Vinova Loza Bolesti Zastita Syngenta

Na startu sezone

Kako zaustaviti crnu pegavost kada uzme maha

Redovna tretiranja na poetku vegetacije, efikasna mera borbe

Eskorioza, Crna pegavost vinove loze ili Fomopsis (Phomopsis viticola) je bolest koja se redovno javlja na vinovoj lozi u naim krajevima, ali se retko usmereno suzbija. Posledice su zakrljavanje i neravnomeran razvoj lastara u prolee, oteenja na listu i grozdu, kao i loe sazrevanje rodnih lastara u jesen. Oboleli lastari lako se prepoznaju po sitnim crnim takicama na kori koja je esto ispucala i ljuti se. Oni koji nose grozdove gube snagu i elasinost, pucaju i lome se pri olujnom vetru tokom leta. Oboleli i oteeni lastari moraju se ukloniti, to stvara probleme u rezidbi ukoliko je vei broj lastara uklonjen.

Bolest se iri kinim kapima po okotu i izmeu njih u kinim i hladnim uslovima na poetku prolea u vreme otvaranja pupoljaka.

Pored uklanjanja obolelih lastara rezidbom neophodna su preventivna tretiranja. Pre otvaranja pupoljaka koriste se preparati na bazi bakra.

je najsavremniji fungicid na bazi bakra u obliku vodotopivih granula koji ne stvara prainu i veoma se lako rastvara u vodi pri pripremi rastvora. Karakteristina osobina ovog bakarnog fungicida je njegova crvena boja koja potie od visoke koncentracije bakar-oksida koji je najaktivnije jedinjanje bakra. Zato se primenjuje u znatno manjim koliinama od ostalih bakarnih fungicida: 1 - 1,5 kg/ha.

Jedna od najvanijih osobina ovog fungicida je da se rastvor vrsto vezuje za povrinu biljke i jako se teko ispira kiom, to obezbeuje due zatitno delovanje od ostalih bakarnih preparata. Primenjuje se ne samo za suzbijanje crne pegavosti pred kretanje vegetacije ve i za suzbijanje plamenjae tokom vegetacije, a najee za zatitu lisne mase i grozdova u poslednjim prskanjima pred berbu groa.

Od poetka kretanja lastara, crna pegavost se najefikasnije suzbija preparatima dvojnog delovanja.

je najefikasnije reenje za suzbijanje crne pegavosti nakon otvaranja pupoljaka kada se primeni u koliini od 2 l/ha u fazi 1-2 lista, kada su lastari vinove loze dugaki 5 10 cm. Pored suzbijanja Fomopsisa ovaj fungicid u istoj koliini efikasno suzbija i plamenjau vinove loze, a naroito je pogodan za primenu u poslednjim tretmanima kada do izraaja dolazi i njegovo dobro delovanje na pepelnicu i prevencija od slabijih napada sive trulei. Ima i dobro delovanje na crnu trule i crvenilo lia loze.

Savremeni trendovi u zatiti vinove loze

INFORMACIONI BILTEN ZA NAPREDNE ROBNE PROIZVOAE U POLJOPRIVREDI, BROJ 6, GODINA 2, APRIL 2011, www.syngenta.rs

Optimalna tehnologija proizvodnje

Eskorioza

Eskorioza

Optimalna tehnologija proizvodnje

je najkvalitetniji fungicid na bazi sumpora na naem tritu koji se primenjuje za preventivno suzbijanje pepelnice. Pri pripremi rastvora za prskanje njegove granule ne stvaraju prainu, rastvaraju se u vodi brzo i lako i ne stvaraju talog, jer su pri proizvodnji formirane od sitnijih granula koje se u dodiru sa vodom razdvajaju. Veliina estica je idealno podeena za dobar kontakt sa gljivom bez opasnosti od oteenja lista na viim temperaturama.

Zbog toga se ovaj fungicid moe primenjivati tokom cele vegetacije kao i u koliinama iznad standardnih 3 kg/ha. Poveanjem koliine primene produava se period zatite od pepelnice, pojaava delovanje isparenjima i poveava efekat suzbijanja eriofidnih grinja, pa primena akaricida postaje nepotrebna.

