31.avgust 2018. godine

VLADA SAOPŠTILA: Kineski gigant "Zijin" -

strateški partner RTB Bor

Kineska kompanija "Zijin Mining Group" izabrana je za strateškog partnera Rudarsko-

topioničarskog basena "Bor" saopšteno je na konferenciji u Vladi Srbije

Kineska kompanija "Zijin Mining Group" koja je izabrana za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog

basena "Bor" uložiće 1,26 milijardi dolara u RTB, rekao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Antić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da kompanija "Zijin Mining Group" pored 1,26

milijardi dolara ulaganja, ima obavezu investiranja i 350 miliona dolara za dokapitalizaciju, a da će kineskoj

kompaniji pripasti 65 odsto vlasništva u "Boru".

Kineska kompanija se obavezala, rekao je Antić da sačuva 5.000 radnih mesta i investirati 200 miliona

dolara za rešavanje istorijskih dugova čije je pokrivanje predviđeno UPPR-om (unapred pripremljen plan

reorganizacije)

IZVOR:Tanjug

Ljajić: Najbolja turistička godina u Srbiji, priliv

oko 1,35 milijardi evra

Ova godina će bez sumnje biti najbolja turistička godina u Srbiji, izjavio je ministar trgovine, turizma i

telekomunkacija Rasim Ljajić koji očekuje da će devizni prliv od turizma u 2018. biti oko 1,35 milijardi

evra.

Ljajić je novinarima na manifestaciji "Fiš fest" rekao da su prvih šest meseci 2018. bili odlični, da je za 11

odsto veći broj gostiju u odnosu na isti period prošle godine, za 13 odsto veći broj noćenja i čak 13 odsto

veći devizni priliv, koji je u prvoj polovini godine iznosio 528 miliona evra.

Sve ovo ukazuje da ćemo se približiti ostvarenju ciljeva koje smo zacrtali početkom godine, a to je 3,5

miliona gostiju, od toga blizu 1,7 miliona stranaca, devizni priliv oko 1,35 milijardu evra i više od 9,5

miliona noćenja - rekao je Ljajić i naveo da se uskoro očekuju podaci za jul.

Ova godina će bez sumnje biti najbolja turistička godina u Srbiji, izjavio je ministar trgovine, turizma i

telekomunkacija Rasim Ljajić koji očekuje da će devizni prliv od turizma u 2018. biti oko 1,35 milijardi

evra.

Ljajić je novinarima na manifestaciji "Fiš fest" rekao da su prvih šest meseci 2018. bili odlični, da je za 11

odsto veći broj gostiju u odnosu na isti period prošle godine, za 13 odsto veći broj noćenja i čak 13 odsto

veći devizni priliv, koji je u prvoj polovini godine iznosio 528 miliona evra.

Sve ovo ukazuje da ćemo se približiti ostvarenju ciljeva koje smo zacrtali početkom godine, a to je 3,5

miliona gostiju, od toga blizu 1,7 miliona stranaca, devizni priliv oko 1,35 milijardu evra i više od 9,5

miliona noćenja - rekao je Ljajić i naveo da se uskoro očekuju podaci za jul.

Ako, kaže, bude ispunjeno planirano, Donje Podunavlje vidi kao budući turistički hit.

Ove godine, dodaje, biće završena i Ramska tvrđava, na obali Dunava, između Kostolca i Velikog Gradišta,

a najvećim delom biće završena i Golubačka tvrđava.

- To će biti jedan dodatni sadržaj koji će, sasvim sigirno, biti interesantan, posebno za strane goste i turiste -

naveo je Ljajić. IZVOR:Tanjug

Dužnici se uzalud nadaju, ali dug za porez ne

zastareva

BEOGRAD –

IAKO HILJADE GRAĐANA I VLASNIKA ŠTO AKTIVNIH ŠTO UGAŠENIH FIRMI DRŽAVI

GODINAMA DUGUJU MILIONSKE IZNOSE ZA POREZ I NADAJU SE DA ĆE TAJ DUG DA ZASTARI,

STRUČNJACI TVRDE DA SE PLAĆANJE POREZA DRŽAVI NE MOŽE IZBEĆI.

Poreski dug preduzetnika i firmi u Srbiji od uvođenja portala e-porezi 2014. godine ne može apsolutno da

zastari, budući da je prelazak sa "papirnih" na elektronske obrasce poreskih prijava omogućio mnogo bolju

naplatu, smatra poreski savetnik Milan Trbojević.

