Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International … · 2013-09-26 · Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International Review (2012 br.3-4)

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International Review (2012 br.3-4)


Ovaj naučni časopis se izdaje dva puta godišnje

ISSN 2217-9739

COBISS.SR-ID 192516620

IZDAVAČ

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

8 Mitropolita Petra

11000 Beograd, Srbija

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Prof. Dr. Mirjana Radović-Marković, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija

UREDNIK SARADNIK

Prof. Dr. Radmila Grozdanić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija

KANCELARIJA UREDNIŠTVA

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

8, Mitropolita Petra., Beograd, Srbija

Tel. +381 11 2762-194; fax:+381 11 2762-194

www.vspep.edu.rs, [email protected]

POSLOVNI SEKRETAR

MA Slađana Vujičić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija

[email protected]

OSOBA ODGOVORNA ZA IZDAVANJE

Prof. Dr. Goran Kvrgić, Direktor Fakulteta za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija


UREDJIVAČKI ODBOR

Prof. Dr. Carl Edwin Lindgren, Američka škola genealogije, heraldike i dokumentarnih nauka, SAD Prof. Dr. Brenda Nelson-Porter, Brigette's firma za Tehnološki konsalting i istraživanja, SAD Prof. Dr. Alexander Gungov, Univerzitetski centar za menadžment konflikata i organizaciona istraživanja, Univerzitet u Sofiji "St. Kliment Ohridski,Bugarska Dr. Imani Silver Kyaruzi, predavač, Katedra za biznis, Londonska škola za menadžment, Velika Britanija Prof . Dr. M. A. Omolaja, Predsednik Internacionalnog koledža za menadžment i tehnologije, Nigerija Prof. Dr. Ballet Jérôme, Centar za etos i ekonomiju za okruženje i razvoj Madagaskara, Univerzitet iz Antanavarive, Madagaskar Prof. Dr. Raghu Bir Bista, profesor, Univerzitet iz Tribhuvan, Nepal Prof. Dr. Sreten Miladinoski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija Prof. Isiaka Esema, Pebble Hills Univerzitet i koordinator Udruženja za obrazovanje internacionalnih zajednica, odeljak Nigerija, Nigerija MSc. Kemal Yildrim, Dekan Fakulteta menadžerskih nauka, ICMT, Istanbul, Turska Prof. Dr. Cane Capragoski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija MSc. Aidin Salamzadeh, predavač preduzetništva, pravila i regulative, marketing i menadžment prodaje, Iranski Institut za rad i socijalnu sigurnost (LSS), Iran MSc. Dušan Marković, predavač IT, Beogradska poslovna škola, Srbija Miloš Vučeković, ekspert za IT, Singidunum Univerzitet, Beograd Prof. Dr. Marijan Stevanovski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija Prof. Dr. Almir Pestek, Škola za ekonomiju i biznis, Sarajevo i zamenik direktora Ekonomskog instituta u Sarajevu, Bosna i Herzegovina

IZDAVAČKI ODBOR

Prof. Dr. Goran Kvrgić, Direktor , Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija Prof. Dr. Mirjana Radović-Marković, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija Prof. Dr. Sofronija Miladinoski, Fakultet za turizam i ugostiteljstvo, Ohrid, Makedonija Prof. Dr. Radmila Grozdanić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija Prof. Dr. Slavko Karavidić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija MSc. Dušan Cogoljević, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija Štampanje u 300 primeraka

Autorsko pravo© 2012 Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija

Sva prava zadržana.


SADRŽAJ

Uticaj društvenog kapitala na identifikaciju i eksploataciju preduzetničkih šansi…………………………………………………………………………….. 5 Ghanbar Mohammadi Elyas………………………………………………………… . 5 Mohsen Ansari………………………………………………………………………….. 5 Vahid Mafi………………………………………………………………………………. 5 Važnost informacije za organizaciju………………………………………... 19 Muhammad Omolaja…………………………………………………………………. 19 Dušan Marković………………………………………………………………………. 19 Milos Vučeković……………………………………………………………………….. 19 Organizaciona kultura i preduzetništvo……………………………………. 27 Holly Krouse…………………………………………………………………………… 27 Promocija, intenzitet rada I investiranja na uzorku preduzetnika iz okruga Osijek Baranja………………………………………………………………. 33 Marina Gašić…………………………………………………………………………... 33 Matej Galić…………………………………………………………………………….. 33 Prepoznavanje poslovnih šansi u sportskom turizmu u Iranu (pokrajina Teheran)……………………………………………………………………… 49 Reza Mohammad Khazemi…………………………………………………………… 49 Jahangir Yadollahi…………………………………………………………………… 49 Fahimeh Javadi……………………………………………………………………….. 49 Korupcija u Srbiji…………………………………………………………… 65 Vlajko Petković………………………………………………………………………...65 Zorana Petković………………………………………………………………………. 65 Pregled konferencije………………………………………………………… 87


UTICAJ DRUŠTVENOG KAPITALA NA IDENTIFIKACIJU I EKSPLOATACIJU

PREDUZETNIČKIH ŠANSI

Ghanbar Mohammadi Elyas1

Mohsen Ansari2

Vahid Mafi3

APSTRAKT

Društveni kapital ima veoma važnu ulogu u uspehu preduzetnika, utoliko što im pomaže da prepoznaju i iskoriste preduzetničke šanse. U ovom istraživanju, pokužali smo da istražimo ulogu društvenog kapitala u prepoznavanju i eksploataciji preduzetniških šansi u dve kategorije. Stoga, društveni kapital se sastoji iz tri dimenzije: strukturalne (jake društvene veze, slabe društvene veze), odnosne (zajednički kodovi i jezici, zajednička značenja) i kognitivne (poverenje, zajednička identifikacija) kao nezavisne varijable i prepoznavanje i eksploatacija preduzetničkih šansi kao zavisne varijable. Istraživanje je deskriptivnog tipa kada je u pitanju metod prikupljanja podataka - anketa. U cilju prikupljanja podataka odredjeni broj pitanja je postavljen broju od 107 do 127 preduzetnika u Parku za napredne nauke i tehnologije, koji se nalazi u Teheranu. Da bismo testirali hipotezu istraživanja, Pirsonova korelacija i binominalni testovi su korišteni. Rezultati pokazuju da društveni kapital ima uticaj od 74% na prepoznavanje a 30% na eksploataciju preduzetničke šanse.

KLJUČNE REČI: prepoznavanje šansi, eksploatacija šansi, društveni kapital,

preduzetničke šanse

1 University of Tehran 2 University of Tehran 3 University of Tehran


Uvod

Kada se osvrnemo na fenomen preduzetništva postaje nam jasno da su neki preduzetnici uspešniji od drugih. Neki preduzetnici prave propuste u početnim fazama njihovih poslovnih aktivnosti, dok sa druge strane ima i preduzetnika koji uspešno prodju ovu fazu i nastavljaju sa svojim poslovnim aktivnostima i čak dodju i do faze razvoja. Različita istraživanja su ispitala različite faktore koji bi mogli da poboljšaju šanse za uspeh kod preduzetnika. Društveni kapital je jedan od faktora koji bi mogao da dovede preduzetnike do uspeha. Društveni kapital podrazumeva društvene posede koji se nasledjuju medju pojedincima (Nahapiet & Ghoshal, 1998). Korišćenje društvenog kapitala omogućava preduzetnicima pristup vrednim informacijama i finansijskim resursima, kao i dobijanje društvene i menadžerske podrške u preduzetničkim aktivnostima (Nahapiet & Ghoshal, 1998). Sa druge strane, identifikacija i eksploatacija preduzetničkih šansi je važan element u preduzetničkom procesu, učeni ljudi kao što su Shane i Venkataraman (2000), Kirzner (1979) i Timmons (1999) su ovo prepoznali kao krucijalni faktor za preduzetničke aktivnosti (Elyasi, 2011). Na preduzetničke aktivnosti utiču mehanizmi i društveni odnosi koje preduzetnik ostvaruje. Sa druge strane, mnoga istraživanja su razmatrala uticaj individualnih i strukturalnih karakteristika i faktora okruženja na rad i uspeh preduzetnika a malo istraživanja je radjeno na temu uticaja društvenog kapitala na uspeh. (Bolino et al., 2002). Jedno od najšire prihvaćenih mišljenja o društvenom kapitalu su obrazložili Nahapiet & Ghoshal(1998). Oni su dali društvenom kapitalu tri dimenzije, strukturalnu (odnosi medju pojednicima), odnosnu (poverenje medju pojedincima) i kognitivnu (zajedničke vrednosti i ciljevi) (Andrews, 2010). Šta više, Shane (2003) uvodi prepoznavanje i eksploataciju šansi kao dve glavne dimenzije preduzetničkih aktivnosti. Temeljeći se na ovim pomenutim konceptima, ovo istraživanje će pokušati da da odgovor na sledeće pitanje: “Koliki je uticaj društvenog kapitala na identifikaciju i eksploataciju šansi”. Ovo istraživanje ispituje ulogu različitih dimenzija društvenog kapitala u prepoznavanju i eksploataciji preduzetničkih šansi.

Pozadinske informacije

Prvo smo se osvrnuli na koncept društvenog kapitala, identifikacije i eksploatacije preduzetničkih šansi.

Koncept društvenog kapitala se sastoji iz dve reči “društveni” i “kapital”. Pojam “kapital” se odnosi na akumulirana sredstva sa ciljem stvaranja još sredstava. Pojam “društveni”, sa druge strane, se odnosi na stavove ljudi koji mogu biti svesni i nesvesni. (Gold & Golb, 1998: 29). Drugim rečima, to je ponašanje koje proizilazi iz interakcija i odnosa ljudi jednih sa drugima. Neki stručnjaci smatraju da je društveni kapital set koncepata kao što su poverenje, norme, i mreže kominikacija u jednoj zajednici (Nahapiet & Ghoshal, 1998). Abdi (2006) uvodi poverenje i učešće kao važne elemente društvenog kapitala. Poverenje postoji u različitim oblicima: ljudi koji veruju jedni drugima, ljudi koji veruju vladi i glavnim institucijama zajednice, institucije koje imaju poverenje jedne u druge, i vlada i institucije koje veruju narodu.


U globalu, društveni kapital je u vezi sa društvenim odnosima koji preduzetnicima daju

pristup važnim informacijama, resursima, podršci ili idejama, i sve ovo se dešava putem transakcija (Bourdieu, 1985). Prema Nahapiet & Ghoshal-u, društveni kapital označava realna ili potencijalna sredstva koja se nasledjuju medju pojedincima ili ih oni stvaraju ili čine dostupnim. Stoga, smatraju da društveni kapital uključuje veze i prednosti koje se mogu uobličiti putem odnosa. Zbog toga, smatra se da društveni kapital ima tri dimenzije: strukturalnu, kognitivnu i odnosnu. Strukturalna dimenzija se odnosi na šeme komunikacije i veze medju pojedincima, ili drugim rečima kako i sa kim osoba komunicira. Najbitniji aspekt strukturalne dimenzije uključuje veze, uspostavljanje veza i odgovarajuću organizaciju. Kognitivna dimenzija uključuje interpretacije, objašnjenja i zajedničke sisteme značenja medju grupama. Najvažniji aspekti kognitivne dimenzije uključuju zajedničke šifre i jezik, zajedničke priče itd. I na kraju odnosna dimenzija opisuje implicitne sadržaje i karakteristike odnosa medju pojedincima. Najvažniji aspekti ove dimenzije društvenog kapitala uključuju poverenje, norme, obaveze i očekivanja, i identifikaciju (Nahapiet & Ghoshal, 1998: 248).

Neki stručnjaci smatraju da je prepoznavanje i eksploatacija šansi ključna faza preduzetničkog procesa (Shane, 2003; Baron & Shane, 2008).

Sa pristupom da se ovaj proces bazira na konceptu šansi, Elyasi (2008) ovako definiše preduzetništvo: 1) kako ili prema kojim šemama 2) šanse 3) su prepoznate/stvorene, procenjene i iskorištene 4) od strane preduzetnika (pojedinaca ili organizacija) 5) sa ciljem proizvodnje novog proizvoda ili pružanjem usluga 6) u relativno odgovarajućem okruženju 7) što rezultira stvaranju vrednosti u okvrima vrednosti zajednice.

Trebalo bi imati na umu da u pomenutoj definiciji duh kreativnosti i inovacija dominira u glavnim dimenzijama šansi. Neki dobro poznati stručnjaci kao što su Kirzner (1973), Schumpeter (1934), Shane & Venkataraman (2000), i Timmons (2007) ulogu prepoznavanja šansi definišu kao krucijalnu i neizbežnu u okviru preduzetničkih aktivnosti. Shane (2003) veruje da bi proučavanje porekla, prirode i razvoja preduzetničkih šansi trebalo da bude glavni element u odredjivanju oblasti preduzetništva. Faza eksploatacije šansi je kolektivna faza.

Pošto se šansi prepozna, preduzetnik razmatra njegove-njene finansijske i intelektualne resurse, i odlučuje da li će iskoristiti šansu ili ne. Prepoznavanje šansi je proces prilikom koga ljudi prepoznaju kapacitet potencijala za stvaranje novog fenomena koji ima ekonomsku vrednost. (Baron & Shane, 2008).

Eksploatacija šansi uključuje razne faze uključujući i metod implementacije, razvoj inicijalnog modela i faze prethodnog testiranja tržišta. Neki stručnjaci smatraju da je eksploatacija šansi prva faza procesa proizvodnje koji zahteva upošljavanje resursa i na kraju vodi do stvaranja efikasne i efektivne proizvodnje i trgovinskih sistema (Choy & Shepherd, 2004).

Da bi preduzetnik od faze prepoznavanja šanse prešao na fazu eksploatacije iste, on mora biti uveren da će potencijalna vrednost koju će on dobiti od te šanse prevazići gubitke koje će možda imati.

U sledećem delu rada, nastavićemo da razmatramo vredna istraživanja da bismo došli do hipoteze ovog istraživanja. U svom istraživanju naslovljenom “Društveni kapital,


intelektualni kapital i organizacione prednosti” Nahapiet & Ghoshal (1998) daju dimenzije društvenog kapitala i uvode tri dimenzije : strukturalnu, odnosnu i kognitivnu. U njihovom radu oni uvode pod dimenzije za svaku od ovih dimenzija da bi pokazali odnos izmedju društvenog kapitala i intelektualnog kapitala.(Tabela 1).

Tabela 1: Dimenzije društvenog kapitala (Nahapiet & Ghoshal, 1998)

Dimenzije karakteristike

(poddimenzije)

Strukturalna Veze Struktura veza Odgovarajuća organizacija

Kognitivna Zajedničke šifre i etika Zajedničke priče

Odnosna

Poverenje Norme Obaveze i očekivanja Identifikacija

U svom istraživanju, Greve & Salaff (2003) su proučavali preduzetničke mreže tokom tri

faze koje se dešavaju tokom započinjanja biznisa, u četiri zemlje. Da bi započeli ili nastavili sa poslovnom aktivnošću, preduzetnici kontaktiraju sa pojedincima iz svoje mreže poznanika. Analiziranjem broja uključenih partnera i argumenata preduzetnika i vremena koje je preduzetnik posvetio svojim vezama, autori su zaključili da preduzetnici stvaraju mreže koje se sistematično menjaju u zavisnosti od faze preduzetničkog procesa.

Puhakka (2006) je istraživao uticaj društvenog kapitala proces prepoznavanja šansi u biznisima sa metalom i informacionim tehnologijama u tri oblasti u Finskoj. Prema rezultatima istraživanja, kada razmišljaju o šansama preduzetnici posmatraju sledeće kriterijume:1) da bi dobili prethodno znanje, predvidjaju buduće trendove, procenjuju informacije i odluke, uključuju se u aktivne društvene interakcije, 2) imaju lične veze koje koriste da bi proširili znanje i analizirali tržište, 3) imaju odgovorne kognitivne veze koje koriste da procene i razumeju informacije i aktivno sagledaju buduće trendove. Iz ovoga vidimo da društveni kapital uglavnom ima uticaj na prepoznavanje šansi kroz procenu i predvidjanje budućih trendova.

U svom istraživanju Hou, Wen i WU (2007) ispitivali su ulogu društvenih veza i prethodnog znanja u identifikaciji preduzetničkih šansi. Podelili su identifikacioni proces u tri faze: identifikacija, procena i implementacija. Takodje smatraju da preduzetnik koristi četiri mreže:1) slabe veze, 2) grupu inicijativa, 3) učestvovanje, 4) unutrašnji krug. Prema rezultatima ovog istraživanja, posedovanje strukture mreža i prethodno znanje su efikasni faktori koji pomažu preduzetnicima da prepoznaju jedinstvene preduzetničke šanse i razviju poslovne modele. Struktura mreža je kritični faktor prepoznavanja prilika. Preduzetnici bi


mogli da dizajniraju i razviju poslovne modele koji se temelje na strukturi njihovih društvenih mreža.

U svom istraživanju, Klyver & Schott (2003) govore da lične društvene mreže preduzetnika imaju mnogo važniju ulogu u aktivnostima preduzetnika nego što to imaju kod obični ljudi. U svom istraživanju, naslovljenom “Merenje uticaja društvenih mreža na uspeh preduzetnika” Lonier & Matthews (2008) ispituju uticaj društvenih mreža i efikasnost specijalnih konferencija i koju prednost oni daju vlasniku biznisa.

Možemo da zaključimo da postoji jaka veza izmedju društvenih mreža i uspeha preduzetnika. Zbog svoje jednostavnosti modela Nahapiet & Ghoshal-a u polju društvenog kapitala i činjenice da je on u širokoj upotrebi od strane mnogih istraživača, mi ćemo u ovom radu isto koristiti taj model i tri dimenzije koje on uvodi u koncept društvenog kapitala kao nezavisne varijable, kao i dimenzije prilika koje je uveo Shane (2003) kao zavisne varijable. Stoga, hipoteza rada bi bila sledeća:

1. Društveni kapital (strukturalna, odnosna i kognitivna dimenzija)ima pozitivan uticaj na prepoznavanje šansi.

1.1. Što preduzetnici više koriste njihove jake društvene veze lakše prepoznaju bolje šanse.

1.2. Što više preduzetnici više koriste njihove slabe društvene veze, više šansi mogu da prepoznaju.

1.3. Što je viši stepen korišćenja zajedničkih kodova i jezika izmedju preduzetnika i njege društvene mreže, preduzetnik lakše prepoznaje šanse.

1.4. Što ima više zajedničkih značenja izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, lakše će on/ona prepoznavati šanse.

1.5. Što je veće poverenje izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, preduzetnik lakše prepoznaje šanse.

1.6. Što ima više zajedničkih identifikacija izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, preduzetnik lakše prepoznaje šanse.

2. Društveni kapital (strukturalna, odnosna i kognitivna dimenzija) ima pozitivan uticaj na eksploataciju šansi.

2.1. Što više koristi jake društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi preduzetničke šanse.

2.2. Što više koristi slabe društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi preduzetničke šanse.

2.3. Što je viši stepen korišćenja zajedničkih kodova i jezika izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi preduzetničke šanse.

2.4. Što je više zajedničkih značenja izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, u većoj meri je on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.

2.5. Što je veće poverenje izmedju preduzetnika i društvene mreže u većoj meri je on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.

2.6. Što je više zajedničkih identifikacija izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže, u većoj meri je on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.


Metodologija

Ovaj deskriptivni rad koristi korelativnu metodologiju i upitnik koji je usaglašen sa modelom društvenog kapitala koji su uspostavili Nahapiet i Ghoshal (1998) i indekse koje je uveo Pahoka (2006) kao instrumente u prikupljanju neophodnih podataka.

Statistička populacija ovog istraživanja uključuje 127 vlasnika i menadžera u industriji naprednih tehnologija, čije se kompanije nalaze u sedam razvojnih centara u oblasti Teherana. Uzorak na kome je vršeno istraživanje je obima od 96 pojedinaca koji imaju 95% poverenja. Da bismo dostigli broj uzorka 125 upitnika je poslato od kojih je 107 iskorišćeno. U cilju poboljšanja pouzdanosti mernog instrumenta ovog istraživanja, izjave su u skladu sa teorijskim definicijama. Zatim dobili smo mišljenja od 15 stručnjaka, uključujući i članove fakulteta i neke od preduzetnika, koji su proučili upitnik pre slanja.

Cronbachova alfa je korišćena da bi se obezbedila verodostojnost upitnika. Cronbachova alfa za dimenziju društvenog kapitala je bila 0.765 i za proces

prepoznavanja prilika je bila 0.833. Ukupni alfa koeficijent za upitnik je bio 0.863 što ukazije na stabilnost i konzistentnost pitanja u upitniku. Pošto su varijable za svaku dimenziju kvalitativne, Pirsonov test korelacija je korišten da bi se istražio odnos izmedju njih, i da bi se odredilo odsustvo ili prisustvo veza izmedju svakog od parametara društvenog kapitala i prepoznavanja prilika, binominalni test. Metod linearnog modela strukturne jednačine smo koristili da ispitamo hipoteze.

Rezultati

Da bismo istražili prisustvo ili odsustvo veza izmedju svih varijabli društvenog kapitala, koristili smo Binominalni test. Rezultati ovog testa su pokazali da su strukturalna i odnosna dimenzija na poželjnom nivou dok je kognitivna dimenzija na nepoželjnom nivou prema ispitanicima. (Tabela 2)

Tabela 2: Binominalni test za dimenziju društvenog kapitala

Dimenzija Broj Posmatrani odnos Testirani odnos Nivo

Strukturalna 38 37/

5/ 008/ 66 63/

Kognitivna 67 64/

05/ 004/ 37 36/

Odnosna 21 20/

05/ 000/0 83 80/

Binominalni test nam govori da su varijable identifikacija šanse i njene eksploatacije u

poželjnom stanju prema ispitanicima.


Odnos izmedju strukturalne dimenzije i prepoznavanja šansi i njene eksploatacije

Koristeći Pirsonov koeficijent korelacije, odnosi medju komponentama strukturalne dimenzije i prepoznavanja i eksploatacije šanse istraženi su u vezi sa hipotezama istraživanja. Rezultati analize korelacije dve vrednosti je predstavljena u Tabeli 3.

Tabela 3: Analiza podataka strukturalne dimenzije

Hipoteza Nezavisna varijabla

Zavisna varijabla Koeficijent korelacije

Akademski nivo ispitanika

Rezultat

1 Jake društvene veze

Prepoznavanje prilika /029 /769 Odbijena

2 Slabe društvene veze

Prepoznavanje prilika /310 /001 Potvrdjena

3 Jake društvene veze

Eksploatacija prilika /048 /631 Odbijena

4 Slabe društvene veze

Eksploatacija prilika /211 /034 Potvrdjena

S obzirom da je dobijen nivo relevantnosti (0.769) veći nego polje grešaka (0.05),

možemo reći sa 95% pouzdanosti za prvu hipotezu da ne postoji posebna veza izmedju jakih društvenih mreža i prepoznavanja šanse. Ako pogledamo drugu hipotezu vidimo da možemo sa 95% sigurnošću reći da slabe veze imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje šanse. Za treću hipotezu možemo sa 95% sigurnosti reći da nema povezanosti izmedju jakih društvenih veza i eksploatacije šanse. Za četvrtu hipotezu možemo sa 95% sigurnosti reći da postoji veza izmedju slabih društvenih veza i eksploatacije šanse.

Bitno je otkriće da postoji pozitivna veza izmedju slabih društvenih veza i prepoznavanja i eksploatacije šanse. Sa druge strane, povezanost jakih društvenih veza i prepoznavanja i eksploatacije šanse ne postoji.

Odnos izmedju kognitivne dimenzije i identifikacije i exploatacije šanse

Tabela 4: Analiza podataka kognitivne dimenzije

Nezavisna varijabla Zavisna varijabla Koeficijent korelacije

Nivo važnosti Rezultat

Zajednički kodovi i jezik Prepoznavanje šansi /136 /170 Odbijeno

Zajednički kodovi i jezik Eksploatacija šansi /129 /199 Odbijeno

Zajednička značenja Prepoznavanje šansi /338 /001 Potvrdjeno

Zajednička značenja Eksploatacija šansi /370 000 Potvrdjeno


Analizirajući podatke kognitivne dimenzije videli smo da veza izmedju zajedničkih

kodova i jezika i prepoznavanja i ekspolatacije šansi nije potvrdjena. Ali da je veza izmedju zajedničkih značenja i prepoznavanja i eksploatacije šansi potvrdjena u dovoljnoj meri.

