Vladeta JerotiOVEK I NJEGOV IDENTITETPSIHOLOKO-PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI DANAS(6)SAMOA I USAMLJENOSTVerovatno nikad u prolosti problem samoe i usamljenosti nije postavljan pred ljudski duh sa vie otrine i neposredne datosti nego to je to danas. Nekada su pojedinci bili deo velike porodice, zatim jo ire, crkvene ili dravne organizacije i nisu se oseali usamljeno, iveli su i umirali sa nekim i pored nekog, u jednom, vie ili manje, zatvorenom sistemu. Grki mudraci i rimski filozofi isticali su gnoseoloku vrednost samoe, srednjevekovno hrianstvo asketske ideale usamljivanja. Tek novo vreme i na vek, sa naglo uznapredovalim procesom urbanizacije, individuacije (ali umnoavanjem stanovnitva i suprotnim procesom masovnosti i anonimnosti ivljenja), kao i egzistencijalistikim filozofskim teorijama o "baenosti u svet", "bezgraninoj otvorenosti" prema svetu u kome prete dosada, seta i oajanje, postavili su na dramatian nain veni ljudski problem samoe i usamljivanja, prvi put otro razlikujui ova dva pojma.Dok su ranije u svesti obinog oveka pojmovi samoe i usamljivanja neosetno prelazili jedan u drugi i pomalo se izjednaavajui stapali, danas smo vie u stanju da ova dva pojma razluimo. Samou sada shvatamo kao imanentnu crtu ivota koja moe, mada ne mora, postati ovekova ansa, dok usamljenost postaje prinudna i patoloka crta linosti protiv koje se ovek ili jo moe boriti unutarnjim i spoljanjim raspoloivim sredstvima ili ta usamljenost postaje trajna kob pojedinanog oveka. Ko nije osetio blagodeti samoe ako je imalo postao individua i nauio da ceni individualnost! Ne moe se zamisliti nijeDan iole kreativan ovek, da ne govorimo o znaajnim umetnicima i naunicima, koji nije svesno i namerno traio samou da bi u miru i usaglaenosti sa sobom poveo neophodne i plodne dijaloge sa sobom, pokuao da iz relativne udaljenosti objektivnije osmotri sebe i drutvo, i sebe u drutvu, i iznad svega, kada je u pitanju stvaralatvo, da ostvari slobodnu komunikaciju svesnog i nesvesnog bia.U samoi oveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da sie u nju bez straha i zaziranja, vratie se obogaen na povrinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imae otvoren i pravi put prema blinjem, prema Ti. Gete je ovo izrazio jednostavnim reima: "Ako samo jednom mogu da budem na pravi nain sam, tada neu biti vie usamljen".Obratimo sada panju na nekoliko kritinih ivotnih faza u kojima se samoa i usamljenost dodiruju i mogu da dovedu do opasnog meusobnog zaplitanja, ili plodnog korienja samoe u izgraivanju sopstvene i autentine linosti. Ve sam akt poroaja oznatalno razdvajanje deteta od majke, koje u detetu stvara negativno oseanje naputenosti u stranom svetu, esto pojaano tekim poroajem. Prema tirnmanu, negativna reakcija novoroeneta pri dolasku na svet prema pozitivnoj stoji u odnosu 70:30. Malo dete jo pre isteka prve godine mora da naui da bude povremeno i kratko samo i da ovu prvu samou, prirodnu i neizazvanu, dobro podnese. Svako dete koje u najdubljem svom biu osea da je voljeno, sigurno, duevno i telesno nahranjeno, podnosie bez tekoa i komplikacija ovu samou. A zar nije tako i sa odraslima u toku celog ivota? Prvi strah od samoe, koji kasnije moe prei u povremenu paniku, ili ozbiljnu, dugotrajnu neurozu, ve je signal da detetu neto bitno nedostaje. ta ovo bitno moe biti drugo nego ljubav!Pubertet je drugo kritino doba kada samoa postaje potreba i izazov za mladog oveka. Probuena nagonska aktivnost neminovno prouzrokuje konflikte mladog oveka u prvom redu sa samim sobom, sa roditeljima i nastavnicima. Ovi konflikti naizmenino dovode do silne potrebe mladog oveka za druenjem, razumevanjem i da ga prihvataju bliski ljudi u okolini, a potom do otrog i naglog usamljivanja, odvajanja, povlaenja. Ve je bilo bezbroj neurotiara i pravih duevnih bolesnika, ali i buduih velikih stvaralaca, koji su u pubertetu od svoje samoe napravili doivotnu tamnicu ili odskonu dasku za let u beskrajnost.Srednje doba ivota, ukoliko nije bilo ozbiljnijeg zastoja u razvoju, iji su koreni, po pravilu, u detinjstvu ili pubertetu, doba je najvee psihike i fizike aktivnosti kada opasnost preti upravo od nedostatka povremenog povlaenja u sebe, nekritinog primanja svojih