"Ovaj dug po zakonu zastareva za pet godina, odnosno apsolutna zastarelost nastupa posle 10 godina, ali

ukoliko poreznici u međuvremenu ne pošalju opomenu dužniku", kaže Trbojević za Tanjug.

Međutim, kako je protekle četiri godine praksa da poreznici redovno šalju upozorenja, novi rok za plaćanje

poreza se time automatski produžava i na taj način se, u stvari, rok za plaćanje poreza produžava - "zauvek".

Trbojević, pojašnjava da treba praviti razliku između dugovanja nastalih pre 2014. i posle te godine.

Postoji mogućnost da poreski dug zastari ali samo ako je reč o obavezama nastalim pre 2014. godine.

"Ključna godina kada zastarevanje prestaje da bude praksa je 2014. kada je Poreska uprava za preduzetnike i

firme uvela portal e-porezi preko koga sada idu svi porezi koji se plaćaju", kaže Trbojević.

U slučaju neplaćanja poreza, Poreska uprava sada, ocenjuje on, brže reaguje i šalje opomene, a može da

pokrene i prekršajni postupak.

Od 2014. godine maksimalan period za slanje opomene je mesec dana od dospeća obaveze za plaćanje

poreza.

Prema Trbojevićevom mišljenju, gotovo je nemoguće da nastupi apsolutna zastarelost poreskog duga, osim

ako nije moguće naplatiti porez jer nema odakle, čak ni u slučaju prinudne naplate.

Inače, Poreska uprava na svom sajtu objavljuje spisak najvećih dužnika, a poslednji je objavljen krajem

decembra prošle godine.

Trbojević kaže da nije poznato iz kog tačno perioda su ti dugovi, jer se objavljuje samo ukupan dug.

"Dugovi mogu biti iz različitih perioda. Da li je taj poreski dug od pre pet godina ili je dug od pre godinu

dana, to ne znamo".

Na spisku najvećih dužnika Poreske uprave su pravna lica sa poreskim dugom većim od 20 miliona dinara i

preduzetnici sa dugom koji premašuje pet miliona dinara.

U Poreskoj upravi za Tanjug kažu da se zastarelost prava na naplatu duga prekida i potom iznova počinje da

teče "posle svake radnje koju Poreska uprava preduzme protiv dužnika u cilju naplate duga", kao što je, na

primer, opomena.

"Posle prekida, zastarelost počinje iznova da teče, a vreme koje je proteklo pre prekida se ne računa u rok za

zastarelost", pojašnjavaju u Poreskoj upravi.

Na pitanje koliko ima poreskih dugovanja starijih od pet godina i koliki je ukupan iznos tih dugovanja,

poreznici navode da se po zakonu svaki dokument ili informacija o poreskom obvezniku čuva kao tajni

podatak.

To se, dodaju, odnosi i na iznose dugovanja poreskih obveznika.

Inače, Poreska policija je u prva četiri meseca pronašla 4,1 milijardu dinara utajenog poreza, a 77 odsto tog

novca se odnosi na izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih i neplaćanje PDV-a.

Praksa pokazuje da postoje oni koji godinama uspešno izbegavaju da plate porez iz prethodnih godina, ali da

duguju i firme koje su propale, a njihova imovina rasprodata ili je predmet godinama u sudskim fijokama.

S druge strane, značajan je broj preduzeća koja rade pod teretom duga za poreze i kojima je omogućeno da

svoj dug plaćaju na rate, jer, ukoliko bi im poreznici "skinuli novac sa računa", ugrozilo bi se njihovo

poslovanje kao i radna mesta u tim firmama.

Najveći dug na spisku neplatiša Poreske uprave, na dan 31. decembra prošle godine, ima jedno preduzeće

koje državi duguje više od dve milijarde dinara, dok je najveći dužnik među preduzetnicima došao do cifre

od 133,3 milijarde dinara.

IZVOR:Tanjug

MOŽE LI TROČLANA PORODICA SA 500

DINARA DNEVNO?

Pred početak pregovora države i sindikata o povećanju minimalne cene rada sindikalci su kao jedan

od razloga za podizanje minimalca naveli zapanjujući podatak da minimalna korpa namirnica danas

u Srbiji košta 36.000 dinara. Koliko je to malo, pokazuje podatak da u nju, između ostalog, ulazi samo

osmina čokolade.

Zbog toga je predsednik Sindikata „Nezavisnost” Zoran Stojiljković izjavio da bi bilo prirodno tražiti da

niko ne radi za platu manju od 300 evra.

Šta zapravo sadrži minimalna potrošačka korpa i koliko je novca potrebno da se zadovolje minimalne

potrebe tročlane porodice?

