FAKULTET ZA STRATEŠKI I OPERATIVNI MENADŽMENT

SEMINARSKI RAD

TEMA: Korporativno preduzetnistvo

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT:

Prof.Dr. Radojko Lojaničić Đelkapić Bojan Indeks br: M0010-11

S A D R Ž A J

UVOD....................................................................................................................2

1. Preduzetništvo..........................................................................................3

2. Faktori koji utiču na preduzetništvo.......................................................7

2.1. Započinjanje preduzetničkog poduhvata........................................82.2 Osnivanje novog preduzeća..............................................................92.3 Oblici preduzeća.................................................................................92.4 Kupovina franšize...............................................................................92.5 Poslovni plan.....................................................................................112.6 Sadržaj poslovnog plana..................................................................11

3. Uloga marketing miksa u korporaciji....................................................11

3.1 Proizvod.............................................................................................11 3.2 Cena...................................................................................................12 3.3 Promocija...........................................................................................13

3.4 Distribucija.........................................................................................13

4. Korporativno preduzetništvo i unapređenje poslovanja....................14

5. Razvoj korporativnog preduzetništva kao preduslova za unapređivanje korporativnog preduzeća.............................................17

6. Nova preduzetništva..............................................................................20

7. Uloga korporativnog preduzetništva u savremenom poslovanju.....21

ZAKLJUČAK......................................................................................................23

LITERATURA.....................................................................................................25

1

U V O D

Korporacija ili kompanija je pravno lice, koje često ima slična prava kao i fizičko lice: da poseduje imovinu, zadužuje se, tuži ili bude tužena. Njena svrha je sjedinjavanje, grupisanje poslovnih interesa i predstavlja najčešći oblik poslovnog udruživanja.

Ova definicija sačinjena je po zapadnoj teoriji, gde je postojala duga zakonodavna praksa koja se bavila pravima i obavezama individualnih trgovaca. Domaća politička ekonomija najradije koristi pojam preduzeće i više ga tretira kao ekonomsku kategoriju.

Reč "korporacija" potiče od latinskog corpus (telo), predstavljajući "telo sačinjeno od ljudi"; to je grupa ljudi ovlaštena da deluje kao pojedinac (Oxford English Dictionary). Reč universitas, takođe je korištena da predstavlja grupu ljudi ali se danas pre svega odnosi na grupu učenjaka (vidi Univerzitet). U Velikoj Britaniji i Republici Irskoj, ovaj pojam se odnosio i na organe lokalnih vlasti koji su upravljali određenim gradskim oblastima, slično mesnim zajednicama. Nakon 1973. godine u Velikoj Britaniji, i od 2001. godine u Republici Irskoj, uveden je novi termin "savet". Samo je Londonska korporacija zadržala stari naziv.

U svakodnevnom, kolokvijalnom, govoru, korporacija se odnosi na privredni subjekt koji posluje u skladu sa vladinim pravnim okvirima.

Najveće svetske korporacijePromet u milionima dolara, 2005.

2

1. PREDUZETNIŠTVO

Preduzetništvo se definiše kao aktivnost usmerenu na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora , kojom se, u procesu upravljanja i rukovođenja proizvodnjom, adekvatnim inovativnim ponašanjem, uz preuzimanje rizika, ostvaruje odgovarajući efekat.

- Preduzetništvo je delatnost preduzetnika usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća sa osnopnom svrhom stvaranja novog tržišta.

Da bismo uopšte govorili o korporativnom preduzetništvu, neophodno je postaviti i odgovarajući preduzetnički menadžment – koji poseduje sposobnost da vodi i upravlja većom organizacijom, ohrabrujući inovativnost u kompaniji. Ovde je neophodno primeniti nove metode upravljanja koje podrazumevaju preuzimanje rizika, kontinuirano strategisanje i učenje od mušterija, konkurencije i okruženja, tako da se lako može odgovoriti na promene okruženja. Prethodno radno iskustvo je veoma korisno kod osnivanja preduzeća, jer preduzetnici uglavnom nastoje da osnivaju ono koje je iz iste industrije, gde već imaju iskustvo.

Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide šansu u okruženju i da je iskoriste.Možda bi trebalo naglasiti da svi vlasnici malih firmi nisu i preduzetnici, ukoliko su voljni da vode posao koji se neće razvijati. Preduzetnici su okarakterisani na drugi način, kao ljudi sa kreativnošću i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost. Znači, pogrešno je poistovećivanje preduzetnika sa vlasnicima malih firmi ukoliko nemaju navedene karakteristike.

Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.Preduzetnik je u prvom redu poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek, sposoban da brzo uočava pojave, probleme i mogićnosti(prednosti i slabosti, šanse i opasnosti ), spreman na rizik i maksimalne napore.Istovremeno on je sposoban da pronalazi uspešne poslovne ideje, mesta na tržištu, tehnologije, proizvode, kapital....

Kao što je već više puta napomenuto, ne postoji univerzalna definicija preduzetnika. Po nekim definicijama, preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme rizik i inicijativu da bi ostvarila profit. Po nekim drugim definicijama, koje su date od strane francuskih teoretičara, preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz oblasti niske produktivnosti u oblast visoke produktivnosti. To bi se jednostavnije moglo reći: preduzetnici stvaraju vrednost koristeći neku formu promene, bilo u tehnologiji, materijalima, cenama ili demografiji. Zapravo, preduzetnici stvaraju novu tražnju ili pronalaze nove načine eksploatacije

3

postojećih tržišta. Donekle se može reći da je suština kod preduzetništva sama promena, koja stvara šanse za eksploataciju. Ponekad je inicijativa za promenu inicirana od strane samih preduzetnika, ili će oni nastojati da eksploatišu promenu u okruženju – tada je ona inicirana od strane samog okruženja.

Kada su u pitanju velike firme, teško je govoriti o preduzetništvu, jer su one uglavnom usmerene na efikasnost, efektivnost i uniformisanost svojih zaposlenih, pre nego na kreativnost, inovacije i motivisanost zaposlenih. Problem kod velikih firmi je što vremenom zaborave da je neophodno da sa rastom nastave da usvajaju promene, i ponekad da preuzimaju rizik. Zapravo, u velikim firmama, veliki broj preduzetnika može predstavljati izvor konf likta sa svojim različitim vizijama. Ovaj problem može biti rešen ukoliko se postavi odgovarajući menadžment, koji preduzetničke aktivnosti treba da podstiče na svim nivoima, a ne samo kod top menadžera. Ovaj preduzetnički pristup treba institucionalizovati, odnosno ugraditi u organizacionu kulturu, ali ga je isto tako neophodno usmeravati.

U skladu sa navedenim treba objasniti i pojam korporativnog preduzetništva, koji objašnjava preduzetničko ponašanje u već osnovanoj, većoj organizaciji ili kao aktivnost usmerena na stvaranje novog poslovanja u već osnovanim kompanijama. Cilj podsticanja preduzetničkog ponašanja u većim kompanijama jeste postizanje korporativne prednosti na svim nivoima jedne korporacije – korporacije, divizije, poslovne jedinice, projektnog tima.

