VIII čas - rgf.bg.ac.rsrgf.bg.ac.rs/predmet/RO/IV semestar/Informatika II/Vezbe/Inf2_Acad... · Reset View Vraća se na poslednji pogled pre nego što su se desile poslednje promene

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

VIII čas Predavanja 4 časa

Pregledanje 3D crteža. Kotiranje. Priprema parametara (DDIM - Dimension Style, Geometry, Format, Annotation). Kotiranje (DIMLinear, DIMContinue, DIMAligned, DIMRadius, DIMDiameter, DIMAngular, DIMBaseline, Leader, DIMCenter, DIMTedit, Update).

Vežbe 2 časa

Rad na računaru: Kotiranje.

8.1. Opcije za poglede u trodimenzionalnom prostoru

Do sada predstavljene opcije koje se odnose na 3D prostor, su dovoljne da se na

brzinu pogleda trodimenzionalni model, ali će ponekad biti potrebno više kontrole nad

načinom na koji se gleda model. U AutoCAD-u postoji nekoliko alata koji omogućavaju

pregledanje modela iz bilo kojeg pravca. Pogledi mogu i da se pamte, tako da kasnije

može brzo da se vrati na njih. Komandama 3Dorbit i Camera se može dobiti skoro

svaki pogled.

Vežba

Napraviti novi crtež koristeći šablon acad.dwt: nacrtati pravougaonik (20x10) i dva kruga (poluprečnik od 2,5, i 0,5 jedinica) , kao na slici 8.1.

Napraviti kvadar (vrednost za Thickness 8).

Većem krugu Thickness podesite na 4, a manjem na 5.5 jedinica

Izabrati View->3D Views->SW Isometric za izometrijski pogled

Slika 8.1. Pravougaonik i dva kruga

Za istraživanje mogućnosti pogleda u trodimenzionalnom prostoru će se manji

krug koristiti za postavljanje kamere, a veći kao meta.

8.1.1. Komanda Camera i podešavanje tačke gledanja

Komadna Camera omogućava da se zada tačan položaj tačke gledanja i mete,

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 8.1


čime se postiže bolja kontrola nad onim što se vidi u svom pogledu. Na primer, ako

treba da se izabere pogled sa trenutne lokacije u nekom arhitektonskom modelu,

moguće je se pomoću linija ili krugova postaviti osobu koja gleda zgradu i ono što ta

osoba posmatra. Nakon toga, pomoću komande se Camera mogu izabrati ta dva

objekta, kao položaj kamere i mete.

Vežba (Acad 2006)

Na komandnoj liniji uneti Camera, pa za odziv Specify new camera position <-30.8222,-42.2347,60.4218>: izabrati položaj kamere (Osnap: taster Shift + desni taster miša, osnap kriterijum center, a onda izabtrati centar manjeg kruga) kao na slici 8.2.

Slika 8.2. Izometrijski pogled na tri objekta

Kada se pojavi odziv Specify new camera target <13.6707,2.2583,15.9289>:, izabrati objekat u koji kamera treba dagleda. Izabrati centar većeg kruga (opet OSNAP). Ovo izgleda kao da se gleda direktno sa manjeg kruga na vrh većeg. Pogled će izgledati kao na slici 8.3.

Sada se vide dva kruga kao da su poravnata, što dokazuje da se gleda sa dve

tačke koje su izabrane. Komandom Orbitse dobija pogled iz perspektive, koji je malo

realističniji.



Slika 8.3. Pogled posle upotrebe komande Camera

Vežba (Acad 2007)

Uključiti OSNAP, center. Pozvati komandu Camera i kada se pojavi odziv Specify camera location izabrati lokaciju kamere, u ovom slučaju centar manjeg kruga. Potom, na odziv Specify target location izabrati objekat u koji kamera treba da gleda (veći krug). Izabrati centar većeg kruga. Ovo izgleda kao da se gleda direktno sa manjeg kruga na vrh većeg. Klik na kameru će prikazati pogled kao na slici 8.3a.

Slika 8.3a. Pogled posle upotrebe komande Camera

Pogled odozgo na model

Ponekad će biti potrebno da se dobije pogled odozgo na 3D model. Ovo može da

se uradi pomoću komande Plan. Izaberati View->3D Views->Plan View->World UCS,

uneti plan pa <Enter>. Ako je potreban pogled odozgo za neki konkretan UCS, izabrati

View->3D Views->Plan View->Named UCS, a onda uneti naziv UCS sistema. Može



takođe da se upotrebi i opcija Current UCS i da se dobije pogled odozgo na tekući

UCS. Pogled odozgo može da se dobije i pomoću okvira za dijalog View (View-

>Named Views), a onda iz liste na kartici Orthographic & Isometric Views izabrati top,

kao na slici 8.4.