Godinama isto, jer se struktura korpe već godina nije menjala, a nadležni smatraju da je ovakva

metodologija izračunavanja aktuelna i da nema potrebe da se menja. U čemu je razlika između mini i

standardne potrošačke korpe?

Prva je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, pokazatelj koliko je novca potrebno da se

doslovno preživi mesec dana, odnosno izračunava količinu hrane u kalorijama neophodnim da bi čovek

funkcionisao. Ako sagledamo sadržaj srpske minimalne potrošačke korpe, videćemo da ona sadrži osnovne

namirnice, ali se o količinama i izboru može diskutovati. Da bi obezbedila statističku minimalnu korpu

hrane i preživela, tročlana porodica trebalo bi da izdvoji 16.763 dinara. U toj računici najviše novca će im

otići na hleb, meso i mesne prerađevine – 6.500 dinara. U korpi su 22 kilograma belog i 2,5 kilograma

ostalih vrsta hleba i samo 200 grama peciva za mesec dana. Da li je realno da se očekuje da tročlana

porodica može da opstane sa 400 grama junećeg mesa, 1,8 kilograma svinjskog i 2,8 kilograma pilećeg

mesa. To je, uz uvrštene iznutrice, oko pet kilograma mesa, a najsiromašnija porodica trebalo bi da se

zadovolji sa po 200 grama viršli i čajne kobasice mesečno, 900 grama mortadele i 125 grama sardina u ulju.

Jelovnik onih koji žive od minimalca, prema statistici, trebalo bi da se zasniva na krompiru, kupusu, pasulju

i paradajzu, jer je tih namirnica u korpi najviše. Ima i voća, ali dominiraju jabuke, sa pet kilograma mesečno,

a potrošačima sleduje, u najboljem slučaju, i po jedan limun.

Za utehu bi valjda trebalo da bude to što im minimalna korpa „nudi” 600 grama kafe. Čaj, koji je uvršten u

prosečnu korpu, nije predviđen u minimalnoj, ali je tu 2,5 litara „koka-kole”, „pepsija” i ostalih gaziranih

pića. Najveći „luksuz” u minimalnoj potrošačkoj korpi su prirodni i kašasti sokovi (tri litra za mesec dana),

600 grama „ptiber” keksa, 200 grama čokolade, 100 grama bombona i 200 grama eurokrema.

Na trpezi bi, po ovoj metodologiji, tročlana porodica morala da se zadovolji jednim i po jajetom dnevno,

jedan od njih bi ostao bez šolje mleka, a imali bi na raspolaganju i 100 mililitara jogurta dnevno.

Kada podmire troškove skromne trpeze, članovima porodice sa minimalcem ostaje na raspolaganju 2.800

dinara za alkohol i cigarete, 1.200 dinara za odeću i obuću, oko 7.000 dinara za račune. Jasno je da sa 1.500

dinara, koliko je određeno za nameštaj i opremanje domaćinstva, ne može da se kupi ni plastična stolica, a

kamoli da se okreči soba od 20 kvadrata. Interesantno je da korpa predviđa 124 dinara za obrazovanje,

koliko, recimo, košta jedna sveska A4 formata, dok bi za novac određen za hotele i restorane – 274 dinara,

mogli, u najboljem slučaju, da popiju dve kafe u centru Beograda, što bi se moglo nazvati mesečnim

provodom.

Sve ovo što sadrži minimalna potrošačka korpa porodica bi mogla da pokrije ukoliko ima dvoje zaposlenih

koji zarađuju minimalac. On trenutno iznosi 21.000 dinara. Zoran Stojiljković rekao je da postoje realni

parametri na osnovu kojih je moguće izračunati da minimalna cena rada treba da bude povećana najmanje

10 do 15 odsto.

Kako je objasnio, u Srbiji raste produktivnost, ali i cene, što su uslovi za povećanje minimalca, koji je sada

oko 21.000 dinara, odnosno manje od 200 evra. Predsednik Sindikata „Nezavisnost” rekao je da se

poslodavci u sektoru trgovine i usluga najviše protive povećanju minimalne cene rada, jer tvrde da sa

sadašnjim parafiskalnim nametima ne mogu da izdrže troškove poslovanja, pa povećanje uslovljavaju

smanjenjem tih nameta.

IZVOR:Politika

SPREMITE I 1.400 RSD MESEČNO: NAJVEĆI

PROBLEM U ZGRADAMA

Beograđani kojima zgrade održava Gradsko stambeno preduzeće neprijatno su iznenađeni najavom

da će im održavanje poskupeti za 50 odsto.

