vidovnjačke sposobnosti dijagnoze i isceljivanja. Neki među njima su bili visoki sveštenici Anubisa. Oni su imali sposobnost gledanja očima duha,

mogli su da vide unutar tela i posmatraju spoljašnje polje aure kako bi dijagnozirali fizičke poremećaje, povrede, psihološke probleme, karmičke i uticaje iz prošlih života. Neki sveštenici, kao što smo već pomenuli, imali su moć direktnog isceljivanja svojim rukama ili svojim umovima sa velike udaljenosti. Drugi su imali sposobnost da parapsihički podižu pojedince iz fizičke u astralnu formu ukoliko je trebalo izvesti hiruški zahvat na telu. Bila je to jedinstvena forma anestezije bez korišćenja lekova. Sveštenici su brižljivo podučavani da mudro koriste svoje moći i pomažu narodu Egipta da se razvija u pravcu većeg zdravlja i ravnoteže u svom umu, telu i duhu. Na taj način, naučnici i sveštenici činili su jedinstvenu grupu. Doktrine religije i nauke bazirale su se na celovitom znanju i parapsihičkoj percepciji ljudske višedimenzionalne anatomije i njenih odnosa sa reinkarnacionim procesom. Stara mudrost pažljivo je čuvana od strane sveštenika zato što su oni znali da moć inherentna parapsihičkim sposobnostima i psihoenergetskoj tehnologiji može ponovo da bude pogrešno iskorišćena od strane onih čija svest nije dostigla spiritualni stupanj razvoja, kao što je to bio slučaj sa Sinovima Belijala u poznoj Atlantidi.

Ovo doba veće spiritualne integracije proteglo se na nekoliko hiljada godina egipatske istorije. Na žalost, iskvarenost se polako uvukla u svešteničke redove i društvene strukture. To je imalo za posledicu eventualni gubitak velikog dela znanja i spiritualne mudrosti. Stariji sveštenici predvideli su da će kvarenje sveštenstva na posletku dovesti do zloupotrebe moćnog starog atlantidskog znanja. Zbog toga, stare knjige su sačuvane na posebnim mestima kao što je Piramida zapisa. Ova drevna odaja je opisana u seansama Edgara Kejsija. Arheolozi još uvek nisu otkrili tu odaju. Predviđeno je da ovi zapisi budu čuvani u tajnosti sve do trenutka u budućnosti kad će ljudi ispravne spiritualne orijentacije biti u stanju da odgovorno postupaju sa moćnim drevnim znanjem atlantidske tehnologije. Priče o čudotvorstvima starešina starih Atlantiđana i njihovim darovima znanja i nauke egipatskoj kulturi prenošeni su kroz egipatske legende i mitologiju, koja je preživela sve do danas u vidu hijeroglifa kojima su prekriveni zidovi egipatskih hramova. Zbog višestrukih simboličkih značenja pojedinih grupa hijeroglifa, neki od originalnih ezoterijskih prevoda spisa iz drevnog Egipta bez odgonetke su čak i za današnje egiptologe. Piramida zapisa tek treba da bude otkrivena. Ona je možda skrivena kristalna odaja unutar velike Keopsove piramide. Ali polako se bliži vreme kada će ova tajna spremišta atlantidskog znanja biti otkopana i otkrivena posle mnogo vekova ćutanja. Otvaranje ove odaje zavisi od uzdizanja spiritualne svesti dovoljnog broja ljudi na planeti koja bi dozvolila da moćno znanje pohranjeno u zakopanim zapisima bude shvaćeno i odgovorno korišćeno. Kada ovi skriveni zapisi budu postali javni, možda će znatan deo stare istorije morati ponovo da se napiše. Zapisi bi trebalo da potvrde veliki deo onoga što su mnogi pojedinci već znali u svom srcu ili duhu.

Nakon pada spiritualnih dinastija Egipta, neka od starih znanja preživela su i prevedena su u ono što je nekada bilo poznato kao drevna škola grčkih misterija. Ponovo, znanje o spiritualnom poreklu i vibracijskoj finotvarnoj anatomiji se dalje prenosilo, iako u tajnosti, još dugo zatim. Preko učenja drevne mudrosti mnogi ezoterijski inicirani upoznavali su se sa moćnim načinima na koje emocije mogu da utiču na finotvarna tela. Učitelji u misterijskim školama zahtevali su od svojih polaznika najčistije pobude u srcu kao i spiritualnoj orijentaciji. Mnoga od učenja bila su zapravo veoma jednostavna, kao što je to, na primer, zlatno pravilo: «čini drugom onako kako želiš da drugi tebi čini». Njima je pokazivan Zakon Saglasnosti, ponekad poznat i kao princip «kako je gore, tako je i dole», prema kojem se događaji na fizičkom nivou odražavaju u akcijama na višim vibracijskim sferama uticaja.

Tokom narednih nekoliko vekova u raznim krajevima sveta inkarnisali su se posebni učitelji, čiji zadatak je bio da u ljudskom rodu ožive davnu spiritualnu mudrost u obliku u kojem obični ljudi tog doba mogu da razumeju. Na Dalekom Istoku su se pojavili Lao Ce, Konfučije, kao i Buda, Zoroaster, Muhamed i drugi, koji su učili mudrost kretanja po spiritualnom putu. Nakon pojave ovih moćnih duša, nastajale su nove škole filozofije i potpuno nove religije s ciljem da pronesu dalje najznačajnija među njihovim učenjima svetu koji je bio gladan za spiritualnim znanjem. Na Bliskom Istoku pojavio se jedan od najvećih svetskih učitelja, koji je doslovno promenio tok istorije. Taj učitelj bio je, naravno, Isus, poznat i kao Ješua ben Josif, jednostavni jevrejski rabin koji se pojavio da bi nam pokazao put i podsetio nas na lepotu našeg spiritualnog nasleđa.

Iako Biblija i istorijske knjige to ne pamte (budući da su neki od ovih izvora bili izmenjeni od strane ljudi tokom kasnijih vekova), Isus je jedan period svog života zapravo proveo putujući po Egiptu, Grčkoj i drugim mestima kako bi proučio misterije religije i spiritualne filozofije drugih kultura.9 Isus je postao posvećenik, vešt u demonstriranju raznih spiritualnih moći. Vršio je isceljenja polaganjem dlanova, što je dokumentovano u Bibliji. Zbog primitivnosti pustinjskih naroda među kojima je delovao, Isus je prevodio svoje lekcije o spiritualnosti u simbolične parabole. Ove priče nisu bile namenjene bukvalnom prevođenju, kako su ih mnogi tumačili, već su pričane zbog njihovog simboličnog značaja.

Današnjim hrišćanima je potpuno nepoznata činjenica da je Isus, takođe, učio o reinkarnaciji. Međutim, određeni delovi Biblije u kojima se aludiralo na reinkarnaciju izbrisani su 555. godine n. e. po nalogu moćnog katoličkog pape koji je smatrao da bi takva informacija o prošlim i budućim životima bila smetnja religijskoj moći crkve.10 Isusova reinkarnacija bila je demonstracija reinkarnacionog principa svesti koja nastavlja da traje posle smrti fizičkog tela. On je nastojao da ljude uči da se ne plaše smrti, već da treba da je razumeju kao prirodni proces ciklusa života, smrti i ponovnog rađanja svesti duše kroz mnoge njene inkarnacije. Isus je došao da pokaže svetu izgubljenih i zaboravljenih duša da je presudna lekcija koju moraju da nauče ljubav. Govorio je ljudima kako moraju naučiti da opraštaju drugima i pokušavati da poklanjaju ljubav i svetlost svima. Među svojim mnogima čudima, Isus je rekao i sledeće: «Ovo što ja činim, to isto možeti i vi».

Ljudi su kroz vekove prihvatali Isusa kao jedinog istinskog Božijeg sina. Ovo je, zapravo, pogrešno tumačenje. Isus je došao da nas nauči da smo svi mi Božija deca. U početku, kada je Bog božansko biće delio u manje jedinice svesti koje su na kraju postale duše čovečanstva, to je učinjeno kroz kreativnu moć misli. Ove duše mogle bi se nazvati proizvodima Božijeg čina neverovatne kreativne misli. Kolokvijalni izraz za misao ili ideju koja se manifestuje u fizičkoj realnosti jeste duhovni porod. Zapravo, mi koji smo duše u razvoju ili fragmenti Božije svesti mi smo duhovni porod. Mi smo Božiji sinovi i kćeri. To je ono što je Isus pokušavao da kaže. Ali njegove istine su izgubljene i pomućene kroz doslovno tumačenje i ono što je trebalo da bude samo alegorija.

Najvažnija stvar koju je Isus učio – naučiti da voliš sebe i druge, da opraštaš, da se moliš i zahvaljuješ Stvoritelju – jednako su važne danas koliko i pre 2 000 godina.Videli smo kako iskrivljenja naše emocionalne prirode, i blokade naše sposobnosti da volimo i praštamo, mogu da izazovu poremećaje i disbalanse naših čakri i finotvarno-energetske anatomije.Kada se slabost telesne energetske fiziologije usled emocionalnih, mentalnih i finotvarnih disbalansa, kombinuje

sa infektivnim ili toksičnim faktorima iz okruženja, kao rezultat često se javlja bolest. Kroz sofistikovane tehnologije Novog Doba koje spiritualni naučnici koriste u dokumentovanju postojanja finotvarno-energetske mreže, mi konačno počinjemo da razumevamo pravo spiritualno značenje onoga čemu su Isus i mnogu drugi vekovima učili od vremena Lemurije i Atlantide. Otkrića do kojih dolazimo danas zapravo su reinkarnacioni izraz starijih spiritualnih znanja koja su potekla iz ovih drevnih a ipak naprednih civilizacija.

Osnovni principi holističkog i prirodnog lečenja, kao i vibracijske medicine, zapravo su hiljadama godina stari, sežući u prošlost sve do vremena Atlantide i Lemurije. Kroz stalni ciklus regeneracije i ponovnog rađanja, ove ideje su se ponovo pojavile kako bi omogućile pojavu metoda spiritualnog isceljivanja koji mogu da doprinesu u otklanjanju velikog dela bolesti koju se čini da je čovečanstvo samo nanelo sebi. Homeopatija, cvetni ekstrakti, upotreba sunčeve svetlosti, boje i kristala u isceljivanju zapravo su delovi jednog pradavnog umeća. Isključivo usled postupne promene svesti unutar nove generacije pripadnika medicinske i naučne zajednice intelektualno i spiritualno okruženje počelo je da sazreva u toj meri da ovi moćni načini isceljivanja mogu ponovo da ugledaju svetlo dana.

Vibracijska medicina kao spiritualna nauka budućnosti: naredni spiritualni korak u ličnoj i planetarnoj transformaciji

Vibracijska ili energetska medicina konačno je dobila svoju modernu naučnu potvrdu sa ajnštajnovskim razumevanjem materije kao energije, pogotovo u onom vidu u kojem se primenjuje u istraživanjima bioloških sistema iz perspektive interagujućih energetskih polja. Jednostavnije rečeno, sa ajnštajnovskog stanovišta ljudska bića se posmatraju iz perspektive viših dimenzija polja unutar polja unutar polja. Sama tvar, počev od beskrajno sićušnih atomskih čestica do nivoa fizičkih i vibracijskih tela viših dimenzija, sada se posmatra kao dinamička energija koja se sadrži u granicama fluktuirajućih energetskih polja. Zapazili smo da su rezultati eksperimentisanja u poljima fizike čestica visoke energije, Kirlijanove fotografije, holografije i proučavanja efekata parapsihičkog isceljivanja na biološke sisteme, imaju kao zajedničko to da da nas uče novim vidovima razumevanja prirode energetskog polja sveobuhvatnih životnih procesa. Kada počnemo da o ljudskim bićima razmišljamo kao o višedimenzionalnim spiritualnim bićima od svetla, možemo da počnemo da razumevamo moćne efekte vibracijskih metoda isceljivanja koji oslobađaju specifične kvantume finotvarne energije kako bi pospešili isceljivanje kroz reintegraciju i usklađivanje naših kompleksa uma/tela/duha. Vibracijske metode isceljivanja deluju tako što vraćaju u ravnotežu strukture i energetski protok u kontekstu naših višespratnih interaktivnih energetskih polja.

Mnoge od energija koje čine eterske svetove i svetove viših dimenzija ljudske finotvarne anatomije vibriraju brzinom većom od brzine obične svetlosti. U fizici takozvane magnetoelektrične energije, čiju pojavu su predvidele Ajnštajnove jednačine, mogu se naći ključevi za dešifrovanje naučnih principa koji su osnova ponašanja viših vibracijskih fenomena. Naše misli i naše emocije su zaista manifestacije ove specijale energije. Da bi medicina i psihologija istinski napredovale u narednih nekoliko decenija, mi moramo početi da mislimo o našim emocionalnim problemima kao energetskim disbalansima koji utiču na funkcionisanje naše finotvarne i fizičke anatomije. Ako možemo da prihvatimo da su ovi emocionalni poremećaji delimično uslovljeni problemima unutar finotvarnih polja ljudske fiziologije, onda možemo da

počnemo sa korišćenjem drugih prirodnih formi finotvarne energije koje mogu da uklone ili isprave problematične disbalanse. Stoga što homeopatski lekovi, cvetni ekstrakti, eliksiri od dragog kamenja, kristali i energije boja utiču na finotvarno-energetska polja ljudskog tela, takve vibracijske terapije mogu snažno da utiču na stres i bolest. Tokom narednih dvadeset godina, bićemo svedoci stvaranja čitave nove nauke o energiji čije polje istraživanja je ljudska svest i finotvarna fiziologija. Spiritualni naučnici će početi da pomeraju granice poznate nauke kako bi unutar njih dobili svoje mesto viši energetski fenomeni.

Čovečanstvo se nalazi na jedinstvenoj prekretnici u svojoj istoriji. Razvoj novih tehnologija na polju farmakologije, hirurgije, dijagnostičkih elektronskih sistema vizuelizacije omogućilo je tradicionalnoj medicini da evoluira u ovom veku i napravi fantastične prodore u tretmanu teških bolesti. Daleko se stiglo u tretiranju mnogih rasprostranjenih zaraznih bolesti, u iznalaženju boljih načina kontrolisanja hipertenzije i oboljenja bubrega. Ortodoksna medicina je istinski čudesno polje stalnog otkrića. Ne može se poreći da je moderna medicina značajno poboljšala ljudski život, jer mnogi ljudi bi prerano umrli da nije bilo nekog od čuda iz arsenala njenih naučnih otkrića i primena. Problem leži u činjenici da su ortodoksni medicinski pristupi još uvek nedovoljni za tretiranje pravih uzroka bolesti. Tradicionalni lekari mogu da tretiraju efekte bolesti; ali da li oni mogu stvarno deluju na ono što u emocionalnom, mentalnom, bioenergetskom i spiritualnom pogledu prethodi bolesti?

U današnje vreme, mi jednostavno ne možemo bez konvencionalnih lekova ili hirurgije. Naša ekspertiza u polju vibracijskog isceljivanja je još uvek na stadijumu ranog razvoja. Struktura današnjeg sistema zdravstvene zaštite u Americi takva je da pokrivanje bilo koje druge vrste medicinskog tretmana osim onog od strane praktičara ortodoksne medicine troškova preko osiguranja veoma teško postići. Posmatrano sa ekonomskog stanovišta, organizacije zdravstvenog osiguranja koje isplaćuju nadoknade lekarima za medicinski tretman još uvek su zaglibljene u njutonovskom medicinskom modelu kao jedinom modelu terapije. Zdravstveni osiguranici mogu novac svog zdravstvenog osiguranja da potroše samo na tradicionalne pristupe. Broj praktičara holističke medicine polako raste, ali potrebno je mnogo vremena da bi se sistem izmenio.

Naravno, uvek je moguće kupiti vitamine, cvetne ekstrakte i homeopatske lekove, ali ne može svako uvek da priušti sebi taj trošak. Međutim, generalno gledano, mnogi finotvarno-energetski i prirodno-isceliteljski lekovi mogu da budu jefitiniji od konvencionalnih tretmana lekovima. Holistička i vibracijska medicina je nešto što ne bi smelo biti dostupno isključivo višoj srednjoj klasi. To je vrsta sistema isceljivanja koji treba da se primeni na svakoga, pod uslovom da je taj neko zainteresovan da to isproba. Na žalost, uvećavanje cene zdravstvene zaštite u ovoj zemlji mnoge ljude je vezalo za zdravstveno osiguranje u slučaju da je njihovoj porodici neophodna medicinska pomoć Zbog stava organizacija zdravstvenog osiguranja prema plaćanju usluga, tendencija je da se i dalje ohrabruju ortodoksni medicinski pristupi. Tračak optimizma se može izvesti iz zapažanja da se određeni broj organizacija, uključujući i Plavi Krst, opredeljuje za promovisanje programa zdravstvene prevencije. Ove organizacije naučile su da je znatno ekonomičnije sprečiti nego tretirati bolest. Nadajmo se da je to pouzdan znak koji ukazuje kako će se stvari odvijati u budućnosti.

Kad praktičari vibracijske medicine budu prikupili više kliničkih podataka o efikasnosti pristupa u svojim tretmanima, i kada više holistički orijentisanih lekara bude postalo blagonaklono za

korišćenje finotvarno-energetskih metoda, doći će najzad do porasta broja kompanija za zdravstveno osiguranje Novog Doba koje ne samo što će pokrivati ortodoksne medicinske i hirurške tretmane, već i cvetne ekstrakte, homeopatije, Volovu i druge elektroakupunkturne dijagnostičke postupke, kao i mnoge druge slične procedure. Nažalost, moraće da prođe još dosta vremena do pojave tih osiguravajućih kompanija budućnosti, prevashodno zbog političke moći i dogmatskih mišljenja antagonističkih organizacija kao što je Američka medicinska asocijacija. Veliki deo vibracijske medicine još uvek se smatra šarlatanstvom od strane njutnovskih umova iz AMA. To je razlog zašto je tako bitno da se vibracijska medicina i finotvarne anatomske spone između zdravlja i bolesti naučno nametnu kroz medicinsko istraživanje uz upotrebu novih eterskih skenera i sistema vizuelizovanja, koji mogu da dokažu ispravnost ovog sistema dijagnostičke teorije i prakse.

Ortodoksna medicina je bila važna i nužna etapa u evoluciji naše moderne nauke isceljivanja. Njutnovska fizka je takođe bila značajna etapa u kretanju ka konačnom priznanju ajnštajnovskog modela relativnosti i teorije energetskog polja. Moderna medicina, kako što smo diskutovali u prva tri poglavlja ove knjige, uglavnom se zasniva na njutnovskim modelima mehaničkog ponašanja. To je sistem razumevanja koji sada mora da se širi, raste i obuhvati novija naučna dostignuća. Kao što je Ajnštajn u početku bio smatran sumanutim kada je prvi put izložio radikalne teorije, za mnoge od današnjih pobornika energetske i vibracijske fiziologije takođe se smatra da su previše nekonvencionalni. Tako često biva sa dalekovidim misliocima koji su malo ispred svog vremena. Više od 60 godina je bilo potrebno da prođe da bi naučnici počeli da nalaze potvrde za ono što im je Ajnštajn rekao. Danas on se proglašava genijem. Takvi primerima kojima je put progresa često popločan ilustruju neke od poteškoća u prihvatanju sa kojima su se susreli pioniri kao što su bliskomisleći iscelitelji koji su takođe malo ispred svog vremena. Nažalost, razvoj je često bolan proces ne samo za pojedince već i za ljudske kulture i civilizacije. Dok evoluiramo ka novim paradigmama u nauci, i prihvatamo ajnštajnovsko razumevanje materije kao energije i fiziološke sisteme kao interaktivna energetska polja, doktori će početi polako da zamenjuju stare lekove i hirurške tehnike novim finijim i manje invazivnim metodama tretmana. Noviji sistemi finotvarno-energetske medicine neće samo ublažavati simptome bolesti, kao što čini tradicionalna medicina, već će se takođe pozabaviti emocionalnim, mentalnim, bioenergetskim, finotvarnim i spiritualnim uzrocima bolesti.

Budući vibracijski lekari će biti više od doktora koji prepisuju pilule i napitke. Oni će biti iscelitelji i ljudi izoštrene osetljivosti. Oni će dijagnozirati emocionalne disbalanse i bioenergetske poremećaje koji na kraju mogu da se manifestuju kao bolest kod njihovih pacijenata. Oni će biti u stanju da identifikuju one biopsihoenergetske faktore koji mogu da stvore predispoziciju za bolest, i da pripomognu pacijentima sprečavajući bolesti tako što će ih naučiti da modifikuju te elemente neravnoteže. Lekar/iscelitelj će naučiti svoje pacijente kako mogu da utiču na poboljšavanje svog blagostanja kroz unapređene nutritivne navike i vežbe, zdravije oblike emocionalnog odgovora, tehnike redukcije stresa koje se oslanjaju na relaksaciju, postizanje samosvesti putem meditacije koja pomaže pojedincu da otkrije stvarne uzroke svoje bolesti i tegobe.

Praktičari spiritualne zdravstvene zaštite takođe će biti u stanju da dijagnoziraju disbalanse na nivou čakri i meridijana kroz više intuitivnih i instrumentalnih tehnika. Pored prepisivanja vibracijskih rastvora koje sam već pomenuo, oni će takođe koristi usmeravanje/navođenje zvuka i laserske energije ka akupunkturnim tačkama, i sprovodiće isceljujuće energije u telo polaganjem

dlanova. Međutim, da bi vibracijski lekari imali uspeha u isceljivanju bolesti, ljudi moraju početi da prihvataju odgovornost za svoje živote i svoje ozdravljenje. Oni moraju raditi timski sa lekarima da bi svoje živote pokrenuli u pravcu uravnoteženijih obrazaca i veće integrisanosti interaktivnih elemenata uma, tela i duha.

Koliko god nekima bilo teško da to prihvate, moramo početi da priznajemo ispravnost reinkarnacije kao sistema u kojem se duša razvija i stiče iskustvo. Jer kroz ove reinkarnacione procese bolest često nastaje kao iskustvo učenja za dušu. Tek kada bolest bude shvaćena u ovom kontekstu, i kada proniknemo u pravu spiritualnu prirodu svesti koja teži da se manifestuje kroz prolazno fizičko telo, moći ćemo da ispravimo naše obrasce emocionalnih disbalansa i da radimo kroz prepreke i lekcije koje je naša duša izabrala za nas. Videli smo da ortodoksna medicina ne poseduje sve odgovore na pitanja koja se nameću u vezi sa tretiranjem bolesti u našim visokotehnologizovanim industrijskim nacijama. Finotvarno-energetska medicina ima rešenja mnogih problema koje se ne možemo nadati da ortodoksne metode lečenja mogu da isprave. Vibracijska medicina je revolucionarna i u svojoj teoriji i u svojim metodima primene. To je sistem isceljivanja čije vreme je konačno došlo.

Razdor i nemiri koji se danas dešavaju na planeti jesu viši odraz emocionalnih i spiritualnih disbalansa koji postoje kod mnogih ljudi širom sveta. Mi moramo da počnemo da isceljujemo bolest i tegobu na nivou uzroka a ne samo u površnom svetu fizičkih efekata. Da bismo prihvatili i sprovodili vibracijske metode isceljivanja moramo započeti ličnu transformaciju koja je neophodna pre nego što se istinsko fizičko i spiritualno isceljenje dogodi. Već vidimo kako određeni segmenti čovečanstva počinju da ispoljavaju transformacionu svest nužnu da bi se pomoglo Zemlji i ljudima na njoj u izvođenju kritičnog skoka iz planetarne tegobe ka miru i globalnom isceljivanju koje je neminovnost ukoliko želimo da ova malena plava kugla preživi.