Slika 8.4. Orthographic & Isometric Views

8.1.2. Pogled iz perspektive: komanda 3Dorbit i podešavanje pogleda

Tekući pogled je paralelna projekcija. To znači da sve paralelne linije ostaju

paralelne i u izometrijskom pogledu. Da bi se bolje videlo kako izgleda model, prelazi

se u prikaz iz perspektive komandom 3Dorbit preći u pogled iz perspektive.

Vežba

Izabrati View->3D Orbit ili na komandnoj liniji 3do<Enter>. Biće prikazan krug (arcball), koji na dnu, vrhu, levo i desno ima kružiće. UCS će se promeniti i izgledaće kao da je sastavljen od tri boje. Arcball i njegovi mali krugovi omogućavaju manipulaciju pogledom, pri čemu je i kursor promenio oblik. (U Acad 2007 postoje 3 varijante: View->Orbit: Constrained , Free i Continuous orbit, )

Kliknuti desnim tasterom miša i iz pomoćnog menija izaberati Projection->Perspective. Pogled će se promeniti da pokaže model iz perspektive, kao na slici 8.5.

Pomerati kursor unutar i izvan arcballa: unutar arcballa kursor izgleda kao dve elipse, spolja izgleda kao krug. Ovi oblici kursora daju nagoveštaj o načinu na koji kursor utiče na pogled. Postaviti kursor spolja i desno od arcballa, kliknuti i vući miša naviše i naniže.

Komanda se završava desnim tasterom miša i sa Exit.



Slika 8.5. Kvadar iz perspektive

Gornji i donji krug arcballa se ponašaju na isti način i pogled rotiraju po vertikali,

dok mali krugovi sa strane odrežuju horizontalnu rotaciju. Prevlačenje mišem u

unutrašnjosti arcballa, može se da pogled zakosi na neželjeni način. Komanda 3Dorbit

može da se podesi da pogled, kada se klikne u untrašnjosti arcballa, ostane prav

(desni taster miša + More->Orbit Maintains Z).

Za povratak u pogled sa paralelnom projekcijom ponovo treba pozvati komandu

3Dorbit, kliknuti desnim tasterom miša i izaberati Projection->Parallel.

Podešavanje rastojanja mete

Osim rotiranja pogleda, moguće je podešavate rastojanja kamere i mete. Drugim

rečima, treba da postoji mogućnost da se pogled približi modelu ili da se od njega

udalji. Ovo funkcionalnost se postiže pomoću opcije Distance komande 3Dorbit: More-

>Adjust Distance (kursor menja oblik u dvostruku strelicu). Kada se klikne i miš povlači

naniže pogled se udaljava od kvadra, a naviiše se približava kvadru.

Pomeranje pogleda u perspektivi

Standardna komanda Pan za pomeranje pogleda ne može da se koristi u

perspektivi. Umesto toga, može da se koristi opcija Pan komande 3Dorbit (desni taster

miša + Pan). Pogled se pomera kao da se i kamera i meta pomeraju zajedno.

Ako se vrati u prikaz sa paralelnom projekcijom, može se za pomeranje pogleda

ponovo koristiti standardna komanda Pan.

Ostale opcije komande 3Dorbit

Navedene opcije komande 3Dorbit se najviše koriste, ali postoje i neke druge



opcije, kojima se pristupa pomoću menija komande 3Dorbit. U tabeli 8.1 je dat pregled

tih opcija

Tabela 8.1. Opcije komande 3D orbit

Exit Napušta komandu 3Dorbit. Pan Pomera pogled. Zoom Omogućava zumiranje. U perspektivi se ova opcija ponaša kao lupa, tako da

se menjaju dužina sočiva i polje pogleda. Orbit Uključuje se arcball. More Prikazuju se dodatne opcije (Od Adjust Distance do Orbit Use Auto Target). Projection Omogućava da prelazite iz paralelne projekcije u perspektivu. Shade Modes Omogućava da izaberte način senčenja, slično opciji Shade iz menija View. Visual Aids Omogućava da uključite mrežu ili kompas i kontrolišete vidljivost UCS a. Reset View Vraća se na poslednji pogled pre nego što su se desile poslednje promene

usled korišćenja komande 3Dorbit. Preset Views Prikazuje se unapred podešena paralelna projekcija. Ovo su iste projekcije

kojima se pristupa pomoću opcije View->3D Views Adjust Distance

Omogućava se podešavanje rastojanja između kamere i mete u perspektivi. Isti je efekat kao kada se u režimu paralelne projekcije pri meni komanda Zoom.

Swivel Camera

Koristi se u perspektivi i ima efekat obrtanja kamere, tako da se menja lokacija mete.

Continuous Orbit

Prikazuje se neka vrsta animiranog pogleda, koji se stalno okreće oko kamere, slično kao što Zemlja rotira oko Sunca. Prvo treba izabrati ovu opciju, a onda kliknuti mišem i prevlačiti.