A šta je razlog za poskupljenje?

Ako živite u petnaestospratnici, a ne radi vam jedan lift, blago je reći da ste u paklu. Ovaj drugi stalno je

pun, čeka se dugo, a računi stižu.

Gradsko stambeno je pod izgovorom da bi trebalo liftovi da se bolje održavaju poskupelo svoje usluge

održavanja sa 11 na 17 dinara po kvadratu.

"Dve nedelje nam lift ne radi, zato što nemaju rezervni deo, dugme da promene čeka se po nedelju dana,

mislim da je to - udri po boraniji, ni znanja u radu, a samo da uzmu ljudima pare", kaže upravnik zgrade

Velizar Jovanović.

Neće svi Beograđani dobiti veći iznos na računima Infostana. Poskupeće samo oni stanovi koje održava

gradsko stambeno, a njih je oko 250.000. Za stan od 50 kvadrata, stambeno će sada naplaćivati 850 dinara,

kada se sabere sa čišćenjem i prosečnom naknadom upravniku, to izađe na 1400 dinara.

"Mislim da je korektno, ali da se održavaju, a naš recimo ne radi već deset dana",kaže jedan od građana.

"Ne vredi tu nešto preduzimati, pokušavala sam ja tu preko opštine, pa prebacuju s telefona na telefon",

ističe jedna sugrađanka.

"Moji kumovi žive u zgradi gde se ne održava ništa, ali ako bi se održavalo, onda podržavam, jer liftovi su

najveći problem u tim stambenim zgradama", kažu.

Najveći je problem i što je Nadzorni odbor gradskog stambenog samoinicijativno povećao cenu svoje

usluga, a gradonačelnik tvrdi da ne zna šta je potpisao.

Gradsko stambeno, kao ni Sekretarijat za stambene i komunalne poslove nas nisu udostojili odgovora, baš

kao i mnoge upravnike zgrade. Po novom zakonu, pre podizanja cene moraju da se konsultuju sa stambenim

zajednicama.

"Sada se domaćinski svi ophodimo pema zgradi ima dosta tih zahteva i onda gradsko stambeno je u

zagušenju, tromi su, sporo odgovaraju na naše zahteve i kasne s intervencijama", kaže Ljubiša Banovački iz

Udruženja profesionalnih upravnika Beograda.

Da ironija bude veća, gradsko stambeno u zgradi na Studentskom trgu ne održava lift, jer je star i nema

delova. Ta uloga poverena je drugoj firmi.

"Dakle, imamo situaciju da je gradsko stambeno na konto lifta u ovoj zgradi 49 odsto i vlasnici stanova i ja

kao upravnik ne dobijamo tu uslugu jer je oni ne izvršavaju", objašnjava on.

Mnoge nove zgrade i naselja po Beogradu odavno plaćaju mnogo više održavanje od onog u gradskom

stambenom. Dakle, rešenje je možda u raskidanju ugovora i prelazak kod drugog koji nudi bolju cenu i

uslugu.

IZVOR:Prva

Šarčević: Đake čeka reformisan program i

digitalne učionice

Đake u pojedinim razredima u novoj školskoj godini čeka potpuno reformisani nastavni plan i digitalne

učionice, najavio je danas miniistar prosvete Mladen Šarčević.

- Reformisan nastavni plan i program obuhvata prvi i peti razred osnovne škole, kao i prvi razred gimnazije

koji je reformisan, kao i dualni modeli u srednjim stručnim školama - rekao je Šarčević za RTS.

Istovremeno je napomenuo da se radi na tome da đaci koriste stečeno znanje umesto da suvoparno uče

napament.

- Uhavatili smo se u koštac sa problemom, obučili smo nastavnike i opremili škole, uveli smo digitalne

udžbenike. Sada digitalizujemo dve hiljade učionica, a dogodine još toliko - rekao je Šarčević.

Na pitanje kada će digitalni udžbenici u potpunosti zaživeti, Šarčević kaže da iako kompeltan program

njihovog uvođenja traje osam godina, resorno ministarstvo očekuje da će to uraditi za četiri.

Naglasio je i da je informatika u Srbiji naprednija od sveta, pošto deca u petom razredu uče progrmiranje.

Ministar je napomenuo da će škola biti zanimljivija navodeći da će se učiti uz pomoć cd-ova i usb memorija.

Ukazao je i da je u toku uvođenje planske internet mreže u saradnji sa Ministarstvom telekomunikacija i

Telekomom Srbija.