Vibracijska medicina čini se da poseduje neke od odgovora za čovečanstvo koje je teško bolesno, ali ona će delovati samo ako budemo znali kako da je koristimo. Pod uslovom da su ispravno upotrebljeni, finotvarno-energetski metodi isceljivanja mogli bi pokrenuti novi talas isceljivanja, ravnoteže i mira na planeti kakav nije viđen hiljadama godina. Oni metodi koje počinjemo da koristimo u obliku vibracijskih tretmana vode poreklo iz drevnih sistema isceljivanja koji su čuvani u tajnosti tokom mnogo vekova. Možda je ljudski rod počeo da prihvata dovoljno odgovornosti za svoja dela pa će se znanje i umeće naših starih spiritualnih učitelja moći ponovo da se nađe u upotrebi na dobrobit mnogih ljudi kojima je ono neophodno u ovaj osvit Novog Doba.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

1. Ljudska bića su dinamični energetski sistemi koji odražavaju evolutivne obrasce duševnog razvoja. Ljudska svest konstantno uči, razvija se i evoluira. Kada spiritualna svest o ovom dinamičnom procesu promene preovlada, to će uzdrmati današnje stanje stvari i izmeniti energetsku dinamiku ljudske vrste kao celine. 2. U celini gledano, većina ljudi će se obratiti lekarima kako bi bili tretirani zbog svojih bolesti brinući se za svoju potrebu da nekako promene svoj način života i mišljenja. Interakcija lekar-pacijent je isceljivanje samo u onoj meri u kojoj postoji uzajamna saradnja i uvećena svest sa obe

strane. Ljudi moraju preuzeti odgovornost za sopstvene živote, delimično tako što će se pridržavati saveta dobijenih od lekara. 3. Naše bolesti mogu često da budu simbolični odraz naših sopstvenih unutrašnjih stanja emocionalnog nemira, spiritualne blokade i bolesti. Iako može biti spoljašnjih činilaca koji imaju negativne efekte, ti efekti mogu jedino da stvore bolest tamo gde već postoji pogodno tle. Naše finotvarno-energetske komponente, tj. čakre i sistem meridijana prevode naše emocionalne i spiritualne teškoće u fiziološke slabosti koje na kraju mogu da rezultiraju lokalizovanim padom sistema u fizičkom telu, tj. bolešću.4. Kada se pojavi bolest, to je znak da ograničavamo protok kreativne svesti i finotvarnih životnih energija kroz naše višedimenzionalne komplekse tela/uma/duha. To je simbolična poruka upozorenja da se nešto u sistemu ne odvija kao što bi trebalo. Oblast gde je stvoreno zakrečenje treba vratiti u ravnotežu ukoliko se želi uspostaviti trajno zdravlje. 5. Mnoga od osnovnih emocionalnih/spiritualnih pitanja koje ljudska bića pokušavaju da reše jesu odrazi ključnih lekcija čakri. Ova čakrička pitanja odnose se na uzemljenje, seksualnost, ličnu vlast, ljubav, volju, kreativno izražavanje, unutrašnju viziju i spiritualnu potragu. 6. Kada jedinka naiđe na blokadu u pokušaju rešavanja nekog od ključnih pitanja života, to može da blokira protok energije u odgovarajućoj glavnoj čakri, čime se sputava protok životne energije ka povezanim organskim sistemima tela. Takve blokade mogu konačno da dobiju izraz u bolestima ukoliko je problem postao hroničan i ako predstavlja važno iskustvo učenja za ličnost koja se inkarnira. 7. Od čakričkih pitanja nijedno nije važnije od lekcije čakre srca, jer ona podrazumeva da budemo u stanju da slobodno izražavamo ljubav prema samima sebi, kao i prema drugima, kako strancima tako i drugima do kojih nam je stalo. Lični i spiritualni preobražaj naposletku zavisi od otvaranja i rascvetavanja čakre srca koja se može uporediti sa cvetom. 8. Strah i nerazumevanje su koren velikog broja bolesti, tegobe i patnje u svetu. Često funkcionišemo kroz niže aspekte naše svesti, slepi smo za svoje strahove i projektujemo ih na svet, a zapravo problem je u nama. Ključ raspršivanja ovih strahova jeste u tome da se uklone blokade čakre srca i da se dela sa pozicije ljubavi i opraštanja. Kada otvorimo naš centar srca i naše više spiritualne energije budu u prilici da lakše protiču kroz nas, to će biti katalizator ne samo isceljivanja nas samih, već i onih koji nas okružuju. 9. Reinkarnacija je sistem kojim duše, partikularizacije Božije energije, mogu da se razvijaju, uče i spiritualno sazrevaju, čime se uvećava ukupno znanje i iskustvo i o Bogu i o pojedinačnim svestima koje su duše. Usled holografske povezanosti između Boga i svih aspekata stvaranja, velika svest koja je Bog uvek je svesna svega što se dešava u univerzumu. 10. Sistem reinkarnacija dozvoljava dušama da uče preko ispitivanja i iskustava kroz mnoge živote u fizičkim telima. I pozitivna i negativna životna iskustva su pohranjena u kauzalnom telu i, kroz karmu, mogu da utiču na ishod budućih života. 11. Počinjena zlodela i mučenja iz jednog života mogu se preneti u odgovarajući hendikep u budućim životima, kako bi se na taj način savladala lekcija sagledavanja obe strane pitanja. Slično tome, inkarnativna ličnost može da stekne bogatstvo, položaj u društvu i da napreduje delimično usled plemenitosti svojih pozitivnih dela u prethodnim životima. Filozofija reinkarnacije dozvoljava nam da vidimo razne fizičke i društveno-ekonomske nedostatke kao iskustva učenja koje duša bira za svoj razvoj i spiritualno sazrevanje psihičke ličnosti. Kako svaka ličnost bira da postupa u nekom posebnom okruženju, u pogledu toga da li će iskoristiti okolnosti kao priliku za razvoj duše ili ne, variraće prema slobodnoj volji individue. 12. Bilo je mnogo civilizacija u prošlosti koje su znale istinu o reinkarnaciji i ljudskoj višedimenzionalnoj anatomiji. Tu spadaju Lemurija, Atlantida, i razne misterijske škole u Egiptu

i Grčkoj. Uprkos ljudskoj izopačenosti, ratovima i korupciji, uvek je bilo tajnih pribežišta gde se neometano odvijala predaja učenja o božanskoj prirodi čovečanstva i punom rasponu proširenih ljudskih potencijala. 13. Tokom vekova, inkarnisali su se veliki učitelji koji su ponovo budili staru spiritualnu mudrost. Bili su to Lao Ce, Konfučije, Buda, Zoroaster, Muhamed i Isus iz Nazareta. Sa njihovom pojavom nastale su mnoge svetske religije od kojih je svaka učila istim osnovnim principima nešto drugačijim jezikom i u nešto drugačijoj verziji, ali su sve govorile istovetnu istinu. Ono što je bilo izgubljeno tokom godina jeste simbolična priroda lekcija kojima su oni došli da nas nauče. Njihove metaforične reči su bile bukvalno shvatane, često u tolikoj meri da su bazična spiritualna značenja bila preinačena i izgubljena. 14. Vibracijska medicina je pristup isceljivanju koji se zasniva na ajnštajnovskom konceptu materije kao energije, i ljudskih bića kao nizova energetskih polja u dinamičnoj ravnoteži. Polje fizičke tvari jeste u ravnoteži ovim negativnim prostorom/vremenom, poljima viših dimenzija. Ova polja eterske, astralne, mentalne, kauzalne, pa čak i višefrekvencijske materije deluju kako bi prenenla energetsku informaciju, strukturu, i više znanje o ličnosti koja se inkarniše iz njenog spiritualnog izraza. Cilj čitavog strukturalnog sklopa jeste da se obezbedi sredstvo izraza za dušu kako bi se razvijala stičući iskustva u svetovima materije. 15. Vibracijska medicina želi da ponovo ujedini fizičku ličnost sa Višom Ličnošću na smisleniji i povezaniji način. Vibracijski metodi pridonose ojačavanju energetskih veza između ličnosti i same duše ponovnim usklađivanjem kompleksa tela/uma/duha kao celine. Ne funkcionišu sva vibracijska oruđa na višim energetskim nivoima, ali namera je i cilj vibracijskih iscelitelja/lekara da traže i pomažu ovaj sklad unutar svojih pacijenata. 16. Sa razvojem tehnologija Novog Doba i sistema vizuelizovanja koji bi mogli da potvrde sliku proširene višedimenzionalne ljudske anatomije kakvu daje autor ove knjige, vibracijska medicina će postati šire prihvaćena od strane onih koji čine establišment ortodoksne medicine.

XIII Poglavlje

Poslednja dostignuća vibracijske medicine

Za više od dvadeset godina otkako je objavljeno prvo izdanje Vibracijske medicine pojavilo se mnogo zanimljivih novina na polju vibracijske medicine. U ovom poglavlju cilj mi je da skrenem pažnju na neka od novijih istraživanja, da dam komentar novih i starih tehnologija, i iznesem neka zapažanja na temu sadašnje i buduće uloge iscelitelja u isceljivanju naše planete.

Povratak homeopatije

Homeopatija predstavlja prototip vibracijske medicine. Ubrzo nakon pojave izdanja knjige Vibracijska medicina iz 1988. (tačnije, mesec dana kasnije) objavljena je prilično kontroverzna studija u prilog homeopatije u uglednom britanskom naučnom časopisu Nature.1 Žak Benvenist, naučnik koji radi u INSERM-u u Francuskoj (francuski ekvivalent američkog «National Institutes

of Health»), proučavao je efekte veoma slabih rastvora antigena (supstanci koje izazivaju alergije) na bazofilama. Bazofile su posebne ćelije krvotoka koje sadrže mnoštvo sićušnih čestica histamina, supstance koja je odgovorna za klasične alergijske reakcije nalik onima kod obolelih od polenske groznice. Ljudi se bore protiv oslobađanja histamina u svojim telima tako što unose antihistamine. Kada se antigeni vežu za specijalne receptore na površini bazofila, oni pokreću reakciju koja izaziva gubitak granula kod bazofila (tzv. degranulacija) i oslobađanje histamina u telu. Degranulacija bazofila je fenomen koji je proučavan u laboratorijama i može se reprodukovati. Benvenist je pripremio nekoliko rastvora antigena (specijalno napravljeni molekuli antigena) različite jačine, mešao ih je sa bazofilama i beležio šta se dešava sa ćelijama.

Prema klasičnoj Njutnovoj teoriji, povećanje količine antigena trebalo bi da izazove pojačavanje ćelijskih reakcija. Prema toj logici, sve razređeni rastvori antigena trebalo bi da izazivaju sve slabije ćelijske odzive. Iznad određenog nivoa razređenosti antigena, odzivi bi trebalo da u potpunosti izostanu. Na primer, ako je razređeni rastvor antigena tako slab da sadrži samo jedan molekul u celoj epruveti, njutnovski farmaceuti bi verovatno zaključili da rastvor antigena ne može da proizvede nikakav merljiv fiziološki efekat.

Nasuprot popularnim naučnim teorijama, Benvenist je otkrio da ultraslabi rastvori antihumanog IgE (imunoglobulin E), koji sadrže manje od jednog molekula antigena, još uvek mogu da izazovu značajnu bazofilnu reakciju, uzrokujući degranulaciju ćelija i oslobađanje granula histamina. Benvenist je znao da su rezultati njegovog istraživanja toliko kontroverzni da mogu biti objavljeni jedino ako bi drugi naučnici ponovili njegov rad. Kada je njegov rad eksperimentalno ponovljen u većem broju različitih laboratorija širom sveta, Benvenist je konačno uspeo da objavi svoje istraživanje u časopisu Nature. Ipak, uz članak je objavljen i uvodnik koji je dovodio u pitanje da li naučnici treba da veruju eksperimentalnim rezultatima koji se u suprotnosti sa aktuelnim naučnim mišljenjem. Ustvari, časopis Nature je objavio članak koji je delovao kao potvrda principa homeopatije, pristupa lečenju koji se smatra pseudonaukom od strane većine čitalačke publike. Bura kontroverzi koja je usledila širom sveta bila je nalik na bitku između starovremenih njutnovskih mislilaca i novovremenih ajnštajnovskih teoretičara i kliničara.

U nameri da ponovo uveri svoje čitaoce da se ne radi o obmani, časopis Nature je poslao svoj istraživački tim da proveri Benvenistove istraživačke metode. U taj specijalni tim su bili uključeni specijalista statističar, urednik časopisa Nature i slavni mađioničar poznat po svom radu na «razotkrivanju parapsiholoških i navodno paranormalnih fenomena».

Posle četiri uspešno ponovljena ogleda, tim časopisa Nature je manipulisao uslovima istraživanja, što je Benvenist2 opisao kao «cirkusku atmosferu». Prateći manipulacije tima, Benvenist nije mogao da postigne isti procenat uspešnosti koji je prethodno zabeležio sa svojim bazofilnim eksperimentom degranulacije. U časopisu Nature je nakon toga objavljen članak o nalazima tima, gde se tvrdi da su Benvenistovi eksperimenti sa homeopatskim rastvorima u stvari bili podvala za koju su odgovorni eksperimentatori.

Ono što su članovi tima za razotkrivanje propustili da razmotre u svojoj analizi eksperimenta, kao i pri kasnijem manipulisanju eksperimentalnim uslovima pod visokim emocionalnim nabojem, to je činjenica da su pokušavali da izmere finotvarne energetske efekte. Bernard Grad je ekperimentisao sa biološkim efektima iscelitelja i depresivnih pacijenata na vodu, i sa

sposobnošću obe grupe da utiču na rast biljaka. Pokazao je da je voda sposobna za sakupljanje finotvarne energije (II poglavlje). Smatram da su u uslovima tako visokog emocionalnog naboja kakvi su vladali u Benvenistovoj laboratoriji u INSERM-u tokom posete tima časopisa Nature eksperimentatori uticali na rezultate mnogo više nego što su demistifikatori mogli i da pretpostave. O uticaju svesti eksperimentatora nije se vodilo računa, zato što finotvarno-energetski model nije razmatran. Smatram da je “interferentno“ polje koje su generisali ovi krajnje revnosni demistifikatori bilo glavni uzrok neuspeha u ponavljanju ranijih rezultata. Takođe, tim časopisa Nature je ignorisao činjenicu da je serija od tri probe degranulacije bazofila sa slabim rastvorom antigena bila uspešna.

Kasnije je Benveniste izašao u javnost sa još značajnijim istraživanjem koje je takođe potvrdilo homeopatski fenomen. Njegovi sledeći eksperimenti su pokazali da homeopatski lek Apis mellifica (homeopate ga koriste za tretiranje osoba koje pate od alergija) zapravo inhibira degranulaciju bazofila, bez obzira na to da li su bazofile bile izložene farmaceutskim dozama ili homeopatskim rastvorima anti-IgE antitela.3 Drugim rečima, homeopatski lek korišćen za tretiranje određenih tipova alergija zapravo koči oslobađanje histamina iz ćelija krvi. Taj efekat je bio sličan efektu koji izaziva antihistamin.

Drugi neobičan Benvenistov nalaz bio je da će ultraslabi ili homeopatski rastvori antitela izgubiti svoju biološku aktivnost ako su izloženi magnetnom polju. U odvojenim eksperimentima, Benvenist je proučavao uticaj homeopatskih rastvora histamina na krvne sudove. Ti rastvori sa niskim procentom histamina (u submolekularnim koncentracijama) bili su u stanju da utiču na koronarni protok krvi u srcu zamorčića korišćenih u ekperimentu. Prethodno tretiranje homeopatskih rastvora histamina toplotom ili magnetnim poljima dovodilo je do toga da oni izgube sposobnost da utiču na protok krvi. Međutim, kada je veoma snažan (farmaceutski aktivan) rastvor histamina bio izložen toploti ili magnetnim poljima, gubitka biološke aktivnosti nije bilo.4

Osetljivost homeopatskih rastvora na energetske faktore kao što su toplota, magnetna polja, pa čak i ultrazvuk, sugeriše da su homeopatski lekovi zaista energetski lekovi sa mehanizmom različitim od onog koji imaju konvencionalni medikamenti koje upotrebljavaju njutnovski farmaceuti i lekari. Kasnija potvrda tog efekta “energetskog brisanja memorije“ može se naći u praksi moderne homeopatije. Praktičari homeopatije često podsećaju pacijente da ne ostavljaju svoje lekove u blizini televizora, magneta ili jakog toplotnog izvora jer je poznato da takvo izlaganje poništava bioaktivnost lekova.

Još više fascinira činjenica da se biološka aktivnost supstanci poput histamina može energetski preneti na destilovanu vodu bez direktnog izlaganja supstance vodi. Radionični sistemi kao što je Reova mašina, proizvedena u Engleskoj, godinama su korišćeni od strane praktičara homeopatije. Uređaj ima dve metalom obložene šuplje jame, međusobno povezane specijalnim kolima i potenciometrom. Praktičar stavlja bočicu koja sadrži aktivnu supstancu u jednu jamu, a flašicu napunjenu destilovanom vodom u drugu jamu. Potenciometar može biti podešen za direktan transfer energije (identične potencije), ili može biti podešen da proizvodi homeopatsku potenciju u rasponu od 1X do preko 1M (ekvivalent više od milion puta razređene originalne supstance). Korišćenjem slične elektronske ili radionične tehnologije Benvenist je preneo biološku aktivnost histamina u zapečaćene ampule destilovane vode. U narednim eksperimentima, proverio je da je voda u tim ampulama zaista posedovala biološku aktivnost i sposobnost da utiče na žive sisteme.5

Lično sam proverio da radionično proizvedeni homeopatski rastvori zaista imaju značajnu biološku aktivnost. Pacijentkinja obolela od kancera sa kojom sam radio dobila je ozbiljne sporedne efekte (dijareja, mučnina, oralne rane) od hemoterapije koju je primala. Sugerisano je da homeopatska potencija od 1M samog hemoterapijskog medikamenta može ublažiti neke od toksičnih sporednih efekata u njenom telu. Konsultovana je američka homeopatska apoteka da bi se videlo da li je moguće napraviti takav rastvor. Nažalost, njihova oprema nije bila u stanju da formuliše rastvor tako visokog procenta razređenosti. U krajnjoj nuždi, kontaktirao sam praktičara homeopatije koji je posedovao Reovu mašinu i ubedio ga da napravi željene potencije od 1M medikamenata 5FU (5 Fluorouracil) i Leukovoran. Kada je pomenuta pacijentkinja uzela homeopatske hemoterapijske kapi tokom svog nedeljnog hemoterapijskog ciklusa, njeni toksični simptomi su se smanjili za otprilike 70%.

Činjenica da biološka aktivnost supstance može biti preneta energetski na vodu dodatna je potvrda hipoteze da homeopatski i slični tipovi vibracijskih lekova imaju nemolekularnu osnovu. Nažalost, federalne agencije koje regulišu korišćenje radioničnih uređaja kao što je Reova mašina razumeju jedino rad medicinskih instrumenata u smislu zastarelih njutnovskih modela i mehanizama akcije. Uređaji poput Reove mašine zapravo se smatraju ilegalnim u Sjedinjenim Državama, a neki se zaplenjuju od strane organa državne vlasti. Pored toga, informacija dobijena njihovom upotrebom nastavlja da svedoči u prilog homeopatije kao važne vibracijske terapije.

Neki noviji teorijski modeli iz sveta fizike pružaju načine za bolje razumevanje energetskih mehanizama homeopatije. Italijanski fizičar Emilio del Đudiče sugeriše da “polje zračenja naelektrisanih molekula izaziva interakciju među električnim dipolima“ molekula vode čime stvara trajnu polarizaciju vode. Molekuli vode tada postaju koherentni, pomalo nalik svetlosnim talasima kod lasera.6 Prema tome, kod homeopatskog leka, koherentna reorganizacija molekula vode ostavlja energetski potpis supstance u vodi. Taj potpis se rezonantno prenosi na fizičko telo (koje i samo predstavlja polje materije) kad je homeopatski lek uzet. Kroz snažno energetsko spajanje koje obezbeđuje koherentno stanje tela, dolazi do prenosa energetskih informacija i odgovarajuće promene frekventnog obrasca elektromagnetnog polja ćelijskog sistema tela. Promena energetske frekvencije tada utiče na biohemijske reakcije na ćelijskom nivou. Del Đudiče napominje da je ćelijska biohemija zapravo operacija koju potpomaže energetsko polje.7

Da li je energetski dijagram sačuvan u vodi elektromagnetne ili magnetoelektrične prirode tek treba da bude eksperimentalno ustanovljeno. Bilo kako bilo, gomilaju se dokazi u prilog toga da se u homeopatiji i ostalim vibracijskim terapijama zapravo radi o prenosu energetskog informacionog obrasca specifične frekvencije, a ne direktnim molekularnim efektima.

Nakon 1988. godine pojavilo se mnogo drugih značajnih homeopatskih studija objavljenih u različitim ezoterijskim naučno-istraživačkim časopisima. Objavljivanje Benvenistove studije u časopisu Nature bilo je preloman događaj. Urednik časopisa je bio tako zaprepašćen implikacijama studije da su preduzete oštre mere u pokušaju da se uguši bilo kakvo prihvatanje eksperimentalnih nalaza. U izvesnom smislu, to je samo raspirilo debatu i podiglo javnu svest o značaju pitanja koja su se odatle nametnula. To je takođe ulilo novu energiju i entuzijazam Benvenistu i ostalim istraživačima poput njega koji reakciju establišmenta nisu shvatili kao svoj poraz. U svakom slučaju, to je samo podstaklo dalje provere nalaza kroz nove eksperimente i istraživanje u kojima su se pojavljivali novi dokazi verodostojnosti homeopatskih efekata. I pored

toga, istraživačke studije o kliničkoj efikasnosti homeopatije retko se pominju u medicinskoj literaturi koju čita većina praktičara zdravstvene nege. Međutim, taj trend se možda menja.

Pojava duplo-slepih studija o homeopatiji u američkim medicinskim časopisima je recentan fenomen. Činjenica da se dešava postepen napredak u prihvatanju homeopatije od strane medicine dokazana je studijom koja je nedavno objavljena u medicinskom časopisu Pediatrics. Osamdeset jedno dete iz Nikaragve, starosti od šest meseci do pet godina, sa akutnom dijarejom, učestvovalo je u duplo-slepom eksperimentu u kojem su upoređivani efekti klasičnih homeopatskih lekova sa efektima placebo-lekova. Homeopatski tretirana deca reagovala su na tretman, i poboljšanje njihovog stanja teklo je znatno brže nego kod dece u kontrolnoj grupi tretiranoj placebom.8 Premda terapeutski rezultati opisani u ovoj studiji nisu imali neku osobitu važnost, činjenica da su saopšteni u značajnom medicinskom časopisu definitivno je bila značajna novina.

Poslednjih nekoliko godina korišćenje homeopatskih lekova je sve uobičajenije u Sjedinjenim Državama usled većeg interesovanja korisnika, a ta činjenica nije promakla farmaceutskim kompanijama. Određeni broj farmaceutskih firmi zapravo je kupio kompanije koje proizvode homeopatske lekove. Taj fenomen je sličan investiranju naftnih kompanija u tajna solarna istraživanja. Farmaceutske firme gledaju u budućnost i pripremaju se za neizbežne konceptualne i ekonomske promene koje dolaze. Preuzimanjem finansijskog udela u homeopatiji te farmaceutske kompanije mogu da se nose sa uvećanjem popularnosti vibracijskih lekova. Prošle godine primetio sam brojne reklame za homeopatske lekove na radiju i televiziji. Štaviše, nedavno sam bio iznenađen pošiljkom koja mi je stigla na kućnu adresu, od jednog nacionalnog farmaceutskog lanca, u koju su bili uključeni kuponi za popust pri kupovini homeopatskih lekova.

Nedavni pregled izbora korisnika zdravstvene nege otkrio je da otprilike jedan od četiri Amerikanca koristi neki vid alternativne medicine. To znači da se u Sjedinjenim Državama godišnje potroši više od milijardu dolara na alternativne terapije. Pošto taj trend ka povećanom interesovanju za alternativnu medicinu ima moćan ekonomski uticaj, sve više lekara i snabdevača proizvoda zdravstvene nege traži informacije o alternativnim oblicima lečenja. Danas postoji nekoliko medicinskih škola u Sjedinjenim Državama koje nude kurseve alternativnih medicinskih tretmana svojim studentima.

Većina doktora oseća da taj porast popularnosti alternativne medicine izaziva oštriju ekonomsku utakmicu između ortodoksne i alternativne medicine. Ironija je da je to isto takmičarsko stanovište «rata za ekonomsku dobit» izazvalo stvaranje Američke medicinske asocijacije pre više od sto godina, nekoliko godina nakon stvaranja Američke homeopatske asocijacije. Doktori su sredinom XIX veka počeli da osećaju ekonomsku konkurenciju u homeopatskoj medicini i odlučili su da se organizuju na način koji bi im omogućio da se održe na svojoj “finansijskoj parceli“. Do XX veka, bolnice u Sjedinjenim Državama bile su većinom homeopatske bolnice. Fleksnerov zakon, donet početkom XX veka, doveo je do toga da medicinske škole i medicinska edukacija budu zauvek promenjeni zakonodavnom ogradom da se samo “naučna medicina“ može predavati u medicinskim školama. Pošto je mehanizam homeopatskog delovanja bio slabo shvaćen u tom periodu (mada su njegovi klinički uspesi bili veliki), homeopatska edukacija je bila izostavljena iz nastavnih planova za medicinske škole, a homeopatske bolnice su postale retkost. Tek u poslednjih dvadeset do trideset godina počela su da se izvode značajnija naučna

istraživanja u homeopatiji. Tehnologija biomerenja je postala osetljivija i sofisticiranija, u skladu sa većim naučnim razumevanjem energetske prirode materije.

Homeopatija se postepeno vraća na američku medicinsku scenu, ne zato što se stav doktora menja, već zato što tržištem zdravstvene nege upravljaju obrazovani i prosvećeni korisnici. Nezaobilazna studija Dejvida Ajzenberga o povećanju korišćenja alternativnih medicinskih terapija otkrila je da su pojedinci koji traže alternativne terapije inteligentni i dobro obrazovani. 9

Činjenica da se povećava broj inteligentnih korisnika zdravstvene nege koji se opredeljuju za alternativnu medicinu i homeopatiju polako menja stavove praktičara zdravstvene nege, apoteka, lanaca prodavnica lekova, čak i industrije zdravstvenog osiguranja. Nedavno su kompanije «Blue Cross/Blue Shield» u državi Vašington i na Aljasci preduzele odgovarajuće korake u planiranju zdravstvenog osiguranja koje bi uključilo praktičare alternativne medicine. Te osiguravajuće kompanije su osetile da su takve promene neophodne da bi se zadržala konkurentnost na medicinskom tržištu.

Rastuće interesovanje korisnika za alternativne terapije rezultiralo je tako velikim pritiskom kongresa da je stvoreno odeljenje u okviru «National Institutes of Health» koje je nazvano «Office of Alternative Medicine». OAM je u procesu dodeljivanja malih stipendija za proučavanje različitih tipova alternativnih terapija. Jedna od prvih stipendija OAM-a bila je dodeljena Majklu Goldštajnu za ispitivanje homeopatije i zdravlja pri UCLA.

Dok homeopatija postaje sve popularnija u Sjedinjenim Državama, njena prisutnost na sceni evropske zdravstvene nege uvek je bilo značajna. Homeopatija je, zapravo, bila uobičajena praksa u mnogim evropskim zemljama. Daleko je manji broj restrikcija u izboru medicinske terapije u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji, gde veliki broj homeopatskih apoteka nastavlja da cveta. U Francuskoj, četiri medicinske škole obučavaju hiljadu registrovanih doktora godišnje na cenjenim trogodišnjim kursevima na kojima se uči homeopatija, akupunktura i herbalna medicina. U Holandiji, većina velikih kompanija za lično osiguranje uključuje homeopatiju i akupunkturu u svoje standardne ili dopunske pakete zdravstvene nege. Sjedinjene Države su zaostale za Evropom u mnogim trendovima na polju zdravstvene nege. Novim lekovima koji imaju široku upotrebu u Evropi treba još pet do sedam godina pre nego što se pojave na medicinskoj sceni Sjedinjenih Država. Isto važi i za korišćenje alternativnih medicinskih terapija, što pokazuju promene na sceni američke zdravstvene nege, koje počinju da dobijaju priznanje od strane američkih lekara.

Cvetni ekstrakti i vibracijski eliksiri

Od vremena prvog izdanja knjige Vibracijska medicina iz 1988. godine do danas, terapeutsko korišćenje cvetnih ekstrakata doživelo je međunarodni preporod. Cvetne ekstrakte prvobitno opisane u toj knjizi proizvodile su uglavnom kompanije «Bach Flower Remedies», «Pegasus Products» i «Flower Essence Society» iz Kalifornije. Grupe koje upotrebljavaju cvetne ekstrakte širom sveta počele su međusobno da komuniciraju, razmenjujući svoje zaključke o terapeutskim primenama ekstrakata napravljenih od različitih domaćih vrsta cveća. Danas postoje grupe koje prave cvetne ekstrakte u brojnim oblastima Sjedinjenih Država, koje se protežu od besplodnih pustinja Arizone do zaleđenih polja Aljaske. Praktičari iz mnogih zemalja koji koriste cvetne

ekstrakte takođe prave ekstrakte od cveća koje je gajeno u Francuskoj, Holandiji, Indiji i Australiji, da pomenemo samo neke od njih.

Određen broj praktičara koji rade sa cvetnim ekstraktima uči da kombinuje znanja i tehnike akupunkture, herbalne medicine i homeopatije sa upotrebom cvetnih ekstrakata. Neki praktičari koriste cvetne ekstrakte potencirane kao veoma razređene homeopatske rastvore da bi pacijentu preneli višu energiju i jači obrazac životne sile. Australijski praktičar dr Vasudeva Barnao predložio je pristup koji opisuje kao cvetnu akupunkturu u kojoj se primenjuju posebni australijski cvetni ekstrakti, uz akupresuru određenih akupunkturnih tačaka na telu. Drugi vibracijski proizvod dobijen od cveća, poznat kao Vita Florum, razvila je Elizabet Belhaus u Engleskoj. Vita Florum se pravi u obliku vodenog rastvora, pilula, melema, masti i praha, koji sadrže vibracijsku energiju cveća. Kao u cvetnoj akupunkturu, praktičari koji upotrebljavaju Vita Florum nanose Vita Florum mast ili prah na područje određene čakre na telu da bi proizveli maksimum lokalizovanog energetskog efekta. Spektar upotrebe cvetnih ekstrakata i vibracijskih lekova povezanih sa njima vrtoglavo raste i dospeo je u fokus određenog broja međunarodnih konferencija gde dolaze praktičari iz celog sveta da podele svoja mišljenja i iskustva.

