Vodič o vaspitanju - religija.me · kom čitavog života – lekcije o poštovanju, poslušnosti i samokontroli. Obrazovni Obrazovni uticaji u porodičnom domu su odlučna sila za

Elen G. Vajt

VODIČ O VASPITANJU

~ 2 ~

Title: Child Guidance Author: Ellen G. White Publisher: Review and Herald Publishing Association Year of Publication: Compiled in 1954 Naziv dela: Vodič o vaspitanju Autor: Elen G. Vajt Preveo: Petar Udovičić Dizajn korica i priprema za štampu: Pavle Simović Izdavač: Institut za izučavanje religije www.religija.me Štampa: Donat Graf – Beograd Napomena: Knjiga je štampana u nekomercijalne svrhe.

~ 3 ~

SADRŽAJ Poruka čitaocu .................................................................................................... 6 DEO I – PORODIČNI DOM, PRVA ŠKOLA .................................................. 7 Glava 1—Važnost kućnog vaspitanja ................................................................ 8 Glava 2—Prvi vaspitači ................................................................................... 11 Glava 3—Kada početi sa obučavanjem deteta ................................................. 14 DEO II – METODE I UDŽBENICI ................................................................ 16 Glava 4—Metode podučavanja ......................................................................... 17 Glava 5—Biblija kao udžbenik ......................................................................... 23 Glava 6—Priroda kao knjiga ............................................................................ 25 Glava 7—Praktične pouke iz prirode ............................................................... 30 DEO III – UČITELJI ADEKVATNO OBUČENI .......................................... 35 Glava 8—Priprema je neophodna ..................................................................... 36 Glava 9—Poziv na samousavršavanje ............................................................. 41 DEO IV – POSLUŠNOST, NAJVAŽNIJA LEKCIJA ................................... 45 Glava 10—Ključ sreće i uspeha ........................................................................ 46 Glava 11—Poučavanje od najranijeg detinjstva .............................................. 48 Glava 12—Poslušnost mora postati navika ..................................................... 50 DEO V – DRUGE OSNOVNE LEKCIJE ....................................................... 53 Glava 13—Samokontrola ................................................................................. 54 Glava 14—Tišina, učtivost i poštovanje ........................................................... 58 Glava 15—Briga o rukovanju svojinom .......................................................... 61 Glava 16—Načela zdravlja .............................................................................. 62 Glava 17—Čistoća ........................................................................................... 64 Glava 18—Urednost, red i ispravnost ............................................................... 67 Glava 19—Čistota ............................................................................................. 69 DEO VI – LEKCIJE IZ PRAKTIČNIH VRLINA .......................................... 72 Glava 20—Korisnost ........................................................................................ 73 Glava 21—Rad .................................................................................................. 75 Glava 22—Marljivost i istrajnost ...................................................................... 79 Glava 23—Samoodricanje, nesebičnost i promišljenost................................... 81 Glava 24—Privređivanje i štednja ................................................................... 83 DEO VII – RAZVOJ HRIŠĆANSKIH OSOBINA ......................................... 85 Glava 25—Jednostavnost .................................................................................. 86 Glava 26—Učtivost i uzdržljivost..................................................................... 89 Glava 27—Vedrina i zahvalnost ....................................................................... 91 Glava 28—Istinoljubivost ................................................................................. 94 Glava 29—Poštenje i celovitost ........................................................................ 96 Glava 30—Samopouzdanje i osećaj časti i dostojanstva .................................. 98

~ 4 ~

DEO VIII – NAJVAŽNIJI ZADATAK – RAZVOJ KARAKTERA ............ 100 Glava 31—Važnost karaktera ........................................................................ 101 Glava 32—Kako se oblikuje karakter ............................................................. 103 Glava 33—Odgovornost roditelja u izgradnji karaktera ................................. 106 Glava 34—Načini na koje se karakter upropaštava ........................................ 110 Glava 35—Kako roditelji mogu izgraditi snažne karaktere............................ 116 DEO IX – SUŠTINSKI ČINIOCI U IZGRADNJI KARAKTERA .............. 121 Glava 36—Prednost ranih godina ................................................................... 122 Glava 37—Moć navike .................................................................................. 126 Glava 38—Proučavanje, upravljanje i temperament ..................................... 129 Glava 39—Volja, faktor uspeha...................................................................... 132 Glava 40—Hrišćanskim načelima pružiti primer .......................................... 136 DEO X – VASPITANJE I RUKOVOĐENJE VASPITANJEM ................... 140 Glava 41—Ciljevi i zadaci vaspitanja ............................................................. 141 Glava 42—Vreme kada treba početi sa disciplinom ....................................... 145 Glava 43—Disciplina u domu ........................................................................ 148 Glava 44—Upravljanje korektivnim disciplinovanjem ................................. 155 Glava 45—Ljubavlju i čvrstinom ................................................................... 164 DEO XI – NEISPRAVNO DISCIPLINOVANJE ......................................... 171 Glava 46—Zlo popustljivosti ......................................................................... 172 Glava 47—Labava disciplina i njeni plodovi ................................................ 175 Glava 48—Reakcija deteta.............................................................................. 178 Glava 49—Odnos sa rodbinom i ponašanje rodbine ..................................... 184 DEO XII – RAZVOJ UMNIH SPOSOBNOSTI ........................................... 186 Glava 50—Šta obuhvata istinsko obrazovanje?.............................................. 187 Glava 51—Priprema za školu ........................................................................ 191 Glava 52—Odabir škole ................................................................................. 193 Glava 53—Odgovornost crkve ...................................................................... 198 Glava 54—Partnerstvo roditelja i nastavnika ................................................ 202 Glava 55—Ujedinjenost u disciplini ............................................................... 205 Glava 56—Obrazovanje na višim školama i fakultetima .............................. 208 DEO XIII – PRIMARNI ZNAČAJ FIZIČKOG RAZVOJA ......................... 214 Glava 57—Vežbanje i zdravlje ....................................................................... 215 Glava 58—Obučavanje za praktičan život ..................................................... 219 Glava 59—Učenje korisnih zanata ................................................................. 225 Glava 60—Poznavanje zakona života i poslušnost istim ............................... 228 DEO XIV – ODRŽAVANJE FIZIČKE FORME .......................................... 233 Glava 61—Domaćica u kuhinji . .................................................................... 234 Glava 62—Jesti da bi živeli ........................................................................... 239 Glava 63—Umerenost u svemu ..................................................................... 249

~ 5 ~

Glava 64—Porodični dom i borba za umerenost ............................................ 254 DEO XV – PRIKLADNO ODEVANJE ........................................................ 260 Glava 65—Blagoslovi prikladnog odevanja ................................................... 261 Glava 66—Poučavanje osnovnim načelima odevanja .................................... 265 Glava 67—Očaravajuća moć mode ................................................................ 273 DEO XVI – OČUVANJE MORALNE ISPRAVNOSTI .............................. 276 Glava 68—Preovlađivanje iskvarujućih poroka ............................................ 277 Glava 69—Posledice štetnih navika i običaja ................................................. 280 Glava 70—Upozorenja i saveti ....................................................................... 283 Glava 71—Roditeljska budnost, oprez i pomoć ............................................. 288 Glava 72—Borba za reformu .......................................................................... 293 DEO XVII – BUĐENJE DUHOVNIH SNAGA ........................................... 296 Glava 73—Odgovornost za večne interese ..................................................... 297 Glava 74—Svaki dom da bude crkva ............................................................ 303 Glava 75—Dovođenje male dece Hristu ....................................................... 307 Glava 76—Pripremanje dece za članstvo u crkvi .......................................... 312 DEO XVIII – ODRŽAVANJE RELIGIOZNOG ISKUSTVA ..................... 318 Glava 77—Biblija u porodičnom domu .......................................................... 319 Glava 78—Moć molitve ................................................................................ 326 Glava 79—Subota – dan za uživanje ............................................................. 332 Glava 80—Poštovanje i naklonost prema onome što je sveto ........................ 339 Glava 81—Usaglašenost porodičnog doma i crkve ....................................... 345 DEO XIX – DAN ZA SVOĐENJE RAČUNA ............................................. 348 Glava 82—Pozni je čas .................................................................................. 349 Glava 83—Nagrade ........................................................................................ 352

~ 6 ~

PORUKA ČITAOCU Privilegija je za roditelje, da mogu povesti svoju decu sa sobom prema kapijama Božjeg grada, govoreći: „Pokušao sam da uputim svoju decu da vole Gospoda, da sprovode Njegovu volju i da Ga proslave.“ Takvima će kapija biti širom otvorena i roditelji i deca će ući unutra. Ali ne mogu svi ući. Neki roditelji su ostavljeni napolju sa svojom decom, čiji karakteri nisu preobraženi potčinje-nošću Božjoj volji. Ruka je podignuta i izgovorene su sledeće reči: „Zanemarili ste roditeljske dužnosti u svom domu. Niste uspeli da uradite ono što bi dušu osposobilo za nebo. Ne možete ući.“ Kapije su zatvorene za decu zato što nisu naučili da sprovode volju Božju, i za roditelje, zato što su zanemarili dužnosti koje su počivale na njima samima. [Rukopis 31, 1909.] Svetlost sija iz Božje Reči i iz svedočanstava Njegovog Duha, tako da niko ne treba da pogreši u vezi sa svojim dužnostima. Bog zahteva od roditelja da vaspitaju svoju decu, tako da Ga upoznaju i poštuju Njegove zahteve; oni treba da obuče vaspitaju svoje mališane kao mlađe članove Gospodnje porodice, tako da imaju predivne karaktere i divne naravi, koji mogu biti osposobljeni da sijaju u nebeskim dvorovima. Zapostavljajući svoje dužnosti i popuštajući svojoj deci u pogrešnim stvarima, roditelji im zatvaraju kapije Božjeg grada. Ove činjenice moraju izvršiti uticaj na roditelje kod kuće; oni se moraju razbuditi i početi da rade svoj dugo zanemarivani posao. [Svedočanstva za crkvu 5:325, 326.]

Elen G. Vajt

~ 7 ~

Deo I

PORODIČNI DOM, PRVA ŠKOLA

~ 8 ~

Poglavlje 1. VAŽNOST KUĆNOG VASPITANJA

Vaspitanje počinje u porodičnom domu – Vaspitanje deteta bi trebalo da počne u porodičnom domu. Ovde je prva škola. Ovde, sa roditeljima kao nastavnicima, dete će naučiti pouke koje će ga upućivati, usmeravati i voditi to-kom čitavog života – lekcije o poštovanju, poslušnosti i samokontroli. Obrazovni uticaji u porodičnom domu su odlučna sila za dobro ili za zlo. Oni su u mnogim aspektima tihi i postepeni, ali ako su izvršeni na pravoj strani i na pravi način, oni postaju dalekosežna sila za istinu i pravednost. Ukoliko dete ovde nije pra-vilno podučeno, Sotona će ga vaspitati sredstvima po njegovom izboru. Kako je onda važno vaspitanje u domu!1

Ovde su postavljeni temelji – Na svim roditeljima počiva dužnost pru-žanja fizičkih, umnih i duhovnih uputstava i pouka. Svaki roditelj bi trebalo da ima za cilj da osigura svom detetu dobro izbalansiran, uravnotežen karakter. Ovo nije uopšte mali posao i od male važnosti – ovo je posao koji zahteva ozbiljno razmišljanje, molitvu, strpljenje i istrajan napor. Pravi temelji moraju biti postav-ljeni a okosnica snažna i čvrsta; a onda, dan za danom, rad na izgradnji, doteri-vanju i usavršavanju mora napredovati.2

Uskratite detetu bilo šta osim ovog prava – Roditelji, zapamtite da je vaš dom škola za obuku, u kojoj deca treba da se pripreme za nebeski dom. Uskratite im bilo šta, radije nego vaspitanje i obrazovanje koje bi trebalo da prime u svojim najranijim godinama. Ne dozvolite bezosećajne i neljubazne reči. Učite svoju decu da budu ljubazni i strpljivi. Učite ih da budu pažljivi prema drugima. Tako ih pripremate za višu službu u religioznom smislu.3 Porodični dom bi trebalo da bude pripremna škola, gde će deca i mladi biti osposobljeni da služe Gospodu, pripremna škola za upis u višu školu u Božjem carstvu.4

Nikako sporedna stvar – Nemojte smatrati kućno vaspitanje za spo-rednu stvar. Ono zauzima prvo mesto u svakom istinskom obrazovanju i vaspi-tanju. Očevima i majkama je povereno oblikovanje umova njihove dece.5 Kako je potresna poslovica: „Drvo se savija dok je mlado.“ Ovo se pri-menjuje na obučavanje naše dece. Roditelji, hoćete li zapamtiti da je vaspitanje vaše dece, predato vama kao sveto poverenje? Ova mlada drveta treba da budu

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 107. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 107, 108. 3 Manuscript Releases 10:2, 1903. 4 Manuscript Releases 7:1899 5 The Review and Herald, June 6, 1899.

~ 9 ~

nežno vaspitana tako da mogu biti presađena u Gospodnji vrt. Kućno vaspitanje ne treba na bilo koji način da bude zanemareno. Oni koji ga zanemaruju, zane-maruju svoje religiozne dužnosti.6 Širok obim kućnog vaspitanja – Kućno vaspitanje znači mnogo. To je stvar velikog obima. Avram je nazvan, otac vernih. Među svim onim, što ga je učinilo izvanrednim primerom pobožnosti, bilo je strogo poštovanje, koje je u svom domu posvećivao Božjim zapovestima. Negovao je religioznost u svom domu. Onaj koji vidi vaspitanje koje se pruža u svakom domu, i koji ocenjuje uticaj ovog vaspitanja, rekao je: „Znam ga, da će zapovediti svojoj deci i svom domaćinstvu nakon njega i oni će se držati puta Gospodnjeg da čine pravdu i sud.“7 Bog je zapovedio Jevrejima da podučavaju svoju decu Njegovim zahte-vima i da ih upoznaju sa svim dogovorima koje je Bog imao sa svojim narodom. Dom i škola su bili jedno. Umesto tuđih usana, nežna srca oca i majke, puna ljubavi, davala su uputstva svojoj deci. Misli o Bogu su bile udružene sa svim događajima iz svakodnevnog života u porodičnom domu. Moćna dela koja je Bog učinio prilikom oslobađanja Njegovog naroda, su rečito prepričavana sa straho-poštovanjem. Velike istine Božjeg proviđenja i budućeg života, bile su utisnute u mladi um. Um postaje upoznat sa istinom, sa dobrim i sa lepim. Upotrebom figura i simbola u podučavanim lekcijama, one su postajale ilustrovane i tako još čvršće utisnute u pamćenje. Kroz ovo slikovito izlaganje, dete je, skoro od detinjstva, upućivano u tajne, mudrost i nade svojih očeva i usmeravano na neki način razmišljanja, osećanja i predviđanja koji je dopirao iznad vidljivog i prolaznog, ka nevidljivom i večnom.8 Kućno vaspitanje priprema decu i prethodi regularnom školovanju – Posao koji roditelji u svom domu obavljaju, kroz vaspitanje i obrazovanje, pret-hodi onome što će obavljati nastavnik. Vaspitanje u porodičnom domu predstav-lja prvi razred. Ukoliko roditelji, pažljivo i u molitvi budu tražili da saznaju koje su njihove dužnosti, oni će pripremiti svoju decu za drugi razred – da prime u-putstva od nastavnika.9

Vaspitanje u porodičnom domu oblikuje karakter – Porodični dom može biti škola gde se deci zaista oblikuje karakter.10 Vaspitanje u domu u Nazaretu – Isusu je obezbeđeno obrazovanje i vaspitanje u porodičnom domu. Njegova majka je bila Njegov prvi ljudski učitelj. Sa njenih usana i sa proročkih svitaka, on je saznao o nebeskim stvarima. Živeo

6 Manuscript Releases 8:4, 1897 7 Letter 9, 1904. 8 Fundamentals of Christian Education, 95. 9 The Review and Herald, June 13, 1882. 10 Manuscript Releases 13:6, 1898.

~ 10 ~

je u skromnom radničkom domu i verno i radosno obavljao svoje dužnosti u do-maćinstvu. On, koji je bio zapovednik neba, bio je dragovoljni sluga, nežni i po-slušni sin. Naučio je zanat i svojim sopstvenim rukama je radio u stolarskoj radi-onici sa Josifom.11

11 The Ministry of Healing, 399

~ 11 ~

Poglavlje 2. PRVI VASPITAČI

Roditelji bi trebalo da razumeju svoju odgovornost – Otac i majka bi trebalo da budu prvi vaspitači i učitelji svojoj deci.1 Potrebno je da očevi i majke razumeju svoju odgovornost i dužnost. Svet je pun zamki koje vrebaju mlade. Mnoštvo privlači život pun sebičnog i čulnog zadovoljstva. Oni ne mogu raspoznati skrivene opasnosti ni zastrašujući završe-tak puta kojim idu, a koji im izgleda kao put sreće. Kroz popuštanje apetitu i strastima, njihove energije bivaju iscrpljene i protraćene i milioni tako bivaju upropašteni i za ovaj i za budući život koji dolazi. Roditelji bi trebalo da zapamte da njihova deca moraju da se suoče sa ovim iskušenjima. I pre nego što se dete rodi, trebalo bi otpočeti sa pripremom koja će omogućiti detetu da se uspešno bori protiv zla.2 Roditeljima je na svakom koraku potrebno više od ljudske mudrosti, da bi razumeli kako na najbolji način da vaspitaju, poduče i osposobe svoju decu za koristan i srećan život, a zatim i za uzvišeniju službu i veće radosti.3 Obučavanje dece je važan deo Božjeg plana – Obučavanje dece pred-stavlja važan deo Božjeg plana za demonstriranje sile hrišćanstva. Svečana odgo-vornost počiva na roditeljima, kako bi obučili svoju decu, da kada izađu u svet, čine dobro a ne zlo ljudima sa kojima sarađuju i sa kojima su u kontaktu.4 Roditelji ne bi trebalo olako da shvataju obučavanje svoje dece, niti da zanemare obuku na bilo koji način. Oni bi trebalo da posvete mnogo vremena pažljivom proučavanju zakona koji regulišu naše postojanje. Roditeljima bi prvi cilj trebalo da bude da postanu inteligentni u pogledu pravilnog načina postupanja sa svojom decom, kako bi mogli da im obezbede zdrave umova u zdravim telima... Mnogi roditelji, koji se izjašnjavaju kao Hristovi sledbenici su nažalost zanemarili dužnosti u porodičnom domu; oni ne prepoznaju svetu važnost pove-renja koje je Bog stavio u njihove ruke, da tako oblikuju karaktere svoje dece, da ona mogu postati moralno izdržljiva, kako bi pružila otpor mnogim iskušenjima koja mlade hvataju u zamku.5 Saradnja sa Bogom je neophodna – Hrist nije molio svog Oca da izvede učenike iz sveta, već da ih sačuva od zla u svetu, da ih sačuva od popuštanja

1 Manuscript Releases 6:7, 1903. 2 The Ministry of Healing, 371. 3 The Review and Herald, September 13, 1881 4 The Signs of the Times, September 25, 1901. 5 Pacific Health Journal, April, 1890.

~ 12 ~

iskušenjima sa kojima će se susretati na svakom koraku. Ovako bi očevi i majke trebalo da mole za svoju decu. Ali, da li će moliti Boga, a onda ostaviti svoju decu da rade kako im volja? Bog ne može sačuvati decu od zla, ukoliko roditelji ne sarađuju sa Njim. Hrabro i veselo, roditelji bi trebalo da se zauzimaju oko ovoga, napredujući neumornim naporom.6 Ukoliko roditelji budu stalno osećali obavezu da obučavaju i vaspitavaju svoju decu za Boga, ako sve to budu činili u veri, sarađujući sa Bogom kroz ozbiljnu molitvu i rad, biće uspešni u dovođenju svoje dece Spasitelju.7 Kako se jedan par upoznao sa svojim dužnostima i odgovornostima – Anđeo sa neba je došao da uputi Zaharija i Elizabetu kako da vaspitaju svoje dete, tako da rade u harmoniji sa Bogom u pripremanju glasnika da objavi Hristov dolazak. Kao roditelji, verno su sarađivali sa Bogom na oblikovanju takvog ka-raktera u Jovanu Krstitelju, koji bi ga osposobio da obavi delo koje mu je Bog dodelio kao kompetentnom radniku. Jovan se rodio kada su mu roditelji bili u poznim godinama starosti, bio je dete čuda, i roditelji su mogli da shvate da je imao da obavi posebno delo za Gospoda i da će se Gospod starati o njemu. Ali roditelji nisu tako razmišljali. Preselili su se u mirniji deo zemlje, gde njihov sin ne bi bio izložen iskušenjima gradskog života ili bio izazvan da se udalji od saveta i instrukcija koje su mu oni dali kao roditelji. Oni su odigrali svoju ulogu u razvoju detetovog karaktera, tako da je na svaki način zadovoljena svrha zbog koje je Bog stvorio Jovana....Oni su sveto ispunili svoju dužnost.8 Cenite decu kao nešto što vam je povereno na čuvanje – Roditelji bi trebalo da gledaju na svoju decu kao da su im poverena od Boga, da budu vaspi-tana za nebesku porodicu. Obučavajte ih u strahu i ljubavi Božjoj; jer „Strah Gospodnji je početak mudrosti.“9 Oni koji su verni Bogu, biće njegovi predstavnici i u porodičnom životu u domu. Oni će gledati na vaspitanje svoje dece kao na sveti posao koji im je Gospod poverio.10 Roditelji da se kvalifikuju kao hrišćanski vaspitači – Posao roditelja koji znači tako mnogo, je veoma zanemaren. Probudite se roditelji iz vaše du-hovne dremeži i razumite da ste vi prve osobe koje bi trebalo da podučavaju svoju decu. Trebalo bi da podučavate vaše mališane da upoznaju Hrista. Ovaj posao morate obaviti pre nego što Sotona poseje svoja semena u njihova srca. Hrist poziva decu i ona bi trebala biti dovedena Njemu, podučavana u urednosti i redu.

6 The Review and Herald, July 9, 1901. 7 The Signs of the Times, April 9, 1896 8 The Signs of the Times, April 16, 1896. 9 Ibid. 10 Manuscript Releases 10:3, 1902.

~ 13 ~

Ovo je vaspitanje koju Hrist želi da deca prime.11 Greh će ležati pred vratima roditelja, ukoliko se oni ne osposobe da postanu mudri, bezbedni hrišćanski vaspitači.12 Jedinstvo među roditeljima je neophodno – Muž i žena treba da budu blisko ujedinjeni u svom radu na kućnom vaspitanju. Oni treba da budu veoma nežni i oprezni u govoru, da ne bi otvorili vrata iskušenjima, kroz koja će Sotona ući i zadobiti pobedu za pobedom. Oni treba da budu ljubazni i učtivi jedno prema drugome, poštujući se međusobno. Svako od njih treba da pomogne ovom dru-gom da se u dom unese prijatna zdrava atmosfera. Ne bi trebalo da se razlikuju u prisustvu svoje dece. Hrišćansko dostojanstvo treba uvek da bude sačuvano.13

Posebni vaspitač određen za svako dete – Majka mora uvek stajati istaknuta u radu na podučavanju svog deteta; dok teške i važne dužnosti počivaju na ocu, majka, skoro stalno provodeći vreme u društvu svoje dece, naročito to-kom dečijih nežnih godina, mora uvek biti njihov poseban vaspitač i prijatelj.14 Vaspitanje znači više od skupa instrukcija – Roditelji moraju naučiti lekciju sveobuhvatne poslušnosti Božjem glasu, koji im govori iz Njegove Reči; i tek nakon što nauče ovu lekciju, oni mogu podučavati svoju decu poštovanju i poslušnosti u reči i delima. Ovo je rad koji bi trebalo da se obavlja u domu. Oni koji tako postupaju će uzdignuti sebe, shvatajući da moraju podignuti svoju decu. Ovo vaspitanje znači mnogo više od skupa instrukcija.15 Prepuštanje slučajnostima neprihvatljivo – Prepuštanje slučajnostima u domu neće proći reviziju Božjeg suda. Hrišćanski roditelji treba da kombinuju veru i dela. Kao što je Avram zapovedio svom domaćinstvu nakon njega, tako i oni treba da zapovede svojim domaćinstvima nakon njih. Kriterijum koji svaki roditelj mora da uzdigne je poznat: „Oni će se držati puta Gospodnjeg.“ Svaki drugi put je staza koja ne vodi ka Božjem gradu već u propast.16 Neka roditelji preispitaju svoj rad – Hoće li roditelji preispitati svoj rad na vaspitavanju svoje dece i razmotriti da li su obavili sve svoje dužnosti u nadi i veri da ova deca mogu biti kruna radosti u dan Gospoda Isusa? Da li su se tako trudili za blagostanje svoje dece, da Isus može pogledati dole sa neba i Svojim Duhom posvetiti njihove napore? Roditelji, to mogu biti vaši napori da pripremite decu za najvišu korisnost u ovom životu i da podelite slavu novog života koji dolazi.17

11 The Review and Herald, October 9, 1900. 12 Manuscript Releases 38:1895 13 Letter 272, 1903. 14 Pacific Health Journal, January, 1890. 15 Manuscript Releases 8:4, 1897. 16 The Review and Herald, March 30, 1897. 17 Good Health, January, 1880.

~ 14 ~

Poglavlje 3. KADA POČETI SA OBUČAVANJEM DETETA

Obrazovanje počinje sa odojčetom – Reč „obrazovanje“ znači mnogo više od studija na fakultetu. Obrazovanje počinje sa odojčetom u majčinim ru-kama. Dok majka oblikuje i doteruje karakter svoje dece, ona ih obrazuje.1

Roditelji šalju svoju decu u školu; i kada deca završe školu roditelji misle da su ih obrazovali. Međutim, obrazovanje je mnogo širi pojam nego što mnogi shvataju: ono obuhvata čitav proces kojim se dete podučava od najranijeg detinj-stva do detinjstva, od detinjstva do mladosti, od mladosti do zrelog doba. Čim je dete sposobno da oblikuje misao, njegovo obrazovanje bi trebalo da počne.2 Počnite kada je um deteta najpogodniji za oblikovanje i primanje po-uka – Rad na obrazovanju i podučavanju treba početi tokom najranijeg detinj-stva; jer je tada um deteta najpogodniji za oblikovanje i primanje pouka, i lekcije koje se detetu daju, ono lako zapamti.3 Deca bi doslovno trebalo da budu obučavana u kućnoj školi, od kolevke pa sve do zrelosti. I kao u svakoj dobro regulisanoj školi, i sami učitelji stiču važno znanje; naročito majka, koja je glavni vaspitač i učitelj u domu, bi tu tre-balo da nauči najvrednije lekcije svog života.4 Dužnost je roditelja da izgovaraju ispravne reči.....Dan za danom, roditelji bi trebalo da uče u Hristovoj školi lekcije od Onog ko ih voli. Onda će priča o Božjoj večnoj ljubavi, biti ponavljana u kućnoj školi, nežnoj dečici. Tako, pre nego što im se razum u potpunosti razvije, deca mogu prihvatiti ispravan duh od svojih roditelja.5

Proučavajte rano obučavanje dece – Rano obučavanje dece je predmet koji bi svi trebalo pažljivo da proučavaju. Moramo učiniti da o vaspitanje i obra-zovanje naše dece postane posao, jer njihovo spasenje u najvećoj meri zavisi od obrazovanja koje im je dato u detinjstvu. Sami roditelji i staratelji moraju saču-vati čistotu u srcu i životu, ukoliko žele da njihova deca budu čista. Kao očevi i majke, mi bismo trebali da disciplinujemo i obučimo sebe. Tek onda, kao učitelji u domu možemo obučiti svoju decu, pripremajući ih za besmrtno nasledstvo.6 Počnite na pravilan način – Vaša deca su Božja svojina i za njih je pla-ćen otkup. Budite veoma posebni, o očevi i majke, kako biste se prema njima 1 Good Health, July, 1880. 2 The Review and Herald, June 27, 1899. 3 Letter 1, 1877. 4 Pacific Health Journal, May, 1890. 5 Manuscript Releases 8:4, 1897. 6 The Review and Herald, September 8, 1904.

~ 15 ~

ophodili na način na koji bi i Hrist to učinio.7 Mlade bi trebalo pažljivo i promišljeno obučavati, jer navike stečene u detinjstvu i mladosti, često ostaju za ceo život. Neka nam Bog pomogne da uvi-dimo neophodnost pravilnog početka.8 Važnost obučavanja prvog deteta – Prvo dete bi trebalo da se obučava sa velikom pažnjom negom i oprezom, jer će ono obučavati ostalu decu. Deca odrastaju u skladu sa uticajem ljudi iz njihovog okruženja. Ukoliko se decom bave oni koji su bučni, temperamentni i plahovite naravi, deca postaju bučna i skoro nepodnošljiva.9

Biljka – pouka za dete tokom njegove obuke – Postepeni razvoj biljke od semena je pouka za decu tokom njihove obuke.“ Zemlja sama od sebe donosi plod - prvo stabljiku, zatim klas i na kraju puno zrno u klasu.“ (Marko 4:28) Onaj koji je ispričao ovu parabolu, stvorio je sićušno seme, dao je smenu vitalna svoj-stva i utemeljio zakone koji upravljaju njegovim razvojem i rastom. I istine po-dučavane ovom parabolom postale su stvarnost u Njegovom sopstvenom životu. On, Veličanstvo Neba, Kralj Slave, postao je beba u Betlehemu, i za neko vreme predstavljen kao odojče pod brižnim majčinim staranjem. U detinjstvu On je pri-čao i ponašao se kao dete, sprovodeći volju roditelja na koristan način. Ali od prvih naznaka inteligencije, On je konstantno rastao u milosti i poznanju istine.10

7 Manuscript Releases 12:6, 1897. 8 The Gospel Herald, December 24, 1902. 9 Manuscript Releases 6:4, 1899. 10 Education, 106, 107.

~ 16 ~

Deo II

METODE I UDŽBENICI

~ 17 ~

Poglavlje 4 METODE PODUČAVANJA

Roditeljski autoritet treba proučavati – Posao roditelja se retko obavlja kao što bi trebalo... Roditelji, da li ste proučavali roditeljski autoritet da bi ste mogli mudro uvežbavati volju i pobude svoje dece? Podučavajte mladice da se upletu oko Boga kako bi imale oslonac. Nije dovoljno reći, uradi ovo, ili, uradi ono, a onda postati potpuno bezobzirni i zaboravni u pogledu onog što ste zahte-vali od svoje dece, i onda deca nisu brižljiva u izvršavanju vaših zahteva. Pripre-mite put za vaše dete da pažljivo budu poslušna vašim zahtevima; Podučavajte mladice da prionu uz Isusa... Učite ih da traže od Gospoda da im pomogne u malim životnim stvarima; da budu trezveni i oprezni kako bi uvideli male duž-nosti koje trebaju da obave; da budu od koristi u domu. Ako ih vi ne vaspitate, postoji onaj koji hoće, jer Sotona traži svoju priliku da poseje seme kukolja u srca.1

Pristupite zadatku u mirnom duhu i sa srcem punim ljubavi – Sestro moja, da li ti je Bog poverio dužnosti majke?... Potrebno je da naučiš ispravne metode i da stekneš taktičnost za obučavanje svojih mališana kako bi se mogli držati Gospodnjeg puta. Potrebno je da konstantno tražiš najvišu prosvećenost uma i duše koju možeš primeniti u vaspitavanju svoje dece, miran duh i srce puno ljubavi; kako bi ih prožimala čistim težnjama i u njima negovala ljubav prema časnim, čistim i svetim stvarima. Kao ponizno Božje dete uči sebe u Hristovoj školi; konstantno traži da unaprediš svoje snage kako bi obavila na najsavršeniji mogući način temeljan posao u domu, kroz pouke i lični primer.2

Posledice tihog i blagog ponašanja – Malo ljudi shvata posledice bla-gog, nepokolebljivog ponašanja čak i prema odojčetu. Majka ili babica koja je nestrpljiva i sklona nervozi i razdražljivosti izaziva zlovolju i razdražljivost u detetu koje drži u rukama, dok blago i mirno ponašanje teži da umiri nervozu i razdražljivost mališana.3 Teorije da budu proverene – Od proučavanja knjiga biće malo koristi, ukoliko ideje iznete u tim knjigama ne budu sprovedene u praktičnom životu. Pa ipak i najvredniji predlozi drugih ne bi trebalo da se usvajaju bez kritičkog razma-tranja. Ovi predlozi ne mogu biti podjednako prilagođeni okolnostima svake majke ili naročitoj naravi i temperamentu svakog deteta u porodici. Neka majka

1 Manuscript Releases 5:1896. 2 The Review and Herald, September 15, 1891. 3 Pacific Health Journal, January, 1890.

~ 18 ~

sa pažnjom proučava iskustva drugih, beleži razlike između njihovih i njenih me-toda i neka pažljivo proveri one koje deluju da vrede.4 Metode koje su upotrebljavane u drevnim vremenima – Od najranijih vremena, verni u Izraelu su posvećivali mnogo više pažnje obrazovanju i vaspi-tanju dece. Bog je dao uputstva da bi deca čak od malih nogu trebalo da se podu-čavaju o Njegovoj dobroti i veličanstvu, naročito kao što je otkriveno u Njego-vom zakonu i prikazano u istoriji Izraela. Kroz pesmu i molitvu i lekcije iz Svetih spisa, prilagođenim otvorenom umu, očevi i majke su upućivali svoju decu na to da je Božji zakon odraz Njegovog karaktera i da kada bi primili načela zakona u srce, Božje obličje bi bilo preslikano na njihov um i dušu. I u školi i u domu veći deo nastave obavljao se usmenim putem, ali su mladi takođe učili da čitaju Jevrej-ske spise; i pergamentni svici starozavetnih spisa su bili otvoreni za njihovo pro-učavanje.5

Podučavajte sa ljubaznošću i naklonošću – Veoma je poseban rad o-čeva i majki na podučavanju svoje dece sa ljubaznošću i naklonošću. Oni bi tre-bali da pokažu kao roditelji da su oni ti koji postavljaju granice, koji određuju pravila, a ne da deca upravljaju njima. Roditelji bi trebalo da poučavaju decu da se od njih zahteva poslušnost.6

Nemiran duh prirodno teži nestašlucima; ukoliko aktivan um deteta ne bude zaokupljen dobrim stvarima biće poslušan Sotonskim sugestijama. Deca treba... da budu upućena, vođena bezbednim stazama, čuvana od poroka, nadvla-dana ljubaznošću i utvrđena u dobrim delima.7 Očevi i majke, imate da obavite svečan posao. Večno spasenje vaše dece zavisi od pravca vašeg delovanja. Kako ćete uspešno vaspitati svoju decu? Ne grdnjom i zakeranjem, jer na taj način nećete učiniti ništa dobro. Pričajte sa svo-jom decom kao da imate poverenja u njihovu inteligenciju. Bavite se njima lju-bazno nežno i sa puno ljubavi. Kažite im šta bi Bog želeo da oni čine. Kažite im da bi Bog želeo da obrazovani, vaspitani i obučeni, budu radnici zajedno sa Njim. Kada obavite vaš deo posla, možete imati poverenja da će Gospod obaviti svoj deo posla.8 Potrebno vreme za rasuđivanje – Svaka majka bi trebalo polako i bez žurbe da rasuđuje sa svojom decom, da ispravlja njihove greške i da ih strpljivo podučava pravom putu na ispravan način.9 4 The Signs of the Times, February 9, 1882. 5 Fundamentals of Christian Education, 442. 6 Letter 104, 1897. 7 Letter 28, 1890. 8 Manuscript Releases 3:3, 1909. 9 Testimonies For The Church 1:390.