Odnos izmedju odnosne dimenzije i prepoznavanja i ekspolatacije šansi

Tabela 5: Analiza podataka odnosne dimenzije

Nezavisna varijabla

Zavisna varijabla Koeficijent korelacije

Nivo važnosti Rezultat

Poverenje Prepoznavanje šansi

/147 /136 Odbijeno

Poverenje Eksploatacija šansi

/224 /024 Potvrdjeno

Zajednička identifikacija

Prepoznavanje šansi

/268

/006 Potvrdjeno

Zajednička identifikacija

Eksploatacija šansi

/505 /067 Odbijeno

Kao što možemo da vidimo u Tabeli 5, poverenje izmedju preduzetnika i društvene

mreže, nema nikakve veze sa prepoznavanjem šansi, ali ima pozitivan odnos sa eksploatacijom šansi. Zajednička identifikacija izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže ima pozitivan odnos sa prepoznavanjem a nema veze sa eksploatacijom šansi.

Grafikon 1. Analiza puta koristeći model linearne strukturalne jednačine

U ovom radu, tehnika modela strukturalne jednačine ili analiza puta je korištena da bi se

istražio uticaj društvenog kapitala na preduzetnički proces. Kao što je pokazano u grafikonu (1), tri dimenzije društvenog kapitala: strukturalna, odnosna i kognitivna podjednako doprinose stvaranju društvenog kapitala. Sa duge strane, varijabla društvenog kapitala ima pozitivan uticaj od 70% na fazu prepoznavanja i 30% na fazu eksploatacije šansi. Da bismo ispitali prisustvo ili odsustvo linearnog odnosa izmedju svake od ovih varijabli društvenog kapitala i prepoznavanja i eksploatacije šansi, koristili smo analizu regresije. Rezultati

Structural

Cognitive

Odnosna

Social Capital

Prepoznavanje prilika

0.26

0.74

Eksploatacija prilika

0.21

Strukturalna

Kognitivna Društveni kapital

0.33

0.33

0.33

0.33


pokazuju da ne postoji linearni odnos izmedju strukturalne i odnosne dimenzije i prepoznavanja šansi, ali da postoji linearni odnos izmedju kognitivne dimenzije i eksploatacije šansi. Rezultati takodje pokazuju da postoji linearni odnos izmedju odnosne i kognitivne dimenzije i prepoznavanja šansi, ali da ne postoji linearni odnos izmedju strukturalne dimenzije i prepoznavanja šansi.

Diskusija i zaključak

Glavno pitanje istraživanja je “Kakav uticaj društveni kapital ima na identifikaciju I eksploataciju preduzetničkih šansi ”. U ovom radu razmotrili smo ovo pitanje i koristili šeme koje su uveli Nahapiet &Ghosha (1998).

Tabela 6: Sumiranje 12 testova hipoteza putem korelacione analize

Identifikacija

šansi Eksploatacija šansi

Društveni kapital

Strukturalna dimenzija

Jake veze - -

Slabe veze + +

Kognitivna dimenzija

Zajednički kodovi i jezik

- -

Zajednička značenja

+ +

Odnosna dimenzija

Poverenje - +

Identifikacija + -

Rezultati istraživanja pokazuju da društveni kapital ima uticaj na identifikaciju i

eksploataciju šansi (Tabela 6). Ovo znači da sa linearnim povećanjem društvenog kapitala i mogućnost za prepoznavanje i eksploataciju šansi raste. Pola hipoteza ovog rada su potvrdjene a šest odbijene. U sledećem delu napravićemo poredjenje izmedju ovih rezultata i rezultata drugih istraživača.

Rezultati ovog rada, što se tiče prve hipoteze, govore da društveni kapital utiče na

prepoznavanje šansi u meri od 74% i eksploataciju u meri od 30%. Ovi rezultati su u saglasnosti sa rezultatima koje je dobio Puhakka (2006) u istraživanju koje je pokazalo da tri dimenzije društvenog kapitala imaju uticaj na prepoznavanje šansi.


Ako pogledamo rezultate koje smo dobili za hipoteze 1.1 i 1.2, vidimo da jake veze

(uključujući porodicu, rodjake i bliske prijatelje) nemaju uticaja na prepoznavanje i eksploataciju šansi.

Ako pogledamo rezultate hipoteza 2.1 i 2.2, vidimo da slabe veze (uključujući dalje prijatelje, bliže rodjake i poznanike) imaju značajan uticaj na identifikaciju i eksploataciju šansi. Ovakve rezultate je dobio i Granovetter (1973) na temu uticaja slabih veza i Yeganegi (2007) na temu uticaja društvenih izvora informacija na prepoznavanje šansi. Njeni rezultati govore da tri društvena izvora informacija (neformalne industrijske veze, profesionalna udruženja) kao slabe veze imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje šansi a članovi porodice i bliski prijatelji nemaju takav uticaj na prepoznavanje šansi.

U svom istraživanju o strukturi društvenog kapitala Aldrich & Zimmer (1986) su zaključili da raznovrsnost u vezama medju pojedincima olakšava proces prepoznavanja šansi.

Prema Granovetter-u (1983), i jake i slabe veze olakšavaju prepoznavanje šansi Ovo istraživanje potvrdjuje pozitivan uticaj slabih veza na prepoznavanje šansi ali negira uticaj jakih veza na prepoznavanje šansi.

Rezultati hipoteza 1-4 i 2-4, pokazuju da zajednička značenja kognitivne dimenzije društvenog kapitala imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje i eksploataciju šansi, što pokazuje važnost kognitivnih elemenata za prepoznavanje i eksploataciju šansi. Zajednička značenja pospešuju razmenu iskustava medju pojedincima koja poboljšava šanse za razmenu i kombinovanje informacija i različitih vrsta prećutnog znanja.

Istraživači su razmišljali o zajedničkim kodovima i jeziku kao sredstvima prenošenja informacija bitnim za interpretaciju i razvijanje zajedničkih značenja medju pojedincima. (Nahapiet and Ghoshal 1990).

Elyasi i Rokni (2011) su zaključili da korišćenje zajedničkih kodova i jezika može povećati mogućnost da preduzetnik identifikuje šansu, što nije u saglasnosti sa ovim istraživanjem koje nije našlo nikakvu vezu izmedju zajedničkih kodova i jezika i identifikacije i eksploatacije šansi (hipoteze 1-3 i 2-3).

Rezultati istraživanja o ulozi poverenja i zajedničke identifikacije u preduzetništvu pokazuju da poverenje ima uticaj na prepoznavanje šansi a zajednički identitet ima uticaj na eksploataciju šansi. Ovo znači da poverenje medju pojedincima i njegovim/njenim društvenim mrežama pomaže njemu/njoj prilikom identifikacije šansi ali nema značajan uticaj na eksploataciju šansi. (hipoteze 1-5 i 2-5). Rezultati pokazuju da zajednička identifikacija izmedju preduzetnika i njegove/njene društvene mreže ima uticaj na prepoznavanje šansi ali nema uticaj na eksploataciju šansi (hipoteze 6.1 i 6.2).

Prema istraživanju Lewicki & Bunker (1996), ne samo da grupni identitet povećava šanse za prenos informacija, već može povećati i učestalost saradnje medju članovima. Na suprot tome, tamo gde grupe imaju različite i sukobljavajuće identifikacije, mogu se suočiti sa velikim problemima prilikom deljenja informacija, učenja i stvaranja znanja.


LITERATURA

[1]Abdi, A. (2006). Lies, plight of the social capital. Sharq Newspaper. [2]Alaqehband, M. (2005). A Review on Social Capital. New Chapter Social Sciences. [3]Aldrich, H., and Zimmer, C. (1986). Entrepreneurs through social networks. In D. L. Sexton and R. W. Smilor (Eds.), The art and science of entrepreneurship (3-23). Cambridge, MA: Ballinger. [4]Andrews, Rhys, (2010), Organizational social capital, structure and performance, human relations, 63(5) 583–608. [5]Baron R.A., Shane S.A. (2008), entrepreneurship:A process perspective,South- Western College pub, 50-53. [6]Bolino, mark C , William H .Turnley & james M.Blood good .(2002). “citizenship behavior and the certain of social capital in organizations” , Academy of management review Vol . 27, No.4, 505-522. [7]Bourdiue, Pierre. (1985) "The Forms of Capital". In handbook of Theory and Research for the Sociology of Education. Edited by John G. Richardson. New York, Greenwood Press. [8]Chio Y.R., Shepherd D.A.(2004),Entrepreneurs, Decisions to Exploit Opportunities. Journal of Management review,30(3),377-395. [9]Granovetter, M. (1983). The strength of weak ties: A network theory revisited. Sociological theory, 1, 201–233. [10]Granovetter, M.S (1973).The strength of weak ties, American journal of sociology, 78(6),1360-1380. [11]Greve A., Salaff j.w.(2003), Social Networks and entrepreneurship, entrepreneurship,Theory& Practice,28(1),1-22 [12]Hou S.T,& Wen C.T,& Wu S.H(2007). Social Networks,Prior knowledge, and entrepreneurial opportunity identification,Graduate institute of Technology and innovation management, National Chengchi university, Taipei, Taiwan. [13]Klyver k.,Schott T.(2003), Entrepreneurs,personal network Encouragement or criticisim?, paper presented at Lok conference(Middelfart)1-2.December. [14]Lewicki,R. j., &Bunker, B. B.1996.Developing and maintaining trust in work relationship. In R. M.Kramer &T.R.Tyler(Eds),Trust in organizations: Frontiers of theory and research:114-139. Thousand Oaks, CA:sage. [15]Lonier T., Matthews C.H.(2007), Measuring the impact of social networks on Entrepreneurial success: The master mind principle. [16] Mohammadi Elyasi, Q. (2007). Entrepreneurship as a Scientific Field. Entrepreneurship Development, Issue 1 pp. 51-81. [17] Mohammadi Elyasi, Q., Rokni, N., Tayyebi, S.K. (2011). The Role of Social Networks in the Identification of Entrepreneurial Opportunities. Entrepreneurship Development, Issue 11 pp. 7-26. [18] Nahapiet, J., & Ghoshal, S. (1998). Social capital, intellectual capital, and the organizational advantage. The Academy of Management Review, 23(2), 242–266.


[19] Puhakka V.(2006).Effects of social capital on the opportunity recognition process, Journal of Enterprising Culture,,14(2),105-124. [20]Shane, S. A. (2003). A general theory of entrepreneurship: The individualopportunity nexus. Edward Elgar Pub [21] Shane, S., & Venkataraman, S. (2000). The promise of entrepreneurship as a field of research. The Academy of Management Review, 25(1), 217–226. [22] Timmons j.a, Spinelli S. (2007),New venture creation: entrepreneurship for the 21st century , McGraw-hill co, NewYork. [23] Yeganegi, S. (2007). An Investigation of the Impact Social sources of Information on Opportunity Identification in the Food Industry SME’s in Tehran Master dissertation, Management Faculty, University of Tehran. Istorija rada: Primljen 28.oktobra 2012

Prihvaćen 2.decembra 2012


VAŽNOST INFORMACIJE ZA ORGANIZACIJU

Muhammad Omolaja4, Dušan Markovic5, Milos Vučeković6

APSTRAKT

Odgovornost menadžmenta jeste da upravlja svojim glavnim resursima: ljudima, novcem, materijalima, mašinama, metodama i vremenom, ali samo ovo ne bi bilo dovoljno da se upravlja jednom organizacijom efikasno bez uključivanja informacije kao krucijalnog resursa. Neki istraživači menadžmenta su čak išli tako daleko da su definisali menadžera kao “pretvarača, koji pretvara informacije u odluke”. U ovom radu autor je istraživao važnost informacije za uspeh organizacije, i nudi svoj originalan pristup temi.

KLJUČNE REČI: informacija, IT menadžment, organizacija, okruženje menadžmenta,

komunikacione mreže

Uvod

Moraju postojati bitni razlozi zašto su koncepti informacionih sistema i informacionog menadžmenta postali bitni pojedincima i korporativnim telima kao što su policija, vojska, mornarica, državna elektrodistribucija, univerziteti ali i organizacijama privatnog sektora kao što su Shokas Industries, pekare, firme koje prave sapun itd. (Omolaja, 2004).

Glavni razlog jeste to što su te modernE organizacije narasle do vrlo kompleksnih nivoa i informacija igra vitalnu ulogu u neometanom funkcionisanju i upravljanju organizacijama čak i na globalnom nivou. Možemo reći da je informacija ta koja održava rad tih modernih organizacija koje imaju više sektora, više lokacija na kojima se nalaze, proizvode raznovrsne proizvode i u kojima rade ljudi različitih nacionalnosti. Menadžment ne bi mogao da funkcioniše da nema koordinacije i kontrole, a kroz informacione procese različiti sektori i grane preduzeća mogu da koordinišu svoje aktivnosti u jednoj organizaciji. U stvari, nije u pitanju samo brzina kompjutera već smanjeni troškovi prenosa informacija koje donosi kompjuter. To je ono što ih je i dovelo u menadžersko okruženje.

Stoga, vidimo da jedinstvene karakteristike kompjuterskih tehnologija koje se koriste u menadžmentu i njihov razvoj je smanjio troškove obrade informacija u javnim i privatnim organizacijama gde se koriste kompjuteri. Šta više, načinjen je i progres u komunikacionim tehnologijama i fleksibilnosti povezivanja kompjutera u komunikacione mreže putem

4 ICMT College ,West Africa 5 Belgrade Business School,Serbia 6 Singidunum University,Serbia Corresponding author, [email protected]


interneta, unutrašnjih komunikacionih mreža i sistemom mobilnih komunikacija (GSM). Takve veze dozvoljavaju da se sprave kao što su diskovi, štampači i drugi skupi hardverski uredjaji dele unutar cele organizacije ili čak nekad medju različitim organizacijama. Sada je prenos velikih količina podataka na velikim razdaljinama gotovo u istom trenutku, postao ekonomičan. Jasno je da ovakvo tehnološko okruženje predstavlja izazov za menadžment i administraciju u javnom i privatnom sektoru.

Teorijska pozadina

Uloga informacionog sistema jeste da održi okruženje za prenos podataka koje je veliko I može se proširiti u zavisnosti od strateškog plana za obradu podataka organizacije (Courteney, 2011). Količina informacija koja je neophodna jednoj organizaciji se stalno povećava i upravljanje informacijama i deljenje tih informacija unutar organizacije je od ključne važnosti (Anna, 2009).

Dewett i Jones (2001) su detaljno ispitali kako IT utiču na organizaciju i njene karakteristike. Upravljanje prenosom podataka, odnosima sa partnerima, i shvatanje rizika koji je povezan sa previše optimističnim rasporedom se nalaze na listi najbitnijih stvari za uspeh organizacije (Anna, 2009).

Anna takodje zaključuje da veliku korist organizacije imaju kada je bolja informacija temelj za donošenje odluka. To poboljšava uslugu i za klijenta i za zaposlene. Još jedna korist jeste povećana produktivnost, jer ljudi mogu efikasnije da izvršavaju svoje obaveze.

Uprkos svojim koristima, Salazar i Sawyer (2007, p.16), kažu da je u tipičnim organizacijama još uvek 90% podataka na papiru i informacioni sistemi nisu ni blizu potpunoj integraciji.

Zadaci menadžera

Sasvim je prirodno da menadžeri i uprava, pogotovo u javnom sektoru, traže, daju i stvaraju informacije koje zadovoljavaju njihova očekivanja a da odbijaju one koje im prete ili ih frustriraju. Drugim rečima, informacije na kompjuteru su „skrojene“ informacije, jer kompjuter kao i bilo koja druga mehanička sprava radi samo ono za šta je dobio naredbu. Kompjuter bez obzira na svoju memoriju nema um.

Zatim, postoji opšte prihvaćen stav da je informacija uvek bolja. Na primer, mnogi izvršni direktori i menadžeri uspostavljaju menadžerski informacioni sistem, verujući da je veći deo menadžerke efikasnosti i neefikasnosti ishoda uzrokovan manjkom ogromne količine informacija.

Ali, trebalo bi biti jasno menadžerima da prevelika količina nebitnih informacija više šteti nego što je korisna menadžmentu. Logika ovog stava nas dovodi do pitanja kvaliteta menadžmenta, koji je glavni faktor u odlučivanju koje informacije su potrebne, a i da sistem informacija zavisi od kapaciteta mendžmenta koji ga koristi (Omolaja, 2004).

Još jedan bitan faktor koji utiče na zadatke koje menadžer mora da ispuni i informacije koje će izabrati jeste produžetak funkcionalne vlasti u njegovoj organizaciji. Funkcionalna


vlast jeste ona koju ima specializovan menadžer kao na primer menadžer ljudskih resursa u Shokas Industries and Staff za različite sektore i jedinice organizacije. Uzmimo na primer, sektor ljudskih resursa Gateway banke, koji ima funkcionalnu odgovornost za bilo koji medjuljudski odnos i industrijske odnose u okviru cele banke.

Iako je menadžment grupiran u funkcionalne oblasti koje zajedno čine obaveze menadžmenta (planiranje, kontrolu, organizaciju, motivaciju, zapošljavanje, komunikacije itd) tri od ovih oblasti se smatraju krucijalnim. To su planiranje, donošenje odluka i kontrola. Planiranje i donošenje odluka se smatraju primarnim zadacima menadžmenta i one se javljaju na svim nivoima menadžmenta. Iako postoji razlika u vrstama odluka na različitim nivoima, planiranje je proces odlučivanja unapred šta treba da se odradi i na koji način. Planovi unapred odredjuju sled aktivnosti i ovo se ogleda u ciljevima organizacije.

One se implementiraju odlukama i akcijama, jer bez odluka i akcija, proces planiranja je sterilan. Da bi obezbedio adekvatne informacije, informacioni sistem menadžmenta(MIS), mora biti dizajniran u skladu sa tipom odluke, kako se odluke donose i u kakvom je odnosu sa organizacijom onaj koji donosi odluke, priroda organizacije, okruženje itd. Da bi MIS bio efikasan, mora postojati prihvatanje i razumevanje izmedju menadžera i informacionih specijalista kao što je menadžer za obradu podataka u kompaniji U.A.C Company PLC. MIS je to što ih povezuje i to što mora da napravi razliku izmedju efektivnosti koja podrazumeva da se stvari rade na pravi način (da daju željeni rezultat) i efikasnosti koja je merilo korišćenja resursa da bi se postigli rezultati imajući u vidu vremenska ograničenja. Sa druge strane, kontrola je proces koji se stara o tome da sve akcije budu u skladu sa planom i na osnovnom nivou, što se dobija poredjenjem rezultata ili autputa sistema i cilja, i koristi sve razlike koje pronadje da uskladi količinu inputa sistema da bi uskladio sve aktivnosti sa ciljem.

Cilj u tom smislu može biti budžet, standard, norma, nivo akcija ili rezultati itd. Postoji opšta zabluda da će primena kompjutera i MIS-a uvek poboljšati donošenje odluka menadžmenta i uprave (Omolaja i Radović Marković 2010)

Kompjuterski MIS ili centralizovani informacioni sistem obrade, se preporučuje kao koristan korak u poboljšanju donošenja odluka u menadžerskim i upravnim situacijama.

Tehnike za prikupljanje podataka

Pošto su podaci (informacije) dostupni u svom osnovnom obliku, i u različitim izvorima, moraju se prvo prikupiti da bi bili obradjeni. Ovu aktivnost je moguće realizovati kroz niz postupaka koji se zovu procesi istraživanja. Šta više, informacioni menadžer, menadžer za obradu podataka ili jednostavno informacioni naučnik, u savremenim organizacijama mora imati veliko znanje što se tiče različitih metoda istraživanja. To će omogućiti informacionom naučniku ili menadžeru da sakuplja činjenice i brojke kada god se javi potreba za informacijama.

Bilo koji proces prikupljanja grupe podataka ili informacija, će zahtevati više ili manje primene metoda istraživanja, tehnika ili pristupa specifičnih situacija rešavanja problema, disciplina itd.


Medju ovim metodama za prikupljanje podataka nalaze se eksperimentalna istraživanja,

studije slučaja, simulacija i ankete. Eksperimentalne metode ili tehnike istraživanja uključuju istraživanje koje se izvodi u pažljivo kontrolisanim i strukturiranim okruženjima (Omolaja i Radović Marković, 2010).

Prikupljanje informacija putem uzoraka

Trgovca koji kupuje veliku količinu žita vidimo sa zasukanim rukavima, kako gura ruku u jedan od džakova i izvlači punu ruku sadržaja džaka i pregleda je. Pošto ovaj postupak ponovi još tri, četiri puta sa nasumično izabranim džakovima, trgovac će formirati mišljenje o kvalitetu cele količine žita.

Ovo važi za trgovca koji umače prst u balon palminog ulja da bi ispitao kvalitet sadržaja balona. Ova ideja o proceni cele populacije ispitujući samo jedan uzorak populacije ima široku primenu u društvenim i menadžerskim ispitivanjima uopšte (Omolaja i Radović Marković 2010). Populacija je skup svih pojedinaca koji su cilj interesovanja. To se naziva okvir uzorka. Umesto da ispitujemo svakog pojedinca, možemo uzeti u obzir nekoliko za empirijsku analizu. Glavni princip iza ovoga jeste da se nasumično izabere set subjekata iz velike grupe i da oni predstavljaju karakteristike veće grupe. Ovaj princip se zove zakon statističke regularnosti.

U svakom istraživanju na uzorku, savetuje se da se uzme odgovarajuće veliki uzorak, jer što je veći to će u večoj meri odgovarati i predstavljati populaciju kojoj pripada. Ovo je zakon velikih brojeva. Postoje dva zahteva koja moraju biti zadovoljena kod svakog uzorka. To su reprezentativnost i adekvatnost. Uzorak je reprezentativan ukoliko predstavlja ili reflektuje karakteristike populacije iz koje je odabran u odgovarajućoj meri (limit tolerancije ili dozvoljeni limit). Uzorak je adekvatan kad je dovoljno veliki da se njemu može verovati kad je u pitanju stabilnost karakteristika.

Na primer, odabir pet uzorka od 10.000 jedinica nije realan. Ali, neki faktori/problemi otežavaju postizanje reprezentativnosti uzorka.

Tu spadaju: beskrajna populacija; ovo znači da je ukupan broj komponenti, elemenata ili pojedinaca populacije (univerzuma) nepoznat i nepristupačnost dovoljnim informacijama sastava stanovništva.

Uzorkovanje ima mnogo i prednosti. Na primer, vodi ekonomiji vremena pogotovo kada se očekuje da se mnogo informacija prikupi o više subjekata.

Takodje vodi ekonomiji novca. Očigledno je da je jeftinije da se ispita delić populacije nego da se pokuša da se pokrije cela populacija iako cena jedinice može biti veća kada se radi uzorkovanje.

Zaključak

Informacije koje su bile interpretirane i obrazložene od strane primaoca ove poruke, daju mnoge funkcije menadžerima ili upravi u organizaciji, neke od ovih funkcija su:


(a) Smanjenje nesigurnosti: Pošto nesigurnost postoji kada se poseduje ne tako savršeno

znanje, bitne informacije pomažu da se smanji nepoznato u procesu planiranja i donošenja odluka.

(b) Kao pomoć pri nadgledanju i kontroli: Pružajući informacije o toku izvršavanja radnji i nivou odstupanja od planiranog nivoa izvršavanja radnji, menadžment je u stanju da bolje kontroliše radnje. Bitne informacije pomažu da se smanji nivo nepoznatog. Ovo je izuzetno važno u procesu planiranja, kontrole i odnošenja odluka.

(c) Informacija služi kao zamena za nadgledanje: Imajući podatke o ranijim tokovima procesa, transakcijama, imajući na raspolaganju rezultate prošlih radnji i odluka, lična memorija je ažurirana.

(e) Kao pomoć prilikom pojednostavljivanja: smanjenjem nesigurnosti i povećavanjem razumevanja, problemi i situacije su pojednostavljene i postaju lakše za upravljanje putem dostupnosti informacija.