Kao dodatak međunarodnoj eksploziji interesovanja za cvetne ekstrakte kao vibracijsko isceljujuće sredstvo, druge vibracijske tinkture se pojavljuju na sceni. Sabina Petit iz Viktorije, u Britanskoj Kolumbiji, pronalazač «Pacific Essences» i organizator nekih od konferencija na tom polju, radila je na razvoju vibracijskih ekstrakata od morskih stvorenja koje se primenjuju u finotvarno-energetskoj terapiji. Fred Rubenfeld, aktuelni vlasnik Pegasus Products iz okoline Boldera, u Koloradu, isporučuje cvetne ekstrakte i eliksire od dragog kamenja već godinama. On sada proizvodi novu klasu vibracijskih tinktura koje su napravljene od sakupljene svetlosti zvezda i planeta. Većina cvetnih ekstrakata i eliksira od dragog kamenja napravljena je korišćenjem svetlosti naše lokalne zvezde, Sunca, da bi se različiti obrasci životne energije uneli u vodu kao medijum za skladištenje (alkohol takođe). Međutim, za razliku od konvencionalnih vibracijskih ekstrakata, ti zvezdani eliksiri, izrađeni po intuiciji, sadrže energiju i informacione obrasce različitih zvezda i planeta koji mogu biti uneti u organizam radi postizanja određenih vibracijskih i isceljujućih dejstava. Informacija u skladu sa kojom se u njihovoj upotrebi treba rukovoditi, poput infomacije o prethodnim proizvodima «Pegasus Products», dobijena je kanalisanjem. Tumačenje efekata tih ekstrakata i njihovog zvezdanog porekla može pružiti nov i fascinantan kosmički uvid u moguću prirodu života u svemiru.10

Dok cvetni ekstrakti i zvezdani eliksiri koriste vodu kao medijum za čuvanje finotvarne energije, esencijalna ulja se takođe mogu koristiti kao moćni kolektori energije. Potentni ekstrakti biljaka i cveća mogu se primenjivati na telo kao oblik aromaterapije u kojoj opore arome ulja imaju važan isceljujući efekat na psihu i telo. U drugom pristupu poznatom kao “finotvarna aromaterapija“, veoma slabi rastvori tih esencijalnih ulja masažom se nanose na telo u području određenih čakri radi ponovnog uspostavljanja vibracijske ravnoteže.11 Nove i neobične vibracijsko-isceljujuće tinkture, ulja, tablete i prahovi, nastavljaju da se pojavljuju na zdravstvenoj sceni. Njihova raznovrsnost je ograničena samo intuitivnom imaginacijom praktičara-iscelitelja koji kako se čini ponovo otkrivaju jednu veoma staro umeće isceljivanja.

Elektromagnetni uređaji za lečenje i lek za kancer: novi momenti, i osvrt u prošlost

Današnje bolnice koriste vibracijsku ili energetsku medicinu u raznovrsnim formama. Odeljenje za fizikalnu terapiju koristi ultrazvučne uređaje za ublažavanje bola u mišićima; oni takođe upotrebljavaju TENS («Transacutaneous Electrical Nerve Stimulation» – Elektro-nervna stimulacija preko kože) uređaje za električno potiskivanje bola. Ortopedski hirurzi rade sa koščanim stimulatorima koji emituju impulsna elektromagnetna polja da bi se ubrzalo lečenje preloma kostiju koji loše zarastaju. U odeljenjima radiologije bezbolno se pulverizuje kamenje u bubrezima kod pacijenata zvučnim talasima u mašinama poznatim kao “šok-talasni litotripteri“. Hirurzi u operacionim salama koriste laserske skalpele za odstranjivanje bolesnih žučnih kesa. Odeljenje oftamologije redovno obavlja laserske operacije oka u cilju sprečavanja slepila usled nenormalnog rasta krvnih sudova kod dijabetičara. Na odeljenjima za radijacionu onkologiju, oboleli od raka se rutinski podvrgavaju terapijama sa X-zracima visokog intenziteta, snopovima čestica, i drugim tipovima zračenja. Mada je radijaciona terapija bila uspešna u tretiranju određenih tipova raka, postoje mnogi oblici raka koji nisu izlečeni ni zračenjem ni kombinacijom zračenja i drugih klasičnih medicinskih i hirurških metoda. Doktori su možda nekada imali ključ za lečenje raka energijom. Ali sa tim dragocenim znanjem nešto se dogodilo. Ubrzo nakon objavljivanja Vibracijske medicine 1988. godine, saznao sam za neka istraživanja o tretmanima raka koja su donedavno čuvana u tajnosti od strane ortodoksne medicine. Čini se da lek za sve vrste raka možda postoji u obliku posebnih frekvencija elektromagnetne energije. Pionirski istraživač iz tridesetih godina XX veka koji se zvao Rojal R. Rajf posvetio je svoj život istraživanju veze između raka i elektromagnetne energije.12

Rojal Rajf, briljantni (i vidoviti) istraživač iz San Dijega, u Kaliforniji, započeo je svoje traganje za lekom protiv raka tokom dvadesetih godina XX veka.13 Prvi uspeh postigao je sa Rajfovim univerzalnim mikroskopom, optičkim instrumentom koji se razlikovao od svih drugih tog doba, u čijoj konstrukciji je korišćena neobična kombinacija kvarcne optike. Taj mikroskop je bio u stanju da uveliča žive ćelije, bakterije, čak i viruse do trideset hiljada puta u odnosu na njihovu normalnu veličinu, tako da ih je bilo moguće videti golim okom.

Rajfova tvorevina nije bila ni nalik modernim mikroskopima, koji su prvenstveno posmatrali uzorke koji su mrtvi, zagrejani, i veštački obojeni radi isticanja određenih ćelijskih karakteristika. Dalje, Rajfov univerzalni mikroskop je bio jedinstven po tome što je mogao da obasjava uzorke polarizovanom svetlošću. U polarizovanoj svetlosti, svaki mikroorganizam se presijavao u svojoj jedinstvenoj, identifikujućoj boji.

Jedno od Rajfovih važnih otkrića bilo je da svaki organizam ima sopstvenu rezonantnu frekvenciju, koju je on nazvao «Mortal Oscillatory Rate» (Smrtonosna brzina oscilovanja) ili MOR. Sa živom kulturom bakterija pod mikroskopom, Rajf bi uključio frekventni uređaj, poznat kao «Rife Beam Ray» (Rajfov snop zraka), koji je stvarao elektromagnetno polje podešeno na određenu (empirijski izvedenu) MOR frekvenciju. Od trenutka uključenja polja do trenutka dostizanja tačne frekvencije, sve bakterije bi prestajale da se kreću i bile bi mrtve. On je otkrio da bi «Rafe Beam Ray» uređaj mogao da se koristi na ljudima koji su bili zaraženi određenim bakterijama, i za lečenje od infektivnih bolesti. Na primer, osobe sa hroničnim osteomijelitisom (ili rekurentnom infekcijom kostiju) koje su bile otporne na tretmane u trajanju od nekoliko meseci brzo bi bile izlečene posle kratkih perioda tretmanima sa «Rife Beam Ray» uređajem. Rajf je mogao da uništi običnu bakteriju, leči hronične infekcije, čak i da leči rak uništavanjem mikroba, navodnih uzročnika bolesti. Korišćenjem jednostavnog principa vibracijske rezonancije,

Rajf je mogao da uništi bakterije ili viruse sa istom lakoćom kojom se može razbiti staklena čaša kada se proizvede njen rezonantni ton.

Kontroverzno mesto u Rajfovom radu predstavlja njegova “teorija“ o uzroku raka. Rajf je verovao da je uzročnik raka virus ili mikroorganizam poznat kao “BX“. Direktnim posmatranjem kroz svoj univerzalni mikroskop, on je bio u stanju da izoluje taj organizam iz uzoraka kancerogenog tkiva koje su mu donele kolege hirurzi. Rajf je takođe mogao da ubrizgava BX-organizme u laboratorijske životinje i izaziva pojavu raka kod svake od njih. To je potvrdilo njegovu hipotezu o virusnom poreklu raka. (Mada su medicinski autoriteti tog vremena oštro kritikovali njegov rad, od tada su mnoge laboratorije za istraživanje raka pronašle dokaze prisustva virusnog DNK u određenim rakovima kod ljudi. Te laboratorije su takođe otkrile određeni broj virusa koji izazivaju rak kod životinja.) Pošto je dobio potvrdu da je “BX“ uzročnik rakas, Rajf je želeo da otkrije njihovu MOR, ili fatalnu rezonantnu frekvenciju. Rajf je pronašao tu ključnu frekvenciju. Izložio je svoje eksperimentalne životinje, kod kojih su izazvani tumori BX-om, delovanju odgovarajuće podešenog «Rife Beam Ray» uređaja. Svi kancerogeni tumori su se raspali, a životinje su ozdravile. Rajf je potom prešao na tretiranje ljudi obolelih od raka.

Rajf je 1934. godine učestvovao u istraživanju raka na univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. Koristeći «Rife Beam Ray» uređaj, izložio je šesnaest pacijenata sa različitim vrstama raka u završnoj fazi dnevnom trominutnom delovanju MOR frekvencijom. Nakon tri meseca, četrnaest pacijanata je proglašeno izlečenim od strane komisije koju je sačinjavalo pet doktora. Čak i u ovakvim eksperimentalnim probama sa «Rife Beam Ray» uređajem, Rajfova procenat uspešnosti u lečenju svih vrsta raka prelazio je 90%, rezultat koji do danas nije dostignut.

Neko bi mogao da postavi pitanje kako to da niko nije čuo za «Rife Beam Ray» uređaj ako je on imao tako visoku procenat uspešnosti u tretiranju raka i infektivnih bolesti. Istraživanje je, na žalost, zataškano od strane medicinskih autoriteta po prikrivenom nalogu Morisa Fišbajna, moćnog urednika časopisa JAMA (Journal of the American Medical Association) koji je nastojao da kupi akcije i kontroliše upotrebu «Rife Beam Ray» uređaja. Fišbajn (koji je kasnije osuđen na osnovu optužbe za reketiranje) je bio odbijen sa prezirom od strane Rajfa kada je pokušao da kupi akcije njegove kompanije. Kao odgovor na to Fišbajn je odlučio da terapiju zabrani, kad već nije mogao da je kontroliše. Specijalna laboratorija podignuta za proučavanje Rajfovog otkrića misteriozno je izgorela do temelja. Rajf se vukao po sudnicama države Kalifornija zbog isfabrikovanih optužbi. Fišbajnove veze sa glavnim medicinskim grupama tog vremena su bile tako moćne da su mnogi doktori koji su uspešno koristili «Rife Beam Ray» uređaj morali da prestanu sa upotrebom iz straha da se njihovo ime ne nađe na crnoj listi. Pošto je «Rafe Beam Ray» uređaj bio zabranjen od strane pohlepnih, beskrupuloznih ljudi, taj lek za rak je sklonjen od javnosti i skoro zaboravljen.

Čini se da Rajf nije bio jedini istraživač koji je eksperimentisao sa upotrebom uređaja koji radi koristeći elektromagnetno polje za tretiranje raka. Žorž Lakovski, inženjer rođen u Rusiji, razvio je 1926. godine u Parizu instrument nazvan višetalasni oscilator (MWO) koji je mogao da leči rak kod biljaka i ljudi.14 Danas je višetalasni oscilator jedan drugi uređaj koji je FDA zabranila kao primer medicinskog šarlatanstva. Tokom šezdesetih godina XX veka, francuski naučnik Antoan Prior je razvio elektromagnetni uređaj koji je navodno mogao da leči rak kod laboratorijskih životinja.15 Finansiranje Priorovog istraživanja nastavilo se do kasnih 70-ih, u atmosferi

kontroverzi i poricanja od strane mnogih medicinskih autoriteta. Jedan od najčuvenijih istraživača u Sjedinjenim Državama koji je proučavao lečenje raka energijom bio je Vilhelm Rajh. Tokom 30-ih i 40-ih godina XX veka, Rajh je napravio specijalnu kutiju poznatu kao “orgonski akumulator“, neku vrstu kondenzatora finotvarne energije. Orgonska naprava je prikupljala finotvarnu životnu energiju iz prirode koju je Rajh nazvao “orgon“. Postoje Rajhovi izveštaji o izvesnim uspesima u tretiranju raka, kao i izveštaji drugih medicinskih istraživača koji su upotrebljavali njegovu napravu. Poput Rojala Rajfa pre njega, Rajh je pretpostavio da je uzročnik raka mikroorganizam. Rajh je taj mikroorganizam nazvao «T-bacil».

Mikrobna ili virusna teorija raka dobila je podršku nekih modernih istraživača raka. Međutim, verovatno je da infekcija virusom nije jedini činilac koji dovodi do nastanka raka. Kao i Rajf, Rajh je izdvojio T-bacil iz kancerogenog tkiva. Ipak, on je našao taj isti organizam i kod zdravih ljudi. Rajh je pretpostavio da psihološke i emocionalne blokade kod pojedinaca pokreću promene metabolizma i energije u njihovim telesnim tkivima i imunosistemima koje zapravo stvaraju uslove potrebne za nastanak raka. On je smatrao da rak nastaje usled tog bioenergetski devitalizovanog stanja koje na neki način dozvoljava formiranje ćelija tumora u telu.

Biolog Gaston Nesans, rođen u Francuskoj, nedavno je dodao važne detalje o nečemu što bi moglo da se pokaže kao sasvim alternativna hipoteza o uzroku bolesti. Za proučavanje mikrobnog porekla raka Nesans (kao Rajf pre njega) je koristio specijalan, moćan mikroskop koji mu je omogućio da proučava žive ćelije i sitne mikroorganizme u živom stanju. Tokom njegovih ispitivanja krvi, Nesans je našao sićušne subćelijske žive čestice, koje je nazvao “somatidi“, koje mogu biti gajene izvan tela u posebnim hranljivim sredinama. Primećeno je da su ti somatidi po prirodi električni, i da su zapravo sićušni živi kondenzatori energije. Prema Nesansu, somatidi imaju normalan, pleomorfni (promena oblika) životni ciklus sa tri faze u krvotoku. Što je još važnije, pokazalo se da su somatidi (sa svojim normalnim trofaznim ciklusom) od suštinskog značaja za zdravlje organizma.

Međutim, Nesans je otkrio da su kada je imunosistem životinje ili čoveka postajao destabilizovan, somatidi prolazili kroz patološki, šesnaestofazni ciklus u kojem se njihov spoljašnji izgled značajno promenio. U toku direktnog posmatranja mikroskopom, primećeno je da se isti organizam menja u šesnaest raznih morfoloških oblika prelazeći iz bacila u spore, a zatim u gljivične forme. To pleomorfno ponašanje ili “menjanje oblika“ takođe je primećeno kod BX-mikroba koje je Rajf 30-ih godina prošlog veka izdvojio iz kancerogenog tkiva. U današnje vreme, teorija o pleomorfnim organizmima je kontroverzna kao što je bila i u Rajfovo vreme. Moderni mikrobiolozi ne prihvataju teoriju da se bakterija može promeniti u sporu ili u gljivičnu formu, a kamoli u virus. Iz njihove perspektive, to bi bilo kao da se jabuka menja u narandžu. Ali Nesansova i Rajfova teorija o pleomorfnom ponašanju uzročnika bolesti bazirala se na direktnim mikroskopskim posmatranjima. Pošto su se nekada mikroskopske tehnike bazirale na posmatranju mrtvih, posebno pripremljenih organizama na staklenim pločicama, istraživači u prošlosti nisu razmatrali transformativne cikluse jedinstvenih mikrobnih uzročnika bolesti.

Nesans nije bio prvi istraživač koji je predložio teoriju o pleomorfnim organizmima. Kontroverza oko pleomorfnih mikroba datira unazad do francuskog mikrobiologa Antoana Bešana, suparnika Luja Pastera. Bešanovo istraživanje je donelo otkriće da sve biljne i životinjske ćelije sadrže sićušne molekularne granule koje je on nazvao “mikrozimi“ koje se pod određenim uslovima razvijaju u bakterije. On je takođe verovao da se mikrozimi usled promena u unutrašnjoj sredini

tela mogu razviti u forme koje proizvode bolest. Nemački bakteriolog Ginter Enderlajn, drugi pristalica pleomorfne mikrobne teorije, takođe je proučavao žive uzorke krvi pod mikroskopom. Enderlajn je otkrio sićušne mikroorganizme, slične Nesansovim somatidima, koje je nazvao “protiti.“ Poput Nesansa, Enderlajn je otkrio da su ti sićušni mikrobi na bazi proteina bujali u harmoniji sa telom u normalnoj krvi i tkivima, ali su prolazili kroz različite faze cikličnog razvoja ka patološkim formama kad god je postojala ozbiljna promena u unutrašnjoj sredini tela. Enderlajn je verovao da zračenje i izlaganje kancerogenim materijama mogu izazvati patološki ciklus u telu koji bi uzrokovao da se protiti razviju u izazivače bolesti u bakterijskoj i gljivičnoj formi. On je takođe verovao da ishrana bogata životinjskim mastima i proteinima može dovesti do toga da se neškodljivi mikrobi promene u više, toksične forme koje bi izazvale bolesti u rasponu od raka i leukemije do AIDS-a. Na kraju je Enderlajn razvio lek koji je zaustavljao napad pleomorfnih mikroba na telesne ćelije i izazivao povratak mikroba u neškodljive forme.

Poput Enderlajna, Gaston Nesans je zapazio da su promene u unutrašnjoj sredini tela, kao što je oslabljen imunitet, dovele do patološkog transformativnog ciklusa kod somatida. Taj pad imuniteta može biti praćen različitim vrstama traume za telo. Ti oblici traume su uključivali izlaganje zračenju, hemijsko zagađenje, nezgode, šokove, čak i depresivna psihološka stanja. Ideja da su depresija i blokirane emocije stvorile predkancerogene uslove u telesnim tkivima takođe je dobila svoj izraz kod Vilhelma Rajha u njegovoj potrazi za objašnjenjem toga kako T-bacili mogu biti povezani sa stvaranjem raka u telu pod uslovima bioenergetske devitalizacije. Moguće je da je T-bacil koji je Rajh otkrio bio onaj isti BX-mikrob koji je otkrio Rajf, kao i bacilna forma kod somatida zapažena od strane Nesansa.

Nesans je proučavao krv pojedinaca sa bolestima od multipla skleroze i reumatoidnog artritisa da raka i AIDS-a, povezujući zapravo patološke forme iz šesnaestofaznog ciklusa somatida sa svim ovim razornim bolestima. Njegov lični tretman, koji se pokazao uspešnim u slučaju mnogih bolesti, uključujući rak, sastojao se u intralimfnom ubrizgavanju smeše na bazi kamfora pod nazivom “714-X“. Prema Nesansu, ko-kancerogen (C-kancerogeni K faktor ili CFK) stvaraju ćelije oštećene od strane patoloških somatida. Izgleda da je CFK imao moćan inhibitorni efekat na ćelije imunosistema. Prema modernoj teoriji imunonadzora, ćelije imunosistema obično unište nenormalne ćelije raka. Parališući imunosistem, CKF parališe sposobnost tela da odstrani ćelije raka, stvarajući tako patološke uslove koji podstiču rast i širenje tumora. Izgleda da intralimfno ubrizgavanje 714-X ometa formiranje CKF, dopuštajući telu da povrati normalno funkcionisanje imuniteta i otkloni rak ili neku drugu bolest.

Čitav niz istraživača je proučavao alternativne hipoteze o uzroku pojave raka od tridesetih godina XX veka do danas. Radovi Rojala Rajfa, Vilhelma Rajha i Gastona Nesansa izgleda da ukazuju na bioenergetsku teoriju bolesti. Spoljašnja opterećenja u obliku zračenja i hemijskih zagađivača, i unutrašnja opterećenja u obliku neizbalansirane ishrane i emocionalnih energetskih blokada, zajedno doprinose devitalizovanom bioenergetskom stanju ljudskog organizma. To stanje umanjene energetske vitalnosti dovodi do smanjena imuniteta i na kraju do stanja smanjene otpornosti. To smanjenje otpornosti ne samo da može učiniti nekog podložnim spoljašnjim uzročnicima bolesti, već može takođe doprineti unutrašnjoj transformaciji somatida u uzročnike patologije.

Srećom, postoje ostaci originalnih, prvobitnih «Rife Beam Ray» uređaja i Rajfovog univerzalnog mikroskopa koji se danas proučavaju, mada daleko od javnosti. Današnji istraživači koji

proučavaju Rajfove metode vode računa o tome da rade u tajnosti iz straha da ne dožive istu sudbinu kao i Rajf. Pri kraju svog života, 60-ih godina prošlog veka, Rajf je u saradnji sa istraživačem Edom Krejnom radio na razvoju drugog sistema za lečenje raka, koji se razlikovao od originalnog «Rife Beam Ray»-a. Dok je «Rife Beam Ray» stvarao polje specijalno podešene elektromagnetne energije, novi uređaj je stvarao specijalne frekvencije električne struje koje su dostavljane telu kroz elektrode pričvršćene na stopalo i neki drugi deo tela. Uređaj je emitovao serije od pet frekvencija u tačno određenim vremenskim razmacima.

Određeni broj osoba od tada je proizvelo Rajfove frekventne generatore koji su u suštini bili kopije Rajfovog sistema. Govorilo se o uspehu u tretiranju raka tim uređajem, ali je određeni broj generatora konfiskovan od strane predstavnika FDA organizacije. Preovlađujući stav dogmatičnog skepticizma medicinskih vlasti držao je većinu istraživanja ovog tipa daleko od očiju javnosti. Sklon sam da mislim da to uskrsnuće originalnog «Rife Beam Ray» uređaja predstavlja veće obećanje i ima veći potencijal da postane «univerzalni» lek za rak i AIDS nego korišćenje ovih Rajfovih električnih uređaja. Možemo se samo nadati da će uy adekvatno finansiranje i podršku elektromagnetskim istraživanjima raka jednog dana biti ponovljen izuzetan uspeh Rojala Rajfa u otklanjanju patnje pacijenata obolelih od raka širom sveta.

Vibracijsko isceljivanje zvukom

Terapija zvukom predstavlja jedan od prototipskih načina vibracijskog isceljivanja. Zvuk stvara merljiv vibracijski osećaj u telu, u zavisnosti od frekvencije i amplitude korišćenog zvuka. Postoji široka raznovrsnost dostignuća u lečenju zvukom u poslednjih deset do dvadeset godina. Određeni zvuci najverovatnije imaju isceljujući uticaj na telo zato što utiču na geometrijske obrasce i organizaciju ćelija i živih sistema. Neka od najstarijih istraživanja povezanosti zvuka i forme s jedne, i živih sistema, s druge strane, obavio je švajcarski istraživač Hans Jeni. Jeni je nanosio kapljice vode ili male količine organskog i neorganskog praha na specijalne pločice koje su vibrirale pod dejstvom specijalnih zvučnih pretvarača. Ovi zvučni generatori mogu da proizvedu široku raznovrsnost komplesnih zvučnih frekvencijskih obrazaca. Jeni je otkrio da su određene zvučne frekvencije izazvale to da vibrirajuće kapljice tečnosti, kao što je obična voda, postanu trajno uređene u lepe simetrične oblike i strukture koje su podsećale na žive ćelije i još kompleksnije organizme. Jedna zvučna frekvencija je izazvala da kapljica vode poprimi oblik javorovog lista. Druga zvučna frekvencija je izazvala da se kapljica promeni u oblik morskog ježa. Svaka kapljica vode je čuvala svoj kompleksni obrazac sve dok je zvuk pulsirao kroz nju. Čim je zvuk isključen, kapljica vode bi se vratila u običan, kružni oblik. Sličnosti između zvučno indukovanih vibracijskih formi i prirodnih formi živih organizama navela je Jenija da pretpostavi da zvuk i vibracijski obrasci na neki način utiču na modele uređenosti u prirodi.

Ako su Jenijeva razmišljanja o zvuku i morfološkim modelima u prirodi tačne, tada bi određene forme i frekvencije zvuka mogle u terapeutske svrhe menjati vibracijske i fizičke strukture živih sistema. Ključ za isceljivanje zvukom bi bilo saznanje koja zvučna frekvencija treba da se primeni na telo u slučaju određenog fizičkog poremećaja, i kako zvuci treba da se primene. Lečenje sa zvučnim energetskim obrascima u Engleskoj je proučavao dr Piter Gaj Meners. Meners je otkrio da je primenom ultrazvučnih talasa određene frekvencije na specifične tačke na telu moguće značajno poboljšati različita zdravstvena stanja. Drugi istraživači, kao što je dr Irving Ojl iz Kalifornije, takođe su uspešno koristili “sonopunkturu“ za tretiranje niza bolnih

mišićno-skeletnih stanja. Ultrazvuk je zapravo opšte korišćen oblik terapije u bolnicama. Terapeutske ultrazvučne tretmane često koriste fizioterapeuti za ublažavanje bola kod mišićnih povreda i bolova u leđima.

Drugi terapeutski pristup terapiji zvukom koji je razvijen u poslednjoj deceniji predstavlja upotreba raznih “zvučne table“. Specijalne table egzotičnih naziva kao što su “Betar”, “Somatron”, i “Vibrasound” su dizajnirane sa mnoštvom specijalno raspoređenih zvučnika. Zvučnici obezbeđuju jedinstveno akustično okruženje za osobu koja leži na zvučnoj tabli, tako da se celo njegovo ili njeno telo doslovno kupa u zvuku. Kupanjem u zvuku kod pacijenta se može stvoriti relaksirajući efekat nalik na umirujuće meditativno stanje koje izazvaju zvuci klasične muzike. Ipak, priroda tretmana zvukom na krevetu suštinski zavisi od toga koji zvuk se emituje iz zvučnika. Terapeuti zvukom često koriste intuiciju pri izboru muzičkih i drugih zvučnih podloga koje imaju ili relaksirajuće efekte ili izazivaju emocije.

Manfred Klajns, muzičar koji je istraživao vezu između muzike i emocija, stvorio je čitavu jednu nauku, zvanu “sentika” (eng. sentics), da bi merio neuhvatljivu vezu koja mu se činila tako intrigantnom. Klajns je razvio specijalni prijemnik koji je mogao da snima obrasce nesvesnog silaznog pritiska u vrhovima prstiju. Pošto je povezana sa prijemnikom, osoba čije stanje se prati slušala je određena muzička dela. Klajns je otkrio da su određeni obrasci koji se ponavljaju detektovani u pritisku vrha prsta izazvani raznim delima klasične muzike. Takođe je otkrio da su ovi obrasci povezani sa određenim ključnim emocijama. Zanimljivo je da su snimljeni obrasci registrovani kod velikog broja ispitivanih subjekata ukazali na to da su određena muzička dela uvek stvarala identične emocionalne obrasce kod velikog broja različitih ljudi. Drugim rečima, određeno klasično delo koje pobuđuje emocije uvek je izazivalo istu emociju kod velikog broja različitih slušalaca. Klajns je otkrio način da grafički snima te emocionalne obrasce posredstvom zapisa dobijenih specijalnim prijemnikom, a nazvao ih je sentičke talasne forme. Iako su sentički obrasci u obliku talasa verovatno stvoreni nesvesnim pokretima mišića, oni su pouzdano davali grube indikacije o emocionalnim stanjima osobe. Tako je utvrđena moć zvuka/muzike da izazove različita stanja svesti. Klajnsova istraživanja su potvrdila činjenicu da se određena dela klasične muzike mogu koristiti za izazivanje određenih izmenjenih stanja svesti. Verovatno je da potpuna uronjenost ljudi u zvuke muzičkog dela dok leže na zvučnoj tabli može biti još snažnije i emocionalnije iskustvo.