Ukoliko se vinova loza zatiti od napada pepelice na poetku vegetacije dalja zatita je mnogo laka, ali se nikako ne treba opustiti, jer u uslovima viih temperatura pri visokoj vlanosti vazduha moe doi do sekundarnih zaraza, obino u vreme intenzivnog porasta lastara, cvetanja i formiranja bobica. Zbog toga je neophodno reagovati pri pojavi prvih simptoma, koristiti sistemine fungicide za pepelnicu koji e zatiti sve mlade biljne delove ukljuujui i cvasti i mlade bobice.

je sistemini fungicid za suzbijanje pepelnice koji se veoma brzo usvaja u biljku, i ne moe se isprati kiom ve dva asa posle primene. Pored sisteminog delovanja ovaj fungicid deluje i isparenjima, to je veoma bitno u gustim palirima bujnih sorti loze gde je jako teko dopreti kapima rastvora na lisnu masu u unutranjosti. Kao dobar sistemik, on ima i odlino kurativno delovanje, tj. zaustavlja ve ostvarene zaraze unutar biljnog

2

april 2011

Dodatna pogonost u kasnoj primeni je relativno kratka karenca od 21 dan i izostanak tetnog delovanja na fermentaciju groa.

Iskustva

Rano suzbijanje pepelnice

Tajna uspeha dobrih vinogradara

Pepelnica vinove loze (Uncinula nector) je jedna o najopasnijih bolesti vinove loze. Gljiva prezimljava na lastarima i u opalom liu i vreba kretanje pupoljaka vinove loze da ponovo napadne mladu listu masu. Zbog toga zatita od pepelnice u vinogradu mora poeti veoma rano, naroito ukoliko je napad bolesti u prethodnoj godini bio jak, to predstavlja veliki potencijal za zarazu u narednoj sezoni. U takvim sluajevima ne sme se ekati pojava simptoma, takozvane bele prevlake da bi se otpoelo sa zatitom, jer je tada suzbijanje dugotrajnije, skuplje i neizvesnije. Za prva preventivna tretiranja protiv pepelnice u prolee koriste se fungicidi na bazi sumpora.

Dobro delovanje sumpornog preparata na pepelnicu zavisi od veliine njegovih estica. Ukoliko su one suvie velike, kao kod prakastih formulacija, delovanje je slabo jer je dodirna povrina estice i gljive mala. Ovakav preparat se takoe lako ispira padavinama. Kod tenih (SC) formulacija sumpora estice su suvie male i prodiru u unutranjost stome i izazivaju oegotine na listu, naroito pri vii temperaturama i pri jaem suncu.

Crvenilo lista Crna trule na grozdu

PepelnicaVelike estice sumpora ne deluju na gljivicu

Veoma male estice sumpora stvaraju oegotine

tkiva u periodu do 48 asova od nastanka infekcije. Primenjuje se u koliini od 0,4 l/ha za suzbijanje primarnih zaraza i 0,25 l/ha za suzbijanje sekundarnih infekcija pepelnicom. Kada je to mogue preprouuje se kombinovanje sa fungicidom Tihovit Jet 80 WG radi pojaanja zatitnog delovanja i spreavanja pojave otpornosti gljive. Zbog neto due karence i smanjenja brzine porasta loze, za poslednja tretiranja pepelnice pred berbu treba koristiti Quadris Max koji u isto vreme suzbija i

Suzbijanje ovog insekta kao karantinske tetoine je obavezno po zakonu i u proizvodnim zasadima obavllja se u periodu izmeu sredine juna i sredine jula, najee sa 2 tretiranja prema preporukama prognozno izvetajne slube. U matinjacima kod proizvodnje sadnica neophodno je obaviti 3 tretmana, prvo tretiranje po zavretku cvetanja, sledee poetkom jula i tree krajem jula meseca. Kod proizvodnje podloga prvo tretiranje je obino krajem juna i poetkom jula, sledee u drugoj polovini jula, a tree poetkom avgusta. Za ova tretiranja moraju se izabrati insekticidi pouzdanog kontaktnog i dugotrajnog rezidualnog delovanja koji su proverenog kvaliteta, jer samo jedan promaaj u tretiranju ili lo kvalitet preparata moe dovesti do katastrofalnih posledica.