IZVOR:Tanjug

Ruski specijalci u Srbiji: Zadatak od 20 miliona

dolara, a vredi i mnogo više

Vlada Ruske Federacije produžila je projekat humanitarnog razminiranja Srbije do 2020. godine. Reč je o pomoci Rusije vrednoj više od 20 miliona dolara koja ce rešiti veliki humanitarni, ali i ekološki problem naše zemlje, piše Sputnjik.

Ruski i srpski vojnici na vežbi BARS 2017

Na Karađorđevo brdo između Paraćina i Cuprije stigli su demineri iz Rusije koji će narednih meseci,

zajedno sa kolegama iz Srbije, čistiti tu lokaciju od neeksplodiranih NATO projektila.

Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje ove godine ima 52 pripadnika. Reč je o specijalcima

obučenim da vide, prepoznaju i demontiraju eksplozivne naprave. Mnogi od njih već su bili u Srbiji, jer se

projekat pomoći Ruske Federacije Republici Srbiji u čišćenju teritorije od neeksplodiranih ubojitih sredstava

sprovodi već 11 godina.

Sa timom deminera iz Moskve stigla je i za Srbiju izuzetno važna vest. Novina je da će nam Rusija

u čišćenju zemlje od bombi pomagati i u naredne dve godine, kaže za Sputnjik kodirektor Srpsko-ruskog

humanitarnog centra Bojan Glamočlija.

Vlada Rusije produžila je projekat humanitarnog razminiranja Srbije na još tri godine, 2018, 2019. i 2020.

godinu. Trenutno se, po zahtevu Republike Srbije, radi na projektima našeg Centra za razminiranje, dakle

Srbija će odrediti šta je prioritet za čišćenje i koje teritorije. Reč je o pomoći Rusije vrednoj više od 20

miliona dolara - ističe Glamočlija.

On ne krije oduševljenje što su ruski stručnjaci ponovo u Srbiji, jer to znači da Vlada Rusije odlično razume

s kakvim se humanitarnim, ali i ekološkim problemom Srbija suočava već 19 godina. Novi projekat čišćenja

Srbije od NATO bombi koji će narednih meseci zajedno sprovesti ruski i srpski demineri nosi naziv

"Cuprija 2". Na Karađorđevom brdu su mnoga poznata lica ruskih deminera, jer na toj lokaciji rade svake

godine od 2009, kaže prvi čovek Centra sa srpske strane.

Rukovodilac projekta i ove godine će biti gospodin Bogdan Pilipčuk, iskusni ruski deminer koji je u Srbiji

više od 5 godina. Radio je na svim projektima koji su vezani za čišćenje naših teritorija, koje je finansirala

Vlada Rusije. Drago nam je što će na čelu tog tima biti jedan tako iskusan deminer, koji odlično poznaje

teritoriju Srbije, koji već godinama učestvuje u samom radu na terenu, čišćenju od neeksplodiranih ubojnih

sredstava - zaključuje Glamočlija.

Rusko-srpski odred deminera je za sve ove godine očistio više od 6 miliona kvadratnih metara teritorije

Srbije, na koje su se vratili ljudi, ali i poljoprivredna proizvodnja. Pronađeno je i uništeno više od 13 tona

bombi, koje su uglavnom vlasništvo NATO-a, a neretko se dešava da na većim dubinama demineri pronađu

i projektile iz Drugog, pa čak i iz Prvog svetskog rata.

IZVOR: Sputniknews.com

ZDRAVKO PONOŠ, POTPREDSEDNIK NARODNE STRANKE:

Vučić pokazao nedopustivi diletantizam u računici

o ceni obaveznog vojnog roka Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao

nedopustivi diletantizam u svojoj računici o ceni uvođenja obaveznog vojnog roka, linearno se poigravajući

sa brojevima, a reč je o ljudima i o državi.

"Vučić tvrdi da je za jedan dan sam izračunao koliko košta uvođenje vojnog roka, a za tu računicu je

prethodno Ministarstvu odbrane dao šest meseci", rekao je Ponoš nedeljniku Vreme.

Ponoš, koji je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, rekao je da Vučić, kao predsednik države, čak ni

ne zna ko mu je ministar odbrane, pa su morali da mu organizuju specijalni igrokaz u Gerontološkom centru

da bi prekrio gaf kada je prozvao nenadležnog Zorana Đorđevića, a ponizio Vulina jer ni posle godinu dana

nije zapazio da ministar odbrane nije više nije Đorđević nego Vulin.