Zoom Window Zumira se izabrani deo crteža. Koristi se prozor zumiranja. U perspektivi ovo ima isti efekat kao promena žižne daljine.

Zoom Extents Smanjuje se faktor zumiranja, tako da se vide svi objekti na crtežu. Orbit Maintains Z

Zadržava se vertikalna Z osa prilikom upotrebe arcballa.

Orbit Use Auto Target

Zadržava se položaj cilja. Ovu lokaciju možete da resetujete pomoću komande Camera.

Adjust Clipping Planes

Otvara se okvir za dijalog koji omogućava da podešavate ravni odsecanja. Pogledajte opcije Front Clipping On i Back Clipping On.

Front Clipping On

Uključuje se prednja ravan odsecanja. Ona definiše ravan koja je paralelna sa ravni pogleda ispod koje su objekti skriveni. Ovo je korisno ako želite da pogledate unutrašnjost sobe ako Vam zidovi zaklanjaju pogled.

Back Clipping On

Uključuje se zadnja ravan odsecanja. Ona definiše ravan odsecanja paralelnu sa ravni pogleda ispod koje su objekti skriveni. Ovo je korisno ako želite da sakrijete objekte ispod određene tačke pogleda.

8.1.3. Promena žižne daljine u perspektivi

U komandi 3Dorbit postoji opcija Zoom koja se ponaša kao lupa (u perspektivi).

Ovo ima efekat promene žižne daljine pogleda. Nažalost, opcija Zoom komande

3Dorbit ne daje mnogo kontrole na žižnom daljinom i može da iskrivi pogled. Bolji način

je da se žižna daljina podesi pomoću komande Dview.



Komanda Dview ima puno opcija. Pre nego što je uvedena komanda 3Dorbit,

Dview je bio jedini način da se radi u perspektivi. Žižna daljina u perspektivi se pomoću

ove komande podešava na sledeći način:

Vežba

Proveriti da li je crtež u perspektivi, pa na komandnoj liniji uneti dv<Enter>.

Izabrati objekat ili skup objekata u modelu koji ćete koristiti kao vizuelnu referencu dok vršite podešavanje, pa pritisnite <Enter>.

Kada se pojavi odziv Camera/Target/Distance, uneti Z<Enter>, a onda uneti vrednost žižne daljine.

Pritisnuti <Enter> za napuštanje komande Dview.

8.2. Zapisivanje i ponovno vraćanje 3D pogleda

Dobijanje tačnog pogleda na 3D model može biti dugotrajan proces. Kada se

dobije baš ono što se želi, a treba da se na neki način sačuva,koristi se komanda View,

koja pamti poglede, tako da se kasnije mogu pozvati. Može se upamtiti koliko god je

potrebno pogleda i kasnije ih brzo pozvati.

Komandu View se može koristiti i za zapisivanje dvodimenzionalnih pogleda, koje

se vrši na isti način kao i za trodimenzionalne.

Vežba

Pozvati komandu View, za zapisivanje pogleda: View->Named Views ili na komandnoj liniji uneti v. Otvoriće se okvir za dijalog View.

Izabrati karticu Named Views (slika 8.6). Biće prikazana lista pogleda koji stoje na raspolaganju. Ako nije upamćen ni jedan pogled, prikazuje se samo tekući.

Slika 8.6. Kartica Named Views

Dok je izabrana opcija Current, izabrati dugme New. Otvoriće se okvir za dijalog New View (slika 8.7). U polju za unos teksta View Name unesite naziv svog pogleda.



Opciono, u polju View Categorv mogu da se unesu i dodatne informacije, koje kasnije mogu pomoći prilikom identifikacije pogleda. Proveriti da li je u delu Boundary izabrana opcija Current Display.

Slika 8.7. Okvir za dijalog New View

U delu Settings mogu da se upamte i podešavanja u vezi sa nivoima i UCS-em.

Za prikaz nekog od zapisanih pogleda, treba: na komandnoj liniji izabrati

View->Named Views ili unesti v<Enter>. U okviru za dijalog View iz liste izabrati pogled

željeni pogled, pa kliknuti dugme Set Current i Izaberati OK da bi se napustio okvir za

dijalog View.

Vports

Komanda Vports se može iskoristiti da se istovremeno dobije više pogleda na 3D

model na kom se radi.

8.3. PRIPREMA PARAMETARA ZA KOTIRANJE

AutoCAD kao program za projektovanje je namenjen korisnicima svih profila bez

obzira na njihovo uže stučno područje rada. Među njima postoje razlike u načinu izrade

crteža, ali se zahvaljujući velikom broju funkcija tj. komandi za crtanje mogu zadovoljiti

sve specifičnosti koje sa sobom nose arhitektonska, građevinska ili mašinska praksa.

Najveća specifičnost u radu je način na koji se u crtež unose kotne linije, kao i razlike u

njihovom izgledu.