LITERATURA

[1] Anna, J. (2009), On introducing information systems in organizations, Helsinki university of technology, Helsinki [2] Courteney, C (2011), What is the importance of information system in an organisation Answerbag http://www.answerbag.com/ q_view/ 752994#ixzz2DcVjEIUD [3] Dewett, T. & Jones, G.R. (2001), "The role of information technology in the organization: a review, model, and assessment", Journal of Management, vol. 27, no. 3, pp. 313. [4] Omolaja, M. and Radović Marković, M. (2010),"Information Management", Himalaya Publishing, Mangalore, India, 572 pp. [5] Omolaja M.A. (2004): Information Systems in organizations; A practical Approach, 2nd Edition, Campus Publication Limited, Abeokuta [6] Salazar, A.J. & Sawyer, S. 2007, "Introduction" in Handbook of information technology in organizations and electronic markets, eds. A.J. Salazar & S. Sawyer, World Scientific,pp. 1-12. Istorija rada: Primljen 1. novembra 2012.

Prihvaćen 5. decembra 2012.


ORGANIZACIONA KULTURA I PREDUZETNIŠTVO

Holly Krouse7

APSTRAKT

Kako se naše društvo menja, vrednosti I kultura njegovih članova se takodje menjaju. Kompanije moraju da prilagode svoju organizaciju ovim promenama u kulturi da bi bile uspešne. Chrysler korporacija je počela da propada kao organizacija dok nije prihvatila promene u kulturi. Oni su uspeli da se prilagode I da sada postanu profitabilna kompanija tako što su uključiLI ljude, fokusirali se na učenje I stavili akcenat na kvalitet. Poredjenjem procesa kroz koji je prošla kompanija Family Health West I kompanija Chrysler, bolje ćemo razumeti proces kulture promena u poslovanju.

KLJUČNEREČI: kultura promena, angažovanost, učenje, kvalitet

7 CalCampus


Uvod

U oblasti preduzetništva očekuje se da će stvaranje nove kompanije rezultirati stvaranjem novih oblika saradnje medju zaposlenima. Ipak, ono što je iznenadjujuće jeste činjenica da ima malo istraživanja u oblasti dinamike i zavisnosti koje se javljaju u ovim odnosima (Radovic-Markovic, 2012). Kultura se sastoji od grupe normi ponašanja i zajedničkih vrednosti koje podržavaju ove norme (Kotter, 2012). U današnjem poslovanju, kompanije koje razumeju kulturu, znaju da se ona menja. One kompanije koje su spremne da prihvate promene u kulturi imaju šanse za uspeh. A one koje ne uspeju da se prilagode promenama u kulturi srljaju u propast.

Chrysler korporacija se borila za opstanak pre reorganizacije. Članak koji je objavljen u časopisu Toolpack Consulting govorio je da imaju već zastarele proizvode i da nemaju dovoljno neophopdnih veština pri pružanju usluga klijentima (2012). Kompanija je izabrala da se podvrgne promenama u kulturi i sada je profitabilna i uspešna korporacija. Chrysler je poslušao želje kupaca, sakupio ideje od svojih dobavljača i uključio zaposlene da pomognu promeni organizacije. Chrysler je prihvatio promene kulture tako što je uključio u ceo proces ljude, fokusirao se na učenje i stavio akcenat na kvalitet. Sličan proces promena se dešava i u kompaniji u kojoj ja radim. Family Health West poseduje jedan objekat za dugoročnu negu, dva za pomoć i jednu bolnicu u ruralnom delu. Kao i u mnogim drugim objektima za negu zdravlja, i vlada i pacijenti su zatražili promenu u pružanju nege. Više nije prihvatljivo da ustanova usmerava negu pacijenta već obrnuto. Pacijenti žele da budu više uključeni u odredjivanje procesa terapije i ciljeva. Očekuju i bolje opremljene ustanove, više tople kućne atmosfere, i bolji kvalitet usluga. Family Health West je ustanovio da ako ne uspe da se prilagodi ovim promenama u kulturi, da će propasti. Ovo je bilo očigledno jer su druge ustanove dobijale više pacijenata a Family Health West je zabeležio pad u poslovanju. Poredjenjem metoda koje je koristio Chrysler i onih koje trenutno koristi Family Health West, možemo bolje razumeti način na koji se sprovodi process promene kulture.

Teoretski pregled

Da bi ostale konkurentne u globalnoj ekonomiji, organizacije mogu često menjati strategiju, strukturu i nivo osoblja (Radovic-Markovic, 2011). Kompanijama je potrebna globalna strategija, sa širokim spektrom resursa, tehnologije i marketinških šema, ali moraju se fokusirati i na lokalne klijente, i imati uvid u lokalne i regionalne uslove, kulturu, ponašanje i vrednosti (Rhinesmith et al., 1989). Iako postoje razlike u definisanju organizacione kulture, mnogi se slažu kada su u pitanju šest aspekata organizacione culture (Radovic-Markovic, 2012).:

a) kultura kao vlasništvo svih ljudi b) uključuje i emocije i intelekt ljudi c) temelji se na zajedničkom iskustvu d) menja se sa promenom okolnosti e) uključuje puno paradoksa i kontraindikacija f) koristi simbole i metafore


Dva najveća problema sa kojima se susreću organizacije jesu upravljanje promenama i

kulturna raznolikost (Radovic-Markovic, 2011). Upravljanje organizacionom kulturom se danas smatra najbitnijim delom reforme zdravstvenog sistema (Scott,Mannion, Davies & Marshall 2002). Family Health West je još uvek u ranoj fazi procesa promene kulture. Uključivanje ljudi u proces je jedna od prvih faza procesa.

Prvo smo počeli da slušamo naše pacijente. Ovo smo obavili kroz intervjue i proces ocenjivanja rada. Ovo nam je pomoglo da shvatimo koje oblasti našeg rada su po pacijentima na prihvatljivom nivou a koje je trebalo dodatno razviti. Pored pacijenata uključili smo i zaposlene. “ Zdravstvene kulture koje naglašavaju važnost uklapanja u grupu, timski rad i koordinaciju su one koje konstantno poboljšavaju svoj kvalitet”(Scott, Mannion,Davies & Marshall 2002). Zaposleni imaju znanja iz kojih se radjaju sjajne ideje. Na kraju, osluhnuli smo mišljenje lekara i prodavaca koji rade u Family Health West-u, što je pomoglo u promeni kulture. Ova faza u koju su bili uključeni ljudi je doprinela planu razvoja, koji je već započeo.

Family Health West: studija slučaja

Fokusiranje na učenje

Kao i u svim novim procesima postoji faza učenja. Većina učenja u ovom periodu je fokusirana na nova državna i federalna pravila, koja usmeravaju promene u kulturi. Ona nam ukazuju na prava i izbore koje ima svaki pacijent. Zdravstvene ustanove moraju pružiti okruženje koje više liči na kućno i trebalo bi da odgovaraju na potrebe svakog pacijenta. Ovo pogotovo važi za ustanove gde se praktikuje duža nega. Prvo se moraju razumeti vladini propisi, pa potom Family Health West može da nastavi svoj razvoj i da shvati kako da ove promene primeni u realnom svetu. Po mišljenju Pioneer Network-a, promena u kulturi jeste pokret na nivou cele nacije u prižanju usluga odraslima. Ovo zahteva da nega bude usmerena na osobu gde se izbori pacijenta uzimaju u obzir i poštuju.

Najbitnije vrednosti koje su usmerene na klijente su izbor, dostojanstvo, poštovanje, odlučnost i život sa ciljem (2012). Objekti koji su napravljeni pre promena u kulturi će se teško prilagoditi jer mnogi takvi objekti nisu gradjeni sa idejom kućne atmosfere. U takve objekte spada i Family Health West. Family Health West ustanova za dužu negu odraslih je osnovana 1980. Zgrada je sagradjena u stilu gradnje institucija. Novac za osavremenjavanje i renoviranje je ograničen jer je u pitanju neprofitna organizacija. Ali pošto klijenti žele više od zdravstvenog objekta moramo se prilagoditi da bismo opstali.

U procesu promene kulture,The Pioneer Network pomaže pri usmeravanju načina na koji Family Health West pruža usluge. Dok su planovi za renoviranje zgrade još u prvoj fazi, Network pomaže u načinu na koji se pruža usluga pacijentima gde oni imaju veliku ulogu.


Naglasiti kvalitet

Jedan od najbitnijih načina koji je Family Health West izabrao da strukturira promene u kulturi jeste pružanjem kvalitetne nege, dok radi i na renoviranju objekta. Ovo uključuje način na koji se pruža nega našim klijentima. Trenutno Family Health West pruža ceo spektar nege, što omogućava da se svi nivoi nege odigravaju u našim objektima. Zaposleni su išli na raznovrsne treninge i obuke da bi bili u mogućnosti da bolje pruže negu pacijentima. Trenutno zapošljavamo jako puno zdravstvenih profesionalaca koji mogu da pruže širok spektar nege stanovništvu. Od hitne nege do porodične nege, i od hiruških intervencija do lečenja Alchajmerove bolesti.

Family Health West je lider u našoj zajednici i korporacija smatra da možemo izvesti neophodne promene da bismo išli u korak sa zdravstvenom industrijom.

Svako odelenje je dobilo zadatak da poboljša usluge koje pruža. Na primer, odelenje ishrane sada pravi individualne jelovnike umesto univerzalnih. Ovo daje mogućnost pacijentima da naruče sami svoju hranu umesto da se zadovolje onim što je već ponudjeno. Odelenje zaduženo za aktivnosti nudi program koji sami pacijenti izaberu a odelenje za pranje veša sada nudi izbor različitih tkanina i boja, koje pacijenti smešteni u našem objektu mogu da biraju. Najveći izazov do sada jeste da se prilagodi sama zgrada da bi se dobilo kvalitetno životno okruženje. Prvi projekat je bio fokusiran na renoviranje kupatila, koja su bila u lošem stanju i bila su kao i sva kupatila u instuticijama. Stavili su nove kade koje je su želeli pacijenti. Trenutno se renoviranje odvija u sobama pacijenata: krečenje i stavljanje laminatnih podova. Novo osvetljenje i nameštaj su u planu, ali napredak je spor pošto su finansije ograničene. Sve u svemu, promene koje sprovodi Family Health West su direktne želje klijenata i one usmeravaju put kojim Family Health West vrši i promene kulture.

Zaključak

Organizacione promene se moraju desiti u svakoj kompaniji koje želi da bude uspešna. Promene u društvu utiču i na kulturu. Kompanije moraju da se prilagode ovim promenama. Kao što smo pokazali na primerima kompanija Chrysler I Family Health West, uključivanje ljudi u process, fokusiranje na učenje i naglašavanje kvaliteta su najbitniji faktori u razvoju prema kulturnim promenama. Svaka kompanija mora da odredi svoj put a plan će varirati od kompanije do kompanije. Ali osluškivanje želja klijenata, sakupljanje ideja od dobavljača i uključivanje zaposlenih u proces može da doprinese poboljšanju kompanije.


LITERATURA

[1] Kotter, J., (2012). The key to changing organizational culture. Retrieved from the Forbes web site: http://www.forbes.com/sites/johnkotter/2012/09/27/thekey- to-changing-organizational-culture/. [2] Pioneer Network. (2012). Changing the culture of aging in the 21st century. Retrieved from the Pioneer Network web site: http://www.pioneernetwork.net/ [3] Radović-Marković, M. (2012), Impact of Globalization on Organizational Culture, Behaviour and Gender Role, IAP, Charlotte, NC, United States ,148 pp. ISBN Paperback 978-1-61735-695-7 ;ISBN Hardcover 978-1-61735-696-4; eBook ISBN: 978-1-61735-697-1 [4] Radović-Marković, M. (editor) (2011),"Organizational behaviour and culture: globalization and the changing environment of organizations", VDM Verlag Dr. Müller, Saarbrücken, Germany. 348 pp. ISBN 978-972-9344-03-9 [5] Rhinesmith, S., Williamson, J., Ehlen, D., and Maxwell, D. (1989, April). : Developing leaders for the global enterprise. Training and Development Journal, 43 (4), 24-34. [6] Scott, T., Mannion, R., Davies, H., Marshall, M., (2002).: Implementing culture change in health care: theory and practice. Retrieved from the International Journal for Quality Health Care web site: http://intqhc.oxfordjournals.org/content/15/2/111.full. [7] Toolpack Consulting (2012). : Organizational culture. , Retrieved from Toolpack Consulting web site: http://toolpack.com/culture.html. Istorija članka: Primljen 25. oktobra 2012.



PROMOCIJA, INTENZITET RADA I INVESTICIJE NA SLUČAJU PRIVATNOG

PREDUZETNIKA U OKRUKU OSIJEK‐BARANJA

Marina Gašić8

Matej Galić9

APSTRAKT Promocija je vrlo važna kao sistem komunikacije izmedju onoga ko pruža usluge ili

proizvode i potrošača. Povezana je sa javnošću putem koje kompanija postiže svoje ciljeve. Glavni cilj kompanije jeste da distribuira svoj proizvod ili da pruži usluge potencijalnim klijentima da bi ostvarila profit. Za ovakvu vrstu posla, vrlo je bitno da kompanija bude informisana, da prati trendove i dešavanja, da bude dostupna širokoj javnosti i da bude vrlo fleksibilna. Analizirana je privatna firma Vrtni Centar Fontana d.o.o. gde su pokazane promotivne aktivnosti koje je firma obavljala, kao što su lična prodaja, praćena prodajnom promocijom, pojavljivanjem na sajmovima i davanjem besplatnih promotivnih proizvoda.

U radu, razmatrali smo intenzitet rada, s obzirom da se radi o sezonskoj proizvodnji koja se dešava na otvorenom. Broj zaposlenih ide od minimum tri zaposlena pa sve do dvadeset, u zavisnosti od intenziteta rada, a aktivnosti se odvijaju širom Hrvatske. Na kraju rada predstavili smo investicije koje su pružile relevantne institucije u cilju podrške ovakvoj proizvodnji. Razvojna agencija okruga Osijek-Baranja daje sredstva za učešća na sajmovima, podršku u navodnjavanju i sufinansiranje kada je u pitanju kupovina novih mašina neophodnih za proizvodnju.

KLJUČNE REČI : promotivne aktivnosti kompanije, intenzitet rada, podrška, "Zlatna

Plaketa", tehnologija, lokalna samouprava

8 [email protected] 9 [email protected]


Promotivne aktivnosti kompanije “Vrtni centar d.o.o.”

Danas, kompanije koju pružaju razne usluge moraju da sprovode promotivne aktivnosti da bi doprli do ciljne grupe potrošača. Pojam promocije može se definisati kao sistem komunikacija izmedju onog koji pruža usluge ili proizvode i potrošača. S toga promocija je u vezi sa celokupnom javnošću. S obzirom da konkurencija raste svakoga dana, promocija mora bit glavni faktor zbog koga se jedna kompanija ističe medju ostalima. Neophodno je učiti na greškama konkurencije i iskoristiti njihove slabosti i pretvoriti ih u svoje prednosti, jer menadžeri danas moraju biti spremni da brzo i efikasno odgovore na izazove koji se pred njima nalaze. Svrha promocije jeste konstantno obaveštavanje potrošača tako da oni mogu biti usmereni na željene lokacije, ili uticanje na donošenje odluka za kupovinu, što je cilj svake kompanije.

Metode koje smo koristili su lična prodaja, promotivni proizvodi, sajmovi: stvaranje javnog spektakla, prodajne promocije. Samo metode koje je koristila kompanija o kojoj i pišemo rad su navedene.

U ovom radu, firma Vrtni Centar d.o.o. će nam biti primer, jer je glavna oblast kompanije hortikultura, jer je u toj vrsti posla upravljanje promotivnim aktivnostima veoma važan element uspeha. Tržište kompanije je ujedno i tržište rada. Zaposleni se često susreću sa potrošačima kojima se pružaju usluge u oblasti hortikulture. Zaposleni poznaju skoro sve potrošače po imenu i prezimenu što predstavlja veliku prednost i “moćno oružje“. Firma pruža uslugu na ličnoj osnovi, po potrebi svojih potrošača, što ovu firmu čini fleksibilnom. Velike kompanije ne mogu sebi da priušte ovakav način rada, i to je za njih veliki gubitak, jer svaki kupac se u toj situaciji oseća bolje i spreman je za kupovinu kada se proizvodjač ponaša prijateljski, neformalno ali profesionalno. Menadžment je svesna aktivnost upravljanja poslovnih aktivnosti i razvoja ekonomskog tela donošenjem i sprovodjenjem poslovnih odluka.

Promocija menadžmenta je aktivnost prilikom koje menadžer ispunjava očekivanja

vlasnika kompanije. Stoga on ili ona podstiče potrošače na kupovinu čime stvara profit. Preduzetnik mora biti talentovan, obrazovan i motivisan za ovakav posao, komunikativan i u mogućnosti da prepozna reakcije kupaca jer prilikom promocije dvosmerna komunikacija je vrlo bitna.

Promotivne aktivnosti koje koristi jedan ekonomski entitet, moraju biti usmerene na potrošača da bi on ili ona bili svesni postojanja odredjenog proizvoda-usluge.

Upravljanje promotivnim aktivnostima se sastoji od nekoliko važnih faktora, koje ćemo objasniti u daljem tekstu.

Neophodno je definisati ciljno tržište na koje će kompanija biti fokusirana. Željena poruka koja mora bit precizno definisana mora biti prenesena ciljnoj publici.

Jako je važno odrediti početne stavove i verovanja ciljne javnosti. Vrlo je teško promeniti stavove i verovanja, i usmeriti ih u pravcu komanije. Zbog ovoga razvijaju se strategije za poboljšanje postojećih situacija i promena stavova u željenom pravcu. Ciljevi moraju biti jasni, precizno definisani, primenjivi i naravno ostvarivi jer su i postavljeni da bi bili ostvareni, bez prepreka. Iako je verovatno pogrešno reći “bez prepreka” jer su one uvek


prisutne. One su razlog toga što menadžer postavlja ciljeve ranije, izabira i selektuje ciljeve, i zatim ih kao takve predstavlja. Ciljevi moraju biti definisani kvantitativno i vremenski. Kada se kreira poruka, najbolji mogući način za postizanje ciljeva se bira. Sadržaj poruke mora biti formulisan kao jedinstven prodajni predlog, koji će biti i humoristički jer smeh ima pozitivan efekat na ljude i daje im odredjenu dozu energije. Neophodno je biti pažljiv kada se radi o humoru, da on ne bi delovao neprofesionalno. Suprotno od humora je strah. Stvaranjem poruke koja izaziva strah u ljudima je takodje delotvorno, ali naravno na drugačiji način od duhovitosti.

Struktura poruke može biti jednostrana ili dvostrana, i da ima verbalne i neverbalne komponente. Izvor poruke mora biti izmedju ostalog kredibilan, profesionalan i od poverenja. Poruke obično prenose poznati, na primer reklame za Pepsi, gde su glavni akteri fudbaleri. Normalno je da će ljudi koji vole fudbal i oni koji rade u toj industriji pohrliti da kupe taj proizvod, jer se sve svodi na poverenje.

Budžet za promocije se sastoji od nekoliko metoda koje ćemo sada objasniti. Arbitraža je metod investiranja u promociju, i konzistentan je sa mogućnostima

kompanije kada se sagledaju svi troškovi. Procenat od prodajne metode se definiše kao procenat prodajne vrednosti u prethodnom

periodu odnosno kao procenat očekivane prodaje. Metod fiksnog budžeta pomaže da se definiše konstantna količina investiranja u

promociju u odnosu na količinu proizvodnje. Metod pariteta investicija u poredjenju sa konkurencijom, koji je odredjen količinom

investicija koju ulaže konkurencija. Metod cilja i zadatka definiše promotivne ciljeve, koji su praćeni formulacijom zadataka

neophodnih za ostvarivanje ciljeva, i na kraju odredjivanje potrebnog budžeta. Evaluacija promotivnih aktivnosti se radi tako što se proceni efikasnost promotivnog

procesa. Zbog toga je neophodno odrediti da li su odabrane metode promotivnog procesa uspešne ili ne. Verovatno je da odredjene mane postaju očigledne tokom promotivnog procesa koji treba da se ispravi i osmisli na pravi način u okviru stvaranja budućih promotivnih programa i da se onda izvrše testiranja.

Promocija u širem smislu, predstavlja pojam poboljšanja nečega, dok u užem smislu promocija je element marketing miksa, koji predstavlja set aktivnosti koje prenose različite vrste informacija od ekonomskog entiteta do okruženja, uglavnom do tržišta.

Tokom rada objasnićemo samo promotivne aktivnosti koje koristi kompanija, što znači da će se objašnjenja temeljiti na praktičnim primerima a ne na teoriji.

Firma "Vrtni Centar d.o.o." najčešće koristi ličnu prodaju kao promotivni metod. Sastoji se iz tri vrlo bitna koraka. Važnost prvog koraka leži u postizanju kontakta sa potencijalnim kupcima. Kontakt nekada može biti neobičan, zato bi trebalo da bude topao, zanimljiv i prijateljski. S vremena na vreme neophodno je pričati o svakodnevnim temama i problemima koji intersuju klijenta, i tako ostaviti dobar utisak.

Drugi korak se sastoji iz prezentacije koja bi trebalo da se izvede u okviru minuta, pogotovo ako mislimo na prezentaciju kvaliteta. Mnogi kažu “Što više pričate, više ćete prodati”. Ali ne preporučuje se da se priča puno, jer onda zvučite zamarajuće i


neinteresantno. Kupac želi da čuje ono što ga interesuje. Pošto je ovo firma koja se bavi hortikulturom, potencijalni klijenti su žene. Svaka žena voli da joj bašta bude lepa i uredna; zbog toga se preporučuje da se pokažu slike budućeg izgleda bašte do detalja. Zatim pored pokazivanja slika, klijent se može odvesti do mesta gde je sve ovo dizajnirano da bi mogao da vidi i uživo. Ova firma koristi i prezentaciju uživo na otvorenom, tako da klijent može da vidi kako sve izgleda i odluči šta tačno želi, što dalje vodi računanju cene.

Treći korak jeste sama kupovina, ovo je onaj magičan moment kada klijent kaže “da” ili potvrdno klimne glavom. Ako zaključivanje dogovora ne ide u željenom smeru, vaš prvi utisak i prezentacija gube na značaju, jer u trećem koraku stižemo do magične reči, ako zaključite kupovinu na pravi način.

Slika 1: Travnati tepih

Izvor: Vrtni Centar Fontana

Firma kojom se bavimo u ovom radu, takodje ima promotivne aktivnosti u prodaji.

Sasvim je prirodno da je klijent zadovoljniji kada dobije i neki poklon, bez dodatnog plaćanja. Zato u ovoj vrsti posla, vlasnik daje odredjenu količinu travnatog tepiha, cveća ili ukrasnih biljaka svakom svom kupcu kojem je pružena usluga na odredjenom objektu. Ovime, vlasnik kao da je na neki način “obavezao” kupca na narednu saradnju, bilo da se radi o istoj osobi ili njegovom-njenom poznaniku jer je ovo oblik besplatnog marketinga gde kupac sam dalje vrši promociju firme. Ovakva vrsta promocije može biti pozitivna i negativna, iako naravno svi teže pozitivnoj rizik je uvek prisutan.

Saveti su takodje korisni, i zato su sastavni deo posla. Prirodno je da će ti isti klijenti raširiti pozitivan stav o kompaniji, što je ključ uspešnog poslovanja. Karte ne bi trebalo da budu skroz otvorene, već samo do davanja pravovremenih informacija klijentu. Sposoban menadžer je i uspešan kada postigne da klijent bude zadovoljan i posle kupovine.

Firma takodje pravi i specijalne promotivne proizvode. Ti proizvodi, na kojima se mogu naći firmina adresa,ime i broj telefona, podsećaju klijenta na stabilnost firme. Na primer, takvi proizvodi su olovke, kišobrani, kalendari, privesci za ključeve, upaljači.

Vrtni Centar Fontana d.o.o. pravi baš ove proizvode jer se ti proizvodi sami nameću kupcu, neophodni su u svakodnevnom životu, a na njima su jasno vidljive firmine


informacije. Promotivni proizvodi nisu previše skupi, ali njihova količina ih čini izuzetno vrednim, osim u slučajevima proizvoda lošeg kvaliteta, zbog čega su onda proizvodi jeftiniji. Ako kompanija planira da deli besplatne proizvode i uzorke, mora da misli o njihovoj količini, u protivnom može se narušiti reputacija firme, tako što će klienti misliti da su proizvodi bezvredni.