uspeha, nedovoljne potrebe za daljim usavravanjem, pre svega svoga unutarnjeg bia - ukratko: zahtev za samoom imperativ je za sve one suvie aktivne ljude koji zaboravljaju da njihova Persona (maska) kojom se prikazuju pred svetom nije njihovo pravo lice.Najzad, klimakterijum i enski i muki, i onda naroito starost, poslednja je kritina faza kada se samoa stavlja na odlunu probu. ovek u itavom dotadanjem svom ivo - ili potpuno osmiljenom, ili samo delimino ispunjenom, ili u objektivnom bilansu procenjenom kao promaenim i praznim - ulazi sada u moguu samou i pripremu za smrt, i to smiren i vedar, ili svoju usamljenost doivljava kao najgore prokletstvo sveta.Ve smo istakli da je nedostatak ljubavi, pre svega roditelja, ona prva odluna karika u nizu kasnijih, mahom determinisanih zbivanja u ovekovom ivotu, koja samou pretvara u usamljenost, a meditativnu zagledanost u sebe u neurotini strah od sebe samog. Ukoliko postoji i neka nasledna sklonost prema razvoju odreene strukture linosti, onda e u kombinaciji sa voljnim, a mnogo ee nevoljnim propustima roditelja pri odgoju deteta odrasla osoba pokazivati, prema nemakom psihijatru Anelisi Hajgl, (Annelisa Neig1), nekoliko tipinih patolokih stavova u braku i van braka u odnosu na problem samoe i usamljenosti. Tako e izoidno strukturisana osoba imati prema licima svoje najblie okoline sledei stav: drugi treba da me potpuno vole, bez obzira koliko sam neprijatan; depresivna osoba zahteva: drugi treba da mi omogui da u njega uem bez ostatka; histerina linost oekuje: drugi treba da mi bude zahvalan to moe da me voli i da mi se divi; a opsesivna linost kae u sebi: drugi treba da se potpuno prema meni upravlja, on treba da bude uvek spreman da mi slui.Oevidno je u svim pomenutim sluajevima neurotinog razvoja linosti umesto individuacije bila izgraena sebina individualnost, namesto plodne samoe izrasla je patoloka usamljenost puna zahteva i prebacivanja okolini. Ali ovo je samo jedna strana problema, i to ona psihopatoloka, u kojoj unutarnja zbivanja imaju odlunu ulogu. Druga strana je socijalne prirode i dolazi od drutva, njegovog stava, njegove neusklaenosti i patologije. Bez obzira to se i drutvo sastoji od zbira pojedinanih jedinki, sa njihovom odreenom psihologijom i patologijom, postoje i neki opti zakoni savremenog razvoja civilizacije koji vrlo nepovoljno deluju na reagovanje linosti za sebe, kada se ona postavlja pred krupnim zadatkom da ovlada svojim slobodnim vremenom i samoom u tome vremenu.Opta tenja ka automatizaciji ivota, razliitim specijalizacijama, zatim brz tempo ivljenja, sve bre otuenje od prirode, porodice i ravnodune okoline, birokratski i surov nain ophoenja sa ljudima, a u totalitarnim reimima jo i pogubno izdvajanje i bojkotovanje od strane kolektiva onog i onakvog pojedinca koji ne odgovara ustaljenom, krutom i dogmatskom ideologijom ematizovanom nainu ponaanja, vodi ljude, koji ne moraju biti sami po sebi neurotini, u strah i usamljenost. Nedostatak oseanja osnovne sigurnosti i zbrinutosti, ugroenost samog materijalnog i psihikog opstanka prinuava ljude da pobegnu od samoe, koja je mogla za njih da predstavlja i neto pozitivno, i to: ili u konformizam lanog uklapanja u kolektiv, s onom vrstom njegovih jevtinih zabava koje uz pomo alkohola i drugih droga pruaju oveku iluziju prilagoenosti, ili je ovo bekstvo od sebe i samoe izvedeno u onu vrstu delimine ili potpune usamljenosti u kojoj se lako postaje plen raznih telesnih ili duevnih bolesti.ovek, dakle, moe prinudno da bude izolovan od drugih ljudi i gurnut, protiv svoje volje, u usamljenost, ali moe i samog sebe da izoluje zbog prazne sujete, povreenog samoljublja i uskraenih umiljenih prava. Ako je teko i preteko ispravljati tu sve anonimniju apstrakciju koja se zove drutvo, i jo gore - tu opasnu zahuktalost koja se zove savremena civilizacija, onda smo sigurno u boljem poloaju kada treba da ispravljamo sami sebe. Otud dobro dolazi Jungovo pismo jednoj njegovoj poznanici, koja se alila na usamljenost: "Ako ste usamljeni, to je zbog toga to ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni neete nikada ostati usamljeni. Nita nas ne izoluje vie od moi i prestia. Pokuajte da siete i nauite skromnost i neete nida vie biti sami."