Postoje razno preduzetni ljudi i imaju razne preduzetne ideje. Zajedničko im je da imaju strast prema onome što rade. Zajedničko im je da sanjaju san i žele da ga ostvare. Zajedničko im je da svi žele da upravljaju svojom sudbinom i da im drugi ne određuju šta da rade. Svi imaju neko znanje i ideju i traže način da je ostvare. Svako društvo ih ima i predstavljaju 5 do 10% populacije. Da li su svi preduzetnici isti i da li nam je dovoljna samo jedna imenica da ih sve označimo? Još važnije, ako se slažemo da su važni za društvo i da im stoga treba pomoći, kakva pomoć im treba?! U preduzetnike, ne spadaju ljudi koji samo sanjaju pare pa su preduzetni u pronalaženju istih. Za njih postoje neke druge imenice. Da ne bi bilo konfuzije i preduzetnici žele da zarade novac. Ali novac je samo posledica njihove prve ljubavi ako su uspešni. U slučaju neuspeha, ljubav ostaje platonsaka. Preduzetnici se razlikuju po veličini sna koji sanjaju i po mnogim posledicama njihovih snova na ostatak društva. Uzmimo na primer ideju za vrtić za porodice u kraju koji će da učini život lepšim i lakšim i zadecu i za roditelje. Pored čuvanja dece dok roditelji rade, oni bi omogućili roditeljima da ostave dete na par sati dok obave neki posao, ili da se sastaju sa drugim roditeljima, popiju kafu, pojedu kolač dok se deca igraju. I taj vrtić treba da zaposli vaspitače koji zaista obožavaju decu i razumeju da je svako dete svet za sebe, da ima svoj ritam i potrebu da ga vole i razumeju pre svih ostalih potreba.Postoje hiljade vaspitača-roditelja u svetu koji sanjaju o stvaranju ovako nečega. Ljudi im kažu: pa to već država radi. Oni kažu: da ali može mnogo bolje i ljudi žele bolje samo ne znaju da može i država nikada neće moći tako dobro.

4

Ljudi im kažu: ali to bi bilo preskupo za većinu ljudi. Oni kažu: možda i ne, možda ako to vežem sa nekim drugim sporednim poslovima mogu da postignem da se ljudima čak i isplati. Na kraju krajeva, klub ljudi sa sličnim potrebama koji se osećaju delom kluba, je idealno mesto za marketing i prodaju svakojakih proizvoda. Neki od njih sebe vide u tom vrtiću i misle na svoj kraj. Neki bi da od vrtića naprave projekat u celoj državi, za svaki deo grada i za svaki grad u državi. Oni sebe vide u organizaciji i marketingu tog projekta. Treći misle da je čuvanje dece samo osnovna potreba koju ovakva kompanija treba da zadovolji. Da je cilj mnogo više: klub za potrebe roditelja i njihove male dece oko koga bi se organizovali. Za sve njih osnovna ideja je slična, ali snovi i apetiti im se razlikuju. Neki ljudi znaju zanat i znanje pa otvore radnju: stolari, dizajneri, moleri, mesari, razni trgovci, automehaničari... Ovo su privatnici i samostalne radnje (solo propriators). Vole to što rade i žele samo to da rade. Strašno su važni i najbrojniji su među preduzetnicima. Većina njih ostvari svoje snove.

Neki ljudi znaju znanje, poznaju kupce i tržište, našli su rupu u ponudi na tržištu i žele da naprave malu ili srednju kompaniju. To im je cilj. Da zadovolje kupce i tržište, da naprave profit, da rastu umereno i da im kompanija ostane u porodici. Oni popunjavaju značajne rupe u ponudi na tržištu. Agilni su i za razliku od velikih kompanija mogu brzo da reaguju. Ovo su preduzetnici koji grade porodične firme-mala i srednja preduzeća (family business owners-small and medium size businesses). Njihovi prihodi mogu da budu stotine hiljada evra ali i da dosegnu i milione evra ako ne i stotine miliona. Strašno su važni i ima ih mnogo manje od privatnika. Razuman broj njih ostvare svoje snove sa više ili manje uspeha. Neki preduzetnici pak sanjaju velike snove. Oni su uglavnom inovatori ili su nabasali na rešenje za koje shvate da može da promeni svet i način na koji živimo. Za većinu nerazumljive ideje pa im se zato čini i nerazumne. Automobil, motor na neizmeničnu struju, e-commerce, gde pijemo kafu, kako komuniciramo sa drugima na internetu, kako pravimo energiju... Oni žele da naprave velike kompanije. Ovo su preduzetnivi (enterpreneurs – business ventures). Ovih je proporcionalno jako malo: manje od 1% stanovništva. Ogromna većina nikada ne ostvari svoje snove.

U Srpskom jedna reč preduzetnik označava sve tri kategorije:1. Privatnici2. Preduzetnici koji sanjaju male snove - male i srednje kompanije3. Preduzetnici koji sanjaju velike snove - nove velike kompanijeSnovi naravno nisu statični, tako da mnogi prelaze iz jedne u drugu

kategoriju kako im snovi rastu i kako uče i uspevaju više. Svi su oni strašno važni. Velike kompanije i banke cine temelj i stubove jednog društva. Privatnici i porodična preduzeća popunjavaju ogroman prostor između. Oni su većina. A preduzetnici sanjari? Oni su uglavnom odgovorni za napredak, uzbuđenje, nove industrije i tržišta i velike promene. Za privatnike, put je manje više jasan. Znaš znanje, nađeš prostor(u svom stanu, kući, garaži, kod rodbine, iznajmiš negde), nabaviš opremu, za to što radiš već postoji tržište i počneš da radiš. Potrebna investicija je relativno mala. Za nju se dovijaš: tvoja kinta, rodbina, nekretnina pod zakup, banke, kredit. Ako dobro radiš i otvorio si radnju na dobrom mestu i

5

donekle znaš šta znači marketing (da ljudi znaju da postojiš, da si dobar i povoljan) ostvarićeš svoje snove. Moraš da postaneš profitabilan odmah i sve što radiš finansiraš iz prihoda, preciznije novčanih tokova. Za preduzetnike koji sanjaju MSP (mala i srednja porodična preduzeća) trebaju veća sredstva. Oni obično počinju na malo, često kao privatnici, često tako što su u poslu i rade za veliku kompaniju pa uoče nepokriven prostor na tržištu, dovijaju se za novac, dolaze do prvih ugovora. Glavni marketing je poznavanje tržišta, velikih kompanija i ljudi koji posluju na tom tržištu. Na početku rade od ugovora do ugovora, od isporuke do isporuke. Vremenom stvaraju kanale distribucije svojih proizvoda i usluga. Vremenom dobijaju vece ugovore. Moraju da postanu profitabilni odmah i sve što rade finansiraju iz sopstvenih prihoda, preciznije novčanih tokova. Zbog toga i rastu jako sporo. Deset i više godina. Za obe ove grupe, osnov investicija su sopstveni novčani tokovi, odloženo plaćanje, lizing i krediti, uglavnom od banaka. Predpostavljanjem da većina zna da banke nisu investitori. Banke ne trpe rizik. Poslovni model banaka je pozajmljivanje sigurnog i osiguranog novca. Morate da imate imovinu koja, ukoliko mora da se proda, sigurno može da podmiri pozajmicu. Zbog toga i mora hipoteka. Kaže se: banka vam pozajmljuje novac samo ako već imate taj novac. Misli se : ako imate vrednost veću od pozajmljenog novca. Osnovni smisao kredita nije rizik već davanje obrtnog kapitala baziranog na uglavno sigurnoj i uglavnom nepokretnoj imovini. Banku interesuje samo to da joj vratite kredit. Da li će firma biti uspešna ili ne na duži rok je sekundarno. Ovo je ovako svuda u svetu, ne samo kod nas. Jedina razlika bi bila da su kamatne stope na zapadu daleko niže.