Ako govorimo o lošem kvalitetu, ovi proizvodi će se nažalost, povezivati sa kvalitetom drugih proizvoda i usluga kompanije, odnosno svim aktivnostima koje kompanija sprovodi.

Sajmovi su vrlo važni, jer oni stavljaju akcenat na proizvode i brošure. Na sajmovima kompanija bi pre svega trebala da bude dobar posmatrač i da uoči sve mane i greške konkurencije ili sa druge strane da uvidi šta bi to moglo da bude od koristi za poslovanje.

Vrtni Centar Fontana d.o.o. učestvuje na raznim sajmovima. Na primer kada je održana izložba cveća u Osijeku, kompanija je uložila malo veća sredstva i dominirala nad konkurencijom. Kada su ujutro stigli na sajam, videli su da ostali učesnici nisu ništa više planirali da prezentuju osim cveća. Videvši to direktor VC Fontane je shvatio koliko još stvari tu nedostaje, pa je on napravio spektakl i svi kupci su se okupili oko njegovih proizvoda. Pa u čemu je bila stvar? Poenta je bila u različitosti, prepoznavanju i upečatljivosti. Napravili su veštački vrt sa fontanom iz koje teče voda sa puno ukrasnog bilja. Ceo krug travnatog tepiha je napravljen oko fontane, koji je bio divno zelen i vrlo privlačan, a cveće je učinilo da izgleda još bolje. Postavili su pumpe, jedna je izbacivala vodu par metara u vis, a druga je stvarala pečurku od vode. Zatim su stavili ribice u vodu, koje su bile glavna atrakcija pogotovo za decu, i reflektore u boji koji daju 6.000 različitih nijansi.

Pošto je sajam trajao do večernjih sati, tek tada su reflektori došli do izražaja.

Slika 2: Izložba cveća Slavonski Brod

Izvor: Vrtni Centar Fontana (2009)


Možemo da zaključimo da sajmovi zaista imaju prednosti, ako je kompanija ambiciozna,

profesionalna, dovoljno organizovana i prepoznaje mane drugih i pretvara ih u svoje prednosti.

Intenzitet rada i investiranje u kompaniju „Vrtni centar d.o.o.”

Ranije pomenuta kompanija je nova i perspektivna, počela je sa radom polovinom juna 2007. Ono što je čini perspektivnom jeste to da se proizvod kao što je travnati tepih u Hrvatskoj proizvodi u malim količinama.

Kompanija trenutno poseduje 60 hektara zemlje koja se iznajmljuje od države. Deo zemlje se koristi kao pašnjak, što je čini odmornom i pogodnom za ovakvu vrstu proizvodnje, dok je ostatak zemlje pod obradivim poljima koja zahtevaju investiranje veće količine novca.

Broj radnika varira, najaktivniji period traje od ranog proleća do leta pa onda od jeseni do novembra, u zavisnosti od vremena. Kao i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, i ova zavisi od vremenskih uslova. Tokom leta travnjak ne može da se postavlja jer ga vrelina može oštetiti. Razne promene mogu da se jave na travnjaku zbog preterane vreline i nekontrolisanog polivanja vodom. Ali sa travnatim tepihom dolazi i sistem za polivanje, koji kompanija takodje postavlja na fudbalske terene, u velikim kompanijama (Emmezeta) i u privatne bašte.

Stoga kada se postavlja travnati tepih na veliko fudbalsko igralište (površine oko 10 000 m²), deset ljudi je potrebno, ali ako govorimo o malom objektu, tri do četiri radnika je sasvim dovoljno. Naravno ovo nije pravilo, jer tu su uvek rokovi, ustvari investitir odredjuje kada bi trebalo sve biti gotovo.

Možemo zaključiti da broj neophodnih zaposlenih koji rade na jednom projektu zavisi od samog posla.

Trenutno, kompanija ima tri zaposlena, nema puno posla, ali dažbine moraju da se plate.

Stoga je kompanija izvela usluge zimskog održavanja opštini prošle godine. To nije ništa obećavajuće ali, kompanija bar zadžava svoju likvidnost jer ima obaveze koje mora da plaća i neophodno je da bude solventna. Ponekad je potrebno izvršiti diversifikaciju.Treba napomenuti da je kompanija osvojila “Zlatnu plaketu”, što je stavlja u dvadeset najboljih kompanija. Iako je kompanija prilično nova i mala, u poredjenju sa HEP-om, na primer, koji je takodje primio ovu nagradu, možemo da zaključimo da kompanija radi zaista dobro. Drago nam je da neko odaje priznanje za rad ovakvih kompanija pored giganata kao što su Hrvatska Elektroprivreda. Mesečne obaveze prema državi, administracija i lokalna samouprava moraju biti plaćene, nema povraćaja novca i slično. Sve ovo je prisutno sada još i intenzivnije, jer današnje poslovanje je začarani krug. Kompanija obavlja svoje poslove i usluge u odredjenom roku, gde proizvodi koje ne proizvede se kupe od drugih dobavljača plaćajući im unapred. Ali nije neobično da investitor ne bude u mogućnosti da plati naručen posao, pošto on već bude odradjen, i kada su sve fakture izdate i obaveze na kraju meseca plaćene, kao i porezi. Tada počinju problemi, jer ako investitor ne može da plati izvodjaču, izvodjač ne može da plati svoje obaveze jer je posao bio finansiran unapred a poslovanje mora da se nastavi sa već postojećim kapitalom kompanije. Kada je ovo u pitanju, odredjene


promene bi trebalo da se dese, pošto bi bilo mnogo lakše kada bi izvodjač prvo platio sve proizvode ili usluge koje su mu potrebne za posao, a tek onda obaveze prema državi i drugim institucijama.

Menadžment kompanije Vrtni Centar Fontana d.o.o. je vrlo fleksibilan. Iako se nalazi u malom ruralnom području, radni i finansijski aspekti zahtevaju širenje van okruga Osijek-Baranja, što omogućava kompaniji širu sferu poslovanja i rast i razvoj. Kompanija se nalazi u selu koje se zove Beketinci, dvadeset kilometara od najbližeg grada Osijeka. Uprkos tome kompanija radi širom zemlje, od Medjumurja, Slavonije i Baranje do Zagreba, Istre i Dalmacije, gde ima priličan ugled, što je vrlo važno za poslovanje. Pored ranije pomenutog, veliku važnost ima organizacija poslovanja i odnosi sa ljudima, jer kompanija posluje širom Hrvatske.

Ranije u radu, smo istakli da odredjene količine travnatog tepiha, cveća i sličnog se daju kupcima, jer upravo ovim putem (koji nije jedini) postižu se bolji odnosi sa klijentima i zadobija se njihovo poverenje. Izreka kaže “Ako ništa ne daš, ništa nećeš dobiti za uzvrat”.

Ekonomska kriza je pogodila mnoge, to jest većinu kompanija, uključujući i ovu, jer nema posla koliko je bilo ranije. Stoga, pored već pomenute proizvodnje, kompanije je počela da seje razne vrste žitarica, kao što je ovas, žito i soja, koje se zasnivaju na organskoj proizvodnji. Ovo automatski znači da je prinos manji, ali sistem podrške, finansiran od strane države, je mnogo bolji. Tako u konvencionalnoj proizvodnji ova podrška ide od 2.250 kn/ha, dok je za organsku proizvodnju 5.200 kn/ha. Opet pričamo o diversifikaciji. Trebalo bi da naglasimo da u proizvodnji travnatog tepiha, sistem podrške ne postoji, tako da u slučaju prirodnih nepogoda (poplava, požara i sličnog), sredstva se ne dobijaju. Ovo je razlog zbog koga smo morali da se fokusiramo na drugi tip proizvodnje, ali ne samo na jedan. Rotacija žitarica je takodje bitna, žitarice moraju da se menjaju na istom zemljištu.

Zaključak je da je proizvodnja tepiha trave kompleksan proces, jer treba dve godine da bi se proizveo prema UEFA standardima. Mora da bude otporan na gaženje jer se stavlja i na fudbalske stadione, gde igrači imaju treninge ili utakmice skoro svaki dan. Stoga, pravi se mešavina osam različitih trava. Seje se od druge polovine avgusta do prve polovine septembra. Zahteva puno pažnje. Nekoliko puta godišnje se dodaju mineralno djubrivo KAN, a u zimskom periodu koristi se mineralno djubrivo NPK, u odnosu 15:15:15. Što se tiče korova koristi se herbicidi za korove sa širokim i uskim listovima, da bi se tepih zaštitio od nečistoće trave. Najveći trošak je gorivo, jer se travnati tepih mora stalno kositi da bi postigao gustinu, čvrstoću i odredjenu strukturu, takodje mora da se zaliva i mota. Jer to jeste živa biljka, pa joj treba hrana i voda. Kompanija ne može da dobije nikakva sredstva za proizvodnju travnatog tepiha, ne može se uzeti u obzir za karticu Plavi Dizel. Tako se u sve mašine mora sipati Eurodizel koji je veoma skup a kompanijine potrebe za gorivom su velike. Žitarice će biti od velike pomoći u ovakvoj situaciji, jer će kompanija moći da se prijavi za stimulacije, odnosno prava na korišćenje Plavog Dizela, i dobila ih je u junu 2012. Ovo je od pomoći je može da ga koristi za neke mašine ali ne za sve jer veliki broj mašina troši benzin.

U radu smo govorili da je jedna od promotivnih aktivnosti bila i pojavljivanje na sajmu gde je kompanija napravila spektakl. Te sajmove podržava uprava, preciznije, Agencija za razvoj okruga Osijek-Baranja, koja se nalazi u Osijeku u ulici Radić.


Ova sredstva se malo koriste jer ili proizvodjači nisu informisani o njenom postojanju ili

ne znaju gde da nadju takve informacije. Kompanija o kojoj mi pišemo često koristi ta sredstva jer često učestvuje na sajmovima, ne samo u Osijeku, već širom Hrvatske, gde predstavlja svoje proizvode. Na primer, prošle godine kompanija je učestvovala na izložbi cveća u Slavonskom Brodu, zatim u Sv. Filipu i Jakovu u Dalmaciji. Takva mesta i način predstavljanja svojih proizvoda su efikasni jer potencijalne mušterije vole da vide proizvod, pričaju sa predstavnicima kompanija i da na taj način steknu svoj utisak o kompaniji. U ovakvim okolnostima deli se velika količina promotivnog materijala (posetnice, brošure). Ako samo dva procenta od onih koji su uzeli promotivni materijal nazovu, to smatramo uspehom. Lokalna uprava daje sredstava i za sisteme navodnjavanja takodje. Ova sredstva se ne koriste pravilno, verovatno iz istih razloga koje smo pomenuli ranije. Kompanija Vrtni Centar Fontana d.o.o. koristi ova sredstva, jer ne postoji razlog zašto ne bi ako je ta investicija opravdana.

Ali, neophodno je provesti dodatno vreme da bi se ostvarila prethodno pomenuta investicija, ali ovo je ipak ulaganje u kompaniju, a ne stvaranje dodatnih troškova. Fotokopirane fakture su više nego dovoljne da se pokaže da je kompanija kupila materijal za sistem navodnjavanja. Zatim treba posetiti savetodavnu službu i objasniti im šta vam treba, zatim oni izlaze na teren da vide da li je sistem zaista napravljen.

Ovo sve prati dosta papirologije, koja se predaje odgovarajućim nadzornim organima, u

ovom slučaju lokalnoj upravi, koja će je razmotriti. Moramo da kažemo da ta sredstva nisu toliko velika s obzirom da se ovaj proizvod, travnati tepih, uvozi u velikom procentu, 95% celokupne količine, što predstavlja veliki problem za naše proizvodjače. Problem leži u nedostatku adekvatno obrazovanog osoblja u oblasti hortikulture i u malom broju proizvodjača. Širom Evrope, i u zapadnim zemljama ova aktivnost je vrlo popularna i jako se ceni. Ljudi pospešuju organizaciju prostora, zemljišta. Zbog ovoga kompanija o kojoj polako pišem u radu pokušava da izveze svoje proizvode i van granica Hrvatske. Na primer, razdaljina izmedju Osijeka i Splita, gde kompanija takodje nudi svoje usluge, je ista kao od Osijeka do Minhena. Pa ne postoji razlog zbog koga ne bi kompanija iskoristila prednost transporta do glavnih Evropskih gradova, pošto će granice već biti otvorene.

Konkurencija u takvim velikim gradovima je velika, životni standard je dosta viši, pa će struktura poslovanja kompanije morati da se menja. Biće od velike važnosti s obzirom da je kompanija ta koja mora da se prilagodi potencijalnim kupcima i promenama tržišta, a ne obrnuto.

Preduzetništvu je potrebna potpuna podrška, jer ono obezbedjuje rast zaposlenosti, rast životnog standarda i poboljšanja uopšte na nacionalnom nivou. Na zapadu i ostalim delovima sveta, preduzetnici su inicijatori ekonomskog rasta i razvoja, odnosno stvaranja novih radnih mesta. Osnovi ekonomije su mala i srednja preduzeća, koja su osnov za ostvarivanje preduzetničke inicijative.Praksa evropskih zemalja jeste da podržava rast i razvoj malih i srednjih preduzeća putem stimulacija koje daje država kroz direktna novčana sredstva ili razne poreske olakšice.


Povoljna finansiranja su jedan od važnih faktora za započinjanje biznisa, kao i za njegov

dalji rast i razvoj. Okrug Osijek-Baranja je učestvovao u svim pozajmicama koje daju banke i ministarstva. Broj preduzetnika koji su zainteresovani za poslovne pozajmice raste, pošto im to omogućava kupovinu moderne opreme i neophodnih mašina. Okrug Osijek-Baranja podstiče ove aktivnosti jer to čini preduzetnike kompetitivnim. Na primer, pozajmice sa smanjenim kamatama pomažu i pružaju podršku preduzetnicima da poboljšaju svoje kompanije, i ako je moguće olakšati im da se izbore sa trenutnim finansijskim dugovanjima.

Tržišna konkurencija je “arena” gde je bitno da se imaju pravovremene informacije, u pravo vreme na pravom mestu. Onaj koji je u toj areni, i ima informaciju, može da napravi pravi potez za njegovu kompaniju i da bude u toku sa ostalima.

Info desk, je usluga koja je osmišljena za preduzetnike, osnovan je u Agenciji za razvoj, koja se nalazi u Osijeku. Tu se mogu dobiti validne informacije i poslovni ljudi mogu da dobiju neophodna znanja o programima i subvencijama.

Pošto su danas menadžeri uvek u žurbi i svaki minut je bitan, koriste se moderni načini informisanja. Pogotovo mislimo na SMS aplikaciju za kompanije. Ova aplikacija je primenjena samo u okrugu Osijek-Baranja od cele Hrvatske. Potpuno je besplatna i koristi se za pružanje preduzetnicima informacija neophodnih za poslovanje, kao što su informacije o kreditima, subvencijama, promenama u zakonu, knjigovodstvu i slično.

Svaki biznismen, bez obzira da li je tek započeo posao ili je već u fazi razvoja, a želi

savet, jer mu je potrebna prava informacija i podaci da bi doneo poslovnu odluku. Ovde, poslovni centri i inkubatori imaju važnu ulogu, kao i druge institucije, u pružanju svakodnevnih besplatnih usluga preduzetniku. Da bi se obezbedio dalji razvoj znanja biznismena i drugih učesnika u procesu podrške biznisu i da bi se stvorili uslovi za brži ekonomski i društveni razvoj okruga Osijek-Baranja, Razvojna agencija, poslovni centri i inkubatori, zajedno sa drugim institucijama koje pružaju podršku preduzetnicima, pružaju obuke kroz razne seminare, diskusije, časove i forume.

Razvojna agencija, zajedno sa drugim institucijama koje pružaju podršku preduzenticima, izvodi seminare gde pričaju o raznim temama, i pomažu poslovnim ljudima da rešavaju problem sa kojima se suočavaju i da podignu nivo efikasnosti kompanije. Teme seminara su izbor preduzetnika. Potpunim finansiranjem seminara, okrug Osijek-Baranja omogućava poslovnim ljudima da prisustvuju seminarima bez ikakve naknade. Dok neke seminare finansira u saradnji sa jos nekim, pa u tom slučaju polaznici plaćaju samo deo celokupnog iznosa seminara. Seminari su podeljeni u nekoliko grupa, to jest trening programa za nove biznismene, preduzetnike koji se nalaze u fazi razvoja, tu je i program za zaposlene u institucijama koje pružaju preduzetničku podršku, i na kraju tu je PUMA – trening program za menadžere Hrvatskog Udruženja Poslodavaca.

Zbog nedostatka vremena i validnih izvora informacija, preduzetnici obično nisu svesni postojanja najnovijih razvoja i dostignuća u njihovoj vrsti aktivnosti. Organizovanje biznis foruma pomaže preduzetnicima da unaprede svoje kompanije. Za razliku od seminara, diskusije se organizuju u formi kratkih predavanja gde je tema kratko elaborirana i prilagodjena aktivnostima i veličini kompanije. Ove poslovne diskusije su besplatne.


Organizovanjem predavanja i foruma, postiže se bolja saradnja medju preduzetnicima, jer oni razmenjuju znanja i iskustva i imaju prilike da se povežu sa preduzetničkim institucijama. Ove neformalne forme obrazovanja pružaju priliku da se steknu novi kontakti, predavanja i forumi nude biznismenima zanimljive i korisne uvide, i u isto vreme, šire horizonte tržišta. Dodatna pažnja se posvećuje mogućnosti povezivanja velikih i malih preduzeća.

Predavanja koja se organizuju za predstavnike lokalnih samouprava bi trebalo da povežu i da prenesu informacije na najbolji mogući način izmedju okruga Osijek-Baranja i gradova i opština. Povećanje svesti o postojanju programa podrške, raznih fondova, projekata za stvaranje preduzetničkih zona, kredita i programa podrške preduzetnicima, pomaže opštinama i gradovima da poboljšaju izgradnju preduzetničke infrastukture. Predavanja namenjena novima firmama i preduzetnicima koji tek započinju rad svojih preduzeća se sprovode u okrugu Osijek-Baranja. Cilj ovog projekta je, zbog povećanog broja firmi, da se stvori okruženje i uslovi za uspeh i opstanak na tržištu. Vodič za preduzetnike i poslovni inkubatori su namenjeni svima koji razmišljaju o započinjanju svog biznisa.

Kada pričamo o podsticanju preduzetničkih zona, njihovom izgradnjom, okrug Osijek –Baranja hoće da stimuliše ekonomski razvoj ove oblasti, ali takodje da reši problem prostora za preduzetnike, I da podstakne buduće investitore da ulažu. Gradjenjem novih preduzetničkih zona ili širenjem aktivnosti već postojećih, pokušava da se reši problem kancelarijskog prostora zauvek, da se podstakne korišćenje zajedničke infrastrukture i da se povežu kompanije koje se nalaze u istoj oblasti. Ovakav poduhvat iziskuje puno novca a uspostavljanje i gradjenje novih preduzetničkih zona zahteva i dosta vremena. Konkurencija lokalne i nacionalne ekonomije zavisi od kvaliteta dostupnih ljudskih resursa, koji su glavni element ekonomskog i društvenog razvoja. Ulaganje u obrazovanje pruža nova saznanja i veštine koje su potrebne za otvaranje novih radnih mesta.

Predstavljanje na sajmovima je jedna od najznačajnijih promotivnih aktivnosti, i za preduzetnike i za razne institucije, organizacije, društva i slično. Na takvim dogadjajima ljudi stvaraju kontakte, nalaze nove poslovne partnere i direktno razmenjuju informacije o proizvodima i uslugama. Na sajmovima biznismeni stvaraju nove kontakte, upoznaju potencijalne klijente sa svojim prozvodima i uslugama i lako ulaze u nova tržišta, što je izuzetno važno. Okrug Osijek-Baranja sufinansira pojavljivanje preduzetnika na sajmovima, a takodje uzima u obzir da treba i da finansira sajmove i slične dogadjaje koje ne finansiraju druge institucije, kao što su Privredna Komora i Komora trgovine i zanata.

Da bi bili prepoznatljivi na sajmovima, preduzetnici moraju da imaju odličan, visoko kvalitetan i primamljiv, drugačiji promotivni materijal. Kvalitet promocije utiče na percepciju proizvoda i usluga tako što ih čini primamljivim, zatim je bitno to da budu prepoznatljivi i što je još važnije da budu lako pamtljivi. Sve ovo na kraju dovodi do bolje prodaje. Pravljenje ovakvih i sličnih materijala omogućava kompaniji da potpuno iskoristi prostor za predstavljanje, što daje preduzetnicima i njihovim proizvodima prepoznatljiv identitet, bilo da oni predstavljaju ili stimulišu usluge.

Okrug Osijek-Baranja sufinansira proizvodnju promotivnih materijala za firme, i tako pomaže promociju njihovih proizvoda i usluga.


Nove i sveže investicije, kao i povećanje istih, su osnov ekonomskog razvoja i faktor

otvaranja novih radnih mesta. Sprovodjenjem aktivnosti koje za cilj imaju privlačenje potencijalnih investitora, okrug Osijek-Baranja pokušava da bude dobar partner svakog novog investitora i da im pomogne da ostvare svoje poslovne poduhvate, i da nadju odgovarajuće zemljište ili kancelarijski prostor i da zaposle odgovarajući broj neophodnih radnika. Danas u vreme krize i recesije, nove investicije su neophodne za brži rast i oporavak, ali takodje su neophodna nova radna mesta, i zbog toga ove aktivnosti bi trebale biti još intenzivnije. Izvoz, osim priliva novih investicija, imaju važnu ulogu u prioritetima koji odredjuju ekonomski rast i razvoj. Okrug Osijek-Baranja je bio pre tri godine jedan od okruga u Hrvatskoj koji je imao pozitivnu razliku u trgovanju i izvozu. Neophodno je da se započne proces povezivanja malih i srednjih preduzeća da bi oni bili konkurentniji i fokusirani, baš kao što su svetske tehnološke kompanije. Svrha kreiranja poslovnih klastera je da se uspostavi konkurentna ekonomija, što uključuje koordinisanu i zajedničku saradnju malih, srednjih i velikih preduzeća, obrazovnih centara i lokalne samouprave prilikom razvoja i lansiranja novih proizvoda. Intenzivna razmena informacija, protok znanja i specijalizacija uloga i aktivnosti u klastere može doprineti prednosti kompanije, koja daje konkurentnost i na domaćem i inostranom tržištu.

Okrug Osijek-Baranja, u saradnji sa Hrvatskim Udruženjem Poslodavaca, kroz operacione aktivnosti nacionalnog centra za klastere učestvuje u projektu „Klaster hrvatske poljoprivredne opreme“, koji ima za cilj povećanje regionalne i industrijske konkurentnosti i razvoj regionalnog preduzetništva. Hrvatska banka za rekonstrukciju i razvoj ima važnu ulogu u postavljanju uslova izvoza, sprovodjenja kvalitetnih projekata finansiranja izvoznika. Važnu ulogu imaju i Privredna komora Hrvatske i Hrvatska komora trgovine i zanata koje pružaju tehničku i savetodavnu podršku potencijalnim izvoznicima. Okrug Osijek-Baranja u saradnji sa drugim institucijama, pruža zainteresovanim stranim investitorima informacije o Hrvatskom zakonu, stimulacijama i poreskim olakšicama za investitore, dostupnim ljudskim resursima u zemlji, i uslovima i mogućnostima otvaranja kompanija u Hrvatskoj, validne informacije o regionalnim planovima i mogućnostima za razvoj, informacije o proceduri dobijanja radne dozvole i slično. Da bi privukli strane biznismene, investicije moraju da budu usmerene u okrug Osijek-Baranja a postoji i Vodič za Investicije. Vodič je namenjen uglavnom potencijalnim i stranim investitorima, preduzetnicima i svima onima koji imaju neki kontakt sa njima. Vodič sadrži osnovne informacije o okrugu Osijek – Baranja, i informacije za biznismene koje bi trebalo da olakšaju preliminarne aktivnosti pre osnivanja kompanije, i da im pomogne i pojednostavi investiranje. Okrug Osijek- Baranja pokušava da stvori konkurentnu i privlačnu atmosferu i da razvije svoje potencijale, i stoga se uključio u projekat „Razvoj investicione klime“. Projekat se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom ekonomije, rada i preduzetništva i delegacijom Evropske Unije Republike Hrvatske. Ispunivši sve zahteve, ovaj okrug je dobio sertifikat kao region koji je privlačan za investicije.