~ 19 ~

Menjajte način nastave – Najveću brigu treba posvetiti obrazovanju mladih, menjati način nastave, tako da se prizovu uzvišene i plemenite snage uma... Jako je malo onih koji shvataju najvažnije potrebe uma, i kako usmeriti razvijajući intelekt, rastuće misli i osećanja mladih.10 Podučavajte prve lekcije napolju – Majke, pustite mališane da se igraju napolju, na otvorenom; pustite ih da slušaju pesme ptica i da uče o Božjoj ljubavi, koja je izražena u njegovim prelepim delima. Podučavajte ih jednostavnim lek-cijama iz prirode i stvarima vezanim za njih; i kako se njihovi umovi razvijaju, lekcije iz knjiga se mogu dodavati i snažno utisnuti u njihovo pamćenje.11

Obrađivanje zemlje je dobar posao za decu i mlade. To ih dovodi u direk-tan dodir sa prirodom i sa Bogom prirode. I zbog ovakvih prednosti, trebalo bi, da postoji što više velikih cvetnih bašti i prostranih zemljanih površina za obra-đivanje, povezanih sa našim školama. Obrazovanje i vaspitavanje u takvom okruženju je u skladu sa uputstvima koja je Bog dao za poučavanje mladih.... Nervoznom i razdražljivom detetu, kome su lekcije iz knjiga zamorne i teške za pamćenje, ovo može biti naročito korisno. Pronaći će zdravlje i sreću u proučavanju prirode; a stečeni utisci, neće izbledeti i nestati iz njegovog uma, jer će biti povezani sa predmetima koji su stalno pred njegovim očima.12 Učinite lekcije kratkim i interesantnim – Kada roditelji u potpunosti obave svoj deo posla, dajući deci red po red, pouku po pouku, čineći njihove lekcije kratkim i interesantnim, i podučavajući ih ne samo poukama nego i pri-merom, Gospod će sarađivati sa njihovim naporima i učiniti ih efikasnim učite-ljima.13

„Govorite jednostavno; govorite često“ – Oni koji upućuju i vaspita-vaju decu, trebalo bi da izbegavaju zamarajuće, monotone primedbe. Kratke na-pomene koje pogađaju suštinu stvari imaće dobar i pozitivan uticaj. Ukoliko i-mate puno toga da kažete deci, nadoknadite to tako što će te im češće pričati po malo. Nekoliko reči, sad i posle, biće mnogo delotvornije nego da deci saopštite sve odjednom. Dugački govori opterećuju male dečije umove. Previše priče će dovesti do toga da im se ogade čak i duhovne pouke, kao što prejedanje, koje opterećuje želudac i umanjuje apetit, vodi do toga da se čoveku ogadi hrana. U-movi ljudi mogu postati prezasićeni od slušanja predugačkih govora.14 Podstičite samostalno razmišljanje – Dok deca i mladi stiču znanje o činjenicama, od vaspitača i iz knjiga, dopustite im da samostalno izvuku pouke i raspoznaju istinu. Dok rade u bašti, pitajte ih šta su naučili iz negovanja biljaka. 10 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 73. 11 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 146. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 186, 187. 13 The Signs of the Times, August 13, 1896. 14 Testimonies For The Church 2:420.

~ 20 ~

Dok gledaju prelepi pejzaž, pitajte ih, zašto je Bog zaodenuo poljane i šume u tako divne i raznovrsne nijanse boja. Zašto nisu sve obojene tamno braon bojom? Dok sakupljaju cveće, navedite ih da razmisle zašto nam je Bog podario lepotu ovih skitnica (cvetova) iz Edenskog vrta. Podučite ih da zapaze dokaze, koji su svuda manifestovani u prirodi, o tome koliko Bog misli na nas i o predivnoj pri-lagodljivosti svih stvari, našim potrebama i našoj sreći.15

Usmerite dečiju aktivnost – Nema potrebe da roditelji suzbijaju aktiv-nost svoje dece, ali treba da shvate da je od suštinskog značaja da ih obučavaju, usmeravaju i vode u pravilnom i odgovarajućem smeru. Ovi aktivni podsticaji su kao vinove loze, koje ako se ne usmere na pravi način, prekoračiće visinska ogra-ničenja, rašće neplanski i svojim žilicama(mladicama) će se pričvrstiti za slab oslonac. Ukoliko se ove loze na usmere oko nekog prikladnog oslonca, troše e-nergiju bez ikakve svrhe. Isto tako ja sa decom. Njihove aktivnosti moraju biti usmerene u pravom smeru. Uposlite dečije ruke i umove da se bave nečim što će unaprediti njihova znanja i veštine.16 Podučavajte ih korisnosti i pomaganju u ranom uzrastu – Veoma rano, dete bi trebalo da nauči lekcije o korisnosti i pomaganju. Čim se detetove umne i fizičke snage dovoljno razviju, ono bi trebalo da dobije svoje dužnosti koje će obavljati u domu. Dete bi trebalo podsticati i ohrabrivati u nastojanju da pomaže ocu i majci, podsticati ga da se odrekne sebe i da vlada sobom, da postavi tuđu sreću i udobnost ispred svoje, da hrabri braću, sestre, i da im pomaže, i da bude ljubazan prema starima, bolesnima i unesrećenima. Što potpunije duh prave službe bude prožimao dom, to će taj duh biti potpunije razvijen u životima dece. Tako će deca naučiti da pronađu radost u službi i žrtvovanju za druge.17 Roditelji, pomozite svojoj deci da sprovode Božju volju, tako što će biti verni u izvršavanju dužnosti koje im zaista pripadaju kao članovima porodice. Ovo će im biti najdragocenije iskustvo. Ono će ih naučiti da ne treba da fokusi-raju svoje misli na sebe, da ne treba da popuštaju i ugađaju sebi, da ne treba da se zabavljaju. Strpljivo ih učite da odigraju svoju ulogu u porodičnom krugu.18 Oblikujte karakter sa malo pažnje ali čestim ponavljanim – Roditelji, tokom obučavanja vaše dece, proučavajte lekcije koje je Bog dao u prirodi. Kada biste uzgajali karanfil ili ružu ili ljiljan, kako biste to uradili? Pitajte baštovana kakve metode primenjuje kako bi svaka grančica i list tako divno bujali i izgledali tako simetrično i milo. Reći će vam da primenjuje nežne i ne nasilne metode. U suprotnom bi polomio njihove nežne stabljike. Tačnije, uz malo pažnje, i čestim ponavljanjem. On navodnjava zemljište i štiti biljke od žestokog naleta vetra i

15 Education, 119. 16 The Signs of the Times, August 13, 1896. 17 The Ministry of Healing, 401. 18 The Review and Herald, November 17, 1896.

~ 21 ~

jakog sunca, a Bog čini da cvetaju i da se rascvetaju u milinu i ljupkost. U opho-đenju sa svojom decom, pratite metode baštovana. Nežnim pristupom i službom punom ljubavi, nastojite da oblikujete njihove karaktere po uzoru na Hristov ka-rakter.19 Obratite pažnju na male stvari – Kolika se samo greška pravi kada se deca favorizuju, kada im se popušta i kada se razmaze! Ona tada postaju sebična, neefikasna i nedostaje im energije za male životne stvari. Nisu naučena da steknu snagu karaktera, izvršavajući svoje svakodnevne dužnosti u što većoj skromno-sti.... Niko se ne može osposobiti za velike i važne zadatke, ukoliko nije bio veran u izvršavanju malih dužnosti. Kao što se karakter postepeno formira, tako se i duša postepeno obučava da ulaže dalje napore i energiju, proporcionalno za-datku koji treba da bude obavljen.20

Talentovana deca zahtevaju veću brigu i negu – Trebalo bi da uti-snemo u umove svoje dece, da oni nisu svoji, pa da mogu da odlaze, dolaze, po svom nahođenju, da se oblače i ponašaju kad i kako im je volja.....Ukoliko deca poseduju lične afinitete i retke prirodne sposobnosti, potrebno im je posvetiti veću brižljivost i negu tokom njihovog vaspitanja i obrazovanja, da se te sposo-bnosti ne pretvore u prokletstvo i udalje ih od trezvene realnosti ovog života, i kroz laskanje, taštinu, sujetu, šepurenje, onesposobe za bolji život.21 Uzdržite se od nerazumnog poklanjanja pažnje i laskanja deci – Ne poklanjajte svojoj deci previše pažnje. Ne predstavljajte ih vašim gostima kao čuda duhovitosti i mudrosti, nego ih ostavite u jednostavnosti njihovog detinj-stva. Deca su u najvećoj meri sklona drskosti i bezobrazluku jer sa previše veli-čaju i poklanja im se previše pažnje i jer se njihove pametne, oštroumne izjave stalno ponavljaju naglas. Roditelji bi trebalo da nastoje da ne osuđuju svoju decu prekomerno i bezrazložno, niti da ih zatrpavaju laskanjima i veličanjem. Sotona će prerano posejati zlo seme u njihova srca i vi ne bi trebalo da mu pomažete u tome.22 Čitajte sa svojom decom – Očevi i majke, prikupite svu pomoć koju možete, iz naših knjiga i časopisa. Odvojite vreme da čitate sa svojom de-com....Napravite porodični krug u kome bi svaki član porodice trebalo da odloži svoje dnevne brige i da se ujedini sa drugima u proučavanju. Naročito će mladi, koji su navikli da čitaju romane i beskorisne knjižice, imati korist od pristupanja večernjem porodičnom proučavanju.23

Poučavajte umesto da govorite – Roditeljima je dodeljen veliki posao 19 The Desire of Ages, 516. 20 Testimonies For The Church 3:46, 47. 21 The Signs of the Times, December 9, 1875. 22 The Signs of the Times, February 9, 1882. 23 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 138.

~ 22 ~

vaspitavanja i podučavanja njihove dece za budući besmrtni život. Izgleda da mnogi očevi i majke misle, da ako nahrane i obuku svoje mališane, i ako ih obra-zuju u skladu sa svetovnim standardima, da su izvršili svoju dužnost. Oni su pre-više zaokupljeni poslom ili zadovoljstvom, da bi poučavali svoju decu i na taj način ih vaspitali i obrazovali. Ne žele da ih obučavaju tako što će uposliti njihove talente, u čast njihovog Iskupitelja. Solomon nije rekao, „Govori detetu o putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kada ostari.“, nego „Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kada ostari.“24

Vaspitajte decu da steknu samokontrolu – Nijedan posao koji čovek obavlja, ne zahteva tako veliku brižljivost i negu kao pravilno podučavanje i obrazovanje mladih i dece. Ne postoje toliko moćni uticaji, kao što su oni koji nas okružuju u našim najranijim godinama...Ljudska priroda je sačinjena od umnog fizičkog i moralnog dela, i odgajanje koje Solomon nalaže, obuhvata pra-vilan razvoj fizičkih, umnih i moralnih snaga. Kako bi pravilno obavili ovaj po-sao, roditelji i učitelji bi trebalo da razumeju „put kojim bi dete trebalo da ide.“ To obuhvata više od znanja iz knjiga i učenja u školama. Takođe, to podrazumeva praktikovanje umerenosti, uzdržljivosti, bratske ljubaznosti i pobožnosti; ispu-njavanje dužnosti prema nama samima, prema bližnjima i prema Bogu. Obuča-vanje dece bi se moralo sprovoditi drugačije nego obučavanje nerazumnih živo-tinja. Životinju treba samo naviknuti da bude potčinjena svom gospodaru, ali dete treba podučavati da vlada sobom. Volja mora biti izvežbana da posluša naloge razuma i savesti. Dete može biti tako disciplinovano, da nemajući svoju volju kao zver, izgubi i individualnost zahvaljujući svom učitelju. Takvo obučavanje nije mudro a posledice su katastrofalne. Tako obučavanoj deci će manjkati čvr-stina i odlučnost. Oni ne uče da deluju iz načela; rasuđivačke snage nisu ojačane vežbom. U najvećoj mogućoj meri, svako dete bi trebalo da stekne samopouzda-nje. Vežbanjem različitih sposobnosti, dete će naučiti gde je najsnažnije i u čemu oskudeva. Mudar vaspitač će obratiti posebnu pažnju na razvoj slabih osobina, tako da dete može razviti dobro izbalansiran i skladan karakter.25

24 The Review and Herald, June 24, 1890. 25 Fundamentals of Christian Education, 57.

~ 23 ~

Poglavlje 5 BIBLIJA KAO UDŽBENIK

Prvi udžbenik za decu – Biblija bi trebalo da bude prvi udžbenik za dete. Iz ove knjige bi roditelji trebalo da daju deci mudra uputstva. Božja Reč treba da postane životno pravilo i da upravlja životom. Iz Božje Reči bi deca trebalo da nauče da je On njihov otac, a iz divnih lekcija Njegove Reči, da steknu znanje o Njegovom karakteru. Kroz prihvatanje ovih principa, oni bi trebalo da nauče da sprovode pravdu i da rasuđuju.1 Knjiga obećanja, blagoslova i ukora – Majka bi morala da održava svoj um svežim i odmornim, i da u njemu čuva obećanja i blagoslove iz Božje reči. A takođe i zabranjene stvari koje će, kada deca učine neku grešku, moći da im pred-stavi kao prekor Božje Reči, i pokazati im kako žaloste Božjeg Duha. Poučavajte ih da Isusovo odobravanje i osmeh vrede mnogo više od veličanja, laskanja i odobravanja najbogatijih, najuzvišenijih i najobrazovanijih ljudi na zemlji. Sva-kodnevno poučavajte decu o Isusu, sa puno ljubavi, nežno i sa svečanom ozbilj-nošću. Ne smete dozvoliti da se bilo šta ispreči između vas i ovog posla od ogromne važnosti.2 Proučavanje Biblije izgrađuje karakter – Pouke iz Biblije imaju mo-ralni i religiozni uticaj na karakter, kada se primene u praktičnom životu. Timotej je naučio i praktikovao ove pouke. Veliki apostol ga je često propitivao stvari iz Svetih spisa. Pokazao mu je koliko je neophodno izbegavati svaki zao put i go-vorio mu da će blagoslov sigurno počivati na svima koji su verni i istiniti, dajući im uzvišenu zrelost. Uzvišena svestrana zrelost ne dolazi slučajno. Ona je rezultat oblikujućeg procesa izgradnje karaktera u ranim godinama mladosti i praktiko-vanja Božjeg zakona u domu. Bog će blagosloviti verne napore svih onih koji vaspitavaju i poučavaju svoju decu u skladu sa Njegovim uputstvima.3 Biblija predstavlja Božju ljubav kao prijatnu temu – Deca u svakoj porodici bi trebalo da se vaspitavaju u Gospodnjoj nauci i ukorima. Zle sklonosti se kontrolišu, zli temperamenti potčinjavaju; i deca se upućuju na to da su ona Njegova svojina, otkupljena Njegovom dragocenom krvlju, i da ne mogu juriti za zadovoljstvima i taštinom, sprovodeći svoju sopstvenu volju i ideje, a ipak biti ubrojani među decu Božju. Decu treba upućivati ljubazno i strpljivo...Neka ih roditelji poučavaju o Božjoj ljubavi, ali na takav način da to za njih bude prijatna tema u porodičnom krugu, i neka crkva preuzme odgovornost za napasanje ovih

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 108, 109. 2 The Review and Herald, April 14, 1885. 3 Letter 33, 1897.

~ 24 ~

jagnjića, kao što se napasaju ovce u stadu.4 Biblijske priče donose sigurnost plašljivom detetu – Samo osećanje Božjeg prisustva može odagnati strah koji opterećuje život plašljivog i bojažlji-vog deteta. Neka zapamte obećanje, „Anđeo Gospodnji ulogoren stoji oko onih koji se Boga boje, i izbavlja ih.“ Psalmi 34:7. Dajte mu da pročita predivnu priču o proroku Jelisiju u planinskom mestu i o mnoštvu nebeskih anđela koji su se nalazili između njega i naoružane vojske neprijatelja. Neka čita o tome kako se Petru u zatvoru pojavio anđeo, kada je bio osuđen na smrt; kako ga je prolazeći naoružane stražare, masivna vrata i ogromnu gvozdenu kapiju, anđeo Božji bez-bedno vodio. Neka čita o prizoru koji se dogodio na moru, kada je, dok je bura bacala vojnike i pomorce koji su bili iscrpljeni dugo posteći, Pavle, zatvorenik na svom putu ka sudnici i presudi, izgovorio ove velike reči ohrabrenja i nade: „Ali sada vam savetujem da se razvedrite, jer niko od vas neće izgubiti život, samo će brod stradati. Jer ove noći pristupio mi je anđeo Boga kom pripadam i kom služim, i rekao: „Ne boj se, Pavle. Treba da staneš pred cezara i evo, Bog ti poklanja sve koji s tobom plove.“ „Verujući u ovo obećanje, Pavle je uveravao svoje saputnike, “Zato vas molim da nešto pojedete, jer je to za vaše dobro. Jer nikome od vas ni dlaka s glave neće pasti.“ Zbog toga što je na brodu bio samo jedan čovek, kroz koga je Bog mogao da deluje, sačuvana je čitava posada koju su činili paganski vojnici i mornari. „Tako su svi živi i zdravi stigli na kopno.“ Dela apostolska 27:22-24, 34, 44. Ove stvari nisu pisane samo da bismo mi mogli da čitamo i da se divimo, već da bi ista vera koja je postojala u ostarelim Božjim slugama, mogla da radi u nama. Ništa manjim intenzitetom nego tada, Bog će delovati i danas, gde god postoje verna srca, da budu kanal za Njegovu silu.5 Budite jaki u veri i podučavajte svoju decu da smo svi zavisni od Boga. Čitajte im priču o četiri jevrejska dečaka i utisnite im u um prednosti dobrog uticaja koji je obavljen u Danilovo vreme, zbog stroge privrženosti načelima.6

Učinite biblijske lekcije jednostavnim – Roditelji bi trebalo da poduča-vaju svoju decu lekcijama iz Biblije, čineći ih toliko jednostavnim, da ih deca mogu odmah razumeti.7 Podučavajte svoju decu da Božje zapovesti moraju postati pravilo pona-šanja u njihovom životu. Okolnosti mogu nekada da razdvoje decu od roditelja i porodičnog doma, ali pouke i uputstva, primljeni u detinjstvu i mladosti, biće im blagoslov kroz čitav njihov život.8 4 The Review and Herald, October 25, 1892. 5 Education, 255, 256. 6 Manuscript Releases 3:3, 1909. 7 Letter 189, 1903. 8 Manuscript Releases 5:7, 1897.

~ 25 ~

Poglavlje 6 PRIRODA KAO KNJIGA

Neiscrpan izvor pouke – Odmah posle Biblije, priroda treba da bude naša najpoučnija knjiga.1 Za dete koje još nije sposobno da uči sa štampanih strana i koje još uvek nije uvedeno u rutinu školske nastave, priroda predstavlja neiscrpan izvor pouke i zadovoljstva. Srce koje još uvek nije otvrdnulo u dodiru sa zlom, brzo prepoz-naje Prisustvo koje prožima sve stvoreno. Uho koje još uvek nije otupelo od ga-lame u svetu, pažljivo opaža Glas koji govori kroz prirodu. I za one starije, ko-jima su potrebni stalni podsetnici za duhovnost i večnost, poučavanje iz prirode neće biti ništa manji izvor pouka i zadovoljstva.2 Priroda je bila udžbenik u Edenskom vrtu – Čitav prirodni svet je di-zajniran tako da bude Božji tumač. Za Adama i Evu u Edenskom vrtu, priroda je bila prepuna saznanja o Bogu, prepuna božanskih uputstava. Za njihove pažljive uši to je bila izvedba sa glasom mudrosti. Mudrost im se obraćala i bila primljena u srce, jer su oni diskutovali i sa Bogom o Njegovim stvorenim delima.3 Knjiga prirode koja otvara pred njima svoje žive pouke, predstavlja nei-scrpan izvor pouke i zadovoljstva. Božje ime je napisano na svakom šumskom listu, planinskom kamenu, na svakoj sjajnoj zvezdi, zemlji, moru i nebu. Sa svom živom i neživom tvorevinom – sa lišćem, cvetom i drvetom, sa svakim živim stvorenjem, od vodenih gorostasa do čestice u sunčevom zraku, stanovnici Eden-skog vrta su razgovarali, prikupljajući od njih tajne njihovih života. Božja slava na nebu, bezbrojni svetovi u svom poretku, lebdenje oblaka, tajne svetlosti i zvuka, dana i noći - sve su to bili predmeti izučavanja za učenike prve zemaljske škole.4 Dodate lekcije od pada u greh – Iako je zemlja bila upropaštena pro-kletstvom, priroda je još uvek bila poučna knjiga za ljudski rod. Ona sada nije mogla predstavljati samo dobrotu; jer zlo je svuda bilo prisutno, kvareći zemlju, more i vazduh svojim nečistim dodirom. Gde god je nekad bio ispisan samo Božji lik i poznavanje dobra, sada je bio ispisan Sotonin lik i poznavanje zla. Iz prirode, koja je sada otkrivala saznanje o dobru i zlu, čovek je neprestano primao upozo-renja kao posledice greha.5 Priroda oslikava biblijske pouke – Biblijski pisci su koristili mnoge

1 Testimonies For The Church 6:185. 2 Education, 100. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 186. 4 Education, 21. 5 Education, 26.

~ 26 ~

slike iz prirode; i dok posmatramo stvari iz prirode, biće nam omogućeno, pod vođstvom Svetog Duha, da potpunije razumemo pouke Božje Reči.6 U svetu prirode, Bog je stavio u ruke svoje ljudske dece, ključ za otklju-čavanje riznice Njegove Reči. Nevidljivo je ilustrovano vidljivim; ljudi će razu-meti božansku mudrost, beskrajnu istinu, beskonačnu milost pomoću stvari koje je Bog stvorio.7 Decu bi trebalo podsticati da u prirodi istražuju stvari koje oslikavaju biblijska poučavanja i da u Bibliji prate sličnosti izvučene iz prirode. Trebalo bi i u prirodi i u Svetom Pismu da istraže svaki predmet koji oslikava Hrista, kao i one predmete, koje On koristi za ilustrovanju istine. Tako oni mogu naučiti da Ga vide u drvetu i vinovoj lozi, ljiljanu i ruži, u suncu i zvezdi. Oni mogu naučiti da čuju Njegov glas u pesmi ptica, u hučanju krošnji drveća, u grmljavini i u muzici mora. I svaka stvar u prirodi ponavljaće im Njegove dragocene pouke. Za one koji sebe tako upoznaju sa Hristom, zemlja više nikada neće usamljeno i napušteno mesto. Biće to kuća njihovog Oca, ispunjena prisustvom Onoga koji je nekad živeo među ljudima.8 Biblija tumači tajne prirode – Kada dete dođe u kontakt sa prirodom, ono će imati razloge za zbunjenost. Ne može a da ne primeti delovanje suprot-stavljenih sila. Ovde je potreban neko da tumači prirodu. Gledajući manifestaciju zla čak i u prirodi, svi imamo da naučimo jednu žalosni lekciju-„Neprijatelj je to uradio.“ Matej 13:28. Samo svetlost koja sija sa Golgote može ispravno da tumači pouke pri-rode. Neka kroz priču o Betlehemu i krstu, bude pokazano kako dobro pobeđuje zlo, i kako svaki blagoslov koji dolazi na nas, predstavlja dar otkupljenja. U trnu i bodlji, u cvetu i korovu, je predstavljeno zlo koje razara. U ptici koja peva, u cvetajućem cvetu, u kiši i suncu, u letnjem povetarcu i nežnoj rosi, u deset hiljada predmeta u prirodi, od hrasta u šumi do ljubičice koja cveta od korena, vidi se ljubav koja obnavlja. I priroda nam i dalje govori o Božjoj dobroti.9 Lekcije u savršenoj učionici – Kao što su stanovnici Edenskog vrta učili sa stranica prirode, kao što je Mojsije raspoznavao Božji rukopis na arapskim ravnicama i planinama, kao što je Isus kao dete raspoznavao Božji rukopis na obroncima Nazareta, tako i deca danas mogu učiti od Njega. Nevidljivo je sliko-vito predstavljeno vidljivim.10 Negujte ljubav prema prirodi – Neka majka.....pronađe vreme da u sebi i svojoj deci neguje ljubav prema predivnim stvarima iz prirode. Usmerite decu 6 Education, 120. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 187. 8 Education, 120. 9 Education, 101. 10 Education, 100.

~ 27 ~

prema veličanstvenostima koje su raširene po nebesima, prema hiljadu prelepih formi koje ukrašavaju zemlju, a onda im pričajte o Njemu koji je sve to stvorio. Tako majka može da vodi umove svoje dece do Stvoritelja i probudi u njihovim srcima poštovanje i ljubav prema Darodavcu svakog blagoslova. Brda i poljane – dvorana za ljubitelje prirode, bi trebalo da budu učionice za malu decu. Blaga prirode bi trebalo da budu njihov udžbenik. Pouke, na taj način utisnute u njihove umove, neće se brzo zaboraviti. Roditelji mogu učiniti mnogo da povežu svoju decu sa Bogom, tako što će ih podsticati da vole prirodu i njene lepote, koje im je Bog dao i da prepoznaju ruku Darodavca u svemu što prime. Zemljište srca, na taj način može biti pri-premljeno za sejanje semena istine, koja će u dogledno vreme nići i doneti bogatu žetvu.11

Pridružite se pticama u pesmama zahvalnosti – Mala deca bi trebalo da budu naročito bliska prirodi. Umesto da ih okujete u okove mode, pustite ih da budu slobodni kao jagnjad, da se igraju na slatkom, čistom suncu. Usmerite ih na žbunje i cveće, na nisku travu i visoko drveće, i neka postanu upoznati sa njihovim predivnim, raznolikim i nežnim oblicima. Poučavajte ih da vide Božju ljubav i mudrost u Njegovoj tvorevini; i dok njihova srca otiču sa radošću, pustite ih da se pridruže pticama u njihovoj pesmi zahvalnosti. Poučavajte decu i omladinu da razmatraju dela najvećeg Umetnika i da imitiraju privlačno zahvaljivanje prirode u izgradnji svojih karaktera. Dok Božja ljubav osvaja njihova srca, pustite ih da uvedu lepotu svetosti u svoje živote. Tako će koristiti svoje sposobnosti i mogućnosti na blagoslov drugima i da poštuju Boga.12 Usmerite ih sa prirode na Boga prirode – Deca bi trebalo da prime pouke, koje će u njima negovati smelost da se suprotstave zlu. Usmerite ih sa prirode na Boga prirode i ona će se tako upoznati sa Stvoriteljem. Kako da na najbolji način poučim svoju decu da služe Stvoritelju i da Ga proslave? Ovo je pitanje kojim bi umovi roditelja trebalo da budu okupirani. Ako je čitavo nebo zainteresovano za blagostanje ljudskog rode, zar ne bi trebalo i mi marljivo da uradimo sve što je u našoj moći za blagostanje naše sopstvene dece?13 Proučavanje prirode osnažuje um – Božja slava je prikazana u njego-vim delima. Od ovih tajni će um postati snažan, ukoliko ih bude istraživao. U-movi koji su bili zabavljani i zlostavljani čitanjem izmišljotina, mogu u prirodi imati otvorenu knjigu i čitati istinu u Božjim delima koja ih okružuju. Svako može pronaći teme za proučavanje u listu šumskog drveta, u travi koja prekriva zemlju svojim somotskim pokrivačem, u biljkama i cvetovima, u veličanstvenom

11 The Signs of the Times, December 6, 1877. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 188. 13 Manuscript Releases 2:9, 1886.

~ 28 ~

šumskom drveću, u uzvišenim planinama, u granitnim stenama, u uzburkanom okeanu, u dragocenim svetlećim draguljima koji noć čine prelepom, u neiscrpnim bogatstvima sunčeve svetlosti, u svečanoj veličanstvenosti meseca, u zimskoj hladnoći i letnjoj vrućini, u smenjivanju godišnjih doba u savršenom redu i har-moniji, kojima upravlja beskonačna sila; ovo su teme koje pozivaju na duboko razmišljanje i proširivanje mašte. Ukoliko lakomisleni i željni zadovoljstva, dozvole svojim umovima da prebivaju u realnosti i istini, srce neće moći da ne bude ispunjeno poštovanjem i oni će obožavati Boga prirode. Posmatranje i proučavanje Božjeg karaktera, otkrivenog u Njegovim delima, otvoriće polje misli koje će odvući um od pri-zemne, ponižavajuće i oslabljujuće razonode. U ovom svetu možemo samo za-početi da stičemo znanje o Božjim delima i putevima; proučavanje će se nastaviti kroz čitavu večnost. Bog je čoveku obezbedio teme za razmišljanje, koje će ak-tivirati svaku sposobnost uma. Možemo da proniknemo u Stvoriteljev karakter, gore na nebu i dole na zemlji, puneći srce zahvalnošću. Svaki nerv i čulo će rea-govati na izraz Božje ljubavi u njegovim čudesnim delima.14 Priroda i Biblija su bili Isusovi udžbenici – Isus je svoje obrazovanje stekao iz izvora koje je nebo odredilo, iz korisnog rada, iz proučavanja Svetih Spisa, i iz životnog iskustva – iz Božjih poučnih knjiga, punih uputstava za sve one koji su voljni, čije su oči spremne da vide i koji imaju srce puno razumeva-nja.15 Njegovo lično poznavanje Svetih Spisa, pokazuje koliko marljivo su Nje-gove rane godine bile posvećene proučavanju Božje Reči. I pred Njim se pružala velika biblioteka Božjih stvorenih dela. On, koji je sve stvorio, proučavao je po-uke koje je svojom sopstvenom rukom ispisao na zemlji, u moru i na nebu. Ne-zavisno od nesvetih puteva ovog sveta, prikupljao je zalihe naučnih saznanja iz prirode. Proučavao je živote biljaka, životinja i ljudi. Od svojih najranijih godina, bio je predan samo jednom cilju; živeo je da bi blagoslovio druge. Za to je našao sredstva u prirodi; nove ideje o načinima i sredstvima, sevnule su u njegovom umu dok je proučavao život biljaka i životinja... Tako su Isusu otkriveni značaj Reči i dela Božjih, dok je pokušavao da shvati svrhu postojanja raznih stvari. Nebeska bića su bili Njegovi čuvari i prati-oci, a negovanje svetih misli i razgovora su takođe bili njegovi. Od prvih naznaka razuma i inteligencije, On je konstantno rastao u duhovnoj milosti i poznanju istine. Svako dete može steći znanje kao što je Isus to učinio. Dok pokušavamo da upoznamo našeg nebeskog Oca kroz Njegovu Reč, anđeli će nam biti blizu,

14 Testimonies For The Church 4:581. 15 The Ministry of Healing, 400.

~ 29 ~

naši umovi će biti osnaženi, naši karakteri podignuti i pročišćeni.16 Kasnije korišćeno u Njegovom poučavanju – Veliki Učitelj je doveo svoje slušaoce u dodir sa prirodom, tako da su mogli čuti glas koji govori u svemu stvorenom; i dok su njihova srca postajala blaga i meka, a njihovi umovi otvoreni, On im je pomagao da protumače duhovne pouke iz prizora koji su bili pred nji-hovim očima. Parabole, pomoću kojih je On voleo da podučava lekcije o istini, pokazuju otvorenost Njegovog duha za uticaje iz prirode, i kako je sa oduševlje-njem prikupljao duhovne pouke iz okruženja svakodnevnog života. Ptice nebeske, ljiljani u polju, sejač i seme, pastir i ovca – ovim je Hrist ilustrovao večnu istinu. Vadio je ilustracije takođe, iz životnih događaja, iskus-tvenih činjenica, poznatih slušaocima – kvasac, sakriveno blago, biser, ribarska mreža, izgubljeni novčić, zabludeli sin, kuće na steni i pesku. U Njegovim pou-kama, bilo je nečeg što je moglo da zainteresuje svaki um i da privuče svako srce. Tako je svakodnevni zadatak, umesto da bude samo obično obavljanje teškog posla, lišeno viših misli, bio ozaren i uzdignut stalnim podsećanjima na duhovno i nevidljivo. Tako bismo i mi trebali da podučavamo. Dopustite deci da u prirodi vide izraz Božje ljubavi i mudrosti; neka misli o Njemu budu povezane sa pticom, cvetom i drvetom; neka im sve vidljive stvari postanu tumači za nevidljive, i neka svi životni događaji postanu sredstva božanskog podučavanja. Jer dok na taj način uče da proučavaju pouke u svemu stvorenom i svim životnim iskustvima, pokazuju da isti zakoni koji upravljaju prirodom i životnim događajima, treba da upravljaju i nama; da su dati za naše dobro; i da samo u poslušnosti tim zakonima možemo naći istinsku radost i uspeh.17

16 The Desire of Ages, 70. 17 Education, 102, 103.

~ 30 ~

Poglavlje 7 PRAKTIČNE POUKE IZ PRIRODE

Božji glas u delima Njegovih ruku- Gde god da krenemo, mi čujemo Božji glas i posmatramo dela njegovih ruku. Od nadolazećeg svečanog približa-vanja grmljavine i neprekidne buke okeana, do radosnih pesama koje čine da šume odjekuju melodijom, deset hiljada glasova u prirodi odaje zahvalnost Njemu. U zemlji, moru i nebu, sa njihovim čudesnim nijansama i bojama, koje se smenjuju u predivnim kontrastima, ili su skladno izmešane, mi vidimo Nje-govu slavu. Večna brda govore o njegovoj sili. Drveće, na kome se vijore zelene zastave na suncu, i cvetovi u njihovoj nežnoj lepoti, ukazuju na svog Stvoritelja. Živo zelenilo koje prekriva braon zemlju, govori nam o Božjem staranju i za naj-manje od svih Njegovih stvorenja. Morske pećine i zemaljske dubine, otkrivaju Njegova blaga. Onaj koji je postavio bisere u okean i ametist i hrizolit među ka-menje, je ljubitelj lepog. Sunce koje se pojavljuje na nebu je predstavnik Onoga, ko predstavlja život i svetlost svemu što je stvorio. Sav sjaj i lepota koji ukraša-vaju zemlju i osvetljavaju nebo, govore o Bogu. Hoćemo li onda, uživajući u Njegovim darovima, zaboraviti Darodavca? Neka nas radije navedu da razmišljamo o Njegovoj dobroti i ljubavi. Neka nas sve što je lepo u našem zemaljskom domu, kristalno bistra reka i zelena polja, krošnje drveća koje se njišu i vodeni izvori, blistavi grad sa pevačima obučenim u bele haljine, podseti na naš nebeski dom – taj svet lepote, koji nijedan umetnik ne može da naslika, niti ijedan smrtni jezik da opiše. „Što oko nije videlo i uho nije čulo i što u srce čovečije nije došlo, to je Bog pripremio za one koji ga vole.“ Prva Korinćanima 2:9.1 O Božjoj ljubavi i karakteru– Majke...ne bi trebalo da budu toliko oku-pirane nedostatkom spontanosti i opterećene brigom da ne mogu imati vremena da podučavaju svoju decu iz Božje velike knjige o prirodi i da tako impresioniraju njihove mlade umove lepotama otvarajućih pupoljaka i cvetova. Uzvišeno drveće, divne ptice koje radosno pevaju svoje vesele pesme svome Stvoritelju, govore njihovim čulima o Božjoj dobroti, milosti i čovekoljublju. Svaki list i cvet u svojim raznolikim nijansama, šireći mirise kroz vazduh, poučavaju decu da je Bog ljubav. Sve što je dobro, divno i prelepo u ovom svetu, govori deci o ljubavi našeg nebeskog Oca. Božji karakter tako mogu raspoznati u delima Njegovog stvaranja.2

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 54, 55. 2 The Signs of the Times, August 5, 1879.