6

2. FAKTORI KOJI UTIČU NA PREDUZETNIŠTVO

Rane faze životnog ciklusa organizacije karakterišu manje ili više prisutni elementi preduzetništva tako da oni firmu čine mladom i vitalnom. Organizacija je u tom periodu fleksibilna, a organizaciono ponašanje je pod kontrolom.U fazi stabilnosti dolazi do gubljenja preduzetničkog duha i organizacija počinje da stari, zapada u krizu poslovnih rezultata. Faktori koji utiču na to su interni faktori:

- mentalna svest vođstva firme;- funkcionalnost stila vođstva;- očekivani relativni udeo na tržištu;- funkcionlnost organizacione strukture.

Kompanija može da utiče na ove faktore putem:- usklađivanja pokretačkih snaga sa fazom u kojoj se preduzeće nalazi;- usklađivanje stilova vođstva sa fazom u kojoj se preduzeće nalazi;- stalnim prilagođavanjem potrebama kupca;

7

- promene u strukturi funkcija. U fazi aristrokratije preduzeće je već u ozbiljnim teškoćama i mora da se vrati nazad u teške odluke, blokade i savladavanje teškoća. Mora da se približi svojim kupcima.

U fazi rane birokratije potrebno je izvršiti integrisanje i prebroditi ozbiljnu krizu.Često se dešava da kompanija u opadjućem periodu podupire postojeću kulturu koja ima trend opadanja.

Faktori koju utiču na preduzetništvo su: - lične karakteristike- okolnosti životnog puta- faktori okruženja

3.4. ZAPOČINJANJE PREDUZETNIČKOG PODUHVATA

Započinjanje preduzetničkog poduhvata može se realizovati kroz tri pristupa: osnivanje novog preduzeća kupovina postojećeg preduzeća kupovina franšizeVećina preduzetničkih poduhvata vezana je za mala preduzeća. Mala preduzeća treba da ispune dva ili više kriterijauma: da je menadžment nezavisan, obično je menadžer istovremeno i vlasnik kapital je dobijan i vlasništvo je u rukama pojedinca ili manje grupe ljudi područje poslovanje je uglavnom lokalno relativna veličina u graniMala preduzeća su pogodna za delatnosti: gde je oprema deljiva i prilagodljiva gde se proizvodi po porudžbini u uslovima česte promene tražnje gde je snabdevanje sirovinama i samo tržište ograničeno

2.2. OSNIVANJE NOVOG PREDUZEĆA

Istraživači su klasifikovali sedam tipova novih poslovnih poduhvata koji su preduzetnici težili da izvedu:

1. Beg prema nećem novom, bežanje od prethodnog tipa posla2. Sklapanje ugovora, kontakti su vitalni činilac u kojem svaki učesnik može

dobiti 3. Prenošenje veština i kontakata, misli se na prethone poslove koje

prenosi i kontakte koje koristi u novom preduzeću4. Poslužno dejstvo ekspertize, uključuje stručnjake u posao5. Stvaranje agresivne usluge, stvara vrlo agresivno uslužno preduzeće6. Stremljenje ka jedinstvenoj ideji, stremi ka proizvodu koji ranije nije

nuđen

8

7. Metodičko organizovanje, njegoi proizvodi i usluge su slični konkurenciji i zato koristi ekstezivno planiranje da bi izvršio planirane zadatke

2.3. OBLICI PREDUZEĆA

Tipovi preduzeća su: 1. Javna preduzeća se nalaze po direktnom kontrolom vlasti2. Zadružno preduzeće je osnovano od strane zadruge radi obavljanja

privredne delatnosti3. Preduzeće za zapošljavanje invalida, preduzeće gde je deo, a najmanje

40% čine invalidi4. Privatno preduzeće5. Ugovorno preduzeće, posluje kao preduzeće u kome osnivač udružuje

svoj rad i sredstva sa drugim licima

Oblici društava su: 1. Deoničarsko društvo, društvo lica koje posluje pod zajedničkom firmom

sa određenim kapitalom, koji se unosi kupovinom deonica.2. Društvo sa ograničenom odgovornošću, čini društvo više lica uz

odgovornost članova ograničenu na unapred određen imovinski ulog3. Komanditno društvo, čini najmanje dva lica i dve vrste članova,

komplementari koji celokupnom imovinom odgovaraju za obaveze društva, solidarno neograničeno i koji upravlaju poslovima i komanditori koji odgovaraju samo do visine uloćenih sredstava.

4. Komanditno društvo na akcije, čine ga najmanje dva lica uz solidarnu neograničenu odgovornost komplementara koji imaju udele u društvu i ograničenu odgovornost za rizik poslovanja komanditora koji ima akcije u društvi.

5. Društvo sa neograničenom odgovornošću, je društvo više lica uz slodarnu i neograničenu odgovornost svom svojom imovinom svih članova za obaveze preduzeća.

Posebni organizacioni oblici su: 1. Radnja, samostalno obavljanje delatnosti2. Poljoprivredno gazdinstvo, obavljanje poljoprivredne delatnosti

2.4. KUPOVINA FRANŠIZE

Ugovor o franšizingu je takav ugovorni odnos između davaoca, franšizer, i primaoca, franšizi, u kome davalac nudi ili obavezuje da održi trajni interes u poslovanju primaoca franšiže u takvim oblastima kao što su know-how i obučavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljnim izgledom koji pripada davaocu, kao da iz svojih izvora uloži osnovni investicioni kapital u poslovanje.

9

S obzirom da se ug. o franšizingu mogu obuhvatiti različite delatnosti pravi se razlika između: 1. franšizing robe, predmet je promet jedne ili više vrsta roba, kao i ustupanje prava korišćenja robnog i žiga usluga2. franšizing usluga, jančešće je hotelijerstvo i ugostiteljstvo3. industrijski ili proizvodni franšizing, svrha je da se mesto proizvodnje približi mestu prodaje

Tri vrste preduzeća: nova preduzeća postojeće privredno preduzeće institucija javnih službi

Nova preduzeća rezultiraju u tri tipa početka: 1. preduzeće stil života, ostvaruju skroman rast i skromna ulaganja u

istraživanje i razvoj2. preduzeća fundamenti, ona sus tvorena na osnovu istraživanja i znače

stvaranje nove privredne grane, imaju ubrzan rast3. preduzeća sa velikim potencijalom, ona njačešće privlače interes investitora i

javnosti uopšte

Postojeće privredno preduzeće:Proces koji doprinosi opstanku preduzeća je korporativno preduzetništvo, a ono je zbir napora uloženih u nove poduhvate. U okviru ovakvog preduzeća imamo internog preduzetnika koji radi i stvara u tuđoj organizaciji. Ako se uporede interni i eksterni preduzetnici razlika je samo u odnosu na nagradu kao rezultat postignutih rezultata, jer je ona kojd intenih niže nego kod eksternih preduzetnika. Interni preduzetnici stoga mogu da teže da postanu eksterni.