Produktivna saradnja medju institucijama koje daju podršku preduzetnicima, omogućavaju bolji protok informacija, upravljanje projektima, što sve dopunjuje jedno drugo. Razvojna Agencija želi da poboljša ovu saradnju, koja će povećati kvalitet usluga koje se


pružaju preduzetnicima. Saveti, informacije i edukacija kao i sve druge informacije važne za preduzetnike mogu se dobiti u centrima ili inkubatorima.

Okrug Osijek-Baranja je prepoznao važnost tih centara, pa sufinasira neke aktivnosti koje

su za biznismene besplatne. Agencija za razvoj zajedno sa tim centrima saradjuje i razvija poslovne publikacije. U saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju, rad i preduzetništvo ulaže se trud u projekte, koje izvodi ministarstvo, a koji daju sredstva u cilju stimulacije njihovih kompanija. Saradnja je uspostavljena i sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja i Ministarstvom regionalnog razvoja, šumarstva i voda u cilju rada na projektima koji pružaju podršku preduzetništvu. Okrug Osijek-Baranja saradjuje i sa hrvatskom ekonomskom komorom, Komorom okruga Osijek, hrvatskom privrednom komorom, i Komorom zanata okruga Osijek-Baranja, hrvatskom službom zapošljavanja zatim sa Regionalnom kancelarijom Osijeka, Udruženjem zanatlija, Udruženjem nezaposlenih, sa Ekonomskim fakultetom u Osijeku, kancelarijom državne administracije okruga Osijek-Baranja, Udruženjem hrvatskih poslodavaca i sa još dosta drugih institucija sa ciljem uključivanja u razne projekte i aktivnosti koje podstiču preduzetništvo i stvaraju pozitivnu poslovnu klimu za najbolji mogući menadžment malih, srednih i velikih kompanija.

ZaključakPromocija, kao takva, je izuzetno važan faktor u nekim kompanijama. Kompanije koje

smo mi uzeli za primer u ovom radu koristi promociju u svakom obliku i investiraju u nju dosta, jer promocija, za ovu vrstu posla, stvara 90% profita. Dok većina konkurentskih firmi ne radi veći deo godine, ova firma radi. Zašto? Zato što su zaposleni ljudi koji žive za svoje klijente, ali pre svega preduzetnik živi za svoje klijente. Takodje je jako važno obavljati relevantne aktivnosti. Jer onda klijent ima preduzetnikovu punu pažnju i sa njim se priča na privatnom nivou, ovo sve stvara prijateljsku atmosferu. Kada date svoj maksimum, možete očekivati profit, jer ako kompanija nije aktivna i ako stalno čekate bolje dane da dodju, nikada ništa od onoga što ste planirali se neće ostvariti. Ne možete čekati da klijenti sami dodju i nadju kompaniju već je zadatak kompanije da se približi njima, nadje ih i reaguje.

Na primer, Vrtni Centar Fontana, iako se nalazi u okrugu Osijek-Baranja, posluje na područjima Dalmatinske obale i na kopnenom delu. Ponekada to može delovati kao veliki izdatak, ali se na kraju isplati. Mnogo puta je kompanija poklanjala travnati tepih, biljke ili slično što izaziva lepe emocije, i ti “srećni klijenti” postaju glavni akteri jer oni dalje vrše pozitivan marketing. Zašto koristimo reč marketing? Jer oni kompaniji čine uslugu tako što šire pozitivne informacije o kompaniji. Izreka glasi:”Dobra reč putuje daleko, a loša još dalje”. Stoga ono što je najvažnije jeste da se zadrže klijenti, jer loš marketing ne pomaže uopšte. Kompanija Vrtni Centar Fontana, pokušava da nadje način da preživi u sve brutalnijim uslovima, uzimajući u obzir direktnu i indirektnu konkurenciju.

U Hrvatskoj, preduzetnička oblast ima malo adekvatno obrazovanog kadra, i nizak indeks preduzetništva. Manjak obrazovanog osoblja u malim i srednjim preduzećima je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na nivo preduzetničke aktivnosti u zemlji. Takodje


nedovoljna je iskorišćenost neformalnih oblika finansiranja, kao što su startap metode. Kompanije koje ulože više od proseka u istraživanja i razvoj, omogućavaju rast zaposlenosti, a takodje i probijanje na strana tržišta, gde se traže odlične preduzetničke veštine. Strana tržišta su odlična arena u kojoj samo domišljati i inovativni prežive. Okrug Osijek-Baranja sprovodi program koji uključuje akcioni plan sa merama koje treba preuzeti u realizaciji individualnih projekata koji pospešuju razvoj malih, srednjih i velikih preduzeća.

Okrug Osijek-Baranja, u saradnji sa lokalnom samoupravom, poslovnim centrima i inkubatorima i drugim institucijama koje obezbedjuju podstreke za preduzetnike, sprovodi program preduzetničke podrške na svojoj teritoriji. Pokušava da bude aktivan i da doprinese stvaranju uslova i okruženja koje je stimulišuće za razvoj preduzetništva, i pokušava da ublaži negativan uticaj krize na poslovanje malih i srednjih preduzeća. Okrug Osijek-Baranja preduzima aktivnosti ohrabrivanja preduzetništva putem zajmova, informacija o programima koji stimulišu kompanije, daju poslovne savete, organizuju edukacije, pospešuju zapošljavanje, organizuju razne seminare i slično. Okrug pokušava da obezbedi pomoć novim biznismenima, kao I onima koji su u fazi razvoja. Postoji veliki broj publikacija, info deskova, SMS aplikacija za kompanije putem kojih preduzetnici mogu da dobiju validne infomacije koje su najbitniji faktor poslovanja kompanije. Okrug takodje finansira i sufinansira mnogo preduzetničkih aktivnosti, ili njihov deo, ali nažalost, mnogi biznismeni još uvek ne mogu da dobiju validne informacije ili jednostavno ne znaju gde i kome da se obrate, ali verovatno postoji još mnogo drugih razloga.

LITERATURA

[1]Vrtni Centar Fontana (2011): podaci kompanije, Osijek [2]www.hgk.hr [3]www.hok.hr [4]www.obz.hr Istorija članka: Primljen 19. novembra 2012. Prihvaćen 12. decembra 2012.


PREPOZNAVANJE POSLOVNIH ŠANSI U SPORTSKOM TURIZMU U IRANU

(POKRAJINA TEHERAN)

Reza Mohammad Khazemi10 Jahangir Yadollahi11

Fahimeh Javadi12

APSTRAKT

Kombinacija turizma kao najveće industrije na svetu (Goeldner & Ritchie, 2006) i sporta kao šeste najprofitabilnije industrije u razvijenim zemljama (Pitts Brenda et.al.2002) stvorila je jednu od najneverovatnijih modernih industija usluga koja se zove “sportski turizam” (Biddiscombe & Rose, 2004). Sportski turizam omogućava optimalnu iskorišćenost prirodnih atrakcija koje privlače turiste i povećavaju profit od turizma (Firozjah et. al., 1988). Sa druge strane, pretpostavlja se da će se u 2020, videti rast od 5% u turizmu i putovanjima u svetu i zanimljivo je znati da ista predvidjanja o sportskom turizmu pokazuju 10% do 2020 (Weed, 2006). Cilj ovog rada jeste da prepozna poslovne šanse o oblasti sportskog turizma u provinciji Teheran. U ovom istraživanju koje se smatra primenjenim istraživanjem, prema modelu četiri faze Džejmsa L. Morisona, poslovne šanse u industriji sportskog turizma u provinciji Teheran su razmotrene, posmatrane, predvidjene i procenjene. Prema modelu četiri faze prema kome je ovo istraživanje radjeno uključuje: prepoznavanje trenutne situacije i nadolazećih trendova u sportskom turizmu i povezanim aspektima okruženja (skeniranje), analizu ekonomskih trendova u sportskom turizmu i efektivni trendovi (nadgledanje), predvidjanje razvoja budućeg tržišta sportskog turizma (predvidjanje) i konačno procenu količine i vremena stvaranja potreba i potražnje i profitabilnog potencijala i sportskom turizmu (procena). U ovom radu, koristili smo više metoda istraživanja (kvantitativno-kvalitativni) za tri faze – razmatranje, predvidjanje i procenu i samo kvalitativni smo koristili u fazi nadgledanja. Populaciju čine organizacija kulturnog nasledja koja radi u Teheranu, menadžere hotela u Teheranu, uprava i menadžeri Komiteta sportskog turizma koje je povezan sa Nacionalnim Olimpijskim Komitetom, menadžeri u sportskoj industriji (Organizacija fizičke kulture) u Teharanu i sportskim federacijama i akademskim ekspertima iz oblasti sporta i turizma koji su različiti u svakoj fazi rada. Zatim, metod prikupljanja podataka, determinacija obima uzorka, izvori podataka, ramera podataka, pomoći prilikom analize podataka I način analize su različiti u svakoj fazi. U fazi razmatranja, posle intervjua bitnih menadžera i prikupljanje neophodnih statističkih podataka, došli smo do liste šansi koja predstavlja listu poslova ustvari. Ove šanse uključuju: 1- Sportske ustanove (sportski

10 University of Tehran 11 University of Tehran 12 Fahimeh Javadi


tereni i prostori, sportske hale, bazeni, staze), 2 – Ugostiteljske stanove (hoteli, moteli, restorani, sistem vazdušnog saobraćaja, lokalni sistem saobraćaja), 3 – Rekreativne i ustanove kulture (parkovi za rekreaciju, muzeji, kulturni centri), 4 – Bezbedonosne i zdravstvene ustanove ( policijske stanice, medicinske ustanove, zdravstveni centri, apoteke) i 5- Sporedne ustanove (šoping centri, radnje sa ručno pravljenom robom, treninzi u okviru sportskog turizma, advertajzing). U fazi nadgledanja, zaključili smo da se broj sportskih, rekreativnih i kulturnih ustanova, ugostiteljskih ustanova i bezbedonosnih i zdravstvenih ustanova povećao a kad su u pitanju sporedne ustanove postoje odredjene promene u sektoru treninga u turizmu i advertajzingu. Kvalitet sporednih ustanova i ugostiteljskih ustanova je nizak a kvalitet rekreativnih i kulturnih ustanova, zdravstvenih i sportskih ustanova je umeren. U fazi predvidjanja, zaključili smo da postoji potreba za 93% smeštajnih i prevoznih ustanova, 82% zdravstvenih ustanova, 69% rekreativnih ustanova, 70% sporednih ustanova i 100% sportskih ustanova. Posle procene dobijenih rezultata, rangiranje ovih poslovnih šansi je sledeće: 1- sportske ustanove, 2 – smeštajno prevozne, 3 – bezbedonosne i zdravstvene ustanove, 4 – sporedne ustanove i 5 – rekreativne ustanove.

KLJUČNE REČI: turizam, sportski turizam, skeniranje, nadgledanje, predvidjanje, procena


Uvod

Istorija sporta je bogatija od istorije bilo koje druge ljudske aktivnosti. Sport se razvijao svuda u svetu različito, negde kao ceremonija, proslava, fizička aktivnost, aktivnost za opuštanje, i sada sve češće kao poslovna aktivnost (Chadwick;2009). Iako turizam nije tako stara aktivnost kao sport, on predstavlja obiman deo ekonomskih aktivnosti koje su u razvoju. (Esfahani, 2009). Razvoj turizma predstavlja preduslov za razvoj celokupne ekonomije i povećanja lokalon preduzetništva(Aleljevic & Page, 2009). Turizam je bitna globalna ekonomska sila. Internacionalni turizam se razvio u velikoj meri u poslednjim godinama. Prema UNWTO (2009), broj internacionalnih turista je dostigao 922 miliona u 2008 godini (povećao se za 1.9% od 2007 godine). Prihod od internacionalnog turizma je dostigao cifru od 944 milijardi američkih dolara (542 milijarde u eurima) u 2008, što odgovara rastu u realnim uslovima od 1.8% u 2007. Ipak UNWTO veruje da je ovo moćna industrija i procenjuje da će biti 1.6 milijardi posetilaca u 2020 ( Mbaiwa, 2010). Sa kombinacijom ove dve industrije – turizma i sporta, kreira se nova moderna industrija koja se naziva “sportski turizam”(Esfahani,2009). Sportski turizam se definiše kao “svi oblici aktivnog ili pasivnog učestvovanja u sportskoj aktivnosti, na neformalan ili organizovan način, iz komercijalnih i poslovnih razloga, što podrazumeva putovanje i udaljavanje od mesta kuće i posla” (Standeven and DeKnop, 1999:2). Sportski turizam omogućava korišćenje prirodnih atrakcija koje privlače turiste i omogućavaju stvaranje profita(Firozjah et. al.,1988). U industriji turizma i putovanja očekuje se rast od 5% svake godine sve do 2020 i zanimljivo je znati da prognoze za povećanje sportskog turizma predvidjaju rast od 10% godišnje (Weed, 2006). Srednji istok, uprkos tome kako se definiše, je prepoznat kao odgovarajuće mesto za promenu obima turizma. Turizam na Bliskom Istoku se susreće sa mnogim izazovima u okvirima konkurencije u globalnoj ekonomiji i globalnoj kulturi. (Daher,2007). A Iran koji se nalazi na Bliskom Istoku, je zemlja sa raznovrsnim područjima, klimom i ekološkim uslovima, etničkom raznovrsnosti i bogatom kulturom; ovo je zemlja sa 30 regiona urbane i ruralne forme sa mnoštvom istorijskih i kulturnih atrakcija, kao jedan veliki kontinent koji se pojavio u obliku zemlje (Esfahani,1988). Oblast Teherana, glavnog grada Irana, sa 18814 km2 i populacijom od 14 miliona (citiranje generalnog direktora Civilne registracije Teherana, 2009) se izdvaja od drugih oblasti jer je i politički centar Islamske republike Iran. Istorijske atrakcije oblasti Teherana se mogu naći u svim njenim gradovima i naseljima i svaki od njih je napravio svoje atrakcije i pretvorio oblast Teherana u jednu of najpopularnijih oblasti za turizam (Zagros mreža turizma). Oblast Teherana ima u svom okruženju mnoštvo spomenika i pošto je glavni grad Irana više od 200 godina, ima najviše istorijskih spomenika, rekreativnih centara i ustanova turizma. Drugi gradovi ove oblasti uključujući Shahr-e- Ray i Shahriar imaju najstarije i najpoznatije istorijske i verske atrakcije Prema četvrtom razvojnom planu zemlje, Iran će godišnje biti domaćin bar 5 miliona turista do kraja 2009, a da će ova količina dostići 20 miliona po godini do kraja 2024 i stoga ne možemo ignorisati udeo i poziciju sporta i sportskih takmičenja. (Moharram Zadeh,2009).


Slika 1: Teheran glavni grad Irana

Sa druge strane, termin šansa se različito koristi od strane različitih autora preduzetništva,

i ovo je dovelo do zabune. Kirzner (1973) na primer predlaže da se na šanse gleda kao na novčanice dolara koje lete po pločniku i čekaju nekoga ko će ih opaziti i zgrabiti(Casson & Wadeson, 2007). Prepoznavanje šansi je prvi korak u preduzetničkom putovanju (Sardeshmukh & Smith; 2010) i preduzetništvo je otkriće i eksploatacija profitabilnih šansi (Shane & Vandataraman ,2000).

Metodologija

U ovom istraživanju, koje se smatra primenjenim istraživanjem, prema modelu od četiri faze Džejms L. Morisona, poslovne šanse u sportskom turizmu u oblasti Teherana su razmatrane, nadgledane, predvidjene i procenjene (slika 2.) Četiri faze u ovom istraživanju uključuju: prepoznavanje trenutne situacije i nadolazećih trendova u sportskom turizmu i povezane aspekte okruženja (razmatranje), analizu ekonomskih trendova u sportskom turizmu i efektivnih trendova (nadgledanje), predvidjanje budućnosti tržišta sportskog turizma (predvidjanje) i na kraju procenu količine i vremena stvaranja potreba i zahteva i profitabilnog potencijala u sportskom turizmu(procena). U ovom radu koristili smo kombinaciju metoda istraživanja (kvantitativno-kvalitativnu) koja je korišćena u tri faze – razmatranje, predvidjanje i procena i samo kvalitativnu metodu u fazi nadgledanja.


Slika 2: Model 4 faze za prepoznavanje prilika(Morrison; 1998)

Ispitanike čine menadžeri organizacije Kulturnog nasledja koji rade u Teheranu,

menadžeri hotela u Teheranu, uprava i menadžeri Komiteta sportskog turizma koji saradjuju sa nacionalnim Olimpijskim Komitetom, menadžeri iz sportske industrije(Organizacija fizičkog vaspitanja) u Teheranu i na kraju sportske federacije i akademski eksperti u oblasti turizma i sporta. Različiti ispitanici su u različitim fazama zastupljeni. Takodje su i metodi sakupljanja podataka, odredjivanje veličine uzorka, uzorkovanje, izvori podataka, skala podataka, metode obradjivanja podataka različiti u svakoj fazi.

Prepoznavanje okruženja turizma

Većina literature koja se bavi menadžmentom i ekonomskim pitanjima u turizmu definiše organizaciono okruženje kao neprijateljsko i nasilno, konkurentno i složeno (Chon & Olsen, 1990; Olsen, 1999). Dinamika potražnje, konkurentata, tehnologije i ljudskih resursa nameće se kada pričamo o okruženju turizma (Oreja-vodriguez & Yanes- Estevez,2007). U takvim uslovima, kaže se da je jedini način suočavanja sa tako neprijateljskim okruženjem analizirati ga (Crawford-Welch, 1991). Uticaj poslovnog okruženja na organizaciono ponašanje je takodje jasno iz definicije razmatranja-skeniranja okruženja (Aguilar, 1967, p.1): To je proces traženja i prikupljanja informacija o dogadjajima, trendovima i promenama u firminom okruženju koje odredjuju njen tok radnji u budućnosti. Olsen govori da je teškoća pri prepoznavanju i merenju preprezentativnih vartijabli okruženja razlog manjka doprinosa u ovom polju (Oreja-vodriguez & Yanes- Estevez,2007). Smatra se da je analiza okruženja važan korak u procesu strateškog menadžmenta u oblasti turizma(Chon & Olsen, 1990; Costa & Teare,1996; Costa,Teare, Vaughan, & Edwards, 1997; West & Olsen, 1989). Prikupljeni podaci koje su analizirali West i Olsen (1989), pokazali su da mnoge kompanije praktikuju neformalni proces. Nekoliko godina kasnije Costa i Teare (1996) naglasili su potrebu za “direktnim i dobro organizovanim” procesom skeniranja okruženja. U poslednje vreme, ti isti autori (Costa &Teare, 2000) procenili su bitnost i strukturu formalnog procesa, njegove barijere i moguća rešenja. Jedan od njihovih zaključaka je potreba za strukturiranim oblikom procesa skeniranja u cilju dobijanja konkurentne prednosti. Skeniranje okruženja bi trebalo biti važnije u turizmu nego u drugim industrijama zbog veće kompleksnosti uslužnih firmi koje nastaju u eksternom okruženju (Sharma, 2002) Pitanja okruženja u literaturi strateškog menadžmenta u turizmu su uvek najbitnija. Na primer, Butler i

Skeniranje Nadgledanje Predviđanje Procena


Jones (2001) govore da su demografija, internet i klima najveći izazovi sa kojima će se industrija suočiti u 21 veku. Olsen (1999) je ranije dodavao i globalizaciju, ekonomske promene i povećanje želja potrošača u cilju poboljšanja dobrostanja. (Oreja-vodriguez & Yanes- Estevez,2007).

Morisonov Model Četiri Faze

Načini prepoznavanja prilika skeniranje, nadgledanje, predvidjanje i procena, koriste se u kontekstu modela koji koristi ove metode da proširi svoju viziju, formuliše strateške pravce i planove, implementira ove planove, i evaluira implementaciju i omogući nam da oblikujemo budućnost naše organizacije i da odgovorimo na izazove globalnih promena (Morrison; 1996):

Skeniranje okruženja

Skeniranje okruženja je analitičan proces koji omogućava investitorima i menadžerima da predvide buduće trendove i da postave svoje ljudske i ekonomske resurse u skladu sa tim (Formica & Kothari,2008). Skeniranje otkriva znakove promena (Morrison,1997). Skeniranje okruženja koriste strateški planeri. Kada organizacija skenira okruženje, traga za eksternim trendovima i dogadjajima važnim za instituciju, i zatim prepoznaje pretnje i šanse koje ti trendovi i dogadjaji predstavljaju (Artz,2002) skeniranje opšteg okruženja zbog trendova koji utiču na misiju organizacije je najbitnije za razvoj efektivnog strateškog plana (Bourgeois,1980). Primer korisnika skeniranja okruženja može biti kapetan nuklearne podmornice. Njegov periskop ne samo da je opremljen optičkim pomagalima za pregled okruženja sve do horizonta, već je on takodje povezan sa satelitom koji mu omogućava da vidi i dalje od horizonta. Svaki put kada koristi periskop on traži potencijalne mete (šanse) i neprijatelja(pretnje). On skenira okruženje u cilju pronalaženja pretnji i šansi (Morrison,1989). Cilj skeniranja okruženja je da služi sistemu za rano upozoravanje tako što obaveštava institucionalne lidere o potencijalno važnim eksternim razvojem u ranoj fazi. Što ranije dobijemo upozorenje, to ćemo imati više vremena da isplaniramo implikacije ovih promena. Obim skeniranja okruženja jeste ceo krug koji pokušava da uhvati neki znak promene u eksternom okruženju. Skeniranje nam pruža uvid u kritične trendove i potencijalne dogadjaje. Brown i Weiner (1985) definišu skeniranje okruženja kao “vrstu radara koji skenira svet sistematično i signalizira novo, neočekivano, veliko i malo (p. ix)."

Aguilar (1967) definisao je skeniranje kao sistematično sakupljanje eksternih informacija u cilju (1) smanjenja protoka nebitnih informacija u organizaciji i (2)pružanja ranih upozorenja o promenama eksternih uslova menadžerima. Coates (1985) je definisao ciljeve sistema skeniranja okruženja koji uključuju:

- otkrivanje naučnih, tehnoloških, ekonomskih, društvenih i političkih interakcija i drugih elemenata važnih za organizaciju

- definisanje potencijalnih pretnji, šansi ili potencijalnih promena za organizaciju koje donose ti dogadjaji

- promovisanje buduće orijentacije menadžementa i osoblja - upozoravanje menadžmenta i osoblja na trendove koji se pojavljuju, nestaju,

ubrzavaju, usporavaju ili su u interakciji (Morrison,1992)


Nadgledanje

Nadgledanje prati skeniranje. Nadgledanje prati signale koji se identifikuju u fazi skeniranja (Morrison,1997). Cilj monitoringa jeste da ustanovi prošle i potencijalne buduće pravce trendova ili da nam omogući procenu jačine indikatora potencijalnih dogadjaja. Nadgledanje obuhvata korišćenje deskriptora trendova ili potencijalnih indikatora dogadjaja kao ključne elemente u sistemskoj potrazi za njihovim podacima. Stoga, kada se vrši nadgledanje, mi tražimo informacije koje sadrže predvidjanja i spekulacije o implikacijama trendova i dogadjaja koji se prepoznaju u fazi skeniranja za koledže i univerzitete (Morrison,1997).

Predviđanje

Dogadjaji i trendovi koji utiču na industriju turizma postaju sve složeniji i brži. Kao odgovor na ove radikalne promene u eksternom okruženju, menadžeri destinacija pokušavaju da uz nove pristupe predvide buduće promene(Formica & Kothari,2008). Predvidjanje procenjuje trajanje, pravac, ubrzanje i amplitude signala (Morrison,1997). Predvidjanje podrazumeva procenu budućih pravaca trendova ili realizacije potencijalnih dogadjaja u odredjenom vremenskom roku (npr. 10 godina). Predvidjanje trendova se može postići matematički (korišćenjem tehnike regresije) ili rasudjivanjem. Predvidjamo budućnost traženjem signala i potencijalnih promena u okruženju, definisanjem ovih signala u okviru dogadjaja, procenom verovatnoće njihovog dešavanja, i rasudjivanjem predvidjamo njihov uticaj na naše organizacije. Ovaj proces nam pruža dovoljno vremena i prednosti da preduzmemo nešto i oblikujemo našu budućnost (Morrison,1996).