Upotreba raznih zvučnih obrazaca za izazivanje relaksirajućih i meditativnih iskustava doživela je neslućenu ekspanziju u poslednjoj deceniji sa razvojem brojnih “moždanih stimulatora”. Moždani stimulator je zvučno-svetlosni uređaj koji se obično sastoji od stakala ili zaštitnih naočara sa ugrađenim svetlećim diodama (LED) i slušalica dobrog kvaliteta. Kada korisnik moždanog stimulatora stavi uređaj, njegove oči i uši su potpuno pokrivene tako da sve što se čuje i vidi dopire iz uređaja. Slušni i vizuelni nadražaji iz moždanog stimulatora dovode do toga da korisnik doživi jedan vid halucinatorne virtuelne realnosti. Korisnik može da bira među mnoštvom blještećih svetlosnih obrazaca, na ključnim frekvencijama koje se podudaraju sa određenim relaksirajućim i meditativnim stanjima. Na primer, poznato je da alfa-ritmove (frekvencije moždanih talasa od oko 10 perioda u sekundi) proizvodi mozak kada je osoba u relaksiranom stanju. Uključivanjem moždanog stimulatora na alfa-ritam program koji dovodi moždane talase na nivo od deset perioda u sekundi, korisnik ulazi u blago relaksirano stanje svesti. Korisnik može izabrati teta-program da stvori frekvencije svetlosti i zvuka koje će ga ritmički uvesti u stanje kreativnog sanjarenja.

Osnovni princip rada svih moždanih stimulatora je “bio-razonoda“. Odnosno, oni proizvode frekvencije zvuka i svetlosti koje ritmički stimulišu oči i uši impulsnim zvučnim i svetlosnim obrascima. Ovi ritmički obrasci povezuju električne frekvencije moždanih talasa ljudskog mozga sa onima iz uređaja u svojevrsnu harmonijsku indukciju. U zavisnosti od izabranih frekvencija zvuka i svetlosti, mogu se postići različiti terapeutski i kreativni efekti. Dok neki sistemi direktno nagone mozak da stvara iste frekvencije koje proizvodi i moždani stimulator, drugi sistemi emituju neznatno različite zvučne frekvencije levom i desnom uhu kako bi se postigao efekat razonode. Kada je mozak izložen zvukovima različite frekvencije u jednom i u drugom uhu, on oduzima jednu frekvenciju od druge, što dovodi do toga da osoba čuje treću, nepostojeću frekvenciju poznatu kao “binauralna” frekvencija. Binauralna frekvencija podstiče mozak na rezonanciju ili stvaranje moždanih talasa na toj binauralnoj frekvenciji ili frekvenciji “razlike". Na primer, ako desno uho prima signal od 500 Hz (perioda u sekundi), a levo signal od 510 Hz, mozak će biti u rezonanciji na alfa-frekvenciji od 10 Hz (razlika između 510 Hz i 500 Hz). Ova tehnologija binauralne frekvencije, ogranak istraživanja “hemi-sinhronizacije“* na Monroovom institutu, inkorporirana je u različite moždane stimulatore, kao i trake za lečenje zvukom koje se koriste same ili zajedno sa moždanim stimulatorima. Originalno istraživanje hemi-sinhronizacije bilo je deo pionirskih studija Roberta Monroa o moždanim ritmovima subjekata koji su doživeli astralne projekcije ili iskustva napuštanja tela. U program «Getaway» (Bekstvo) koji se sprovodi na Monroovom institutu koriste se specijalne hemi-sinhronizacione trake za izazivanje frekvencija moždanih talasa i nivoa svesti povezanih sa iskustvom napuštanja tela. Primećeno je da ove trake pomažu ljudima u dostizanju izmenjenih stanja svesti koja mogu dovesti do spontanih iskustava napuštanja tela.

Razvijeni su generatori binauralnih signala i softverski programi za personalne računare koji koriste tehnologiju binauralne frekvencije. Kombinovanjem ovih metoda sa urezivanjem subliminalnih poruka, ovi sistemi dozvoljavaju korisniku da kreira obične zvučne trake za postizanje različitih stanja svesti, relaksacije, i pospešivanje kreativnosti. Otkriveno je da neke od ovih traka čak i ubrzavaju post-hiruški oporavak. Razvijen je veliki broj različitih vrsta traka za meditaciju i lečenje zvukom koje u kombinaciji sa moždanim stimulatorima nude korisnicima način da otškrinu neke od skrivenih sposobnosti mozga. Moždani stimulatori su postali popularni kao metod za izazivanje izmenjenih stanja svesti bez medikamenata. Dokaz rastuće popularnosti te tehnologije je nagli procvat tzv. brain salons u Sjedinjenim Državama. Ovi «saloni za mozak» nude korisnicima veliki broj moždanih stimulatora za elektronsko isključivanje pritisaka iz radnog okruženja tokom pauze za ručak ili posle radnog vremena. Moždani stimulatori su jedinstven primer kako vibracijske tehnologije primene zvuka u lečenju nalaze svoje mesto u svakodnevnom svetu. Ove tehnologije nude nove načine za ulazak u meditativna i kreativna stanja.

Druge forme zvuka mogu imati dublja lekovita dejstva od proizvođenja relaksacije i kreativnih stanja svesti. Šeri Edvards, kreatorka bio-akustičnog metoda, otkrila je jedinstveni pristup lečenju zvukom. Edvardsova je otkrila da može da čuje određene zvučne frekvencije koje dolaze od ljudi. Eksperimentisanje sa audio trakama koje sadrže zapise zvučnih frekvencija koje je Edvardsova čula dovelo je do njenog otkrića da zvuci imaju lekovito dejstvo na slušaoce, ali samo kada su oni čuli svoj lični ton ili frekvenciju. Izgleda da je zvuk koji je Edvardsova slušala bio jedna

* «hemispheric synchronisation» – usklađivanje rada dveju moždanih hemisfera (prim. prev.)

frekvencija koja nedostaje u njenom energetskom polju. Kada je nestali ton ili zvučna frekvencija “vraćen“ u polje pojedinca preslušavanjem trake sa ličnim zvukom, primećena su različita lekovita dejstva. Edvardsova je otkrila da ključna frekvencija osobe takođe može da se utvrdi kompjuterskom analizom zvučnih obrazaca glasa.

Poseban slučaj u kojem je Edvardsova upotrebila taj metod lečenja zvukom odnosio se na osobu koja je patila od teškog trovanja cinkom. Pacijent je bio na intenzivnoj nezi, doživeo je nekoliko izliva krvi kao i otkazivanje većine glavnih organskih sistema. Lekar mu je prognozirao mogući smrtni ishod. U toku petnaest minuta izlaganja svojoj ključnoj zvučnoj frekvenciji, pacijentovi vitalni parametri su stabilizovani. Doktori su isključili kasetofon, ne verujući da je zvuk imao bilo kakvo značajno dejstvo. Pacijentovo stanje je postalo kritično kroz nekoliko minuta. Doktori su dozvolili da se nastavi sa primenom zvuka, i pacijent se ponovo stabilizovao. Nakon produženog izlaganja bio-akustičnim trakama, višak cinka je konačno izbačen iz pacijentovog tela. Zanimljivo je to da je pacijentova kosa postala crvena i nalik žici, što je neke navelo na pretpostavku da je zvuk izazvao da cink napusti telo pacijenta kroz njegovu kosu!

U drugom slučaju, Edvardsova je koristila zvučne frekvencije na osnovu atomskih masa kalcijuma i magnezijuma (ključni elementi za kosti) da bi ubrzala zaceljivanje preloma kosti nastalih padom sa motocikla. Pacijentova čašica kolena je bila zdrobljena na trideset šest komadića, golenica je presečena, a glavna arterija prekinuta. Doktori su zaključili da pacijent više nikad neće hodati. Uz upotrebu zvučnih traka Edvardsove, pacijentov bol je brzo nestao, a kroz deset nedelja on je ponovo hodao. Na iznenađenje doktora, rendgenski snimak je potvrdio da se formirala nova čašica kolena!

Drugi pristup lečenju zvukom, koji je razvila Nikol Lavoa, koristi komplet zvučno-frekventnih traka pominjanih kao Zvučno-talasno-energetske trake (SWE).16 Trake su specijalno dizajnirane da harmonično stimulišu i balansiraju razne energetske nivoe u energetskom polju čoveka. Postoji pet kompleta traka. Prvi komplet sadrži sedam traka koje harmonično balansiraju sedam glavnih čakri. Spiritualni komplet traka pokušava da pomogne zvukom u relaksaciji, ljubavi, prelazu ka unutrašnjoj harmoniji, i u otvaranju ličnosti za iskustvo čuda. Emocionalni komplet radi na oslobađanju disbalansa i blokada vezanih za strah i sumnju; on takođe pomaže osobi u buđenju Hristove svesti. Fizički komplet SWE traka je kreiran da na vibracijski način pomogne podmlađivanje ćelija, cirkulaciju, kosti i zglobove, i sluh. SWE trake se obično puštaju preko zvučnika. Međutim, takođe se mogu koristiti za kupanje tela u terapeutskom zvuku koji se pušta na nekoj od zvučnih tabli.

Kao dodatak opštim kompletima traka za lečenje zvukom, Nikol Lavoa koristi i komjutersku analizu govornih obrazaca (na sličan način kao Šeri Edvards?) za utvrđivanje frekvencije tzv. “tona duše“ određene osobe. Ona smatra da “ton duše“ predstavlja božansku suštinu osobe. Lavoa odaje priznanje Šeri Evards korišćenjem nekih od zvučnih frekvencija koje je Edvardsova otkrila u svojim SWE trakama. Kao što je Edvardsova koristila zvučne frekvencije kalcijuma i magnezijuma u slučaju zarastanja kostiju, Lavoa upotrebljava frekvencije određene na osnovu atomske mase i vibracijskih karakteristika drugih minerala. Ona u svojim trakama za lečenje zvukom takođe upotrebljava frekvencije vitamina, amino-kiselina i hormona. Na primer, na prvoj traci iz SWE kompleta za čakre zabeležena je kompleksna mešavina od 52 različite zvučne frekvencije na osnovu raznih bioloških elemenata povezanih sa prvom čakrom i odgovarajućim psihološkim funkcijama. Traka za čakre koja balansira sedmu ili krunsku čakru sadrži 87

različitih, spojenih frekvencija. Iako do sada nisu obavljene studije većeg obima o efikasnosti SWE traka, anegdote i istorije bolesti pokazuju da zvučno-frekventni obrasci koje ove trake sadrže mogu imati moćno lekovito dejstvo na fizičkom, emocionalnom, mentalnom, čak i spiritualnom nivou. Koncept o specifičnoj frekvenciji zvuka povezanoj sa svakom od sedam čakri nije nov. Razna istočno-indijska joga učenja pripisuju određenu muzičku notu svakoj od sedam čakri. Drugi drevni sistem koji povezuje muzičke note sa finotvarno-energetskim sistemima je teorija pet elemenata u akupunkturi i kineskoj medicini. Kineski model posmatra Zemlju i ljudsko telo kao sastavljene od pet stvaralačkih elemenata, a to su vatra, zemlja, metal, voda i drvo. Svaki od pet elemenata je povezan sa određenim akupunkturnim meridijanima i organskim sistemima koji energetski interaguju unutar tela prema Zakonu pet elemenata (V poglavlje) i njegovim ciklusima protoka energije. Pored toga što je svaki element u vezi sa određenim organskim sistemom, on je takođe povezan i sa određenom muzičkom notom. Pet muzičkih nota sistema pet elemenata obuhvataju petotonsku lestvicu koja je upotrebljavana u Kini kao osnova muzičke kompozicije i improvizacije. Melodije sa naglašavanjem određenih osnovnih tonova razvijene su u Kini da bi se podstaklo lečenje različitih organskih sistema tela.

Tradicionalni kineski orkestar iz Šangaja je obavio komplikovane muzičko-tonske studije čiji rezultat je bio komplet od šest traka, poznatih kao Ji-čing muzika za zdravlje. Ji-čing muzika je zapravo lekovita muzika koja se zasniva na teoriji pet elemenata kineske medicine. Postoje određene pesme ili muzičke kompozicije povezane sa svakim od pet elemenata. Da bi neko primenio lekovitu kompoziciju na određenu bolest, morao je da analizira bolest u smislu klasične kineske medicine. Na primer, prema teoriji pet elemenata, meridijan jetre (i organ) povezan je sa elementom drveta. Da bi se pomoglo u lečenju osobe koja ima bolest jetre, kao što je hepatitis, korišćena je “muzika drveta“ kako bi se balansirala energija drveta u telu. Muzika drveta može stimulisati balansiran tok energije kroz meridijan jetre koji napaja energijom (či) organ jetru.

Lečenje muzičkim kompozicijama na osnovu energetskih sistema drevne kineske medicine je jedan od mnogo različitih pristupa lečenju zvukom. To je jedinstven primer integrisanja drevnih principa lečenja sa vibracijskim konceptima što kao rezultat daje nov sistem lečenja zvukom. Možda će u budućim istraživanjim biti nađena potvrda određenih blagotvornih efekata svake tehnologije lečenja zvukom, uzete zasebno, ili u kombinaciji sa drugim vidovima vibracijskog lečenja.

Iscelitelji, ljudsko srce i hipoteza o Zemljinom polju: isceljujuća veza

Studije o parapsihičkom isceljivanju nastavljaju da potvrđuju postojanje veoma realne razmene energije između iscelitelja i pacijenta. Elmer Grin i njegovi saradnici iz Fondacije Meninger u Topeki, u državi Kanzas, podneli su izveštaj o neobičnim visoko-naponskim talasima sa anomalijama na telu iscelitelja, što je predstavljalo deo njihovog “Eksperimenta sa bakarnim zidom” (Copper Wall Experiment).17 Delimično na osnovu intuitivnih informacija, dizajnirana je soba sa bakarnim zidovima, plafonom i podom, da bi se povećali mogući finotvarno-energetski efekti na svest. Bakarni zidovi su izolovani od direktnog kontakta sa pacijentima i isceliteljima. Energetska merenja su obavljena na zidovima kao i na pacijenatima i isceliteljima. Otkriveno je da su iscelitelji bili u stanju da proizvedu električne impulse/talase od preko 100 V u svojim

telima u toku rada na isceljenju. To je hiljadu puta iznad normalnog galvanskog potencijala kože tela.

Prethodni rad nagoveštava da je električna energija kod iscelitelja možda koncentrisana u hara-regionu. Hara je središnja čakra locirana ispod čakre solarnog pleksusa, i često se smatra centrom balansa kod odbrane. Zapažanje da se električna energija skuplja u hara-regionu je zaista fascinantno s obzirom na druge anegdote o određenim isceliteljima sa Jave i ostrva Južnih mora. PBS-ova dokumentarna serija “Vatreni prsten“ se zasnivala na putovanjima na Javu, Borneo, i južno-morska ostrva tokom kojih su meštani intervjuisani o svakodnevnim životnim običajima i verovanjima. Tokom snimanja serije, jedan od članova ekipe se dobio očnu bolest i morao je da zatraži medicinsku pomoć od nekog od lokalnih praktičara zdravstvene nege. Kako se ispostavilo, doktor kojeg su posetili praktikovao je neobičnu formu energetski potpomognute akupunkture. Ekipa je snimila doktora, koji je tretirao očni problem ubadanjem akupunkturnih igala u klasične akupunkturne tačke za tretiranje očnih bolesti. Nakon postavljanja svake igle u odgovarajuću tačku, akupunkturolog ju je držao među prstima i koncentrisao se na usmeravanje energije ka toj tački. Dok je energijom punio svaku iglu, pacijentovi mišići ispod nje su se trzali, kao da su primali seriju elektro-šokova!

Upitan šta to radi, lekar je objasnio da je naučio, praktikujući godinama jedan naročit vid meditacije, da energiju iz svog tela fokusira između korenskog centra i hara-regiona da bi pojačao energetsku struju. Kada struja dostigne dovoljnu jačinu, on može po volji da je izbacuje kroz ruke, na sličan način kao što majstor kineskog Či Gonga može da pošalje unutrašnji či kroz svoje ruke ka pacijentu koji sedi na suprotnom strani sobe. Doktor je zamolio članove filmske ekipe da dodirnu njegovu ruku ili hara-region njegovog abdomena dok je slao energiju. Kada su oni to učinili, brzo su povukli svoje ruke, žaleći se da su doživeli jake elektro-šokove! Lekar je razjasnio članovima filmske ekipe da bi mogao objektivno da demonstrira tu finotvarno-energetsku emisiju na drugi način. Postavio je svoje ruke na rastojanje od nekoliko inča oko lopte od izgužvanih novina. Dok se kamera snimala, papirna lopta se zapalila iz svog središta! Ovaj iscelitelj bi verovatno proizveo prilično velike naponske skokove da su oni ikad mereni u Elmer Grinovoj sobi sa bakarnim zidovima.

Tokom godina, vršeći istraživanja o isceliteljima i isceljivanju, bio sam impresioniran dobronamernošću koja je tako uobičajena među isceliteljima. Oni deluju prevashodno sa pozicije iskrene, bezuslovne ljubavi kada rade sa energetskim poljem drugog ljudskog bića. Izgleda da ljubav zapravo može da bude realna energetska sila, a ne samo katalizator za akciju, transformaciju i lečenje. Istraživači sa Instituta «HeartMath» iz Bolder Krika u Kaliforniji, uključujući Glen Rajna i Rolanda MekKartija, otkrili su fascinantan fenomen koji je potvrda koncepta da ljubav predstavlja realnu isceljujuću energiju sa merivim fiziološkim efektima, čak i na nivou DNK. Rajn je otkrio da su osobe koje su sedele i meditirale u stanju ljubavi, saosećanja i brige generisale veću koherentnost u svojim elektrokardiogramskim obrascima nego oni koji su se odmarali ili imali neskladne emocije. Ta koherentnost je zabeležena samo kada su konvencionalni EKG snimci srca osoba punih ljubavi uneseni u kompjuter koji je uradio Furijeovu transformacionu analizu da bi prikazali osnovne frekvencijske obrasce prirodno promenljive brzine rada srca.

U trenucima prisustva ljubavi, spektralna analiza elektrokardiograma pokazala je iznenađujuće uređen, kaskadni obrazac frekvencijskih harmonika. Srčane ritmove povezane sa ljubavlju

karakterišu glatki, sinusoidalni obrasci. Pikovi frekventne aktivnosti kod tog talasa javljali su se u pravilnim razmacima. Zanimljivo je da su frekventni pikovi tog gotovo muzičkog oblika talasa čak bili razdvojeni faktorom proporcionalnosti identičnim sa π (pi), takozvanim koeficijentom zlatne sredine u matematici i arhitekturi. Den Vinter, saradnik istraživač, okarakterisao je obrazac srčanog ritma koji je povezan sa ljubavlju kao obrazac rezonantne koherencije.18 U suštini, elektrokardiografski obrazac osoba koje meditiraju se kretao od nasumično haotičnog do krajnje uređenog i koherentnog kada su učesnici osetili energiju i prisustvo bezuslovne ljubavi u svom centru srca. Oni koji su imali neskladne emocije ili nisu bili slično fokusirani na cilj i osećanje ljubavi nisu proizveli iste koherentne obrasce srčane frekvencije kao oni koji su posedovali osećanja ljubavi i saosećanja u svom centru srca. Nekoliko godina pre studije Instituta «HeartMath», Vinter je zabeležio slične harmonične rezonantne obrasce kod srčanih ritmova mladog jogija koji je rekao da je «slao ljubav ljudima u Kini».

Moguće je da taj obrazac povećane koherencije možda utiče na druge električne ritmove tela, kao što su oni moždanih talasa. Prethodne studije su pokazale da su iskusni praktičari meditacije tokom meditativnih seansi proizvodili povećanje koherencije moždanih talasa.19 Može li postojati slična veza između srca i moždano-talasnih ritmova u toku koncentrisanih momenata ljubavi i saosećanja? Istraživači Instituta «HeartMath» su ubeđeni da onda kada su unutrašnja ljubav i mir fokusirani, centar srca šalje koherentne energetske obrasce ostatku tela, uključujući mozak, koji podsećaju na zvučne srčano-moždane rezonantne obrasce Itžaka Bentova. Rajn je takođe otkrio da je taj obrazac povećane srčane koherencije kod «praktičara meditacije ispunjenih ljubavlju» praćen uvećanjem pljuvačnog IgA, što ukazuje na povišeno funkcionisanje imuniteta. (Takvo zapažanje takođe učvršćuje pojam veze između čakre srca, timusa i imuno-sistema.) Rajn i ostali na Institutu «HeartMath» su postavili hipotezu o novom sistemu komunikacije u telu, sistemu energetskog polja koji oni nazivaju «kardioneuroimunologija». Koherentni energetski obrasci centra srca tokom trenutaka ljubavi izgleda da imaju sposobnost da utiču na energetska dešavanja u telu, kao i potencijal da utiču na udaljene događaje. U povezanim eksperimentima, Rajn i saradnici su otkrili da su «praktičari meditacije ispunjeni ljubavlju», sa uvećanom koherencijom srčanog ritma, imali sposobnost da voljno utiču na umotavanje i odmotavanje DNK obrazaca u epruveti. Oni su to mogli da učine bez obzira da li je DNK bio s njima u sobi ili na rastojanju od pola milje! Oni sa manje koherentnim srčanim obrascima imali su manje sposobnosti da proizvedu taj željeni psihokinetički efekat na umotavanje DNK-a.20

U toku sličnih eksperimenata na osobama koje su bile sposobne da proizvedu ove koherentne srčane obrasce povezane sa ljubavlju, Vinter je spojio drvo sa kalemom da bi stvorio živu antenu koja bi merila lokalno magnetno polje zemlje. Vinter je otkrio da se u prisustva ljubavi, pojavljivao niz koherentnih spektralno-frekvencijskih harmonika i kod osoba koje vole i kod lokalnog magnetnog polja Zemlje kako je izmereno na obližnjem drvetu. (Merenja su bila u ELF frekvencijama do 7,8 Hz uključujući i tu vrednost.) Vinter je zabeležio da je spektar snage lokalnog magnetnog polja Zemlje izgledao uparen sa spektrom srčanog ritma praktičara meditacije koji vole.21 Implikacije povezanosti rezonantne energije između emocija ljubavi kod pojedinaca i lokalnog planetarnog magnetnog polja su duboke. Efekat bi mogao biti još izraženiji kod iscelitelja za koje se zna da pokreću ili ulančavaju bioenergetske ritmove pacijenata tokom isceljujuće interakcije.

Prethodne studije o isceliteljima su pokazale rezonantnu vezu između pacijenata i iscelitelja tokom procesa isceljivanja. Čak i kod isceljivanja bez kontakta, pacijentovi ritmovi disanja,

srčana aktivnost i obrasci moždanih talasa postepeno postaju nalik onima kod iscelitelja. Za vreme finotvarno-energetske povezanosti između iscelitelja i pacijenta, često postoji snažno fokusiranje aktivnosti moždanih talsa na oko 7,8 Hz (perioda u sekundi). Odnosno, obrasci moždanih talasa iscelitelja i pacijenta pokazuju dominantnu frekventnu aktivnost na 7,8 Hz, što je alfa-teta međuveza i takozvana Šumanova rezonancija magnetnog polja Zemlje.

Sav život na Zemlji zavisi od magnetne energije svoje podloge. U izvesnom smislu, to je energija Majke Zemlje koja ljuljuška žive ćelije u energetskom okruženju koje ih hrani i daje orijentaciju. Kućni golubovi se orijentišu uz pomoć magnetnog polja Zemlje. Takođe, sve je više dokaza da ljudi i druge životinje poseduju slično, iako nesvesno, «magnetno čulo». Naučnici u NASA centru ugradili su generatore magnetnog polja u svemirske letilice; ti uređaji generišu impulsni magnetni signal pozadine od 7,8 Hz da bi se postiglo optimalno zdravlje i funkcionisanje astronauta u letilici tokom svemirskih manevara. Zanimljiv je detalj da je istraživanja (VIII poglavlje) emisije magnetnog polja iz ruku iscelitelja od strane Džona Cimermana pokazalo da je magnetno polje iscelitelja često pulsiralo upravo na frekvenciji od 7,8 Hz u toku svesne energetske projekcije i lečenja.

Moja pretpostavka je da frekvencija od 7,8 Hz predstavlja energetski prozor koji može na dva načina da utiče na život. Prvi je običan transfer magnetne energije od 7,8 perioda u sekundi od polja Zemlje do energetskog polja pacijenta. Kada iscelitelji uđu u stanje ljubavi i saosećanja, uvećane koherencije, oni utiču na to da rezonantno upravljanje energetskim obrascima pacijenata postane koherentnije i uređenije. Istraživanje koje dokumentuje negativna entropijska svojstva isceljujuće energije (VIII poglavlje) nagoveštava tendenciju isceljujuće energije da stvara stanja više uređenosti. Kada i iscelitelji i pacijenti rezoniraju na dominantnoj frekvenciji magnetnog polja Zemlje – Šumanovoj rezonanciji – stvara se prozor rezonantne frekvencije. Taj prozor rezonantne frekvencije dozvoljava da se energija sa visokog potencijala kaskadno spusti magnetnim vodopadom planetarnog polja do pacijenata, sa isceliteljem koji ima ulogu cevovoda tog energetskog protoka.

Međutim, sumnjam da je razmena energije između iscelitelja i pacijenata kompleksnija od običnog transfera magnetne energije od 7,8 perioda u sekundi. Možda postoji druga funkcija frekventnog prozora od 7,8 Hz: polje magnetne energije može se koristiti kao pokretačka sila i noseći talas za druge tipove energetskih i frekventnih informacija koje se sprovode ka pacijentu. Drugim rečima, Zemljino polje može da deluje kao prirodni vodopad tekućeg energetskog potencijala. Prema ovoj analogiji, vodotok zemljinog polja kojim upravlja iscelitelj može delovati kao nosilac drugih «stvari» (kao što su finotvarni bioinformacioni obrasci) koje mogu biti «nošene nizvodno».

Magnetno polje Zemlje može stoga da obezbedi neku vrstu dodatne snage za prostiranje urođenog energetskog polja iscelitelja. Možda su te uvećane magnetne ili magnetoelektrične struje koja potiču od Zemljinog polja, i kaskadno se spuštaju kroz tela iscelitelja, odgovorne za generisanje sekundarnih visoko-naponskih električnih struja na koži iscelitelja, kao što je zabeleženo u Elmer Grinovom istraživanju. Dok magnetoelektrične struje teku ka pacijentima, njihova energetska polja prolaze kroz rekonstrukciju i remodelovanje što na kraju utiče na biohemijske procese na ćelijskom nivou.