Institucija javnih službi: Preduzetnici u institucijama javnih službi posluju na čelu svojih organizacija. Razlika između poslovnog i preduzetnika javnih službi je nemogućnost ostvarenja preduzetničkog profita.

Piter Draker navodi sledeće prepreke inovacijam u ponašanju orajanizacija u javnom sektoru:

1. baziraju se na budžetu i nisu plaćenje u zavisnosti od postignutih rezultata poslovanja

2. zavise od mnoštva sastavnih delova3. izražena im je visoka društvena opravdanost postojanjaInovacija zasnovana na znanju je superstar preduzetništva. Ona donosi publicitet i novac, ali ima i određene zahteve: 4. pažljivu analizu svih neophodnih faktora5. jasna koncepciju na stratešku poziciju, inovator mora biti u pravu već prvi put

jer neće imati drugu šansu6. mora se primenjivati preduzetnički pristup i dobro predviđanje

10

2.5. POSLOVNI PLAN

Poslovni plan opisuje šta preduzetnik planira i kako planira da ostvarli svoju poslovnu viziju. Njega koriste preduzetnici koji traže investitore ili nove poslovne partnere. On detaljno opisuje preduzetnički projekat procenjuje ekonomsku i finansijsku dimenziju kako bi se razumela izvodljivost i profitabilnost planova.

Prilikom izrade neophodno je prdržavati se nekoliko pravila: 1. biti kratak, ne više od 50 str. 2. Biti eksplicitan u zahtevu kredita3. Uravnotežiti ekonomsku i ginansijsku projekciju4. Izbegavati tvrdoglavost u izradi projekcije

2.6. SADRŽAJ POSLOVNOG PLANA

1. Rezime2. Podaci o preduzeću3. Proizvodi ili usluge4. Marketing plan5. Strategija ulaska na tržište6. Plan proizvodnje7. Menadžment i organizacija8. Plan istraživanja, rasta i razvoja9. Finansijski plan

3. ULOGA MARKETING MIKSA U KORPORACIJI Marketing je društveni proces pomoću koga pojdinci i grupe dobijaju ono

što im je potrebno kroz proces stvaranja i razmene proizvoda od vrednosti sa drugim osobama i grupama.Osnovni elementi marketing miksa su:

Proizvod Cena Promocija Distribucija.

3.1. PROIZVOD

Diferenciranje proizvoda najvažniji je cilj marketing plana. Posledica doferenciranja je formiranje cene veće od režišne što poslovanje čini profitabilnijim. Najpre se vrši segmentacija klijenata na osnovu platežne moći, zatim se mora videti da li je preduzeće sposobno da obezbedi pravi miks proizvoda I cene koje ti klijenti žele I na kraju analizirati pravi metod promocije.

11

Rezultati ovih analiza služe za definisanje: 1. miksa proizvoda ili usluga2. dizajna proizvoda3. pakovanja

3.2. CENA

Cena mora biti određena razmatranjem velikog broja faktora: 1. troškovi proizvodnje2. željena profitabilnost3. životni ciklus proizvoda4. cenovna elastičnost tražnje5. konkurentske strategije6. rizik od pojave nove konkurencije7. kanali distribucije

Razlikujemo tri glavne metodologije za formiranje cene: 1. tržišno orjentisana cena2. troškovno orjentisana cena3. konkurentski orjentisana cena

Tržišno orjentisana cenaPristup se zasniva na pretpostavci da prodajna cena mora biti bazirana na percepciji vrednosti koju klijent ima o određenom proizvodu, nezavisno od nivoa troškova neophodnih za njihovu proizvodnju (nakit spotrski automobili ili consulting usluge).

Troškovno orjentisana cenaOva metodologija ima ograničenja usled poteškoća oko određivanja prosečnih troškova ako oni variraju sa promenom obima proizvodnje. Razlog su usglavnom visoki fiksni trškovi. U ovom slučaju određivanje cene koja je previsoka smanjuje tražnju što utiče na obim prodaje, troškove I profitabilnost.

Konkurentski orjentisana cenaCene se formiraju prema cenama vodećeg konkurenta. Ovo je tipično za preduzeće koja imaju mali tržišni udeo te tako ne mogu ni da utiču na formiranje cena.

Taktike određivanja cena: 1. niska cena – može se privući veliki broj klijenata, taktiku niske cene proizvoda

koji se reklamira koriste supermarketi2. multiplikovana cena – pravi se popust za kupovinu više jedinica jednog

proizvoda3. komplementarni proizvodi – glavni proizvod se prodaje po nižoj ceni, a

komplementarni po višoj4. nezaokružena cena – 19.99 nije isto što I 20,00 te tako ovaj mali trik pomaže

u odluci

12

3.3. PROMOCIJA

Promocija je važan segment marketinga I neophodno ju je planirati. Glavni ciljevi promocije usmereni su na krajnjeg potrošača:

1. neka potrošač zna da proizvod postoji2. ubediti ih da traže dodatne informacije3. ubediti ih da kupe proizvod4. učiniti ih stalnim klijentima

Nakon utvrđivanja ciljeva pristupa se strategijama: Pull strategija je pristup koji podrazumeva prenošenje poruke članovima

ciljnog tržišta. Cilj je da se stimuliše tražnja ohrabrivanjem kupca da “povuku” proizvod kroz kanale prodaje, da odu do prodavnice I raspitaju se za proizvod.

Push strategija se koristi za “guranje” poruke kroz pojedine kanale. Svrha je da ohrabri posrednike da nabave robu od proizvođača.

Profile strategija se koristi za obraćanje svim stejkholderima, na taj način najčešće se stvara korporativni imidž.

Za svaku od navedenih strategija moguće je definisati odgovarajući promocioni mix. Elementi promocionog mixa su: 1. oglašavanje2. promocija prodaje3. odnosi sa javnošću4. lična prodaja5. dirketni marketingKada se odlučuje o poruci koja se upućuje mora se voditi račiuna da je jasna I razumljiva. Ona mora da naglasi glavne odlike proizvoda, a najbolje je da to bude samo jedna ona najvažnija.

Kanali promocije sa aspekta preduzetništva su: 1. lični, to su korporativni kanali (agenti, prodavci), društveni kanali (prijatelji,

rođaci) I tehnički kanali (savetnici, konsultanti)2. ostali kanali se obračaju široj publici, radio, tv, časopisi itd.