~ 31 ~

O Božjem savršenstvu – Kao što stvari iz prirode pokazuju svoju zahval-nost Stvoritelju, dajući sve od sebe da ulepšaju zemlju i oličavaju Božje savršen-stvo, tako bi i ljudska bića u svom domenu delovanja, trebalo da oličavaju Božje savršenstvo, dozvoljavajući Mu da razvije u njima pravdu, milost i dobrotu.3 O Stvoritelju i Suboti – Ko nam daje sunčevu svetlost koja obasjava zemlju? A ko plodonosne pljuskove? K nam je dao nebo, sunce i zvezde na nebu? Ko vam je dao razum i ko se stara o vama dan za danom? ....Svaki put kada pogledamo svet to nas podseti na moćnu Božju ruku koje je taj svet pozvala u postojanje. Nebeski svod iznad naših glava i zemlja pod njim, prekrivena zelenim tepihom, pozivaju nas da se stalno prisećamo Božje sile i dobrote. Bog je mogao da travu načini da bude crna ili braon, ali On je ljubitelj lepog, stoga nam je dao prelepe stvari u koje bi trebalo da gledamo. Ko bi mogao da oboji cvetove u nežne nijanse, u koje ih je Bog zaodenuo?..... Ne možemo imati bolji udžbenik i poučniju knjigu od same prirode. „Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu. A ja vam kažem da ni Solomon u svem svom sjaju nije bio odeven kao jedan od njih.“ Neka umovi naše dece budu poneseni ka Bogu. I to zbog toga što nam je Bog dao sedmi dan, kao uspomenu na Njegova dela stvaranja.4

Poslušnost zakonu – Ista sila koja podržava prirodu, takođe deluje u čo-veku. Isti veliki zakoni koji podjednako vode i zvezdu i atom na svojim puta-njama, upravljaju ljudskim životom. Zakoni koji regulišu rad srca, koji regulišu protok životne struje kroz telo, su isti oni zakoni moćne Inteligencije, koja ima nadležnost nad dušom. Sav život iz Njega proističe. Samo u harmoniji sa Njim, moguće je pronaći istinski domen delovanja. Za sav živi svet koji je On stvorio, ulov je isti: život je moguće održati samo primanjem života od Boga, život koji se živi u skladu sa Njegovom voljom. Prekršiti Njegov zakon – fizički, umni, moralni, znači izaći iz harmonije sa univerzumom, uneti razdor, bezvlašće, pro-past. Za onoga ko uči tako da tumači njena(prirode) poučavanja, čitava priroda postaje rasvetljena; svet je udžbenik a život je škola. Jedinstvo čoveka sa priro-dom i sa Bogom, univerzalna vladavina zakona, rezultati i posledice prestupa, ne mogu a da ne impresioniraju um i oblikuju karakter. Ovo su pouke koje naša deca moraju da nauče.5 Ostale pouke iz prirodnih zakona – Tokom obrađivanju zemlje, pažljivi radnik će otkriti da se riznice otvaraju pred njim. Niko ne može biti uspešan u poljoprivredi ili baštovanstvu, ukoliko ne obrati pažnju na prirodne zakone. Na-ročite potrebe različitih vrsta biljaka, moraju se proučavati. Različite vrste biljaka

3 Letter 47, 1903. 4 Manuscript Releases 16:1895. 5 Education, 99, 100.

~ 32 ~

zahtevaju različite vrste zemljišta i način negovanja, i usklađenost sa prirodnim zakonima je uslov za uspeh. Oprez koji je potreban prilikom presađivanja, tako da se ni jedna žilica ne otkine i zagubi, briga o mladim biljkama, obrezivanje, navodnjavanje, zaštita od mraza noću i od sunca danju, otklanjanje korova, bolesti i štetočina, podizanje i uređivanje, ne pružaju nam samo važne pouke vezano za razvoj karaktera, već da je i sam rad sredstvo razvoja. Opreznost u negovanju i odgajanju, strpljenje, obraćanje pažnje na detalje, poslušnost zakonu, obezbeđuju najvažniju obuku. Stalna veza sa tajnom života, lepotom i ljupkošću prirode, kao i nežnost u negovanju Božje tvorevine, teži da ubrza um i da pročisti i uzdigne karakter; naučene lekcije pripremaju radnika da se sa mnogo više uspeha bavi drugim u-movima.6 Pouke iz sejanja semena – Parabola o sejaču i semenu sadrži duboku duhovnu pouku. Seme predstavlja načela posejana u srcu, a rast i razvoj semena predstavljaju razvoj karaktera. Budite praktični po pitanju ovog dela poučavanja. Deca mogu da pripreme zemljište i poseju seme; dok oni to rade, roditelj ili uči-telj može da im pojasni vrt srca, sa dobrim i lošim semenom koje je tu posejano; i da, kao što vrt mora da se pripremi za sejanje prirodnog semena, tako i srce mora da se pripremi za sejanje semena istine. I dok biljka raste, upoređivanje između prirodne i duhovne setve može biti nastavljeno.7 Kad se seme baci u zemlju, oni(roditelj ili učitelj)mogu poučavati lekciju o Hristovoj smrti; a kada izviri prvi list, mogu poučavati istinu o vaskrsenju.8 Vrt srca je potrebno negovati – Iz obrađivanja zemljišta se stalno mogu učiti lekcije i izvlačiti pouke. Niko ne uzima čist komad neobrađenog zemljišta, očekujući da će ono jednom samo od sebe dati prinos. Marljiv i istrajan napor se mora uložiti u pripremu zemljišta, sejanje semena i uzgajanje useva. Tako mora biti i u duhovnom sejanju. Vrt srca mora biti negovan. Srce mora da se omekša pokajanjem. Zle izrasline koje guše dobre biljke, moraju biti iskore-njene. Kao što se zemljište, koje jednom zaraste u trnje može povratiti samo mar-ljivim naporom, tako se i zle sklonosti srca mogu nadvladati samo ozbiljnim na-porima u ime i snagom Isusa Hrista.9 Rastenje u milosti – Pričajte svojoj deci o Božjoj sili koja čini čuda. Dok deca budu proučavala prirodu kao udžbenik, Bog će ostaviti dubok utisak na nji-hove umove. Farmer ore svoju zemlju i seje svoje seme, ali ne može učiniti da iz semena izraste biljka. On se mora pouzdati u Boga, da On uradi ono što nijedna ljudska sila ne može. Gospod ubacuje Svoju životodavnu silu u seme, čineći tako

6 Ibid. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 142. 8 Education, 111. 9 Ibid.

~ 33 ~

da ono isklija. Pod Njegovom brigom, klica života se probija kroz tvrdu koru koja je okružuje i izvire iz zemlje da donese rod. Prvo se pojavljuje list, zatim klas, a zatim puno žito u klasu. Pošto deca slušaju o poslu koji Bog radi za seme, oni uče tajnu rastenja u milosti.10 Izdizanje iznad okruženja – U Americi imamo slatkovodne lokvanje. Njihovi prelepi cvetovi rastu čisti, ne umrljani, bez ijedne mane. Oni rastu kroz gomilu podvodnih ostataka. Rekla sam svom sinu: „Želim da se potrudiš da mi doneseš stabljiku lokvanja da bude što je moguće bliža korenu. Želim da razumeš nešto u vezi toga.“ Izvadio je i doneo gomilu lokvanja i ja sam ih gledala. Stabljike su bile prepune kanalića kroz koje su lokvanji sakupljali svoje potrepštine iz čiste peščane podloge, i iz ovih stabljika se razvio čist i besprekoran cvet lokvanja. Odbijao je ostatke, otpatke i svaku ružnu stvar, ali se razvio u svojoj čistoti. Ovo je upravo način na koji treba da obrazujemo i vaspitavamo našu omladinu u ovom svetu. Neka njihovi umovi i srca budu upućeni na to ko je Bog, ko je Isus Hrist, kao i na žrtvu koju je podneo u naše ime. Neka steknu čistoću, vrlinu, milost, učtivost, ljubav, strpljenje; neka sve to steknu iz Izvora svake sile i moći.11 Pouke o poverenju i istrajnosti – „Pitaj životinje i one će te poučiti; i ptice nebeske i one će ti reći; ………i ribe morske, i one će ti objaviti; idi mra-vima i proučavaj njihove puteve.“ „Posmatraj ptice,“ „Proučavaj gavrane.“ Knjiga o Jovu 12:7, Priče 6:6, Matej 6:26, Luka 12:24. Mi ne bismo trebali detetu da samo pričamo tek tako o ovim Božjim stvo-renjima. Same životinje treba da da poučavaju dete. Od mrava može naučiti lek-ciju o strpljivom posvećenom radu, o istrajnosti u prevazilaženju prepreka, o Božjem vođstvu i staranju za budućnost. A ptice nas poučavaju slatkoj lekciji o poverenju. Naš Nebeski Otac ih snabdeva; ali oni moraju sakupljati hranu, graditi svoja gnezda i odgajati svoje mlade. U svakom trenutku su izloženu neprijate-ljima koji nastoje da ih unište. Pa ipak koliko veselo obavljaju svoj posao! Koliko su samo njihove pesme pune radosti! Koliko je divno psalmista opisao Božje staranje za šumska stvorenja- „Gore visoke su za kozoroge, litice su zaklon zečevima.“ Psalmi 104:18. On postavlja izvore i potoke da protiču među brdima, gde ptice imaju svoje prebiva-lište i „iz gustog lišća razleže se njihov poj.“ Psalmi 104:12. Sva šumska stvore-nja i brežuljci su deo Njegovog velikog domaćinstva. On otvara svoju ruku i na-miruje „potrebe svakog živog stvorenja.“ Psalmi 145:16.12 Insekti nas uče kako da budemo marljivi, vredni i postojani u radu –

10 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 124, 125. 11 Manuscript Releases 4:268. 12 Education, 117, 118.

~ 34 ~

Vredna pčela daje inteligentnom čoveku primer, koji bi bilo dobro da čovek o-ponaša. Ovi insekti se pridržavaju savršenog reda i nijedan zabušant nije dozvo-ljen u košnici. Oni obavljaju svoje zadatke sa inteligencijom i aktivnošću koja je izvan našeg poimanja.....Mudri Solomon usmerava našu pažnju na male stvari na zemlji: „Idi k mravu, lenjivče, posmatraj puteve njegove i postani mudar. Iako nema zapovednika, upravitelja ni gospodara, on leti priprema sebi hranu, skuplja zalihe hrane u doba žetve.“ Od ovih malih učitelja možemo naučiti lekciju o o-danosti. Unapredimo li, sa istom marljivošću, naše sposobnosti, koje nam je pre-mudri Stvoritelj poverio, naši kapaciteti i sposobnosti da se bavimo korisnim ra-dom će biti veoma povećani. Bog brine i o najmanjem od svojih stvorenja; zar On onda, s obzirom da je čovek stvoren po Njegovom obličju, ne zahteva od čoveka da učini nešto odgovarajuće zauzvrat, zbog svega što mu je dao?13

13 Testimonies For The Church 4:455, 456.

~ 35 ~

Deo III

UČITELJI ADEKVATNO OBUČENI

~ 36 ~

Poglavlje 8 PRIPREMA JE NEOPHODNA

Priprema majke neprirodno zanemarena – Majka je prvi učitelj detetu.

Tokom perioda najveće osetljivosti i najbržeg razvoja, obrazovanje i vaspitanje deteta je u najvećoj meri u majčinim rukama. Ona prva ima priliku da oblikuje karakter deteta na dobro ili na zlo. Ona bi trebalo da razume vrednost i važnost ove prilike koja joj se pruža, i više od svakog drugog učitelja bi trebalo da bude kvalifikovana da na najbolji način iskoristi ukazanu priliku i opravda ukazano poverenje. Pa ipak se o obučavanju i spremnosti majke jako malo razmišlja. Iako je uticaj majke u obrazovanju i vaspitanju deteta, najsnažniji i najdalekosežniji, prisutni su najmanji mogući sistematski napori, da se majkama pomogne da se adekvatno osposobe za ispravno odgajanje dece.1

Pažljiva, temeljna priprema je hitna – Majke, kojima je poverena briga o malom detetu, su previše često neupućene u fizičke potrebe deteta; one jako malo poznaju zakone zdravlja i načela razvoja deteta. Niti su išta bolje osposob-ljene da brinu o umnim i duhovnim potrebama deteta. One mogu biti kvalifiko-vane za obavljanje raznih poslova ili priznate u društvu; možda su postigle zaslu-žena dostignuća u književnosti; ali o odgajanju, vaspitanju i obrazovanju deteta, imaju jako malo znanja….

Na očevima, kao i na majkama, počiva odgovornost za vaspitanje dece, kako u najranijem tako i u kasnijim periodima dečijeg života, i od oba roditelja se hitno zahteva pažljiva i temeljna priprema. Pre nego što preuzmu na sebe odgovornosti očinstva i materinstva, muškarac i žena bi trebalo da se upoznaju sa zakonima fizičkog razvoja - sa fiziologijom i higijenom, sa uticajima tokom trudnoće, sa zakonima nasleđa, higijenskim uslovima, telesnog vežbanja i treti-ranja bolesti; takođe bi trebalo da razumeju zakone umnog razvoja i moralnog obučavanja...

Nikada se obrazovanjem i vaspitanjem neće postići ono što bi moglo i trebalo, dok se ne prepozna značaj roditeljskog rada i delovanja dok se roditelji ne obuče za svoje sveta zaduženja.2

Roditelji bi trebalo da proučavaju prirodne zakone. Trebalo bi da upoz-naju ljudski organizam. Potrebno je da razumeju uloge različitih organa, njihov odnos i međusobnu zavisnost. Trebalo bi da proučavaju vezu između umnih i fizičkih snaga, i uslove pod kojima će obe zdravo da funkcionišu. Greh je preu-zimati na sebe odgovornosti roditeljstva, bez ovakve pripreme.3 1 Education, 275. 2 Education, 275, 276. 3 The Ministry of Healing, 380.

~ 37 ~

„Ko je osposobljen“ - Roditelji se mogu sa razlogom zapitati, „Ko je osposobljen za sve ovo?“ Sam Bog im je dovoljan da ih osposobi, i ukoliko ga izostave iz pitanja ne tražeći njegovu pomoć i savet, njihov zadatak je zaista bez-nadežan. Ali molitvom, proučavanjem Biblije i najozbiljnijom revnošću sa nji-hove strane oni mogu postići veličanstven uspeh u ovoj veoma važnoj dužnosti, i biti stostruko nagrađeni za svoje uloženo vreme i trud... Izvor mudrosti, iz kojeg mogu crpeti svo neophodno znanje, je otvoren.4

Povremeno, srce može biti obeshrabreno ali živi osećaji opasnosti koje prete sadašnjoj i budućoj sreći njihovih voljenih, trebalo bi da navedu hrišćanske roditelje da još revnije traže pomoć iz izvora snage i mudrosti. To bi trebalo da ih učini opreznijima, odlučnijima, smirenijima, ali ipak nepokolebljivim, dok se staraju o dušama za koje moraju položiti račun.5

Poučavanje deteta zahteva razumevanje Božje volje – Roditelji ne-maju izgovor ukoliko ne uspeju da steknu jasno razumevanje Božje volje kako bi mogli biti poslušni zakonima Njegovog carstva. Samo tako mogu da dovedu svoju decu na nebo. Moja braćo i sestre, vaša je dužnost da razumete Božje zahteve. Kako možete poučavati svoju decu stvarima koje se tiču Boga, osim ukoliko prvo sami ne saznate šta je pravilno, a šta pogrešno, i osim ukoliko ne shvatite da poslušnost vodi u večni život, a neposlušnost u večnu smrt?

Razumevanje Božje volje moramo učiniti svojim životnim pozivom. Samo ako tako postupimo, možemo pravilno obučiti našu decu.6

Božji priručnik sa kompletnim uputstvima – Roditelji ne mogu ispu-niti svoje obaveze kako treba, osim ukoliko ne prihvate Božju Reč kao vodič u svom životu, osim ukoliko ne uvide da su za to osposobljeni i podučeni i oblikuju karakter svakog dragog ljudskog blaga kako bi se ono na kraju domoglo večnog života. 7

Biblija koja obiluje uputstvima bi trebalo da bude njihov udžbenik. Uko-liko roditelji pouče svoju decu u skladu sa poukama iz Biblije, oni neće samo postaviti njihova mlada stopala na ispravnu stazu, već će i sebe obrazovati po pitanju svojih najsvetlijih dužnosti.8

Posao roditelja je važan, svečan posao; dužnosti koje im pripadaju su ve-like i divne. Ali ako će pažljivo proučavati Božju Reč, oni će pronaći u njoj kom-pletna uputstva i mnogo dragocenih obećanja koja su im data pod uslovom da obave svoj posao verno i dobro. 9

Pravila za roditelje i decu – Bog je dao pravila za usmeravanje roditelja 4 Testimonies For The Church 4:198. 5 The Review and Herald, August 30, 1881. 6 Manuscript Releases 10: 7 Manuscript Releases 8:4, 1897. 8 Testimonies For The Church 4:198. 9 The Signs of the Times, April 8, 1886.

~ 38 ~

i dece. Ova pravila treba striktno da se poštuju. Deca ne treba da se razmaze niti im treba dopusti da misle da mogu ići za sopstvenim prohtevima bez da zatraže savet svojih roditelja.....

Od pravila koja je Bog dao za usmeravanje roditelja i dece ne može da bude nepogrešivog odstupanja.

Bog očekuje od roditelja da obuče svoju decu u saglasnosti sa načelima Njegove Reči. Vera i dela treba da se udruže. Sve što se radi u porodičnom i školskom životu mora biti urađeno pristojno i ispravno.10

Zakon i svedočanstvo –Rad na obrazovanju kod kuće, ukoliko ispuni sve što je Bog osmislio, zahteva od roditelja da postanu vredni proučavaoci Svetog Pisma. Oni moraju biti učenici velikog Učitelja. Dan za danom, zakon ljubavi i dobrote mora biti na njihovim usnama. U njihovom životima moraju se otkriti milost i istina koji su bili otkriveni u životu njihovog Primera. Zatim će posve-ćena ljubav povezati srca roditelja i dece, i mladi će odrastati utvrđeni u veri, ukorenjeni i utemeljeni u Božjoj ljubavi.

Kada Božja volja i putevi, postanu volja i putevi roditelja Adventista, nji-hova deca će odrastati u ljubavi, poštovanju i poslušnosti prema Bogu. Sotona neće moći da stekne kontrolu nad njihovim umovima, jer će biti vaspitani da smatraju Reč Božju za vrhovni autoritet, i oni će svako iskustvo koje im dođe, proveravati kroz zakon i svedočanstvo.11

Nadoknadite vreme usled nemarnosti – Roditelji bi trebalo da prouča-vaju Božju Reč za sebe i za svoju porodicu. Ali umesto ovoga, mnoga deca su ostavljena da odrastu nepomućena, neusmerena, neobuzdana i neumerena. Rodi-telji bi sada trebalo da učine sve što je u njihovoj moći, da se iskupe za svoju nemarnost, i postave svoju decu tamo gde će biti izložena najboljim uticajima.12

Onda, roditelji, istražujte Pismo. Ne budite samo slušaoci, budite izvrši-oci Božje Reči. Upoznajte Božji standard u obrazovanju vaše dece.13

Vodeće pravilo: Šta govori Gospod? – Posao svih roditelja je da pouče svoju decu Gospodnjim putevima. Sa ovim stvarima se ne može igrati niti se one mogu ostaviti po strani a da to ne izazove Božje negodovanje i nezadovoljstvo. Mi nismo pozvani da odlučujemo koji smer drugi treba da slede, ili kako najlakše možemo da nastavimo, već šta govori Gospod? Ni roditelji ni deca ne mogu imati mir, radost i duhovni počinak, na bilo kojoj pogrešnoj stazi. Ali kada Gospodnji strah preovlada u srcu, udružen sa Isusovom ljubavlju, moguće je osetiti mir i radost.

Roditelji, otvorite Božju Reč pred Onim koji čita vaše srce i svaku tajnu,

10 Letter 9, 1904. 11 Letter 356, 1907. 12 Manuscript Releases 7:6, 1905. 13 Manuscript Releases 5:7, 1897.

~ 39 ~

i istražujte, Šta govori Pismo? Ovo mora biti pravilo vašeg života. Oni koji imaju ljubav za duše, neće ćutati kada vide da su u opasnosti. Mi smo uvereni, da ništa osim Božje istine, ne može učiniti roditelje spasonosno mudrim u bavljenju ljud-skim umovima, i održati ih takvima.14

Individualna priprema – Ukoliko postoji dužnost koja više od drugih zahteva negovanje uma, gde umne i fizičke snage zahtevaju zdrav um i energiju, to je onda vaspitavanje dece.15

U pogledu individualne odgovornosti i zaduženja majki, svaka žena bi trebalo da razvije uravnotežen um i čist karakter, odražavajući samo istinito, dobro i lepo. Supruga i majka može vezati srca svog muža i dece za svoje srce, istrajnom ljubavlju, koja se pokazuje u nežnim rečima i učtivom ponašanju, koje će kao po pravilu njena deca oponašati.16

Majko, ovo je tvoj sveti posao – Sestro moja, Hrist je tebi poverio sveti posao poučavanja tvoje dece Njegovim zapovestima. Da bi se osposobila za ovaj posao, moraš živeti u poslušnosti Njegovim pravilima. Neguj budno poštovanje svake reči i dela. Najmarljivije čuvaj svoje reči. Nadjačaj svaku prenagljenost temperamenta; jer će nestrpljivost, ako se manifestuje, pomoći neprijatelju da porodični život u domu učini nemilim i neprijatnim vašoj deci.17

Radite u partnerstvu sa Božanskim – Majke, neka vaša srca budu otvo-rena da prime uputstva od Boga, imajući uvek na umu činjenicu da morate odi-grati svoju ulogu u potčinjavanju Božjoj volji. Morate hodati u svetlosti i tražiti mudrost od Boga, da možete znati kako da se ponašate, da možete priznati Boga za šefa i shvatili da ste radnik zajedno sa Njim. Neka vaše srce bude odvojeno u posmatranju i razmišljanju o nebeskim stvarima. Primenjujte vaše, od Boga do-bijene talente u izvršavanju dužnosti koje vam je Bog zapovedio kao majci, i radite u partnerstvu sa božanskim. Radite inteligentno i „bilo da jedete ili pijete ili šta drugo radite, sve to radite na slavu Božju.“18

Majka bi trebalo da preda sebe i svoju decu na staranje milostivom Isku-pitelju. Ozbiljno, strpljivo i hrabro, ona bi trebalo da traži usavršavanje svojih sposobnosti, kako bi pravilno mogla da iskoristi najviše snage svog uma za obu-čavanje svoje dece. Pružanje svojoj deci obrazovanja koje će imati Božje odo-bravanje, svaka majka bi trebalo sebi da postavi za najviši cilj. Dok se razumno bude zauzimala za svoj posao, primaće silu za obavljanje svoje dužnosti.19

Majka bi trebalo da oseti svoju potrebu za vođstvom Svetog Duha, kako bi i sama stekla iskreno iskustvo u potčinjavanju Gospodnjim putevima i volji. A 14 The Review and Herald, March 30, 1897. 15 Pacific Health Journal, June, 1890. 16 Pacific Health Journal, September, 1890. 17 Letter 47a, 1902. 18 The Signs of the Times, April 9, 1896. 19 The Signs of the Times, April 3, 1901.

~ 40 ~

zatim, kroz Hristovu milost, ona može nežno i mudro podučavati svoju decu.20 Ako ste počeli pogrešno - Roditeljima, koji su na pogrešan način počeli

obučavanje svoje dece, poručila bih da ne očajavaju. Morate biti čvrsto obraćeni Bogu. Potreban vam je duh istinske poslušnosti Božjoj Reči. Morate sprovesti odlučne reforme u vašim sopstvenim navikama i običajima, prilagođavajući svoj život spasonosnim načelima Božjeg zakona. Kada ovo uradite, imaćete Hristovu pravednost koja prožima zakon, jer volite Boga i prepoznajete Njegov zakon kao odraz Njegovog karaktera. Istinska vera u Hristove zasluge nije iluzija.

Od najveće je važnosti da prenesete Hristove osobine u svoj život i ka-rakter, i da sa istrajnim naporom, vaspitate svoju decu da budu poslušna Božjim zapovestima. „Tako govori Gospod“ bi trebalo da vas usmerava u svakom vašem planiranju.

Neka bude prisutno duboko i temeljno pokajanje pred Bogom. Započnite godinu....tako što ćete ozbiljno tražiti Božju milost, kako biste postali duhovno razboriti i otkrili nedostatke u svom radu u prošlosti. Pokajte se pred Bogom za svoj nemaran rad kao misionara u domu.21

Ovo je vaš dan poverenja, vaš dan odgovornosti i vaš dan mogućnosti. Uskoro će doći vaš dan za svođenje računa. Zauzmite se za svoj posao u najoz-biljnijoj molitvi i vernom nastojanju. Učite svoju decu, da je njihova privilegija da svakoga dana primaju krštenje Svetim Duhom. Neka vam se nađe Hristova pomoć kako biste izvršili Njegovu nameru. Molitvom možete steći iskustvo, koje će vašu službu za vašu decu učiniti savršeno uspešnom.22

20 The Review and Herald, May 10, 1898. 21 Manuscript Releases 12:1898. 22 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 131.

~ 41 ~

Poglavlje 9 POZIV NA SAMOUSAVRŠAVANJE

Neprestano unapređivanje neophodno – Posao majke je takav da zahteva neprestani napredak u njenom životu, kako bi mogla voditi svoju decu ka uzvišenijim i još uzvišenijim postignućima. Ali Sotona polaže svoje planove u osiguravanje duša i roditelja i dece, za sebe. Majke su odvučene od svojih duž-nosti u domu i pažljivog vaspitavanja svojih mališana, da služe sebi i svetu.11

Majke bi trebalo, ako ni zbog čega drugog onda zbog svoje dece, da ne-guju njihove umove, jer nose veću odgovornost od kralja koji sedi na svom tronu. Samo mali broj majki oseća težinu poverenja koje im je ukazano, i samo mali broj njih shvata efikasnost koju mogu postići u svom jedinstvenom radu kroz strpljenje i napor u pravcu samo prosvećenosti. Prvo majka treba da strogo disciplinuje i neguje sve svoje sposobnosti i osećanja uma i srca, da ne bi imala iskrivljen ili pristrastan (jednostran) karakter, i ostavila tragove nastranosti i manjkavosti na svom potomstvu. Većina majki mora de se razbudi da bi uvidele neophodnost promene svojih namera, ciljeva i karaktera, kako bi prihvatljivo obavile dužnosti koje su dobrovoljno preuzele na sebe ulaskom u bračni život. Kanal ženske korisnosti se može proširiti, kao i što se može proširiti njen uticaj do neograničenog stepena, ukoliko obrati adekvatnu pažnju na ove stvari, koje utiču na sudbinu čitavog čovečanstva.2 Neprestan napredak u mudrosti i efikasnosti – Majke bi, više od svih drugih, trebalo da se naviknu sebe na rasuđivanje i istraživanje, kako bi stekle više mudrosti postale efikasnije. One koje istraju na ovom kursu, uskoro će za-paziti da stiču sposobnost da sagledaju svoje nedostatke; one uče da pravilno for-miraju karaktere svoje dece. Rezultati napora i razmišljanja, uloženih u ovaj rad, ogledaće se u dečijoj poslušnosti, jednostavnosti, skromnosti, umerenosti i čistoti. Sav uložen napor biće bogato nagrađen. Bog bi želeo da majke neprestano usavršavaju svoj um i srce. Trebalo bi da osete da imaju za Njega da urade posao vaspitavanja svoje dece, i što savrše-nije unaprede svoje sopstvene snage, postaće mnogo efikasniji u obavljanju duž-nosti roditelja.3

Roditelji bi trebalo intelektualno i moralno da rastu – Dužnost je majki da neguju svoje umove i održavaju svoja srca čistim. One bi trebalo da unaprede sva sredstva unutar svog domašaja, zbog svog intelektualnog i moral-nog napretka, kako bi mogle postati osposobljene da unaprede umove svoje 1 Christian Temperance and Bible Hygiene, 60. 2 Pacific Health Journal, May, 1890. 3 The Signs of the Times, February 9, 1882.

~ 42 ~

dece.4 Roditelji bi trebalo da budu stalni učenici u Hristovoj školi. Potrebna im je svežina i snaga, kako bi sa Hristovom jednostavnošću, mogli poučiti mlađe članove Božje porodice poznavanju Njegove volje.5 Čudesna sila hrišćanske prosvećenosti – Roditelji još uvek nisu do-voljno razbuđeni, kako bi razumeli čudesnu silu hrišćanske prosvećenosti. Postoje bogati izvori istine koji su čudesno zanemareni. Ova nemarna ravnoduš-nost ne nailazi na Božje odobravanje. Roditelji, Bog vas poziva da na ove stvari gledate prosvećenim očima. Do sada ste samo zagrebali ispod površine. Zauzmite se za svoj dugo zanemarivan posao i Bog će sarađivati sa vama. Radite ovaj svoj posao odano i svesrdno, i Bog će vam pomoći da postignete napredak. Počnite tako što ćete uvesti jevanđelje u porodičan dom i život.6 Mi smo sada u Božjoj radionici. Mnogi od nas su grubi neobrađeni ka-menovi iz kamenoloma. Ali kao što nam se istina iznosi da bi uticala na nas, svaka nesavršenost se otklanja i mi smo spremni da blistamo kao živo kamenje u nebeskom hramu, gde ćemo biti dovedeni u vezu ne samo sa svetim anđelima, nego i sa Nebeskim Carom lično.7 Cilj-savršenstvo – Majke, hoćete li odbaciti beskoristan i nebitan rad i napor zbog kojeg se i osećate loše? Zar nećete tražiti da se približite Bogu, da bi vas Njegova mudrost usmeravala a Njegova milost pomagala u radu koji će biti trajan kao večnost? Imajte za cilj da vašu decu učinite karakterno svršenom. Za-pamtite, da samo takvi mogu videti Boga.... Mnogi roditelji zanemaruju posao koji im je Bog dodelio. Oni sami su daleko od čistote i svetosti i oni ne vide nedostatke svoje dece, koje bi videli da su svojim sopstvenim očima posmatrali savršenstvo Hristovog karaktera i divili mu se.8

Kako postati idealna majka – Umesto da samo puko obavlja teške poslove u domaćinstvu, neka žena i majka odvoji vreme da čita, da bude dobro obaveštena, neka bude prijatelj svom suprugu i neka bude posvećena umovima svoje dece u razvoju. Neka mudro koristi svoje prilike i mogućnosti da utiče na svoje najdraže za uzvišeniji život. Neka odvoji vreme da dragog Spasitelja učini svakodnevnim prijateljom. Neka odvoji vreme da proučava Njegovu Reč, neka odvoji vreme da sa svojom decom ode u prirodu i uči o Bogu kroz lepotu njegove tvorevine. Neka bude srećna i vesela. Umesto da svaki trenutak provede u besko-

4 Testimonies For The Church 3:147. 5 The Signs of the Times, September 25, 1901. 6 The Signs of the Times, April 3, 1901. 7 Christian Temperance and Bible Hygiene, 161. 8 The Signs of the Times, July 1, 1886.

~ 43 ~

načnom šivenju, neka učini veče prijatnim periodom porodičnog okupljanja, na-kon obavljenih dnevnih dužnosti. Mnogi muškarci bi na ovaj način bili navedeni da radije veče provedu u porodičnom društvu, u domu, nego u nekoj krčmi. Mnogi dečaci bi na ovaj način bili sačuvani od uticaja ulice. Mnoge devojčice i devojke bi na ovaj naći način bile sačuvane od neozbiljnog, lakomislenog i var-ljivog druženja. Uticaj porodičnog doma na roditelje i decu bi trebalo da bude ono što je Bog zamislio da bude – doživotni blagoslov.9 Napraviti uspeh od porodičnog života- Savet majci – Ne bi trebalo da sledite sopstvene sklonosti. Trebalo bi da budete veoma pažljivi, kako biste dali pravilan primer u svemu. Nemojte biti neaktivni. Probudite svoje uspavane ener-gije. Učinite sebe neophodnom svom suprugu, tako što ćete biti nežni i korisni. Budite mu blagoslov u svemu. Zauzmite se za dužnosti za koje je bitno da se obave. Proučavajte kako sa poletom obavljati jednostavne, obične, svakodnevne i nezanimljive, ali i najpotrebnije dužnosti koje se odnose na život u domu... Pokušajte da vaš domaći porodični život učinite uspešnim. Pravilno o-bavljati ulogu žene i majke, znači mnogo više nego što se misli......Potrebna vam je kultura, prosvećenost i iskustvo porodičnog života. Potrebna je raznolikost, aktivnost, ozbiljan napor, negovanje snage volje, koju ovaj život donosi.10 Roditelji koji su previše zauzeti – Mnogi roditelji navode da imaju to-liko puno obaveza, da nemaju vremena da usavrše svoje umove, da vaspitaju i obrazuju svoju decu za praktičan život, ili da ih pouče kako mogu postati jagnjići u Hristovom stadu.11 Roditelji ne smeju zanemariti da naoružaju svoj um protiv greha, kako bi se branili od onoga što neće upropastiti samo njih same, veće će preneti bol, svaku vrstu patnje i zla na njihovo potomstvo. Pravinom samo edukacijom, rodi-telji treba da pouče svoju decu da nebesa vladaju.12

Roditelji bi trebalo da pozdrave savet – Dok spavaju u bezbožnoj rav-nodušnosti, Sotona, u srca njihove dece, seje seme koje će niknuti da donese žetvu smrti. Ipak, često takve roditelje vređa savet u vezi sa njihovim greškama. Oni se ponašaju kao da žele pitati one koji im nude savet, Sa kojim pravom se mešate u život moje dece? Ali zar njihova deca nisu takođe i Božja deca? Kako On gleda na njihovo rđavo zanemarivanje dužnosti? Koji izgovor će ponuditi kada ih On pita, zašto su doneli decu na svet, a zatim ih nemilosrdno prepustili Sotoninim iskušenjima?13

Budite spremni da poslušate savet drugih. Nemojte misliti da se vaših

9 The Ministry of Healing, 294. 10 Letter 5, 1884. 11 Testimonies For The Church 3:145. 12 Letter 86, 1899. 13 The Signs of the Times, April 3, 1901.

~ 44 ~

braće i sestara ne tiče kako se vi ponašate prema svojoj deci i kako se ona samo-stalno ponašaju.14

Korisnosti zajedničkog savetovanja [Napomena: referenca se ovde ba-zira na grupnom proučavanju kao na kamperskom sastanku] – Bog nam je pove-rio najsvetliji posao i mi se moramo sastajati radi primanja instrukcija, da bismo bili osposobljeni da obavimo ovaj posao...Moramo se sastajati i primiti božanski dodir, da bismo razumeli naš posao u domu. Roditelji moraju razumeti kako mogu da šalju dalje, iz svetilišta porodičnog doma, svoje sinove i kćeri, tako vaspitane, da će biti osposobljeni da sijaju kao svetla svetu.15

Sa sastanka, mi možemo poneti bolje razumevanje naših kućnih dužnosti. Postoje pouke koje ovde treba naučiti, u pogledu posla za koji bi Bog voleo da ga naše sestre obave u svojim domovima. Treba da nauče da neguju učtivost i ljubaznost govora kada razgovaraju sa mužem i decom. One treba da proučavaju kako mogu biti od pomoći u disciplinovanom dovođenju svakog člana porodice Bogu. Neka očevi i majke shvate da su u obavezi da učine dom prijatnim i pri-vlačnim, i da poslušnost ne treba zadobiti grdnjom i pretnjama. Mnogi roditelji još uvek moraju da uče da izlivi grdnje neće doneti ništa dobro. Mnogi ne uzimaju u obzir potrebu za ljubaznim obraćanjem deci. Oni zaboravljaju da su ovi mali-šani otkupljeni skupom cenom i da predstavljaju svojinu Gospoda Isusa.16

14 Manuscript Releases 2:7, 1911. 15 Testimonies For The Church 6:32, 33. 16 Manuscript Releases 6:5, 1908.

~ 45 ~

Deo IV

POSLUŠNOST, NAJVAŽNIJA LEKCIJA

~ 46 ~

Poglavlje 10 KLJUČ SREĆE I USPEHA

Sreća zavisi od poslušnosti – Neka očevi, majke i nastavnici u našim školama zapamte da je poučavanje dece poslušnosti zapravo viši ogranak obra-zovanja. Sve u svemu, jako malo značaja se pridaje ovom segmentu obrazova-nja.1 Deca bi bila srećnija, mnogo srećnija pod odgovarajućom kontrolom, nego ako bi bila prepuštena da se ponašaju onako kako im njihove ne utrenirane i ne osposobljene pobude nalažu.2 Brza i neprekidna poslušnost mudrom roditeljskom pravilu, proizvešće sreću same dece, kao i poštovanje Boga i dobrobit za zajednicu i društvo. Deca treba da nauče da se njihova savršena sloboda nalazi u potčinjavanju zakonima domaćinstva. Hrišćani će naučiti istu lekciju – da se njihova savršena sloboda nalazi u poslušnosti Božjem zakonu.3 Božja volja je zakon neba. Sve dok je taj zakon bio pravilo života, kom-pletna Božja porodica je bila sveta i srećna. Ali kada je božanski zakon prekršen, pojavili su se zavist, ljubomora i razdor, i deo stanovnika neba je pao. Sve dok se Božji zakon duboko poštuje u našim zemaljskim domovima, porodica će biti srećna.4 Neposlušnost dovela do gubitka Edenskog doma – Istorija neposluš-nosti Adama i Eve, u samom početku zemaljske istorije, je u potpunosti dostupna. Tim činom neposlušnosti, naši prvi roditelji su izgubili svoj prekrasni dom u E-denskom vrtu. A to je bila tako mala stvar! Imamo razlog da budemo zahvalni što nije bila u pitanju neka veća stvar, jer da jeste, mala odstupanja u poslušnosti bi bila umnožena. To je bio najmanji test koji je Bog mogao staviti pred sveti par u Edenu. Neposlušnost i prestup su uvek bili velika uvreda za Boga. Nevernost u onome što je najmanje, ukoliko se ne otkloni, uskoro dovesti do prestupa u nečem što je veliko. Nije toliki problem u veličini neposlušnosti, već u neposlušnosti koja je sama po sebi zločin.5

Temelj svetovnog i duhovnog napretka – Svetovni i duhovni napredak su uslovljeni poslušnošću Božjem zakonu. Ali mi ne čitamo Božju Reč, kako bismo se upoznali sa uslovima pod kojima će se blagoslovi izliti na one koji su

1 Manuscript Releases 9:2, 1899. 2 Manuscript Releases 4:9, 1901. 3 The Review and Herald, August 30, 1881. 4 Ibid. 5 Manuscript Releases 9:2, 1899.