8.3.1. Komanda DDIM (Dimension Style)

Određivanje parametara za kotiranje je potrebno izvršiti pre unosa kotnih linija.

Formiraju se kotni stilovi (Dimension Style) koji predstavljaju skup parametara za bliže

određivanje vrste, oblika i drugih karakteristika kotnih linija. Stil kotiranja se možemo



odrediti primenom komande Ddim (Format->Dimension Style), nakon čega se

pojavljuje Dimension Styles Dialog Box koji obuhvata veći broj funkcija namenjenih

podešavanju parametara vezanih za kotiranje (slika 8.8).

Slika 8.8. Panel za upravljanjem stilovima kotiranja

Pri kreiranju novog stila unosi se njegovo ime u polje pod nazivom Name, kao što

se vidi na slici 8.9. Time je napravljen novi stil za kotiranje koji je istina, trenutno isti kao

i standardni od koga je nastao, ali su na raspolaganju opcije čijom primenom mogu da

se menjaju neke od osnovnih elemenata kotnih linija, kao što su npr:

glavna kotna linija (Dimesion Line) koja je paralelna sa dužinom koja se kotira

pomoćne kotne linije (Extension Line) koje se seku sa glavnim i obeležavaju početak i kraj dužine koja se kotira

simboli (Arrowheads) kojima se obeležavaju preseci glavne sa pomoćnim kotnim linijama

kotni tekst (Text) kojim se izražava izmerena dužina, itd.

Slika 8.9. Panel za upravljanjem stilovima kotiranja

Nakon kreiranja novog stila ili izborom dugmeta Modify otvara se okvir sa

parametrima koje se odnose na izgled kotnih linja. U tu grupu spadaju karakteristike

glavne i pomoćnih kotnih linija, kao i simboli kojima se označavaju mesta njihovog

preseka i markira centar kružnice.



8.3.2. Simboli i strelice

Na slici 8.10 je prikazana grupa parametara služi za određivanje oblika i veličine

simbola koji će biti korišćen na mestu preseka glavne i pomoćnih kotnih linija. Za izbor

oblika je potrebno izabrati odgovarajućo simbol. Za određivanje veličine ovog simbola

je potrebno da se u za to predviđeno polje (Size) unese željena vrednost.

Slika 8.10. Zadavanje simbola i strelica za kotiranje

Dimension Line

Ovim okvirom su obuhvaćeni parametri kojima se određuje oblik glavne kotne

linije. U prvom redu je data mogućnost da se primenom funkcije Suppres odnosno

markiranjem polja uz opcije 1st i 2nd, spreči iscrtavanje segmenta linije koji se nalazi

levi ili desno od kotnog teksta. Ova mogućnost se ne koristi često.

Polje (Extension) služi za određivanje veličine prepusta koji će glavna kotna linija

imati preko mesta na kome se ukršta sa pomoćnom. Treba napomenuti da ovaj

prepust nije moguće koristiti u slučajevima kada se kao simbol koriste strelice, jer se

tada glavna kotna linija sa njima i završava. Izborom dugmeta Color glavnoj kotnoj liniji

se dodeljuje boja po izboru, ali se preporučuje već postojeće setovanje - "BYBLOCK",

što znači da će se boja linije izjednačiti sa bojom ostalih elemenata kote (slika 8.11).



Slika 8.11. Zadavanje parametara linija za kotiranje

Extension Line

Extension Line okvirom su obuhvaćeni parametri koji se odnose na izgled

pomoćnih kotnih linija. I ovde postoji mogućost da se primenom "Suppres" funkcije,

odnosno markiranjem polja uz 1st i 2nd opcije spreči isctavanje jedne ili obe pomoćne

kotne linije. Ako markiramo oba polja i ostali parametri će postati nedostupni (prikazani

sivim tonom) što znači da se pomoćne kotne linije uopšte neće iscrtavati. U ovom sluča

Takođe postoji mogućnost da se izborom dugmeta Color pomoćnim kotnim

linijama dodeli boja po izboru ali se u praksi ipak najčešće zadržava podrazumevani

parametar "BYBLOCK" tj. usklađivanje njihove boje sa ostatkom kotne linije.

Center

Pri kotiranju elemenata kao što su kružnica ili kružni luk postoji potreba da se na

pogodan način obeleži mesto njihovog centra. U te svrhe je moguće izvršiti izbor

između tri ponuđene mogućnosti:

Mark, pri čemu se za obeležavanje centra koristi krstić

Line, kada se osim krstića u centru, kružnica linijama podeli na kvadrante i

None, tj. ne vrši se nikakvo obeležavanje centra.