Dalje, pretpostavljam da iscelitelji ne samo što emituju koherentna finotvarna magnetna polja, već ova isceljujuća polja stvaraju koherenciju kod drugih energetskih polja oko sebe, lokalno i nelokalno. To znači da iscelitelji zapravo mogu uvećati i lokalnu i udaljenu koherenciju magnetnog polja same Zemlje. Snaga ovog efekta organizovanja je proporcionalna energiji datog iscelitelja, i tome koliko iscelitelja može da radi zajedno. Kada se isceljivanje obavlja grupno, postoji značajan pojačavački efekat koji je po prirodi više eksponencijalan nego aritmetički. Odnosno, dva iscelitelja stvaraju mnogo moćnije energetske efekte tada nego ako su njihove individualne energije bile jednostavno sabrane. Ova vrsta isceljujuće energije je veoma fluidna i nelinearna, što je tek nedavno shvaćeno u okviru teorije haosa. Pionirski istraživač dr Valerija Hant je otkrila da polja aure kod ljudi, posebno kod iscelitelja, ispoljavaju obrasce visoke koherencije kada se analiziraju kompjuterskim programima za simulaciju haosa.22 Analiza osnovne mišićne aktivnosti nije pokazala takvu korelaciju, što je Hantovu uverilo u tome da je merila električne korelate finotvarnog energetskog fenomena u polju aure iscelitelja.

Sve ovo znači da iscelitelj generiše negativno-entropijsko magnetoelektrično polje, koje proizvodi obrasce visoke koherentnosti u obližnjim živim sistemima. Taj efekat koherencije obrasca verovatno se proteže do samog magnetnog polja naše planete. Istraživanje o svetim mestima kao što su Stonhendž i pojedine crkve u Glastonberiju, u Engleskoj, ukazuje na to da su neke svete strukture izgrađene duž tzv. «lej»-linija, linija magnetne sile koja protiče kroz Zemlju. Radiestezisti mogu lako da pronađu te linije jer one proizvode finotvarno-energetske efekte koji proizvode primetne radiestezijske odzive. «Lej»-linije izgledaju kao deo sistema magnetne mreže Zemlje, nešto poput akupunkturnih meridijanima veoma velikog bića.

Verujem da iscelitelji mogu da se koriste geomagnetno polje kroz taj sistem magnetne mreže, i da je rezonantna veza na 7,8 Hz verovatno dvosmerna. Odnosno, kada iscelitelji stupe u stanje ljubavi i saosećanja, i povežu se sa magnetnom energijom Majke Zemlje, oni takođe emituju energiju. Kada iscelitelj pošalje ovu isceljujuću energiju, svesno ili nesvesno, energija počinje da rezonira sa poljem Zemlje, stvarajući finotvarno-enegetske efekte koji proizvode talasanje i koherenciju u planetarnom polju. Istraživači u Africi i Sjedinjenim Državama su otkrili da je stopa kriminala drastično opadala u većim gradovima kada su velike grupe učitelja transcedentalne meditacije (TM) držale konferencije i grupne meditacije u njima. Stopa krimanala je ponovo rasla posle odlaska praktičara TM. Otuda proizilazi da je energetsko polja meditatora imalo umirujuće, miroljubive efekte na žitelje grada.

Ilja Prigožin je dobio Nobelovu nagradu za svoju teoriju o disipativnim strukturama. Njegova teorija sugeriše da ako je dovoljno ključnih komponenti sistema pomereno u novo energetsko stanje, tada ova kritična masa može da katapultira ceo sistem u novu energetsku ravnotežu. Moguće je da su TM meditatori, koji su radili zajedno, stvorili lokalizovani efekat geomagnetnog polja koji je izazvao uvećanu bioenergetsku koherenciju. Veliki broj meditatora koji rade zajedno u miru i ljubavi stvorio je energetski efekat koji je mogao da pomeri ravnotežu celog sistema na veoma posredan način. Odnosno, njihov pokušaj isceljivanja je prouzrokovao energetske promene u celoj populaciji bez stvarnog usmeravanja energije ka posebnim osobama u obuhvaćenim gradovima. Ovo širenje talasa mira i spokojstva je pomerilo haotičnu ravnotežu života ka neznatno miroljubivijoj strani, što se produžilo nekoliko dana ili nedelja posle susreta meditativnih grupa. Iako su u ovim studijama posmatrane grupe praktičara TM, teorijski gledano koherentna isceljujuća energija koju iscelitelji šalju sa intenzivnom koncentrisanošću mogla bi imati slične, ako ne i moćnije, efekte na lokalna planetarna polja i ljude koji žive u njima.

Smatram da kad bi dovoljno iscelitelja radilo zajedno kao kooperativna, fokusirana, isceljujuća mreža svetlosti, bilo bi moguće pomeriti koherenciju i vibracijsko stanje cele Zemlje na viši nivo. Takođe pretpostavljam da je taj rad u izvesnoj meri već obavljen. Ipak, potrebni su svesniji i organizovaniji napori da bi se dogodilo veliko isceljenje i promena na planetarnom nivou. Svi bismo mogli da naučimo kako da isceljujemo. Čini se da je isceljenje unutrašnja ljudska sposobnost koja se može naučiti. Danas postoje desetine hiljada ljudi širom planete koji su obučeni za isceljivanje. Da bi takve grupe iscelitelja pravilno fokusirale svoj energetski potencijal za ostvarivanje promena planetarnih razmera bitna je koordinacija i vremensko usklađivanje grupnih isceljujućih napora, ali i neprestano jačanje energetskih promena širom planete.

Često se čini da su politička i socijalna promena sveta nešto što je izvan sfere uticaja jedne pojedinačne osobe. Hipoteza Zemljinog polja sugeriše kao mogućnost organizovane pokušaje isceljivanja kako bi se lagano izvele globalne energetske promene, tiho, s ljubavlju, a ipak moćno – tzv. radom iza scene. Svi ti pokušaji su deo probražajnog potencijala bezuslovne ljubavi, o kojem kao ljudi tek počinjemo da učimo. Mudri pojedinci kažu da promena počinje iznutra, i da isceljenje obuhvata učenje da volimo sebe pre nego što naučimo da lečimo druge. Učenje da volimo sebe je ponekad najteža lekcija i unutrašnje putovanje za sve nas, ali takođe najviše obogaćuje dušu. Iscelitelji su one osobe koje su počele da daju kroz svoje isceljivanje i lična iskustva voljenja u posebnim razmenama zajedničke energije. Te razmene, iako lokalne, čini se da imaju isceljujuće efekte na celu planetu. Konačno, zajednička holografska realnost povezuje nas u jedinstvenu celinu, koja predstavlja kolektivnu svest čovečanstva. Ako bismo mogli da organizujemo i pojačamo nelokalne ili uticaje sa daljine na planetarno polje, tada bi isceljujuća, prosvetljena bića na našoj planeti zaista mogla početi da ostvaruju mir na Zemlji.

Početak XXI veka je kritično vreme ljudske istorije, vreme velikih iskušenja, nevolja i promena. Legende i mitovi drevnih domorodačkih kultura celog sveta – od Hopi Indijanaca do drevnih Maja – možda su predvidele ovu globalnu pometnju. Mi smo takođe stigli do tačke u istoriji kada nauka zapravo počinje da potvrđuje da ljubav zaista predstavlja isceljujuću energiju i da se mogu proizvesti merljivi, isceljujući efekti, i u nama samima i kod ljudi koji nas okružuju. Ako isceljujućom energijom možemo da uzburkamo vode kolektivnog nesvesnog čovečanstva, to će biti nošeno tekućim potokom magnetnog polja Zemlje i rešetkastim sistemima. Prema tome, možda bismo mogli da izazovemo plimu pokretačke harmonijske rezonancije i koherencije. Jak talas isceljujuće energije, podstaknut snagom bezuslovne ljubavi, može preobraziti našu planetu na način o kojem se u prošlosti samo moglo sanjati.

Glavna teškoća leži prvo u probražaju nas samih. Treba da pronađemo mir i balans unutar sebe pre nego što budemo mogli da emitujemo isceljujuću energiju globalnih razmera. Međutim, prema teoriji o disipativnim strukturama, dovoljno je transformisati određeni deo celine da bi se ostvario dinamički pomak celog sistema. Sa povećavanjem broja obučenih iscelitelja, moći ćemo postepeno da se približimo potrebnoj kritičnoj masi. Kada se energetsko polje planete jednom pomeri, isceliteljska mreža će morati da održava energetske promene. Inače, sistem može da se vrati u svoje prethodno stanje. Pred nama je posao kojem smo dorasli.

Možda najbolja odbrana od nasilja i civilnih nemira u svetu nije u većoj proizvodnji oružja nego u podizanju mostova isceljenja i zajedništva koje prevazilazi granice porodica, komšiluka, gradova, država i zemalja. Barem postoji nova nada u ideju da svi mi imamo potencijal da

ostvarimo ove isceljujuće promene. Nova dostignuća u međunarodnom poslovanju, u ekonomijama širom sveta, u oblasti ljudskih prava i telekomunikacijama počinju da jačaju međupovezanost i međuzavisnost ljudi u velikom globalnom selu koju nazivamo planetom Zemljom. Kad bismo samo u tu jednačinu mogli da uključimo naša otkrića o moći isceljivanja, verujem da bismo mogli da stvorimo bolju budućnost za sve u planetarnim razmerama. Predviđam da će se i sledeća decenija pokazati kao uzbudljiv mada izazovan period ljudske istorije. Mislim da smo već počeli da pomeramo balans ka mogućnosti većeg mira i radosti na Zemlji u budućnosti. Vreme će već pokazati.

Dodatak

Tiler-Ajnštajnov model pozitivno-negativnog prostor/vremena

Razlog zašto ovaj model nazivam Tiler-Ajnštajnovim modelom jeste u tome što se zasniva na Ajnštajnovoj jednačini koja povezuje energiju sa materijom. Ova jednačina se najčešće sreće u obliku E=mc2, međutim to nije čitav izraz. Prava jednačina je modifikovana konstantom srazmere poznatom kao Ajnštajn-Lorencova transformacija koja opisuje kako će različiti parametri merenja, od dilatacije vremena do promene dužine, širine i mase, varirati u skladu sa brzinom sistema koji se opisuje. Konačan oblik ajnštajnovske jednačine je:

Dijagram 13Ajnštajn-Lorencova transformacija (str. 534 originalnog teksta)

AS v→c, onda E→∞E=energija c=brzina svetlosti m=masa v=brzina

Opisujući kinetičku energiju sistema, moguće je koristiti sledeću jednačinu: kinetička energija = ½ mv2. Kad se čestica kreće brže, njena kinetička energija uvećava se prema datoj jednačini. Relativistički faktor koji je dat u Ajnštajn-Lorencovoj jednačini transformacije pokazuje matematički da kad se čestica kreće brzinama koje se približavaju brzini svetlosti, masa te čestice se eksponencijalno uvećava. Konstanta srazmere koja opisuje ovo uvećanje u masi predstavljena je u imeniocu jednačine iz dijagrama. Jedina stvar na koju konstanta srazmere utiče jeste masa. Na ostale promenljive, kao što je “c”, koje je konstanta, ona ne utiče. Grafički prikaz ovog odnosa energije čestice i njene brzine dat je na dijagramu 14. Sledi demonstracija toga kako ova konstanta srazmere matematički uvećava masu, i ukupnu energiju sistema prema Ajnštajnovoj jednačini E=mc2.

U gore navedenoj jednačini, nazvanoj Ajnštajn-Lorencova transformacija, vidimo da je energija povezana sa materijom konstantom srazmere koja sadrži odnos v2/c2. Kada se brzina (v) čestice približava brzini svetlosti (c), ovaj odnos se približava broju 1. Ako se kao brzina (v) unese vrednost od 99,995% brzine svetlosti, onda se odnos v2/c2 približava 1 (zapravo iznosi 0,9999). Izraz ispod znaka kvadratnog korena pokazuje da moramo oduzeti naše prethodno rešenje od 1: 1-0,9999=0,0001. Kvadratni koren od 0,0001 jednak je 0,01. Ovo rešenje se sada mora obrnuti zato što je ono u jednačini imenilac razlomačkog izraza, stoga: 1/0,01=100. To znači da pri brzini od 99,995% brzine svetlosti, povezana energija dobijena iz izraza mc2 mora biti pomnožena sa 100. Da se ovde radi jedino o masi čestice, onda bi Ajnštajn-Lorencova transformacija izazvala uvećanje mase od 100 puta. Dok brzina nastavlja da se povećava, i približava se čak brzini svetlosti, faktor uvećanja eksponencijalno raste. Vizuelni izraz ovog odnosa prikazan je na dijagramu 14.

Dijagram 14Odnos energije i brzine(str. 535 originalnog teksta) EnergijaBrzina

Ovaj dijagram ilustruje eksponencijalni odnos materije i energije pri brzinama koje se približavaju brzini svetlosti. Onima koji tumače ovaj odnos čini se da je fizički nemoguće da se čestice kreću brže od brzine svetlosti. Na primer, fizičari koji rade u oblasti čestica visokih energija znaju da su za pokušaj da se subatomska čestica ubrza do brzine približne brzini svetlosti potrebne velike količine energije. Razlog tome je da kako se čestica kreće sve brže i brže, njena masa se srazmerno uvećava, sve dok energija potrebna za dalje ubrzavanje do brzine svetlosti ne postane ogromna.

To je, naravno, energija neophodna za ubrzavanje «fizičke» čestice. Razmotrimo jednačinu ponovo, samo ovoga puta uvodeći u nju brzinu veću od brzine svetlosti, gde je v veće od c. Zato što je odnos v2/c2 sada veći od 1, 1 umanjeno za broj veći od 1 jednako je negativnom broju. I tako dobijamo jednačinu u kojoj imenilac sadrži kvadratni koren negativnog broja. Ovo se može razložiti na proizvod nekog pozitivnog broja i kvadratnog korena od –1. Taj broj koji matematičari nazivaju «i» može se zameniti sa kvadratnim korenom od –1 (radi lakšeg baratanja sa teškim jednačinama). Kvadratni koren od –1 se smatra imaginarnim brojem od strane većine ljudi koji se bave brojevima.

Kao što je pomenuto u poglavlju 4, izvesni napredni matematičari, kao što je Čarls Mjuzes, smatraju da kvadratni koren od –1 spada u kategoriju brojeva koje on opisuje kao «hiperbrojevi». Ti hiperbrojevi, kako on veruje, neophodni su za razvijanje jednčina koje matematički opisuju ponašanje fenomena viših dimenzija (kao što su finotvarno-energetske interakcije živih sistema koje smo opisivali u ovoj knjizi). Iako imaginarni brojevi poput kvadratnog korena od –1 na prvi pogled mogu da se učine nerazumljivim, Mjuzes ističe da su oni nezaobilazni u dobijanju rešenja jednačina u elektromagnetnoj i kvantnoj teoriji.

Kako se ponašaju materija i energija, opisane Ajnštajn-Lorencovom transformacijom, u sistemima čije brzine prevazilaze brzinu svetlosti?

Dijagram 15 Model pozitivnog-negativnog prostora/vremena(str. 537 originalnog teksta) Fizičko pozitivno prostor/vreme Brzina EnergijaEtersko negativno prostor/vreme (prema modelu V. Tilera, Ph. D.)

S leve strane od c (brzina svetlosti), primećujemo poznatu eksponencijalnu krivu koju smo upravo demonstrirali. Međutim, kada zamenimo brzine veće od svetlosti u jednačini, pojavljuje se druga, inverzna kriva, simetrična prvoj. Dok prva kriva kreće od nule, i penje se ka pozitivnoj beskonačnosti (+∞), druga kriva kreće od negativne beskonačnosti (-∞) i vraća se nazad ka nuli. Tiler govori o materiji koju opisuje kriva sa leve strane od c (pri brzinama manjim od brzine svetlosti) kao o svetu pozitivnog prostora/vremena (+S/T). To je poznati svet fizičke materije. U Tilerovom modelu, kriva sa desne strane od c (pri brzinama većim od brzine svetlosti), jeste svet negativnog prostora/vremena (-S/T), gde je energija magnetoelektrična i negativno entropijska, a supstanca je finotvarno-magnetna po svojim odlikama.

Negativno prostor/vreme je dimenzija eterskog sveta energija, koji uključuje ljudsko etersko telo. Supstanca od koje su sazdana naša eterska tela vibrira brzinom većom od brzine svetlosti, što čini teškim njeno direktno merenje pomoću konvencionalne elektromagnetne senzorne opreme. Osim toga, rekao bih da astralni svet takođe postoji unutar dimenzije negativnog prostora/vremena, pri brzini vibracije koja prevazilazi one eterske. Tačna granica koja deli ta dva sveta ne može se još izmeriti, kao što su i koordinate grafika Tiler-Ajnštanovog modela još uvek teorijske. Činjenica da se i eterske i astralne energije kreću brzinama većim od brzine svetlosti objašnjava njihovu finotvarno-magnetnu prirodu kao i njihov otpor merenju našim običnim senzornim sistemima. Razvijeni vidovnjak je u stanju da opaža ove finotvarne energije zato što on to postiže kroz energiju unetu preko eterske i astralne čakre, koje funkcionišu kao organi opažanja na odgovarajućim nivoima realnosti.

Važniji pojmovi

Aksiatonalne linije: Energetske linije koje spajaju bioćelijske aktivnosti sa višim energetskim unosima. Aksiatonalne linije povezuju više energetske informacione rešetke sa fizičkim telom kroz sistem akupunkturnih meridijana.

Alopatsko: Odnosi se na savremene pristupe u medicini u kojima se koristi istovremeno više preparata za multisimptomsko ublažavanje i tretiranje bolesti.

Amigdala: Dubinska moždana struktura koja je deo limbičkog sistema (šire mreže moždanih ćelija koja ima udela u emocionalnom izrazu i bogata je endorfinima); takođe, jedno od mesta takozvanih centara zadovoljstva u mozgu.

Ami-uređaj: Kompjuterizovani elektroakupunkturni dijagnostički sistem koji je razvio dr Hiroši Motojama, a koji istovremeno meri bioelektrične neusklađenosti dvanaest glavnih meridijana tela, i tako otkriva organske sisteme koji su možda pogođeni bolešću ili energetskim poremećajima.

Analgezija: Ublažavanje bola.

Angioplastika: Tehnika pomoću koje se otklanjaju opstrukcije u krvnim sudovima kako bi se uspostavio bolji protok krvi. U najuobičajenije tehnike spadaju dilatacija balonom ili razbijanje holesterolskih pločica laserom.

Antigen: Proteinska supstanca ili materijal koji imuni sistem prepoznaje kao «ćelije svog tela» ili kao «ćelije stranog tela». Ako je antigen prepoznat kao nešto strano, u tom slučaju protiv antigena se proizvode antitela.

Antitelo: Specijalizovani protein koji proizvodi imuni sistem, koji se vezuje za spoljašnji omotač napadača identifikovanih kao «strano telo». Proces povezivanja antitela pokreće različite imune mehanizme za razaranje ili uklanjanje štetne supstance.

Aritmija: Nepravilan ritam otkucaja srca, obično izazvan električnom nestabilnošću unutar srčanog mišića i sistemom električne provodljivosti.

Astralno: Odnosi se na oktavu ili frekvencijski opseg energije/materije koji počinje tamo gde se završava etersko. Otuda što je astralno telo pod snažnim uticajem emocionalnosti, astralna energija često je povezana sa emocijama.

Aura: Energetski omotač koji okružuje i na više mesta prodire u fizičko telo. Auru čine svi različiti energetski omotači koji čine fizičke, eterske, astralne, mentalne, kauzalne i više aspekte višedimenzionalne ljudske forme.

Autoimunitet: Vrsta imune reakcije u kojoj telo napada samo sebe proizvodeći antitela protiv takozvanih «sopstvenih antigena». Danas se smatra da T-supresorske ćelije tela, posebna vrsta limfocita, obično inhibiraju ovu vrstu reakcije. Zato, autoimune bolesti mogu biti refleksija izmenjene aktivnosti T-supresorskih ćelija.

Autonomni nervni sistem: Automatski/nesvesni regulatorni nervni sistem tela koji je podeljen na simpatički i parasimpatički nervni sistem.

Bazalna ganglija: Specijalizovani nervni centri u mozgu koji pomažu u kontrolisanju izvesnih aspekata koordinacije mišića.

B-ćelije: Poznate i kao B-limfociti, ove ćelije proizvode antitela koja doprinose imunom odgovoru tela.

Biokristali: Odnosi se na mrežu ćelijskih elemenata u telu koji imaju svojstva tečnog kristala ili svojstva bliska kvarcu. Ove oblasti uključuju ćelijske soli, limfotok, masno tkivo, crvena i bela krva zrnca, i epifizu.

Bioelektrički/Bioelektronički: Električka mreža za prenos informacija i mehanizmi ćelijske obnove u telu. Takođe se odnosi na međućelijske elektronske prekidačke i kontrolne mehanizme.

Biopolje: Energetsko polje koje okružuje i prožima fizičko telo. Biopolje čine magnetne i elektromagnetne energije koje generišu žive ćelije, kao i polja finotvarne energije.

Biomagnetni: Energija koju generišu žive ćelije, uključuje konvencionalna magnetna polja i polja finotvarne energije, tj. eterska. Bionozod: Homeopatski lek koji se priprema od tkiva bolesnih organa. Ekstrahuju se isključivo vibracijska svojstva patogena radi dobijanja ovog leka tako da fizički agensi izazivači bolesti ostaju.

Blagostanje: Termin koji se odnosi na zdravlje, sreću, vitalnost, celinu čitavog kompleksa uma/tela/duha. Stanje uravnoteženog zdravlja koje se odražava u neprekidnom učenju, razvoju i neometanom kreativnom izražavanju.

Cerebralne hemisfere: Leva i desna polovina moždane kore, najviši funkcionalni centar unutar mozga. Leva hemisfera kontroliše analitičku i linearnu misao, dok desna hemisfera kontroliše intuitivne, simboličke i nelinearne misaone procese.

Corpus callosum: Veliki nervni snop koji povezuje dve cerebralne hemisfere.

Helaciona terapija: Tretman arterioskleroze (otvrdnjavanje arterija) uključuje višestruke intravenozne infuzije helacionim agensom poznatim kao EDTA.

Čakra: Energetski centar u telu koji je transformator finotvarnih energija više frekvencije. Čakre obrađuju finotvarnu energiju i konvertiraju je u hemijske, hormonske i ćelijske promene u telu.

Či: Termin iz starokineskog jezika za hranljivu finotvarnu energiju koja kruži kroz akupunkturne meridijane.

CT-skeniranje: Specijalizovana tehnika skeniranja X-zrakom sa kompjuterskom podrškom koja može da se iskoristi za izučavanje poprečnih preseka tela.

Dermatron: Elektropunkturni uređaj koji se koristi za dijagnoziranje i tretman bolesti. Drugo ime za jedan poseban model Volove mašine.

Desni mozak: Desna cerebralna hemisfera, povezana sa prostornom, intuitivnom, umetničkom, simboličkom i ne-linearnom mišlju.

DNK: Dezoksiribonukleinska kiselina, helički makromolekul sa kodom genetičke informacije koja učestvuje u ćelijskom rastu i razvoju na molekularnom nivou.

Rašljarenje: Drugi izraz za radiesteziju. Intuitivna veština koja se koristi za pronalaženje skrivenih ili izgubljenih objekata i mineralnih izvora, kao i za dijagnoziranje bolesti.

EAV: Elektroakupuntura po Volu. Škola elektroakupunkturne dijagnostike.

Ego: Inkarnišuća ličnost kao izražena kroz fizičko telo.

Efekat fantomskog lista: Fenomen u Kirlijanovoj fotografiji u kojem se fizički uništen komadić lista pojavljuje na slici oštećenog lista. Fantomska slika reprezentuje etersko telo nedostajućeg komadića lista.

«Efekat luka»: Trauma za ljudski organizam proizvedena vibracijskom terapijom.

Elektroakupuntura: Upotreba električnih struja za stimulisanje akupunkturnih tačaka i drugih odgovarajućih medijana. Takođe se odnosi na elektronske sisteme koji se koriste za merenje električnih odlika akupunkturnih tačaka u cilju dijagnoziranja bolesti i neuravnoteženosti meridijana.

Elektrografija: Opšti termin za Kirlijanovu fotografiju ili fotografiju korone.

Elektromagnetni: U kontekstu ove knjige, širok spektar energije koja se kreće brzinom svetlosti.

EMR-skener: Skener hipotetičkog eterskog tela zasnovan na Kirlijanovom principu elektrografičkog zamišljanja efekta fantomskog lista uz korišćenje energetske rezonancije, kombinovane sa CT-skenerskom kompjuterskom tehnologijom. Endorfini: Različiti proteini sa svojstvima sličnim morfijumu, koji se nalaze u mozgu, nervnom sistemu i telesnim organima. Jedna posebna vrsta endorfina može da olakša bol pod određenim uslovima.

Energetska blokada: Opšti termin koji se odnosi na prekid prirodnog toka finotvarne energije kroz čovekov energetski sistem, često usled nepravilne funkcije u jednoj ili više čakri.

Entropija: Naučni termin kojim se opisuje stanje neuređenosti unutar granica nekog sistema. Što je veća entropija, sistem je neuređeniji; što je entropija niža, sistem je utoliko organizovaniji i uređeniji. Smatra se da kristali zbog svoje matematičke pravilnosti imaju najnižu entropiju.

Enzim: Specijalizovani proteinski molekul sa katalizatorskim i pospešujućim dejstvom na hemijske reakcije u telu u određenom pravcu.

Eterski fluidium: Onaj deo eterskog tela koji okružuje fizičko telo i prenosi životnu silu pojedinačnim ćelijama.

Eterski: Opseg frekvencije ili oktava koja se prostire odmah izvan fizičke oktave. Eterska energija ili supstanca vibrira brzinom koja premašuje brzinu svetlosti i magnetnog je karaktera.

Eustres: Termin koji je skovao Hans Seli, odnosi se na optimalnu količinu stresa potrebnu za ispravno funkcionisanje ljudskog organizma.

Farmako-kinetičko: Medicinski model koji koristi matematičko proračunavanje doza leka, koji se izvodi na osnovu podataka o telesnoj težini, metabolizmu i brzini izbacivanja leka, kako bi se postigao željeni terapeutski efekat.

Fizičko-eterski međuspoj: Međuspoj fizičkih i eterskih tela, sačinjen uglavnom od sistema akupunkturnih meridijana. Ovaj međuspoj služi povezivanju fizičkih i ne-fizičkih polja strukturnih informacija, i životnih sila.

Fizio-kundalini sindrom: Primećeni sindrom bolova i disfunkcija leve strane tela, verovatno izazvan spontanim ili meditativnim oslobađanjem od stresa iz cerebralnog korteksa.

Finotvarna energija: Opšti temin koji denotira energiju koja često postoji van uobičajenog ili pozitivnog okvira prostora/vremena, tj. magnetno-električna (ME) energija koja se kreće brže od svetlosti.

Finotvarno telo: Termin koji se odnosi na bilo koje telo sazdano od finotvarne energije koje postoji u višim frekvencijskim oktavama izvan oblasti fizičkog, tj. eterska, astralna, mentalna i kauzalna tela.

Ferički: Odnosi se na gvožđe i druge metale slične gvožđu koji imaju naročita feromagnetna svojstva, u suprotnosti sa finim i biomagnetnim interakcijama.

Geomantija: Oblik proricanja ili rašljarenja, umeće koje se koristi za određivanje položaja geografskih oblasti bogatih izvorima vode, mineralnim naslagama i prirodnim čvorištima energija tla.