~ 47 ~

marljivo poslušni Božjem zakonu i koji ga poučavaju u svojim porodicama. Po-slušnost Božjoj Reči ja naš život i naša radost. Dok posmatramo svet, vidimo ga kako stenje pod poročnošću i nasiljem muškaraca koji su degradirali Božji zakon. On je povukao Svoj blagoslov iz voćnjaka i vinograda. Da nije Njegovog naroda koji drži zapovesti i živi na zemlji, On ne bi odlagao presudu. On produžava vreme milosti zbog pravednih koji Ga vole i koji Ga se boje.6 Usmeravati decu na staze poslušnosti – Na roditeljima počiva sveta dužnost da usmeravaju svoju decu na staze stroge poslušnosti. Istinska sreća u ovom i budućem životu, zavisi od poslušnosti „Tako govori Gospod.“ Roditelji, neka vam Hristov život bude obrazac. Sotona će osmisliti svaki mogući način da predstavi ovo visoko merilo pobožnosti, kao sveukupno previse strogo. Vaša je dužnost da utisnete u umove svoje dece, još dok su jako mali, misao da su stvo-reni po Božjem obličju. Hrist je došao na ovaj svet da im da živi primer kakvi moraju biti, i roditelji koji tvrde da veruju u istinu za ovo vreme treba da podu-čavaju svoju decu da vole Boga i da budu poslušni Njegovom zakonu. Ovo je najveći i najvažniji posao koji očevi i majke mogu da obavljaju….Božji plan je da i deca i mladi razumeju Božje zahteve, kako bi mogli da razlikuju pravednost od greha i poslušnost od neposlušnosti.7 Poslušnost da postane zadovoljstvo – Roditelji bi trebalo da vaspitavaju svoju decu red po red, pravilo po pravilo, pouku po pouku, malo ovde, malo tamo, ne dozvoljavajući bilo kakvo nepoštovanje Božjeg svetog zakona. Oni bi trebalo da se pouzdaju u božansku silu, tražeći od Gospoda da im pomogne da svoju decu sačuvaju vernu Njemu, koji je dao svog jedinorodnog Sina da potčini nevernost i neposlušnost. Bog čezne da na ljude izlije bogatstvo svoje ljubavi. On čezne da ih vidi radosne dok izvršavaju Njegovu volju, koristeći svaku poverenu im silu u službi Njemu, učeći svakoga ko se nađe pod njihovim uticajem, da je uslov da čovek bude pravednik za Boga, poslušnost Njegovom zakonu.8

6 Manuscript Releases 6:4, 1899. 7 Manuscript Releases 6:7, 1909. 8 Manuscript Releases 3:6, 1900.

~ 48 ~

Poglavlje 11 POUČAVANJE OD NAJRANIJEG DETINJSTVA

Počnite rano sa poučavanjem – Poslušnost roditeljskom autoritetu treba detetu utisnuti tokom najranijeg detinjstva i negovati u mladosti.1 Neki roditelji misle da mogu pustiti svoje mališane da u najranijem de-tinjstvu idu svojim sopstvenim putem, a kada odrastu , da će moći da budu ra-zumni i zdravo rasuđuju; ali ovo je greška. Dete počnite da učite poslušnosti još dok je beba… Zahtevajte poslušnost u svojoj kućnoj školi.2 Od njihovog najranijeg detinjstva, decu bi trebalo učiti da slušaju svoje roditelje, da poštuju njihovu reč i autoritet.3 Pre nego što se razvije razum – Jedna od prvih lekcija koje dete mora da nauči je lekcija o poslušnosti. Pre nego što dete postane razumno, može biti poučeno da sluša.4 Posao majke bi trebalo otpočeti sa odojčetom. Majka bi trebalo da potčini volju, temperament i sklonosti svog deteta. Učite dete da sluša i ne popuštajte kako ono odrasta.5

Pre nego što samovolja ojača – Jako malo roditelja počinje rano da po-učava svoju decu poslušnosti. Obično dete napuni dve ili tri godine pre nego što roditelji počnu sa vaspitavanjem, a do tada se uzdržavaju od disciplinovanja misleći da je dete previše malo da bi moglo da sluša. Ali svo to vreme samovolja jača u malom biću, i svakim danom je sve teže roditelju da stekne kontrolu nad detetom. U veoma ranom uzrastu, deca mogu shvatiti i spoznati ono što im se jasno i jednostavno saopšti, i pod nežnim i razumnim vođstvom, mogu naučiti da slu-šaju....Majka ni u jednom slučaju, ne bi trebala da dopusti detetu da stekne prei-mućstvo nad njom; i u cilju očuvanja ovog autoriteta, nije neophodno pribegavati oštrim merama; čvrsta, stabilna i smirena ruka i ljubaznost koja će uveriti dete u vašu ljubav prema njemu, će postići cilj. Ali ukoliko dopustite da sebičnost, bes i samovolja idu svojim pravcem, tokom prve tri godine detetovog života, biće dosta teško da dete potčinite zdravoj disciplini. Njegova narav se pogoršala; ono uživa idući svojim sopstvenim putem; roditeljska kontrola je mlaka i bljutava. Ove zle sklonosti jačaju kako dete odrasta, dok ga u zrelom dobu, najviša moguća sebičnost i nedostatak kontrole ne postave u milost i nemilost zla koje divlja na

1 The Review and Herald, March 13, 1894. 2 Letter 75, 1898. 3 The Review and Herald, July 16, 1895. 4 Education, 287. 5 The Signs of the Times, February 26, 1880.

~ 49 ~

našoj planeti.6 Deci nikada ne bi trebalo dozvoliti da omalovažavaju roditelje i da po-kažu nepoštovanje prema njima. Nikada ne bi trebalo dozvoliti da samovolja ostane ne ukorena. Buduće blagostanje deteta, zahteva ljubaznu, nežnu ali čvrstu disciplinu uz puno ljubavi.7 Poslušnost roditeljima vodi do poslušnosti Bogu – Mladi i deca čiji roditelji polažu svoje nade u molitvu, su izuzetno privilegovana zbog prilike koja im se pruža da upoznaju i zavole Boga. Kroz poštovanje roditelja i iskazivanje poslušnosti njima, deca mogu učiti kako da poštuju i slušaju svog nebeskog Oca. Ukoliko budu hodali kao deca svetlosti, biće ljubazni i učtivi, puni ljubavi i poš-tovanja prema svojim roditeljima koje vide, i tako se bolje osposobiti da vole Boga koga ne vide. Ako su verni predstavnici svojih roditelja, praktikujući istinu kroz pomoć dobijenu od Boga, pravilom i primerom potvrđuju da su Božje vla-sništvo, i poštuju ga dobro uređenim životom i božanskim opštenjem.8 Samo poslušnost ulazi u nebesko carstvo – Neka roditelji i nastavnici utisnu u umove dece, da ih Gospod proverava u ovom životu, kako bi video da li će Mu biti poslušni sa ljubavlju i poštovanjem. Oni koji ne bi bili poslušni Hristu ovde na zemlji, ne bi Mu bili poslušni ni u večnosti.9

Ukoliko roditelji i deca ikada budu primljeni u nebeske dvorove, biće to zbog toga što su u ovom svetu naučili da budu poslušni Božjim zapovestima.10

6 Pacific Health Journal, April, 1890. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 112. 8 The Youth&srquo;s Instructor, June 15, 1893. 9 Counsels on Sabbath School Work, 79. 10 Manuscript Releases 6:0.1903.

~ 50 ~

Poglavlje 12 POSLUŠNOST MORA POSTATI NAVIKA

Ulažite nežan ali istrajan trud – Deca treba da shvate da su im njihove sposobnosti date sa ciljem da poštuju i proslave Boga. U tom cilju moraju naučiti i lekciju o poslušnosti….Blagim i istrajnim naporom, navika bi se trebalo uspo-staviti. Tako se u velikoj meri mogu sprečiti kasniji sukobi između autoriteta i volje, koji u umovima mladih bude otuđenost i ogorčenost prema roditeljima i učiteljima a dosta često bude i pružanje otpora svakim autoritetu, ljudskom i bo-žanskom.1 Ne dozvolite rasprave ili izgovore – Prva briga roditelja bi trebalo da bude da uspostave dobro vladanje u porodici. Reč roditelja bi trebalo da bude zakon, isključujući sve rasprave ili izgovore. Decu bi od najranijeg detinjstva trebalo naučiti da prećutno slušaju svoje roditelje.2 Stroga disciplina može s vremena na vreme izazvati nezadovoljstvo i deca će želeti da rade po svom; ipak tamo gde su deca naučila lekciju o poslušnosti svojim roditeljima, bolje su pripremljena da se potčine Božjim zahtevima. Tako obrazovanje i vaspitanje primljeni u detinjstvu, utiču na religiozno iskustvo i oblikuju karakter odraslog čoveka.3 Bez izuzetaka – Kao učitelji u svojoj porodici, roditelji treba da vide da pravila nisu neposlušna....Dozvoljavajući deci da nastave sa neposlušnošću, ne uspevaju da ostvare odgovarajuću disciplinu. Deca se moraju dovesti di tačke potčinjavanja i poslušnosti. Neposlušnost se ne sme dozvoliti. Greh je pred vra-tima roditelja koji dozvole svojoj deci da budu neposlušna.....Deca treba da shvate da moraju da slušaju.4 Zahtevati brzu, savršenu poslušnost – Kada roditelji na zahtevaju brzu i savršenu poslušnost svoje dece, oni ne postavljaju pravilan temelj za izgradnju karaktera svojih mališana. Oni pripremaju svoju decu a ih osramote u starosti i rastuže njihova srca na samrti.5 Zahtevi treba da budu razumni – Zahtevi roditelja bi uvek trebalo da budu razumni; ljubaznost bi trebalo da se iskaže, ne bezumnim popuštanjem već mudrim usmeravanjem. Roditelji treba da poučavaju svoju decu prijatno, bez grdnje ili zakeranja, nastojeći da vežu srca svojih mališana za sebe, svilenim ni-tima ljubavi. Neka svi, očevi, majke, nastavnici, starija braća i sestre, postanu

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 110, 111. 2 Pacific Health Journal, January, 1890. 3 The Signs of the Times, February 26, 1880. 4 Manuscript Releases 8:2, 1901. 5 Manuscript Releases 18:1891.

~ 51 ~

poučavajuća sila za jačanje svakog duhovnog interesa, kako bi u kućni i školski život doneli zdravu atmosferu, koja će pomoći mlađoj deci da odrastu u nauci i strahu Gospodnjem.6 U našem sopstvenom vaspitavanju dece i u vaspitavanju dece drugih, do-kazali smo da deca nikada neće manje voleti svoje roditelje i staratelje, zbog toga što ih sputavaju da čine zlo.7 Dati razloge za poslušnost – Deca treba da nauče da budu poslušna po-rodičnom vladanju(upravi). Treba da formiraju skladan karakter koji Bog može odobriti, održavajući zakon u porodičnom životu. Roditelji hrišćani treba da obrazuju i vaspitaju svoju decu da budu poslušna Božjem zakonu....Razlozi za ovu poslušnost i poštovanje prema Božjem zakonu, mogu se usaditi deci čim shvate njegovu prirodu, kako bi znali šta bi trebalo da rade i od čega bi trebalo da se uzdržavaju.8 Reč roditelja bi trebalo da bude zakon – Vaša deca, koja su pod vašom kontrolom, treba da mare za vas. Vaša reč bi za njih trebalo da bude zakon.9 Mnogi roditelji ne zavode red među svojom decom, a onda se čude što su im deca izopačena, neposlušna, nezahvalna i ne sveta. Takvi roditelji su pod Božjim prekorom. Oni su zanemarili da odgaje svoju decu u nauci i strahu Gospodnjem. Oni ih nisu naučili prvu hrišćansku lekciju: „Strah Gospodnji je početak mudrosti.“ „Ludost je detetu vezana za srce,“ kaže mudrac.. Ljubav prema ludosti, želja za činjenjem zla, mržnja i neprijateljstvo prema svetim stva-rima, su samo neke od teškoća sa kojima se roditelji moraju sresti tokom svoje službe u porodičnom domu.... U Božjoj sili, roditelji moraju ustati i zavesti red u svom domu. Moraju naučiti da suzbiju nepravdu i zlo, ali bez nestrpljivosti i strasti. Ne bi trebalo da ostave decu da nagađaju šta je ispravno, već bi trebalo da jasno istaknu put, ne-pogrešivim terminima, i da decu poučavaju da idu tim putem.10 Uticaj neposlušnog deteta – Neposlušno dete će naneti veliku štetu onoj deci sa kojom se druži, jer će oblikovati drugu decu prema sopstvenom primeru.11 Namigivanje grehu – Učite svoju decu da vas poštuju, jer Božji zakon to nameće kao dužnost. Ako dozvolite svojoj deci da se olako odnose prema va-šim zahtevima i željama, ne obraćajući pažnju na zakone u domaćinstvu, vi na-migujete grehu; dozvoljavate đavolu da dođe po svoje i radi kako mu volja; i istu nepokornost, nedostatak poštovanja i ljubav prema sebi, oni će uneti čak i u svoj religiozni život i crkvu. I početak svog ovog zla je zapisan u nebeskim knjigama, 6 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 158, 159. 7 The Review and Herald, May 10, 1898. 8 Manuscript Releases 12:6, 1897. 9 The Review and Herald, September 19, 1854. 10 The Review and Herald, May 4, 1886. 11 The Review and Herald, March 13, 1894.

~ 52 ~

na teret nemarnosti roditelja.12 Navika poslušnosti utvrđena ponavljanjem – Lekcije o poslušnosti i poštovanju autoriteta, moraju se često ponavljati. Ovakav posao obavljen u po-rodici, biće sila za dobro, i neće samo deca biti uzdržljiva od zla i prinuđena da vole istinu i pravednost, već će i roditelji imati podjednaku korist. Ovakav posao koji Bog zahteva, ne može biti obavljen bez mnogo ozbiljnog razmišljanja o nji-hovom delu, i mnogo proučavanja Božje Reči, sa ciljem da mogu poučavati svoju decu u skladu sa Njegovim uputstvima.13

12 The Review and Herald, April 14, 1885. 13 Manuscript Releases 24b, 1894.

~ 53 ~

Deo V

DRUGE OSNOVNE LEKCIJE

~ 54 ~

Poglavlje 13 SAMOKONTROLA

Spremiti decu za život i životne dužnosti - Može li se majka bez teškoća, zapitati, sa dubokom strepnjom, dok gleda svoju decu koja su joj pove-rena na staranje: Šta je uzvišeni cilj i predmet njihovog vaspitanja? Da li je to osposobiti ih za život i životne dužnosti, kvalifikovati ih da zauzmu počasna mesta u svetu, da budu korisni svojim bližnjima, da eventualno steknu nagradu pravednih? Ako je tako, onda je prva lekcija koju bi trebalo da nauče, samokon-trola; jer se nedisciplinovana i tvrdoglava osoba ne može nadati uspehu u ovom životu i nagradi u budućem.1 Vaspitati dete da se potčini – Mališani, pre nego što napune godinu dana, čuju i razumeju ono što se priča vezano za njih, i znaju do kog stepena im se može popuštati. Majke, trebalo bi da vaspitate svoju decu da se potčine vašim željama. Do ovog momenta se mora doći, ukoliko želite da zadržite kontrolu nad svojom decom i da sačuvate svoje dostojanstvo kao majka. Vaša deca brzo uče samo ono što očekujete od njih, oni znaju kada njihova volja potčinjava vašu, i iskoristiće svoju pobedu.2 Dozvoliti razvijanje loših navika, dati zakon u ruke deteta i dozvoliti de-tetu da upravlja, apsolutna je okrutnost.3 Ne zadovoljavati sebične želje – Ako roditelji nisu pažljivi, oni će postu-pati sa svojom decom na takav način da će ih navesti da traže pažnju i povlastice, koje će dovesti do toga da roditelji obesprave sebe u cilju popuštanja svojim ma-lišanima. Deca će zahtevati od roditelja da rade stvari za njih, da udovoljavaju njihovim željama, i roditelji će to dopustiti, bez obzira na činjenicu da će to decu utvrditi u sebičnosti. Ali postupajući tako, roditelji nanose štetu svojoj deci i shvatiće koliko je teško neutralisati uticaj obrazovanja tokom prvih nekoliko go-dina detetovog života. Deca moraju da nauče da njihove želje ne mogu biti zado-voljene, ukoliko su podstaknute sebičnošću.4 Ne davati deci bilo šta zbog čega plaču – Jedna dragocena lekcija koju će majka morati stalno iznova da ponavlja je da dete ne treba da upravlja; ona nije gospodar, ali njene želje i zahtevi treba da budu iznad svega. Tako ona pou-čava decu samokontroli. Nemojte davati deci bilo šta zbog čega plaču, čak iako vaše nežno srce želi to tako snažno da uradi; jer ukoliko jednom zadobiju pobedu plakanjem, očekivaće da to ponovo učine. Svaki sledeći put borba će biti sve 1 Pacific Health Journal, May, 1890. 2 The Signs of the Times, March 16, 1891. 3 Christian Temperance and Bible Hygiene, 68. 4 The Signs of the Times, August 13, 1896.

~ 55 ~

teža.5 Nikada ne dozvoliti ispoljavanje besa – Među prvim zadacima majke je obuzdavanje strasti u svojim mališanima. Deci ne bi trebalo biti dopušteno da ispolje gnev; ne bi trebalo da im bude dopušteno bacanje po podu, udaranje i plakanje, zbog toga što im je uskraćeno nešto što nije za njihovo dobro. Bila sam uznemirena dok sam posmatrala, koliko roditelja popušta svojoj deci tako što im dopušta ispoljavanje gneva. Majke izgleda, posmatraju ove izlive besa kao nešto što se mora istrpeti, i ponašaju se ravnodušno prema detetovom ponašanju. Ali ako se zlo jednom dopusti, ono će se ponavljati, i to ponavljanje će proizvesti naviku, pa će karakter deteta primiti zao kvasac.6 Kada ukoriti zao duh – Često sam viđala mališane koji se bacaju i vrište, ukoliko njihova volja nije ispoštovana na bilo koji način. Ovo je vreme da ukorite zao duh. Neprijatelj će pokušati da kontroliše umove vaše dece, ali hoćemo li dozvoliti da ih oblikuje u skladu sa svojom voljom? Ovi mališani ne mogu da razluče koji duh utiče na njih, i dužnost je roditelja, da rasuđuju i slobodno odlu-čuju umesto njih. Njihove navike moraju se pažljivo nadgledati. Zle sklonosti treba suzbijati, a um stimulisati u korist dobra i pravednosti. Dete bi trebalo ohra-brivati u svakom naporu da upravlja sobom.7 Početi sa „Pesmama iz Betlehema“ – Majke bi trebalo da vaspitaju svoje bebe u svojim rukama, nakon ispravnih načela i navika. One ne bi trebalo da dozvole deci da udaraju glavom o pod....Neka majke vaspitaju svoju decu u najranijem detinjstvu. Počnite sa pesmama iz Betlehema. Ove meke melodije će imati smirujući i utišavajući uticaj. Pevajte im ove prigušene melodije koje se odnose na Hrista i Njegovu ljubav.8 Bez kolebanja i neodlučnosti - Izopačenu narav bi trebalo potisnuti kod deteta, što je pre moguće; što se ova obaveza duže odlaže, sve ju je teže izvršiti. Deca koja su živahna i strastvene naravi, zahtevaju posebnu brigu svojih rodite-lja. Njima se treba baviti na naročito ljubazan ali čvrst i nepokolebljiv način; u njihovom slučaju, ne bi trebalo da bude nedoumica i neodlučnosti od strane ro-ditelja. Karakterne crte, koje bi prirodno ograničile razvoj ovih jedinstvenih ne-dostataka, trebalo bi pažljivo negovati i jačati. Popuštanje plahovitom, strastve-nom detetu izopačene naravi, rezultovaće njegovom propašću. Detetovi nedo-staci će jačati sa godinama, odlagaće razvoj njegovog uma, i preovladati u odnosu na sve dobre i plemenite crte karaktera.9 Primer roditeljske samokontrole od vitalnog značaja – Neki roditelji nemaju kontrolu nad sobom. Oni ne kontrolišu svoje izopačene želje i apetite, ni 5 Manuscript Releases 4:3, 1900. 6 The Signs of the Times, March 16, 1891. 7 Christian Temperance and Bible Hygiene, 61. 8 Manuscript Releases 9:1893. 9 Pacific Health Journal, January, 1890.

~ 56 ~

vatreni temperament; zbog toga, oni ne mogu vaspitati svoju decu u pogledu odbijanja apetita i učiti ih samokontroli.10 Ukoliko roditelji žele da poučavaju svoju decu samokontroli, moraju prvo da izgrade tu naviku kod sebe. Prigovaranje i zakeranje roditelja, podstiče plaho-vitost i vatreni temperament kod njihove dece.11 Neumorni u dobročinstvu – Roditelji su previše naklonjeni udobnosti i zadovoljstvu, da bi obavili posao koji im je Bog odredio u njihovom porodičnom životu. Ne bi trebalo da vidimo užasno stanje zla među mladima današnjice, da su pravilno vaspitani u svojim domovima. Ukoliko bi se roditelji zauzeli sa svoj, od Boga poveren posao, i ako bi poučavali svoju decu samo uzdržanju, samoo-dricanju i samokontroli i poukom i primerom, shvatili bi da, dok su nastojali da obave svoju dužnost, kako bi naišli na Božje odobravanje, da su učili dragocene lekcije u Hristovoj školi. Učili bi se strpljenju, uzdržanju, ljubavi i poniznosti; i upravo su to lekcije kojima moraju poučiti svoju decu. Nakon što se moralna osetljivost roditelja probudi, i oni se zauzmu za svoj zanemarivani posao sa obnovljenom energijom, oni ne bi trebalo da postanu obeshrabreni ili da dozvole sebi da budu ometeni u radu. Previše njih postaje umorno u dobročinstvu. Kada shvate da njihov posao zahteva opterećujući napor, neprestanu samokontrolu, da rastu u milosti, kao i u saznanju, da se suoče sa neočekivanim vanrednim situacijama koje nastaju, oni postaju obeshrabreni, o-dustaju od borbe i dopuštaju neprijatelju duša da radi kako mu volja. Dan za da-nom, mesec za mesecom, godinu za godinom, rad treba nastavljati dok karakter deteta ne bude izgrađen a navike uspostavljene na ispravan način. Ne bi trebalo da odustanete i prepustite svoju porodicu da se ponaša raskalašno i neobuzdano.12 Nikad ne gubiti kontrolu nad sobom – Nikada ne bismo trebali da izgu-bimo kontrolu nad sobom. Neka ispred nas uvek bude savršen Obrazac. Greh je govoriti nestrpljivo, zlovoljno ili osećati gnev, iako ne govorimo. Mi treba da živimo dostojno, pravilno predstavljajući Hrista. Govor ljutitim rečima, isto je kao udaranje kremen o kremen; samo odjednom zapali gnevna i razdražujuća osećanja. Ne budite kao kestenov čičak. Ne dozvolite sebi da u domu izgovarate agresivne reči. Trebalo bi da pozovete nebeskog Gosta da dođe u vaš dom, omo-gućavajući Njemu i nebeskim anđelima da borave sa vama. Trebalo bi da primite Hristovu pravednost, posvećenje Božjim Duhom, lepotu svetosti, kako biste lju-dima oko sebe mogli otkriti Svetlost Života.13 Mudrac je rekao: „Ko je spor na gnev bolji je od silnog čoveka, i ko vlada

10 Pacific Health Journal, October 1897. 11 The Signs of the Times, November 24, 1881. 12 The Review and Herald, July 10, 1888. 13 Manuscript Releases 10:2, 1901.

~ 57 ~

sobom, bolji je od onoga ko je osvojio grad.“ Muškarac ili žena koji čuvaju rav-notežu uma, kada su iskušani da se prepuste strastima, očima Boga i nebeskih anđela, veći su od najpoznatijeg generala koji je ikada poveo vojsku u bitku i pobedio. Slavni imperator je na svojoj samrtnoj postelji rekao: „Od svih pobeda koje sam izvojevao, nijedna mi sada ne donosi utehu, osim pobede koju sam ste-kao nad svojim buntovnim karakterom.“ Aleksandru i Cezaru je bilo lakše da se potčine svetu nego sebi. Nakon pokoravanja nacije za nacijom, propali su – jedan od njih „kao žrtva neumerenosti a drugi kao žrtva nerazumnog slavoljublja.“14

14 Good Health, November, 1880.

~ 58 ~

Poglavlje 14 TIŠINA, UČTIVOST I POŠTOVANJE

Potisnuti nepotrebnu buku i nemir – Neka majka ne dozvoli da njen um bude opterećen sa previse stvari…. Sa velikom marljivošću i neposrednim oprezom, ona mora brinuti o svojim mališanima, koji će, ukoliko im se dozvoli, pratiti svaku pobudu koja izvire iz njihovog neobučenog i neupućenog srca. U bujnosti svog duha, oni će tražiti izgovor za buku i nemir u domu. Ovo bi trebalo ograničiti. Deca će biti podjednako srećna, i ako su poučena da ne rade takve stvari. Oni treba da nauče, da kada dođu gosti, budu mirni, tihi i učtivi.1 Neka tišina zavlada u domu – Očevi i majke….poučite svoju decu da moraju biti podređeni zakonu. Ne dozvolite im da pomisle, da zbog toga što su deca, imaju povlastice da prave u kući svaku buku koju požele. Potrebno je doneti mudra pravila i propise i sprovoditi ih u delo, kako lepota porodičnog života ne bi bila upropaštena.2 Roditelji čine svojoj deci veliku nepravdu, kada im dozvoljavaju da vrište i plaču. Deci ne bi trebalo dozvoliti da budu nemarni i bučni. Ukoliko se ove neprihvatljive crte karaktera ne iskontrolišu u njihovim ranim godinama, deca će ih ojačane i razvijene, uneti u svoj religiozni i poslovni život. Deca će biti podjed-nako srećna i ukoliko su poučena da budu tiha u domu.3 Poučavati uvažavanje iskustvenog rasuđivanja – Decu bi trebalo pou-čavati da uvažavaju iskustveno rasuđivanje. Oni bi trebalo da budu tako obrazo-vani, da njihov um bude ujedinjen sa umom njihovih roditelja i nastavnika, i tako upućeni da mogu videti ispravnost u osluškivanju njihovih saveta. A onda kada se osamostale, njihovi karakteri neće biti kao trska koja treperi na vetru.4 Roditeljska opuštenost podstiče nepoštovanje – Ukoliko se deci, u nji-hovom sopstvenom domu, dopusti da budu nepristojni, neposlušni, nezahvalni i zlovoljni, njihovi gresi počivaju pred vratima njihovih roditelja.5 Majka…..treba mudro da upravlja domaćinstvom, u dostojanstvu svog majčinstva. Njen uticaj u domu treba da bude najveći; njena reč, zakon. Ukoliko je hrišćanka, pod Božjom upravom, ona će zahtevati i zapovediti poštovanje svoje dece. Kažite svojoj deci, precizno, šta zahtevate od njih.6 Kada roditelji ne održavaju svoj autoritet, kada deca idu u školu, nemaju

1 Manuscript Releases 6:4, 1899. 2 The Signs of the Times, September 25, 1901. 3 Ibid. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 75. 5 Letter 104, 1897. 6 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 111.

~ 59 ~

naročito poštovanje ni prema nastavnicima ni prema direktoru škole. Poštovanju i uvažavanju, koje bi trebalo da imaju, nikada nisu poučeni u svom domu. Očevi i majke su bili na istom nivou sa svojom decom.7 Rezultati nekontrolisane drskosti – Poštujte svoju decu i nemojte im dozvoliti da vam upute ijednu omalovažavajuću reč.8 Mudar mladalački stav – Veoma je mudar i blagosloven mladić, koji smatra da mu je dužnost, ukoliko ima roditelje da se ugleda na njih, a ukoliko ih nema, što se tiče njegovih staratelja, na one sa kojima živi, kao savetnike, uteši-telje i na neki način upravitelje, koji određuju ograničenja u njegovom domu, da ih se pridržava.9 Poštovanje treba pažljivo negovati [Napomena: Za detaljnije bavljenje ovim predmetom videti poglavlje 80 „Poštovanje onoga što je sveto“] – Poštova-nje je milost koju treba pažljivo negovati. Svako dete bi trebalo da nauči da uka-zuje istinsko poštovanje Bogu.10 Gospod želi da shvatimo, da moramo postaviti svoju decu u pravilan od-nos prema svetu, crkvi i porodici. Njihov odnos prema porodici je prva tačka razmatranja. Hajde da ih naučimo da budemo učtivi jedni prema drugima i učtivi prema Bogu. Možete se zapitati, „Šta se misli pod biti učtiv prema Bogu?“ Pod tim mislim, da treba da nauče da poštuju i uvažavaju našeg nebeskog Oca, i da cene beskrajnu žrtvu koju je Hristos podneo u našu korist....Roditelji i deca treba da održe tako prisnu vezu sa Bogom, da nebeski anđeli mogu da komuniciraju sa njima. Ovi glasnici su isključeni iz mnogih domova, u kojima obiluju bezakonje i nepoštovanje prema Bogu. Hajde da uhvatimo iz Njegove Reči, duh neba, i dovedemo ga u naš život ovde dole.11 Kako poučavati poštovanju – Roditelji mogu i trebalo bi da zainteresuju svoju decu za raznoliko znanje koje se nalazi na svetim stranicama. Ali ukoliko žele da zainteresuju svoje sinove i kćeri za Božju Reč, treba i sami da budu zain-teresovani za nju. Oni moraju biti upoznati sa učenjima Božje Reči, i kao što je Bog zapovedio Izraelu, govoriti o njima, „kada sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ.“ Ponovljeni zakon 11:19. Oni koji žele da njihova deca vole i poštuju Boga, moraju pričati o Njegovoj dobroti, veličanstvu i sili, kao što je otkriveno u Njegovoj Reči i delima stvaranja.12 Poslušnost objavljuje poštovanje – Pokažite deci da poslušnost objav-ljuje i otkriva istinsko poštovanje. Bog nije zapovedio ništa što je nepotrebno, i ne postoji drugi način za ukaže poštovanje, tako ugodno Njemu, kao poslušnost 7 Manuscript Releases 14:1894. 8 Manuscript Releases 11:4, 1903. 9 Testimonies For The Church 2:308. 10 Prophets and Kings, 236. 11 Manuscript Releases 10:0.1902. 12 Patriarchs and Prophets, 504.

~ 60 ~

o kojoj je On govorio.13

13 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 111.

~ 61 ~

Poglavlje 15 BRIGA O RUKOVANJU SVOJINOM

Potisnuti destruktivne sklonosti - Vaspitanje mora biti sveobuhvatno i ujednačeno. Svaka majka mora da bude marljiva. Ona ne sme dopustiti bilo čemu da joj skrene misli. Majka ne sme da dozvoli svojoj deci da slede svoju neformi-ranu volju u rukovanju stvarima u domu. Oni bi trebalo da nauče da ne treba da održavaju stalni nered u kući, igrajući se sa stvarima u kući radi sopstvene za-bave. Majke, poučite svoju decu, u njihovom najranijem uzrastu, da ne treba da gledaju na sve stvari u kući ka na nešto što služi za igru i zabavu. Pomoću ovih malih stvari, uče se redu. Bez obzira na to koliku viku i galamu deca mogu da naprave, ne dozvolite sredstvu uništenja, koje je veće u najranijem detinjstvu i detinjstvu, da jača i da se neguje. Bog kaže „Uradi tako“ ili „Ne radi tako.“ Bez ispoljavanja vatrenog temperamenta, ali odlučno, roditelji treba da kažu svojoj deči, NE, i da tako misle. Sa čvrstinom treba zabraniti da se sve stvari u kući slobodno diraju i ba-caju na pod ili u prašinu. Oni koji dozvole detetu da nastavi sa takvim ponašanjem čine mu veliku nepravdu. Ono možda neće biti loše dete, ali ga njegovo vaspita-nje čini problematičnim i destruktivnim.1 Učite decu da poštuju tuđu svojinu – Neki roditelji dozvoljavaju svojoj deci da budu destruktivna, da se igraju sa stvarima koje nemaju pravo da diraju. Deca bi trebalo da nauče da ne smeju da diraju tuđe stvari i imovinu. Zarad po-rodične udobnosti i sreće, oni moraju naučiti da poštuju pravila pristojnosti. Deca nisu srećnija kada im se dopusti da diraju sve što vide. Ukoliko nisu naučena da budu pažljiva, odrašće sa nemilim i destruktivnim crtama karaktera.2 Čvrste i izdržljive igračke – Nemojte davati deci igračke koje se lako lome. To učinite da biste ih poučili lekciju o razornosti, destrukciji. Neka imaju samo nekoliko igračaka i neka one budu čvrste i izdržljive. Ovakvi predlozi, iako mogu izgledati mali, mnogo znače u vaspitanju deteta.3

1 Manuscript Releases 6:4, 1899. 2 The Signs of the Times, September 25, 1901. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 123.

~ 62 ~

Poglavlje 16 NAČELA ZDRAVLJA

Počnite rano sa zdravstvenom edukacijom – Stvoritelj čoveka je uredio živu mašineriju naših tela. Svaka funkcija je predivno i mudro načinjena. Bog je založio Sebe, kako bi održao ovu mašineriju zdravom, ukoliko ljudski činilac bude bio poslušan njegovom zakonu i bude sarađivao sa Bogom….Možemo posmatrati i diviti se Božjim delima u prirodnom svetu, ali ljudsko telo je naj-lepše. Od kada se razvije razum, ljudski um treba da postane sposoban za pra-vilno razumevanje fizičke građe. Bog je ovde dao uzorak sebe, jer je čovek stvo-ren po Božjem liku.1 Prvo što bi mladi trebalo da izuče, je da upoznaju sebe i na koji način da održe svoja tela zdravim.2 Lekcije od primarne važnosti – U ranom vaspitavanju dece, mnogi ro-ditelji i nastavnici ne shvataju da najveću pažnju treba posvetiti fizičkoj građi, kako bi se obezbedili zdravlje tela u mozga.3 Buduća sreća vaših najbližih i dobrobit društva, u velikoj meri zavise od fizičkog i moralnog vaspitanja koje vaša deca prime u prvim godinama svog ži-vota.4 Roditelji da razumeju i poučavaju fiziologiju – Ukoliko bi sami rodi-telji došli di saznanja i osetili važnost primene tog znanja u praksi, u obrazovanju njihove drage dece, trebalo bi da vidimo drugačiji poredak stvari među mladima i decom. Deca bi trebalo da dobiju uputstva u pogledu znanja o svojim telima. Postoji samo mali broj mladih koji imaju bilo kakvo određeno znanje o misteri-jama ljudskog života. Ali oni jako malo znaju o živoj mašineriji. David kaže: “Ja ću te hvaliti, jer sam divno sazdan.” Poučavajte svoju decu da proučavaju od uzroka do posledice; pokažite im da ukoliko prekrše zakone svog bića, moraće da plate kaznu patnjom i bolešću. Ukoliko u vašem naporu ne možete videti nikakav poseban napredak, ne budite obeshrabreni; strpljivo upućivanje, red po red, pravilo po pravilo, malo ovde, malo tamo.....Vršite pritisak dok ne zadobijete pobedu. Nastavite da poučavate svoju decu u pogledu njihovih tela, i kako da brinu o njima. Nemarnost u pogledu telesnog zdravlja, utiče na nemarnost u moralnom karakteru.5

1 Medical Ministry, 221. 2 Testimonies For The Church 3:142. 3 Health Reformer, December, 1872. 4 Fundamentals of Christian Education, 156. 5 Testimonies For The Church 2:526, 537.