Potpredsednik Narodne stranke je naveo da je problem u vezi sa vojnim rokom nije od juče i da je začet

kada je profesionalizacija izvedena prebrzo i kuso, ali umesto da se stvari popravljaju, usledilo je šest godina

naprednjačke vlasti tokom kojih je pokazana nedopustiva indolencija prema vojsci.

"Za šest godina nisu bili u stanju da postave bar jednog sposobnog ministra odbrane. Promenili su ih šest,

među njima je bio i Vučić", rekao je Ponoš.

Ponoš je ocenio da da bi naprednjački režim, istom metodom kojom je šest godina neuspešno tražio

uspešnog ministra odbrane, sada da eksperimentiše sa služenjem vojnog roka, pa dok ne „ubode“.

"Mogli bi za početak da probaju da bolje plate ljude koji su sada profesionalci u vojsci. Možda to upali. A

možda manje i košta nego vraćanje služenja vojnog roka po računici Đorđevića, pardon Vulina, ili ipak

Vučića", rekao je Ponoš.

Ponoš je upozorio da je problem ogroman i da postoji rizik da vlast pristupi njegovom rešavanju na sebi

svojstven, nekompetentan način, pa da standardno dobre stvari učini lošim, a loše još gorim.

"Tačno je da postoji ogroman problem u ovako neprofesionalno profesionalizovanoj Vojsci Srbije. Najveći

problem, koji bi režim da rešava ponovnim aktiviranjem služenja vojnog roka, jeste alarmantno stanje sa

popunom mirnodopskih jedinica profesionalnim vojnicima i masovno napuštanje vojske zbog slabih plata",

rekao je Ponoš.

Ponoš je dodao da je drugi, ne manje opasan problem, činjenica da, jednostavno rečeno, problem generisanja

ratne vojske uopšte nije rešen i ne rešava se.

"Nije formirana održiva aktivna rezerva, a o pasivnoj da se i ne govori. Govorim u realnim kategorijama, o

obučenoj rezervi za kojom bi se poseglo bar kada se suočavamo sa poplavama, umesto što se angažuju

specijalne jedinice i Generalštab", rekao je Ponoš za nedeljnik Vreme.

Ponoš je, povodom najava o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, u pisanoj izjavi naveo da se režim

bavi računicom koliko bi to koštalo, ali da javnost nije čula objašnjenje zašto je to potrebno – zbog popune

mirnodopske vojske ili zbog generisanja ratne vojske ili zbog promenjenog bezbednosnog ili tehnološkog

konteksta.

"Kako se ovaj režim odnosi prema odbrani vidi se i iz činjenice da Vojska Srbije već godinu i po nema

zamenika načelnika Genaralštaba i komandanta Združene operativne komande, nema ni zamenika

komandanta Združene operativne komande, nema ni načelnike četiri od sedam glavnih uprava Generalštaba,

Vojno-obaveštajna agencija godinama nema direktora, a ni Vojnomedicinska akademija nema načelnika",

naveo je Ponoš.

Ponoš je istakao da je sve u VD stanju.

"Srbija je u VD stanju jer Vučiću niko ne treba sa punim ingerencijama. On sve može sam, osim da ponese

odgovornost. A ko je odgovoran što danas tako rado Srbin ide u vojnike da je od 600 planiranih

dobrovoljaca za služenje vojske, u prošlom uputnom roku, primljeno ukupno 140", upitao je Ponoš.

IZVOR:Nova Ekonomija

Mitropolit Prfirije: Kosovo nas ne sme deliti

BEOGRAD -

Pitanje Kosova je toliko bolno i istovremeno važno da ne smemo dozvoliti da bude

zloupotrebljeno za postizanje bilo čijih ličnih ili partijskih politikantskih interesa, ukazuje

mitropolit Porfirije i ističe da se moli da naši politički lideri budu kadri da pronađu

rešenje u kojem će nezadovoljstvo obe strane biti svedeno na minimum.

Kosovski čvor, kaže vladika, mrsili su decenijama mnogi kojima Kosovo nije bila "najskuplja srpska reč" i

ostavili ga da ga drugi odreše.

Kako i može li bezbolno, pita se vladika i dodaje da on sam ne zna.

"Nisam političar, nego sveštenik", rekao je za "Ekspres" mitropolit Porfirije.

Episkop zagrebačko-ljubljanski ukazuje da sveštenici, književnici, istoričari, filozofi, rasuđuju na osnovu

iskustava, istorije, predanja, zaveta, emocija, a političari na osnovu egzaktnih pokazatelja, privrednih,

statističkih, diplomatije, "onoga što se zove 'intelidžent servis'" i dodaje da sveštenici o tome "ne znaju

dovoljno, ili možda neki znaju, ali on svakako ne".