Glijalne ćelije: vrsta ćelija zastupljenih u sklopu nervnog sistema, često okružuju nervne ćelije kao što je slučaj sa Švanovim i mikroglijalnim ćelijama. Ranije se mislilo da isključivo ishranjuju nervne ćelije koje okružuju i da doprinose nervnom provođenju, a danas se zna da glijalne ćelije mogu da obrazuju alternativni (DC/analogni) sistem za prenos informacije (nasuprot nervnim porukama digitalnog tipa).

Hapten: Hemikalija koja se povezuje sa supstancama koje su prirodnim putem dospele u telo, deluje tako da te supstance imuni sistem prepoznaje kao strane, čime se iniciraju suprotne imunološke reakcije.

Hemoglobin: Složeni makromolekul u crvenim krvnim zrncima odgovoran za raznošenje kiseonika svim ćelijskim sistemima tela.

Hepatički: Odnosi se na jetru.

Hiperbroj: Termin koji je skovao Čarls Mjuzes da okarakteriše izvesne brojeve, tipa kvadratnog korena od –1, koji mogu biti od koristi u opisivanju matematike fenomena viših dimenzija.

Hipertiroidni: stanje hiperaktivnosti štitne žlezde, koje ponekad dovodi do hiperaktivnosti, nervoze i obilnog znojenja.

Hipoadrenalinski: Medicinsko stanje izazvano oslabljenom aktivnošću nadbubrežne žlezde, često dovodi do opšteg umora i malaksalosti.

Holistički: Sinergetski pristup u kojem se kombinuju fizički, mentalni, emocionalni i spiritualni aspekti ljudskog zdravlja i bolesti.

Hologram: Trodimenzionalna slika nastala intereferencijom dvaju interagujućih laserskih zraka.

Holografski princip: Hologrami su jedinstveni utoliko što reprezentuju obrazac energetske reprezentacije u kojem svaki delić holograma sadrži informaciju o celini.

Homeopatski: Metod korišćenja mikrodoza prirodnih supstanci u tretiranju bolesti. Po homeopatskom principu pacijentima se prepisuje tretman na osnovu upoređivanja kompleksa simptoma bolesti sa poznatim «sastavom» homeopatskog leka (takozvani Zakon Sličnosti).

Hronobiologija: Nauka koja proučava kako biološki procesi utiču na ciklične ritmove smene dana i noći.

IKS: Iskustvo kliničke smrti. Iskustvo u kojem se pojedinac vraća iz stanja kliničke smrti i opisuje događaje viđene van fizičkog tela. Oblik astralne projekcije koji nastaje kao posledica traumatičnog uticaja.

Imunosupresija: Potiskivanje prirodnih imunih odbrana tela (tj. onesposobljavanje odbrane domaćina) koje može izazvati veliki broj hemijskih, emocionalnih i energetskih faktora.

Kanalisanje: Fenomen pri kojem neka osoba dozvoljava da sadržaji sa višeg nivoa svesti protiču kroz nju, često verbalno, slično izlivima koji se dešavaju u stanju transa, kao i u automatskom pisanju.

Karma: Princip reinkarnacije, ponekad se formuliše kao: «kako si posejao, tako ćeš i žeti». Energetski sistem pozajmica i dugovanja, ili provera i korekcija, koji dozvoljava duši da doživi puni opseg životnih perspektiva.

Kauzalno: Zona energetske frekvencije ili oktava koja počinje tamo gde se završava mentalni nivo.

Kauzalno telo: Finotvarno telo koje se sastoji od kauzalne supstance. To je nivo na kojem ljudska svest sabira sva iskustva stečena tokom svojih brojnih inkarnacija na fizičkom nivou.

Ki: Japanska reč za či, ponekad se piše kao «qi», a ponekad kao «ki». Finotvarna hranljiva energija koja protiče kroz akupunkturne meridijane.

Kirlijanova fotografija: Elektrografski proces, čiji pionir je bio električni inženjer Semjon Kirlijan, koji koristi fenomen pražnjenja korone da na taj način zabeleži bioenergetske procese živih sistema na filmu.

Klinička ekologija: Naučna disciplina koja proučava suprotne efekte različitih opštih agensa sredine, kako prirodnih tako i sintetičkih, na ljudsko zdravlje.

Kloniranje: Proizvodnja žive replike određenog oblika života. Ovo se obično postiže ubacivanjem kompletnog seta hromozoma organizma u oplođenu jajnu ćeliju iste vrste, čime se jedan skup gena zamenjuje drugim.

Komora: Šuplja komora srca ili mozga. U srcu, leva i desna mišićna komora pumpaju krv u pluća i telo, respektivno. U mozgu, šuplja treća, četvrta i lateralna komora proizvode i pokreću kruženje fluida kičmene moždine. Korona: Pojava varničnog pražnjenja oko uzemljenog objekta sa provodničkim svojstvima. To je drugo ime za Kirlijanovu auru koju proizvode elektrofotografski uređaji.

Kristalni rešetkasti spletovi: Kristali poređani u geometrijske formacije koje imaju amplifikovani ili sinergetski efekat veći od sume pojedinačnih kristala, često korišćeni u specifičnim isceliteljskih i meditativnim praksama.

Kundalini: Kreativna energija spiritualnog prosvetljenja koja je uskladištena kao potencijalna energija u korenu ili bazičnoj čakri u trtičnoj oblasti kičme. To je finotvarna energija koja, ako je oslobođena na pravi način, može da izazove aktiviranje i usklađivanje svih glavnih čakri tela.

Kvantna fizika: Grana fizike koja proučava energetske odlike materije na subatomskom nivou.

Laser: Uređaj koji proizvodi koherentnu svetlost, tj. svetlosne talase iste faze ili konstantne fazne razlike.

Laserska akupunktura: Oblik terapije u kojem je laserska svetlost niskog nivoa usmerena na posebne akupunkturne tačke radi ublaživanja bola.

Levi mozak: Odnosi se na levu cerebralnu hemisferu, koja operiše u analitičkim, logičkim i linearnim modalitetima misli.

Limbički sistem: Jedinstveni kompleks centara u mozgu koji su uključeni u obradu emocionalnog izraza i izvesnih aspekata pamćenja. To je moždani kompleks bogat endorfinima.

Limfocit: Vrsta belog krvnog zrnca koje participira u imunom odgovoru.

Mantra: Reč ili zvuk koji, kada se ponavlja u sebi tokom meditacije ili odmaranja, pomaže u postizanju neometanog meditativnog stanja svesti.

Magnetoelektrično: Vrsta energije koja vibrira brzinom većom od brzine svetlosti, ima magnetne kvalitete i negativna entropijska svojstva. Nju predviđa Tiler-Ajnštajnov model pozitivno-negativnog prostora/vremena; ponekad se naziva energija ili supstanca negativnog prostora/vremena (-P/V).

Magnetno isceljivanje: Vrsta isceljivanja polaganjem dlana na obolelog koje se odvija prvenstveno na eterskom nivou. U drugom kontekstu, odnosi se na upotrebu terapeutskih impulsnih magnetskih polja u tretiranju bolesti.

Mentalno: Odnosi se na energetsku zonu ili oktavu finotvarne energije koja postoji između astralnih i mentalnih nivoa.

Meridijan: Mikrotubularni kanal kojim se razvodi finotvarna nutritivna energija (či) ka različitim organima, nervima i krvnim sudovima tela.

Mijazam: Energetsko stanje koje predisponira organizam za buduće bolesti, često usled finih efekata posebnog toksičnog agensa ili štetnih mikroorganizama. Po svojoj prirodi mijazmi mogu biti stečeni, nasleđeni ili planetarni.

Motorički korteks: Zona cerebralnog korteksa koji kontroliše voljnu mišićnu aktivnost u telu, graniči se sa regionom koji obrađuje nadražaje. Oba se ponekad zajedno nazivaju senzorno-motorički korteks.

MRI: Snimci dobijeni magnetnom rezonancijom. Tehnika koja koristi magnetna polja i radio talase u svrhu rezonantne stumulacije i vizuelizovanja izvesnih molekularnih komponenti fizičkog tela, proizvodeći na taj način sliku poprečnog preseka visoke rezolucije.

Mijelin: Masna supstanca, spada u grupu izolatora, nalazi se u Švanovim ćelijama koje okružuju nerve, i smatra se da je važna za transmisiju nervnih impulsa.

Nadi: Finotvarni vlaknasti putevi energetskog protoka koji vode od čakri ka različitim regionima tela. Meridijani imaju fizičke komponente, nadiji su ne-fizički.

Nadsvest: Onaj deo više strukture duše, obično nesvestan ali ličnosti dostupan. Nadsvesno sadrži višu mudrost, dok je podsvesno povezano sa ličnošću šestogodišnjeg deteta.

Negativna entropija: Odlika negativnog prostora/vremena ili magnetoelektrične energije koja utiče na žive i ne-žive sisteme da postanu uređeni i manje nasumični. Negativna entropija je takođe odlika životne sile.

Negativno vreme/prostor: Odnosi se na domen u kojem energija i supstanca vibriraju brzinom većom od brzine svetlosti, i verovatno uključuje eterske i astralne svetove materije.

Neuron: nervna ćelija.

Neuroregulator: Vrsta hemijskog i proteinskog molekula koji se nalazi u nervnim sistemima; vrši fino podešavanje ili modulira nervnu transmisiju postojećih nervnih puteva. Većina neuroregulatora je ili inhibitornog (obustavljanje) ili pospešujućeg (ubrzavanje) tipa.

Neurotransmiter: Hemijska ili proteinska supstanca koje se izlučuje na sinaptičku membranu omogućavajući transmisiju impulsa iz nerva u susedni nerv.

Neurotransmisija: Generalni proces transmisije informacija kroz mozak i nervni sistem.

NMR: Nuklearna magnetna rezonanca. Fenomen koji se koristi u sistemima vizuelizacije magnetne rezonance radi selektivnog pobuđivanja izvesnih atoma.

Misaona forma: Manifestacija snažne misli ili emocije kao aktuelne energetske strukture unutar polja aure pojedinca.

Oktava: Odnosi se na opseg frekvencije energije, tj. fizičku oktavu, etersku oktavu, itd., koje su analogne oktavama nota na klavijaturi klavira.

Ortomolekularna medicina: Oblik terapije u kojoj se koriste velike doze specifičnih hranljivih supstanci.

Otpor domaćeg organizma: Faktori unutar organizma koji mu, zajedno, omogućavaju da se odupre bolesti. Ovi elementi uključuju opštu vitalnost kao i ukupnu snagu raznih delova imunog sistema.

Paljenje: Fenomen koji se dešava u limbičkom sistemu kada ponovljeni nadražaji niskog nivoa na posebnoj neuronskoj putanji pomažu da se ustanovi put najmanjeg otpora za nervnu transmisiju.

Paranormalno: Termin koji se upotrebljava za opisivanje parapsihičkih fenomena, tj. telepatije, vidovitosti, psihokineze, itd.

Parafizičko: Odnosi se na nefizičke i finotvarno-energetske fenomene.

Pet-Skener: Pozitronska emisiona tomografija. Uređaj koji služi za vizuelizovanje čestica emitovanih od strane radioaktivnog materijala sličnog po svojstvima prirodnim biološkim hemikalijama za vizuelizaciju procesa u mozgu.

Piezoelektrik: Fenomen primećen u kristalima gde se fizički pritisak konvertira u električna polja i obrnuto. Npr., u slučaju fonografske igle, kristal prevodi vibracijski pritisak u električne signale, koji se zatim konvertiraju ponovo u muziku i govor.

Podsvest: Onaj deo ličnosti koji je ispod površine svesti i kontroliše automatske ljudske funkcije. Ona subliminalno beleži svaku informaciju dobijenu preko čula i uslovljena/programirana je nagradama, kaznama, porukama koje neprimetno izgrađuju naše unutrašnje slike o sopstvenoj vrednosti.

Potenciranje: Proces proizvodnje homeopatskih lekova. Mala količina supstance u rastvaraču (tj. vodi) sipa se u mašinu koja se naziva «sukusioni uređaj» (uređaj za mućkanje)». Vrši se ponovljeno razređivanje istog procesa kako bi se dodatno uvećala potencija leka. Što je lek razređeniji njegova potencija je veća.

Pozitivno vreme/prostor: Fizički univerzum energije i materije koja vibrira brzinom manjom (ili jednakom) brzini svetlosti.

Prana: Drevni hinduistički ili joginski termin za hranljivu finotvarno-energetsku misao koju treba primiti tokom disanja.

Pretvaranje (transdukcija): Interkonverzija, transformacija ili prevođenje energije, ili informacije, od jedne forme do druge. Provođenje signala podrazumeva da neka energija ili električni signal može da se konvertira u hemijski signal ili obrnuto, npr. pretvaranje signala na sinapsi nerva.

Psi: Opšti termin za parapsihičke fenomene.

Parapsihičko isceljivanje: Odnosi se na različite tipove isceljivanja polaganjem dlana. Parapsihičko isceljivanje može se podeliti prema različitim vrstama energetske interakcije na magnetno isceljivanje, spiritualno isceljivanje, parapsihičku hirurgiju, itd.

Psihoneuroimunologija: Medicinski termin za disciplinu u razvoju koja proučava interakcije uma, tela i imunog sistema u stanju zdravlja i bolesti.

Psihospiritualno: Odnosi se na međuzavisne aspekte uma, emocije i duha.

Psihotron: Opšti termin, koji se često koristi za opisivanje uređaja koji koriste različite vrste parapsihičke ili finotvarne energije za obavljanje svoje funkcije. Po drugoj definiciji, «psihotroničko» je termin koji se ponekad koristi da se njime opiše naučno proučavanje finotvarne energije.

Radiestezija: Parapsihička moć opažanja različitih vrsta finotvarnog energetskog zračenja.

Radionika: Ponekad se naziva i psihonika, grana ezoteričke nauke koja nastoji da parapsihički dijagnozira energetske neuravnoteženosti u ljudskom višedimenzionalnom sistemu uz upotrebu raznih instrumenata sa udaljenosti od pacijenta. Tipični radionični uređaj operiše na principu rezonancije, uz upotrebu «svedoka» kao vibracijske fokalne tačke na koju će se prikačiti radionični operator.

Reinkarnacija: Filozofsko stanovište po kojem duša ima više života (inkarnacija na fizičkoj ravni) kako bi dosegla viši nivo integracije i spiritualnog sazrevanja.

Relaksacioni odziv: Termin koji je skovao dr Herbert Benson, a koji se odnosi na opušteno, meditativno stanje u koje se um/telo može dovesti primenom odgovarajućih tehnika relaksacije.

Relaksaciona tehnika: Mentalna ili fizička praksa koja može da omogući telu i umu da stupe u opuštenije stanje. Uključuje razne mentalne tehnike kao što je ponavljanje mantre, afirmacije postepenog opuštanja i pristupe grčenja/opuštanja mišića.

Rezonancija: Fenomen privlačenja vibracija između dva slično podešena oscilatora, npr. rezonantna vibracija žica E dve Stradivariusove violine. Rezonancije se dešavaju i na višim i na nižim harmonijama (između sličnih nota u višim i nižim oktavama, tj. srednje C rezonira sa visokim kao i sa niskim C).

RNK: Ribonukleinska kiselina. Veliki molekul takozvane nukleinske kiseline koji prenosi informaciju od DNK i prevodi je u proteinsku strukturnu celinu unutar ćelije.

Senzorni korteks: Ona oblast ili deo cerebralnog korteksa koji obrađuje informaciju o nadražajima poteklim iz tela.

Sinapsa: Specijalizovana tačka susreta dveju nervnih ćelija koje omogućavaju prenos impulsa/poruke iz ćelije u susednu nervnu ćeliju. Sinaptički spoj je tačka susreta koja je smeštena na izuzetno maloj udaljenosti od ćelijskih membrana oba susedna nerva, gde električna poruka izaziva oslobađanje izvesne količine neurotransmitera, koji se potom konvertiraju ponovo u električnu poruku.

Sluhovitost: parapsihička sposobnost slušnog opažanja viših vibracijskih nivoa. Ona je posredovana energijom koja se obrađuje na nivou čakre grla.

Spora virusna infekcija: Vrsta zakasnele virusne manifestacije izazavane odloženom reakcijom na raniju virusnu infekciju. Neki sporodelujući virusi proizvode primarne manifestacije bolesti tek petnaest do dvadeset godina posle inicijalne infekcije.

Sonopunktura: Energetski oblik akupunkture gde se za stimulisanje akupunkturnih tačaka umesto igala koriste zvučni talasi visoke frekvencije.

Spiritualno isceljivanje: Oblik isceljivanja koji deluje na nižim fizičkim i eterskim nivoima, ali takođe ispravlja energetske poremećaje na emocionalnom ili astralnom, mentalnom, kao i višim spiritualnim nivoima.

Spuštanje dlanova na obolelog: Opšti termin za vrstu direktnog isceljivanja polaganjem dlana, nekad se naziva i parapsihičko ili magnetno isceljivanje.

“State-specific sciences” (Nauke uslovljene određenim stanjima svesti): Termin koji je skovao dr Čarls Tart sugerišući razvoj nauka koje zahtevaju od naučnika/posmatrača da stupi u stanja svesti koje karakteriše naročita prijemčivost.

Svedok: Biološki uzorak ili neki drugi energetski potpis pacijenta upotrebljen kao žižna tačka usklađivanja preko radioničnog praktičara. Često se koristi mrlja krvi, ali ponekada se može iskoristiti i pramen kose, fotografija, ili čak parče hartije sa pacijentovim potpisom. Svedok se ubacuje u jamu radioničnog uređaja, i na taj način se potpis finotvarne energije pacijenta sprovodi u kružni tok analitičkog radioničnog instrumenta.

Svetlosno telo: drugi naziv za finotvarno telo.

Štitna žlezda: Mala žlezda u obliku leptira u predelu vrata koja proizvodi tiroksin, hormon koji reguliše brzinu metaboličkih procesa tela.

Švanova ćelija: Vrsta glijalne ćelije koja okružuje najperifernije nerve u telu. Može da funkcioniše kao hranitelj nerva sa kojim se graniči i da pomaže u transmisiji normalnog nervnog impulsa, kao i da prenosi informaciju kroz mrežu sličnih glijalnih ćelija variranjem jednosmernog napona na površini njene membrane.

T-ćelije: Specijalna vrsta ćelija belih krvnih zrnaca kao T-limfociti koji učestvuju u izvesnim aspektima imunog odgovora. T-ćelije se dalje dele na T-ćelije pomagače (koje obrađuju informaciju), T-ćelije ubice (koje mogu da eliminišu ćelije raka) i T-supresorske ćelije (koje sprečavaju telo da napadne samo sebe).

Terapeutski Dodir: Termin koji je skovala dr Dolores Kriger, koji denotira jednu vrstu isceliteljske tehnike polaganjem dlana na obolelog, koja se ponekad u upotrebi može zameniti terminom parapsihičko isceljivanje.

Timus: Važna žlezda, koja se hrani iz čakre srca, i pomaže u regulisanju imunog odgovora.

Tiler-Ajnštajnov model: Naučni model pozitivnih i negativnih domena prostora/vremena koje predviđa relativistička verzija Ajnštajnove jednačine mase/energije. Prema dr Vilijamu Tileru, vodećem poborniku ovog modela, pozitivna energija i supstanca vremena/prostora vibriraju brzinom manjom ili približnom brzini svetlosti, i imaju električne ili elektromagnetne kvalitete. Negativna energija i supstanca prostora/vremena vibriraju ili se kreću brzinom većom od brzine svetlosti, magnetnih su osobina, i smatra se da su magnetoelektrične prirode. TNS: Transdermalni nervni stimulator. Električni uređaj koji funkcioniše na taj način što se preko kožne elektrode isključuje kontrolna kapija bola kako bi se prekinuo prenos poruka o bolu u mozak.

Vibracijsko: Odnosi se na finotvarnu ili elektromagnetnu energiju u različitim frekvencijama ili amplitudama.

Vibracijska medicina: Filozofija isceljivanja čiji cilj je tretiranje ličnosti u celini, tj. kompleksa um/telo/duh, oslobađanjem određenih količina energije specifične frekvencije u ljudski višedimenzionalni sistem. Vibracijska medicina teži isceljenju fizičkog tela integrisanjem i uravnotežavanjem viših energetskih sistema koji stvaraju fizičke/ćelijske obrasce manifestovanja.

Vid na daljinu: Naučni termin za vidovitost koji je odnedavno u upotrebi. Odnosi se na sposobnost da se parapsihički zapaze vizuelni podaci o predmetima odvojenim od subjekta prostornom razdaljinom ili preprekom.

Vidovitost: Parapsihička sposobnost vizuelnog opažanja (francuska reč je «clairevoyance», sa doslovnim značenjem «jasnovidost»). Aspekt čeone čakre ili adžna čakre.

Vidovnjačka realnost: Stanje u kojem se vidi i oseća na način koji prevazilazi površna čula. To je iskustvo realnosti izvan granica vremena i prostora, koje često može da omogući doživljaj međupovezanosti svih stvari.

Virus: Sićušni infektivni agens koji se sastoji uglavnom od specijalizovanog proteinskog omotača unutar kojeg je zatvorena žica genetskog materijala virusa (DNK ili RNK).

Više dimenzije: Termin koji opisuje sisteme finotvarne energije koji vibriraju brzinama većim od brzine svetlosti, tj. ne-fizičke energije.

Višedimenzionalno: Odnosi se na potpuni spektar ljudskih energija, tj. fizičkih, eterskih, astralnih, mentalnih, kauzalnih i viših spiritualnih nivoa.

Volova mašina: Elektroakupunkturni dijagnostički uređaj koji je razvio dr Rajnhold Vol, koji funkcioniše na principu uzimanja električnih mera različitih akupunkturnih tačaka tela.

VTI: Van-telesno iskustvo. Drugi naziv za astralnu projekciju.

Napomene

Poglavlje 1

1. H.S. Burr, The Fields of Life (New York: Ballantine Books, 1972).2. S. Kirlian & V. Kirlian, „Photography and Visual Observations by Means of High Frequency Currents“, Journal of Scientific and Applied Photography, vol. 6 (1961), ss. 145-148.3. W. Tiller, „Present Scientific Understanding of the Kirlian Discharge Process“, Psyhoenergetic Systems, vol. 3 nos. 1-4 (1979).4. S. Mallikarjun, „Kirlian Photography in Cancer Diagnosis“, Osteopathic Physician, vol. 45, no. 5 (1978), ss. 24-27.5. „Kirlian Photography Fighting for Toehold in U.S. Medicine”, Medical News, 6. mart 1978, ss. 24.6. T. Moss, “Puzzles and Promises”, Osteopathic Physician, februar 1976, ss. 30-37.7. “The Ghost Effect”, IKRA Communications (Brooklyn, N.Y: International Kirlian Research Association, jun 1978).8. T. Moss, The Body Electric (Los Angeles: J.P. Tarcher, Inc., 1979), s. 219.9. “Life Energy Patterns Visible Via New Technique”, Brain/Mind Bulletin, vol. 7, no. 14 (3. avgust, 1982).10. J. Briggs & F. Peat, “David Bohm’s Looking-Glass Map”, u Looking Glass Universe: The Emerging Science of Wholeness, (New York: Sion and Schuster, Inc., 1984).11. R. Targ & H. Puthoff, Mind Reach: Scientists Look at Psychic Ability (New York: Dell Publishing Co., Inc., 1977).

12. P. Levine et al, “EEG Coherence During the Transcendental Meditation Technique”, u Scientific Research on the Transcendental Meditation Program: Vol. I, ed. Orme-Johnson and Farrow (Livingston Manor, NY: Maharishi European Research University Press, 1977), ss. 187-207. 13. J. Whitton, “Ramp Function in EEG Power Spectra During Actual or Attempted Paranormal Events”, New Horizons, vol. 1 (1974), ss. 174-183.14. M. Cade & N. Coxhead, The Awakened Mind (New York: Delacorte Press, 1979), ss. 242-246.15. T. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (Chicago University of Chicago Press, 1970).16. C. Tart, “State-Specific Sciences”, u State of Consciousness (New York: E. P. Dutton & Co., 1975), pp. 206-228.

Poglavlje 2

1. B. Griggs, Green Pharmacy: A History of Herbal Medicine (New York: Viking Press, 1981).2. S. Hahnemann, Organon of Medicine (1810; reprint, Los Angeles: J. P. Tarcher, Inc., 1982).3. B. Grad, “Some Biological Effects of Laying on of Hands and Their Implications”, u Dimensions in Wholistic Healing: New Frontiers in the Treatment of the Whole Person, ed. Otto and Knight (Chicago: Nelson-Hall, 1979), ss. 199-212.4. “New Technologies Detect Effects of Healing Hands”, Brain/Mind Bulletin, vol. 10, no. 16 (30. septembar), 1985).5. R. Miller, “Methods of Detecting and Measuring Healing Energies”, u Future Science, ed. White and Krippner (New York: Doubleday & Co., Inc., 1977), ss. 431-444.6. D. Dean & E. Brame, “Physical Changes in Water by Laying-on of Hands”, u Proceedings of the Second International Congress of Psychotronics, (Monte Carlo, 1975).7. S. Schwartz et al., “Infrared Spectra Alteration in Water Proximate to the Palms of Therapeutic Practitioners”, (neobjavljeni tehnički izveštaj, 1987).8. D. Shepherd, The Magic of the Minimum Dose: Experiences and Cases (1938; reprint, Wellingborough, Northamptoshire: Health Science Press, 1973).9. L. Bendit & P. Bendit, The Etheric Body of the Man (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977).10. S. Karagulla, Breakthrough to Creativity (Santa Monica, CA: DeVorss & Co., 1967).11. R. Grossinger, Planet Medicine (Garden City, NY: Anchor Press, Doubleday, 1980), ss. 165-175.12. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson, (Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, 1983), ss. 35.

Poglavlje 3

1. N. Shealy , “Wholistic Healing and the Relief of Pain”, u Dimensions of Wholistic Healing: New Frontiers in the Treatment of the Whole Person, ed. Otto & Knight (Chicago: Nelson-Hall, 1979), ss. 391-399.2. R. Melzack & P. Wall, “Pain Mechanisms: A New Theory”, Science, vol. 150 (1965), ss. 971-979.

3. B. Sjolund & M. Eriksson, “Electro-Acupuncture and Endogenous Morphines”, Lancet, 2. nov. 1976, ss. 1085.4. R. Becker, “An Application of Direct Current Neural Systems to Psychic Phenomena”, Psychoenergetic Systems, vol. 2 (1977), ss. 189-196.5. R.Becker et al., “The Direct Current Systems: A Link Between the Environment and the Organism”, New York State Journal of Medicine, vol. 62 (1962), ss. 1169-1176.6. “Healing Intransignent Fractures”, Medicine World News, 17. april 1978, ss. 327. J. Hurtak, The Book of Knowledge: The Keys of Enoch (Los Gatos, CA: The Academy for Future Science, 1977), ss. 382.8. L. Weymouth, “The Electrical Connection,” New York Magazine, 24. novembar 1980, ss. 24.9. G. Taubes, “An Electrifying Connection,” Discover, april 1986, ss. 23-37.10. S. Stavish & N. Horwitz, “Pioneering Cancer Electrotherapy”, Medical Tribune, 11. mart 1987, s.1.11. R. Rose, “Magnetic Pulses in RA: Less Pain and Mobility Gain”, Medical Tribune, 3. jun 1987, s. 1.12. R. Leichtman, Nikola Tesla Returns (Columbus, OH: Ariel Press, 1980), ss. 41-43.