~ 63 ~

Zdrav život treba da bude stvar od porodičnog značaja – Zdrav život mora imati porodični značaj. Roditelji bi trebalo da budu svesni svojih, od Boga poverenih dužnosti. Neka ih proučavaju principe zdravstvene reforme i uče svoju decu da je put samoodricanja, jedini put bezbednosti. Masa stanovnika u svetu, zbog svog nepoštovanja fizičkog zakona, uništava svoju moć samokontrole, i o-nesposobljava se da ceni večne realnosti. Svojevoljno neupućeni u građu svog sopstvenog tela, oni vode svoju decu na stazu samo popuštanja, tako im pripre-majući put da snose posledice kršenja prirodnih zakona.6 Potrebna je i fizička obuka – Fizičko vaspitanje, razvijanje tela, mnogo je lakše pružiti nego duhovnu obuku. Porodilište, igralište, radionica; sejanje se-mena i sakupljanje žetve, sve to spade pod fizičku obuku. Pod povoljnim uslo-vima, dete stiče zdravu snagu i pravilan razvoj telesnih organa. Ipak, čak i u fi-zičkom domenu dete treba pažljivo poučavati.7 Poslušnost prirodnim zakonima donosi zdravlje i sreću – Našu decu treba uputiti u to da mogu biti sposobna za pravilno razumevanje svog sopstve-nog organizma. Strpljivim upućivanjem u ranom uzrastu, oni mogu biti spremni da shvate, da bi trebalo da budu spremni da poslušaju zakone svog bića, ukoliko žele da se sačuvaju od bola i bolesti. Oni treba da shvate da njihovi životi ne mogu biti od koristi, ukoliko su osakaćeni bolešću. Niti mogu da ugode Bogu, ukoliko na sebe navuku bolest, zanemarivanjem prirodnih zakona.8

6 Testimonies For The Church 6:370. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 108. 8 Health Reformer, August, 1871.

~ 64 ~

Poglavlje 17 ČISTOĆA

Bog je temeljan – Gospod je zapovedio deci Izraela da operu svoju odeću i otklone svu nečistoću iz svog logora, da ne bi prolazeći pored njih, On video njihovu nečistoću. Bog i danas prolazi pored naših domova i gleda porodične nehigijenske uslove i neuredne navike. Zar nismo imali bolju reformu i to bez kašnjenja? Roditelji, Bog vas je učinio svojim zastupnicima, da biste mogli usaditi pravilna načela u umove svoje dece. Povereni su vam Gospodnji mališani, i Bog, koji je bio toliko temeljan i pedantan, da su deca Izraela trebalo da odrastaju sa uspostavljenom navike čistoće, neće odobriti nikakvu nečistoću u domu, ni da-nas. Bog vam je dodelio posao vaspitanja svoje dece u ovoj oblasti, i obučavajući svoju decu u navikama čistoće, poučavate ih duhovnim lekcijama. Oni će uvideti da Bog želi da budu čistog srca, kao što su čistog tela, i biće dovedeni do razu-mevanja čistih načela, kojima bi Bog trebalo da podstakne svaki postupak u nji-hovim životima.1 Ako je Bog bio dovoljno temeljan da zapovedi čistoću putujućim Izrael-cima u divljini, koji su boravili pod vedrim nebom skoro čitavo vreme, ništa ma-nje ne zahteva ni od nas danas, koji živimo u malterisanim i okrečenim kućama, gde su nečistoće više vidljive i imaju nezdraviji uticaj.2 Čistoća treba da postane druga narav – Nečistoća u domu je velika greška, jer vaspitava svojim posledicama i širi svoj uticaj svuda unaokolo. Čak i u najranijem detinjstvu, dečiji umovi i navike bi trebalo da prime pravilna uput-stva....Pokažite im da je nečistoća tela i odeće nepoželjna kod Boga. Potrebno je održavati konstantnu budnost, kako bi im ove navike postale druga narav....Ne-čistoća će biti prezrena kao što i treba. O, kada bi svi shvatali da ove male dužnosti ne bi trebalo zanemariti. Ceo njihov budući život biće oblikovan navikama i praksama iz njihovog detinjstva. Deca su naročito podložna utiscima, i znanja o higijeni mogu im se saopštiti tako što im se neće dozvoliti nered.3

Poučavajte ljubav prema čistoći i gnušanje prema prljavštini – Tre-balo bi da negujete ljubav prema urednosti i strogoj čistoći.4 Oblačite svoju decu jednostavno i skromno. Neka njihova odeća bude na-činjena od izdržljivih materijala. Održavajte ih ljupkim i čistim. Učite ih da se 1 Manuscript Releases 3:2, 1899. 2 Counsels on Health, 82. 3 Manuscript Releases 3:2, 1899. 4 Testimonies For The Church 2:66.

~ 65 ~

gnušaju nečistoće i prljavštine.5 Neka snaga, koja je sad nepotrebno usmerena na planiranje šta ćete jesti i piti, i obući, bude usmerena na održavanje njihovih ličnosti čistim, a odeće u-redne. Nemojte me pogrešno shvatiti. Ja ne kažem da ih morate držati zatvorene u kući kao lutke. Nema ništa nečisto u čistom pesku i suvoj zemlji; radi se o posledicama nužde koje izlaze iz tela, i koje zahtevaju promenu odeće i pranje tela.6

Održavati prostorije čistim – Čitave porodice bi imale pomoć i bile bla-goslovene, kada bi roditelji odredili zaduženja svojoj deci. Zašto propovednici i nastavnici nisu određeniji po pitanju ovih stvari, koje tako mnogo znače za fi-zičko zdravlje i duhovnu čvrstinu? Dečaci i devojčice u porodici, bi trebalo da osete da su deo jedne velike kompanije u domu. Oni bi trebalo da teže da održa-vaju prostorije očišćenim od svakog neprijatnog prizora. Potrebno im je dati u-putstva u ovoj oblasti.7 Svaki oblik nečistoće ima tendenciju da izazove bolest. Smrtonosne bak-terije obiluju u tamnim, zanemarenim ćoškovima, u raspadajućim otpacima, na mestima koja su puna vlage plesni i buđi. Otpaci od povrća i gomile lišća, ne bi trebalo da ostanu u blizini kuće, da ne bi svojim raspadanjem i truljenjem zaga-đivali vazduh. Ništa što je nečisto ili je u fazi truljenja, ne bi trebalo tolerisati u domu. U gradovima koji se smatraju savršeno čistim, epidemije groznice su bile uzrokovane postojanjem raspadajućeg otpada u prebivalištu nekog nemarnog do-maćina. Savršena čistoća, mnogo sunca, posebno obraćanje pažnje na higijenu u svakom detalju porodičnog života, su od suštinske važnosti za izbegavanje bole-sti i za vedrinu i energiju stanovnika doma.8 Lična higijena suštinski važna za zdravlje – Brižljiva čistoća je od suš-tinskog značaja i za fizičko i za umno zdravlje. Nečistoće i otrovi se stalno izba-cuju iz tela preko kože. Milioni pora se brzo zapuše, ukoliko se čestim kupanjem ne održavaju čistim, i nečistoće koje bi trebalo da se izbace kroz kožu, postaju dodatno opterećenje za druge eliminatorne organe. Većina ljudi će imati dosta koristi od svakodnevnog toplog ili hladnog kupanja, ujutru ili uveče. Umesto povećavanja mogućnosti od prehlade, pravilno sprovedeno kupanje zapravo štiti od prehlade, jer poboljšava cirkulaciju; krv se dovodi na površinu i olakšava se njen protok. Um i telo su podjednako okrepljeni. Mišići postaju elastičniji a um bistriji. Kupanje deluje umirujuće na nerve. Ku-panje pomaže crevima, želucu, jetri, dajući zdravlje i energiju svakom od ovih organa, i pospešuje varenje.

5 Manuscript Releases 7:9, 1901. 6 Christian Temperance and Bible Hygiene, 141. 7 Letter 108, 1898. 8 The Ministry of Healing, 276.

~ 66 ~

Takođe je važno održavati odeću čistom. Odeća koja se nosi, apsorbuje nečistoće koje se izbacuju kroz pore; ukoliko se odeća ne menja i ne pere do-voljno često, koža će ponovo apsorbovati nečistoće sa odeće.9 Čisto okruženje, podupire čistoću – Često sam viđala dečije krevete u tako zapuštenom stanju, da se užasan zagađujući smrad širio s njih, i to je za mene bilo nepodnošljivo. Neka sve oči dece budu usmerene na ono što dolazi u kontakt sa telom, noću ili danju, čisto i zdravo. Ovo će biti jedan od načina da se osposobe da izaberu čistoću. Neka spavaća soba vaše dece bude uredna, koliko god oskudevala u skupom nameštaju.10 Održavati pravilnu ravnotežu – Čistoća i red su hrišćanske dužnosti, pa ipak se i one mogu prenaglasiti i postati suštinske, dok se stvari od većeg značaja zanemaruju. Oni koji zanemaruju interese svoje dece u ovoj sferi, prinose na de-setak nanu i kim, dok zanemaruju teža pitanja zakona – pravdu, milost i Božju ljubav.11

9 Ibid. 10 Christian Temperance and Bible Hygiene, 142. 11 Christian Temperance and Bible Hygiene, 68.

~ 67 ~

Poglavlje 18 UREDNOST, RED I ISPRAVNOST

Negovati red i ukus – Negovanje reda i ukusa je važan deo u procesu vaspitavanja dece..... Kao čuvari svoje dece, dužni ste da obavite svaku malu stvar u domu, prefinjeno i ispravno. Poučite svoju decu neprocenjivoj lekciji o održavanju svoje odeće urednom. Održavajte svoju sopstvenu odeću čistom i uglednom.... U obavezi ste prema Bogu da uvek budete primer i obrazac ispravnosti u svom domu....Zapamtite da na nebu nema nereda, i da bi vaš dom trebalo da bude nebeski raj ovde na zemlji. Zapamtite, da verno obavljajući male stvari koje treba obaviti u domu, vi ste Božji saradnik, usavršavajući hrišćanski karakter.1 Roditelji imajte na umu da radite za spasenje svoje dece. Ukoliko su vam navike ispravne, ukoliko se u vašem životu otkrivaju urednost i red, vrlina i pra-vednost, posvećenje duše tela i duha, odgovarate rečima Spasitelja: „Vi ste sve-tlost svetu.“2 Uspostaviti naviku urednosti – Od svake porodice se zahteva da uspo-stavi navike urednosti , čistoće i temeljitosti. Mi koji ispovedamo veru u istinu, moramo jasno pokazati svetu, da načela istine i pravednosti ne čine ljude prostim, grubim, neurednim i nesređenim.... Ljubav prema Bogu će biti izražena u porodici, ljubavlju prema našoj deci. Prava ljubav neće dopustiti da skrenu u popustljivost i neurednost, jer je to najlakši način; ali iz primera koji im roditelji sami daju, nepopustljivom čvrsti-nom sa puno ljubavi u negovanju marljivih navika, oni će vaspitati svoju decu na isti način.3 Poučavati decu da brinu o svojoj odeći – Počnite rano da poučavate svoje mališane da se staraju o svojoj odeći. Neka imaju mesto za odlaganje svojih stvari, i neka nauče da valjano slože svaku stvar i odlože na svoje mesto. Ukoliko ne možete da priuštite ni najjeftiniji orman, koristite veliku suvu kutiju, osposobite je ubacivanjem polica i prekrijte je svetlom prikladnom tkaninom. Ovo poučavanje urednosti i redu će oduzeti malo vremena tokom svakog dana, ali će se isplatiti vašoj deci u budućnosti, a i vama će uštedeti mnogo vremena i brige.4

Održavati svoj boravak urednim – Ukoliko postoji soba za koju deca znaju da je njihova, i ukoliko su poučeni kako da je održavaju urednom i učine 1 Letter 47a, 1902. 2 Manuscript Releases 7:9, 1901. 3 Manuscript Releases 2:4, 1894. 4 Christian Temperance and Bible Hygiene, 142.

~ 68 ~

prijatnom, imaće osećaj da je to samo njihovo – oni će osetiti da u okviru poro-dičnog doma imaju svoj sopstveni dom i činiće im zadovoljstvo da ga održavaju urednim i lepim. Majka će obavezno morati da proverava njihov rad, da daje predloge i uputstva.5 Spavanje tokom vremena koje je predviđeno za zdrav san – Koliko je samo preovlađujuća navika menjanja dana za noć i noći za dan. Mnogi mladi mirno spavaju ujutru, kada bi trebalo već da budu budni zajedno sa jutarnjim pticama i uzbuđeni jer se tada cela priroda budi.6 Neki mladi se suprotstavljaju redu i disciplini. Oni ne poštuju pravila po-rodičnog doma, ustajanjem iz kreveta u adekvatno vreme. Oni leže u krevetu ne-koliko sati nakon svanuća, kada bi svako trebalo da bude na nogama. Oni noću bespotrebno troše ulje za rasvetu, zaviseći tako od veštačkog svetla, kako bi na-domestili nedostatak prirodnog svetla koje je obezbeđeno u blagovremene sate. Na taj način, oni ne samo da troše dragocene mogućnosti, nego stvaraju i dodatne troškove. Ali u skoro svakom slučaju postoji izgovor: „Ne mogu da se izborim sa svojim poslom; imam još nešto da završim; ne mogu rano da idem na spava-nje“...Dragocene navike reda su oštećene, a trenuci tako protraćeni ujutru, remete tok čitavog dana. Naš Bog je Bog reda, i On želi od svoje dece da se dovedu u red i pod Njegovu disciplinu. Zar ne bi dakle bilo bolje da prekinu sa navikom pretvaranja noći u dan i svežih jutarnjih sati u noć? Ukoliko bi mladi izgradili naviku isprav-nosti i reda, unapredili bi zdravlje, dušu, pamćenje i narav. Dužnost je svih da poštuju stroga pravila u svojim životnim navikama. Ovo je za vaše lično dobri, draga omladino, i fizičko i moralno. Kada ustanete ujutru, razmišljajte, koliko je to moguće, o poslu koji morate obaviti tokom dana. Ukoliko je potrebno, imajte jednu svesku u kojoj ćete zapisivati sve stvari koje treba da se obave, i postavite sebi vreme kada ćete obavljati posao.7

5 Christian Temperance and Bible Hygiene, 143. 6 The Youth’s Instructor, September 7, 1893. 7 The Youth’s Instructor, January 28, 1897.

~ 69 ~

Poglavlje 19 ČISTOTA

Poučavanje načelima čistote – Hrišćanske majke, molite se za majke da razumeju odgovornost koja počiva na njima. Od kolevke poučavajte svoju decu samoodricanju i samokontroli. Odgajajte ih tako da budu čvrste i zdrave građe i zdravog morala. Utisnite u njihove nežne umove istinu da nije Božji plan da ži-vimo samo za sadašnje zadovoljstvo, već za naše krajnje dobro. Ove pouke će biti kao seme posejano u plodnu zemlju, i rodiće takav rod da će vašem srcu biti drago.1 Da bi zaštitili svoju decu od zagađujućih uticaja, roditelji bi trebalo da ih upute u načela čistote. Ona deca koja su kod kuće stekla navike poslušnosti i samokontrole, imaće malo poteškoća u svom školskom životu i izbeći će mnoga iskušenja koja opsedaju omladinu. Roditelji bi trebalo da obuče svoju decu da budu iskreni prema Bogu, u svim okolnostima i na svakom mestu. Oni bi trebalo da ih izlože uticajima koji nastoje da ojačaju karakter. Sa takvim vaspitanjem i obukom, deca kada pođu u školu, neće uzrokovati nemir i nervozu. Oni će biti podrška svojim nastavnicima i primer i podsticaj svojim drugovima u školi.2 Praktikovati neprestanu budnost – Roditelji i staratelji moraju i sami održavati čistotu sopstvenog srca i života, kako bi i njihova deca bila čista. Mo-raju dati potrebna uputstva, i pored toga moraju praktikovati neprestanu budnost. Svakoga dana, nove misli se probude u umovima mladih, novi utisci su na njiho-vim srcima. Poznanstva koja stvaraju, knjige koje čitaju, navike koje neguju – sve mora biti zaštićeno.3

Održavati dom čistim i privlačnim – Dom mora biti skladan, harmoni-čan i čist. Prljavi, zanemareni ćoškovi u domu, nastojaće da načine nečiste, za-nemarene ćoškove u duši. Majke vi ste nastavnici svojoj deci i možete uraditi veliki posao, ukoliko počnete rano da usađujete svojoj deci čiste misli, oprema-njem njihovih soba na čist, ukusan i privlačan način.4 Čuvati se društva – Ukoliko roditelji žele da njihova deca budu čista, moraju ih okružiti čistim društvom koje Bog odobrava.5

Sa koliko opreza roditelji moraju čuvati decu od nemarnih, raskalašnih, demorališućih navika! Očevi i majke, da li shvatate značaj odgovornosti koja po-čiva na vama? Da li dopuštate svojoj deci da se druže sa drugom decom, bez da

1 Manuscript Releases 4:4, 1900. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 150. 3 The Signs of the Times, May 25, 1882. 4 Christian Temperance and Bible Hygiene, 142, 143. 5 Christian Temperance and Bible Hygiene, 142.

~ 70 ~

se svojim prisustvom uverite kako su ta deca vaspitna? Ne dozvolite im da budu sami sa drugom decom. Pružite im svoju naročitu pažnju. Svake večeri znajte gde su i šta rade. Da li su čisti u svim svojim navikama? Da li ste ih uputili u načela moralne čistote? Ukoliko ste zanemarili da ih poučite red po red, pravilo po pravilo, malo ovde, malo tamo, ne dozvolite da prođe još jedan dan, a da im ne priznate svoju nemarnost u pogledu ovih stvari. Zatim im kažite da sada na-meravate da obavite posao koji vam je Bog odredio. Zamolite ih da učestvuju sa vama u promenama.6 Komšije mogu dozvoliti svojoj deci da dolaze u vaš dom i provode veče ili noć sa vašom decom. Ovde je proba i izbor za vas, da rizikujete da uvredite komšije, tako što ćete njihovu decu poslati nazad svojoj kući, ili ih nagraditi i dozvoliti im da borave sa vašom decom, i na taj način svoju decu izložiti utica-jima koji će za njih biti doživotno prokletstvo. Da bih sačuvala svoju decu da ne postanu izopačena i iskvarena, nisam im dozvoljavala da spavaju u istom krevetu ili istoj sobi sa drugim dečacima, i kada su okolnosti to zahtevale, napravila bih im skroman krevet na podu, radije nego da borave sa drugima. Pokušavala sam da ih sačuvam od druženja sa grubim i nepristojnim dečacima, i davala sam im podsticaje kako bih učinila njihov kućni posao radosnim i veselim. Nastojala sam da im umovi i ruke budu stalno zauzeti, tako da su imali jako malo vremena da se igraju na ulici sa drugim dečacima i da usvoje ulično vaspitanje.7 Čvrste barijere protiv čulnosti – Oni koji su nadležni za Božju svojinu, u duše i tela svoje dece, stvorene po Njegovom obličju, treba da podignu barijere protiv čulne popustljivosti tog doba, koja je hiljadama uništila fizičko i moralno zdravlje. Ukoliko bi se analizirala većina zločina ovog vremena, došlo bi se do zaključka da uzrok svih tih zločina ide na teret neznanja roditelja i njihove rav-nodušnosti u pogledu ovih stvari. Zdravlje i sam život su žrtvovani zbog ovog žalosnog neznanja. Roditelji, ukoliko ne pružite svojoj deci vaspitanje, za koje vas je Bog zadužio da im pružite, moraćete Njemu da odgovarate za posledice. Ove posle-dice neće biti ograničene samo na vašu decu. Kao što korov, kome se dopusti da raste u polju, donosi rod svoje vrste, tako će i gresi, kao posledica vašeg zanema-rivanja, upropastiti svu onu decu koja se budu nalazila u okruženju vaše dece.8 Ispuniti um slikama čistote – Hrišćanski život je život neprekidnog sa-moodricanja i samokontrole. Ovo su pouke kojima bi decu trebalo poučavati od najranijeg detinjstva. Poučavajte ih da moraju da upražnjavaju umerenost, čistotu u mislima i srcu, i da se ponašaju tako kao da pripadaju Bogu, jer su skupo plaćeni

6 Manuscript Releases 11:9, 1901. 7 A Solemn Appeal, 56. 8 The Review and Herald, June 27, 1899.

~ 71 ~

dragocenom krvlju Njegovog dragog Sina.9 Ukoliko u ranim godinama, umovi dece budu ispunjeni slikama istine, čistote i dobrote, u njima će se formirati sklonost i ukus prema onome što je čisto i uzvišeno, i njihova mašta se neće moći lako iskvariti i uprljati. Ukoliko se spro-vodi suprotno, ukoliko se umovi roditelja neprestano zadržavaju na prizemnim stvarima; ukoliko se njihov razgovor zadržava na neprihvatljivim crtama karak-tera; ukoliko steknu naviku da se stalno žale i kukaju, mališani će sticati pouke iz reči i izraza prezira i nepoštovanja i pratiće opasan i ubitačan primer. Zli utisci će kao guba prionuti za njih nakon smrti Seme koje pažljiva i bogobojazna majka poseje u najranijem detinjstvu, postaće stablo pravednosti koje će procvetati i doneti rod; i pouke koje bogobo-jazni otac pruži rečju i primerom, će kao i u Josifofvom slučaju, doneti bogatu žetvu.10

9 Christian Temperance and Bible Hygiene, 145. 10 Good Health, January 1880.

~ 72 ~

Deo VI

LEKCIJE IZ PRAKTIČNIH VRLINA

~ 73 ~

Poglavlje 20 KORISNOST

Poučavati decu da budu od koristi - U kućnoj školi, deca bi trebalo da nauče da obavljaju praktične dužnosti svakodnevnog života. Još dok su jako mladi, majka bi svakoga dana trebalo da im zada jednostavan zadatak da obave. Biće joj potrebno više vremena da nauči decu da sama obave zadatak, nego što bi njoj trebalo da obavi, ali neka ima na umu da treba da položi temelj korisnosti u izgradnju njihovih karaktera. Neka ima na umu da je porodični dom, škola u kojoj je ona glavni učitelj. Njena je obaveza da pouči svoju decu kako da brzo i vešto, izvrše svoje obaveze u domaćinstvu. Deca bi trebalo, što je ranije moguće da dele obaveze u domu. Od detinjstva, dečaci i devojčice bi trebalo da nauče da nose sve teže i teže breme, inteligentno pomažući rad porodične firme.1 Preći preko dečijih grešaka – Hiljade dece u svojim domovima su ostavljeni nevaspitani. „To je tako naporno“, kaže majka. „Radije bih sama oba-vila ove stvari; tako je naporno; uznemiravaš me i opterećuješ.“ Zar se majka ne seća da je i sam morala da nauči sitnice i naslove, pre nego što je mogla da bude od koristi? Pogrešno je prema deci da odbijate da ih učite malo po malo. Neka deca budu uz vas. Neka postavljaju pitanja a vi im strpljivo odgovarajte. Dajte svojoj deci da nešto rade i pustite ih da budu srećna dok misle da vam pomažu. Ne smete odbiti svoju decu kada pokušavaju da urade ispravne stvari. U-koliko prave greške, ukoliko dođe do nezgode i nešto se slomi ili razbije, nemojte kriviti njih. Čitav njihov budući život zavisi od vaspitanja koje ćete im pružiti u detinjstvu. Poučite ih da im je Bog podario sve telesne i umne sposobnosti, sa ciljem da ih upotrebe u službi Njemu. Nekoj od ove dece, Gospod daje rani na-goveštaj Njegove volje. Roditelji i nastavnici, počnite što ranije da poučavate decu da neguju svoje, od Boga date, sposobnosti.2 Deca neka dele breme porodičnog doma – Učinite živote vaše dece pri-jatnim, i u isto vreme ih poučite da budu poslušna i od koristi, noseći male terete, kao što vi nosite velike. Poučite ih navikama marljivosti, kako neprijatelj ne bi napravio svoju radionicu od njihovog uma. Dajte svojoj deci da razmišljaju o nečemu, da nešto rade, kako bi se osposobili da budu korisni, u ovom životu i u budućem.3 Od najranijih godina, trebalo bi ih obučiti da nose svoj deo kućnog bre-mena. Trebalo bi da nauče da su obaveze zajedničke. Takođe bi trebalo da nauče 1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 122. 2 Letter 104, 1897. 3 Manuscript Releases 6:2, 1901.

~ 74 ~

da rade brzo i valjano. Ovo vaspitanje će biti od najveće važnosti za njih u kasni-jim godinama.4 Svaki član porodice bi trebalo da razume samo deo koji se od njega oče-kuje da obavi u zajednici sa drugima. Svi, od šestogodišnjeg deteta pa naviše, bi trebalo da shvate da se od njih zahteva da nose svoj deo životnog bremena.5 Izvor iskustva i zadovoljstva – Koliko je važno da očevi i majke pruže svojoj deci pravilna uputstva od najranijeg detinjstva. Treba da ih pouče da slu-šaju zapovest: „ Poštuj svog oca i svoju majku: da ti se produže dani na zemlji, koju ti Gospod tvoj Bog daje.“ I kada deca odrastu, nakon niza godina, treba da cene brigu i pažnju koju su im pružili njihovi roditelji. Treba da pronađu najveće zadovoljstvo u pomaganju ocu i majci.6 Zanos može pogoditi i najponiznijeg radnika – Ukoliko su deca nau-čena da skroman skup svakodnevnih dužnosti posmatraju kao putanju koju im je Bog odredio, kao školu u kojoj će biti obučeni da čine vernu i delotvornu službu, koliko će samo prijatno i časno izgledati njihov posao. Izvršavanje svake dužno-sti kao Gospodu, obavija ljupkošću i lepotom najponiznijeg radnika ovde na zem-lji, i povezuje ga sa svetim bićima koji vrše Božju volju na nebu. I ovde gde nam je određeno da budemo, treba da izvršavamo svoje dužnosti sa toliko vernosti, kao što to rade anđeli u višoj sferi postojanja.7

4 The Signs of the Times, December 11, 1901. 5 Testimonies For The Church 2:700. 6 Manuscript Releases 12:9, 1903. 7 The Signs of the Times, October 11, 1910.

~ 75 ~

Poglavlje 21 RAD

Zaštita za mlade - Jedna od najsigurnijih zaštita za mlade je korisna za-okupljenost. Deca koja su obučena da budu vredna, tako da su tokom svih svojih sati, korisno i prijatno zaposlena, nemaju sklonosti da zanovetaju, niti vremena za besposleno sanjarenje. Kod njih jedva da postoji opasnost od formiranja po-ročnih navika i prijateljstava.1 Postoji ne ispričana vrednost marljivosti. Neka deca nauče da rade nešto korisno. Potrebno je više od ljudske mudrosti, da bi roditelji mogli da shvate, kako na najbolji način da pouče svoju decu za koristan i srećan život ovde, i za uzvišeniju službu i veću radost u budućnosti.2 Dodeliti zadatke prikladne uzrastu i sposobnosti – Od najranijeg de-tinjstva, decu bi trebalo obučiti da obavljaju zadatke koji su prikladni njihovom uzrastu i sposobnostima. Roditelji bi sada trebalo da podstiču svoju decu da budu samostalnija. Ozbiljne neprilike će uskoro biti viđene na zemlji, i decu bi trebalo obučiti na takav način, da postanu sposobni da se sa njima suoče.3 Naučite decu da budu od koristi i da nose breme u skladu sa svojim uzrastom; radne navike će postati njihova druga priroda, i koristan rad im se ni-kada neće činiti napornim.4 Plodovi besposličarenja – Roditelji ne mogu počiniti veći greh, nego da zanemare dužnosti koje im je Bog odredio, dozvoljavanjem svojoj deci da ništa ne rade; jer će ova deca uskoro naučiti da vole dokolicu, i odrašće u nesnalažljive i beskorisne muškarce i žene. Kada dovoljno odrastu da mogu zarađivati za život, i kada se zaposle, radiće sa osećajem lenjosti i dosade, i misliće da će biti plaćeni isto, ukoliko provode svoje vreme u dokolici, kao i kada verno obavljaju svoj posao. Ovaj tip radnika se u potpunosti razlikuje od onog koji je svestan da mora biti veran radnik. Čime god da se bave, mladi moraju biti „vredni u poslu, vatreni u duhu, služeći Gospodu“; jer onaj koji je neveran u najmanjem, neveran je i u najvećem.5

Ukoliko se deca pravilno obuče, oni se neće nalaziti na ulicama, stičući tako slučajno vaspitanje, koje mnogi steknu. Roditelji koji vole svoju decu na razuman način, neće dozvoliti da odrastaju u lenjosti i neznanju kako da obavljaju kućne dužnosti. Neznanje nije prihvatljivo Bogu, i nije povoljno za obavljanje

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 122. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 125. 3 The Signs of the Times, August 13, 1896. 4 The Review and Herald, June 24, 1890. 5 Manuscript Releases 11:7, 1899.

~ 76 ~

Njegovog posla.6 Mudro iskorišćenje vremena – Tamo gde postoji obilje nerada, Sotona radi sa svojim iskušenjima da iskvari život i karakter. Ukoliko mladi nisu obučeni za koristan rad, bilo da su bogati ili siromašni, oni su u opasnosti; jer će im Sotona pronaći zaposlenje u skladu sa svojim ciljem. Mladi koji nisu zaštićeni načelom, ne poštuju vreme kao dragoceno blago koje im je Bog poverio, za koje će svako ljudsko biće morati da položi račun.7 Decu bi trebalo poučiti da iskoriste svoje vreme na najbolji mogući način, da budu od koristi ocu i majci, da budu samostalni. Ne bi im trebalo dozvoliti da razmišljaju i da se prenemažu oko obavljanja bilo kog posla koji je neophodan.8 Vrednost vremena je neprocenjiva. Protraćeno vreme se nikada ne može vratiti....Ispravljanje proćerdanih trenutaka je pravo blago.9 Prevazići svaku lenju naviku – U Svojoj Reči, Bog je obelodanio plan za vaspitavanje dece, i roditelji treba da ga slede. Treba da ih poučavaju da pre-vaziđu svaku naviku lenjosti. Svako dete bi trebalo da nauči da ima posao da obavi u svetu.10 Lenjost i tromost nisu plodovi sa hrišćanskog drveta.11 Lenjost je veliko prokletstvo. Bog je blagoslovio ljudska bića nervima, organima i mišićima; i ne treba im dozvoliti da propadaju zbog neaktivnosti, već da se vežbanjem jačaju i održavaju zdravim. Ne raditi ništa je velika nesreća, jer nerad je uvek bio i uvek će biti prokletstvo za ljudsku porodicu.12 Deco, nikada se ne pokazujte kao neverne sluge u porodičnom domu. Ni-kada ne izbegavajte svoju dužnost. Dobar naporan posao očvršćava tetive i mi-šiće. U promovisanju blagostanja i napretka doma, vi ćete sebi doneti najveći blagoslov.13

Zašto rad pre igre? – Moja majka me je naučila da radim. Nekada sam pitala svoju majku, „Zašto moram obaviti tako mnogo posla pre igre?“ „Zbog toga, da bi poučila svoj um za koristan rad, i da bi se sačuvala od nestašluka; i kada odrasteš, bićeš mi zahvalna zbog ovoga.“ Kada me je jedna od mojih malih devojčica pitala, „Zašto moram da pletem? Babe pletu, „Odgovorila sam, „Hoćeš li mi reći kako su babe naučile da pletu?“ „Tako što su počele kada su bile male devojčice.“14

6 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 149. 7 Manuscript Releases 4:3, 1900. 8 Letter 11, 1888. 9 Manuscript Releases 11:7, 1899. 10 Manuscript Releases 9:8, 1901. 11 Manuscript Releases 2:4, 1894. 12 Manuscript Releases 6:0.1894. 13 Manuscript Releases 11:7, 1899. 14 Manuscript Releases 19:1887.

~ 77 ~

Važnost dnevnog plana – Koliko je to moguće, dobro je razmotriti šta sve treba obaviti u toku dana. Napravite podsetnik o različitim dužnostima koje vas čekaju, i izdvojte određeno vreme za obavljanje svake dužnosti. Neka sve bude obavljeno sa temeljitošću, urednošću i izveštajem. Ukoliko vam se zalomi da obavljate posao i zatvorenom prostoru, onda se uverite da su prostorije dobro provetrene i posteljina izložena sunčevoj svetlosti. Dajte sebi određen broj mi-nuta za obavljanje posla, i ne prestajte da biste čitali knjige koje odvlače vašu pažnju, već recite sebi, „Ne, imam samo toliko minuta da odradim svoj posao i moram završiti svoj zadatak u zadatom vremenu.“..... Neka oni koji su prirodno spori, nastoje da postanu aktivni, brzi, ener-gični, sećajući se reči apostola, „Ne lenj u poslu; vatren u duhu; služeći Gospodu.“ Ukoliko vam zapadne da pripremate obroke, napravite pažljivu računicu i dajte sebi dovoljno vremena da pripremite hranu, da je uredno servirate na sto, u tačno određeno vreme. Imati spreman obrok pet minuta pre unapred zakazanog vremena je više vredno pohvale nego da se kasni pet minuta. Ukoliko ste spori, odugovlačite, imate lenje navike, napravićete od kratkog posla dugačak; i duž-nost je onih koji su usporeni da se promene i postanu hitriji. Ukoliko to žele, oni mogu prevazići svoje navike odugovlačenja i sitničarenja. U pranju posuđa, mogu biti u isto vreme i pažljivi i brzi. Vežbajte volju u skladu sa tim ciljem i ruke će postati brže u obavljanju posla.15 Spojiti fizičko sa umnim – Kada su deca dolazila u naš dom da se hrane, i onda rekla, „Moja majka ne želi da ja perem svoj deo posuđa,“ Ja bih rekla, „Hoćemo li mi to da uradimo umesto vas i da vam naplatimo pola dolara više za vašu hranu?“ „O , ne! Majka ne želi više da plaća za nas.“ „Dobro, onda, „ Rekla bih, „Možete ustati ujutru i sami učiniti to.“ Bog nikada nije planirao da vi čekate na nas. Umesto da vaša majka ustaje rano ujutru i sprema doručak, dok vi još ležite u krevetu, vi biste trebali da kažete, „Majko, nemoj ustajati rano ujutru, mi ćemo preuzeti sve obaveze i izvršiti ove dužnosti.“ Trebalo bi da dozvolite onima sa sedom kosom da odmore ujutru.“ Zašto nije sve ovako? Gde je problem? Problem je u roditeljima koji doz-voljavaju da njihova deca odrastaju, bez preuzimanja bilo kakvih obaveza u po-rodici. Kad ova deca odu u školu, oni kažu, „Mama je rekla da ne želji da radim.“ Takve majke su budalaste. One upropaste svoju decu, a onda ih pošalju u školu da i nju upropaste.....Rad je najbolja disciplina za njih. Njima nije teže nego nji-hovim majkama. Spojite fizički rad sa umnim radom, i snage uma će se daleko bolje razvijati.16

Osmisliti načine – Roditelji bi trebalo da osmisle načine i sredstva, kako 15 The Youth’s Instructor, September 7, 1893. 16 Manuscript Releases 19:1887.