"Valjda zato i postoje država, izbori i demokratski poredak", da reše tako krupno pitanje, konstatovao je

vladika.

Navodeći da je pitanje Kosova toliko bolno i istovremeno važno da ne smemo dozvoliti da bude

zloupotrebljeno za postizanje bilo čijih ličnih ili partijskih politikanskih interesa, on naglašava da ono ne

sme da produbi postojeće i stvori nove podele među nama.

"Naprotiv, normalno bi bilo da nas približi jedne drugima, da objedini naše snage, da nas pokrene na

saradnju, da nam pomogne da oštre emocije i reči, kao i međusobna optuživanja ostavimo po strani i

počnemo da sarađujemo tragajući za rešenjem", rekao je on.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski je rekao da se moli za pomirenje srpskog i albanskog naroda, kao i za

vladiku Teodosija, njegovo sveštenstvo i verni narod, da mu, kako je kazao, Gospod da mudrosti i snage.

"Molim se za pomirenje srpskog i albanskog naroda. Molim se Bogu da, uzimajući u obzir sve izrečene

stavove i mišljenja, naši politički lideri u dijalogu sa albanskim i međunarodnim faktorima, što je

neminovno, budu kadri da pronađu rešenje u kojem će stepen nezadovoljstva obe strane biti sveden na

minimum. Bojim se da idealnog nema", zaključio je mitropolit Porfirije.

Izvor: Ekspres, Tanjug

Preduzećima za rehabilitaciju više para u 2019.

BEOGRAD - U narednoj godini preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje

osoba sa invaliditetom dobiće uvećan budžet, a njihova raspodela će biti bliže definisana

Pravilnikom, koji će u međuvremenu biti donet najavio je ministar za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Đorđević je to rekao na sastanku sa predstavnicima 52 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i

zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Ministar je podsetio da je početkom godine obećao da će nastojati da obezbedi znatno veći budžet namenjen

preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Time će se, kako je rekao, doprineti osnivanju novih preduzeća i stvoriti uslovi za otvaranje novih radnih

mesta za osobe sa invaliditetom.

Resor na čijem sam čelu ulaže maksimalne napore kako bi osobama sa invaliditetom omogućio bol?e uslove

za život i rad. Još jedna novina koja nas očekuje u narednoj godini je Pravilnik o dodeli sredstava državne

pomoći putem javnih poziva za poboljšanje uslova rada i to za period od tri godine. Njime će biti definisane

moguće opcije državne pomoći po namenama, uslovi i vrsta pomoći za svaku od opcija, te će na taj način

preduzeća biti informisana o bitnim elementima i kriterijumima od značaja za dodelu sredstava preduzećima

po javnim pozivima za trogodišnji period. Pravilnik ćemo sačiniti u saradnji sa Odeljenjem za kontrolu

državne pomoći Ministarstva finansija i nadamo se da će znatno unaprediti položaj zaposlenih osoba sa

invaliditetom", rekao je Đorđević.

Ministar je istakao da je jedna od aktuelne pomoći koja je usmerena ka preduzećima za profesionalnu

rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, refundacija troškova plaćenog repromaterijala, čime

preduzeća stiču ekonomsku prednost, a za ove namene u 2018. godini Ministarstvo je obezbedilo 250

miliona dinara.

"Za ovu vrstu pomoći smo se odlučili na osnovu izjašnjenja 80 odsto preduzeća prilikom raspisivanja prvog

javnog poziva u martu 2018. godine, koja su istakla da je prioritet za finansiranje repromaterijal. Za

refundiranje troškova plaćenog repromaterijala neposredno povezanog sa delatnošću preduzeća, a saglasno

odobrenju za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, dobili smo i saglasnost Ministarstva

finansija", rekao je Đorđević.

Ministar je naglasio da je cilj Ministarstva da podstakne preduzeća da zapošljavaju osobe sa invaliditetom,

kao i da će im država pružiti pomoć u tome izdvajajući sve više sredstava iz budžeta i dodao da su ovi

sastanci postali praksa, kako bi se zajedno radilo na unapređenju sistema.

"Potrebno je da izgradimo društveno odgovornu državu u kojoj stereotipi prema osobama sa invaliditetom

neće postojati. Važno je sprečiti njihovu diskriminaciju na konkursima za posao i pokazati društvu da

upravo oni rade čak kvalitetnije i odgovornije od drugih i sa velikim motivom", rekao je Đorđević,

saopšteno je iz tog resora.