Poglavlje 4

1. S. Rose-Neil, “The Work of Professor Kim Bong Han”, The Acupuncturist, vol. 1 (1967), s. 15.2. W. Tiller, “Some Energy Filed Observations of Man and Nature”, u The Kirlian Aura (Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, 1974), ss. 129-135.3. P. De Vernejoul et al, “Etude Des Meridians D’Acupuncture Par Les Traceurs Radioactifs“, Bull. Acad. Natle. Med., vol. 169 (22. oktobar 1985), ss. 1071-1075.4. E. Russell, Design For Destiny (New York: Ballantine Books, 1971).5. S. Karagulla, “Energy Fields and Medical Diagnosis”, u The Human Aura, ed. N. Regush (New York: Berkeley Publishing, 1974).6. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson (Albaquerque, NM: Brotherhood of Life, Inc., 1983), s. 29.7. W. Tiller, “Energy Fields Observations”, ss. 125-128.8. I. Dumitrescu & J. Kenyon, Electrographic Imaging in Medicine and Biology (Suffolk, Great Britain: Neville Spearman Ltd., 1983).9. C. W. Leadbeater, The Chakras (1927; reprint, Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977).10. Gurudas, Flower Essences, s. 83.11. R. Stanford, The Sprit Unto the Churches (Austin, TX: Association for the Understanding of Man, Inc., 1977).12. Gurudas, Flower Essences, s. 85.13. H. Motoyama & R. Brown, Science and the Evolution of Consciousness: Chakras, Ki, and Psi (Brookline, MA: Autumn Press, Inc., 1978), s. 93-98.14. I. Bentov, lična komunikacija, novembar 1977.15. “Electronic Evidence of Auras, Chakras in UCLA Study”, Brain/Mind Bulletin, vol. 3, no. 9 (20. mart 1978).16. R. Miller, “Bridging the Gap: An Interview with Valerie Hunt, Ed.D.,” Science and Mind, oktobar 1983.

17. A. Bailey, Esoteric Healing (New York: Lucis Publishing Co., 1953), ss. 195-196.18. A.Bailey, Esoteric Healing, s. 625.19. J.Gray, The Psychology of Fear and Stress (New York: McGraw-Hill, 1971).20. P. Maclean, “Psychosomatic Disease and the ‘Visceral Brain’: Recent Developments Bearing on the Papez Theory of Emotion”, Psychosomatic Medicine, vol. 11, s. 338-353.21. Near Death Experience in Children: A First Report”, Brain/Mind Bulletin, vol. 9, no. 2 (12. decembar 1983)22. R. Moody, Life After Life (New York: Bantam Books, 1975).23. K.Ring, Heading Toward Omega: In Search of the Near Death Experience (New York: William Morrow & Co., 1984).24. R. Monroe, Far Journeys (Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc.,1985).25. I. Swann, To Kiss Earth Good-Bye (New York: Dell Publishing Co., Inc., 1975).26. R. Morris, “PRF Research on Out-Of-Body Experiences, 1973”, Theta, leto 1974.27. H. Puthoff i R. Targ, “Psychic Research and Modern Physics”, u Phychic Exploration: A Challenge For Science, ed. J. White (New York: G.P. Putnam’s Sons, 1974), ss. 536-53.28. C. Muses, “Working with the Hypernumber Idea”, u Consciousness and Reality, ed. C. Muses and A. Young (New York: Avon Books, 1972), ss. 448-469.29. L. Feldman, “Short Bibliography On Faster-Then-Light Particles (Tachyons)”, American Journal Of Physics, vol. 42 (mart 1974).30. R. Miller, “Methods of Detecting and Measuring Healing Energies”, u Future Science, ed. S. Krippner i J. White (New York: Doubleday & Co., 1977), ss. 431-444.31. Smith J., “The Influence on Enzyme Growth by “Laying-on-Hands”, The Dimensions of Healing: A Symposium (Los Altos, CA: Academy of Parapsychology and Medicine), 1972.32. “New Technologies Detect Effects of Healing Hands”, Brain/Mind Bulletin, vol. 10, no. 16 (30. septembar 1985).33. A. Besant & C.W. Leadbeater, Thought-Forms (1925; reprint, Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1969).34. Leichtman, R., Einstein Returns (Columbus, OH: Ariel Ress, 1982), ss. 48-49.35. J. Leo, “I Was Beheaded in the 1700s”, Time, 10. septembar 1984, ss. 68.36. W. Tiller, “Theoretical Modeling on the Function of Man”, u Healers and the Healing Process, ed. G. Meek (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977), s. 192.37. Hodson, G., The Miracle of Birth: A Clairvoyant Study of a Human Embryo (1929; reprint, Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1981), ss. 85-86.38. O. C. Simonton et al, Getting Well Again (Los Angeles: J.P. Tarcher, Inc.,1978).

Poglavlje 5

1. I. Veith, The Yellow Emperor’s Classic of Internal Medicine (Berkeley & Los Angeles: University of California Press, 1966).2. R. Melzack i P. Wall, “Pain Mechanisms: A New Theory”, Science, vol. 150 (1965), ss. 971-979.3. “Frequency a Factor in Electroacupuncture”, Brain/Mind Bulletin, vol. 5, no. 10 (7. april 1980).4. W. Tiller, “Some Physical Network Characteristics of Acupuncture Points and Meridians”, u Transcript of the Acupuncture Symposium (Los Altos, CA: Academy of Parapsychology and Medicine, 1972).

5. G. Luce, Biological Rhythms in Human and Animal Physiology (New York: Dover Publications, Inc., 1971).6. H. Motoyama & R. Brown, Science and the Evolution of Consciousness (Brookline, MA: Autumn Press, 1978), ss. 99-119.7. Inicijalna električna merenja na akupunkturnim tačkama se navode kao «BP» ili «before polarisation» (pre polarizacije). Ova BP vrednost odražava osnovno konstitutivno stanje tela ili metabolički nivo. Posle inicijalnih merenja završnih tačaka meridijana, AMI uređaj sekventno isporučuje električni nadražaj od 3 V jednosmerne struje svakoj akupunkturnoj tački koja je povezana u kolo. Nakon električnog nadražaja, AMI uređaj beleži drugi skup rezultata za svaku akupunkturnu tačku koju još nazivamo «AP» «after polarisation» (posle polarizacije). AP vrednosti odražavaju trenutno ili akutno stanje meridijana. Razlika između ove dve vrednosti (BP-AP) se naziva «P» ili «polarizacija». P vrednost pokazuje veličinu otpornosti organizma na spoljašnje okruženje koje je telo u stanju da ostvari. Motojama je otkrio da uređaji kao što je GSR metri (koji mere «Galvanic Skin Resistance» – Galvansku otpornost kože) mere samo AP vrednosti koje su promenljive usled temperature, i koje zavise od akutnog mentalnog i fizičkog stanja osobe. BP i P vrednosti pokazalo se da su relativno konstantne, kao i da daju pouzdanije informacije o hroničnom stanju organizma. AMI uređaj meri sve tri navedene vrednosti (BP, P i AP) koje se u roku od nekoliko minuta po asimilaciji električnih informacija o osobi dobijaju u štampanom obliku na papiru. 8. J. Pizzo et al., “Fingertips to Faces”, Osteopathic Physician, vol. 43, no. 2 (februar 1976), ss. 41-47.9. I. Dumitrescu & J. Kenyon, Electrographic Imaging in Medicine and Biology (Suffolk, Great Britain: Neville Spearman, Ltd., 1983), ss. 158.10. J. Hurtak, The Book of Knowledge: The Keys of Enoch (Los Gatos, CA: The Academy for Future Science, 1977), ss. 526, 380.11. B.Pomeranz, “Do Endorphins Mediate Acupuncture Analgesia?” u Advances in Biochemical Psychopharmacology, vol. 18, ed. Costa & Trabucchi (New York: Raven Press, 1978), ss. 351-359.12. L. Barchas et al., „Behavioral Neurochemistry: Neuroregulators and Behavioral States“, Science, vol. 200 (26. maj 1978), ss. 964-973.13. T. Hokfelt et al., „Peptidargic Neurones“, Nature, vol. 284 (10. april 1980).14. R. Becker, „An Application of Direct Current Neural Systems to Psychic Phenomena“, Psychoenergetic Systems, vol. 2 (1977), ss. 189-196.15. W. Tiller, „The Positive and Negative Space/Time Frames as Conjugate Systems“, u Future Science, ed. White and Krippner (Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc., 1977), ss. 257-279.16. I. Oyle & J. Wexler, “Acupuncture with High Frequency Sound: A Preliminary Report”, Osteopathic Physician, septembar 1973.17. H. Gris & W. Dick, The New Soviet Psychic Discoveries (New York: Avon Books, 1978), ss. 397.18. G. Playfair & S.Hill, The Cycles of Heaven (New York: Avon Books, 1978), ss. 281.

Poglavlje 6

1. H. Motoyama & R. Brown, Science and the Evolution of Consciousness (Brookline, MA: Autumn Press, 1978), ss. 99-119.2. H. Burr, The Fields of Life (New York: Ballantine Books, 1972).

3. W. Tiller, “The Positive and Negative Space/Time Frames as Conjugate Systems”, u Future Science, ed. White and Krippner, (Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc., 1977), ss. 257-279.4. “German Device Is Used to Detect Changes at Acupuncture Points”, Brain/Mind Bulletin, vol. 7, no.14 (23. avgust 1982).5. I. Bell, Clinical Ecology: A New Medical Approach to Environmental Illness (Bolinas, CA: Common Knowledge Press, 1982).6. A. Ber, “Neutralization of Phenolic (Aromatic) Food Compounds in a Holistic General Practice”, Journal Of Orthomolecular Psychiatry, vol. 12, no. 4 (1984).7. J. McGovern et al., “The Role of Naturally Occurring Haptens in Allergy”, Annals of Allergy, vol. 17 no. 123 (1981).8. J. McGovern, “Apparent Immunotoxic Response To Phenolic Compounds”, Food and Chemical Toxicology, vol. 20, no. 4 (1982), ss. 491.9. J. McGovern et al., „Natural Foodborne Aromatics Induce Behavioral Disturbances in Children with Hyperkinesis“, International Journal of Biosocial Diseases, vol. 3 (decembar 1982).10. Abrams, A., New Concepts in Diagnosis and Treatment (San Francisco, CA: The Philopolis Press, 1916).11. L. Day & G. de la Warr, New Worlds Beyond the Atom (London: Vincent Stuart, Ltd., 1956).12. L. Day & G. de la Warr, Matter In The Making (London: Vincent Stuart, Ltd., 1966).13. D. Tansley, M. Rae, & A. Westlake, Dimensions of Radionics: New Techniques of Instrumented Distan-Healing (Essex, England: C.W. Daniel Co. Ltd., 1977).14. R. Targ & H. Puthoff, Mind-Reach: Scientist Look at Psychic Ability (New York: Dell Publishing Co., 1977).15. E. Baerlein & A. Dower, Healing with Radionics: The Science of Healing Energy (Wellingborough, Northamtonshire: Thorsons Publishers Ltd., 1980), ss. 48-49.16. D. Dean, “Plethysmograph Recordings as ESP Responses”, International Journal of Neuropsychiatry, septembar/oktobar 1966.17. W. Tiller, “Radionics, Radiesthesia, and Physics”, u The Varieties of Healing Experience: Exploring Psychic Phenomena in Healing (Los Altos, CA: The Academy of Parapsychology and Medicine, 1971), ss. 55-78.18. A. Mermet, Principles and Particle of Radiesthesia (London: Vincent Stuart Co., 1959).19. D. Tansley, Radionics and the Subtle Anatomy of Man (Essex, England: Health Science Press, 1972).

Poglavlje 7

1. E. Bach, “Heal Thyself”, u The Bach Flower Remedies (1931; reprint, New Canaan, CT: Keats Publishing Co., 1977).2. R. Armstrong, “ Radiesthesia: A Tool of Intuitive Perspective”, The Flower Essences Journal, no. 2 (jul 1980), ss. 7-83. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled Kevin Ryerson (Albuquerque, NM: Brotherhood Of Life, Inc., 1983).4. Ibid., ss. 29-305. I. Bentov, “ Micromotion of the Body as a Factor on the Development of the Nervous System”, u L. Sannella, Kundalini: Psychosis Or Transcendence? (San Francisco, CA: H.S. Dakin Co., 1976), ss. 71-95.

6. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, ss. 30-31.7. Ibid., ss. 35.8. D. Dean, “Plethysmograph Recordings as ESP Responses”, International Journal Of Neuropsychiatry, septembar/oktobar 1966.9. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, s. 31.10. Ibid., s. 41.11. Ibid., ss. 42-43.12. Ibid., s. 44.13. Ibid., s. 139.14. Ibid., s. 125.15. Ibid., s. 164.16. Ibid., s. 144-145.17. Ibid., s. 140.18. Ibid., ss. 133-134.19. Ibid., s. 36.20. E. Babbitt, Principles of Light and Color (1878; reprint, Secaucus, NJ: Citadel Press, 1967).21. D. Ghadiali, Spectro-Chrome Metry Encyclopedia, drugo izdanje (Malaga, NJ: Spectro-Chrome Institute, 1939).22. R. Hunt, The Seven Keys to Color Healing (New York: Harper & Row Publishers, 1971), s. 103.23.Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, s. 201.

Poglavlje 8

1. B. Grad, «Healing by the Laying On Of Hands: A Review of Experiments», u Ways of Health: Holistic Approaches to Ancient and Contemporary Medicine, ed. D. Sobel (New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1979), s. 267. 2. A. Westake, «Vis Medicatrix Naturae», Proceedings of the Scientific and Technological Congrass of Radionics and Radiesthesia (London: May 1950).3. A. Debus, The English Paracelsians (New York: Franklin Watts, 1965), s. 114. 4. M. Goldsmith, Franz Anton Mesmer (Garden City, NY: Doubleday, 1934). 5. B. Grad, «The Biological Effects of the «Laying On of Hands» on Animals and Plants: Implications for Biology», u Parapsychology: Its Realtion to Physics, Biology, Psychiatry, and Psychiatry, ed. G: Schmeidler (Metuchen, NJ: Scarecrow Press, 1967).6. B. Grad et al., «An Unortodox Method of Treatment on Wound Healing in Mice», International Journal of Parapsychology, vol. 3 (proleće 1961), ss. 5-24. 7. R. Miller, «Methods of Detecting and Measuring Healing Energies», u Future Science, ed. White & Kripper, (Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc., 1977), ss. 431-444.8. J. Smith, «The Influence on Enzyme Growth by «Laying On Of Hands», u The Dimensions of Healing: A Symposium, (Los Altos, CA: The Academy of Parapsychology and Medicine, 1972). 9. C. Panati, Supersenses: Our Potential for Parasensory Experience, (Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, 1976), s. 121. 10. W. Tiller, «The Positive and Negative Space/Time Frames as Conjugate Systems», u Future Science, ed. White & Krippner, (Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc., 1977), ss. 257-279.11. «New Technologies Detect Effects of Healing Hands», Brain/Mind Bulettin, vol. 10, no. 16, septembar, 1985.

12. «Healer Speeds Up Self-Organizing Properties», Brain/Mind Bulletin, vol. 7, no. 3 (4. januar, 1982). 13. I. Prigogine & I. Strengers, Order Out Of Chaos: Man's New Dialogue With Nature, (New York: Bentam Books, 1984). 14. B. Grad, «A Telekinetic Effect on Plant Growth, Part 2; Experiments Involving Treatment of Saline iin Stoppered Bottles», International Journal Of Parapsychology, vol. 6 (1964), ss. 473-498. 15. D. Krieger, «The Response of In-Vivo Human Hemoglobin to an Active Healing Therapy by Direct Laying-on Of Hands», International Journal of Psychoenergetic Systems, vol. 1 (Autumn 1972), s. 12-15. 16. D. Krieger, «Healing by the Laying-on Of Hands as a Facilitator of Bioenergetic Change: The Response In-Vivo Hemoglobin», International Journal of Psychoenergetic Systems, vol. 1 (1976), s. 121.17. S. Karagulla, Breakthrough To Creativity, (Los Angeles, CA: DeVorss Publishers, 1967), ss. 123-146. 18. D. Krieger, «Therapeutic Touch: The Imprimatur of Nursing», American Journal Of Nursing, vol. 75 (1975), ss. 784-787. 19. L. LeSchan, Alternate Realities: The Search for the Full Human Being, (New York: Ballantine Books, 1976). 20. R. Miller, «The Positive Effect of Prayer on Plants», Psychic, april 1972. 21. J. Ringe, «The Reality of Healing sEnergies», u Healers and the Healing Process, ed. G: Merek, (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977), ss. 136-137. 22. C. M. Cade & N. Coxhead, The Awakened Mind: Biofeedback and the Developement of Higher States of Awareness, (New York: Dell Publishing Co., 1979): 23. R. Leichtman, Einsten Returns, (Columbus, OH: Ariel Press, 1982), ss. 50-51.

Poglavlje 9

1. R. Boiling, «Superman's Hologram», Omni, vol. 7, no. 1 (October 1984), s. 52. 2. R. Steiner, Cosmic Memory: Atlantis and Lemuria, (Blauvelt: NY: Rudolf Steiner Publications, 1971), s. 45. 3. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson, (Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, 1983), s. 8. 4. The Revelation of Ramala, (Suffolk, Great Britain: Nevill Spearman, Ltd., 1978), s. 245. 5. Ibid., s. 246. 6. Ibid., s. 246. 7. «Biblical Floods», Nature/Science Annual: 1977 Edition, (New York: Time –Life Books, 1976), s. 180. 8. R. Baer & V. Baer, Windows of Light: Quartz Crystals and Self-Transformations, (San Francisco, CA: Harper & Rowe Publishers, 1984), s. 54. 9. R. Miller, «The Healing Magic of Crystals: An Interview with Marcel Vogel», Science Of Mind, avgust 1984. 10. Ibid., p. 74. 11. M. Harner, The Way of the Shaman, (New York: Bentam Books, 1982), s. 139.

12. N. Gardner & E. Gardner, «Oh Shinnah Speaks», u Five Great Healers Speak Here, (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1982), s. 123. 13. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, ss. 30-31. 14. R. Baer & V. Baer, Windows of Light, s. 82. 15. F. Alper, Exploring Atlantis: Volume 2, (Phoenix, AZ: Arizona Metaphisical Socety, 1983), ss. 25-33. 16. W: Richardson & L. Huett, The Spiritual Values of Gem Stones, (Marina del Ray, CA: DeVorss & Co., 1988), s. 15. 17. Ibid., ss. 19-24. 18. Ibid., s. 40. 19. Ibid., s. 107. 20. Ibid., s. 50-51. 21. A. Bhattacharaya, Teletherapy and Allied Sceince, (Calcutta: Firma KLM Private Limited, 1977). 22. V. Neal & S. Karagulla, Through the Curtain, (Marina Del Ray, CA: DeVOrss & Company, 1983), ss. 171-2, 177, 180, 191-2.

Poglavlje 10

1. R. Trubo, «Stress and Disease: Cellular Evidence Hints at Therapy», Medical World News, January 26, 1987. 2. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson, (Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, Inc. 1983), s. 83.3. L. LeSchan, You Can Fight for Your Life: Emotional Factors in the Causation of Cancer, (New York: Jove Publications, Inc., 1977). 4. R. Leichtman & C. Japikse, Active Meditation: The Western Tradition, (Columbus, OH: Ariel Press, 1982). 5. J. Schwarz, The Path of Action, (New York: E. P. Dutton, 1977). 6. The Rainbow Bridge: First and Second Phases Link with the Soul Purification, (Escondido, CA: The Triune Foundation, 1981). 7. J. Schwarz, The Path of Action, (New York: E. P. Dutton, 1977). 8. D. Walker, The Crystal Book, (Sunol, CA: The Crystal Company, 1983), s. 57. 9. Hilarion, Body Signs (Toronto, Ontario: Marcus Books, 1982), s. 31. 10. L. Hay, You Can Heal Your Life (Farmingdale, NY: Coleman Publishing, 1984), ss. 147-182. 11. P. Levine et al., «EEG Coherence During the Transcendental Meditation Technique», u Scientific Research on the Transcendental Meditation Program: Vol. I, ed. Orme-Johnson & Rarrow (Livingston Manor, NY: Maharishi European Research University Press, 1977), ss. 187-207. 12. I. Bentov, «Micromotion of the Body as a Factor in the Developement of the Nervous system», u L. Sannella, Kundalini: Psychosis or Transcendence? (San Francisco, CA: H. S: Dakin Co., 1976), ss. 71-92. 13. «Pain May Cause Lasting Change in Neuromachinery», Brain/Mind Bulletin, vol. 2, no. 4, 3. januar, 1977. 14. «Kindling, Once Epilepsy Model, May Relate to Kundalini», Brain/Mind Bulletin, vol. 2, no. 7, 21. februar, 1977.

15. M. Chia, Awaken Healing Energy Through the Tao (New York: Aurora Press, 1983).

Poglavlje 11

1. «Theory Relates to Brain Processes, Altered Awareness», Brain/Mind Bulletin, vol. 4, no. 13, 21. maj, 1971. 2. K. Pribram, «The Holographic Hypothesis of Brain Function: A Meeting of Minds», u Ancient Wisdom and Modern Science, ed. S. Grof (Albany, NY: State University of New York Press, 1984), ss. 167-179. 3. F. Capra, «The New Vision of Reality: Toward a Synthesis of Eastern Wisdom and Westertn Science», u Ancient Wisdom and Modern Science, ed. S. Grof (Albany, NY: State University of New York Press, 1984), ss. 135-148. 4. M. Talbot, Mysticism and the New Physics (New York: Bantam Books, Inc., 1980).5. D. Balker, «The Occult Anatomy and Physiology of the Heart», u Esoteric Healing (High Road, Essendon, Herts., England: Dr. Douglas Baker). 6. N. Rodsenberg, «Laser Bursts Appear to Help Revascularize Myocardium», Medical Tribune, vol. 27, no. 8, March 19, 1986. 7. E. Cranton & A. Brecher, Bypassing Bypass: The New Technique of Chelation Therapy (New York: Stein & Day Publishers, 1984). 8. M. Lesser, Nutrition and Vitamin Therapy (New York: Bantom Books, Inc., 1980).9. R. Johnson, «Vitamins Reverse Smokers Lesions», Medical Tribune, vol. 28, no. 2, January 14, 1987, ss. 4-5.10. R. Johnson, «Vitamins for Cervical Cells», Medical Tribune, vol. 28, no. 2, January 14, 1987, s. 5. 11. A. Gaby, The Doctor's Guide to Vitamin B6 (Emmaus, PA: Rodale Press, 1984), ss. 125-129. 12. S. Ziff, Silver Dental Fillings: The Toxic Time Bomb (New York: Aurora Press, 1984). 13. K. Mason, Radionics and Progressive Energies (Essex, England: C. W. Daniel Co., Ltd., 1984), s. 42. 14. Gurudas, Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson (Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, 1983), s. 45. 15. D. Edwards, «ELF Under Suspicion in New Report», Science News, vol. 132, July 18, 1987, s. 39. 16. T. Graves, Needles of Stones (Great Britain: Turnstone Press, Ltd., 1978), ss. 71-81. 17. J. Kenyon, Modern Techniques of Acupuncture: Vol. 3 (Wellingborough, Northampronshire: Thorson's Publishers Limited, 1985), ss. 61, 89.

Poglavlje 12

1. C. Thomas & D. Duszynski, «Closeness to Parents adn the Family Constelation in a Prospective Study of Five Disease States: Suicide, Mental Illness, Malignant Tumor, Hypertension, and Coronary Herat Disease», The Johns Hopkins Medical Journal, vol. 134 (1973), ss. 251-270.

2. L. LeSchan, «Psychological States as Factors in the Developement of Malignant Disease: Acritical Review», Journal of the National Cancer Institute, vol. 22 (1959), ss. 1-18. 3. O. Simonton & S. Simonton, «Belief Systems and Menagement of the Emotional Aspects of Malignancy», Journal od Transpersonal Psychology, vol. 7, no. 1 (1975), ss. 29-47. 4. R. Trubo, «Stress and Disease: Cellular Evidence Hints at Therapy», Medical World News, 26. januar 1987, ss. 26-41. 5. G. Hodson, The Science of Seership (London: Rider & Company), ss. 61-63. 6. M. Woodward, Scars of the Soul: Holistic Healing in the Edgar Cayce Readings (Columbus, Ohio: Brindabella Books, 1985). 7. F. McChain, A Practical Guide to Past Life Regression (St. Paul, Minn.: Llewellyn Publications, 1986). 8. B. Clow, Eye of the Centaur: A Visionary Guide into Past Lives (Santa Fe, N: M:: Bear & Company, 1986). 9. Levi, The Aquarian Gospel of Jesus the Christ (1907; reprint Marina Del Rey, Calif.: DeVorss & Co., 1979). 10. Guru R. H. H., Talk Does Not Cook the Rice: A Commentary on the Teaching of Agni Yoga, vol. 1 (York Beach, Me.: Samuel Welser, 1982), s. 133.

Poglavlje 13

1. E. Davenas, F. Beauvais, J. Amra, M. Oberbaum, B. Robinzon, A. Miadonna, A. Tedeschi, B. Pomeranz, P. Fortner, P. Belon, J. Sainte-Laudy, B. Poitevin, J. Benveniste,“Human Basophil Degranulation Triggered by Very Dilute Antiserum Against IgE,“ Nature, vol. 333 (1988), ss. 816-818.2. J. Benveniste, lična komunikacija, Sietl-Vašington,1989.3. B. Poitevin, E. Davenas & J. Benveniste, “In Vitro Immunological Degranulation of Human Basophils is Modulated by Lung Histamine and Apis Mellifica,“ British Journal of Clinical Pharmacology, vol. 25 (1988), ss. 439-444.4. L. Hadji, B. Arnoux, J. Benveniste, “Effect of Dilute Histamine on Coronary Flow of Guinea-Pig Isolated Heart, Inhibition by a Magnetic Field,“ Federation of American Societies for Experimental Biology Journal, vol. 5, no. A1583 (1991).5. J. Benveniste, “Transfer of Biological Activity by Electromagnetic Fields,“ Frontier Perspectives, «The Center for Frontier Science» pri «Temple University», vol. 3, no. 2 (1993), ss. 13-15.6. E. Del Giudice, G. Preparata, G. Vitiello, “Water as a Free Electric Dipole Laser,“ Phys. Rev. Lett., vol. 61 (1988), ss. 1085-1088.7. E. Del Giudice, “Coherence in Condensed and Living Matter,“ Frontier Perspectives, «The Center for Frontier Sciences» pri «Temple University», vol. 3, no. 2 (1993), ss. 16-20.8. J. Jacobs, et al., “Treatment of Acute Childhood Diarrhea with Homeopathic Medicine: A Randomized Clinical Trial in Nicaragua,“ Pediatrics, vol. 93 (1994), ss. 719-725.9. D. Eisenberg, R. Kessler, C. Foster, F. Norlock, D. Culkins, & R. Delbanco,“Unconventional Medicine in the United States,“ New England Journal of Medicine, vol. 328 (1993), ss. 246-252.10. M. Smulkis & F. Rubenfeld, Starlight Elixirs and Cosmic Vibrational Healing (Essex, England: C.W. Daniel Co. Ltd., 1992).11. P. Davis, Subtle Aromatherapy (Essex, England: C.W. Daniel Co. Ltd., 1991).