3.4. DISTRIBUCIJA

Glavne komponenete distribucije su: 1. kanali distribucije2. prodajno osoblje

3. fizička distribucija

Kanali distribucije mogu biti: 1. direktni, 2. kratki

13

3. dugi

Direktni kanali zahtevaju velika ulaganja ako preduzeće želi da pokrije veće geografsko područje. Oni nisu uobičajeni za robu široke potrošnje. Metode formiranja direktnih kanala su: 1. lanac sopstvenih prodavnica2. pismene porudžbine

3. prodaja od vrata do vrata

4. automati za prodaju

Nedirektni kanali podrrazumevaju priosustvo jednog (kratki) ili više (dugi) posrednika pre nego što roba stigne do potrošača. Idealni su za nova preduzeća pošto minimiziraju ulaganja.

Prodajno osoblje mora da bude tako struktuirano da dobro pokrije tržište I stigne do pšotrošača. Mora se uzeti u obzir geografsko područje, tržišni segment I posebni klijenti. Porodajno osoblje čine zaposleni ili nezavisni agenti.

Fizička distribucija se sastoji od distribucije proizvoda maloprodavcima ili krajnjim korisnicima, čine ga skladišta, transportna sredstva, isporuka robe.

4. KORPORATIVNO PREDUZETNIŠTVO I UNAPREĐIVANJE POSLOVANJA

Unapređivanje poslovanja preduzeća mora da se zasniva na primeni menadžment tehnika koje podržavaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapređivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvršnog rukovodstva. Preduzeća iz zemalja u tranziciji, bez obzira na njihovu trenutnu tržišnu poziciju i finansijsku snagu, potrebno je preprojektovati i definisati osnovne postulate poslovanja na novim, efikasnijim osnovama.Tisen, Andrisen i Depre smatraju da su organizacije u stalnim promenama ali sada, kada se pojavila nova upravljačka paradigma, kada prelazimo iz industrijske u ekonomiju znanja, vidimo da više nije stvar samo finog, tihog, podešavanja. To je jednostavno nova igra i sve kompanije su ponovo na startnoj liniji, (4, str. 160).

Model za unapređenje kvaliteta poslovanja preduzeća po osnovu primene koncepta korporativnog preduzetništva podrazumeva sledeće elemente: zadovoljenje zahteva korisnika,

14

procesni pristup upravljanju organizacijom, stalno unapređenje poslovanja.

Savremeno poslovanje mora poći od potrošača, odnosno korisnika. Kupci, potrošači i korisnici usluga, koji se svi objedinjuju zajedničkim terminom korisnici, predstavljaju početnu i završnu tačku bilo koje tržišne aktivnosti. Svi poslovni procesi u organizaciji treba da se fokusiraju na povećanje vrednosti za korisnike, po osnovu realizovanih proizvoda i usluga. Porter smatra (6, str. 22), da konkurentska prednost u suštini nastaje iz vrednosti koju je firma u stanju da stvori za svoje kupce, a koja prevazilazi troškove njenog stvaranja. Vrednost je ono što su kupci voljni da plate, a izuzetna vrednost proističe iz ponude nižih cena od konkurentskih za podjednaku korist, ili iz jedinstvene koristi koja u velikoj meri neutrališe višu cenu.

Procesni pristup predstavlja osnovni postulat modela. Procesni pristup podrazumeva upravljanje na bazi procesa – pojedinačne aktivnosti se ne posmatraju već skupovi aktivnosti koji čine proces. Procesi se onda objedinjavaju u mega proces – polazi se od potrebe da se prvo sagleda celina organizacije. Stalno unapređenje poslovanja predstavlja osnovu za postizanje poslovne izvrsnosti. Proces stalnog unapređenja zasniva se na činjeničnom pristupu odlučivanju. U tom smislu, najbitnije je prikupiti podatke koje treba analizirati da bi se na osnovu njih mogle formirati informacije koje se uključuju kao inputi u narednu fazu procesa planiranja u ciklusu upravljanja organizacijom. Model kontinualnog poboljšanja podrazumeva i merenje performansi. Faze kontinualnog poboljšanja su: uočavanje problema, dijagnoza problema, plan poboljšanja, primena plana, proces monitoringa, (7). Ovako postavljeni model uzima u obzir i specifičnosti domaćeg poslovnog ambijenta, koji podrazumeva definisanje pravaca za savlađivanje prepreka u postizanju konkurentnosti domaćih preduzeća, kao i razvoj onih elemenata koji omogućuju unapređenje konkurentnosti.

Sa odvijanjem procesa tranzicije, znanje će sve više biti faktor opredeljujućeg značaja za razvoj preduzetništva u ekonomijama u tranziciji. Kao jedna od mogućih varijanti unapređenja preduzetništva javlja se i proces obrazovanja iz oblasti preduzetništva. Ovde se misli na obrazovanje stručnjaka i rukovodilaca preduzeća, bez obira na karakter svojine, a iz razloga identičnosti principa preduzetničkog poslovanja. Osnovni zadatak obrazovanja za preduzetništvo jeste sticanje znanja koja su neophodna da bi se uspešno rukovodilo poslovanjem i/ili preduzećem. a u cilju povećanja produktivnosti kako rada tako i znanja. Krajnji cilj jeste poslovno opismenjavanje za adekvatno upravljanje poslovanjem.

Prema nekim shvatanjima (4, str. 160), smatra se da su danas bitna tri pravila u poslovanju:

Najpametnija kompanija pobeđuje,

Biti najpametnija kompanija, znači imati najpametnije ljude,

Da bi imao najpametnije ljude, nemoj prestati da učiš.

15

Ova tri pravila mogu i da se sažmu u jedno – upravljanje pametnim procesima kreiranja znanja unutar pametne organizacije je način da se pobedi konkurencija.Obrazovanje za preduzetništvo mora da stvori uslove i klimu koja će omogućiti da se novostečeno znanje primeni na rad i znanje (akcenat nije samo na tome šta da se radi već i kako da se radi). U tom smislu, ukupan rezultat obrazovanja za preduzetništvo mora biti preduzetnik i menadžer, na koga se može primeniti u svetu opšteprihvaćena definicija: "onaj koji je odgovoran za primenu i praktičnu izvođačku stranu znanja". Obrazovanje za preduzetništvo uključuje u sebe i:

Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti za stvaralaštvo, za rešavanje problema, razvijanje preduzetničkog stila i preduzetništva kod mladih i odraslih, u formalnom smislu obrazovanja,

Podizanje nivoa znanja i sposobnosti za vođenje biznisa kod postojećih preduzetnika i rukovodilaca (finansijsko i pravno poslovanje, informatika, menadžment, marketing, poslovno komuniciranje),

Osposobljavanje nezaposlenih i tehnološkog viška za pokretanje sopstvenog biznisa, (8, str. 260).

Posebna pažnja se mora posvetiti implementiranju novih pristupa upravljanju, kako u koncepcijskom, tako i u organizacionom smislu. Prema Drakeru, (9, str. 30), delotvornost je navika, tj. skup utvrđenih postupaka, a postupke je uvek moguće naučiti. Ovde se posebno misli na šire prihvatanje novog modela marketinga, opredeljenog tehnološkim razvojem, a u komunikacionoj komponenti marketinga predstavljenog kroz model integrisanog marketing komuniciranja, zatim razvoj integrisanih menadžment sistema baziranih na standardima upravljanja kvalitetom, primenu tehnika benčmarkinga i reinženjeringa, itd.Koncept reinženjeringa je posebno zanimljiv za primenu kod preduzeća zemalja u tranziciji jer se bazira na potpunom redefinisanju svih poslovnih procesa u preduzeću u funkciji kreiranja konkurentske sposobnosti i stvaranja uslova za rast i razvoj preduzeća. Preprojektovanje organizacije mora se bazirati na tržišnoj, organizacionoj, tehnološkoj i vlasničkoj transformaciji, pri čemu je vlasnička transformacija domaćih preduzeća osnov za uspešnu realizaciju integralnog koncepta.