izmeu ostalih efikasno suzbija i sve insekte iz roda cikada ukljuujui i prenosioce mikoplazmatskih obolenja vinove loze. Primenjen u koliini od 0,25 - 0,3 L/ha ima odlino kontaktno, utrobno i izraeno perzistentno (produeno) delovanje, jer se snano vezuje za povrinu biljke i ubija insekte koji na nju slete tokom 10-12 dana ot tretiranja. Posebna forumulacija preparata u mikrokapsulama omoguava da se aktivna materija oslobodi tek kada se rastvor osui na listu, ime se postie bolja pokrivenost zelene mase, a takoe i smanjuje mogunost iritacije koe kod osoba koje rade na prskanju. Karate Zeon je standardni piretroid za zatitu vinove loze od cikada u svim vinogradarskim podrujima u Evropi.

Tema broja:

Zatita vinove loze od plamenjae

Plamenjaa se moe predvideti i spreiti uz pravilan izbor fungicida tokom godine

Plamenjaa (Plasmopara viticola) je najstarija i najopasnija bolest vinove loze. Prvo hemijsko sredstvo ikada upotrebjeno za zatitu bilja bio je gaeni kre za suzbijanje plamenjae. Danas je nain ivota ove gljive dobro poznat, kao i uslovi pod

Aktuelno

Suzbijanje cikada - prenosioca naopasnijih bolesti loze

Jedini nain da se izbegne krenje vinograda

Izaziva utila ili crvenila vinove loze (simptomi zavise od toga da li se javi na belim ili crnim sortama) je mikoplazma, organizam slian virusu protiv koga nema leenja. Kada se bolest primeti u vinogradu jedina i poslednja mera je krenje zaraenih okota, jer zaraene biljke brzo propadaju, a prinos i kvalitet groa drastino opada. Jedine mere borbe su sadnja serfifikovano zdravih okota i spreavanje zaraze da ue u vinograd.

Jedini prenosilac ove bolesti je maleni skakutavi insekt, cikada Scaphoides titanus. Ovaj insekt je u stanju da posle ishrane na zaraenoj biljci prenese obolenje u zdrave vinograde. ivi na korovima i na lozi i ima samo jednu generaciju godinje. Poinje sa izleganjem iz jaja sredinom maja, a prvi odrasli oblici javljaju se poetkom jula i lete sve do oktobra. Njihova pojava najlake se prati postavljanjem utih lepljivih ploa u vinograd.

april 2011 Optimalna tehnologija proizvodnje

3

kojima napada vinovu lozu. Primarne infekcije plamenjaom obavljaju se samo kada su listovi najmanje 2-3 cm u preniku, temperature najmanje 3 dana iznad 11 C sa visokom vlanou (preko 85%). Pored toga u poslednja 24 asa mora pasti najmanje 10 litara kie po m jer spora plamenjae moe klijati i zaraziti list samo u kapi vode. Prve zaraze se obino javljaju u polovinom maja i od tada poinje stalna borba sa boleu.

Tokom maja i juna dolazi do brzog rasta lastara, cvetanja i zametanja boboca. Ovo je period kada se velikom brzinom uveava zelena masa i formiraju grozdovi i kada je loza najosetljivija na napad plamenjae. Ovo je vreme umerenih temperatura praeno estim pljuskovima koji su idealni za irenje sekundarnih zaraza plamenjae. Jedina pouzdana zatita loze u ovo vreme moe biti u unutranjosti biljke.

je jedan od malobrojnij pravih sisteminih fungicida na naem tritu iju aktivnu materiju mefenoksam (metalaksil-M) tretrirana biljka brzo usvaja i ravnomerno rasporeuje u unutranjosti. Druga aktivna materija ovog dvokomponentnog fungicida folpet ostaje na povrini pruajui preventivnu zatitu od zaraza plamenjaom. Sisteminost ovog fungicida daje mu sposobnost kurativnog delovanja tj. ubijanja gljive koja je ve prodrla u biljku kao i mogunost unutranje zatite nove zelene mase koja je izrasla izmeu tretiranja. Na ovaj nain se obezbeuje pouzdana zatita od plamenjae sve do poetka formiranja bobica.