Scale

Za elemente kao što su kotne linije se očekuje da na finalnoj, štapanoj verziji

crteža imaju uvek iste dimenzije tj. da im veličina ostane nepromenjena bez obzira na

razmeru u kojoj se prikazuje ostatak crteža. U tom cilju je na raspolaganju parametar



razmere kotnih linija (Overall Scale) čiju vrednost treba postaviti na faktor razmere u

kome želimo da štampamo završeni crtež (slika 8.12). To znači da ako imamo nameru

da osnovu kuće štampamo u razmeri jedan na pedeset (1:50), a da pri tome kotne linije

zadrže željeni izgled, za Scale faktor možemo uneti vrednost pedeset (50).

Slika 8.12. Zadavanje parametara linija za kotiranje

8.3.3. Formatiranje

Aktiviranjem kartica Text i Fit se može preciznije odrediti položaj kotnog teksta u

odnosu na glavnu i pomoćne kotne linije.

Markiranje polja uz opciju Place text manualy omogućava da se budući položaj

kotnog teksta odredi ručno. Time se ujedno gasi i polje predviđeno za podešavanje

parametra Horizontal Justification, jer je tada automatsko pozicioniranje teksta

isključeno. U praksi je ipak bolje pozicioniranje kotnog teksta prepustiti AutoCAD-u, a

ručno korigovati položaj samo u slučajevima kada je preklapanje elemenata neizbežno.

Fit

Parametar Fit kontroliše položaj teksta i kotnih strelica u odnosu na pomoćne

kotne linije. U zavisnosti od odabranog režima i tekst i strelice se mogu postaviti sa

spoljašnje strane kote i na taj način izbeći njihovo preklapanje pri kotiranju manjih

rastojanja.

U slučaju kada ne koristimo strelice kao simbole na krajevima glavne kotne linije

(nego kose crtice) ovaj parametar je najbolje postaviti na vrednost "No Leader", jer se

time obezbeđuje veća fleksibilnost u pogledu ručnog pozicioniranja kotnog teksta.



Text

Text grupa obuhvata parametre koji služe za kontrolu položaja kotnog teksta

(slika 8.13) u odnosu na glavnu kotnu liniju. Ako želimo da tekst uvek zauzima

horizontalan položaj možemo markirati oba polja i na taj način obezbediti da se to

poštuje u slučajevima kada je tekst unutar (Inside) ili izvan (Outside) pomoćnih kotnih

linija.

Za postavljanje teksta u položaj koji je paralelan sa glavnom kotnom linijom, oba

parametra treba isključiti.

Slika 8.13. Parametri kotnog teksta

Horizontal Justification

Parametar Horizontal Justification omogućava izbor položaja koji će kotni tekst

zauzeti u odnosu na glavnu i kotnu liniju. Iz ponuđenih lista mogu se izabrati razne

položaji.

Vertical Justification

Uz pomoć Vertical Justification parametara se određuje položaj teksta u

vertikalnom smislu. AutoCAD nudi mogućnost da se kotni tekst postavi u sredinu

(Centered), iznad (Above) i izvan (Outside) kotnih linija ili zahtevati da se pri tome

primenjuje japanski industrijski standard (JIS).



8.3.4. Annotation (Primary i Alternate Units)

Grupa parametara pod tabovima Primary i Alternate Units služi za izbor mernog

sistema i određivanje samog izgleda kotnog teksta.

Primary Units

Pod pojmom osnovnih jedinica (Primary Units) podrazumeva se izbor glavnog

mernog sistema u kome će se vršiti kotiranje (slika 8.14). Ova grupa parametara

omogućava detaljna podešavanja vezana za sve njegove karakteristike. Unosom

teksta u polje pod nazivom Prefix: može se postići da se ispred izmerene vrednosti

pojavljuje određeni pojam (npr. mera, rastojanje itd.), dok polje Sufix: može da posluži

u situacijama kada želimo da se iza kotnog broja pojavi mena jedinica (m, cm, itd).

Slika 8.14. Izbor mernog sistema

Unit format

Ova grupa pruža mogućnost da se izvše podešavanja dodatnih parametara

vezanih za način prikazivanja kotnog teksta.Izmerene vrednosti mogu da se prikazuju

na više različitih načina ali se najbolje zadržati na metričkom sistemu, izborom opcije

Decimal. Parametar Precision služi za određivanje broja decimalnih mesta pri

ispisivanju kotnog broja.

Zero Suppression

Parametar Zero Suppression se odnosi na mogućnost da se izbegne prikazivanje

decimalnih vrednosi koje bi bile jednake nuli. Drugim rečima, ako aktiviramo opciju



Trailing sve kote sa celobrojnim vrednostima će biti ispisivane bez dodatne decimalne

tačke i nule, ali ako decimalna vrednost postoji i nije nula, kota će se pojaviti u svom

kompletnom obliku. Opcija Leading se može aktivirati kada treba da se i za vrednosi

manje od nule kotni broj ne ispisuje u kompletnom obliku, već samo sa početnom

tačkom i ostatkom za decimalnu vrednost.