Preduzetništvo kao dinamičan proces – preduzetnici: Preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja (Re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa Preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata

Tradicionalne organizacije su kreirane na konceptu mesta, odnosno prostora gde se obavljaju poslovne aktivnosti. U današnjoj eri visokih tahnologija, informacija, učenja i promena, tradicionalne organizacije doživljavaju metamorfozu i transformišu se u virtuelne organizacije, koje se zasnivaju na konceptu aktivnosti, a ne mesta na kojem se aktivnosti obavljaju. Ovaj fenomen nas dovodi do potrebe izučevanja potrebnog liderstva za takav tip organizacije, a takvo liderstvo definišemo kao virtuelno liderstvo. Virtuelno liderstvo afirmiše novu doktrinu, koja

16

pokušava da pronađe odgovor na ključno pitanje virtuelne organizacije: kako upravljati ljudima koje ne vidimo? Odgovor je naizgled jednostavan i glasi: tako što im verujemo. Poverenje je osnov virtuelne organizacije i fenomen koji otvara novo poglavlje vođstva. To je model vođstva koji treba da kod ljudi koji rade na određenom poslu razvije osećaj pripadanja i privrženosti organizaciji, nazavisno od mesta i vremena u kome se posao obavlja

5. RAZVOJ KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA KAO PREDUSLOVA ZA UNAPREĐIVANJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA

U savremenoj privredi osnova uspešnog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetničko ponašanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik više ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik može biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristične za preduzetničko ponašanje. Prema Drakeru, (1, str. 122), poslovima u organizaciji se bez obzira na veličinu mora upravljati na preduzetnički način, da bi preduzeće postalo preduzetnička organizacija. Sve više preduzeća, bez obzira na veličinu, finansijsku snagu i svojinske odnose, počinje da se ponaša preduzetnički, usvajajući osnovne postulate preduzetničkog poslovanja i koristeći preduzetnički menadžment.

50-ih fokus je bio na velikim preduzećima,Tehnološki diskontinuitet se javlja sredinom 20.veka kada se oslobađa preduzetnička inicijativa, prevazilazi se potreba za stereotipnim proizvodima, pojavljuje se veliki broj preduzetnika koji proizvode specifične proizvode. Dolazi do izmene privredne strukture u dva pravca: - Brzo nastajanje velikog broja novih malih preduzeća- Preoblikovanje velikih korporacija u dinamičnija preduzeća.

Preduzetničko ponašanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje isključivo za jedno lice i njegove sposobnosti i iskustvo, već se sve više oslanja na timski rad. U tom smislu razvijen je model korporativnog preduzetništva, koji potencira timski rad, čiji su članovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetništvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, čiji je osnovni cilj implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspešnog poslovanja i rešavanja problema potrošača i društva. Odnos prema potrošaču postaje značajan faktor pored kvaliteta proizvoda. Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na preduzetničkom konceptu ponašanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika,

17

kreativnosti, inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni akcent stavlja na inovatorstvu, zbog činjenice da se naše društvo zasniva na znanju.Velika preduzeća moraju da podstiču preduzetništvo da bi prebrodila teškoće sa kojima se suočavaju dok uče kako da rade sa partnerima ili saveznicima. Velika preduzeća u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu kola se ponaša potpuno drugačije od ostatka organizacije. Draker smatra da veličina nije prepreka za uspeh u domenu preduzetništva i inovacija, (2, str. 173). Veliki sistemi su tokom vremena razvili modele preduzetničkog ponašanja i razvoja preduzetničke klime, koji su omogućili da budu konkurentni sa preduzećima srednje veličine. Zapravo, najmanja preduzeća (mikro i mala preduzeća) su ujedno i najmanje inovativna, zbog činjenice da posluju u uslovima resursnog siromaštva – opšti nedostatak kadrova, finansijskih sredstava, opreme i najviše znanja. Veličina sama po sebi nije prepreka za preduzetništvo. Konvencionalna poslovna logika greši samo u jednoj činjenici, a to je da su preduzetničko ponašanje i inovacije nešto što je spontano, prirodno i apsolutno kreativno. Suština je u tome da preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja nije "urođena karakteristika" niti rezultat "prirodnih kreativnih procesa".Draker, (3, str. 82) smatra da svaka velika kompanija mora da bude u stanju da istovremeno radi tri bitne stvari – da unapređuje, da proširuje i da inovira. Draker naglašava da on još uvek ne poznaje takvu kompaniju, ali da postoji veliki broj kompanija koje rade na tome. Današnjim poslovnim svetom vladaju visokoobrazovani menadžeri - radnici znanja – koji znanje primenjuju na znanje i brinu se o stalnom unapređenju produktivnosti poslovanja, koje je zasnovano na stalnom unapređenju produktivnosti znanja. Umesto poslovnog lidera sa preduzetničkom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menadžeri koji rade u timovima. Preduzetništvo je rad, trud, napor. Preduzeća moraju svesno i organizovano da primenjuju preduzetnički koncept i da se preduzetnički ponašaju, kao i da svesno kreću u proces inoviranja. Da bi postojeće preduzeće bilo sposobno da sistemski preduzima inovacije ono mora da stvori odgovarajuću organizacionu strukturu koja zaposlenima dozvoljava da se preduzetnički ponašanju. Preduzeće mora da uspostavi takav sistem veza i odnosa koji će omogućiti fokusiranje na preduzetničko ponašanje. U savremenom poslovanju preduzetništvo je pre pitanje ponašanja organizacije i definisanja poslovne politike i primene odgovarajuće poslovne prakse, a manje pitanje ličnosti. Preduzeće koje želi upeh u turbulentnom i kompleksnom poslovnom okruženju mora da u organizacionu strukturu ugradi preduzetnički menadžment, odnosno preduzetnički način rukovođenja. Ono mora da usvoji takvu poslovnu politiku koja će organizaciju stvoriti sposobnom za inovacije. Pitanje primene korporativnog preduzetništva je od izuzetne važnosti za preduzeća koja dolaze iz zemalja u tranziciji. Zaokruživanje procesa tranzicije, odnosno izmena ekonomske strukture društva – privatizacija, tržišno privređivanje, liberalizacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom, itd, predstavlja osnovni preduslov uspešnog uključivanja u međunarodne ekonomske tokove. Proces tranzicije treba da omogući da se ekonomski subjekti u zemlji u tranziciji osposobe za samostalni tržišni nastup, za