12. B. Lynes, The Cancer Cure That Worked: Fifty Years of Suppression (Queensville, Ontario: Marcus Books, 1987).13. E. Babbit, Perfect Health (Needham, Mass.: Chanel One Communications, Inc., 1993), s. 39.14. Lakhovsky, The Secret of Life: Cosmic Rays and Radiations of Living Beings (Stockwell, England: True Health Publishing Co., 1951).15. D. Rorvik, “Do the French Have a Cure for Cancer?“, Frontiers of Healing New Dimensions in Parapsychology, ed. Regush (New York: Avon Books, 1977), ss. 286-305.16. R. Kupsinel, “Nicole LaVoie, Founder of Sound Wave Energy,“ Health Consciousness, vol. 15, no. 1 (April, 1994), s. 33.17. E. Green, et al., “Anomalous Electrostatic Phenomena in Exceptional Subjects,“ Subtle Energies, vol. 2, no. 3 (1991), ss. 69-97.18. D. Winter, “Heart Intelligence and DNA Programming,“ u Alphabet of the Heart, Sacred Geometry: The Genesis in Principle of Language & Feeling, D. Winter, et al. (Eden, N.Y.: Crystal Hill Farm, 1993), s. 40.19. P. Levine, et al., “EEG Coherence During the Transcendental Meditation Technique,“ in Scientific Research and the Transcendental Meditation Program, vol. I, ed. Orme-Johnson & Farrow (Livingston Manor, N.Y.: Maharishi European Research University Press, 1977), s. 187-201.20. G. Rein & R. McCraty, “Local and Non-Local Effects of Coherent Heart Frequencies on Conformational Changes of DNA“, u G. Rein, Quantum Biology: Healing With Subtle Energy (Boulder Creek, Calif.: Quantum Biology Research Labs, 1992), ss. 90-95.21. D. Winter, “Can the Human Heart Directly Affect the Coherence of the Earth's Magnetic Field?“ u Alphabet of the Heart, Sacred Geometry: The Genesis in Principle of Language & Feeling, D. Winter, et al. (Eden, N.Y.: Crystal Hill Farm, 1993), s. 64.22. V. Hunt, Infinite Mind: The Science of Human Vibrations (Malibu, Calif.: Malibu Publishing Co., 1995).

Referentna literatura

Poglavlje 1

Holografija, svest i realnost

Briggs, J., & F. Peat. Looking Glass Universe: The Emerging Science of Wholeness. New York: Simon and Schuster Inc., 1984.Loye, D. The Sphinx an the Rainbow: Brain/Mind, and Future Vision. Boulder & London: Shambhala/New Science Library, 1983.Pelletier, K. Toward a Science of Consciousness. New York: Dell Publishing Co., 1978.

Elektrofotografija i Kirlijanov efekat

Dumitrescu, I. i J. Kenyon. Electrografic Imaging in Medicine and Biology. Suffolk, Great Britain: Neville Spearman Ltd., 1983.Moss, T. The Body Electric. Los Angeles: J.P. Tarcher, Inc., 1979.

Vid na daljinu i parapsihološke sposobnosti

Targ, R. & H. Puthoff. Mind-Reach: Scintists Look at Psychic Ability. New York: Dell Publishing Co., Inc., 1977.Targ, R. i K. Harary. The Mind Race: Understanding an Using Psychic Abilities. New York: Villard Books, 1984.

Svest i nova fizika

Capra, F. Tao of Physics. New York: Bantam Books, 1977.Postle, D. Fabric of the Universe. New York: Crown Publishers, Inc., 1976.Talbot, M. Mysticism and the New Physics. New York: Bantam Books, 1980.Toben, B. Space-Time and Beyond. New York: E. P. Dutton and Co., 1975.Zukav, G. The Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics. New York: William Morrow and Co., Inc., 1979.

Poglavlje 2

Blackie, M. The Patient, Not the Cure: The Challenge of Homeopathy. Santa Barbara, CA: Woodbridge Press Publishing Co., 1978.Coulter, H. Divided Legacy: The Conflict Between Homeopathy and the American Medical Association. Richmond, CA: North Atlantic Books, 1973.Coulter, H. Homeopathic Science and Modern Medicine: The Physics of Healing with Microdoses. Richmond, CA: North Atlantic Books, 1980.Hahnemann, S. Organon of Medicine. 1810. Prevod Kunzli, Naude & Pendleton. Los Angeles, CA: J.P. Tarcher, Inc., 1982.Tiller, W. “Towards A Scientific Rationale of Homeopathy”, Journal of Holistic Medicine, 6, no. 2 (jesen 1984)Vithoulkas, G. Homeopathy: Medicine of the New Man. New York: Arco Publishing Co., Inc., 1979.Vithoulkas, G. The Science of Homeopathy. New York: Grove Press, Inc., 1980.Whitmont, E. Psyche and Substance: Essays on Homeopathy in the Light of Jungian Psychology. Richmond, CA: North Atlantic Books, 1980.

Poglavlje 3

Becker, R. & G. Selden. The Body Electric: Electromagnetism and the Foundation of Life. New York: William Morrow and Company, Inc., 1985.Playfair, G. & S. Hill. The Cycles of Heaven. New York: Avon Books, 1978.Weymouth, L. “The Electrical Connection (Part 1)”, New York Magazine, 24. novembar 1980, ss. 26-27.Weymouth, L. “The Electrical Connection (Part 2)”, New York Magazine, 1. decembar 1980, ss. 44-58.

Poglavlje 4

Fizičko-eterska međuveza

Bendit, J. & P. Bendit. The Etheric Body of Man: The Bridge of Consciousness. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977.Powell, A. E. The Etheric Double: The Health Aura of Man. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1969.Tiller, W. “Some Energy Field Observations of Man and Nature”. The Kirlian Aura. Priredili Krippner & Rubin. Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, 1974.

Sistem čakri i nadija

Leadbeater, C.W. The Chakras. 1927. Reprint. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977.Motoyama, H. Theories of the Chakras: Bridge to Higher Consciousness. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1981.Rendel, P. Introduction to the Chakras. Wellingborough, Northamptonshire: The Aquarian Press, 1979.Stanford, R. The Spirit unto the Churches: An Understanding of Man’s Existence in the Body Through Knowledge of the Seven Glandular Centers. Austin, TX: Association for the Understanding of Man, 1977.

Astralno telo i astralna projekcija

Greenhouse, H. The Astral Journey. New York: Avon Books, 1974.Monroe, R. Far Journeys. Garden City, NY: Doubleday & Co., Inc., 1985.Monroe, R. Journeys Out of the Body. Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, 1977.Powell, A.E. The Astral Body. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1965.Rogo, D. Mind Beyond the Body: The Mystery of ESP Projection. New York: Penguin Books, 1978.Swann, I. To Kiss Earth Good-Bye. New York: Dell Publishing Co., Inc., 1975.

Viša finotvarna tela i evolucija svesti

Bentov, I. Stalking the Wild Pendulum: On The Mechanics of Consciousness. New York: E.P. Dutton, 1977.Powell, A.E. The Causal Body and the Ego. 1928. Reprint. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1978.Powell, A.E. The Mental Body. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1967.

Smrt kao prekretnica i dalje

Holmes, J. As We See It From Here. Franklin, NC: Metascience Corporation, 1980.Meek, G. After We Die, What Then? Answers to Questions about Life after Death. Franklin, NC: Metascience Corporation, 1980.Taylor, R. Witness From Beyond. South Portland, ME: Foreword Books 1975.White, S. The Unobstructed Universe. New York: E.P. Dutton & Co., 1940.

Okvir pozitivno-negativnog prostora/vremena i teorije doktora Viljama Tilera

Tiller, W. “Consciousness, Radiation, and the Developing Sensory System” The Dimensions of Healing: A Symposium. Los Gatos, CA: Academy of Parapsychology and Medicine, 1973.Tiller, W. “Energy Fields and the Human Body”, Frontiers of Consciousness, priredio J. White. New York: Avon Books, 1974.Tiller, W. “Homeopathy: A Laboratory for Etheric Science?”, Journal of Holistic Medicine 5, no.1 (proleće/leto 1983).Tiller, W. “A Lattice Model of Space and Its Relationship to Multidimensional Phisics”. A Holistic Approach to Etiology and Therapy in the Disease Process (Proceedings of the 10th

Annual Medical Symposium). Phoenix, AZ: A.R.E. Clinic, Inc., 19-23. januara 1977.Tiller, W. “The Positive and Negative Space/Time Frames as Conjugate Systems”. Future Science. Priredili White & Krippner. Garden City, NY: Doubleday & Co., 1977.Tiller, W. “The Simulator and the Being”. Phoenix. Stanford, CA: Phoenix Associates, jesen/zima 1978.

Reinkarnacija

Cerminara, G. Many Mansions: The Edgar Cayce Story on Reincarnation. New York: New American Library, Inc., 1950.Goldberg, B. Past Lives Future Lives: Accounts of Regressions and Progressions Through Hypnosis. North Hollywood, CA: Newcastle Publishing Co., Inc., 1982.Head, J. & S. L. Cranston. Reincarnation: The Phoenix Fire Mystery. New York: Warner Books, 1977.Lenz, F. Lifetimes: True Accounts of Reincarnation. New York: Fawcett Crest Books, 1979.Perkins, J. Experiencing Reincarnation. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977.

Poglavlje 5

Kineska filozofija isceljivanja

Haas, E. Staying Healthy with the Seasons. Millbrea, CA: Celestial Arts, 1981.Kaptchuk, T. The Web That Has No Weaver: Understanding Chinese Medicine. New York: Congdon & Weed, 1983.

Akupunkturna terapija

Chang, S. The Complete Book of Acupuncture. Millbrae, CA: Celestial Arts, 1976.Langone, J. “Acupuncture New Respect for an Ancient Remedy”. Discover, avgust 1984, strana 70-73.McGarey, W. Acupuncture and Body Energies. Phoenix, AZ: Gabriel Press, 1974.Omura, Y. Acupuncture Medicine: Its Historical and Clinical Background. Tokio: Japan Publications, Inc., 1982.Seem, M. Acupuncture Energetics: A Workbook for Diagnostic and Treatment. Rochester, VT: Thorsons Publishers Inc., 1987.Wensel, L. Acupuncture for Americans. Reston, VA: Reston Publishing Co., Inc., 1980.Woolerton, H., & C. McLean. Acupuncture Energy in Health and Disease: A Practical Guide for Advanced Students. Wellingborough, Northamptonshire, Great Britain: Thorsons Publishers Ltd., 1979.

Poglavlje 6

Elektroakupunkturne dijagnostičke metode

Ber, A. “Neutralization of Phenolic (Aromatic) Food Compounds in a Holistic General Practice”. Journal of Orthomolecular Psychiatry 12, no. 4 (1984).Kenyon, J. Modern Techniques of Acupuncture/Volume 1: A Practical Scientific Guide to Electro-Acupuncture. New York: Thorsons Publishers, Inc., 1983.Kenyon, J. Modern Techniques of Acupuncture/Volume 3: A Scientific Guide to Bio-Electronic Regulatory Techniques and Complex Homeopathy. New York: Thorsons Publishers, Inc., 1985.Tiller, W. “Homeopathy: A Laboratory for Etheric Science?” Journal of Holistic Medicine 5, no. 1 (proleće/leto 1983).Tiller, W. “What Do Electrodermal Diagnostic Acupuncture Instruments Really Measure?” American Journal of Acupuncture 5, no. 1 (januar/mart 1987)Voll, R. “Twenty Years of Electroacupuncture Diagnosis in Germany: A Process Report”. American Journal of Acupuncture (mart 1975).Voll, R. “Twenty Years of Electroacupuncture Therapy Using Low-Frequency Current Pulses”. American Journal of Acupuncture (decembar 1975)

Radionika i radiestezija

Reyner, J. et al. Psionic Medicine: The Study and Treatment of the Causative Factors in Illness. London: Routledge & Keegan Paul, 1974.Russell, E. Report on Radionics: Science of the Future. Suffolk, Great Britain: Neville Spearman Ltd., 1973.Tansley, D. et al. Dimensions of Radionics: New Techniques of Instrumented Distant Healing. Essex, England: C.W. Danie Co. Ltd., 1977.Tansely, D. Radionics: Interface with the Ether-Fields. Bradford, England: Health Science Press, 1975.Tansley, D. Radionics: Science of Magic – An Holistic Raradigm of Radionic Theory and Practice. Essex, England: C.W. Daniel Co. Ltd., 1982.Tiller, W. “Radionics, Radiestesia, and Physics”. The Varieties of Healing Experience: Exploring Psychic Phenomena in Healing. Los Altos, CA: The Academy of Parapsychology and Medicine, 1971.

Poglavlje 7

Lečenje cvetnim ekstraktima i eliksirima od dragog kamenja

Bach, E. “Heal Thyself”. The Bach Flower Remedies. 1931. Reprint. New Canaan, CT: Keats Publishing, Inc., 1977.Barnard, J. Patterns of Life Force. Great Britain: Bach Educational Programme, 1987.Chancellor, P. Handbook of the Bach Flower Remedies. New Canaan, CT: Keats Publishing, Inc., 1971.Gurudas. Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryersona. Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, Inc., 1983.Gurudas. Gem elixirs and Vibrational Healing: Volume 1, channeled by Kevin Ryerson. Boulder, CO: Cassandra Press, 1985.Gurudas. Gem Elixirs and Vibrational Healing: Volume II, channeled by Kevin Ryerson & Jon Fox. Boulder, CO: Cassandra Press, 1986.Hilarion. Wildflowers: Their Occult Gifts. Toronto, Canada: Marcus Books, 1982.Scheffer, M. Bach Flower Therapy: Theory and Practice. Wellingborough, Northemtonshire, UK: Thorsons Publishers Ltd., 1986.Vlamis, G. Flower to the Rescue: The healing Vision of Dr. Edward Bach. Wellingborough, Northemtonshire, UK: Thorsons Publishers Ltd., 1986. Weeks, N. The Medical Discoveries of Edward Bach, Physician. New Canaan, CT: Keats Publishing, Inc., 1973.

Lečenje bojama

Babbitt, E. The Principles of Light and Color: The Healing Power of Color. 1878. Reprint. Secaucus, NJ: The Citadel Press, 1976.Babey-Brooke, A. & R. Amber. Color Therapy: Healing with Color. New York: Santa Barbara Press, Inc., 1979.Clark, L. The Ancient Art of Color Therapy. New York: Pocket Books, 1975.David, W. The Harmonics of Sound, Color, and Vibration: A System for Self-Awareness and Soul Evolution. Marina Del Ray, CA: DeVorss & Co., 1980.Gimbel, T. Healing Through Color. Essex, England: The C.W. Daniel Co., Ltd 1980.Hunt. R. The Eighth Key to Color: Self Analysis and Clarification Through Color. Chadwell Heath, Essex: L. N. Fowler & Co., Ltd., 1965.Hunt, R. The Seven Keys to Color Healing: Diagnosis and Treatment Using Color. New York: Harper & Row, 1971.Maclvor, V., & S. LaForest. Vibrations: Healing Through Color, Homeopathy, and Radionics. New York: Samuel Weiser, Inc., 1979.Ousley, S. The Power of The Rays: The Science of Color-Healing. Chadwell Heath, Essex: L. N. Fowler & Co., Ltd., 1951.

Poglavlje 8

Burke, G. Magnetic Therapy: Healing in Your Hands. Oklahoma City, OK: Saint George Press, 1980. The Dimensions of Healing: A Symposium. Los Altos, CA: The Academy of Parapsychology and Medicine, 1972. Hammond, S. We Are All Healers. New York: Ballantine Books, 1973. Joy, W. B. Joy's Way: A Map for the Transformational Jouney, An Introduction to the Potentials for Healing with Body Energies. Los Angeles, CA: J: P: Tarcher, Inc., 1979. Krieger, D. The Therapeutic Touch: How to Use Your Hands to Help or to Heal. Englwood Cliffs, NJ: Prentice-Hill, Inc., 1979. Krippner, S., & A. Villoldo. The Realms of Healing. Millibrae, CA: Celestial Arts, 1976. Landsdowne, Z. The Chakras and Esoteric Healing. York Beach, ME: Samuel Welser, Inc., 1986. Meek, G. Healers and the Healing Process. Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1977. Pavek, R:, The Health Professional's Handbook of SHEN: Psysioemotional Release Therapy. Sausalito, CA: The SHEN Institute, 1987. Regush, N. Frontiers of Healing: New Dimensions in Parapsychology. New York: Avon Books, 1977.Wallace, A., & B. Henkin. The Psychic Heling Book. New York: Dell Publishing Co., 1978.

Poglavlje 9

Alper, F. Exploring Atlantis: Volumes I and II. Phoenix, AZ: Arizona Metaphysical Society, 1981, 1983.

Baer, R., & V. Baer. Windows of Light: Quarty Crystals and Self Transformations. San Francisko. Harper & Rowe, 1984. Bhattacharaya, A. Gem Therapy. Calcutta: Firma KLM Private Ltd, 1976. Bonewitz, R. Cosmic Crystals: Crystal Consciousness and the New Age. Wellingborrough, Northamptonshire: Turnstone Press Limited, 1983. Burka, C. F. Clearing Crystal Consciousness. Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, Inc., 1985. Calverly, R. The Language of Crystals. Toronto, Ontario: Radionics Research Association, 1986. Chorcon, D. S. Healing with Crystals and Gemstones. York Beach, ME: Semuel Welser, Inc., 1986.Gems, Stones, and Metals for Healing and Attunement: A Survey of Psychic Readings. Virginia Beach, VA: Heritage Publilcations, 1977. Gold, G. Crystal Energy. Chicago, IL: Contemporary Books, Inc., 1987. Gurudas. Gem Elixirs and Vibrational Healing: Vol. II, channeled by Kevin Ryerson and Jon Fox. Boulder, CO: Cassandra Press, 1986.Harold, H. Focus on Crystals. New York: Ballantine Books, 1986. Isaacs, T. Gemstones, Crystals, and Healing. Black Mountain, NC: Lorien House, 1982. Lorusso, J., & J. Glick. Healing Stoned: The Therapeutic Use of Gems and Minerals. Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, 1979. Lorusso, J., & J. Glick, Stratagems: A Mineral Perspective. Albuquerque, NM: Brotherhood of Life, Inc., 1984. Mella, D. Stone Power: The Legendary and Practical Use of Gems and Stones. Albuquerque, NM: Domel, Inc., 1976. Peterson, S. Crystal Visioning: A Crystal Workbook. Nashville, TN: Interdimensional Publishing, 1984. Richardson, W., & L. Huett, The Spitritual Value of Gem Stones. Marina del Ray, CA: DeVorss & Co., 1980. Stewart, C. Gem-Stones of the Seven Rays, 1939. Reprint. Mokelumne Hill, CA: Health Research, 1975. Raphaell, K. Crystall Enlightement: The Transforming Properties of Crystals and Healing Stones. New York: Aurora Press, 1985. Raphaell, K. Crystal Healing: The Therapeutic Application of Crystals and Stones/Volume II. New York: Aurora Press, 1987.Rea, J. Patterns of the Whole, Vol. I: Healing and Quartz Crystals. Boulder, CO: Two Trees Publishing, 1986. Silbey, U. The Complete Crystal Guidebook. San Francisco, CA: U-Read Publications, 1986. Smith, M. Crystal Power. St Paul, MN: Llewellyn Publications, 1985. Walker, D. The Crystal Book. Sunol, California: The Crystal Company, 1983.

Poglavlje 10

Čakre u zdravlju i bolesti

Gurudas. Gem Elixirs and Vibrational Healing, Vol. I, channeled by Kevin Ryerson. Boulder, CO: Cassandra Press, 1985, ss. 56-71. Schwarz, J. Human Energy Systems. New York: E. P. Dutton, 1980. Schwarz, J. Voluntary Controls: Exercses for Creative Meditation and for Activating the Potential of the Chakras. New York: E. P. Dutton, 1978. Stanford, R. The Spirit Unto the Churches: and Understanding of Man's Existence in the Physical Body Through Knoledge of the Seven Glandular Centers. Austin: TX: Association for the Understanding of Man, Inc., 1968. Young, M. Agartha: A Journey to the Stars. Walpole, NH: Stillpoint Publishing, 1984, ss. 205-221.

Aktivna meditacija

Adair, M. Working Inside Out-Tools for Change: Applied Meditation for Creative Problem Solving. Berkeley, CA: Wingbow Press, 1984. Hay, L. You Can Heal Your Life. Farmingdale, NY: Coleman Publishing, 1984, ss. 147-182. Leichtman, R: & C. Japikse, Active Meditation: The Western Tradition. Columbus, OH: Ariel Press, 1982. Mesher, A. Journey of Love: A Formula for Mastery and Miracles. Austin, TX: Quartus Foundation, 1982.

Kundalini

Krishna, G. The Awekening of Kundalini. New York: E. P. Dutton & Co., 1975. Krishna, G. Kundalini: The Evolutionary Energy in Man, Berkeley, CA: Shambhala Publications, Inc., 1967. Radha, S. Kundalini Yoga for the West. Boulder, CO: Shambhala Publications, Inc., 1978. Sanella, L. Kundalini: Psychosis or Transcendence? San Francisco, CA: H: S. Dakin Co., 1976. Scott, M. Kundalini in the Physical World. London: Routledge & Kegan Paul, 1983. White, J. Kundalini, Evolution, and Enlightement. Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, 1979.

Poglavlje 11

Holistička medicina i vibracijsko isceljivanje

Bauman, E. et al. The Holistic Health Lifebook: A Guide to Personal and Planetary Well-Being. Berkeley, CA: And/Or Press, Inc., 1981. Bauman, E. et al. The New Holistic Health Handbook: Living Well in a New Age. Ed. S. Bliss. Lexington, MA: The Stephen Greene Press, 1985. Gurudas. Flower Essences and Vibrational Healing, channeled by Kevin Ryerson. Boulder, CO: Cassandra Press, 1985.

Hastings, A., J. Fadiman & J.Gordon. Health for the Whole Person: The Complete Guide to Holistic Medicine. Boulder, CO: Westview Press, Inc., 1980.Hill, A. A Visual Encyclopedia of Unconventional Medicine. New York: Crown Publishers, Inc., 1979. Kaslof, L. Wholistic Dimensions in Healing: A Resource Guide. Garden City, NY: Dolphin/Doubleday & Co., Inc., 1978. Moore, M. & L. Moore. The Complete Handbook of Holistic Health. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, Inc., 1983. Otto, H., & J. Knight, Dimensions in Wholistic Healing: New Frontiers in the Treatment of the Whole Person. Chicago, IL: Nelson-Hall, 1979. Pelletier, K. Holistic Medicine: From Stress to Optimal Health. New York: Delacorte Press/Seymore Lawrence, 1979. Sobel, D. Ways of Health: Holistic Approaches to Ancient and Contemporary Medicine. New York and London: Harcourt Brace Jovanovich, 1979.

Stres, bolest i blagostanje

Ardell, D. High Level Wellness: An Alternative to Doctors, Drugs, and Disease. Revised Edition. New York: Bantam Books, 1977, 1979. Arehart-Treichel, J. Biotypes: The Critical Link Between Your Personality and Your Health. New York: Time Books, Quadrangle/New York Times Book Co., Inc., 1980. Hay, L. You Can Heal Your Life. Farmingdale, NY: Coleman Publishing, 1984. Jaffe, D. Healing From Within. New York: Alfred A. Knopf, 1980. Pelletier, K. Mind as Healer, Mind as Slayer: A Holistic Approach to Preventing Stress Disorders. New York: Delta/Dell Publishing Co., Inc., 1977. Ryan, R. & J. Travis. The Wellness Workbook. Berkeley, CA: Ten Speed Press, 1981. Seyle, H. The Stress of Life. Revised Edition. New York: McGraw-Hill Book Co., 1976. Totman, R. Social Causes of Illness. New York: Pantheon Books, 1979.

Vibracijsko isceljivanje i budućnost medicine

Achtenberg, J. Imagery and Healing: Shamanism and Modern Medicine. Boston & London: New Scince, Society, and the Rising Culture. New York: Bantam Books, 1982. Bailey, A. Esoteric Healing. New York: Lucis Publishing Co., 1953.Capra, F. The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture. New York: Bantam Books, 1982. Dossey, L. Beyond Illness: Discovering the Experience of Health. Boulder, CO: New Science Library/Shambhala Publications, Inc., 1984. Ferguson, M. The Aquarian Conspiracy: Personal and Social Transformation in the 1980's. Los Angeles: J. P. Tarcher, Inc. 1980. Locke, S. & D. Colligan. The Healer Within: The New Medicine of Mind and Body. New York: E. P. Dutton, 1986. Oyle, L. Time, Space, and the Mind. Millbrae, CA: Celestial Arts, 1976. Reyner, J., G. Laurence, & C. Upton. Psionic Medicine: The Study and Treatment of the Causative Factors in Illness. London: Routledge & Kegan Paul, 1974, 1982.

Siegel, B. Love, Medicine, and Miracles. New York: Harper & Row, 1986. Tansley, D. Radionics: Science or Magic? An Holistic Paradigm of Radionic Theory and Practice. Essex, England: C. W. Daniel Company Ltd., 1982.

Poglavlje 12

Drevna mudrost i filozofije života i isceljivanja

Babbitt, E. & C. Hapgood. The God Within: A Testament of Vishnu, A Handbook for the Spiritual Renaissence. Turner Falls, MA: Fine Line Books, 1982. A Course In Miracles. Tiburon, CA: Foundation For Inner Peace, 1975. Elkins, D., C. Rueckert, & J. McCarty. The Ra Material: An Ancient Astronaut Speaks. Norfolk, VA: The Donning Co., 1984. Eisen, W. The Agashan Discourses. Marina Del Rey, CA: DeVorss & Co., 1978. Eisen, W. Agasha: Master of Wisdom. Marina del Rey, Ca: DeVorss & Co, 1977. Grant, J. Winged Pharaoh, 1937. Reprint. New York: Berkeley Publishing Corp., 1977. Haich, E. Initiation. Palo Alto, CA: Seed Center, 1974. Herwer, C. Dwellers in the Temple of Mondama. Los Angeles, CA: DeVorss & Co., 1949. Steiner, R. Cosmic Memory: Atlantis and Lemuria. Blauvelt, NY: Rudolph Steiner Publications, 1971.

Lični i planetarni probražaj

Moss, R. The I That Is We: Awekening to Higher Energies Through Unconditional Love. Millbrae, CA: Celestial Arts, 1981. The Revelation of Ramala. Sudbury, Suffolk, England: Neville Spearman, Ltd., 1978. Russel, P. The Global Brain: Speculations on the Evolutionary Leap to Planetary Consciousness. Los Angeles: J. P. Tarcher, Inc., 1983. Williams, S. The Practice of Personal Transformation: A Jungian Approach. Berkeley: California Journey Press, 1984, 1985. Young, M. Agartha: A Journey to the Stars. Walpole, New Hampshire: Stillpoint Publishing, 1984. .