Kotiranje uglova

Grupa parametara Angular dimensions određuju način kotiranja uglova. Pri tome

nam je na raspolaganju lista iz koje je najbolje izbrati opciju Deg/Min/Sec da bi sve

vrednosti izmerenih uglova bile prikazivane u stepenima, minutima i sekundama.

Takođe postoji mogućnost da se parametrom Precision odredi oblik u kome će se

izmerena vrednost prikazati, odnosno odrediti preciznost kotiranja. Obično se koriste

samo u stepeni, a minuti i sekundi se zanemaruju.

Scale Linear

Kotiranje u AutoCAD-u se bazira na veličinama koje su merene direktno sa

crteža, pa ako je usvojen milimetarski odnos prema AutoCAD jedinici to će se preneti i

na kotiranje i sve dužine će biti merene u milimetrima, a to može pretstavljati problem.

Ako kote treba da se ispisuju izražene u nekim drugim jedinicama treba podesiti

parametar Scale Linear. Vrednost ovog parametra se množi sa izmerenom veličinom i

na taj način određuje konačni kotni broj. To znači da je za pretvaranje izmerenih

milimetraskih veličina u kotirane santimetre potrebno za Scale faktor uneti vrednost

nula tačka jedan (0.1).

Alternate Units

Osim osnovnih dimenzija kotne linije u AutoCAD-u se mogu iskorisiti za prikaz

izmerenih vrednosti i u nekom drugom mernom sistemu (slika 8.15), aktiviranjem opcije

Enable iz Alternate Units okvira. Dalje podešavanje pratećih parametara je slično kao i

za osnovne jednince (Primary Units) tj. moguće je odrediti tekstove koji prethode ili

prate kotni broj ili da se izborom dugmeta Units izvši podešavanje ostalih karakteristika

alternativnog mernog sistema.



Slika 8.15. Alternativne merne jedinice

Round

Parametar Round distances to služi za određivanje vrednosti na koju treba vršiti

zaokruživanje izmerenih veličina. Najpogodnije je da se za Round parametar odredi

vrednost 0.5, čime se obezbeđuje da se sve izmerene decimalne vrednosti zaokružuju

na pola santimetra.

8.4. KOTIRANJE

U inženjerskoj praksi nije dovoljno samo precizno nacrtati tehnički crtež i

odštampati ga u tačnoj razmeri. Veličine nacrtanih elemenata i njihova međusobna

rastojanja se moraju eksplicitno iskazati, pa je zato na crtež neophodno dodati i kotne

linije.

Kote se u AutoCAD-u ne unose ručno (merenjem rastojanja između elemenata i

dodavanjem potrebnih linija i brojeva) već se za to koriste posebne funkcije, čija je

uloga da kotiranje učine jednostavnim i efikasnim postupkom. Zato se za kotiranje u

AutoCAD-u kaže da je automatsko, jer se najveći deo posla (merenje rastojanja,

crtanje kote i upis izmerene vrednosti) obavlja bez direktnog učešća korisnika, dok se

ručno vrši samo izbor elementa koji treba kotirati. Postoje različiti načini kotiranja, od

kojih su neki prikazani na slici 8.16.



Slika 8.16. Različiti primeri kotiranja

8.4.1. DIMLinear

Komanda DIMLinear (Dimension->Linear) omogućava kotiranje elemenata

crteža, kod kog se određivanje rastojanja uvek vrši po pravcima koordinatnih osa, tj.

ortogonalno. Postoje dva načina izvršavanja: Select i Line Origin.

Select

Ukoliko se rastojanje koje se kotira poklapa sa dužinom nacrtanog elementa,

najlakši način je da se objekat odabere. Po pokretanju komande DIMLinear pritiskom

na desni taster miša aktivira se režim za selekciju elementa i potom se odabere željena

linija. AutoCAD će odmah izvršiti merenje odabranog elementa i prikazati kompletnu

kotnu liniju. Dalje preostaje samo određivanje njene konačne pozicije, a to je najbolje

uraditi pomeranjem miša u odgovarajućem pravcu (nrp. nagore), da bi se naznačio

pravac na kome treba da se nalazi buduća kota i unese numerička vrednost za njeno

rastojanje od kotiranog elementa (npr. 500). Time je postupak završen, a kota

smeštena na željenu poziciju.

Line Origin

U slučajevima da rastojanje koje je potrebno iskotirati obuhvata više nacrtanih

elemenata ili njihovih segmenata, može se po pokretanju pokazati tačka od koje treba

započeti merenje. Radi očuvanja preciznosti pri izboru tačaka je najbolje koristiti Osnap

kriterujume, kao što je npr. ENDpoint. Zatim, na isti način se odredi mesto do koga je

potrebno izmeriti rastojanje, i automatski se iscrtava kotna linija. Njena konačna

pozicija se može dalje odrediti pomeranjem miša u pravcu na buduće kote i unosom



numeričke vrednosti njenog rastojanja od kotiranog elementa npr. 500 jedinica.