18

zdravu konkurentsku borbu i za poslovanje u međunarodnim okvirima. Ovo podrazumeva značajne promene kako u organizacionoj strukturi poslovnog subjekta, tako i u načinu razmišljanja rukovodstva i zaposlenih u organizacijama. Ključna uloga u ovom procesu se nalazi na izvršnom rukovodstvu i domaćim vlasnicima kapitala, koji treba da uspostave zdrave tržišne osnove poslovanja, bazirane na stalnom unapređivanju znanja svih zaposlenih i produktivnosti rada.Da bi se omogućio nesmetani ekonomski razvoj, neophodno je da se na svim nivoima prihvati model preduzetničkog ponašanja. Sve poslovne organizacije koje posluju u tranzicionim ekonomijama, treba da stvore po osnovu primene preduzetničkog ponašanja preduslove za uspešnu tržišnu borbu u uslovima globalnog tržišta. Tisen, Andrisen i Depre (4, str. 109), smatraju da mi živimo u periodu tranzicije – tranzicija od poslednjih dana industrijske ekonomije ka prvim danima ekonomije znanja. Pomeramo se od automatizovanog pokreta ka automatizovanom znanju. Sektor usluga postaje glavna tačka na koju je usmerena naša pažnja. Zapošljavanje u toj oblasti raste, dok u svakoj drugoj opada. Ukoliko uzmemo u obzir i napred iznesene stavove, pitanje primene korporativnog preduzetništva u tanzicionim ekonomijama još više dobija na značaju.

Primena koncepta korporativnog preduzetništva treba da omogući formiranje uslova za uspešniji tržišni nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti preduzeća iz tranzicionih ekonomija. Osnovni pokretač ovih aktivnosti mora da bude unapređivanje produktivnosti znanja izvršnog rukovodstva, kao i unapređivanje znanja svih zaposlenih u organizaciji. Uspešno poslovanje u 21. veku zavisiće od odnosa preduzeća prema narastajućoj potrebi za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignuća u upravljanju preduzećem, kao i od sposobnosti za transfer informacija ka ciljnoj grupi potrošača i kupaca na najbrži, najrazumljiviji i najefikasniji način.

U otvorenoj i dinamičnoj tržišnoj privredi aktivnosti preduzetnika usmerene su ka zadovoljenju potrebe potrošača-otvaraju nova radna mesta unutar sopstvenih preduzeća ali isto tako stvaraju potrebu za posebnim intelektualnim kapacitetima i stimulišu osnivanje novih malih preduzeća.Moderna privreda ne može delovati bez jake države. Danas, u većini država postoji vrlo široka paleta raznih oblika, programa i

izvođača (service providers) MSPP sektoruTo su obično: država, lokalne i regionalne vlasti, NGOs, i komercijalni ponuđači

poslovnih usluga.Savremena država se zalaže za:-politiku monetarne stabilnosti i ekonomske efikasnosti-politiku deindustrijalizacije, fiskalne decentralizacije, socijalne individualizacije i ekonomske pivatizacije-politiku potsticanja preduzetništva koje postaje najznačajnije sredstvo razvoja

19

6. NOVA PREDUZETNIŠTVA

Novo preduzetništvo se zasniva na podsticanju kreativnih potencijala zaposlenih i širenju novih znanja iz preduzetničkog manadžmenta.Novo preduzetništvo se razvija u dva pravca:Kao individualno preduzetništvo(enterpreneurship) koje se zasniva na tržišnoj konkurenciji malih i srednjih preduzeća i obično predstavlja spoj svojine, upravljanja i rizika u jednoj osobi ili preduzetničkoj grupi.Kao interno korporacijsko preduzetništvo(intrapreneurship) koje je povezano sa ograničenom konkurencijom i podelom svojinskih, upravljačkih i rizičnih funkcija6.U čemu se ogleda preduzetnička konkurencija?Nova preduzetnička konkurencija se razlikuje od ’’stare’’ prvenstveno na tri područja:Masovnu standardizovanu proizvodnju zamenjuje maloserijska i diferencirana

proizvodnja.Cenovnu konkurenciju zamenjuje konkurencija proizvoda(kvalitet, dizajn, tržišna

prilagodljivost)Tehnološku inovativnost zamenjuje poslovna i organizaciona inovativnost u

preduzeću.Da bi se efikasno takmičile u dinamičkom i brzo menjajućem svetskom tržištu kompanije usvajaju inovativniji i više preduzetan pristup menadžmentu unutar sopstvenih organizacija. Jedan od ovih pristupa je razvoj preduzetništva unutar samog preduzeća, generalno poznatog kao interno preduzetništvo, što je pokušaj da se integrišu snage malog preduzeća(kao što su kreativnost, fleksibilnost, inovacije i veća blizina tržišta).Interno preduzetništvo će češće uvoditi nove proizvode i tržišta u velike organizacije.8.Kako biste objasnili razliku između preduzetnika i internog preduzetnika?Preduzetnik osmatra okruženje i identifikuje šanse i opasnosti, te shodno tome određuje strategije preduzeća, odnosno balansira poslovni portfolio.Interni preduzetnik, u okviri preduzeća kao organizacije ljudi, sredstava i tehnologije, pronalazi nove metode, postupke i proizvode, za efikasnu realizaciju ciljeva preduzeća.

20

7. ULOGA KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA USAVREMENOM POSLOVANJU

U savremenoj privredi osnova uspešnog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetničko ponašanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik više ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik može biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristične za preduzetničko ponašanje. Prema Drakeru[1], poslovima u organizaciji se bez obzira na veličinu mora upravljati na preduzetnički način, da bi preduzeće postalo preduzetnička organizacija. Preduzetničko ponašanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje isključivo za jedno lice i njegove sposobnosti i iskustvo, već se sve više oslanja na timski rad. U tom smislu razvijen je model korporativnog preduzetništva, koji potencira timski rad, čiji su članovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetništvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, čiji je osnovni cilj implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspešnog poslovanja i rešavanja problema potrošača i društva. Odnos prema potrošaču postaje značajan faktor pored kvaliteta proizvoda. Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira napreduzetničkom konceptu ponašanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti, inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni akcent stavlja na inovatorstvu, zbog činjenice da se naše društvo zasniva na znanju.Velika preduzeća moraju da podstiču preduzetništvo da bi prebrodila teškoće sa kojima se suočavaju dok uče kako da rade sapartnerima ili saveznicima. Velika preduzeća u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu kola se ponaša potpuno drugačije od ostatka organizacije. Draker smatra da veličina nije prepreka za uspeh u domenu preduzetništva i inovacija[2]. Veliki sistem su tokom vremena razvili modele preduzetničkog ponašanja i razvoja preduzetničke klime, koji su omogućili da budu konkuretni sa preduzećima srednje veličine. Veličina sama po sebi nije prepreka za preduzetništvo. Konvencionalna poslovna logika greši samo u jednoj činjenici, a to je da su preduzetničko ponašanje i inovacije nešto što je spontano, prirodno i apsolutno kreativno. Suština je u tome da preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja nije "urođena karakteristika" niti rezultat "prirodnih kreativnih procesa". Draker[3] smatra da svaka velika kompanija mora da bude u stanju da istovremeno radi tri bitne stvari – da unapređuje, da proširuje i da inovira. Draker naglašava da on još uvek ne poznaje takvu kompaniju, ali da postoji veliki broj kompanija koji radi na tome. Današnjim poslovnim svetom vladaju visokoobrazovani menadžeri - radnici znanja – koji znanje primenjuju na znanje i brinu se o stalnom unapređenju produktivnosti poslovanja, koje je zasnovano na stalnom unapređenju produktivnosti znanja. Umesto velikog poslovno lidera sa preduzetničkom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menažeri