~ 78 ~

bi svoju decu održavali korisno zauzetim. Neka se deci da malo parče zemlje da ga obrađuju, kako bi imali nešto da ponude kao dragovoljnu žrtvu.17 Dozvolite im da vam pomažu na svaki način na koji mogu, i pokažite im da cenite njihovu pomoć. Neka osete da su deo porodične firme. Učite ih da ko-riste svoje umove, što je više moguće, kako bi isplanirali svoj posao i obavili ga brzo i temeljno. Učite ih da budu brzi i energični u svom poslu, kako ne bi izgubili dragocene minute predviđene za taj posao.18 Rad je plemenit – Naučimo svoje mališane da nam pomažu dok su im ruke male a njihova snaga slabašna. Utisnimo u njihove umove činjenicu da je rad plemenit, da je određen od strane neba, da je Adam uživao u njemu dok je boravio u Edenskom vrtu, kao najvažnijoj stvari za razvoj uma i tela.19

17 Manuscript Releases 6:7, 1901. 18 Manuscript Releases 6:0.1903. 19 Pacific Health Journal, May, 1890.

~ 79 ~

Poglavlje 22 MARLJIVOST I ISTRAJNOST

Zadovoljstvo u obavljenom zadatku – Deca često započinju deo posla sa oduševljenjem; ali postajući zbunjeni i izmoreni njime, požele da ga promene i da se uhvate za nešto novo. Tako se mogu uhvatiti za nekoliko stvari, malo obeshrabriti i odustati od njih; i tako prelaze sa jednog na drugi, ne usavršavajući ništa. Roditelji ne bi trebalo da dozvole da ljubav prema promenama kontroliše njihovu decu. Ne bi trebalo da budu previše zauzeti drugim stvarima, kako bi imali dovoljno vremena da disciplinuju umove u razvoju. Nekoliko reči ohrabre-nja ili mala pomoć u pravo vreme, mogu im pomoći da prevaziđu nevolju ili obeshrabrenje; zadovoljstvo koje će ih obuzeti kada vide da je obavljen zadatak koji su preuzeli, stimulisaće ih za veće napore. Mnoga deca, zbog želje za ohrabrenjem i malom pomoći u njihovim na-porima, postaju obeshrabrena i skaču sa jedne obaveze na drugu. I oni nose sa sobom ovaj nedostatak u zrelo doba. Oni ne ostvaruju uspeh u čemu god da se angažuju, jer nisu naučeni da istraju pod obeshrabrujućim okolnostima. Tako se čitav životni vek mnogih, odlikuje neuspehom, jer nisu pravilno vaspitani i disci-plinovani u mladosti. Obrazovanje i vaspitanje koji se usvoje u detinjstvu i mla-dosti, utiču na čitavu njihovu poslovnu karijeru tokom zrelog doba, a i njihovo religiozno iskustvo nosi odgovarajući pečat.1 Navike lenjosti se prenose i u budući život – Deca koja su od malih nagu mažena, pažena i iščekivana, uvek to očekuju; i ukoliko se njihova očeki-vanja ne ostvare, oni se obeshrabre i razočaraju. Isti poredak i raspoloženje će biti vidljivi tokom čitavih njihovih života; biće bespomoćni, oslanjajući se na druge radi pomoći, i očekujući da ih drugi favorizuju i da im popuštaju. I ako im se neko suprotstavi, čak i nakon što potpuno odrastu, smatraće sebe zlostavlja-njima; i tako zabrinuti hodaju ovim svetom, jedva sposobni da nose svoju sop-stvenu težinu, dok mrmljaju i nerviraju se zbog onoga što im ne odgovara.2

Razvoj navika temeljitosti i brzine - Deca od majke treba da se nauče navikama urednosti, temeljitosti i brzine. Dozvoljavanjem detetu da sat vremena ili dva, obavlja deo posla koji se lako može obaviti za pola sata, dopuštate im da razviju spore navike odugovlačenja. Navike rada i marljivosti će postati neizreciv blagoslov mladima u višoj životnoj školi, koju moraju pohađati kada odrastu.3 Savet naročito za devojčice – Još jedan nedostatak koji je u meni izazvao

1 Testimonies For The Church 3:147, 148. 2 Testimonies For The Church 1:392, 393. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 122, 123.

~ 80 ~

osećaj nelagodnosti i brige, je navika brbljivosti koju imaju neke devojčice, gu-beći dragoceno vreme u ispraznim razgovorima o besmislenim stvarima. Dok devojčice usmeravaju svoju pažnju na priču, njihov rad kaska za njima. Na ove stvari se gleda kao na sitnice i nedostojne pažnje. Mnogi su prevareni po pitanju toga šta se podrazumeva pod sitnicom. Sitnice su značajno povezane sa velikom celinom. Bog ne zanemaruje beskrajno male stvari, koje je potrebno obaviti za dobrobit ljudskog roda.4 Značaj „sitnica“ – Nikada ne potcenjujte značaj sitnica. Sitnice obezbe-đuju stvarnu životnu disciplinu. Pomoću njih se duša obučava, nosi Hristovo obličje, ili obličje zla. Neka nam Bog pomogne da negujemo takve navike u mislima, razgovoru, izgledu i delovanju, koje će svedočiti o našoj zajednici sa Isusom i učenju od Njega.5 Učinite greške stepenicom do cilja – Neka deca i mladi nauče da svaka greška, svaki promašaj i svaka poteškoća, predstavlja stepenik koji vodi ka bo-ljim i uzvišenijim stvarima. Kroz ovakva iskustva, svako ko učini život da bude vredan življenja, će postići uspeh.6

4 The Youth’s Instructor, September 7, 1893. 5 The Youth’s Instructor, March 9, 1893. 6 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 60.

~ 81 ~

Poglavlje 23 SAMOODRICANJE, NESEBIČNOST

I PROMIŠLJENOST Lekcije koje su potrebne svakom domu – U svakom domu bi trebalo da se poučavaju pouke o samoodricanju. Očevi i majke, učite svoju decu da štede. Podstičite ih i ohrabrujte da štede novac od svog džeparca za misionarski posao. Hrist je naš primer. Za naše dobro postao ja siromašan, da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili. Poučavao je da svi treba da se sastanemo u ljubavi i je-dinstvu, da radimo kao što je On radio, da se žrtvujemo kao što se on žrtvovao, da volimo kao Božja deca.1 Naučite lekciju o samoodricanju i poučavajte i svoju decu. Sve što može biti sačuvano samoodricanjem, sada je potrebno da posao bude obavljen. Bolesni moraju biti oslobođeni patnje, goli odeveni, gladni nahranjeni; istina za ovo vreme mora biti saopštena onima koji je ne znaju.2 Požrtvovanost bi trebalo da postane navika – Rečju i primerom, pou-čavajte decu samoodricanju, štednji, velikodušnosti i samopouzdanju. Svako ko ima istinski karakter, biće osposobljen da se nosi sa teškoćama, i biće uvek spre-man za, „Tako govori Gospod.“ Muškarci nisu spremni da shvate svoju obavezu prema Bogu, dok u Hristovoj školi ne nauče da nose Njegov jaram uzdržanosti i poslušnosti. Požrtvovanost je sam početak našeg rada u objavljivanju i napredo-vanju istine i uspostavljanju institucija. Ona predstavlja suštinski deo vaspitanja. Požrtvovanost mora postati navika u izgradnji našeg karaktera u ovom životu, i u večnosti na nebu.3 Kutija samoodricanja – Decu bi trebalo poučavati da se odreknu sebe. U jednom trenutku, dok sam govorila u Nešvilu, Gospod mi je rasvetlio ovo pi-tanje. Zasijalo je u meni sa velikom silom, da bi u svakom domu trebalo da postoji kutija samoodricanja, i decu bi trebalo poučavati da ubacuju u nju novac koji bi inače potrošili na slatkiše i ostale nepotrebne stvari...... Primetićete da će deca, kada ubace novac u ove kutije, steći veliki blago-slov.....Svaki član porodice, od najstarijeg do najmlađeg, bi trebalo da upražnjava samoodricanje.4 Deca ne bi trebalo da budu u centru pažnje – Decu uzrasta od dve do četiri godine, ne bi trebalo podsticati i ohrabrivati, da misle da moraju dobiti sve što zatraže. Roditelji bi trebalo da poučavaju decu samoodricanju, i nikada ne bi 1 Testimonies For The Church 9:130, 131. 2 Messages to Young People, 314. 3 Testimonies For The Church 6:214. 4 The Review and Herald, June 22, 1905.

~ 82 ~

trebalo da se ponašaju prema njima kao da su centar i da se sve vrti oko njih. Mnoga deca su nasledila sebičnost od svojih roditelja, ali bi roditelji tre-balo da nastoje da iskorene svaku nit ove zle sklonosti iz njihovih karaktera. Hrist je mnogo puta ukorio one koji su pohlepni i sebični. Roditelji bi trebalo da nastoje da na prvu pojavu sebičnih crta u karakteru, bilo u njihovom prisustvu ili u druš-tvu druge dece, obuzdaju i iskorene ove crte iz karaktera svoje dece.5 Neki roditelji previše pažnje posvećuju zabavljanju svoje dece, ali decu bi trebalo naučiti da se sama zabavljaju, da upotrebljavaju svoju genijalnost i veštinu. Na taj način će naučiti da se zadovolje jednostavnim zadovoljstvima. Trebalo bi ih naučiti da se hrabro nose sa malim razočarenjima i probama. Ume-sto pozivanja u pomoć za svaki mali bol ili posekotinu preusmerite njihove u-move; naučite ih da lagano pređu preko briga i nelagodnosti.6 Milost zaboravljanja na sebe – Jedna od osobina, koje bi naročito tre-balo gajiti i negovati u svakom detetu, je zaboravljanje na sebe, koja životu daje milost koje nismo svesni. Od svih odlika karaktera, ova je jedna od najlepših, i za svaki pravi životni put, ona je jedna od najbitnijih kvalifikacija.7 Proučavajte kako da poučite decu da misle o drugima. Mlade bi trebalo rano naviknuti na pokornost, samoodricanje, i obzirnost prema sreći drugih ljudi. Treba ih poučiti da potčine naglu narav, da zadrže vatrenu reč, da ispoljavaju nepromenjivu ljubaznost, učtivost i samokontrolu.8 Sa koliko pažnje roditelji treba da upravljaju svojom decom, kako bi ne-utralisali svaku sklonost ka sebičnosti! Oni bi trebalo neprestano da navode na-čine, pomoću kojih bi njihova deca mogla postati brižna prema drugima i naučiti ih da pomažu očevima i majkama, koji sve čine za njih.9

5 The Signs of the Times, August 13, 1896. 6 The Ministry of Healing, 389. 7 Education, 237. 8 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 123, 124. 9 The Signs of the Times, August 13, 1896.

~ 83 ~

Poglavlje 24 PRIVREĐIVANJE I ŠTEDNJA

Ukloniti navike rasipanja – Poučavajte svoju decu da Bog polaže prava na njihovu imovinu, i zatim i da ništa ne može poništiti to pravo; sve što imaju je njihovo samo u poverenju, kako bi se pokazalo da li će biti poslušni. Novac je potrebna dragocenost; neka se ne rasipa na one kojima nije potreban. Nekome su potrebni vaši dobrovoljni darovi….Ukoliko posedujete rasipničke navike, otara-site ih se što je pre moguće. Ukoliko ne postupite ovako, bankrotiraćete za več-nost. I navike privređivanja, rada, i trezvenosti, čak i u ovom svetu predstavljaju veću sreću, nego bogati miraz.1 Uputiti decu u privređivanje – Prema svetlosti koja mi je sada data od Gospoda, treba da budemo veoma pažljivi da ne trošimo svoje vreme i novac na nepromišljene načine. Mnoge stvari mogu odgovarati našoj mašti, ali treba da se čuvamo trošenja novca, na ono što nije hleb. Biće nam potrebno mnogo sredstava da odlučno unapredimo delo u našim gradovima. Svako treba da odigra ulogu u Božjem delu. Roditelji treba da upute svoju decu u privređivanje, sa ciljem da mlađi članovi porodice nauče da podele odgovornosti u podupiranju Božjeg dela za sadašnje vreme.2 Ljubav se ne pokazuje rasipništvom - Praktikujte ekonomičnost u svo-jim domovima. Mnogi idoli se neguju i obožavaju. Sklonite svoje idole. Odbacite svoja sebična zadovoljstva. Nemojte, preklinjem vas, ulagati sredstva u ulepša-vanje svojih domova; jer to je Božji novac i ponovo će se zahtevati od vas. Ro-ditelji, za Boga miloga, ne upotrebljavajte Božji novac da biste udovoljavali že-ljama i mašti svoje dece. Nemojte ih učiti da tragaju za stilom i razmetanjem, kako bi zadobili uticaj u svetu.... Nemojte vaspitavati decu da misle da se vaša ljubav prema njima, mora iskazati kroz popuštanje njihovom ponosu, rasipništvu i želji za pokazivanjem. Sada nema vremena da se pronalaze načini upotrebe novca. Vaše pronalazačke sposobnosti treba da se upotrebe, da biste uvideli kako možete ekonomisti.3 Hristova lekcija iz ekonomičnosti – Postoji pouka za nas u činu hranje-nja pet hiljada ljudi, pouku koja ima naročitu primenu na ono vreme kada ćemo biti postavljeni u teške okolnosti, i biti prisiljeni da blisko ekonomišemo. Nakon što je učinio čudo i utolio glad mnoštva, Hrist je bio pažljiv u nastojanju da preostala hrana ne propadne.4 1 Manuscript Releases 13:9, 1898. 2 Letter 4, 1911. 3 Manuscript Releases 13:9, 1898. 4 Manuscript Releases 3:1912.

~ 84 ~

Rekao je učenicima, „Skupite komade koji su ostali tako da ništa ne pro-padne.“ Iako je imao sva nebeska sredstva pod svojom komandom, nije dopustio ni da jedan zalogaj hleba propadne.5 Ne odbaciti ništa korisno – Ništa što može da se iskoristi, ne bi trebalo odbaciti. To će zahtevati mudru, promišljenu i postojanu brigu. Pokazano mi je, da je nesposobnost štednje u malim stvarima, jedan od razloga zašto mnogim porodicama nedostaju osnovne životne potrepštine.6 Nikada nisu naučili da štede – Ima jako mnogo posla da se obavi za Gospoda, i ljudi koji danas mogu zauzeti visoke položaje u vezi sa Božjim delom, ne uspevaju u tome, jer nikada nisu naučili da štede. Oni nisu svoje potrebe pri-lagodili svojim prihodima, kada su se pridružili delu, i njihove rasipničke navike su upropastile njihovu korisnost za Božje delo.7 Kako poučiti pravilnu upotrebu novca? – Neka sva deca i mladi nauče, ne samo da rešavaju zamišljene probleme, već i da vode preciznu evidenciju o svojim prihodima i rashodima. Neka nauče da ispravno koriste novac, tako što će ga zaista upotrebljavati. Bilo da novac dobijaju od roditelja ili da zarađuju, neka dečaci i devojčice nauče da odaberu i kupe sebi odeću, knjige i ostale potrepštine; i vodeći računa o svojim troškovima, naučiće na najbolji način da upotrebljavaju novac i u potpunosti razumeti njegovu vrednost.8 Značaj vođenja evidencije – Dok su veoma mladi, deca bi trebalo da nauče da čitaju, da pišu, da razumeju figure, da vode svoju evidenciju o troško-vima. Oni mogu napredovati korak po korak u sticanju ovog znanja.9 Neka deca nauče da vode evidenciju o upotrebi svog novca. Ovo će im omogućiti da budu precizni. Dečak rasipnik će postati čovek rasipnik. Zaludna i sebična devojčica će postati ista takva žena. Treba da zapamtimo da postoje i drugi mladi za koje smo odgovorni. Ukoliko poučimo svoju decu da poprave svoje navike, preko njih ćemo moći da utičemo na druge.10

5 Letter 20a, 1893. 6 Manuscript Releases 3:1912. 7 Letter 48, 1888. 8 Counsels on Stewardship, 294. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 168, 169. 10 Letter 11, 1888.

~ 85 ~

Deo VII

RAZVOJ HRIŠĆANSKIH OSOBINA

~ 86 ~

Poglavlje 25 JEDNOSTAVNOST

Vaspitavati u prirodnoj jednostavnosti - Mališane bi trebalo obrazovati u detinjoj jednostavnosti. Trebalo bi ih vaspitati da budu zadovoljni sa malim, korisnim dužnostima, zadovoljstvima i iskustvima koji su prilagođeni njihovom uzrastu. Dečiji odgovori na parabolu o stabljici i listu, sama po sebi imaju naro-čitu lepotu. Decu ne bi trebalo forsirati da prerano sazre, već koliko god je mo-guće, treba da zadrže svežinu i ljupkost svojih ranih godina. Što je život deteta mirniji i jednostavniji, biće više slobodno od veštačkog uzbuđenja, više u skladu sa prirodom, i imaće više fizičke i umne energije i duhovne snage.1 Roditelji bi svojim primerom trebalo da podstaknu formiranje navika jed-nostavnosti, i odvući svoju decu iz izveštačenog u prirodni život.2 Neizveštačena deca najprivlačnija – Najprivlačnija su ona deca koja su prirodna i neizveštačena. Nije mudro pružati deci posebnu pažnju.....Ne bi trebalo podsticati sujetu, veličanjem njihovih izgleda, reči i dela. Niti bi trebalo da se oblače skupo i razmetljivo. Ovo podstiče ponos u njima i budi zavist u srcima njihovih drugova. Učite svoju decu da istinski ukras nije onaj spoljašnji. „I neka vaš ukras ne bude u spoljašnjosti - u pletenju kose i ukrašavanju zlatom ili u haljinama - nego neka to bude osoba skrivenog srca odevena u ne raspadljivo ruho mirnog i blagog duha, koji je dragocen u Božjim očima.“ 1.Petrova 3:3,43 Tajna istinskog šarma – Devojke i devojčice bi trebalo da nauče da istin-ski šarm ženstvenosti nije amo u lepoti forme ili odlike, niti u posedovanju dostignuća; već u krotkom i tihom duhu, strpljenju, velikodušnosti, ljubaznosti i spremnosti da se žrtvuju i trpe zarad drugih. One bi trebalo da nauče da rade, da proučavaju sa nekom svrhom, da žive za nekoga, da imaju poverenje u Boga i da Ga se boje, i da poštuju svoje roditelje. A onda, kako godine budu prolazile odra-staće čistijeg uma, samopouzdanije i voljene. Biće nemoguće poniziti takvu ženu. Izbeći će iskušenja i probe, koje su bile propast za mnoge.4 Semena uobraženosti – U mnogim porodicama, semena uobraženosti i sebičnosti su posejana u srca dece, skoro tokom najranijeg detinjstva. Njihove lukave rečenice i dela, komentarišu se i veličaju u njihovom prisustvu, i sa preu-veličavanjem ponavljaju drugima. Mališani obraćaju pažnju na ovo i rastu od važnosti; oni se drznu da prekidaju razgovore i postaju bezobrazni i drski. Laska-nje i popuštanje podstiče njihovu uobraženost i samovolju, dok najmlađe dete ne 1 Education, 107. 2 The Signs of the Times, October 2, 1884. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 141, 142. 4 Health Reformer, December, 1877.

~ 87 ~

počne da upravlja čitavom porodicom, naročito ocem i majkom. Narav formirana ovakvim načinom vaspitavanja, ne može se ostaviti po strani, dok dete sazreva za zrelu presudu. Odrasta na svoj način, i ono što bi se moglo učiniti lukavo i simpatično kod bebe, postaje prezreno i zlo kod čoveka ili žene. Oni nastoje da upravljaju ljudima iz svog okruženja; i ukoliko bilo ko odbije da popušta njihovim željama, smatraju sebe oštećenim i povređenim. To je zato što su njihovi roditelji bili popustljivi prema njihovim uvredama u mlado-sti, umesto da su naučeni samoodricanju, neophodnom za podnošenje teškoća.5 Ne podsticati ljubav prema veličanju – Deci trebaju zahvalnost, naklo-nost i ohrabrenje; ali treba voditi računa da se u njima ne podstiče ljubav prema veličanju i pohvalama.....Roditelj ili nastavnik, koji ima u vidu istinski ideal ka-raktera, i mogućnosti za postizanje, ne može negovati ili podsticati samodovolj-nost. On neće podsticati u mladima želju ili napor za pokazivanjem svojih spo-sobnosti. On koji izgleda uzvišenije od njega, biće ponizan, ali će ipak posedovati dostojanstvo, koje neće biti opterećeno spoljašnjim prikazivanjem ljudske veli-čine.6 Podsticati jednostavnost u ishrani i odevanju – Roditelji imaju svetu dužnost da pouče svoju decu da pomognu u podnošenju tereta domaćinstva, da budu zadovoljni običnom i jednostavnom hranom, i urednom i skromnom ode-ćom.7 O, kada bi očevi i majke shvatili svoje zaduženje i odgovornost pred Bo-gom! Kakva promena bi nastupila u društvu! Deca ne bi bila iskvarena veliča-njem i laskanjem, ili postala uobražena popuštanjem u oblačenju.8 Poučavati jednostavnost i poverenje – Trebalo bi da učimo svoju decu lekcijama jednostavnosti i poverenja. Trebalo bi da ih učimo da vole svog Tvorca, da ga slušaju i da ga se boje. U svim zamislima i namerama života, Nje-gova slava bi trebalo da zauzme najviše mesto; Njegova ljubav bi trebalo da bude glavna pobuda svakog delovanja.9 Hrist, naš primer – Hrist, naš Iskupitelj, hodao je zemljom sa carskim dostojanstvom; a ipak je bio krotak i ponizan u srcu. Bio je svetlo i blagoslov svakom domu, jer je nosio vedrinu, nadu i ohrabrenje sa Sobom. O da možemo biti zadovoljni sa manje čežnje u srcu, sa manjom težnjom prema stvarima koje je teško postići tek ulepšavanjem naših domova, dok se ono što Bog vrednuje, krotak i miran duh, ne ceni. Milina jednostavnosti, krotosti i prave privrženosti i ljubavi, bi načinila raj od najskromnijeg doma. Bolje je veselo plodnosti svaku

5 Testimonies For The Church 4:200, 201. 6 Education, 237. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 158. 8 The Review and Herald, April 13, 1897. 9 The Review and Herald, June 13, 1882.

~ 88 ~

nelagodnost, nego izgubiti mir i sreću.10

10 Testimonies For The Church 4:622.

~ 89 ~

Poglavlje 26 UČTIVOST I UZDRŽLJIVOST

Učtivost se počinje razvijati u domu – Roditelji, poučavajte svoju decu... kako da se u porodičnom domu ponašaju sa istinskom učtivošću. Vaspi-tajte ih da pokazuju ljubaznost i saosećanje jedno prema drugom. Ne dozvolite da sebičnost prebiva u njihovim srcima ili u porodičnom domu.1 Mladi koji odrastaju u bezbrižnosti i nepristojnosti u govoru i ponašanju, otkrivaju karakter njihovog kućnog vaspitanja. Roditelji nisu shvatili važnost svog položaja; i ono što su posejali, to će i požnjeti.2 Nebeska načela treba da prožimaju – Nebeska načela treba da se uvedu u upravljanje porodičnim domom. Svako dete bi trebalo učiti da bude vaspitano, saosećajno, puno ljubavi, sažaljivo, učtivo, mekog srca.3 Kada su svi, članovi carske porodice, postojaće istinska uljudnost i učti-vost u porodičnom domu. Svaki član porodice će nastojati da drugim članovima bude prijatno.4 Poučavati rečju i primerom – Deca, kao i stariji su izloženi iskušenjima; i stariji članovi porodice bi trebalo da ih, rečju i primerom, pouče pristojnosti, veselosti, privrženosti i ljubavi, i vernom obavljanju njihovih dnevnih dužnosti.5 Poštovanje prema umornim nogama kojima se bliži odmor - I Bog je naročito zapovedio nežno poštovanje prema starima. Rekao je, „Seda je kosa pre-divna kruna kad se nalazi na putu pravednosti.” Priče Solomonove 16:31. Ovo nam govori o borbama koje su vođene i pobedama koje su izvojevane, pod tere-tom ograničenja i suprotstavljanjem iskušenjima. Govori nam o umornim no-gama kojima se bliži odmor, o mestima koja će uskoro biti upražnjena. Pomozite deci da razmišljaju o ovome, i oni će olakšati put starima, svojom uljudnošću i poštovanjem, i to će doneti milost i lepotu u njihove mlade živote dok paze na zapovest “Pred sedom kosom ustani, poštuj lice stare osobe i boj se svog Boga” 3. Mojsijeva 19:32.6 Poučavati uzdržljivost i umerenost – Ponos, samopoštovanje i bestid-nost, su obeležja dece ovog vremena; i oni su prokletstvo svog doba…..Najsve-tlijim poukama o umerenosti i poniznosti, treba poučavati decu i kod kuće i u

1 Manuscript Releases 7:4, 1900. 2 Manuscript Releases 11:7, 1899. 3 Manuscript Releases 10:0.1902. 4 Manuscript Releases 6:0.1903. 5 Manuscript Releases 2:7, 1896. 6 Education, 244.

~ 90 ~

Subotnjoj školi.7 Hoćete li vi, kojima su ove reči namenjene, obratiti pažnju na uputstvo koje vam je dato? Neka mladi budu upozoreni; neka ne budu drski i istureni u razgovoru, već skromni i povučeni. Neka budu hitri u prihvatanju stvari koje će koristiti duši, i spori na jeziku, osim kada predstavljaju Isusa i svedoče istinu. Pokazati poniznost uma skromnim i umerenim ponašanjem.8 Čuvati vrlinu – Negujte dragoceni, neprocenjivi dragulj skromnosti. Ovo će čuvati vrlinu.....Osećam se podstaknuta Božjim Duhom, da pozovem svoje sestre, koje se izjašnjavaju kao pobožne, da neguju skromnost u ponašanju i uzdr-žanost.....Pitala sam se kada će se mlade sestre ponašati pristojno? Znam da neće biti odlučnih promena na bolje, sve dok roditelji ne osete važnost veće brižljivosti u pravilnom obrazovanju svoje dece.9 Istinske blagodati– Dečije istinske blagodati se sastoje od skromnosti i poslušnost. A dečija istinska dobrota će biti nagrađena čak i u ovom životu.10

7 Counsels on Sabbath School Work, 46. 8 The Youth’s Instructor, July 11, 1895. 9 Testimonies For The Church 2:458, 459. 10 Testimonies For The Church 2:458, 459.

~ 91 ~

Poglavlje 27 VEDRINA I ZAHVALNOST

Neka blagi uticaji prožimaju porodični dom - Neka roditelji, pre svega drugog, okruže svoju decu atmosferom vedrine, učtivosti i ljubavi. Dom, u kome prebiva ljubav, i gde se ona ispoljava u izgledu, rečima i ponašanju, je mesto gde anđeli sa zadovoljstvom ispoljavaju svoje prisustvo. Roditelji, dopustite zracima ljubavi, vedrine i zadovoljstva da uđu u vaša sopstvena srca; i dozvolite da njihov blag, veseli uticaj prožima vaš dom. Ispo-ljavajte ljubazan i uzdržan duh; i podstičite isto i kod svoje dece, negujući sve blagodati koje ukrašavaju porodični život. Tako kreirana atmosfera će biti za decu ono što su vazduh i sunce za biljni svet, proizvodeći zdravlje i snagu uma i tela.1 Budite vedrog lica i držanja – Ne postoji ništa sumorno u Isusovoj reli-giji. Dok bi svu beznačajnu i veslu lakoću, za koju apostol kaže da nije prikladna, trebalo temeljno izbegavati, postoji sladak odmor i mir u Isusu, koji će se ispo-ljavati u licu i držanju. Hrišćani neće biti žalosni, potišteni i očajni. Oni će biti trezveni, a ipak će pokazati svetu vedrinu koju samo milost može pružiti.2 Decu privlači vedro, raspoloženo ponašanje. Pokažite svojoj deci ljubaz-nost i učtivost, i oni će ispoljiti isti duh prema vama i jedno prema drugom.3 Poučite dušu vedrini i zahvalnosti, i ispoljavanju zahvalnosti Bogu za ve-liku ljubav kojom nas je voleo.... Hrišćanska vedrina je istinska lepota svetosti.4 Izgovarati prijatne i vesele reči – Prijatne i vesele reči, ne koštaju više od neprijatnih i sumornih. Ne volite da se vama govore grube i neprijatne reči? Imajte na umu, da kada izgovarate ovakve reči, drugi osećaju oštar ubod.....Ro-ditelji, uvedite praktičnu pobožnost u svoj porodični dom. Anđele ne privlači dom u kome vlada nesloga. Poučavajte decu da izgovaraju reči koje će doneti ozarenost i radost.5 Podsticati veseo umni sklop – Ukoliko postoji bilo ko, ko bi trebalo da bude istinski zahvalan, onda je to hrišćanin. Ukoliko postoji bilo ko, ko uživa u sreći, čak i u ovom životu, onda je to verni sledbenik Isusa Hrista. Dužnost Božje dece je da budu vedri. Oni bi trebalo da podstiču veseo umni sklop. Boga ne mogu proslaviti Njegova deca, koja neprekidno žive tmurnim životom, bacajući senku gde god da pođu. Hrišćanin bi trebalo da izliva svetlost umesto senke....On

1 The Ministry of Healing, 386, 387. 2 The Review and Herald, April 15, 1884. 3 Education, 240. 4 The Youth’s Instructor, July 11, 1895. 5 The Review and Herald, December 31, 1901.

~ 92 ~

će biti veselog lica.6 Deca mrze sumornost nevolja i tuge. Njihova srca odgovaraju na svetlost, vedrinu i ljubav.7 Smejte se, roditelji, smejte se – Mnogi roditelji a i učitelji, izgleda za-boravljaju da su i sami nekada bili deca. Oni su dostojanstveni, hladni i bezose-ćajni....Njihova lica obično nose svečan, ukoravajući izraz. Dečija razdraganost i svojevoljnost, nestašluci u mladosti, ne nalaze opravdanje u njihovim očima. Beznačajne prestupe tretiraju kao teške grehe. Takva disciplina nije hristolika. Tako vaspitana deca se plaše svojih roditelja i nastavnika, ali ih ne vole; ona im ne poveravaju svoja dečija iskustva. Neke od najvrednijih osobina uma i srca, ohladile su se do smrti, kao nežna biljka pred zimskim naletom. Smejte se roditelji; smejte se nastavnici. Ukoliko ste tužni u srcu, ne doz-volite da se to vidi na vašem licu. Dozvolite zracima iz zahvalnog srca, punog ljubavi da osvetle vaše lice. Oslobodite se svog gvozdenog dostojanstva, prilago-dite se dečijim potrebama i učinite sve da vas zavole. Morate da steknete njihovu naklonost, ukoliko želite da im utisnete religiozne istine u srce.8 Prikladna molitva – učinite svoj rad prijatnim, uz pesme hvale. Ukoliko želite čist dosije u nebeskim knjigama, nemojte ružiti, grditi i iritirati. Neka vaša dnevna molitva bude, „ Gospode, nauči me kako da dajem sve od sebe. Nauči me kako da bolje obavim posao. Daj mi energiju i vedrinu.....“ Uvedite Hrista u sve što radite. Onda će vaši životi biti ispunjeni bistrinom, jasnoćom i zahval-nošću.....Hajde da damo sve od sebe, krećući se veselo napred u službi Gospodu, sa našim srcima ispunjenim Njegovom radošću.9

Učiti decu da budu zahvalna – „Radovaćeš se svakoj dobroj stvari koju ti Gospod Bog tvoj daje.“ Zahvalnost i hvalu bi trebalo iskazati Gospodu, za sve zemaljske blagoslove i za svaku udobnost koju nam daruje. Svaka porodica, koju Bog priprema da nastani nebeske dvorove, odaće Mu slavu za bogatstvo Njegove milosti. Ukoliko su deca u porodičnom životu vaspitana da budu zahvalna Bogu za sve dobre stvari, primetićemo da se element nebeske milosti ispoljava u našim porodicama. Vedrina će biti primetna u porodičnom životu, i dolazeći iz takvih domova, mladi će sa sobom poneti duh uvažavanja i poštovanja u učionice i u crkvu. Postojala bi služba u svetilištu, gde se Bog sastaje sa svojim narodom, uvažavanje prema propisima i obredima bogosluženja, i zahvalno slavljenje i zahvalnost bi se iskazivali za sve darove Njegovog proviđenja. Ukoliko bi se Božja reč sprovodila sada, kao onda kada je zapoveđena drevnom Izraelu, očevi i majke bi dali svojoj deci primer, koji bi bio od najveće

6 The Review and Herald, April 28, 1859. 7 Counsels on Sabbath School Work, 98. 8 The Review and Herald, March 21, 1882. 9 Australasian Union Conference Record, November 15, 1903.

~ 93 ~

važnosti.... Svaki ovozemaljski blagoslov bi bio primljen sa zahvalnošću, i svaki du-hovni blagoslov bi postao dvostruko dragoceniji, jer bi poimanje svakog člana domaćinstva postalo posvećeno Rečju istine. Gospod Isus je veoma blizu onih koji tako cene Njegove darove milosti, koji su svesni da im je sve dobre stvari obezbedio blagonakloni, brižni Bog, pun ljubavi, i koji ga prepoznaju kao nepre-sušni izvor utehe i milosti.10

10 Manuscript Releases 6:7, 1907.

~ 94 ~

Poglavlje 28 ISTINOLJUBIVOST

Neka roditelji budu uzori istinitosti – Roditelji i nastavnici, budite iskreni prema Bogu. Odbacite obmane. Neka se prevara i lukavstvo ne nađu na vašim usnama. Koliko god vam to u nekom trenutku bilo neprijatno, neka se vaši putevi, reči i dela pokažu pravedni u Božjim očima. Posledice prve lekcije o obmani su strašne! Hoće li oni koji za sebe tvrde da su sinovi i kćeri Božje, prak-tikovati obmanu i laganje? Nemojte dozvoliti da deca imaju ni prividan izgovor, kada kažu Majka ne govori istinu. Otac ne govori istinu. Kada dođe red na vas u nebeskom sudu, hoće li pored zapisa o vama da piše, obmanjivač, prevarant? Hoće li vaši potomci biti izopačeni, primerom onih koji su trebali da ih upućuju na put istine? Umesto ovoga, hoće li preobražavajuća Božja sila ući u srca očeva i majki? Neće li Božjem Duhu biti dopušteno da ostavi svoj trag na njihovoj deci? Ne može se očekivati da deca budu potpuno iskrena. Ali postoji opasnost da kroz nesmotreno upravljanje, roditelji unište otvorenost i iskrenost koje bi tre-balo da karakterišu dečije iskustvo. Rečju i delom, roditelji bi trebalo da učine sve što je u njihovoj moći da sačuvaju prirodnu jednostavnost. Kako deca napre-duju sa godinama, roditelji ne bi trebalo da dozvole ni najmanju priliku za sejanje semena koje će se razviti u laž i obmanu, a sazreti u nepouzdane navike.1

Nikada ne okolišati i izbegavati istinu – Roditelji bi trebalo da budu uzori istinitosti, kako bi ova svakodnevna lekcija bila utisnuta u srce deteta. Prin-cipi od kojih nema odstupanja bi trebalo da upravljaju roditeljima u svim život-nim stvarima, naročito u vaspitavanju svoje dece. „Čak se i dete poznaje po svo-jim delima, bilo da su njegova dela čista, bilo da su njegova dela prava.“2 Majka kojoj nedostaje razboritost i koja ne prati Božja uputstva, može vaspitati svoju decu da budu prevaranti i licemeri. Tako negovane karakterne crte, mogu postati toliko postojane, da laganje postaje prirodno kao disanje. Za-varavanje i pretvaranje će zameniti iskrenost i realnost.3 Roditelji, nikada ne okolišajte; nikada ne govorite neistinu, ni rečju ni primerom. Ukoliko želite da vaše dete bude istinoljubivo, i sami budite istinolju-bivi. Budite iskreni, pošteni i bez odstupanja. Čak ni najmanje vrdanje, ne bi tre-balo biti dozvoljeno. Ukoliko majke naviknu da se ponašaju neistinito, deca će slediti njihov primer.4 1 The Review and Herald, April 13, 1897. 2 Good Health, January, 1880. 3 The Review and Herald, April 13, 1897. 4 Manuscript Releases 12:6, 1897.