Procena

Nakon predvidjanja dogadjaja i trendova, njihov interval i profitabilnost se procenjuje i rangira.

Sluša Fonetsko čitanje


Rezultati

U ovom radu, nekoliko rezultata važnih za prepoznavanje poslovnih šansi u sportskom

turizmu u okrugu Teheran je predstavljeno i o njima je diskutovano. Rezultati su sledeći: Teheran je glavni grad Irana i teheranske oblasti. Ima populaciju od 14,448,000 (statistika iz

2009), površinu od 18814 km2, 15 većih gradova, 37 delova, 56 gradova i 83 sela (statistika iz 2010), to je ujedno i najveća urbana oblast, jedan od najvećih gradova u Zapadnoj Aziji i u svetu. Broj stranih turista koji je posetio Iran u 2009.godini je 2 272 575. Da bi se prepoznale poslovne šanse u sportskom turizmu u Teheranu, prvo autori moraju da analiziraju okruženje da bi prepoznali signale novih trendova i razvoja koji bi mogli da postanu aktuelni i da utiču na budućnost ove industrije. Stoga smo prikupili relevantne statističke podatke iz 2008 i 2009 godine, iz statističkih centara Irana i nakon intervjua sa relevantnim menadžerima (objašnjeno u delu “Metodologija”) prepoznali smo neke važne poslovne šanse u oblasti Teherana koji mogu da stvore nove poslove i utiču na ekonomski razvoj.

Ove šanse uključuju:

Grafik 3:Lista prepoznatih poslovnih prilika u sportskom turizmu u Teheranu

Statistički podaci koje smo dobili iz Statističkog centra IRAN uključuju: u oblasti

sporta:broj sportskih objekata, terena, stadiona, bazena, staza, sportskih hala; u oblasti ugostiteljstva, broj hotela, restorana, sistema vazdušnog i lokalnog transporta, u rekreativnoj i kulturnoj oblasti, broj rekreativnih parkova, muzeja, kulturnih centara; u oblasti zdravstva, broj medicinskih institucija, domova zdravlja, apoteka I u sporednoj oblasti, broj tržnih centara, radnji sa ručno radjenim proizvodima, treniranje u okviru sportskog turizma, reklamiranje u ove dve godine. Pošto smo dobili ove statističke podatke i rezultate interviju, u drugoj fazi odredjena je rasporedjenost i učestalost svake od njih u 2008 i 2009 godini, na primer zdravstvenih ustanova:

Prepoznate poslovne prilike u oblasti

sportskog turizma u oblasti Teheran

Sportske ustanove

Rekrea‐tivne I

ustanove kulture

Ugosti‐teljske

ustanove

Sporedne ustanove

Zdravstvene ustanove


Table 1: Učestalost zdravstvenih ustanova u prilikama sportskog turizma u Teheranskoj oblasti.

Dijagram 1- Učestalost zdravstvenih objekata u prilikama sportskog turizma u oblasti Teheran

U trećoj fazi, učestalost evaluacije kvaliteta svake poslovne prilike u sportskom turizmu

u Teheranu je odredjena, na primer: Tabela 2: Frekventnost procene kvaliteta zdravstvenih institucija u sportskom turizmu u Teheranu

Zdravstvene ustanove Broj Percenat (%)Nizak 23 38.3 Srednji 28 46.6 Visok 9 15 Ukupan 60 100

Pošto su pomenuti proračuni koji su radjeni a svaku priliku preveliki, pomenut je samo proračun za jednu od njih (zdravstvene Ustanove).

0

500

1000

1500

2000

2500

2008 2009

Medical Institudes

Health Centers

Pharmaies

Medical Laboratories

Zdravstvene ustanove Broj

2008 2009

Medicinski instituti 154 167

Domovi zdravlja 1358 1492

Apoteke 2054 1962

Medicinske laboratorije 973 1003


Dijagram 2: Frekventnost procene kvaliteta zdravstvenih institucija

u sportskom turizmu u Teheranu

U ovoj fazi pošto smo evaluirali komentare menadžera i kvalitet svake prilike, možemo

zaključiti da je kvalitet sporednih i ugostiteljskih prilika nizak, a kvalitet rekreativnih i kulturnih objekata, zdravstvenih i sportskih objekata umeren. U četvrtoj fazi, distribucija predvidjanja uloge svake poslovne prilike u sportskom turizmu u Teheranu je obradjena: Na primer, ako uzmemo u obzir zdravstvene objekte, odredili smo da je njihov prosečan udeo u sportskom turizmu 16.38, sa standardnim odstupanjem od 3.29. Minimum i maksimum zdravstvenih prilika je 4&20. Nakon predvidjanja koje je uradjeno koristeći bitne stavove menadžera, zaključili smo da je uloga zdravstvenih institucija u povećanju poslovnih šansi u sportskom turizmu 82%. Na ovaj način uloga svakog tipa ustanova u povećanju poslovnih šansi u sportskom turizmu je sledeća:

Tabela 3: Procenat udela koji ima svaki tip institucija u povećanju poslovnih prilika

Lista poslovnih šansi Procenti% Sportske ustanove 100 Zdravstvene ustanove 82

Rekreativne I ustanove kulture 69 Ugostiteljske ustanove 93 Sporedne ustanove 70

I konačno, u poslednjoj fazi, posle procene prepoznatih šansi, rangirali smo ih:

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

30.00%

35.00%

40.00%

45.00%

50.00%

Low Moderate High


Dijagram 3:Rangiranje prepoznatih šansi u sportskom turizmu u Teheranu

Zaključak

Cilj ovog rada jeste da prepozna poslovne šanse u oblasti sportskog turizma u Teheranu,

glavnom gradu Irana. Autori rada su sproveli svoje istraživanje prema modelu od četiri faze profesora Džejmsa Morisona. Naši rezultati pokazuju da: u fazi skeniranja, posle intervjua sa bitnim menadžerima i prikupljanja potrebnih statističkih podataka, lista prilika je sastavljena, gde svaka od njih stvara listu poslova. Ove šanse uključuju: 1 – Sportske ustanove (sportske terene, hale, bazene I staze), 2 – Ugostiteljske ustanove (hoteli, moteli, restorani, aerodromi, sistemi lokalnog prevoza), 3 – Rekreativne I ustanove Kulture ( parkovi za rekreaciju, muzeji, kulturni centri), 4 – Zdravstvene ustanove ( medicinske institucije, domove zdravlja, apoteke) I 5 – Sporedne ustanove ( tržni centri, zanatske radnje, treniranje u okviru sportskog turizma, reklamiranje). U fazi nadgledanja zaključili smo da se vidi porast kod sportskih ustanova, rekreativnih i ustanova kulture, ugostiteljskih i zdravstvenih ustanova u odnosu na sporedne ustanove, isto tako da postoje delimične promene u sektorima turizma treniranja i reklamiranja. Kvalitet sporednih i ugostiteljskih ustanova je nizak dok je kvalitet rekreativnih i kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i sportskih ustanova umeren. U fazi predvidjanja, zaključili smo da postoji potreba za 93% ugostiteljskih objekata, 82% zdravstvenih ustanova, 69% rekreativnih ustanova, 70% sporednih ustanova, 100% sportskih ustanova. Posle procene dobijenih rezultata, rangiranje ovih poslovnih šansi je sledeće: 1- sportske ustanove, 2 – ugostiteljske ustanove, 3- zdravstvene ustanove, 4 – sporedne ustanove I 5 – rekreativne ustanove.

Preporuke

- Investicije privatnog sektora u sportski turizam

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Sports facilities

Welfare facilities

Health facilities

Side facilities Recreactional Facilities

Ranking the Opportunities


- Napraviti raznovrsne sajtove za sportski turizam u cilju šireg oglašavanja na

nacionalnom i internacionalnom nivou da bi se predstavio Iran, njegovi spomenici kulture i njegove sportske ustanove turistima

- Napraviti centre za treniranje u okviru turizma - Širiti kulturu sportskog turizma

Autori su zahvalni Džejmsu L. Morisonu na njegovom modelu koji je bio od velike

pomoći. Sve greške su odgovornost autora. LITERATURA

[1] Aleljevic & Page.(2009). Tourism & Entrepreneurship. Elsevier Ltd, England. [2] Aguilar, F. J. (1967). Scanning the business environment. New York: MacMillan. [3] Ashley, W. L. & Morrison, J. L. (1997). Anticipatory management: Tools for better decision making. The Futurist, 31(5), 47-50. [4] Biddiscombe, Ross. (2004). The Business of Sport Tourism. Sport Business Group Limited. Chris Barnes. [5] Casson & Wadeson. (2007).The Discovery of Opportunities: Extending the Economic Theory of the Entrepreneur [6] Chadwick, S. (2008). ‘From outside lane to inside track – sport management research in the 21st century’, Management Decision [7] Chon, K. S., & Olsen, M. D. (1990). Applying the strategic management process in the management of tourism organizations. Tourism Management, 11(3), 206–213. [8] Costa, J., & Teare, R. (1996). Environmental scanning: A tool for competitive advantage. In R. Kotas (Ed.), The International Hospitality Business (pp. 12– 20). London: Cassell [9] Costa, J., Teare, R., Vaughan, R., & Edwards, J. (1997). A review of the process of environmental scanning in the context of strategy making. In R. Teare, B. F. Canziani, & G. Brow (Eds.), Global directions: New strategies for hospitality and tourism (pp. 5–38). London: Cassell [10] Crawford-Welch, S. (1991). Marketing hospitality into the 21st Century. International Journal of Contemporary Hospitality Management, 3(3),21–27. [11] Daher, R. (ed.), (2007). Tourism in the Middle East: Continuity, Change, & Transformation. Tourism and Cultural Change Series (ed. Mike Robinson, Director of the Center for Tourism, and Cultural Change of Sheffield Hallam University). Channel View Publications. [12] Esfahani, Godarzi & Asadi .( 2009). The Analysis of the Factors Affecting the Development of Iran Sport tourism and the Presentation of a Strategic Model [13] Formica S. and Kothari, T.CH.(2008 ). Strategic destination planning: analyzing the future of tourism, The Journal of Travel Research 46 (2008), pp. 355–367


[14] Goeldner, R. and Ritchie, J.R.B. (2006). Tourism: Principles, Practices, Philosophies. 10th edition. Hoboken, N.J.: John Wiley and Sons, Inc. [15] Mbaiwa, J. E.( 2010). Changes on traditional livelihood activities and lifestyles caused by tourism development in the Okavango Delta, Botswana. Tourism Management [16] Morrison, J.L. (1987).Establishing an environmental scanning/forecasting system to augment college and university planning. Planning for higher education, 159(1), 7-22 [17] Morrison, J. L., & Held, W. (1989). Developing environmental scanning/forecasting systems to augment community college planning. Journal of the Virginia Community College Association, 4(2), 12-20 [18] Morrison, J. L. (1992). Environmental scanning. In M. A. Whitely, J. D. Porter, and R. H. Fenske (Eds.), A primer for new institutional researchers (pp. 86-99). Tallahassee, Florida: The Association for Institutional Research [19] Olsen, M. D. (1999). Macro forces driving change into the new millennium— major challenges for the hospitality professional. Hospitality Management, 18, 371–385. [20] Oreja Rodriguez, J. R.; Yanes Estevez, V. (2007): “Perceived environmental uncertainty in tourism: a new approach using the Rasch Model”. Tourism Management (Aceptado para su publicación). [21] Sardeshmukh & Smith .(2010 ).An Examination and skills and Ability in the Process Model of Entrepreneurship [22]Shane & Venkataraman .(2000).The Promised Entrepreneurships a Field of Research [23] Sharma, D. S. (2002). The differential effect of environmental dimensionality, size and structure on budget system characteristics in hotels. Management Accounting Research, 13, 101–131. [24] Standeven, J. & de Knop, P. (1999). Sport tourism. Champaign: Human Kinetics. [25] Weed ,M.(2006). Sports Tourism and the Development of Sports Events [26] West, J. J., & Olsen, M. D. (1989). Environmental scanning, industry structure and strategy making: Concepts and research in hospitality industry. International Journal of Hospitality Management, 8(4), 283–298. Istorija rada: Primljen 5. oktobra 2012.



KORUPCIJA U SRBIJI

Vlajko Petković13 Zorana Petković14

APSTRAKT

Korupcija je jedan od najvećih problema u modernom društvu. U svim zemljama,

razvijenim i nerazvijenim, postoji korupcija negde u većoj, negde u manjoj meri. U opštem smisli vidi se kao zloupotreba moći da bi se postigla lična dobit.

Začetak korupcije se povezuje sa formacijom države i zakona. Postoji mnogo uzroka

korupcije. Najčešći su ekonomski,politički I pravni. Uz ove opšte uslove, postoje i specifični, oni u zemljama tranzicije.

Postoji mnogo raznih i najčešće vrlo loših efekata korupcije. Obično se grupišu u

političke, ekonomske, društvene i kulturne. Upravo zbog ovoga su mnoga društva pruzela mere borbe protiv korupcije. Ova borba je vrlo teška, jer se korupcija postiže putem mita, koji je teško otkriti i dokazati. Postoje razni oblici korupcije. Najozbiljnija korupcija je takozvana sistemska ili državna korupcija koja se odigrava u okviru najviših institucija, njeni akteri su najviši državni zvaničnici.

Borba protiv korupcije more početi sa prevencijom – sa razvijanjem cilja i informativnim

sistemom, zatim sa obrazovanjem – istaći štetne efekte i konačno, sa odgovarajućim merama – kriminalno pravo.

Uspeh borbe protiv korupcije u velikoj meri zavisi od političke volje ljudi koji su na

najvišim pozicijama u društvu. KLJUČNE REČI : korupcija, mito, zloupotreba, represija, vlasti, kazneno pravo, sIstem

korupcije, politička volja

13 Fakultet za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija 14 Fakultet za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija


Pojam i suština korupcije

Korupcija se pojavljuje kao stoglava aždaja, koja živi i kad joj se nekoliko glava odrubi, a može se uporediti i sa gigantskom pijavicom. Korupcija je veoma slična virusu protiv koga nikada nije pronađen pravi lek, a koji je svoju sposobnost mutacije razvio do savršenstva. Mnogi je svrstavaju među najvećim porocima društva, odmah posle nezaposlenosti i inflacije. Neki, čak, smatraju da je korupcija upravo najveća bolest za koju nema leka. Ona je veći porok i od nezaposlenosti. Jer da ljudi imaju para, da daju mito uticajnim moćnicima, oni ne bi ostali bez posla odnosno mogli bi preko toga da dobiju posao.

U rečnicima pojmova zabeleženo je da korupcija znači: podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost (Vujaklija, 1980). Definiše se kao iskorišćavanje javnog položaja za ostvarivanje ličnih interesa.

Korupcija je pojava kod koje se, uz pomoć obećanja, odnosno nuđenja koristi ili novca, navodi druga osoba, koja ima neku odgovornost ili ovlašćenje, da deluje protivno pravu i svojoj dužnosti.

Osim navedenog, korupcija se može definisati još i kao ostvarivanje sopstvene (lične, grupne) koristi na štetu društvene. Korupcija je nezakonita radnja, u kojoj potkupitelj nudi materijalna ili nematerijalna dobra da bi uticao na određenu odluku političkog, odnosno javnog karaktera. Znači, korupcija je “nezakonita trgovina” u kojoj „prodavac” krši jedno od pravila, koje bi upravo on morao strogo da poštuje i štiti. Naime, on stavlja na prodaju ovlašćenja, koja su mu drugi poverili i na taj način krši i zakon i moral. Nasuprot njemu stoji „kupac”, koji protivpravno nastoji da postigne nešto do čega na pošten način ne bi mogao doći, jer na to ne bi imao pravo.

Najjednostavniju i najprihvaćeniju definiciju korupcije predložila je međunarodna nevladina organizacija Transparency International - TI koja glasi: korupcija je zloupotreba javne službe radi lične koristi. Tu je definiciju prihvatila i Svetska banka MMF i mnoge druge globalne institucije (www.transparency.org).

Sa teorijskog stanovišta pojmovno određenje korupcije nije ni malo jednostavan zadatak, jer se njeno značenje i sadržina vrlo često menjaju u različitom vremenskom, političkom i društvenom kontekstu. Sve to uslovljava da se u savremenoj nauci javlja čitav niz definicija "fenomena" korupcije, koje se međusobno razlikuju ne samo strukturalno i konceptualno, već imaju i različit metodološki i ciljni pristup. Međutim, za potrebe ove analize, pokušaćemo da definišemo korupciju, sa pravnog i ekonomskog aspekta, vodeći računa o njenom sadržajnom izrazu, kao i o njenim funkcionalnim dejstvima i posledicama.

U pravnom smislu korupcija je odnos koji se zasniva na zloupotrebi ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. U ekonomskom smislu, pak, korupcija je nastojanje da se radi lične koristi maksimizira prihod od određene delatnosti (javne ili privatne), što za posledicu ima poremećaj u uslovima tržišne utakmice i ukupnu racionalnost ekonomskog ponašanja(Milanovic i dr.,2009).

S tim u vezi, anatomsko biće korupcije, odnosno prepoznatljivi oblici kroz koje se ona manifestuje, činile bi, pre svega, sledeće pojave: podmićivanje, iznuda, naplaćivanje nezakonitih taksi i povratna davanja; nameštanje izbora, dogovaranje glasanja, krojenje izbornih jedinica prema sopstvenim potrebama; zloupotreba unutrašnjih i tajnih informacija,


falsifikovanje dokumentacije; neovlašćena prodaja državnog poslovnog prostora, državne imovine i prava; manipulacije prilikom donošenja propisa, sprovođenja nabavki, zaključivanja ugovora i zajmova; izbegavanje plaćanja poreza i sticanje prekomernog profita; trgovina uticajem, posredovanje pri sticanju povlastica i sukob interesa; nenamensko trošenje, falsifikovanje i pronevera, naduvavanje računa i zloupotreba sredstava; zloupotreba ovlašćenja, zastrašivanje, tortura, dobijanje nezasluženog oproštaja ili olakšice; obmana i prevara, lažno predstavljanje, varanje i ucenjivanje; izigravanje pravde, kriminalno ponašanje, prikazivanje lažnih dokaza, nezakonito pritvaranje i podmetanje krivice; prihvatanje neprikladnih poklona, honorara, ponuda za brzu zaradu i besplatne zabave; veze sa organizovanim kriminalom i operacije na crnom tržištu; nezakonito nadgledanje, zloupotreba telekomunikacija i pisama itd.

Korupcija se javlja kada se preklapaju privatno blagostanje i javna moć. Pojedinac ili preduzeće plaća javnom zvaničniku i zauzvrat očekuje korist. Nezakonita plaćanja nekada idu i u suprotnom smeru, oni koji su na javnoj funkciji ili se nadmeću za nju, mogu platiti pojedincima, preduzećima ili drugim zvaničnicima da bi stekli korist za njih. U oba slučaja patologija odnosa agent-principal su u središtu koruptivne transakcije. U tom smislu, pravi se razlika između oportunističkih plaćanja na niskom nivou i sistemske korupcije. Korupcija na niskom nivou javlja se unutar okvira u kom postoje osnovni zakoni i propisi, a zvaničnici koji je sprovode koriste mogućnosti za ostvarenje lične koristi. Sistemska korupcija može biti dublje destruktivna za funkcionisanje države, dovodeći državu do ivice same propasti i uništavanja privrede (Ackerman,2008).

Korupcije ima najviše u javnoj sferi, koja se odnosi na državu i javne ustanove, ali je ima i u privatnoj sferi. Tako je ima i u privatnim delatnostima, posebno u trgovini, ima je u medijima, u sportu, u šou biznisu, u umetnosti, pa čak i u civilnom društvu, tj. u delatnostima građanskih (civilnih, nevladinih) organizacija (Petković,2011).

Kod tzv. javne korupcije bitno je da neki javni službenik, ili izabrani predstavnik (ministar, poslanik, gradonačelnik, predsednik opštine i dr.) protivzakonilo raspolaže pravima, ovlašćenjima, ili sredstvima koja nisu njegova, već javna, tj. državna, opštinska itd. „Protivzakonito” znači: ne u opštem, javnom, nego u privatnom interesu, ne po pravu i po zakonu, nego za mito i za „koverte”. Odatle i kolokvijalno povezivanje tih dvaju pojmova, kada se govori o „mitu i korupciji”. Svaka korupcijska delatnost uvek, uključuje barem dve strane: nečasnog službenika i nesavesnog građanina.


Uzroci korupcije

Ključni uzroci korupcije u Srbiji mogu se, pre svega, naći u sledećim uslovima: Ekonomskim: struktura i transformacija vlasništva, nepoštovanje tržišnih zakonitosti,

siromaštvo; Političkim: način funkcionisanja političkih stranaka, nepostojanje konsenzusa o

strateškim ciljevima razvoja države; Pravnim: neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, postojanje pravnih

praznina, neusklađenost propisa; Institucionalnim: nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija, nedovoljna koordinacija,

kadrovska neosposobljenost i materijalna neopremljenost, nekompetentnost institucija: Istorijskim: brza izmena sistema društvenih vrednosti, nedostatak profesionalizma,

običaji (Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, dokument Vlade Republike Srbije, http://www.mpravde.sr.gov.yu/articles/borba-protiv-korupcije/nacionalna-strategija-za-borbu-protiv-korupcije)

Od spoljnih činilaca, uzroke korupcije u Srbiji nalazimo u: Razbijanje SFRJ - razbijanje državne organizacije i kidanje uspostavljenih ekonomskih

tokova: Rat u okruženju - koji sa sobom povlači razne vidove kriminala, šverca i bezakonja; Sankcije - koje su ukinule legalne finansijske transakcije: Kosovsko-metohijska kriza - potpomaganje i potpaljivanje krize od strane moćnih

zapadnih država, čime se sprečava konsolidovanje države, a podstiču se rascepi u društvu; Agresija NATO - sa svim ljudskim, ekonomskim i političkim posledicama, što je uticalo

na siromašenje celokupnog društva; Razni i konstanti pritisci i uslovljavanja međunarodne zajednice - mešanje u unutrašnje

stvari Srbije i pokušaji da se stavi Srbija pod njihovu direktnu kontrolu (Vuković, 2007). Kada je reč o korupciji u Republici Srbiji, nažalost, mora se konstatovati da je, kod nas,

ona postala sistemska pojava i oblik svakodnevnog života. Država nije učinila dovoljno da se ona suzbije i omogući normalno funkcionisanje društva.

Jedan od izvora korupcije kod nas je i ustavno-pravni sistem kao celina (manjkava rešenja samog Ustava, neusaglašenost i nedograđenost niza zakona i njihova nekonzistentnost sa stanovišta borbe protiv korupcije, spora harmonizacija sa međunarodnim aktima o suzbijanju korupcije koji obavezuju našu zemlju, neefikasan - blokiran rad parlamenta, nedozvoljena trgovina glasovima poslanika i sl., što ne vodi jačanju vladavine prava u zemlji i suzbijanju korupcije, pa ni do jačanja autoriteta samog parlamenta). U ovom segmentu "rak ranu" predstavlja i finansiranje političkih stranaka, jer su propisi o tome takvi da omogućavaju netransparentnost tokova privatnog novca u izborne kampanje i kase političkih partija, a to omogućava da oni koji imaju ekonomsku moć njome kupuju politički uticaj i privilegije. Ništa bolja situacija nije ni u oblasti pravosuđa. Primer za to je neefikasnost Ustavnog suda, koji je do kraja januara 2009. godine primio preko 2100 podnesaka kao "ustavnih žalbi", a rešio samo 10-ak, od kojih se mnogi tiču upravo korupcije od strane organa vlasti na svim nivoima. Dalje, tužilaštvo je danas zavisnije od vlade nego ranije (Republički javni tužilac je već godinama "vršilac dužnosti"), a slična situacija je i sa


Republičkim javnim pravobranilaštvom. U sistemu državne uprave na ruku korupcije ide nedoslednost sprovođenja propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, široka diskreciona ovlašćenja službenika organa javne uprave i javnih službi, nedostatak pravila o prelasku zaposlenih iz javnog u privatni sektor i zabrana iskorišćavanja bivše službene pozicije itd. Slično je i sa sistemom javnih finansija koje su, po prirodi stvari, posebno izložene velikom riziku od korupcije. A osnova za takvu sumnju ima mnogo (državna revizorska institucija postoji već niz godina, ali doskora samo na papiru, nedostatak jedinstvenog sistema vođenja računa budžetskih korisnika, nedoslednost u striktnom sprovođenju u oblasti javnih nabavki itd.). Privreda, odnosno privredni sistem je priča za sebe kada je korupcija u pitanju. Eklatantan primer je privatizacija društvenih preduzeća koja se vršila na osnovu pravno neusaglašenih propisa, koji su omogućavali rasprodaju društvenog sektora pod vrlo sumnjivim okolnostima (kupovina preduzeća za 2 evra, javno lobiranje zainteresovanih kupaca koje izraženo u procentima ide od 3 do 5 posto vrednosti firme itd.)(Milanović i dr.,2009).