21

koji rade u timovima. Preduzetništvo je rad, trud, napor. Preduzeća moraju svesno i organizovano da primenjuju reduzetnički koncept i da se preduzetnički ponašaju, ako i da svesno kreću u proces inoviranja. Da bi postojeće preduzeće bilo sposobno da sistemski preduzima inovacije ono mora da stvori odgovarajuću organizacionu strukturu koja zaposlenima dozvoljava da se preduzetnički ponašanju. Preduzeće mora da uspostavi takav sistem veza i odnosa u preduzeću koji će omogućiti fokusiranje na preduzetničko ponašanje. U savremenom poslovanju preduzetništvo je pre pitanje ponašanja organizacije i definisanja poslovne politike i primene odgovarajuće poslovne prakse, a manje pitanje ličnosti. Preduzeća koje želi upeh uturbuletnom i kompleksnom poslovnom okruženju mora da u organizacionu strukturu ugradi preduzetnički menadžment, odnosno preduzetnički način rukovođenja. Ono mora da usvoji takvu poslovnu politiku koja će organizaciju stovriti sposobnom za inovacije. Problemi sa kojima se susreće domaća privreda danas predstavljaju posledicu ne samo započetog procesa tranzicije, već najvećim delom nasleđenih nedorečenosti bivšeg ekonomskog sistema. Sa otpočinjanjem procesa tranzicije, posle demokratskih promena, došlo je i do transformacije u ekonomskoj sferi – vlasničkog, strukturalnog i institucionalnog menjanja načina privređivanja i unapređivanja efikasnosti poslovanja u privredi. Da bi se omogućio dalji nesmetani ekonomski razvoj naše zemlje, neophodno je da se na svim nivoima prihvati model preduzetničkog ponašanja. Sve domaće poslovne organizacije, po osnovu primene preduzetničkog ponašanja, treba da stvore preduslove za uspešnu tržišnu borbu u uslovima globalnog tržišta

22

ZAKLJUČAK

Primena koncepta korporativnog preduzetništva u preduzećima treba da omogući formiranje uslova za uspešniji tržišni nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti domaćih preduzeća. Osnovni pokretač ovih aktivnosti mora da bude znanje.

Ekonomija preduzetništva predstavlja realnost u globalnoj privredi, gde se broj konkurenata svakim danom povećava. Nacionalna privreda, koja podržava preduzetnički duh, stvara uslove za povećanje produktivnosti kroz investiranje u individualnu sposobnost pojedinca u društvu, kao i svake firme, bez obzira na oblik organizacije i karakter vlasništva. Najbitniji pravci delovanja u funkciji razvoja preduzetničke ekonomije su: ograničiti delovanje birokratskog aparata, stvaranje jednakih uslovi privređivanja za sve, uspostaviti preduzetničku klimu na nivou privrede.Osnovni zadatak savremene organizacije jeste odgovornost za produktivnost, prevashodno znanja, a ona je osnovni preduslov za unapređivanje kvaliteta poslovanja preduzeća i tržišni uspeh. Jedan od svakako najznačajnijih problema ekonomija u tranziciji, koji u dobroj meri uslovljava loš tržišni nastup preduzeća na međunarodnom tržištu, svakako je neadekvatna upotreba znanja, pri čemu se prevashodno misli na znanja koja su potrebna za efikasno upravljanje preduzećem. Poslovanje preduzeća iz zemalja u tranziciji mora da se zasniva na primeni menadžment tehnika koje podržavaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapređivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvršnog rukovodstva.

Jedna od bitnih karakteristika preduzetničkog ponašanja je upornost u ostvarivanju postavljenih ciljeva, upornost u radu. Samo upornim radom se može postići željeni status u preduzetništvu. To je spremnost da se radi više od drugih, da se pronalaze nova rešenja...

Šta država da uradi? Kako da pomogne ovim dvema grupama? Odgovor leži negde na raskrsnici dostupnosti povoljnih kredita i poreskoj politici. I šta je sa trećom grupom? Kako se ona finansira? Toni Bler je negde u junu ove godine u parlamentu dobio pitanje zašto je ogromna većina od svih novonastalih velikih kompanija u poslednjih 50 godina nastala u Americi? Šta to Amerika ima a Britanija nema? Toni je otišao u Kaliforniju pozvao generalne direktore novih velikih kompanija koje su sve nastale iz garaže (HP, Apple, Cisco, Microsoft, Intel, Yahoo, Starbucks, e-Bay, Google) i pitao ih je. Odgovor nije jednostavan ali se u centru investicionog dela odgovora nalazi: Venture Capital-Fondovi rizičnog kapitala ili kako prof. Vojin Šenk sa Novosadskog tehničkog fakulteta voli da ih zove-Fondovi odvažnog kapitala.

Danas su potrebne ideje da bi se uspelo na tržištu

23

Danas su poterebni novi koncepti da bi se organizacija približila i čvršće povezala sa potrošačima.

Danas je potreban organizacioni mopdel koji može da se nosi sa svim tim promenama. To je organizacija visokih performansi, sa liderima u celoj njenoj strukturi koji razmišljaju pobednički i koji napade iz okruženja prevode u šanse i dugoročan rast i razvoj na tržištu.

Lider kaoanimator je stvaralac organizacije. Značajan je u prvoj, preduzetničkoj fazi, kada se stvara organizacija mladog preduzeća. Preduzetnicima sa vizijom često nedostaje energija koja će ih motivisati da, sa jedne strane, istraju, a da zaposlenima, s druge strane, ulije poverenje, izazovu privrženost i spremnost da se suoče sa neuspesima. Za preduzetnika koji uspešno prebrode ovu krizu može se reći da su lideri animatori. Oni stvaraju organizaciju i daju početni impuls za dalji rast i razvoj. Lider kao kreator je graditelj organizacione kulture preduzeća. Kada je organizacija stvorena, od lidera se očekuje da u drugoj fazi razvoja organizacije prenese na zaposlene osnovne predpostavke, verovanja i vrednosti, tako da ih oni prihvate i usvoje, kako bi se izgradio poželjan model ponašanja zaposlenih te on:

Zapošljava i zadržava samo one zaposlene koji prihvataju sistem vrednosti organizacije, menjajući svoj mentalni model.

Indoktrinira i socijalizuje zaposlene u skladu sa svojim kulturnim obrascem.Sopstveno ponašanje nameće kao model uloga koji ohrabruje zaposlene da

se poistovete sa organizacijom.

24

LITERATURA

Drucker Peter, Moj pogled na menadžment, Adižes, Novi Sad, 2003.

Drucker Peter, Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč-Privredni Pregled, Beograd, 1996.

Prof. Dr Mirjana Radović MarkovićProf. Dr Radmila Grozdanić, Osnove preduzetništva, 2009.

Google internet pretraživač

25