~ 95 ~

Ne istinoljubivost se podstiče grubim i neprijatnim rečima - Nemojte postajati nestrpljivi sa svojom decom ukoliko greše. Kada ih ispravljate, ne bu-dite nagli i grubi. Ovo ih zbunjuje i čini da se plaše da kažu istinu.5

5 Manuscript Releases 2:1903.

~ 96 ~

Poglavlje 29 POŠTENJE I CELOVITOST

Poštenje da se praktikuje i poučava – Od suštinske je važnosti da se poštenje praktikuje u svakoj pojedinosti majčinog života, i važno je u vaspitanju dece poučavati mlade, devojčice i dečake, da nikada ne budu neiskreni, da ne vrdaju i obmanjuju.1 Standard koji Bog zahteva – Bog želi da ljudi u Njegovoj službi i pod Njegovom zastavom, budu strogo pošteni, besprekornog karaktera, da iz njihovih usta ne izađe bilo šta ni nalik na neistinu. Jezik mora biti istinit, oči moraju biti istinite, dela sveta i u celini kao što Bog zapoveda. Živimo u vidokrugu svetog Boga, koji svečano izjavljuje, „Znam tvoja dela.“ Božanske oči su uvek na nama. Mi ne možemo sakriti ni jedan delić nepravednog dela pred Bogom. Istina je svedok Bogu za svako naše delo.2 Oni koji shvataju svoju zavisnost od Boga, osetiće da moraju biti pošteni prema ljudima iz svog okruženja, i pre svega, moraju biti pošteni prema Bogu od koga dolaze svi životni blagoslovi. Izbegavanje Božjih zapovesti, u pogledu de-setka i prinosa, u nebeskim knjigama će biti registrovano kao razbojništvo prema Bogu.3 Pošteni tegovi i vage – Pošten čovek, prema Hristovim merilima, je onaj koji ispoljava jednostavnu, nepopustljivu celovitost. Lažni tegovi i lažne vage, pomoću kojih mnogi nastoje da unaprede svoje interese u svetu, su gadost u Božjim očima......Nepokolebljiva celovitost, sija kao zlato, među nečistoćom i otpacima u svetu. Obmana, laž i nevernost, mogu sijati i biti sakriveni od očiju ljudi, ali ne i od Božjih očiju. Anđeli Božji koji gledaju razvoj karaktera i mere moralnu vrednost, beleže u nebeske knjige, ova sitna dela koja otkrivaju karak-ter.4 Poštenje sa vremenom i novcem – Potrebni su ljudi čiji osećaj za pra-vednost im, čak i u najmanjim stvarima, neće dozvoliti da stupe na put koji nije tačan i ispravan – ljudi koji će shvatiti da barataju sredstvima koja pripadaju Bogu, koji ne bi nepravedno prisvojili ni jedan cent za svoju sopstvenu upotrebu; ljudi koji će biti podjednako verni, tačni, pažljivi, vredni, u odsustvu poslodavca, kao i u njegovom prisustvu, dokazujući svojim poštenjem da nisu samo oni koji ugađaju ljudima i radnici samo dok ih neko posmatra, već savesni, verni radnici, koji rade ispravno, ne zbog pohvale, već zato što vole i biraju dobro, iz visokog 1 Letter 41, 1888. 2 Letter 41, 1888. 3 Counsels on Stewardship, 77. 4 Testimonies For The Church 4:310.

~ 97 ~

osećaja dužnosti prema Bogu.5 Upravo ono što on želi da drugi misle, da on jeste - U svakom poslu, hrišćanin će biti upravo ono što on želi da njegova braća misle da jeste. Njegov pravac delovanja je vođen fundamentalnim načelima. On ne spletkari; zbog toga, on nema ništa da krije. On može biti kritikovan, ispitivan, ali njegova nepopus-tljiva čvrstoća će sijati kao zlato. On predstavlja blagoslov za sve koji su povezani sa njim, jer je njegova reč pouzdana. On je čovek koji neće iskoristiti svog bliž-njeg. On je prijatelj i dobrotvor svima i njegove kolege polažu poverenje u njegov savet……Istinski pošten čovek, nikada neće iskoristiti slabosti i nesposobnost, kako bi napunio svoj novčanik.6 Ne dozvoliti odstupanje od strogog poštenja – U svakom poslu biti strogo pošten. Ma koliko iskušan, nikada ne prevariti ili vrdati ni u najmanjoj stvari. S vremena na vreme, prirodne pobude mogu iskušati čoveka da odstupi od jasnog puta poštenja, ali ne odstupati ni za jednu dlaku. Ukoliko u bilo kom slu-čaju, date izjavu o tome šta ćete raditi, a potom shvatite da ste bili naklonjeni drugima na svoju sopstveni štetu, ne odstupajte ni za dlaku od načela. Izvršite što ste obećali. Nastojanjem da promenite planove, pokazali biste da se u vas ne može pouzdati. Povučete li se u sitnim poslovima, povući ćete se i u krupnim…U takvim okolnostima, neki su u stanju da prevare, govoreći, “Ja nisam shvaćen. Moje reči su podrazumevale vise nego što sam naznačio.” Činjenica je, da su oni rekli upravo ono što su mislili, a onda su izgubili dobru pobudu, a onda poželeli da odustanu od dogovora, da ne bi bili na gubitku. Gospod zahteva od nas da činimo pravdu, volimo milost, istinu i pravednost.7 Održavati stroga načela – U svim životnim pojedinostima, treba održati najstroža načela poštenja……Odstupanje od savršenog poštenja i pravednosti u poslu, može izgledati ako mala stvar, po proceni nekih, ali naš Spasitelj ne gleda tako na to. Njegove Reči po ovom pitanju su jednostavne i izričite: “ Onaj ko je neveran u malom, podjednako je neveran u velikom. “Onaj koji prevari svog bližnjeg na malim merilima, prevariće ga i na većim, ukoliko ga iskušenje na-vede. Lažno predstavljanje u malim stvarima, je isto toliko nepošteno u Božjim očima, kao laž i neistinitost u većim stvarima.8 Svaka delatnost u našem životu bi trebalo da nosi pečat poštenja. Božji anđeli ispituju rad koji nam je predan u ruke; i tamo gde postoji odstupanje od načela istine, u nebeskoj evidenciji piše „nedovoljan.“9

5 5estimonies For The Church 3:25. 6 Letter 3, 1878. 7 Letter 103, 1900. 8 Letter 3, 1878. 9 Counsels on Stewardship, 142.

~ 98 ~

Poglavlje 30 SAMOPOUZDANJE I OSEĆAJ

ČASTI I DOSTOJANSTVA

Obučiti svako dete da bude samopouzdano - U najvećoj mogućoj meri, svako dete bi trebalo poučiti samopouzdanju. Upotrebljavanjem i vežbanjem raz-ličitih sposobnosti, ono će naučiti u čemu je jak, a u čemu oskudeva. Mudar uči-telj će obratiti naročitu pažnju na razvoj slabijih crta karaktera, kako bi dete moglo formirati uravnotežen, skladan karakter.1

Previše komotnosti i lagodnosti razvija slabiće – Mnogo bi bolje bilo, ukoliko bi roditelji, dok su živi, pomagali svojoj deci u ispravnim stvarima, nego da im ostave veliku količinu novca nakon svoje smrti. Deca koja su ostavljena da se oslanjaju na svoje sopstvene napore, postaju bolji muškarci i žene, i bivaju bolje osposobljeni za praktičan život, od one dece koja zavise od imovine svoga oca. Deca, prepuštena da se oslanjaju na svoja sopstvena sredstva, budu nagra-đena za svoj trud i sposobnosti, iskoriste svoje povlastice, i neguju i usmeravaju svoje sposobnosti, kako bi ispunili svrhu života. Oni često razvijaju navike rada, štedljivosti i moralne vrednosti, koji su postavljeni u temelje uspeha u hrišćan-skom životu. Ona deca, za koju roditelji najviše čine, često imaju najmanji osećaj dužnosti prema svojim roditeljima.2 Poteškoće razvijaju snagu – Poteškoće i prepreke čine ljude snažnijim. Ne pomoć, već teškoće, odbijanja, sukobi čine da ljudi postanu moralno žilavi. Previše komotnosti i lagodnosti i izbegavanja odgovornosti, pravi slabiće i mo-ralne patuljke od onih koji bi trebalo da budu ljudi moralne moći i snažnih du-hovnih mišića.3 Od najranijih godina, neophodno je utkati u karakter načela nepokoleb-ljive celovitosti, kako bi mladi dostigli najviše standarde muževnosti i ženstve-nosti. Oni bi uvek trebalo da imaju na umu činjenicu da su otkupljeni, i trebalo bi da proslave Boga u svojim telima i dušama, koje pripadaju Njemu. Mladi bi trebalo da ozbiljno da razmotre, šta će biti njihova svrha i životno delo, i da postave temelj na takav način, da njihove na vike ne budu uprljane iskvare-nošću. Ukoliko bi se našli u položaju da mogu vršiti uticaj na druge, oni moraju biti samopouzdani.4

Pripremiti decu da se hrabro suoče sa problemima – Pored kućne i školske discipline, svi treba da se suoče sa čvrstom životnom disciplinom. Kako 1 Fundamentals of Christian Education, 57. 2 Testimonies For The Church 3:122, 123. 3 Testimonies For The Church 3:495. 4 The Youth’s Instructor, January 5, 1893.

~ 99 ~

se mudro suočiti sa ovim, trebalo bi da bude jasno svakom detetu i mladoj osobi. Tačno je da nas Bog voli, da radi za našu sreću, i da ukoliko smo uvek poslušni njegovom zakonu, ne bi trebalo da upoznamo patnju; i ništa manje nije tačno, da u ovom svetu, kao posledica greha, patnja, problemi, opterećenja dolaze u svaki život. Možemo deci i mladima učini doživotno dobro, učeći ih da se hrabro suoče sa problemima, nevoljama i opterećenjima. Dok je potrebno da im pokažemo naklonost i saosećanje, nikada ne podstičimo samosažaljenje. Potrebno im je ono što će ih stimulisati i osnažiti, pre nego oslabiti. Trebalo bi ih naučiti da ovaj svet nije šetalište, već bojno polje. Svi su pozvani da izdrže tegobe i teškoće, kao dobri vojnici. Oni treba da budu snažni i da se odreknu sebe, kao muškarci. Neka nauče da se prava proba karaktera nalazi u spremnosti da nose terete, da zauzmu čvrst stav, da obave posao koji treba da bude obavljen, iako im to ne donosi bilo koje zemaljsko priznanje i nagradu.5 Jačati osećaj časti – Mudar učitelj i pedagog, će u radu sa svojim učeni-cima, nastojati da ojača osećaj časti. Deca i mladi imaju korist od toga što su poverljivi. Mnogi, čak i među malom decom, imaju visok osećaj časti; svi žele da budu tretirani sa poverenjem i uvažavanjem, i to je njihovo pravo. Ne bi ih trebalo navesti da osete da ne mogu izaći ili doći bez prismotre. Sumnja demora-liše, proizvodeći istinsko zlo, koje nastoji da spreči.......Navedite mlade da osete da im se veruje, i biće jako malo onih, koji neće dokazati da su dostojni povere-nja.6

5 Education, 295. 6 Education, 289, 290.

~ 100 ~

Deo VIII

NAJVAŽNIJI ZADATAK – RAZVOJ KARAKTERA

~ 101 ~

Poglavlje 31 VAŽNOST KARAKTERA

Jedino blago koje se može poneti sa ovog sveta – Karakter oblikovan prema Božjem obličju, je jedino blago koje možemo poneti sa ovog sveta u bu-dući. Oni koji žive po Hristovim uputstvima u ovom svetu, poneće sa sobom svaku božansku sposobnost i postignuće u nebeske dvorove. I na nebu treba da se neprestano usavršavamo. Koliko je onda važan razvoj karaktera u ovom ži-votu.1 Istinski karakter, kvalitet duše – Umna sposobnost i genijalnost nisu karakter, jer ove osobine često poseduju i oni koji očigledno imaju loš karakter. Ugled nije karakter. Istinski karakter je kvalitet duše, koji se otkriva u ponaša-nju.2 Dobar karakter ima veću vrednost od srebra i zlata. Imun je na uticaje panike i neuspeha, i u dan kada zemaljska imovina i posedi budu zbrisani, doneće bogate prinose. Celovitost, čvrstina i istrajnost, su kvaliteti koje bi svi trebalo nastojati da neguju; jer onog ko ih poseduje, oblači u silu koja je neodoljiva-silom koja ga čini snažnim da čini dobro, snažnim da se odupre zlu, snažnim da nosi nedaće.3 Postoje dva suštinska elementa – Snaga karaktera sastoji se iz dve stvari – snage volje i snage samokontrole. Mnogi mladi brkaju snažnu nekontrolisanu strast sa snagom karaktera; ali istina je, da je onaj kojim gospodare njegove stra-sti, u stvari slab čovek. Prava veličina i plemenitost čoveka, mere se njegovom snagom da potčini svoja osećanja, a ne snagom osećanja koja potčinjavaju njega. Najsnažniji čovek je onaj koji će, iako osetljiv na zloupotrebu i iskorišćavanje, obuzdati strast i oprostiti svojim neprijateljima.4 Potrebnije nego što se misli – Ukoliko bi se smatralo značajnim, da mladi poseduju predivan karakter i milu i ljubaznu narav, kao što se smatra zna-čajnim da prate svetske trendove u oblačenju i ponašanju, videli bismo na stotine, umesto jednog danas, onih koji su osposobljeni da izvrše oplemenjujući uticaj na društvo.5 Razvoj karaktera je doživotni posao – Razvoj karaktera je doživotni posao i to je za večnost. Ukoliko bi svi mogli ovo da shvate, ukoliko bi bili svesni toga da svako od nas individualno odlučuje o svojoj sopstvenoj sudbini, za večni

1 Christ[U+0092]s Object Lessons, 332. 2 The Youth’s Instructor, November 3, 1886. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 225, 226. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 222. 5 Fundamentals of Christian Education, 69.

~ 102 ~

život ili za večnu propast, kakva bi samo promena nastala! Kako bi samo druga-čije ovo vreme milosti bilo iskorišćeno, i koliko bi drugačiji karakteri ispunili svet.6

Razvoj i rast – Klijanje semena predstavlja početak duhovnog života, a razvoj biljke je simbol razvoja karaktera. Ne može biti života bez rasta. Biljka mora ili da raste ili da umre. Kako je njen rast tih i neprimetan, ali neprekidan, takav je i karakterni rast. U svakoj fazi razvoja naš život može biti savršen; ali ukoliko je ispunjena Božja namera za nas, postojaće konstantan napredak.7 To je žetva života – Žetva života je karakter, i to je ono što određuje sudbinu, za ovaj život i za budući. Žetva je umnožavanje posejanog semena. Svako seme daje rod po svojoj vrsti. Tako je i sa osobinama karaktera koje ne-gujemo i gajimo. Sebičnost, samopoštovanje, samoljublje, samo popuštanje, se umnožavaju; i na kraju su jad i propast. „Ko seje u svoje telo, od tela će požnjeti propast, a ko seje u duh, od duha će požnjeti večni život.“ Galatima 6:8. Ljubav, saosećanje i ljubaznost, donose rod blagoslova, žetvu koja je večna.8 Najveći dokaz hrišćanstva – Ako majke hrišćanke, poklone društvu, decu celovitog karaktera, čvrstih načela i zdravog morala, oni će obavljati naj-važnije od svih misionarskih dela. Njihova deca, pažljivo vaspitana da zauzmu svoje mesto u društvu, su najveći dokaz hrišćanstva, koji može biti dat svetu.9 Uticaj jednog, pravilno vaspitanog deteta – Ne postoji uzvišeniji posao poveren smrtnom čoveku, od oblikovanja karaktera. Osim što se obrazuju, deca treba i da se vaspitavaju; i ko može pokazati budućnost deteta u razvoju ili mlade osobe. Neka se najviše pažnje pokloni prosvećenosti vaše dece. Jedno dete, pra-vilno disciplinovano načelima istine, koje ima ljubav prema Bogu i strah od Boga utkane u karakter, imaće silu za dobro u svetu, koja će biti neprocenjiva.10

6 The Youth’s Instructor, February 19, 1903. 7 Education, 105, 106. 8 Education, 109. 9 Pacific Health Journal, June, 1890. 10 The Signs of the Times, July 13, 1888.

~ 103 ~

Poglavlje 32 KAKO SE OBLIKUJE KARAKTER

Postizanje istrajnim, neumornim naporom – Karakter se ne dešava slučajno. Nije određen jednim izlivom besa, jednim korakom u pogrešnom smeru. Karakter predstavlja ponavljanje dela, koje uzrokuje da to delo postane navika i oblikuje karakter za dobro ili za zlo. Pravilni karakteri se mogu izgraditi samo neumornim i istrajnim naporom, unapređivanjem svakog poverenog talenta i sposobnosti, na slavu Božju. Umesto da ovo čine, mnogi dopuštaju sebi da se zanesu i otplove, gde god ih pobude i okolnosti povedu. Ovo se ne dešava zato što im nedostaje dobrog materijala, već zato što ne shvataju, da Bog želi da oni u svojoj mladosti daju sve od sebe.1 Naša prva dužnost prema Bogu i bližnjima je naše sopstveno usavršava-nje. Svaku sposobnost, kojom nas je Stvoritelj obdario, bi trebalo negovati do najvišeg stepena savršenstva, kako bismo bili u mogućnosti da činimo najveće moguće dobro za koje smo osposobljeni. Da bismo prečistili i oplemenili svoje karaktere, potrebna nam je Hristova milost, koja će nam omogućiti da primetimo i ispravimo svoje nedostatke, i da usavršimo ono što je dobro u našim karakte-rima.2 Negovanjem snaga dobijenih od Boga – U velikoj meri, svako je gradi-telj svog karaktera. Svakim danom, građevina se, skoro sve više približava zavr-šetku. Božja Reč nas upozorava da pazimo kako gradimo, da se postaramo da naša građevina bude utemeljena na Večnoj Steni. Dolazi vreme, kada će naše delo biti otkriveno i stajati onakvo kavo jeste. Sada je vreme za sve, da neguju snage koje im je Bog dao, kako bi mogli da izgrade karaktere za korisnost ovde i za uzvišeniji život nakon ovog. Vera u Hrista, kao ličnog spasitelja, daje snagu i čvrstinu karakteru. Oni koji imaju istinsku veru u Hrista, biće trezveni, imajući na umu da ih Bog posma-tra, da Sudija svih ljudi, meri njihovu moralnu vrednost, da ih nebeska bića posmatraju, kako bi videli koja je vrsta karaktera razvijena.3 Na karakter se utiče svakim delom – Svako delo u životu, koliko god nebitno, utiče na izgradnju karaktera. Dobar karakter je dragoceniji od svetske imovine, i delo izgradnje karaktera je najplemenitije i najuzvišenije delo u kojem ljudi mogu biti angažovani. Karakteri oblikovani okolnostima su nepostojani i neusklađeni – mnoštvo suprotnosti. Oni koji ih poseduju, nemaju visok cilj ili svrhu u životu. Oni nemaju 1 The Youth’s Instructor, July 27, 1899. 2 Pacific Health Journal, April 1890. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 222, 223.

~ 104 ~

oplemenjujući uticaj na karaktere drugih. Oni su besciljni i nemoćni.4 Usavršen, prateći Božji obrazac – Bog očekuje od nas da izgradimo karaktere u skladu sa obrascem, koji je postavljen pred nas. Mi treba da slažemo ciglu po ciglu, dodajući blagodat blagodati, pronalazeći svoje slabe tačke, isprav-ljajući ih u skladu sa datim uputstvima. Kada se primeti pukotina na kući, mi znamo da nešto sa građevinom nije u redu. U građevini karaktera, pukotine su česte. Ukoliko se nedostaci ne otklone, kuća će se srušiti kada na nju udare bure i iskušenja.5 Bog nam daje snagu, moć rasuđivanja, vreme, kako bismo mi izgradili karaktere, na koje On može staviti Njegov pečat odobravanja. On želi da svako Njegovo dete izgradi plemenit i uzvišen karakter, činjenjem čistih, uzvišenih i plemenitih dela, da na kraju može prikazati simetričnu građevinu, pravedan hram, poštovan i počastvovan i od Boga i od ljudi. U našoj izgradnji karaktera, moramo zidati na Hristu. On je siguran temelj – temelj koji nikada ne može pomeriti. Onaj ko bi želeo da izraste u prelepu građevinu, mora da gaji i neguje svaku snagu svoga bića. Samo pravilnom upotrebom talenata, karakter se može skladno razvijati. Tako smo došli do temelja, koji je u Božjoj Reči prikazan kao zlato, srebro, dragoceno kamenje – materijal koji će izdržati test Božjeg pročišća-vanja vatrom. U izgradnji našeg karaktera, Hrist je naš primer.6 Iskušenju se mora suprotstaviti – Danilov život je nadahnuta ilustracija onoga što sačinjava posvećen karakter. Ovo predstavlja pouku za sve, naročito za mlade. Stroga usklađenost sa Božjim zahtevima, je blagotvorna za umno i te-lesno zdravlje.7 Danila su njegovi roditelji u detinjstvu poučavali navikama stroge uzdr-žljivosti i trezvenosti. Naučili su ga da se mora povinovati prirodnim zakonima, u svim svojim navikama; da njegovo jedenje i pijenje direktno utiče na fizičku, umnu i moralnu prirodu, i da je odgovoran Bogu za svoje sposobnosti; jer on ih je čuvao kao poklon od Boga, i nije smeo nijednim pravcem delovanja da ih osa-kati ili spreči njihov razvoj. Kao rezultat ovog poučavanja, Božji zakon je bio uzvišen u njegovom umu i poštovan u njegovom srcu. U prvim godinama svog zatočeništva, Danilo je prolazio kroz teška iskušenja, koja su trebala da ga upoz-naju sa dvorskom veličanstvenošću, licemerjem i paganstvom. Zaista čudna škola, koja je trebala da ga osposobi za život trezvenosti, marljivosti i vernosti! A ipak je živeo, neiskvaren atmosferom zla, kojom je bio okružen. Danilo i njegovi prijatelji, uživali su prednosti ispravnog vaspitanja i u

4 Testimonies For The Church 4:657. 5 The Youth’s Instructor, October 25, 1900. 6 The Youth’s Instructor, May 16, 1901. 7 Fundamentals of Christian Education, 80.

~ 105 ~

ranom periodu života, ali same ove prednosti, ne bi napravile od njih ono što su bili. Došlo je vreme kada su morali delovati za sebe – kada je njihova budućnost zavisila od njihovog sopstvenog pravca delovanja. Tada su odlučili da budu verni poukama primljenim u detinjstvu. Strah Gospodnji, koji je početak mudrosti, bio je temelj njihove veličine. Njegov Duh je osnaživao svaku istinsku nameru, svaku uzvišenu odluku.8 Cilj mora biti visok – Da bi mladi se mladi danas mogli držati kao što se Danijel držao, moraju istegnuti svaki duhovni nerv i mišić. Bog ne želi da oni ostanu početnici. On želi da oni dostignu najviši stepenik na lestvici, da bi sa njega mogli zakoračiti u Božje carstvo.9 Ukoliko mladi pravilno cene ovu važnu stvar u izgradnji karaktera, uvi-deće neophodnost obavljanja svog posla, tako da će izdržati test istrage pred Bo-gom. Najskromniji i najslabiji, istrajnim naporom u odupiranju iskušenju i tež-njom za mudrošću odozgo, mogu dostići visine koje se sada čine nedostižnim. Ova postignuća ne mogu doći bez određenog cilja, da se bude veran u ispunjava-nju malih dužnosti. To zahteva neprekidan oprez, da loše crte karaktera, ne budu ostavljene da jačaju. Mladi mogu imati moralnu snagu, jer je Isus došao na svet, kako bi mogao da bude naš primer, i da mladima i ljudima svih uzrasta, pruži božansku pomoć.10 Savet i prekor se moraju uzeti u razmatranje – Oni koji su nepravilnog karaktera u ponašanju, navikama i praksi, treba poslušaju savet ili prekor. Ovaj svet je Božja radionica, i svaki kamen koji se može iskoristiti u nebeskom hramu, mora biti obrađen i uglačan, dok ne postane oproban i dragocen kamen, osposob-ljen za svoje mesto u Božjoj građevini. Ali ukoliko odbijemo da budemo obučeni i disciplinovani, mi ćemo biti kao neobrađeno i ne uglačano kamenje, koje se baca u stranu kao beskorisno.11 Može biti da je mnogo toga potrebno da se uradi u vašoj izgradnji karak-tera, da ste grub i neobrađen kamen, koji mora biti prilagođen i uglačan, pre nego što popuni mesto u Božjem hramu. Ne treba da budete iznenađeni, ako Bog če-kićem i dletom odstrani oštre ivice vašeg karaktera, dok ne budete spremni da popunite mesto koje je On namenio za vas. Nijedno ljudsko biće ne može izvršiti ovaj posao. Samo Bog može. I budite sigurni da neće učiniti nijedan beskoristan udarac. Svaki Njegov udarac, učinjen je iz ljubavi, za vašu večnu sreću. On zna vaše slabosti, i želi da vas obnovi, a ne da uništi.12

8 Manuscript Releases 13:2, 1901. 9 The Youth’s Instructor, July 27, 1899. 10 The Youth’s Instructor, November 3, 1886. 11 The Youth’s Instructor, August 31, 1893. 12 Testimonies For The Church 7:264.

~ 106 ~

Poglavlje 33 ODGOVORNOST RODITELJA U IZGRADNJI KARAKTERA

Božanski nalog roditeljima – Bog je dao roditeljima njihov zadatak, da oblikuju karaktere svoje dece, po ugledu na božanski Obrazac. Njegovom mi-lošću, oni mogu da ispune zadatak; ali to će zahtevati strpljiv, neumoran, marljiv napor, da se usmeri volja i obuzdaju strasti. Zapušteno polje rađa samo korov i trnje. Onaj ko želi da obezbedi dobru i lepu žetvu, mora prvo da pripremi zem-ljište i poseje seme, da oplevi mlade izdanke od korova i da omekša zemlju, i dragocene biljke će cvetati i bogato isplatiti uloženu brigu i napor.1 Izgradnja karaktera je najvažniji posao, ikada poveren ljudskim bićima, i nikada pažljivo proučavanje karaktera, nije bilo važno kao sada. Nikada, nijedna prethodna generacija, nije bila pozvana da se suoči sa tako značajnim pitanjima; nikada pre, mladi ljudi i žene, nisu bili suočeni sa tako velikom opasnošću, kao što se danas suočavaju.2 Ovo je vaš zadatak, roditelji, da razvijate karaktere svoje dece, u skladu sa poukama iz Božje Reči. Ovaj posao bi trebalo da bude na prvom mestu, jer se radi o večnim interesima. Izgradnja karaktera vaše dece, je važnija od obrađiva-nja vašeg zemljišta i staranja o imanju, važnija od izgradnje kuća u kojima živite, i važnija od bavljenja bilo kojim poslom.3 Porodični dom, najbolje mesto za izgradnju karaktera – Ni crkva, ni škola, ni koledž, ne pružaju mogućnosti za postavljanje izgradnje dečijeg karak-tera na pravi temelj, kao što to pruža porodični dom.4 Deformisani karakteri se moraju ispraviti – Oni koji ne isprave defor-misane karaktere, u ovom životu, neće imati udela u budućem večnom životu. O, koliko je važno mlade održati ispravnim. Roditelji igraju važnu ulogu u ovome. Na njima počiva svečana odgovornost, obučavanja njihove dece za Boga.5 Roditelji, ne grešite ovde - Roditelji, za Boga miloga, ne pravite greške u svom najvažnijem poslu, a to je oblikovanje karaktera svoje dece za vreme i večnost. Greške sa vaše strane, koje se ogledaju u zanemarivanju vernih uput-stava, ili u povlađivanju takvim nesmotrenim sklonostima, koje zaslepljuju vaše oči, da ne vidite njihove mane, i sprečavaju vas da ih pravilno obuzdate, će potvr-

1 The Signs of the Times, November 24, 1881. 2 Education, 225. 3 The Signs of the Times, November 10, 1894. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 162. 5 Letter 78, 1901.

~ 107 ~

diti njihovu propast. Možete ih podstaći u pogrešnom pravcu za čitav njihov ži-vot. Vi odlučujete za njih šta će oni biti, šta će uraditi za Hrista, za ljude i za njihove duše. Bavite se iskreno pošteno i verno sa svojom decom. Radite hrabro i strp-ljivo. Ne štedite vreme ili napor, terete ili patnju. Budućnost vaše dece će svedo-čiti o karakteru vašeg rada. Vernost Hristu sa vaše strane, može se pokazati bolje na usklađenom karakteru vaše dece, nago na bilo koji drugi način. Oni su Hri-stova svojina, kupljeni Njegovom sopstvenom krvlju. Ukoliko su svojim utica-jem potpuno na Hristovoj strani, oni su Njegovi saradnici koji pomažu drugima da pronađu životni put. Ukoliko zanemarite posao koji vam je Bog dao, vaš nesmotrena režim vaspitanja, postavlja vašu decu među one koji se razilaze od Hrista, i jačaju carstvo tame.6 Čista kuća, ali deca nevaspitana – Viđala sam majku, koja je mogla uočiti i najmanju nepravilnost u uparivanju drvenarije u svojoj kući, i bila veoma pedantna u želji da u potpunosti očisti čitavu svoju kuću u tačno vreme koje je odredila, i sprovodila jer to često, na račun fizičkog i duhovnog zdravlja, dok su njena deca bila ostavljena da se igraju na ulici i stiču ulično vaspitanje. Ova deca su odrastala u grube, proste, sebične, nepristojne i neposlušne ljude. Iako je anga-žovala pomoć, ova majka je toliko bila zaposlena brigom o domaćinstvu, da nije sebi mogla priuštiti vreme, da ispravno vaspita svoju decu. Dozvolila je da odra-stu sa deformacijom karaktera, nedisciplinovana i neobučena. Mogli smo već o-setiti da dobre sklonosti majke, nisu upotrebljene u pravom smeru, ili bi ona uvi-dela neophodnost oblikovanja umova i ponašanja svoje dece, i poučavanja, kako bi imali izbalansirane karaktere i ljupke naravi. Ukoliko majka dozvoli da ove stvari, koje su joj do sada bile na prvom mestu, padnu na drugo mesto, pridavaće fizičkoj, umnoj i moralnoj obuci svoje dece, beskrajnu važnost. One koje na sebe preuzimaju dužnost majke, trebalo bi da osećaju svečanu obavezu prema Bogu i prema svojoj deci, da ih tako pouče, da deca mogu imati ljubazne i nežne naravi, i da budu čistog morala, plemenitih sklonosti i divnog karaktera.7

Samo Božjim duhom - Hoćemo li smatrati da smo u stanju oblikovati svoje živote i karaktere, kako bismo ušli na vrata slave? Mi ne možemo to učiniti. Mi smo u svakom trenutku zavisni od Božjeg Duha, koji deluje na nas i na našu decu.8 Ukoliko bi roditelji da vide drugačije stanje stvari u svojoj porodici, neka

6 Pacific Health Journal, September, 1890. 7 The Signs of the Times, August 5, 1875. 8 Manuscript Releases 12:1895.

~ 108 ~

se potpuno predaju Bogu, i Gospod će osmisliti načine i sredstva, kojima preo-bražaj može da se odvija u njihovim domaćinstvima.9 Božji deo i vaš deo – Roditelji hrišćani, preklinjem vas da se probu-dite.....Ukoliko zanemarujete svoju dužnost i izbegavate odgovornost, očekujući da Gospod obavi vaš deo posla, bićete razočarani. Kada ste verno uradili sve što je u vašoj moći, dovedite svoju decu Isusu; i sa ozbiljnom i istrajnom verom, molite se za njih. Gospod će biti vaš pomoćnik; On će delovati sa vašim napo-rima; u Njegovoj snazi, zadobićete pobedu..... Kada roditelji pokažu takvo interesovanje za svoju decu, kao što Bog po-kazuje za njih, On će čuti njihove molitve i sarađivati sa njihovim naporima; ali Bog se ne nudi da obavi posao koji je ostavljen roditeljima da obave.10 Stvoritelj će vam pomoći – Majke, zapamtite, da će vam u vašem radu pomoći Stvoritelj univerzuma. U Njegovoj sili i Njegovim imenom, možete vo-diti svoju decu da nadvladaju i postanu pobednici. Naučite ih da gledaju na Boga, za snagu. Recite im da Bog čuje njihove molitve. Učite ih da zlo nadvladaju dobrim. Učite ih da vrše uzvišavajući i oplemenjujući uticaj. Povedite ih da se ujedine sa Bogom, a onda će imati snage da se odupru najsnažnijem iskušenju. Onda će primiti nagradu koja pripada pobedniku.11 Vaš milostivi Spasitelj vas posmatra sa ljubavlju i saosećanjem, spreman da čuje vaše molitve i pruži vam pomoć koja vam je neophodna u vašem život-nom delu. Ljubav, radost, mir, dugotrpeljivost, blagost, vera i milosrđe, su ele-menti hrišćanskog karaktera. Ove dragocene vrline su plodovi Duha. One su hrišćanima kruna i štit.12 Reč ohrabrenja onima koji su grešili – Oni koji su vaspitali svoju decu na neispravan način, ne treba da očajavaju; neka postanu obraćeni Bogu i neka traže istinski duh poslušnosti, i biće osposobljeni da sprovedu odlučne reforme. U potčinjavanju svojih navika spasonosnim načelima svetog Božjeg zakona, moći ćete da utičete na svoju decu.13 Neka deca će odbiti da poslušaju savet roditelja – Roditelji mogu uči-niti sve što je u njihovoj moći, da daju deci sve privilegije i uputstva, kako bi mogli predati svoja srca Bogu; pa ipak deca mogu odbiti da hodaju u svetlosti, i svojim zlim podsticajima, bacati nepovoljan odraz na svoje roditelje, koji ih vole i čija srca čeznu za njihovim spasenjem. Sotona je taj koji kuša decu da prate staze greha i neposlušnosti......Uko-liko odbiju da hodaju u svetlosti, ukoliko odbiju da potčine svoju volju i put, Bogu, i istraju u hodanju stazama greha u svom ne pokajanju, svetlost i prednosti 9 Manuscript Releases 15:1, 1897. 10 The Review and Herald, September 13, 1881. 11 The Review and Herald, July 9, 1901. 12 Pacific Health Journal, September, 1890. 13 The Signs of the Times, September 17, 1894.