8.4.2. DIMContinue

DIMContinue je komanda koja može da se koristi za crtanje niza kotnih linija koje

treba da budu u istom nivou (slika 8.17). Prvi korak po izboru stavke Continue bi

trebalo da bude odabir kotne linije na koju je potrebno nadovezati nove segmente:

desnim tasterom miša pokreće se Select režim i pokazuje postojeća kotna linija (pri

tome treba voditi računa da se odabir izvrši na mestu koje je bliže kraju za koji će se

vezati novi segment).

Dalje je potrebno pokazati tačku do koje se vrši kotiranje (uz odgovarajući

Osnap) i time AutoCAD-u staviti na raspolaganje sve potrebne parametre na unos

nove kotne linije. Komanda DIMContinue se time ne završava već je moguće nastaviti

dodavanje novih segmenata jednostavnim pokazivanjem na tačke za koje želimo da se

izvrši kotiranje. Komanda se završava dvoklikom na desni taster miša.

Slika 8.17. Nastavljanje kotiranja

8.4.3. DIMAligned

Za kotiranje rastojanja koja nisu paralelna sa pravcima koordinatnih osa se koristi

komanda DIMAligned. Način njene upotrebe je isti kao za linearno kotiranje,vrši se

selekcija elementa ili se pokazuju tačke na krajevima željenog rastojanja. U oba slučaja

će merenje i crtanje kotne linije biti pod uglom koji zaklapa odabrani pravac. Na slici

8.19 je dat primer linearnog i align načina kotiranja



Slika 8.18. Poređenje linear i align načina kotiranja

8.4.4. DIMRadius i DIMDiameter

Za kotiranje poluprečnika se koristi komanda DIMRadius. Njena upotreba je

veoma jednostavna i svodi se na odabir željenog elementa (kružnice ili kružnog luka), a

AutoCAD automatski vrši merenje njegovog poluprečnika i korisniku ostavlja da se

odredi konačno mesto na kome treba postaviti kotni broj. Pri kotiranju poluprečnika

AutoCAD izmerenoj vrednosti automatski dodaje prefiks R (za radius), kao na slici

8.19.

Prečnici krugova se kotiraju upotrebom komande DIMDiameter. Slično kotiranju

radiusa i ovde je potrebno samo odabrati željeni element i odrediti mesto za upis

izmerne vrednosti. Kao prefiks u obom slučaju se koristi grčko slovo φ (fi).

Slika 8.19. Kotiranje poluprečnika i prečnika

8.4.5. DIMAngular



Komanda DIMAngular služi za kotiranje uglova. Pokreće se izborom stavke

Angular iz Dimension menija, a zatim se biraju elementi za koje se meri ugao koji

međusobno zaklapaju. U nastavku funkcije je potrebno još odrediti položaj kotnog luka,

a AutoCAD će prema njemu automatski pronaći najpogodnije mesto za upis izmerene

vrednosti, kao na slici 8.20.

Slika 8.20. Kotiranje uglova

8.4.6. DIMBaseline

Pomoću komande DIMBaseline se može kotirati više različitih rastojanja sa istom

početnom tačkom. Pokreće se izborom Baseline stavke iz Dimension menija i pritiskom

na desni taster miša se aktivira režim za izbor prve u budućem nizu kotnih linija.

AutoCAD zatim očekuje lociranje tačke do koje je potrebno izvršiti merenje, nakon

čega se automatski crta nova kotu, koja sa osnovnom ima zajedničku početnu tačku. U

nastavku se može pokazati još nekoliko tačaka, a AutoCAD će svaki put dodavati po

jednu novu kotnu liniju, kao na slici 8.21.

Slika 8.21. Kotiranje različitih rastojanja sa istom početnom tačkom



8.4.7. Leader

Standardni način kotiranja se ne može primenjivati u svim situacijama. Ponekad

je potrebno da se umesto uobičajene kotne linije nacrtani element dimenzioniše na

neki drugi način (parametarski, opisno, itd...). U tim situacijama se može primeniti

komanda Leader, jer tada AutoCAD nudi mogućnost da se kao grafički simbol nacrta

strelica koja pokazuje na kotirani element, a ostatak teksta unese ručno (slika 8.22).

Komanda Leader se pokreće izborom iz Dimension menija, zatim se pokaže

element na koji treba da bude uperena strelica. Sledeći korak je unos druge tačke čime

se određuje pravac linije za spajanje strelice i kotnog teksta. Ta linija može imati više

segmenata, ali se u praksi obično zadovoljavamo samo jednim, pa pritiskom na desni

taster miša završavamo i ovu fazu. Dalje sledi unos kotnog teksta. Pošto smo se u

ovom primeru odlučili da označimo vrstu zastakljivanja elementa prozora, možemo

uneti sledeći tekst - "termopan staklo" i dva puta pritisniti taster Enter na tastaturi kao

potvrdu unosa i završetak komande.

