Vladeta JerotiOVEK I NJEGOV IDENTITETPSIHOLOKO-PSIHIJATRIJSKI
PROBLEMI DANAS(6)SAMOA I USAMLJENOSTVerovatno nikad u prolosti
problem samoe i usamljenosti nije postavljan pred ljudski duh sa
vie otrine i neposredne datosti nego to je to danas. Nekada su
pojedinci bili deo velike porodice, zatim jo ire, crkvene ili
dravne organizacije i nisu se oseali usamljeno, iveli su i umirali
sa nekim i pored nekog, u jednom, vie ili manje, zatvorenom
sistemu. Grki mudraci i rimski filozofi isticali su gnoseoloku
vrednost samoe, srednjevekovno hrianstvo asketske ideale
usamljivanja. Tek novo vreme i na vek, sa naglo uznapredovalim
procesom urbanizacije, individuacije (ali umnoavanjem stanovnitva i
suprotnim procesom masovnosti i anonimnosti ivljenja), kao i
egzistencijalistikim filozofskim teorijama o "baenosti u svet",
"bezgraninoj otvorenosti" prema svetu u kome prete dosada, seta i
oajanje, postavili su na dramatian nain veni ljudski problem samoe
i usamljivanja, prvi put otro razlikujui ova dva pojma.Dok su
ranije u svesti obinog oveka pojmovi samoe i usamljivanja neosetno
prelazili jedan u drugi i pomalo se izjednaavajui stapali, danas
smo vie u stanju da ova dva pojma razluimo. Samou sada shvatamo kao
imanentnu crtu ivota koja moe, mada ne mora, postati ovekova ansa,
dok usamljenost postaje prinudna i patoloka crta linosti protiv
koje se ovek ili jo moe boriti unutarnjim i spoljanjim raspoloivim
sredstvima ili ta usamljenost postaje trajna kob pojedinanog oveka.
Ko nije osetio blagodeti samoe ako je imalo postao individua i
nauio da ceni individualnost! Ne moe se zamisliti nijeDan iole
kreativan ovek, da ne govorimo o znaajnim umetnicima i naunicima,
koji nije svesno i namerno traio samou da bi u miru i usaglaenosti
sa sobom poveo neophodne i plodne dijaloge sa sobom, pokuao da iz
relativne udaljenosti objektivnije osmotri sebe i drutvo, i sebe u
drutvu, i iznad svega, kada je u pitanju stvaralatvo, da ostvari
slobodnu komunikaciju svesnog i nesvesnog bia.U samoi oveku se
otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da sie u nju bez
straha i zaziranja, vratie se obogaen na povrinu i tek tada, kada
je otkrio svoje Ja, imae otvoren i pravi put prema blinjem, prema
Ti. Gete je ovo izrazio jednostavnim reima: "Ako samo jednom mogu
da budem na pravi nain sam, tada neu biti vie usamljen".Obratimo
sada panju na nekoliko kritinih ivotnih faza u kojima se samoa i
usamljenost dodiruju i mogu da dovedu do opasnog meusobnog
zaplitanja, ili plodnog korienja samoe u izgraivanju sopstvene i
autentine linosti. Ve sam akt poroaja oznatalno razdvajanje deteta
od majke, koje u detetu stvara negativno oseanje naputenosti u
stranom svetu, esto pojaano tekim poroajem. Prema tirnmanu,
negativna reakcija novoroeneta pri dolasku na svet prema pozitivnoj
stoji u odnosu 70:30. Malo dete jo pre isteka prve godine mora da
naui da bude povremeno i kratko samo i da ovu prvu samou, prirodnu
i neizazvanu, dobro podnese. Svako dete koje u najdubljem svom biu
osea da je voljeno, sigurno, duevno i telesno nahranjeno, podnosie
bez tekoa i komplikacija ovu samou. A zar nije tako i sa odraslima
u toku celog ivota? Prvi strah od samoe, koji kasnije moe prei u
povremenu paniku, ili ozbiljnu, dugotrajnu neurozu, ve je signal da
detetu neto bitno nedostaje. ta ovo bitno moe biti drugo nego
ljubav!Pubertet je drugo kritino doba kada samoa postaje potreba i
izazov za mladog oveka. Probuena nagonska aktivnost neminovno
prouzrokuje konflikte mladog oveka u prvom redu sa samim sobom, sa
roditeljima i nastavnicima. Ovi konflikti naizmenino dovode do
silne potrebe mladog oveka za druenjem, razumevanjem i da ga
prihvataju bliski ljudi u okolini, a potom do otrog i naglog
usamljivanja, odvajanja, povlaenja. Ve je bilo bezbroj neurotiara i
pravih duevnih bolesnika, ali i buduih velikih stvaralaca, koji su
u pubertetu od svoje samoe napravili doivotnu tamnicu ili odskonu
dasku za let u beskrajnost.Srednje doba ivota, ukoliko nije bilo
ozbiljnijeg zastoja u razvoju, iji su koreni, po pravilu, u
detinjstvu ili pubertetu, doba je najvee psihike i fizike
aktivnosti kada opasnost preti upravo od nedostatka povremenog
povlaenja u sebe, nekritinog primanja svojih uspeha, nedovoljne