Plamenjaa moe nainiti najveu tetu napadom na grozdove. Bobice mogu biti direktno zaraene od poetka formiranja pa do veliine zrna graka (5 7 mm). Napadnute bobice se sue a grozd ostaje rehuljav i lak. Nakon toga perioda bobice stradaju tako to plamenjaa napadne drku bobice, osui je i presee dotok hranljivih materija u bobicu. Ovakve bobice se sue, a simptomi se najee pripisuju sivoj trulei, fiziolokim poremeajima ili naglim promenama vremena. Za zatitu grozdova mora se izabrati efikasan preparat koji e spreiti zarazu pokoice i peteljke i sauvati sortne karakterisitike groa neophodne za proizvodnju najkavlitetnijih vina.

je fungicid najnovije generacije najefikasniji u zatiti bobica vinove loze. Jedinstvena osobina ovog fungicida je takozvani LOK+FLO efekat. LOK efekat podrazumeva vrsto vezivanje preparata za zelenu masu i prodiranje u votani sloj bobice koji slui kao rezervoar u kome je aktivna materija mandipropamid zatiena od ispiranja kiom ve posle 20-tak minuta od primene i iz koje se spreava infekcija. FLO efekat postepeno kretanje aktivne materije mandipropamid prema unutranjosti bobice tj prema naliju lista ime se tite i delovi koji nisu bili direktno izloeni rastvoru sredstva. Mandipropamid se takoe kree i horizontalno kroz votanu prevlaku obezbeujui homogenu zatitu svih biljnih delova. Druga aktivna matrerija u preparatu: folpet prua zatitu na povini biljke, spreavajui kljijanje spora plamenjae.

Ovo je najmoniji fungicid za zatitu grozda vinove loze od plamenjae. On prua pouzdanu i dugotrajnu zatitu bez obzira na vremenske uslove i ne utie negativno na fermentaciju vina i njegove karakteristike. Primenjuje se u koliini od 2,5 kg/ha u intervalima od 10-12 dana od poetka formiranja bobica do faze arka.

Oprez pred kraj sezone

Siva trule grozdova

Redovan protivnik u borbi za kvalitetno vino

Siva trule (Botrytis cinerea) je dobro poznata vinogradarima kao bolest koja je u stanju da na kraju sezone umanji kvalitet groa do te mere da je od njega nemogue dobiti iole pristojno vino. Bolest utie na smanjenje eera u bobicama i dovodi do poremeaja u fermentaciji kojom se dobija nestabilno vino loeg ukusa i tamne boje koje se teko uva.


4

Efekat na bobici


5

Ova gljiva napada cvasti loze realtivno rano gde dovodi do suenja cvetova, koji kasnije predstvaljaju izvore zaraze kada se grozd zatvori. Bobice posle formiranja pokoice postaju relativno otporne ukoliko ne doe do njihovog oteenja pepelnicom, insektima gradom ili na neki drugi nain, to predstavlja otvorena vrata za ulaz sive trulei u grozd. Agrotehnike mere koje pomau u borbi sa sivom trulei su dobra provetrenost biljke u zoni grozdova, kontrolisana primena azotnih ubriva i spreavanje oteenja grozdova. Poto se siva prevlaka na grozdovima javlja dosta kasnije od poetka infekcije, tretiranja moraju biti preventivna.

Zatita vinove loze

je dvokomponentni fungicid odlinog delovanja na sivu trule koji se smatra standardom efikasnosti u suzbijanju ove bolesti svuda u svetu. Ima protektivno i sistemino delovanje te titi bobice loze i spolja i iznutra. Preporuuje se preventivna primena usmerena na zonu grozdova i to u tri navrata: u precvetavanju, u fazi zatvaranja grozda i u vreme arka a najkasnije 28 dana pred berbu u koliini od 0,8 kg/ha za tretiranje itave biljke ili 0,6 kg/ha za tretiranje zone grozdova. Takoe, ukoliko doe do oteenja grozdova gradom ili olujnim vetrom, neophodno je obaviti tratiranje u to kraem roku kako bi se spreile zaraze kroz otvorene rane na grozdovima.