Slika 8.22. Opisne kote

8.4.8. DIMCenter

Pri crtanju kružnica i kružnih lukova AutoCAD ne ostavlja nikakav vidljiv trag na

mestu njihovog centara već se do položaja te karakteristične tačke može doći jedino

upotrebom odgovarajućeg Osnap kriterijuma. Za fizičko označavanje njegovog

položaja može se primeniti komanda DIMCenter (Dimension->Center Mark) da bi

odabiru odgovarajućeg elementa AutoCAD kao simbol na mestu njegovog centra

nacrtao krstić. Veličina i tip korišćenog simbola se može odrediti u parametrima

aktivnog stila kotiranja.



8.4.9. DIMTedit

Komada DIMTedit (Dimension-> Align Text) omogućava promenu mesta na

kome se nalazi kotni tekst. Izborom neke od više ponuđenih opcija i pokazivanjem na

željenu kotnu liniju kotni tekst se pomera na levu (izbor Left), desnu ivicu (Right) ili

njegovo vraćanje u sredinu (izbor Center). Opcija Home služi za pozicioniranje teksta

na mesto koje AutoCAD smatra da treba da zauzme, a primenom opcije Angle tekst

može da se zarotira za određeni ugao.

U praksi se ipak za promenu položaja kotnog teksta najviše koristi sledeći metod.

Prvo se bez aktiviranja bilo kakve komande levim tasterom miša odabere željena kotna

linija. AutoCAD na taj potez reaguje obeležavanjem odabranog elementa i isticanjem

njegovih čvornih tačaka (plavi kvadrati na karakterističnim mestima). Za pomeranje

teksta je potrebno ponovo levim tasterom miša pokazati na kvadrat koji se nalazi na

njemu i pomeriti ga na željeno mesto. Ova funkcija se završava dvosklikom na taster

Esc na tastaturi.

8.4.10. Update

Izborom stavke Update iz Dimension menija se pokreće funkcija za izmenu stila

kotiranja i to sa automatski aktiviranom opcijom Apply, što za cilj ima usklađivanje

izgleda ranije nacrtanih kotnih linija sa izmenama koje smo u međuvremenu izvršili nad

parametrima koji treba da određuju njihov izgled. Ova funkcija se retko upotrebljava iz

prostog razloga što se usklađivanje oblika kotnih linija inače vrši automatski pri

snimanju novih parametara aktivnog stila, tj. pritiskom na dugme Save iz Dimension

Style dialoga.

Vežba

AutoCAD kotne linija povezuje sa elementima koje dimenzionišemo. To znači da

će se eventualne promene u njihovom položaju, dužini ili nekoj drugoj geometrijskoj

karakteristici odražavati i na kote. Drugim rečima, ako se na crtež unose određene

izmene i neki nacrtani elementi pomeraju ili im se menja veličina, sve kotne linije koje

su sa njima u vezi će takođe biti usklađene sa novonastalim stanjem.

Nacrtati crtež sa slike 8.23 sa različitim tipovima kotiranja.

U istom dokumentu kopirati nacrtane i iskotirane objekte. Menjati položaj linija na kopiji crteža, otprilike kao na slici 8.24.

Porediti originalni i izmenjeni crtež i analizirati automatsko prilagođavanje novog položaja kota i kotiranih veličina.

Menjati položaje krugova i analizirati promenu kotiranja.

Menjati položaje krugova i analizirati promenu kotiranja.



Slika 8.23. Primer kotiranja

Slika 8.24. Automatsko ažuriranje kota

Samostalan rad

72

18 16 1917 2

Gume

Kom

pres

orsk

ast

anic

a

Kranska staza

Kranska staza

O d r ž a v a n j e d a m p e r a

Kra

n 35

t

I II III IV V VI VII

ElektroodržavanjeOdržavanje pomoćne

mehanizacije

6 9 x 7 + 3 = 66

69

Zavarivačkaradionica

Bravarska i limarska radionica

Mehaničarska radionica

Gumarska radionica

Električarska radionica

Radionica pomoćne

mehanizacije

MagacinSanitarni čvor Alatnica K a n c e l a r i j e

WC

1512

34

16 17 18 19 19 19 1920

3410 11 12 Kra

n no

sivo

sti 1

0 t

Kranska staza 13 14 15

1

2

3 4 56

7 8 9

Maz

iva

sred

stva

11.2

12

Skladište boca

72

11.2

3

P r

o l a

z


Documents

VIII čas - rgf.bg.ac.rsrgf.bg.ac.rs/predmet/RO/IV semestar/Informatika II/Vezbe/Inf2_Acad... · Reset View Vraća se na poslednji pogled pre nego što su se desile poslednje promene