IZVOR:Tanjug

Prosvetari danas na ulici

Članovi sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja protestovaće danas ispred Ministarstva državne

uprave i lokalne samouprave, tražeći da nastavnici kao nosioci delatnosti budu u devetoj platnoj grupi, a ne

u osmoj, što je predviđeno predlogom platnih grupa i razreda.

Oni traže da u devetoj grupi budu i ostali zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme – sekretari škola,

psiholozi, pedagozi, bibliotekari…

Kako je najavljeno, protest će početi u podne ispred zgrade Ministarstva prosvete u Nemanjinoj, kolona će

zatim proći pored Vlade Srbije do Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čije je sedište u

Birčaninovoj ulici. Sindikati su doneli odluku i da prvi dana nove školske godine, u ponedeljak, 3.

septembra, počnu zakonskim štrajkom, skraćenjem časova na 30 minuta. Unija sindikata prosvetnih radnika

Srbije na ovaj način protestovaće i 11, 19. i 27. septembra, a iz drugih sindikata najavljuju zajedničke akcije,

ako u međuvremenu ne bude postignut dogovor s nadležnima.

Forum Beogradskih gimnazija, inače član jednog od reprezentativnih sindikata obrazovanja – Sindikata

radnika u prosveti Srbije, pozvao je juče sve zaposlene u prosveti da dođu na današnji protest. „Odluka

nadležnih ministarstva da prosvetne radnike svrsta u osmu platnu grupu predstavlja poslednji ekser zakucan

u sanduk srpske prosvete. Ukoliko prosvetni radnici u ovom trenutku ništa ne urade kako bi sprečili

sprovođenje navedene ideje u delo, veliko je pitanje ko će u budućnosti obrazovati srpsku omladinu“, navodi

se u saopštenju FBG.

TRAŽE HITAN SASTANAK SA VUČIĆEM:

Oglasio se Vojni sindikat Srbije povodom stanja u

Vojsci Srbije

U pismu koje je jedini reprezentativni sindikat u Vojsci Srbije, Vojni sindikat Srbije, danas uputio

Predsedniku Republike i glavnokomandujućem vojsci, Aleksandru Vučiću, navodi se da je potrebno održati

hitan sastanak sa predstavnicima zaposlenih u Vojsci Srbije.

U pismu se navodi se da je potrebno održati hitan sastanak sa predstavnicima zaposlenih u Vojsci Srbije.

Sastanak je potreban "kako bi se predsednik upoznao sa stvarnim, veoma zabrinjavajućim stanjem u Vojsci

Srbije i celokupnom sistemu odbrane koje preti da potpuno onesposobi osnovnu funkcionalnu i operativnu

sposobnost naše vojske za odbranu zemlje".

- Na predmetnom sastanku predstavnici reprezentativnog sindikata izneće konkretne predloge za

unapređenje stanja resursa, pre svega za očuvanje profesionalnog kadra koji se trenutno drastično osipa,

usled čega je operativna sposobnost Vojske Srbije za njenu osnovnu ustavnu funkciju značajno narušena-

kaže se u saopštenju i navodi da će "pred Predsednika Vučića, biće izneti konkretni predlozi za unapređenje

radnog, materijalnog i socijalnog položaja pripadnika vojske i obrazložiti potreba da se između predstavnika

Republike Srbije, kao našeg poslodavca i reprezentativnog sindikata kao predstavnika zaposlenih u Vojsci

Srbije, otpočne sa zdravim socijalnim dijalogom"

- To do sada nije postojao i koji se opstruisao i konačno otpočnu pregovori za zaključenje posebnog

kolektivnog ugovora za zaposlene u delatnosti odbrane, jer je to trenutno od presudnog značaja i krucijalno

rešenje za očuvanje njenih ljudskih resursa, koji su na izdisaj- kaže se u saopštenju Vojnog sindikata Srbije.

Na predmetnom sastanku,kako je saopšteno će biti reči i o primerima kršenja zakona, neistinitom službenom

izveštavanju, zloupotrebama, korupciji i kriminalu u Vojsci Srbije, koji u ozbiljnoj meri podrivaju

odbrambenu moć zemlje i štete državi i njenim poreskim obveznicima.

-Očekujemo da će Predsednik uvažiti molbu reprezentativnog Vojnog sindikata Srbije i da će se ubrzo

sastati sa delegacijom zvaničnih predstavnika zaposlenih u Vojsci Srbije - kaže se u saopštenju jedinog

reprezentativnog sindikata u Vojsci Srbije, koje je potpisao predsednik Novica Antić.

IZVOR:Kurir