potrebe za daljim usavravanjem, pre svega svoga unutarnjeg bia -
ukratko: zahtev za samoom imperativ je za sve one suvie aktivne
ljude koji zaboravljaju da njihova Persona (maska) kojom se
prikazuju pred svetom nije njihovo pravo lice.Najzad, klimakterijum
i enski i muki, i onda naroito starost, poslednja je kritina faza
kada se samoa stavlja na odlunu probu. ovek u itavom dotadanjem
svom ivo - ili potpuno osmiljenom, ili samo delimino ispunjenom,
ili u objektivnom bilansu procenjenom kao promaenim i praznim -
ulazi sada u moguu samou i pripremu za smrt, i to smiren i vedar,
ili svoju usamljenost doivljava kao najgore prokletstvo sveta.Ve
smo istakli da je nedostatak ljubavi, pre svega roditelja, ona prva
odluna karika u nizu kasnijih, mahom determinisanih zbivanja u
ovekovom ivotu, koja samou pretvara u usamljenost, a meditativnu
zagledanost u sebe u neurotini strah od sebe samog. Ukoliko postoji
i neka nasledna sklonost prema razvoju odreene strukture linosti,
onda e u kombinaciji sa voljnim, a mnogo ee nevoljnim propustima
roditelja pri odgoju deteta odrasla osoba pokazivati, prema nemakom
psihijatru Anelisi Hajgl, (Annelisa Neig1), nekoliko tipinih
patolokih stavova u braku i van braka u odnosu na problem samoe i
usamljenosti. Tako e izoidno strukturisana osoba imati prema licima
svoje najblie okoline sledei stav: drugi treba da me potpuno vole,
bez obzira koliko sam neprijatan; depresivna osoba zahteva: drugi
treba da mi omogui da u njega uem bez ostatka; histerina linost
oekuje: drugi treba da mi bude zahvalan to moe da me voli i da mi
se divi; a opsesivna linost kae u sebi: drugi treba da se potpuno
prema meni upravlja, on treba da bude uvek spreman da mi
slui.Oevidno je u svim pomenutim sluajevima neurotinog razvoja
linosti umesto individuacije bila izgraena sebina individualnost,
namesto plodne samoe izrasla je patoloka usamljenost puna zahteva i
prebacivanja okolini. Ali ovo je samo jedna strana problema, i to
ona psihopatoloka, u kojoj unutarnja zbivanja imaju odlunu ulogu.
Druga strana je socijalne prirode i dolazi od drutva, njegovog
stava, njegove neusklaenosti i patologije. Bez obzira to se i
drutvo sastoji od zbira pojedinanih jedinki, sa njihovom odreenom
psihologijom i patologijom, postoje i neki opti zakoni savremenog
razvoja civilizacije koji vrlo nepovoljno deluju na reagovanje
linosti za sebe, kada se ona postavlja pred krupnim zadatkom da
ovlada svojim slobodnim vremenom i samoom u tome vremenu.Opta tenja
ka automatizaciji ivota, razliitim specijalizacijama, zatim brz
tempo ivljenja, sve bre otuenje od prirode, porodice i ravnodune
okoline, birokratski i surov nain ophoenja sa ljudima, a u
totalitarnim reimima jo i pogubno izdvajanje i bojkotovanje od
strane kolektiva onog i onakvog pojedinca koji ne odgovara
ustaljenom, krutom i dogmatskom ideologijom ematizovanom nainu
ponaanja, vodi ljude, koji ne moraju biti sami po sebi neurotini, u
strah i usamljenost. Nedostatak oseanja osnovne sigurnosti i
zbrinutosti, ugroenost samog materijalnog i psihikog opstanka
prinuava ljude da pobegnu od samoe, koja je mogla za njih da
predstavlja i neto pozitivno, i to: ili u konformizam lanog
uklapanja u kolektiv, s onom vrstom njegovih jevtinih zabava koje
uz pomo alkohola i drugih droga pruaju oveku iluziju prilagoenosti,
ili je ovo bekstvo od sebe i samoe izvedeno u onu vrstu delimine
ili potpune usamljenosti u kojoj se lako postaje plen raznih
telesnih ili duevnih bolesti.ovek, dakle, moe prinudno da bude
izolovan od drugih ljudi i gurnut, protiv svoje volje, u
usamljenost, ali moe i samog sebe da izoluje zbog prazne sujete,
povreenog samoljublja i uskraenih umiljenih prava. Ako je teko i
preteko ispravljati tu sve anonimniju apstrakciju koja se zove
drutvo, i jo gore - tu opasnu zahuktalost koja se zove savremena
civilizacija, onda smo sigurno u boljem poloaju kada treba da
ispravljamo sami sebe. Otud dobro dolazi Jungovo pismo jednoj
njegovoj poznanici, koja se alila na usamljenost: "Ako ste
usamljeni, to je zbog toga to ste sami sebe izolovali, ako ste
dovoljno skromni neete nikada ostati usamljeni. Nita nas ne izoluje
vie od moi i prestia. Pokuajte da siete i nauite skromnost i neete
nida vie biti sami."