Javna preduzeća, s druge strane, upotpunjavaju sliku Srbije u pogledu korupcije. Svesno se izbegava privatizacija javnih preduzeća i vrši njihovo neracionalno zadržavanje u državnoj svojini radi finansiranja političkih struktura. Pored toga, to obezbeđuje nefunkcionalan sistem javnih nabavki u ovim subjektima, partokratski sistem postavljanja menadžerskih i upravljačkih struktura, visoke plate i bonusi rukovodećim kadrovima i sl.

Sve to ukazuje da je za suzbijanje korupcije u Srbiji nužan radikalan zaokret, jer je reč o sistemskoj pojavi koja je postala sastavni deo svakodnevnog života. S tim u vezi, nužan je opšti reformski proces u pogledu antikorupcijske politike, a on podrazumeva i određene promene u oblasti političkog, ekonomskog i pravnog sistema. Da bi ovaj proces bio efikasan nužno je ustrojiti kvalitetan zakonodavni i institucionalni okvir, kao i prihvatiti već postojeće međunarodne standarde u borbi protiv korupcije.

Posledice korupcije

Korupcija stvara brojne i raznovrsne posledice koje se mogu razvrstati u četiri osnovne grupe: političke, ekonomske, društvene i kulturne (Pokrajac, 2008).

Političke posledice se izražavaju kroz činjenicu da korupcija razara osnovni odnos poverenja između građana i političara, koji bi trebalo pravedno i jednako da zastupaju sve građane, i da obezbeđuju njihove slobode, jednakost šansi i solidarnost. Znači, najvažnije je izgraditi i sačuvati autoritet institucija pravne države i ideje jednakosti svih građana pred zakonom, a pre svega, nezavisnost sudske grane vlasti.

Ekonomske posledice su brojne, počev od toga da korupcija sprečava sigurno i racionalno investiranje, kako strano tako i domaće; ona usporava, ili čak onemogućava razvoj i ograničava privredu; dovodi do nerazumnog i rasipničkog korišćenja javnog budžeta; korupcija potstiče sivu ekonomiju, i smanjuje poreske izvore i prihode. Inače, ekonomske posledice mogu se analizirati na dva nivoa: makroekonomskom i mikroekonomskom.

Na tzv. makroekonomskom nivou korupcija dovodi do gubitaka državnog, tj. budžetskog novca, kroz preskupu potrošnju (skupe koncesije, skupa oprema, nerazuman ili preteran uvoz) i kroz olako zaduživanje na teret budućih naraštaja. Jedna od značajnih posledica


korumpiranosti državnih službenika i funkcionera očituje se u nemoći odnosno odbijanju građana i preduzeća da uredno plaćaju porez. Nepostojanje ili slab nadzor nad korišćenjem javnog novca doprinosi slabljenju bankarskog sistema, posebno u pogledu gubljenja poverenja štediša, a opšta makro-ekonomska posledica jeste cenovna nestabilnost i inflacija, koja najteže pogađa siromašne slojeve.

Na mikroekonomskom nivou (preduzeća, firme) korupcija uvodi privrednike u finansijski kriminal, u izbegavanje plaćanja poreza i carina, odnosno u ekonomsko „podzemlje”. A pošto u državni budžet ne pristiže poreski i ostali fiskalni novac, država ne uspeva da „servisira” javne potrebe i službe. U takvim uslovima privreda, od transparentnog i zakonitog, polako klizi prema „sivoj ekonomiji”, što sve skupa pogoduje „kriminalnoj ekonomiji” i organizovanim mafijama formiranim po raznim osnovama (interesnim, rođačkim, političkim, regionalnim itd.). Ovakve prilike na makro i mikro ekonomskom planu nazivaju se sistemskom korupcijom.

Razumljivo je da će investitori i bankari, kako javni tako i privatni, pobeći od sistemske korupcije iz zemalja u kojima je korupcija postala način življenja i poslovanja. Oni znaju da će ih u korupcijskim zemljama svaka investicija stajati 20%, pa i više, nego što treba. Zato korumpirane države uspevaju privući ili samo spekulativni, često prljav novac, ili pak prljavu tehnologiju. Okolina i prirodna bogatstva su u zemljama sistemske korupcije česta, nepovratna žrtva „majstora” korupcije, koji ne mare za međugeneracijsku solidarnost ni za očuvanje prirodnih dobara, ekonomskog suvereniteta zemlje i perspektive slobodnog privređivanja zasnovanog na etičkim principima.

U društvenom (socijalnom) smislu, korupcija povećava siromaštvo; ona najviše pogađa upravo najslabije i nezaštićene, jer ih, srazmemo njihovim prihodima, mnogo više košta, a neke im javne usluge i potpuno onemogućuje, jer nisu u stanju da plate korupcijske „tarife”. Korupcija stvara i povećava nejednakost građana u svakodnevnom životu: u pitanjima školovanja, lečenja, dozvola, nabavki itd. Korupcija otvara vrata organizovanom kriminalu i raznim mafijama. Takode, korupcija je kočnica napretka, budući da zadržava stečene privilegije pojedinaca, na štetu opšteg prosperiteta, jer „legalizuje” individualno prisvajanje javnih dobara i bogatstava.

Kulturološke posledice korupcije su, ipak, možda i najteže, jer deluju dugoročno na formiranje novog, izopačenog i nemoralnog stila ponašanja koji pruža loš primer svima, a posebno potomstvu. Korupcija obeshrabruje stvaralaštvo i preduzetništvo onih, koji su voljni da rade solidno i pošteno. To, najčešće, potstiče najtalentovanije, posebno mlade ljude, da napuštaju zemlju. Mediji koji svakodnevno obaveštavaju o najrazličitijim formama i „uspešnim korupcionaškim poduhvatima” nehotično mogu inspirisati nove potencijalne korupcionaše iz redova mlade generacije, posebno školske omladine. Naravno, nikako ne treba prećutkivati pojave korupcije, ali je važno da se uvek može izvući zaključak kako se ne isplati bavljenje korupcijom. Škole u tome mogu pomoći, ali, na žalost veći je uticaj medijske javnosti.

Korupcija razara supstancu svake države, bez obzira na kom nivou razvoja se ona nalazila, pa je njeno suzbijanje uslov bez koga se država ne može legitimisati kao "država vladavine prava". Korupcija je kao problem ušla u domen i međunarodnog prava, ali se, ipak,


njeno suzbijanje vrši pre svega kroz unutrašnji pravni poredak. U nekim državama stepen suzbijanja korpucije je na zavidnom nivou, čime one stiču moralni i politički legitimitet u međunarodnoj zajednici i dobijaju civilizacijsku fizionomiju. U drugim, pak, borba protiv korupcije je u mnogome samo "mrtvo slovo na papiru", što ima za posledicu degradaciju države, a u težim situacijama i njenu izolaciju, ekonomske i političke sankcije i sl.

Ostvarivanje mita i korupcije

Kod korupcije je uvek reč o moći i monopolu vlasti i nemoći građanina koji je primoran da traži neko svoje pravo, koje bez korupcije ne bi mogao da ostvari. Kršenje moralnih i zakonskih normi oličeno kroz podmićivanje i korupciju, danas je u društvu postalo, na žalost, normalna pojava.

Korupcija je bilateralna aktivnost, pri kojoj se sklapa neformalan nelegalan ugovor između koruptora i korumpiranog. Takav ugovor precizira sve detalje transakcije. Koje usluge, odnosno kakvu pristrasnost, neko treba da pruži i u kom roku, ali i šta se očekuje od koruptora, tj. koliko će, na koji način i kada da plati pruženu uslugu u vidu pristrasne primene propisa. Troškovi nadzora padaju na same strane, budući da se radi o nelegalnom ugovoru. Korupcija je, dakle transakcija koja ima dvosmeran tok. S jedne strane, postoji tok usluge od korumpiranog ka koruptoru i taj se tok naziva realnim tokom. U usluge ove vrste spada sve ono što omogućava, odnosno dovodi do kršenja propisa i stvaranja, na bilo koji način, povlašćene pozicije koruptora. S druge strane, postoji tok protivusluge (materijalne koristi, najčešće, mada ne i nužno, novca) od koruptora ka korumpiranom (na primer određeni službenik) i naziva se finansijskim tokom.

Korupcija je univerzalna, i ima je svuda: gore, u vrhu služi vlastima, u srednjim klasama osnažuje blagostanje, dole, na najnižem nivou obezbeđuje preživljavanje. Potplaćivanje postoji u svim segmentima društva: negde je to ozbiljna bolest, na drugom mestu samo lakši grip. To se određuje prema tome koliko je masovno, na kojim nivoima i za koje pare. Korupcija se odnosi i na ilegalne finansijske transakcije, sticanje ekonomskih i političkih pozicija i na jačanje uopšte sopstvenog uticaja u političkom životu. Pojava korupcije pokazuje da država neefikasno upravlja poverenim dobrima. Ona je štetna za državu, jer umanjuje njene prihode i narušava njen ugled, kao i za građane, jer povećava cenu materijalnih dobara i usluga, iako na njih imaju pravo (Đurić,2003).

Uslugu korupcije uvek nudi pojedinac, sa imenom i prezimenom. Na početku svoje karijere, svaki pojedinac (npr. carinik, policajac, inspektor, ili neki drugi službenik), ima određene moralne skrupule. Bar na početku svoje karijere retko koji pojedinac, nesputano nudi svoje usluge korupcije. Postavlja se pitanje, pod kojim uslovima će taj pojedinac uspeti da sačuva svoj integritet i ne postane korumpiran?

Odgovori na ova pitanja, između ostalog, zavise od faktora vezanih za organizaciju kojoj pojedinac pripada. Za korupciju je veoma značajan faktor pripadnosti timu. Jer, ako je tim već korumpiran, novi, nekorumpirani pojedinac ima malu šansu da se odupre izazovu, odnosno pretnji. Nekorumpirani pojedinac, predstavlja pretnju za ostale, korumpirane, budući da poseduje informacije koje po njih mogu da budu itekako opasne. Zato će nekorumpirani pojedinac biti pod velikim pritiskom da bar ne informiše druge o korupciji koja vlada u


njegovom timu. Tim će to najsigurnnje postići, ako privoli pojedinca da bude deo korumpiranog tima, budući da pojedinac tada postaje svojevrsni talac - ukoliko prijavi kolege, moraće i on da odgovara za korupciju. Dakle, postoji veoma snažan podsticaj korumpiranih da u lanac korupcije uvuku što veći broj kolega.

Da bi se preobratio pojedinac iz nekorumpiranog čoveka u korumpiranog, veoma je bitan sindrom prvog puta. Posle prvog puta, kada je primio novac ili bilo koju drugu protivuslugu, razmišljanje i aktivnosti pojedinca su savim drugačiji. Tada pojedinac nije u situaciji da odbije ponudu onoga koji ga je već jedanput korumpirao, pošto koruptor raspolaže ključnom informacijom, koju može ispričati i drugim ljudima i da tako uništi profesionalnu karijeru korumpiranog pojedinca.

Primanjem mita se u krivičnom pravu smatra svaka izjava, postupak ili konkludentna (izvedena) radnja iz koje se može zaključiti da učinilac zahteva poklon ili neku drugu korist da bi izvšio neku službenu radnju. Kada je reč o davanju mita, ova radnja se vrši obećanjem ili davanjem poklona ili neke druge koristi i tesno je povezana sa primanjem mita. Iz ekonomske vlasti proizlazi njen politički autoritet, a onaj koji se korupcijom hrani, po prirodi stvari, postaje nezajažljiv(Ackerman,2007).

Korupcija u svetu

Korupcija je kao zarazna bolest, sve više se širi, tako da se uvukla u sve zemlje sveta. Da gotovo ni jedna zemlja nije imuna na korupciju pokazuju mnogobrojni primeri sa svih meridijana. Zbog korupcije su padale mnoge vlade, smenjivani su ministri, neretko su letele i glave. Međutim, korupcija nije iskorenjena. U opsežnom istraživanju, globalne antikorupcijske organizacije Transparensi internešenel (TI)15 o razmerama mita u dobijanju izvoznih poslova, odnosno obezbeđivanju poslova na drugim tržištima, zaključak je da se tim metodama i te kako koriste i najrazvijenije zemlje.

Od najrazvijenijih zemalja sveta najveću sklonost ka obezbeđivanju poslova u inostranstvu putem davanja mita pokazale su multinacionalne kompanije iz Italije, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske.16 Neke firme iz Amerike su, čak, kako se navodi, u odnosu na raniji period, povećale razmere posezanja za podmićivanjem u nastupima na inostranim tržištima.

Sa druge strane, najmanje se mitom koriste firme iz Australije, Švedske i Švajcarske. Na ukupnoj mapi zemalja glavnih davalaca mita prvo mesto zauzima Rusija, onda sledi Kina, pa Tajvan, Južna Koreja... Ocena analitičara Transparency International (TI) je da su to zemlje u kojima je i na domaćem terenu korupcija vrlo razvijena.

Kada je reč o poslovima gde je najčešći upliv korupcije to su, prema ovom istraživanju: - javni radovi (izgradnja); - nabavka naoružanja;

15 Transparensi Internešenel (Transparency International - TI) je međunarodna organizacija za borbu protiv

korupcije. Nastala je 1994. godine. Ova organizacija, na osnovu analiza, svake godine ocenjuje stepen percepcije korupcije u svetu, ocenama od 10 (nema korupcije) do nule (totalna korupcija). Zemlje koje su ostvarile indeks viši od 5 ubrajaju se među one sa nižim stepenom korupcije.

16 Istraživanje je sprovedeno u martu 2002. godine.


- nafta i gas; - nekretnine; - telekomunikacije; - elektroprivreda. Ni jedna od ovih privrednih grana nije, navodi se, bila imuna na korupciju ni u jednoj od

zemalja u razvoju, sa značajnim inostranim ulaganjima. Podmićivanje, međutim, nije jedino sredstvo kojim se koriste multinacionalne kompanije, da bi dobile dobar posao u inostranstvu. Jedno od bitnih sredstava je i pritisak vlada zemalja iz kojih potiču multinacionalne kompanije. Kao najznačajniji vid takvog pomaganja naznačene su sledeće metode(Petković,2011):

- finansijski pritisak na zemlju u koju matična firma izvozi ili ulaže, - zatim uslovljavanje strane pomoći ili pretnja njenim smanjenjem, - uslovljavanje sporazumima o odbrani i naoružanju, - pokloni i usluge visokim državnim službenicima, - stipendiranje i školovanje i dr. Nalaz TI je da u ovakvom promovisanju svojih firmi prednjače: Sjedinjene Američke

Države, Francuska, Velika Britanija i Japan. Međutim, kada se posmatraju države u celini od ukupnog broja rangiranih zemalja na listi TI, za 2000. godinu, stanje je nešto drugačije. Najmanje korumpirane zemlje su Finska, Danska, Novi Zeland, Švedska, Kanada, Island, Norveška, Singapur, Holandija i Velika Britanija, a SAD su na 14. mestu na rang listi. Najkorumpiraniji su bili: Nigerija, Jugoslavija, Ukrajina, Azerbejdžan, Indonezija, Angola, Kamerun, Rusija, Kenija, Uganda.

Za 2010. godinu, prilažemo grafik (slika 1) i spisak zemalja rangiranih prema stepenu korupcije u svetu (slika 2), takođe prema istraživanju TI.

Slika 1


Slika 2 Iz priloženog se vidi da se situacija nije bitno promenila, na vrhu rang liste, gde su

najmanje korumpirane zemlje, a nešto više promena je bilo na začelju tabele, gde su zemlje sa najvećim stepenom korupcije.

Međutim, kvalitativnih promena nije bilo. I dalje univezralnog leka za korupciju, izgleda da nema. Najčešće zato, što se među onima koji su pokušavali da leče ovu bolest nalaze ljudi koji su skloni korupciji. Policija, koja služi kao mehanizam države za sprečavanje korupcije, u većini zemalja je često korumpirana i u njenim redovima se redovno nađu oni koji su spremni da zažmure, ako im se ponudi odgovarajuća nadoknada. Slična situacija je i sa tužilaštvom odnosno sudstvom.


Korupcija u Srbiji

Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama društvenog života, nego je veoma raširena, zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije. Događaji koji su se desili na našim prostorima poslednjih dvadesetak godina (raspad SFRJ, ratovi, ekonomske sankcije, tranzicija, Kosovsko-metohijska kriza...) su stvorili pogodno tlo za razvoj korupcije. U takvim uslovima čak i nije bilo mera za suzbijanje korupcije, tako da je ona postala uobičajena pojava. Posle Oktobarskih promena 2000. godine, najavljivane su prve ozbiljnije mere radi suzbijanja korupcije (formiran je Savet za borbu protiv korupcije), a intenzivniji pristup u borbi protiv korupcije usledio je nakon prijema Srbije u Savet Evrope 2003. godine. Opredeljenje naše zemlje da postane članica Evropske unije podrazumevalo je i odlučnu borbu za suzbijanje korupcije, zbog čega je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za njeno sprovođenje. Prijemom u Savet Evrope, naša zemlja je postala i članica GRECO-a (Grupa zemalja protiv korupcije Saveta Evrope), pa je u skladu sa tim podvrgnuta postupku zajedničke evaluacije. Evalucioni tim je 2005. godine posetio Srbiju radi sagledavanja stanja nakon čega je sačinjen Evaluacioni izveštaj o Republici Srbiji, koji je usvojen na plenarnom sastanku GRECO-a 2006. godine(www.ius.bg.ac.yu)." Tokom 2008. godine Skupštipa Srbije je usvojila više antikorupcijskih zakona, među kojima i Zakom o agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka i dr.

Bez obzira na učinjeno, Srbija je ipak i dalje zemlja koja ima veliki problem s korupcijom. U istraživanju " Transparency international-a", za 2009. godinu, od 180 zemalja Srbija je zauzela neslavno 85. mesto, sa indeksom korupcije od 3,4. Isti indeks su imale Crna Gora i Albanija, a iza nas, od zemalja u regionu, bila je samo Bosna i Hercegovina. Stručnjaci ukazuju da se poslednjih godina ništa ne čini na suzbijanju korupcije. U konkurenciji zemalja iz regiona, naša zemlja se našla pri samom dnu. Podaci su zabrinjavajući jer posle nekoliko godina sporog ali konstantnog napretka Srbija beleži zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje. Indeks korupcije naše zemlje od 3,4, ostao je isti kao i 2007. godine, tako da smo 79. mesto zamenili 85, koje delimo s Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom. Prema najnovijim podacima Srbiju su prestigle Crna Gora i Makedonija, a prednost Hrvatske i Slovenije se povećala.

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je krajem 2006. godine, da je po broju procesuiranih osoba koje se sumnjiče za krivična dela iz organizovanog kriminala, Srbija u toj godini bila na drugom mestu u Evropi, odmah posle Turske. Ukupna materijalna šteta nastala krivičnim delima u koja je uključeno to tužilaštvo u 2006. godini iznosila je 65 miliona evra. Navedeno tužilaštvo je, počev od 2006. godine, procesuiralo više dobro organizovanih kriminalnih grupa iz raznnh oblasti društvenog života, koje su u javnosti prepoznatljive kao "mafije", pod nazivima: "stečajna", "drumska", "saobraćajna", "carinska", "prosvetna", "fudbalska", "građevinska i urbanistička", ali i „tenderska“, „narko“, „duvanska“, „zdravstvena“, „farmaceutska“, policijska“, „vojna“, „sudska“ kao i mnoge


druge, kao što je, recimo, nedavno obelodanjena „bankarska mafija“. Krivični postupci protiv velikog broja članova ovih kriminalnih grupa su u toku i nalaze se u različitim fazama (Skakavica,2009).

Tzv. "stečajna mafija" pohapšena je 12. aprila 2006. godine, posle višemesečnog policijskog praćenja, a na optuženičku klupu Specijalnog suda najavljeno je izvođenje 36 članova, među kojima su i organizatori. Grupa je, prema optužnici, od početka 2003. do sredine aprila 2006. godine, koristila privredne i poslovne kontakte, kao i uticaj na sudsku vlast, kako bi pojedine firme smišljeno dovodili do stečaja. Ispod realne cene su kupovali privredne gigante koje su kasnije prodavali. Dokazni materijal protiv njih ima više od hiljadu stranica, dok je Specijalno tužilaštvo planiralo da na procesu izvede više od 200 svedoka. Suđenje stečajnoj mafiji koja je, prema podacima tužilaštva, oštetila državu za oko 50 miliona evra, je u toku u Specijalnom sudu po najdužoj optužnici u srpskom pravosuđu, napisanoj na 181 gusto kucanoj strani. Grupa je planirala i vršila delatnost u međunarodnim razmerama, a koristila je privredne i poslovne strukture i uticaj na sudsku vlast, da bi brojnim krivičnim delima stekla nezakonitu novčanu dobit.

"Drumska mafija" optužena je 30. novembra 2006. godine. Na spisku su se našle 53 osobe, među kojima i rukovodioci firme "Putevi Srbije", koji su imali svoje ljude na naplatnim rampama "Bubanj potok" kod Beograda i "Nais" kod Niša. Grupa je izdavanjem lažnih kartica za naplatu putarine oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra. Za izdavanje falsifikovanih kartica izradili su poseban softverski program. Njime su omogućili izdavanje duplih kartica čime su izbegavali zvanično evidentiranje naplate i to uglavnom od šlepera sa stranim registarskim oznakama, jer oni plaćaju najskuplje putarine.

"Saobraćajna mafija" je razbijena zahvaljući pripadniku sabraćajne policije koji je ubačen u redove kriminalne grupe. Posle njegovog rada, podignuta je optužnica protiv 29 lica. Prema optužnici od 11. decembra 2006. godine, dvojica lidera grupe su organizovali prevare sa lažnim saobraćajnim udesima i tako naplaćivali štetu od osiguravajućih društava. Zaradili su skoro pola miliona evra. U zapisnicima za lažne udese pomagali su policajci, procenitelji, sudski veštaci... U Specijalnom sudu, početkom marta 2009. godine 24 osumnjičena osuđena su na ukupno 51 godinu i deset meseci zatvora, dok je pet lica oslobođeno krivične odgovornosti. Sudsko veće je odlučilo da optuženi na ime protivpravno pribavljene imovinske štete vrate osiguravajućim društvima 16 miliona dinara.