klijanjespora

porastinfekcione

hife

prodiranjeu tkivo

irenjemicelije

Fludiksonil Ciprodinil

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hranivalastari

2 - 5 cmlastari

10 - 15 cmlastari

30 - 50 cmpoetakcvetanja

bobice veliine zrna graka(posle cvetanja)

zatvaranjegrozda

promena bojebobica (arak)

predberbu

PERGADO F2,5 kg/ha

Cikade

Grinje (akarinoza i erinoza)

Pepeljasti i uti groani moljci

Plamenjaa, crna pegavosti crvena pale

Pepelnica

Siva plesan

Korovi

Nedostatak gvoa - hloroza

Poveanje prinosa i kvalitetagroa

utroak vode (l/ha) 400 600 - 800 800 - 1000 1200 - 16001000 - 1400

KARATE ZEON0,25 l/ha

VERTIMEC + Okvaiva0,75-1 l/ha

AFFIRM + Okvaiva1,5 kg/ha

INSEGAR0,6 kg/ha

PERGADO C5 kg/ha

RIDOMIL GOLD COMBI2 kg/ha

QUADRIS MAX2 l/ha

THIOVIT JET8 kg/ha

THIOVIT JET3-5 kg/ha

SWITCH0,6-0,8 kg/ha

SWITCH0,6-0,8 kg/ha

QUADRIS MAX2 l/ha

SEQUESTRENE 138 Fe10 - 20 g/okotu

TOPAS0,25-0,40 l/ha

ISABION2,5-3 l/ha

ISABION2,5-3 l/ha

ISABION2,5-3 l/ha

FUSILADE FORTE1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi

REGLONE FORTE2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi

Potovani vinogradari,

Proizvodnja groa i vina kod nas svakodnevno raste. Obzirom da u savremenoj tehnologiji dobijanja visokokvalitetnih vina skoro da vie nema tajni, klju kvalitene proizvodnje ostaje u vinogradu. Samo od kvalitenog i zdravog groa moe se dobiti vrhunsko vino.

Zbog toga smo ovom prilikom izabrali nekoliko najaktuelnijih

tema iz oblasti zatite i nege vinograda koje bi Vam mogle pomoi da postignete taj cilj. Savremen pristup ovoj oblasti usmeren je prvenstveno na zatitu grozdova od cvetanja do berbe, to je u vezi sa potrebama za kvalitetnom sirovinom za vino. Sve vea panja se posveuje i preventivnoj zaiti od novih bolesti koje se teko iskorenjavaju iz vinograda.

Uz nadu da emo vam ovim barem malo pomoi u Vaem svakodnevnom tekom i uvek neizvesnom poslu, elimo Vam da Vas ove godine poslui vreme i cena groa i da na jesen oberete puno kvalitenog groa za vrhunska domaa vina.

Srdano Vaa,

Na tim

Regionalni predstavnici:Vesna Cer / zapadna i juna Baka / +381 63 65 31 93 [email protected] Tomislav Vareka / srednji i juni Banat / +381 63 81 22 737 [email protected] Mihajlovi / Srem i Mava / +381 63 11 52 556 [email protected] Livija Na / severna Baka i severni Banat / +381 63 601 712 [email protected] Dragan Anti / centralna Srbija / +381 63 277 463 [email protected] Aleksandar Otir / istona i centralna Srbija / +381 63 10 [email protected]

Struni saradnici:ore Rasi / Inija / +381 63 255 213 [email protected] Lazarevi / Novi Sad / +381 63 606 374 [email protected] Agoton / Baka Topola / +381 63 606 427 [email protected] Elesin / Vrbas / +381 63 606 438 [email protected] Antonijevi / Panevo / +381 63 607 137 [email protected] Kremi / Vrac / +381 63 607 148 [email protected] Oegovi / Zrenjanin / +381 63 607 573 [email protected] Dolinaj / Sremska Mitrovica, abac / +381 63 608 470 [email protected] Miti / Leskovac / +381 63 608 754 [email protected]

Optimalna tehnologija proizvodnjeNovosti

Documents

Vinova Loza Bolesti Zastita Syngenta