"Carinska mafija" bila je takođe na udaru srpske policije. Vođena je istraga protiv dve grupe sa preko 20 lica. U dva talasa, počev od 28 novembra 2006. godine pohapšeno je osam radnika Republičke uprave Carina iz Beograda, Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Tutina i Raške.17 Policija je na slučaju "carinske mafije" radila od marta 2006. godine, a uhapšena grupa je osumnjičena da je oštetila državni budžet za više od pet miliona eura. Dana 22. decembra 2006. godine, na više različitih mesta u Srbiji uhapšeno je još 15 radnika Uprave carina zbog sumnje da su falsifikovali dokumentaciju i lažno prikazivali ulazak i izlazak

17 Organizatori ove grupe su koordinator za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina i privatni biznismen

iz Novog Pazara koji važi za jednog od najvećih narkodilera u Srbiji. Oni su uhapšeni u akciji policije kada je otkrivena prva grupa "carinske mafije". Na osnovu carinskih dokumenata utvrđeno je da je vrednost krijumčarene robe oko 2,3 miliona evra, 76.800 američkih dolara i 201,8 miliona dinara.


kamiona iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu na graničnim prelazima Sremska Rača, Badovinci i Mali Zvornik. Policija sumnja da su uhapšeni carinici pripadali organizovanom zločinačkom udruženju i da su oštetili budžet Republike Srbije za više od pet miliona eura. Privedeni carinici su overavali lažna dokumenta o izlasku razne robe iz Srbije za navodne kupce u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i tako omogućili izbegavanje plaćanja carinskih i poreskih obaveza, a roba je završavala na crnom tržištu u Srbiji.18 U Zrenjaninu su takođe uhapšena trojica službenika Carine, kao i jedan vlasnik i dva radnika privatnih agencija za promet motornih vozila. Oni su osumnjičeni da su tokom 2006. godine, pomoću falsifikovane dokumentacije legalizovali ukradena vozila ili omogućavali uvoz automobila. Na taj način su smanjivali carinsku i poresku osnovicu za njihov uvoz i državni budžet oštetili za više od milion eura. Istraga je pokrenuta protiv 38 carinika i biznismena, osumnjičenih da su fiktivno prikazivali da je iz Srbije izašla uvezena roba, koja je potom završavala na domaćem crnom tržištu. Ha taj način su, na ime neplaćene carine i poreza, državu oštetili za više od deset miliona evra. Istovremeno, od mita su zaradili gotovo četiri miliona evra.

"Prosvetna mafija" je došla do izražaja početkom marta 2007. godine. Zbog sumnje da su od studenata primali mito za polaganje ispita, početkom marta 2007. godine u sinhronizovanoj akciji policije u Kragujevcu, Kraljevu i Beogradu uhapšen je veći broj profesora i drugih lica zaposlenih na fakultetima, kao i drugih lica, uglavnom posrednika (Obradović,2009).19 Suđenje članovima tzv. "prosvetne mafije" počelo je u Okružnom sudu u Smederevu u decembru 2008. godine. Prva optužnica u aferi "Indeks" podignuta je u avgustu 2007. godine protiv 41 osobe, okrivljene zbog primanja mita, zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja isprava. Na optužnici se nalazi više profesora pravinih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, koji se terete da su upisivali pozitivne ocene u indekse za sumu od 500 do 750 eura, dok su diplome prodavali po 12.000 do 16.000 eura. Okružno javno tužilaštvo u Smederevu, u aprilu 2008. godine, je podiglo još jednu optužnicu, koja je sastavni deo prethodne, protiv još 48 ljudi osumnjičenih za učešće u aferi "Indeks". Optužnica, koja je podignuta protiv 33 studenta kragujevačkog Pravnog fakulteta i 14 lica koja su im pomagala u navodnom polaganju ispita, tereti okrivljene za davanja mita ili podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja, jer su optuženim profesorima, lično ili preko drugih, davali novac kako bi im u indeks bile upisane ocene za ispit na koji nisu ni izlazili.

18 U carinskoj dokumentaciji fiktivni izlazak robe iz zemlje overen je za više od 142 teretna šlepera sa

robom. Proverom kod Državne granične službe BiH utvrđeno je da su od tih 142 kamiona, u BiH ušla samo četiri, što znači da je 138 natovarenih teretnjaka ostalo u Srbiji. Kako je utvrđeno, carinici su za svaki od tih kamiona uzimali 15.000 evra, što znači da je ovih 15 korumpiranih radnika carine pribavilo ukupnu korist od oko dva miliona evra.

19 Tom prilikom uhapšeni su dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, prodekan za finansije, bivši pomoćnik ministra prosvete, dva šefa katedri, više profesora, više radnika studentske službe i nekoliko drugih lica. U daljem toku istrage uhapšeni su dekan Pravnog fakulteta u Nišu, referent za studentska pitanja na Pravnom fakultetu u Beogradu i još jedan broj profesora sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, pripadnika policije i drugih lica, uglavnom posrednika u lancu korupcije. Takođe je uhapšena i direktorka Više poslovne škole u Beogradu, zbog sumnje da je oštetila državu za oko 19 miliona dinara.

Šire vidi: Obradović Ž.: (2009.), Korupcija i prosveta, U zborniku radova: Korupcija i ljudske slobode, Intermex, Tara, str. 251 – 265.


"Fudbalska mafija" u Srbiji se aktuelizovala 1990. godine, nakon što je jedan broj

fudbalskih klubova preuzeo establišment iz sveta kriminala. Ovakva situacija je posebno došla do izražaja u Beogradu, gde su čak i neke prvoligaške ekipe stavljene pod potpunu kontrolu novopečenih srpskih biznismena, ratnih profitera i poznatih lokalnih kriminalaca. Kontroverzni biznismeni, milione eura su zarađivali i od prodaje fudbalera.20 Koliko se radilo o spornim ličnostima iz sveta podzemlja, govori i činjenica da niko od navedenih više nije živ, jer su svi nastradali u klasičnim kriminalnim obračunima i sačekušama. Izuzev Arkanovog ubistva koje je delimično rasvetljeno, sva ostala ubistva su za sada nerasvetljena. Zabrinjavajuća je činjenica da su fudbaleri, a slično je i sa drugim sportistima, postali faktički "roba" sa kojom se trguje na inostranom ili domaćem tržištu. Ako se jedan sportista prodaje, najčešće bez njegovog znanja, po ceni koja je za njega, najčešće nepoznata, onda je on u stvari "roba" sa kojom se trguje. U novije vreme među menadžerima koji prodaju igrače, nalaze se kontroverzni biznismeni "tajkuni", ne retko i kriminalci, koji delimično finansiraju svog klijenta, dobro probranog i perspektivnog sportistu i za koga vrlo brzo pronalaze kupca. Pri tom, mnogi obezbeđuju enormnu zaradu, najčešće veću od zarade samog sportiste. U srpskom fudbalu, prodajom fudbalera bave se i pojedini čelnici fudbalskog saveza i fudbalskih klubova, u vezi sa čim je MUP Srbije pokrenuo istragu protiv više lica. U vezi sa tim, u toku su krivični postupci protiv nekih bivših čelnika FS Srbije i FK Crvena Zvezda i Vojvodina.

"Građevinska i urbanistička mafija" postala je vrlo aktuelna poslednjih godina. Slobodno se može reći, da u oblasti građevinarstva i urbanizma u Srbiji, već duže vreme vlada pravi haos. Ovome pogoduje slaba i nedovoljna pravna regulativa, potpuna nebriga i neaktivnost nadležnih opštinskih i republičkih organa, veoma zastupljena korupcija na raznim nivoima, standardna inferiornost pravosuđa i slično. Ovako povoljnu situaciju itekako koristi organizovani kriminal, koji ulaže ogromna sredstva u nekretnine, posebno u velikim gradovima, pri čemu se na jednostavan način peru pare koje su obezbeđene kriminalnim aktivnostima. Na taj način organizovani kriminal stiče ogromno bogatstvo, koje se dalje veoma brzo uvećava ulaganjem u kupovinu novih nekretnina, posebno u procesu privatizacije. Pojedini "tajkuni" koji u vlasništvu imaju veliki broj raznih značajnih nekretnina, kao što su preduzeća, hoteli, ugostiteljski objekti i slično, tako postaju lokalni moćnici. Posedujući ogromnu, pre svega, finansijsku moć, takvi pojedinci počinju da kreiraju i politički život, a neretko ulaze i u strukture vlasti. Takvih je u Srbiji, u poslednjih desetak godina bilo mnogo, a posledice njihove moći, zasnovane na kriminalu, itekako se negativno osećaju. Na osnovu profita koji stiču kroz kriminalne aktivnosti, organizovane kriminalne grupe se sve češće opredeljuju za "pranje novca".21 Građevinarstvo je jedna od oblasti, u kojoj se ulaganjem u izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kroz takozvanu kupovinu

20 Poznato je da je više od 10 miliona evra na transferima igrača u inostranstvo zaradio Željko Ražnatović

Arkan. Svoje igrače i klubove imali su, pored Željka Ražnatovića Arkana i mnogi drugi iz beogadskog podzemlja - Zoran Uskoković - Skole, Radoslav Trlajić - Bata Trlaja, Dušan Spasojević - Šiptar, Branislav Trojanović - Trojke, Goran Mijatović - Mita, Jusuf Bulić - Jusa, Miodrag Nikšić - Nikša...

21 Prema istraživanjima Europola 2002. godine, suma koja se u svetu godišnje opere van legalnih tokova država iznosi između dve stotine i četiri stotine milijarli dolara. Podaci o pranju novca u Srbiji evidentirani su u tri slučaja kada je opran novac koji je pribavljen krijumčarenjem narkotika.


građevinskog materijala gotovinskim plaćanjem objekat podiže, a zatim prodaje na tržištu preko legalnih agencija kroz plaćanje poreza, gde se stiče legalan novac, odnosno "prljav" novac dobija poreklo.22

„Bankarska mafija“ je zvanično obelodanjena 0smog avgusta 2012. gdine. Tada je rečeno da je to najveća afera u istoriji srpskog bankarstva. Saopšteno je da su u „Agrobanci“, Beograd izvršene teške malverzacije, kroz dodelu ogromnih nenaplativih kredita u iznosu od 5,5 milijardi dinara. U startu je osumnjičeno 19 lica. Uhapšen je direktor banke, njegov sin, uže rukovodstvo banke, kao i neki poslovni prijatelji. Istraga je ukazala na neposredno učešće i eks pretsednika republičke vlade i nekih njegovih najbližih saradnika. Apostrofiran je čak i guverner N. B. Srbije iz tog perioda, koji je podneo ostavku, čim je obelodanjena afera. Istraga o toj aferi je upravo u toku i sve više se širi i produbljuje.

Sistemska korupcija

Nema sumnje da je korupcija, i to korupcija na najvišem nivou ili „sistemska“ ili „politička“ ili „državna“ korupcija, osnovni problem sa kojim se danas suočava Srbija. Zove se tako što u tome učestvuju ljudi koji zauzimaju najviše državne položaje, odnosno obavljaju najvažnije funkcije u društvu. Imaju ogromne monopole moći.

Kod sistemske korupcije ostvaruje se sprega između finansijskih lobija, organizovanog kriminala i političara. Ti ljudi svojim delovanjem urušavaju kompletan društveno-ekonomski sistem. Ima ih svuda od pravosuđa, preko policije, do tužilaštava, ministarstava, agencija itd. Njihova aktivnost se ostvaruje kroz celokupan društveno-ekonomski sistem. Najteže posledice sistemske korupcije, koje se mogu porediti sa nacionalnom pljačkom, ostvarene su u procesu privatizacije državne i društvene imovine (Petković,2011).

Tim procesom je ostvarena privatizacija i podržavljenje privrede. Prvi korak ka tome bila je parcijalizacija partokratskih interesa. Svaka partija na vlasti,

dobija neki svoj feud, u vidu javnih monopolskih preduzeća. Tačno se zna šta koja interesna grupa tj. politička stranka, ima pod svojom vlašću. U takvoj razgrabljenosti ne postoji ni minimum uslova za rast i razvoj, pa čak ni za puko preživljavanje.

Kolike je razmere dostigla korupcija u Srbiji vidi se i iz dopisa koji je Evropski parlament dostavio Srbiji, u vezi sa procesom njene evropske integracije. Dopis je dostavljen juna 2011. godine. Njime se traži od srpskih vlasti da pod hitno provere kontroverzni proces privatizacije i prodaje 24 najveće kompanije: Sartid, Jugoremedija, ATP Vojvodina, Mobtel, C market, Luka Beograd, Novosti, Veterinarski zavod Beograd, Keramika iz Kanjiže, Šinvoz, Zastava elektro, Trudbenik gradnja, Prosveta, Tehnohemija, Srbolek, Azotara Pančevo, Nacionalna štedionica, Izvoz šećera u EU, Prodaja poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja, Koncesija za autoput Horgoš-Požega, Postavljanje optičkih kablova kroz Srbiju koje je povereno preduzeću Nuba invest.

22 Takvom transakcijom samo "Grupa Pazova" je "oprala" više od 100.000.000 evra (Kriminalističke

evidencije Sekretarijata u Beogradu, krivičnih prijava podnetih protiv poznatih izvršilaca, 2003.).


Čim je objavljena sadržina dopisa, Republički savet za borbu protiv korupcije je saopštio

da to nije nekakva novost, da su oni obaveštavali o tim zloupotrebama sve vlade od početka procesa privatizacije, ali da ni jedna nije ništa preduzela protiv toga.

To je bilo čudno, utoliko pre, što je povodom privatizacije upućen veliki broj žalbi domaćim i stranim sudovima. Čak i brojne inostrane firme su tražile zaštitu svojih interesa u Srbiji od Evropske komisije u Briselu.

Iako je traženo da se hitno ispitaju pomenute privatizacije, ni posle godinu dana srpska vlast se nije oglasila. Tek posle izbora, sredinom 2012. godine, kada je smenjena korumpirana vlast, najavljene su radikalne promene i obelodanjivanje krupnih promena u privatizaciji društvenih preduzeća.

Osnovni mehanizam sistemske ili političke korupcije je sledeći. Da bi neka politička stranka došla na vlast ona mora da raspolaže znatnim finansijskim sredstvima kako bi napravila i održavala mrežu svojih predstavnika na terenu, uticala na birače preko medija, ili ih direktno potkupljivala..23

Kod nas teško ide sa donošenjem zakona o finansiranju političkih stranaka. Ali, u svakom slučaju treba sprečiti ovakve pojave u izborima. Jer izbori prestaju da budu nadmetanje programa i ideja, pobediće oni koji imaju najviše para. Time će biti onemogućena volja građana da dođe do izražaja.

Očigledno je da ni jedna partija u Srbiji nije u stanju da obezbedi sredstva koja su joj potrebna za političku borbu i politički marketing samo iz legalnih izvora. Oni su veoma skučeni: to su zvanično samo novac koji partije dobijaju od skupštine iz budžeta i prilozi članova. Ovi poslednji su toliko minorni da se mogu zanemariti.

Pošto su političkim strankama potrebna velika sredstva, koja oni nemaju, prinuđene su da zatraže od nekoga ko ih ima i hoće da im ih da, s tim da im se one oduže kada dođu na vlast. Ljudi koji imaju sredstva i hoće da ih daju političkim strankama, zovu se tajkuni.

Budući da političke partije nemaju para one se mogu odužiti svojim finansijerima tek kad dođu na vlast. Tada će im se odužiti i to tako što će im dati određene beneficije i što će voditi politiku koja će štititi njihove interese. Tako će se sredstva tajkunima vratiti mnogostruko uvećana. Time i ekonomske odluke koje bi trebalo da budu „javno dobro”, prerastaju u „privatno dobro”, koje se kupuje i prodaje.

Posle ovakvih konstatacija prirodno se nameće pitanje kako rešiti u budućnosti problem korupcije i to ove najviše – „partijske”, „sistemske”, „državne”?

Teorijski postoji nekoliko mogućnosti. Prva mogućnost je da se korupcija prihvati kao određena realnost, da se sa njom živi i da

se ona tretira kao neizbežan deo „troškova” demokratskog sistema. Takvu soluciju praktično, verovatno neće prihvatiti ni jedan normalan pojedinac ili institucija.

23 I kod nas postoji kupovina glasova birača. Štampa je pisala da su uoči poslednjih izbora, sem para, nekim

biračima nuđene sadnice voća, vreće mineralnog đubriva, stočne hrane, deterdženata. Nudilo se i “sigurno zaposlenje dece, samo ako mi dođemo na vlast”. Ipak, u tom bogatom meniju vrhunsko mesto je imala ponuda jedne, tada vladajuće stranke da se (novcem iz budžeta), asfaltira neki zaboravljeni put ili da se napravi most, kao naknada za glasove meštana.


Druga mogućnost je da se radi na podizanju svesti građana i formiranju javnog mnenja

kako bi se shvatilo da je korupcija na najvišem nivou političkog karaktera i da se njeno regulisanje može ostvariti samo ako se političke stranke isključivo finansiraju od strane države, iz budžeta. Ta solucija podrazumeva još veće, znatno, povećanje poreza. I ta solucija je nerealna, jer osiromašeno stanovništvo niti će hteti, niti će moći da plaća nove, zamašne poreske rate.

S ozirom da rezultati istraživanja pokazuju da se korupcija smanjuje sa češćom promenom stranaka na vlasti, građani treba da podržavaju takve promene. To bi i bila treća mogućnost za rešavanje problema korupcije. Međutim, i to ne bi moglo da bude trajno rešenje. Finansijeri političkih stranaka su se dosetili pa istovremeno finansiraju i stranku na vlasti i onu opozicionu koja će tek, u sledećim izborima, doći na vlast. Zbog toga se veza između političkih stranaka koje su nosioci vlasti i tajkuna koji ih finansiraju ne prekida, bez obzira na izborne rezultate i eventualna stranačka smenjivanja. A to upravo rade najveće kompanije i pojedinci, više ili manje, u svim zemljama sveta, pa naravno i srpski tajkuni. Na taj način se oni štite od bilo kakvog političkog iznenađenja.

Sve to pokazuje zašto je korupcija najteži porok, rak-rana, gotovo nerešivi problem savremenog društva.

Borba protiv korupcije

Već je rečeno da je korupcija stečeno, dakle, „društveno proizvedeno”, a ne urođeno, genetsko, zlo koje postoji u pojedincima i grupama. Samim tim korupcija je izlečiva; dakle treba otklanjati uzroke. Pozitivnih primera takvog pristupa ima svuda u svetu i svi oni govore da je potrebno biti spreman, uporan i dosledan, kako bi se postigli željeni rezultati. Čini se, nažalost, da su u tom pogledu tranzicijske zemlje najviše podbacile tako da neke od njih i danas predstavljaju simbol korupcije (Petković,2011).

Kratak uvid u praksu antikorupcijskih strategija i politika zemalja koje su se u velikoj meri izborile sa korupcijom pokazuje da se mora poći od ozdravljenja javne uprave. Konkretno, one su regrutovale visoko kvalifikovane službenike, koje su veoma dobro platili i dodelili im vrlo delotvorne službe za primenu odluka. To znači da nije dovoljno korupciju samo otkrivati i kažnjavati. To bi značilo udaranje po posledicama. Borba protiv korupcije treba da se ostvaruje, pre svega, preventivno. Moraju se učiniti maksimalni napori u sprečavanju korupcije, a tek potom preduzimati mere da se iskoreni ono što je preživelo od korupcijske prakse.

Uspešna antikorupcijska borba mora da zahvati bar pet osnovnih područja: - političku odgovornost, uz pomoć javnosti i transparentnosti političkih odluka, u

stvarno, fer takmičenje stranaka; - jačanje državnih institucija: parlamenta- kroz javnu odgovornost i javne revizijske

postupke korišćenja budžetskih sredstava; sudstva- kroz jačanje nezavisnosti sudova i sudija; kroz nezavisno javno tužilaštvo i kroz striktno izvršavanje mera i kazni; vlade i javne uprave- kroz nadzor nad javnim konkursima, budžetskim novcem i javnom imovinom;

- učestvovanje civilnog društva u javnom životu i uloga medija u javnim poslovima: udruženja građana i ostali oblici civilnog društva treba da šire informacije o korupciji,


predlažu akcije, organizuju javna svedočenja, rasprave i objašnjavanja i tako postanu saveznik države u borbi protiv korupcije; nezavisnost medija i njihova istraživačka uloga posebno su važni u antikorupcijskoj borbi;

- stvaranje uspešnog privatnog sektora privrede: gde pripada kako pojednostavljenje i racionalizovanje uslova osnivanja i delovanja firmi, tako i transparentnost vlasništva nad njima kao i njihovog poslovanja;

- najzad, za uspešnost borbe protiv korupcije nužna je reforma javne uprave: ona se mora bazirati na razdvajanju funkcija privređivanja i donošenja propisa (regulisanja) na strogom računovodstvenom i revizijskom nadzoru upotrebe javnih sredstava: na načelu „meritokratije”, tj. sposobnih, visoko stručnih, motivisanih i pristojno plaćenih javnih službenika.

Imajući sve to u vidu, jasno je da svaka zemlja treba da odabere vlastitu strategiju i prioritetna području borbe protiv korupcije. U stvari, borbu protiv korupcije treba prilagoditi kako preovladujućem tipu korupcije tako i specifičnim uslovima napretka, ili nazadovanja, u tranziciji. U slučajevima tzv. „kupovanja države” (od strane mafije, krupnog kapitala, stranih poslovnih lobija itd.) posebno treba pojačati političku odgovornost svih subjekata vlasti, a pre svega sudske vlasti. Takođe, potrebno je i neprestano edukovanje najšire javnosti i medijska kampanja u cilju jačanja senzibiliteta javnosti na svaku pojavu korupcije, kako u privredi, tako i u svim javnim službama (obrazovanju, zdravstvu, upravi, policiji, pravosuđu itd.).

Prvi korak u borbi sa korupcijom je izmena postojećih i donošenje novih zakonskih tekstova i njihovo usklađivanje sa međunarodnom zakonodavnom antikorupcijskom praksom, što je preduslov za izgradnju novih institucija koje će biti u stanju da efikasno primene propise i tako uspešno suzbiju korupciju u mnogim oblastima društvenog života.

Veliki problem u borbi protiv korupcije je institucioialnog karaktera - nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija, nedovoljna međusobna koordinacija, kadrovska neosposobljenost i materijalna neopremljenost, ali i nekompetentnost institucija. I najbolji zakoni ostaće "mrtvo slovo na papiru" ako se ne "forsira" rad postojećih, kao i formiranje novih ovlašćenih organa i tela, koji bi u svojoj nadležnosti morali imati različite aspekte borbe protiv korupcije (preventivne i represivne, ili njihovu kombinaciju). Znatan napredak u tom pogledu predstavlja formiranje Agencije za borbu protiv korupcije, koja na neki način predstavlja centralni i najviši organ u antikorupcijskoj politici naše zemlje. Ovo državno telo ima znatno veće nadležnosti od ostalih organa, a kao najznačajnije treba istaći: rešavanje pitanja sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finaisiranja političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije i dr. Međutim, i ovde treba biti oprezan jer prevelike nadležnosi koje novim zakonom dobija Agencija, daju mogućmost da i sama postane izvor korupcije, umesto da se sa njom efikasno obračuna.24

Pored značajne i obimne zakonodavne aktivnosti, i stvaranja kvalitetnog institucionalnog okvira, jedan od važnih antikorupcijskih zadataka naše zemlje odnosi se i na obavezu

24 Što se u praksi i dogodilo. Ovaj organ koji je formiran na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv

korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/08), i koji je trebalo da bude najznačajniji organ za borbu protiv korupcije, i sam je upražnjavao korupciju u svom radu. Zbog toga su članovi Agencije, jednoglasnom odlukom smenili predsednicu te agencije, posle četiri godine njenog rada i brojnih zloupotreba.


prihvatanja niza međunarodnih standarda za borbu protiv korupcije, oličene kroz sistsem konvencija, rezolucija, inicijativa i pokreta. To bi bio oblik međunarodne saradnje Srbije sa nizom međunarodnih organizacija i institucija koji bi doprinosio suzbijanju korupcije i na nacionalnom i na međunarodnom planu, što bi znatno podiglo naš ugled u svetu.

LITERATURA:

[1] Predrag Jovanović: Anatomija korupcije, (2001), Beograd, Transparency International Serbia.

[2] Vlajko Petković: Poslovna etika, (2011), PEP, Beograd. [3] Slobodan Pokrajac: Preduzetništvo, (2008), Novi sad, Alfa Pres. [4] Arčibald Rudolf Rajs: Čujte Srbi! Čuvajte se sebe, (2006), Beograd, Logos-Art. [5] Sjuzan Rouz-Ejkerman: Ekonomija korupcije, (2006), Međunardni zbornik,

Beograd, Službeni glasnik. [6] Sjuzan Rouz-Ejkerman: Korupcija i vlast, (2007), Beograd, Službeni glasnik. [7] Korupcija i ljudske slobode, (2009), Zbornik: Međunarodni naučni skup, Tara,

Intermex. [8] Vlado Velkovski: Konflikt, (2011), Beograd, International Scientific Journal,

International Review, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. [9] Slobodan Vuković: Tranzicija i korupcija, (2007), Beograd, Institut dtuštvenih

nauka. Istorija rada: Primljen 15. oktobra 2012.


Documents

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International … · 2013-09-26 · Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International Review (2012 br.3-4)