~ 109 ~

koje su imali, ustaće protiv njih u dan suda, jer nisu hodali u svetlosti i nisu znali u kom pravcu su otišli. Sotona ih predvodi i oni postaju predmet primedbe u svetu. Ljudi će reći, „Pogledajte ovu decu! Njihovi roditelji su veoma religiozni, ali njihova deca su gora od moje dece, a ja se ne izjašnjavam kao hrišćanin!“ Na ovaj način, deca koja prime dobre instrukcije a ne obaziru se na njih, nanose svo-jim roditeljima sramotu, koji treba da stoje postiđeni pred bezbožnim svetom. Oni takođe nanose sramotu religiji Isusa Hrista, kroz svoj rđav pravac delova-nja.14 Roditelji, ovo je vaš posao – Roditelji, vaš posao je da u svojoj deci razvijate strpljenje, postojanost i istinsku ljubav. U pravilnom ophođenju sa de-com, koju vam je Bog podario, pomažete im da postave temelj za čiste dobro izbalansirane karaktere. Vi usađujete u njihove umove načela, koje će oni jed-noga dana slediti u svojim porodicama. Posledice vaših dobro usmerenih napora, biće vidljivi u vođenju njihovih domaćinstava Gospodnjim putem.15

14 The Youth’s Instructor, August 10, 1893. 15 The Review and Herald, June 6, 1899.

~ 110 ~

Poglavlje 34 NAČINI NA KOJE SE KARAKTER UPROPAŠTAVA

Roditelji mogu posejati seme propasti – Roditelji koji su u zabludi, po-učavaju svoju decu lekcijama, koje će se pokazati pogubne za njih, i takođe postavlja trnje pod svoja sopstvena stopala.....U velikoj meri, roditelji drže u svo-jim rukama, buduću sreću svoje dece. Na njima počiva važan posao na izgradnji karaktera ove dece. Uputstva koja su im data u detinjstvu, pratiće ih kroz čitav život. Roditelji seju seme koje će izrasti i doneti rod na dobro ili na zlo. Oni mogu da osposobe svoje sinove i kćeri za sreću i radost ili za bedu i patnju.1 Popuštanjem ili gvozdenom upravom – Deci se često popušta od naj-ranijeg detinjstva, i loše navike se ustaljuju i učvršćuju. Roditelji su tako iskrivili mladicu. Njihovim načinom vaspitanja, karakter se razvija ili u deformisanost, ili u skladnost i lepotu. Ali dok mnogi greše u smislu popuštanja, drugi odlaze u suprotnu krajnost i vladaju svojom decom pomoću gvozdene palice. Nijedan od ova dva načina, ne prati biblijska uputstva, već oba obavljaju pogibeljan posao. Oni oblikuju umove svoje dece, i moraće da polože račun kada dođe Gospodnji dan, zbog načina na koji su to učinili. Večnost će otkriti posledice rada, obavlja-nog u ovom životu.2 Neuspešnim obučavanjem za Boga – Ne uspevajući da vaspitaju svoju decu da se drže Gospodnjeg puta, da čine ono što im je Bog zapovedio, roditelji zanemaruju svetu dužnost.3 Neka deca su ostavljena da rade kako i šta im se sviđa; drugima je prona-đena krivica i obeshrabreni su. Ali malo prijatnosti i vedrine, i date su im reči odobrenja...4 O, kada bi majke samo, radile sa mudrošću, smirenošću i odlučnošću, na obučavanju i potčinjavanju telesnih strasti svoje dece, kolika gomila greha bi bila sasečena u korenu i kolika gomila crkvenih slučajeva bi bila sačuvana!.. Mnoge duše će biti izgubljene za večnost, zbog zanemarivanja roditelja da pra-vilno vaspitaju svoju decu, i da ih nauče pokornosti autoritetu u njihovoj mlado-sti. Greške popuštanja i istinske srditosti i naglosti, ne postavljaju sekiru u na koren zla, već potvrđuje propast hiljada duša. O, kakav će odgovor roditelji dati Bogu za ovo strašno zanemarivanje svoje dužnosti!5 Zanemarivanjem koje koketira sa grehom – Deci je potrebno budno

1 Testimonies For The Church 1:393. 2 Testimonies For The Church 4:368, 369. 3 Manuscript Releases 12:1898. 4 Manuscript Releases 3:4, 1893. 5 Testimonies For The Church 4:92.

~ 111 ~

staranje kao nikada pre, jer Sotona nastoji da stekne kontrolu nad njihovim umo-vima i srcima i da otera Božjeg Duha. Strašno stanje mladih ovog doba, pred-stavlja jedan od najčvršćih znakova da živimo u poslednjim danima, ali propast mnogih, može se povezati sa lošim rukovođenjem i upravljanjem roditelja. Duh gunđanja protiv prekora, je uzeo maha i donosi svoj rod neposlušnosti. Dok ro-ditelji nisu zadovoljni karakterima koje njihova deca razvijaju, oni propuštaju da vide greške, koje su od dece napravile to što jesu. Bog osuđuje nemar, koji koketira sa grehom i zločinom, i neosetljivost koja usporava otkrivanje njihovog štetnog prisustva porodicama koje se izjašnja-vaju kao hrišćanske.6 Nedostatkom uzdržanosti i obuzdavanja – Zbog toga što roditelji pra-vilno ne obuzdavaju i ne usmeravaju svoju decu, pojavljuje se hiljade njih sa deformisanim karakterima, labavog morala i sa skoro nikakvim obrazovanjem po pitanju praktičnih životnih dužnosti. Oni su ostavljeni da rade šta im je volja, sa svojim pobudama, vremenom i umnim snagama. Gubitak za Božje delo, u ovom zanemarivanju talenata, leži pred vratima očeva i majki; kakav će izgovor dati Bogu, čije su sluge i kojima je poverena sveta dužnost osposobljavanja duša, pod njihovom odgovornošću, za unapređivanje svih njihovih snaga kojima bi prosla-vili Boga?.7 Roditelji su mislili da vole svoju decu, ali su se pokazali kao njihovi naj-gori neprijatelji. Dopustili su da zlo ostane neobuzdano. Dozvolili su svojoj deci da neguju greh, što ja nalik negovanju i maženju zmije otrovnice, koja neće samo ujesti onog koji je neguje, već svakoga se kime je u kontaktu.8 Prelaženjem preko upadljivih grešaka – Umesto da se udruže sa onima koji podnose opterećenja, da podignu moralne standarde, i rade srcem i dušom, u strahu Gospodnjem, da isprave greške kod svoje dece, mnogi roditelji umiruju svoju savest, govoreći, „Moja deca nisu ništa lošija od druge dece.“ Oni nastoje da prikriju upadljive greške, koje Bog mrzi, da njihova deca ne bi postala uvre-đena i očajna. Ukoliko je duh pobune u dečijim srcima, daleko je bolje da ga roditelji sada potčine, nego da dopuste da napreduje i jača popuštanjem. Ukoliko bi roditelji obavili svoju dužnost, trebalo bi da vidimo drugačije stanje stvari. Mnogi od ovih roditelja su udaljeni od Boga. Oni nemaju mudrost od Boga, da sagledaju Sotonine zamke, i da im se odupru.9 Maženjem dece i popuštanjem deci – Roditelji često maze svoju decu i popuštaju im, jer im se tako čini lakšim da upravljaju njima. Lakše im je da ih puste da idu svojim putem, nego da nadziru njihove buntovne sklonosti, koje tako

6 Testimonies For The Church 4:199, 200. 7 Testimonies For The Church 5:326. 8 Fundamentals of Christian Education, 52, 53. 9 Testimonies For The Church 4:650, 651.

~ 112 ~

snažno nadolaze u njihovim grudima. Ipak, ovaj način je kukavički. Opasna je stvar, ovako izbegavati odgovornost; jer će doći vreme, kada će ova deca, čije su nekontrolisane sklonosti ojačale i prerasle u potpune poroke, osramotiti i obrukati svoje porodice. Oni izlaze u prometan život nepripremljeni za njegova iskušenja, nedovoljno snažni da podnesu nedoumice i probleme; strastveni oholi, nedisci-plinovani, oni nastoje da druge potčine svojoj volji, i kada u tome ne uspeju, smatraju da ih je svet iskoristio i okreću se protiv njega.10 Sejanjem semena uobraženosti – Gde god da odemo, vidimo decu ko-jima se popušta, koja su razmažena i koje se veličaju bez ikakvog nahođenja. Ovo preti da ih učini sujetnim, bezobraznim i uobraženim. Seme uobraženosti lako poseju u ljudsko srce, nepromišljeni roditelji ili staratelji, koji veličaju i popuštaju mladima koji su pod njihovom odgovornošću, bez razmišljanja o budućnosti. Sa-movolja i ponos su zla koja su pretvorila anđele u demone i zatvorila im kapije neba. A roditelji nesvesno, sistematski obučavaju svoju decu da budu zastupnici Sotone.11 Postajući robovi dece tinejdžera – Koliko iscrpljenih, opterećenih rodi-telja, su postali robovi svoje dece, dok u skladu sa svojim vaspitanjem, deca žive da bi se zabavila, zadovoljila i proslavila sebe. Roditelji u srca svoje dece seju seme, koje donosi žetvu za koju oni ne mare. Sa ovakvim vaspitanjem, u uzrastu od deset, dvanaest ili šesnaest godina, deca smatraju sebe veoma mudrim, zamiš-ljaju da su čuda, smatraju da imaju preveliko znanje da bi bili potčinjeni svojim roditeljima, i smatraju se previše uzvišenim da bi se povinovali dužnostima sva-kodnevnog života. Ljubav prema zadovoljstvu upravlja njihovim umovima; i se-bičnost, oholost i buntovnost, rađaju svoje gorke plodove u njihovim životima. Oni prihvataju namigivanje Sotone, i gaje nesvete i bezbožne ambicije, da naprave šou u svetu.12 Pogrešnom ljubavlju i naklonošću – Roditelji se mogu prepustiti prete-ranoj naklonjenosti (opsednutosti) prema svojoj deci, na uštrb poslušnosti Božjem svetom zakonu. Vođeni takvom ljubavlju, oni odbijaju da poslušaju Boga, tako što dozvoljavaju svojoj deci da budu vođena pogrešnim pobudama, i uzdržavaju se od upućivanja i disciplinovanja, koje im je Bog zapovedio da čine. Kada roditelji tako zanemare Božje zapovesti, oni ugrožavaju svoje sopstvene duše i duše svoje dece.13 Slabost u zahtevanju poslušnosti i pogrešna ljubav i naklonjenost – i pogrešna zamisao da popuštaju, a ne da obuzdavaju u mudrosti – predstavljaju

10 Testimonies For The Church 4:201. 11 Pacific Health Journal, January, 1890. 12 The Youth’s Instructor, July 20, 1893. 13 The Review and Herald, April 6, 1897.

~ 113 ~

sistem vaspitanja i obuke koji žalosti anđele; ali Sotona se raduje ovome, jer do-vodi stotine i hiljade dece u svoje redove. Evo zbog ovoga on zaslepljuje oči roditeljima, umrtvljuje osetljivost i zbunjuje umove. Oni vide da njihovi sinovi i ćerke nisu ljubazni, poslušni i brižni; ipak, deca u domovima stiču ono što će im zatrovati živote, ispuniti srca bedom, tugom i bolom, i pridružiti ih onima, koje Sotona koristi da namami duše u propast.14 Ne zahtevanjem poslušnosti – Ukoliko se nezahvalna deca hrane i oblače, i ukoliko ostanu neispravljena, oni će biti ohrabreni da nastave svojim zlim putem. A pošto su roditelji ili staratelji naklonjeni prema njima, i ne zahte-vaju poslušnost, oni su saučesnici sa decom u njihovim zlim delima. Takva deca mogu podjednako biti i sa pokvarenima, čiji zao put biraju da prate, kao i da ostanu u hrišćanskim domovima, da truju druge. U ovom razdoblju pokvarenosti, svaki Hrišćanin, mora ostati čvrst u osudi zlih, satanizovanih dela, samovoljne dece. Pokvarenu i zlu omladinu, ne treba tretirati kao ljubazne i poslušne, već kao one koji uzurpiraju mir i kvare svoje prijatelje.15 Dopuštanjem deci da slede svoje mišljenje – U društvu preovlađuje u-ticaj dopuštanja mladima da slede svoje sopstveno mišljenje.16 Roditelji misle, da zadovoljavanjem želja svoje dece, i dopuštajući im da prate svoje sopstvene sklonosti, mogu da zadobiju njihovu ljubav. Kakva greška! Zbog takvog roditeljskog popuštanja, deca odrastaju neobuzdanih želja, tvrdo-glave naravi, sebična, surova, zapovednički nastrojena i ohola, i predstavljaju prokletstvo za sebe i za sve oko sebe.17 Dozvoljavanjem pogrešnih stavova – Pouke iz detinjstva, dobre ili loše, nisu naučene uzalud. Karakter se razvija u mladosti za dobro ili zlo. Kod kuće može biti pohvala i lažnog laskanja; u svetu svako stoji na sopstvenim zaslugama. Oni razmaženi, kojima se pokoravaju svi ukućani, izlažu se svakodnevno muče-nju, zbog dužnosti da se potčine drugima. Mnogi se čak i tada, ovim praktičnim životnim lekcijama, uče gde im je zaista mesto. Kroz otpor, razočarenja, i jedno-stavan jezik svojih pretpostavljenih, često shvate koji je njihov istinski položaj, i ponizno prihvate svoje odgovarajuće mesto. Ali ovo je opasno i nepotrebno isku-šenje da kroz njega prođu, i mogli su biti sačuvani od njega, ispravnim vaspita-vanjem i obučavanjem u mladosti. Većina ovih loše disciplinovanih, idu kroz život u nesporazumu sa sve-tom, i doživljavaju neuspeh, tamo gde bi trebalo da budu uspešni. Oni odrastaju sa osećajem da im se svet inati zato što im ne laska i ne miluje ih, i oni se svete

14 Testimonies For The Church 5:324. 15 Manuscript Releases 11:9, 1901. 16 Messages to Young People, 373, 374. 17 Testimonies For The Church 1:393.

~ 114 ~

tako što gaje inat prema svetu, nudeći mu provokaciju i nipodaštavanje. Okolno-sti ih ponekad prinude da osete poniznost, iako to inače ne osećaju; ali to ih ne opskrbljuje prirodnom milošću, i njihovi pravi karakteri će se, pre ili kasnije, otkriti. ..... Zašto će roditelji obrazovati svoju decu na takav način, da deca budu u ratu sa onima koji sa njima dođu u kontakt?18 Obučavanjem da budu sledbenici društva – Decu ne treba vaspitavati da budu sledbenici društva. Oni ne treba da budu žrtvovani Molohu, već da postanu članovi Gospodnje porodice. Roditelji treba da budu ispunjeni Hristo-vom samilošću, da mogu raditi na spasavanu duša koje su pod njihovim uticajem. Oni ne treba da budu zaokupljeni trendovima i običajima sveta. Ne treba da vaspitavaju svoju decu da posećuju zabave, koncerte i igranke, da prisustvuju gozbama, jer sve ovo praktikuju pagani.19 Dozvoljavanjem sebične potrage za srećom - Postoje mladi koji su mogli biti blagoslov za društvo i čast za Božje delo, da su počeli sa pravilnom idejom o tome, šta predstavlja uspeh. Umesto da njima upravljaju razum i načela, oni su vaspitani da samo zadovolje sebe popuštanjem sebičnim zadovoljstvima, misleći da tako stiču sreću. Ali nisu uspeli da dođu do svog cilja, jer potraga za srećom na putu sebičnosti, doneće samo bol i patnju. Oni su beskorisni i za druš-tvo i za Božje delo. Njihovi izgledi i za ovaj i za budući svet, su dosta obeshra-brujući, jer sebičnom ljubavlju prema zadovoljstvu, gube i ovaj i budući svet.20 Nedostatkom pobožnosti u porodičnom domu – U takozvanim hrišćan-skim domovima, gde se za očeve i majke pretpostavlja da marljivo proučavaju Pismo, kako bi mogli znati svaku pojedinost i zabranu iz Božje Reči, očigledno je zanemarivanje uputstava iz Božje Reči, i odgajanja dece u nauci i strahu Gospodnjem. Takozvani hrišćanski roditelji, ne upražnjavaju pobožnost u domu. Kako očevi i majke mogu predstavljati Hristov karakter u porodičnom životu, kada se zadovoljavaju dostizanjem jeftinog i niskog standarda? Pečat živog Boga biće stavljen samo na one koji su po karakteru slični Hristu.21 Ukoliko su roditelji bili poslušni Bogu – Gospod neće opravdati beza-konja roditelja. Danas stotine dece izrastaju u neprijatelje, živeći i radeći odvo-jeno od Božje namere. Oni su neposlušni, nezahvalni i nesveti; ali greh leži pred vratima njihovih roditelja. Roditelji hrišćani, hiljade dece strada u svojim gre-sima, zbog toga što njihovi roditelji nisu mudro upravljali porodičnim domom. Da su roditelji bili poslušni nevidljivom Vođi vojske Izraela, čija je slava bila obavijena stubom od oblaka, nesrećno stanje stvari, koje sada postoji u mnogim

18 Testimonies For The Church 4:201, 202. 19 The Review and Herald, March 13, 1894. 20 The Youth’s Instructor, July 20, 1893. 21 The Review and Herald, May 21, 1895.

~ 115 ~

porodicama, ne bi bilo viđeno.22

22 The Review and Herald, June 6, 1899.

~ 116 ~

Poglavlje 35 KAKO RODITELJI MOGU

IZGRADITI SNAŽNE KARAKTERE

Posvetiti detetu najbolje vreme i misli – Roditelji primaju dete potpuno bespomoćno u svoje ruke; ono ne zna ništa i treba da nauči da voli Boga, da se odgaja u nauci i strahu Gospodnjem. Dete treba da se oblikuje prema božanskom modelu. Kada roditelji uvide značaj svog rada na obučavanju dece, kada uvide da se tu radi o večnim interesima, oni će osetiti da treba da posvete svoje najbolje vreme i misli ovom radu.1

Steći razumevanje neophodnih načela – Naučene lekcije i formirane navike, tokom najranijeg detinjstva i detinjstva, imaju više veze sa formiranjem karaktera i životnim pravcem, nego sva uputstva i obučavanje kasnijih godina. Roditelji treba ovo da razmotre. Oni treba da razumeju načela, koja pred-stavljaju temelj brige o deci i njihovog vaspitanja. Trebalo bi da budu u stanju da ih odgaje u fizičkom, umnom i moralnom zdravlju.2 Izbegavati površnost – Živimo u vremenu kada je gotovo sve površno. Postoji jako malo postojanosti i čvrstine karaktera, jer je vaspitavanje dece od njihove kolevke, površno. Njihov karakter se gradi na pesku. Samoodricanje i samokontrola, nisu oblikovani u njihovim karakterima. Oni su bili maženi, pa-ženi i dosta im se povlađivalo, sve dok nisu upropašteni za praktičan život. Lju-bav prema zadovoljstvu upravlja umom, a deci se povlađuje i laska do njihove propasti.3 Utvrditi decu kroz molitvu i veru – Vi ste doneli decu na svet i ona se ništa nisu pitala povodom svog postojanja. Učinili ste sebe u velikoj meri odgo-vornim za njihovu buduću sreću i večno blagostanje. Dužnost je na vama, svesni ili ne, da obučite svoju decu za Boga, da sa ljubomornim staranjem, posmatrate prvi pristup lukavog neprijatelja, i da budete spremni da podignete zaštitu protiv njega. Izgradite utvrđenje molitve i vere oko svoje dece. Niste ni za trenutak bez-bedni od napada Sotone. Nemate vremena za odmor od budnog, ozbiljnog rada. Ne bi nijednog trenutka trebalo da spavate na svojoj dužnosti. Ovo je najvažniji rat. Večne posledice su u pitanju. Ili život ili smrt, sa vama i vašom porodicom.4 Zauzeti čvrst, odlučan stav – Roditelji obično imaju previše poverenja u svoju decu; jer često kada roditelji imaju poverenje u njih, oni čine prikriveni 1 The Signs of the Times, March 16, 1891. 2 The Ministry of Healing, 380. 3 Health Reformer, December, 1872. 4 Testimonies For The Church 2:397, 398.

~ 117 ~

greh. Roditelji, pazite na svoju decu ljubomornom brižnošću. Podstičite ih, uko-ravajte, savetujte ih, kada ustajete, kada sedate, kada odlazite i kada dolazite; „red po red, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde.“ Potčinite svoju decu dok su mladi. Kod mnogih roditelja ovo je žalosno zanemareno. Oni ne zauzimaju do-voljno čvrst i odlučan stav, u odnosu na svoju decu, kao što bi trebalo.5 Strpljivo sejati dragoceno seme – „Ono što čovek poseje to će i da ža-nje.“ Roditelji, vaš posao je da zadobijete poverenje svoje dece, i da strpljivo i sa ljubavlju, posejete dragoceno seme. Obavljajte svoj posao sa zadovoljstvom, i ne žalite se na teškoće. Ukoliko strpljivo, ljubazno i hristolikim naporima, možete predstaviti jednu dušu, savršenu u Hristu Isusu, vaš život neće biti uzaludan. Budite puni nade i strpljenja. Ne dozvolite da se obeshrabrenje odražava u vašem osobinama ili držanju. U vašim je rukama izgradnja karaktera deteta, uz Božju pomoć, kako bi dete moglo raditi u Gospodarevom vinogradu i zadobijati duše za Isusa. Uvek ohrabrujte svoju decu da dostignu visoke standarde u svim svojim navikama i sklonostima. Budite strpljivi sa njihovim nedostacima, kao što je Bog strpljiv sa vašim nedostacima, noseći se sa vama i pazeći na vas da možete doneti plod Njemu na slavu. Ohrabrujte svoju decu, da dodaju svojim postignućima, vrline koje im nedostaju.6 Poučavati pokoravanje zakonu – Očevi i majke, budite razumni. Učite svoju decu da moraju biti podređena zakonu.7 Nije milost i ljubaznost, dozvoliti detetu da ide svojim putem, da se po-korava svojim pravilima, i zanemariti da ga korigujete, na osnovu toga što ga previše volite da biste ga kaznili. Kakva je to ljubav koja dozvoljava vašem detetu da razvije crte karaktera, koje će i njega i sve ostale učiniti nesrećnim? Što dalje sa takvom ljubavlju! Prava ljubav pazi i na sadašnje i na večno dobro duše.8 Sa kojim pravom roditelji donose decu na svet, zanemaruju ih i puštajući da odrastu bez prosvećenosti hrišćanskog vaspitanja? Roditelji bi trebalo da budu odgovorni. Učite ih kontroli; naučite ih da oni treba da se upravljaju a ne da upravljaju.9 Uskladiti fizičko, umno i duhovno – Fizičke, umne i duhovne sposo-bnosti, trebalo bi razvijati u cilju formiranja pravilno uravnoteženog karaktera. Decu treba nadgledati, čuvati i disciplinovati, kako bi se ovo uspešno postiglo.10 Isusova fizička građa, kao i duhovni razvoj, prikazani su nam sledećim rečima. „dete je raslo“ i „napredovalo u razvoju.“ U detinjstvu i mladosti trebalo bi obratiti pažnju na fizički razvoj. Roditelji bi tako trebali da pouče svoju decu 5 Testimonies For The Church 1:156. 6 Manuscript Releases 13:6, 1898. 7 Manuscript Releases 4:9, 1901. 8 The Review and Herald, July 16, 1895. 9 Manuscript Releases 9:1893. 10 Testimonies For The Church 4:197, 198.

~ 118 ~

dobrim navikama u pogledu jedenja, pijenja, odevanja, telesnog vežbanja, da bi se postavio temelj za dobro zdravlje u budućem životu. Fizičkom organizmu treba naročita nega, kako se ne bi sprečio rast telesnih snaga, već da bi se one razvile do punog obima. Ovo postavlja decu i mlade u povoljan položaj, tako da sa pravilnim religioznim vaspitanjem, mogu, kao Hrist, jačati u duhu.11 Zdravlje je povezano sa razumom i moralnošću – Kako biste probudili moralnu osetljivost svoje dece tvrdnjama da Bog pazi na njih, trebalo bi utisnuti u njihove umove i srca, kako da budu poslušni Božjem zakonu u svom fizičkom domenu; jer je zdravlje jako puno povezano sa njihovim intelektom i moralnošću. Ukoliko poseduju zdravlje i čistoću srca, oni su onda bolje pripremljeni da žive i budu blagoslov svetu. Uravnotežiti njihove umove u pravom smeru i u pravo vreme, je najznačajnije delo, jer mnogo zavisi od odluke donete u kritičnom tre-nutku. Koliko je onda tek važno da umovi roditelja ne budu zbunjeni, opterećeni nepotrebnim stvarima, tako da mogu da misle i deluju sa staloženim razmatra-njem mudrošću i ljubavlju, čineći tako fizičko i moralno zdravlje svoje dece, prvim i najvažnijim zadatkom.12 Roditelji se čude, da su deca danas mnogo teža za kontrolisati, nego što su oni sami bili, a u većini slučajeva, njihovo pogrešno rukovođenje je decu uči-nilo takvim. Kvalitet hrane koju roditelji iznose na sto, i podstiču decu da jedu, neprestano izaziva u njima životinjske strasti i slabi moralne i umne sposobno-sti.13 Čista hrana za um je od suštinskog značaja – Prosvetite sposobnosti i ukuse vaših najdražih; nastojite da zaokupirate njihove umove, da u njima ne bi bilo mesta za niske i degradirajuće misli ili popustljivost. Hristova milost je jedini protivotrov ili preventiva od zla. Možete izabrati ako želite, da li će umovi vaše dece biti zaokupljeni čistim, neiskvarenim mislima, ili zlom, koje postoji svuda – ponosom i zaboravljanjem Iskupitelja. Um, kao i telo, mora se hraniti čistom hranom, kako bi ostao snažan i zdrav. Dajte deci da razmišljaju o nečemu što je izvan i iznad njih. Um, koji prebiva i čistoj, svetoj atmosferi, neće postati bezna-čajan, lakomislen, zaludan i sebičan.14 Živimo u vremenu kada se sve što je pogrešno i površno, uzdiže iznad onoga što je istinsko, prirodno i postojano. Um se mora osloboditi svega onoga, što bi ga odvelo u pogrešnom pravcu. Um ne bi trebalo da bude opterećen bez-vrednim pričama, koje ne povećavaju umne snage. Misli će biti iste prirode, kao i hrana kojom se um hrani.15 11 The Youth’s Instructor, July 27, 1893. 12 Health Reformer, December, 1872. 13 Pacific Health Journal, October, 1897. 14 Letter 27, 1890. 15 Testimonies For The Church 5:544.

~ 119 ~

Genijalan um nije dovoljan – Možete biti zadovoljni sa genijalnim u-mom svog deteta; ali ukoliko um nije pod kontrolom posvećenog srca, funkcio-nisaće u nesporazumu sa Bogom. Ništa osim visokog osećaja tvrdnje, za ono što Bog zahteva od nas, ne može nam dati odgovarajuću stabilnost karaktera, pro-nicljivost uma i dubinu razumevanja, koje su od suštinskog značaja za uspeh, i u ovom i u budućem životu.16 Ciljajte sam vrh u razvijanju karaktera – Ukoliko naučimo svoju decu da budu vredna, pola opasnosti je otklonjeno, jer dokolica vodi u svaku vrstu iskušenja. Hajde da vaspitamo svoju decu da budu jednostavnog ponašanja, ali da ne budu bezobrazni, da budu blagonakloni i samopožrtvovani, ali bez preteri-vanja, ekonomični ali ne pohlepni. I iznad svega, hajde da ih naučimo, šta to Bog zahteva od njih, a to je da unesu religiju u svaki deo života, da vole Boga u naj-većoj mogućoj meri, da vole svoje bližnje, ne zanemarujući male životne učtivo-sti i ljubaznosti, koje su od suštinskog značaja za sreću.17

Molite za nebesku mudrost – Roditelji bi trebalo da razmišljaju i da se ozbiljno mole Bogu za mudrost i božansku pomoć, kako bi pravilno vaspitali svoju decu, i kako bi ona razvila karaktere koji imaju Božje odobrenje. Oni ne bi trebalo da strepe kako da vaspitaju i obrazuju svoju decu, da bi ih svet veličao i slavio, već da ih vaspitaju da izgrade lepe karaktere koje Bog može da odobri. Mnogo molitve i proučavanja je potrebno, da bismo znali, kako da se nosimo sa mladim umovima, jer mnogo zavisi od toga u kom pravcu roditelji usmere umove i volju svoje dece.18 Moraju se dati moralne i duhovne smernice – Roditeljima treba da imponuje, što su u obavezi da svetu podare decu, dobro izgrađenih karaktera – decu koja će posedovati moralnu snagu da se odupru iskušenju, i čiji će životi biti na čast Bogu i blagoslov za sve ljude oko njih. Oni koji se uključuju u aktivan život, sa čvrstim načelima, biće pripremljeni da stoje neukaljani među moralnom zagađenosti ovog pokvarenog doba.19 Učite decu da odaberu za sebe – Neka mladi i deca nauče da odaberu za sebe kraljevsku haljinu, istkanu na nebeskom razboju – „fini lan, sjajan i čist“ (Otkrivenje 19:8) koju će nositi svi sveti na zemlji. Ova haljina, Hristov bespre-koran karakter, se besplatno nudi svakom ljudskom biću. Ali svi koji je prime, primiće je i nositi ovde. Neka deca nauče, da dok otvaraju svoje umove za čiste i nežne misli, i čine korisna dela sa puno ljubavi, oni oblače sebe u Njegov prelep karakter. Ova

16 The Review and Herald, April 23, 1889. 17 Pacific Health Journal, May, 1890. 18 Health Reformer, December, 1872. 19 Christian Temperance and Bible Hygiene, 75.

~ 120 ~

odeća će ih ovde učiniti lepim i voljenim, a zatim će biti njihova ulaznica u Kra-ljevu palatu.20

20 Education, 249.

~ 121 ~

Deo IX

SUŠTINSKI ČINIOCI U IZGRADNJI KARAKTERA

~ 122 ~

Poglavlje 36 PREDNOST RANIH GODINA

Rano detinjstvo je najznačajniji period – Nikada se ne može pridati previše značaja ranom vaspitavanju dece. Lekcije koje dete nauči tokom prvih sedam godina života, imaju više veze sa izgradnjom njegovog karaktera, nego sve što nauče u budućim godinama.1 Od najranijeg detinjstva, dečiji karakter treba oblikovati prema božan-skom planu. Vrline treba usaditi u njegov otvoren um.2

Rad roditelja sa detetom, mora početi u najranijem detinjstvu, da bi ono moglo primiti ispravne utiske karaktera, pre nego što svet stavi svoj pečat na um i srce deteta.3 Najosetljiviji uzrast – Tokom prvih nekoliko godina detetovog života, njegov um je najosetljiviji na utiske, bilo dobre, bilo zle. Tokom ovih godina, odlučan napredak se pravi bilo u ispravnom, bilo u pogrešnom smeru. Sa jedne strane, može se steći mnogo bezvrednih informacija; a sa druge strane, mnogo dobrog, vrednog znanja. Snaga uma i suštinsko znanje su imovina, koju ni zlato ni drago kamenje ne mogu da kupe. Njihova cena je veća od zlata i srebra.4 Prvi utisci se retko zaboravljaju – Ni bebe, ni deca, ni mladi, ne bi tre-balo da čuju nestrpljivu reč od oca, majke ili bilo kog člana domaćinstva; jer oni rano primaju utiske u životu, i kakvim ih roditelji učine danas, oni će takvi biti i sutra, i sedećeg dana i sledećeg dana. Prve pouke, utisnute u dete, retko se zabo-ravljaju. Utisci, koji se rano u životu utisnu u srce, vidljivi su u kasnijim godinama. Oni mogu biti potisnuti, ali retko izbrisani i uništeni.5 Temelj se postavlja tokom prve tri godine – Majke, budite sigurne da ste pravilno vaspitali i disciplinovali svoju decu, tokom prve tri godine njihovog života. Ne dopustite im da izgrade svoje sopstvene želje i prohteve. Majka mora biti um svom detetu. Prve tri godine su vreme, tokom kojeg se savija majušna, mlada grančica. Majke bi trebalo da razumeju važnost vezanu za ovaj period. Tek tada je temelj postavljen. Ukoliko su ove pouke bile pogrešne, kao što često i jesu, za Boga miloga, zarad budućnosti vaše dece i njihovog večnog dobra, nastojite da popravite ono što ste pogrešno uradili. Ukoliko ste čekali da vaše dete napuni tri godine, kako

1 Manuscript Releases 2:1903. 2 The Signs of the Times, September 25, 1901. 3 The Review and Herald, August 30, 1881. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 132. 5 Manuscript Releases 5:7, 1897.

~ 123 ~

biste počeli da ga učite samokontroli i poslušnosti, nastojite da to uradite sada, iako će biti mnogo teže.6 Ne tako teško kao što se pretpostavlja – Roditelji bi bili pošteđeni mnogo strepnje, tuge i bola, kada bi svoju decu od kolevke vaspitali da njihova volja ne treba da bude zakon, kao i da njihovim hirovima ne treba neprestano popuštati. Nije toliko teško, kao što se pretpostavlja, poučiti dete da uguši svoj izliv besa i pokori svoj napad strasti.7 Ne odlagati ovaj posao – Mnogi zanemaruju svoju dužnost, tokom prvih godina života svoje dece, misleći da će deca kada malo porastu biti oprezna da potisnu pogrešno, i da će ih tada pravilno obrazovati. Ali najbolje vreme da se počne sa ovim poslom je dok je dete još beba u njihovim rukama. Nije dobro da roditelji razmaze svoju decu i da im povlađuju; niti je za njih dobro da ih zlostav-ljaju. Čvrst, odlučan, iskren pravac delovanja, biće najproduktivniji.8

Kada sam skrenula pažnju roditelja na loše navike, koje su oni podsticali u svojoj veoma mladoj deci, neki roditelji su izgledali potpuno ravnodušni; drugi su rekli sa osmehom, „Male dušice! Ne bih mogla da podnesem se naljutim na njih. Biće bolji kad malo porastu. Oni će se tada stideti ovih strasnih ispada. Nije najbolja opcija biti previše temeljan i strog prema ovim mališanima. Oni će pre-rasti ove navike laganja, obmanjivanja, lenjosti i sebičnosti.“ Zaista, veoma jed-nostavan način za majke, da odbace ove stvari, ali to ne ispunjava Božju volju.9 Osujetiti napore Sotone, da polaže pravo na novorođenčad – Roditelji obično ne započnu svoj posao dovoljno rano. Time dopuštate Sotoni da zaokupi zemljište srca, ubacujući unutra prvi rod semena.10 Potrebno je da obavite svoj posao, kako Sotona ne bi zadobio kontrolu nad vašom decom, i udaljio ih od vas, pre nago što izađu iz vaših ruku. Majke, trebalo bi da se postarate da sile tame ne kontrolišu vaše mališane. Trebalo bi da se postarate da neprijatelj ne postavi svoju zastavu u vašem domu.11

U pripremi za praktičan život –Vrlo je malo onih koji izdvoje vreme, kako bi pažljivo razmotrili, koju količinu znanja, o privremenim i večnim stva-rima, dete može steći tokom prvih dvanaest ili petnaest godina. Tokom svojih prvih godina života, dete ne bi trebalo da dobije samo znanje iz knjiga, već bi trebalo da se uče veštinama, koje su od suštinskog značaja za praktičan život; poslednje (praktično) ne bi trebalo zanemariti zbog pređašnjeg (znanja iz knjiga).12 6 Manuscript Releases 6:4, 1899. 7 Pacific Health Journal, April, 1890. 8 Testimonies For The Church 4:313. 9 Manuscript Releases 4:3, 1900. 10 The Review and Herald, April 14, 1885. 11 The Signs of the Times, July 22, 1889. 12 Manuscript Releases 4:3, 1900.

~ 124 ~

Napoleonovo nasleđe – Na karakter Napoleona Bonaparte, je u izuzetnoj meri uticalo njegovo vaspitanje u detinjstvu. Nesmotreni i nepromišljeni nastav-nici, nadahnuli su ga ljubavlju prema osvajanju, formirajući falsifikovane vojske i postavljajući njega kao njihovog komandanta. Ovde je postavljen temelj za nje-govu karijeru razdora i krvoprolića. Da su ista briga i napor bili usmereni na to da se od njega napravi dobar čovek, prožimanjem njegovog mladog srca duhom Jevanđelja, koliko bi samo bila drugačija njegova istorija.13 Hjum i Volter – Rečeno je, da je Hjum, skeptik, u ranijem razdoblju svog života, bio savestan vernik u Božju Reč. Budući povezan sa debatnim udruže-njem, bio je imenovan da iznese argumente u prilog neverstva. Proučavao je sa ozbiljnošću i istrajnošću, i njegov pronicljiv i aktivan um, postao je prožet sa prepredenošću skepticizma. Uskoro je počeo da veruje u ova obmanjiva učenja, i čitav njegov život posle smrti, nosio je mračni pečat neverstva. Kada je Volter imao pet godina, zapamtio je jednu neverničku pesmu, i poguban uticaj nikada nije izbrisan iz njegovog uma. Postao je jedan od Sotoni-nih najuspešnijih zastupnika, u odvođenju ljudi od Boga. Hiljade će ustati u dan suda i za propast svojih duša optužiti Voltera. Mislima i osećanjima koje neguje u ranim godinama, svaki mladić odre-đuje svoju sopstvenu životnu istoriju. Ispravne, moralne i muževne navike, for-mirane u mladosti, postaće deo karaktera, i obično će označiti pravac pojedinca kroz život. Mladi mogu postati nemoralni ili moralni, u zavisnosti od toga šta odaberu. Oni se mogu podjednako izdvajati i po istinskim i plemenitim delima , kao i po zločinima i poročnosti.14 Hanina nagrada – Mogućnosti neprocenjive vrednosti, uticaji beskrajno dragoceni, predati su svakoj majci. Tokom prve tri godine života proroka Samu-ila, njegova majka ga je pažljivo poučavala da pravi razliku između dobra i zla. Svakim poznatim predmetom koji ga je okruživao, ona je pokušala da dovede njegove misli do Tvorca. U ispunjenju njenog zaveta, da sina posveti Gospodu, sa velikim samoodricanjem, dala ga je na staranje prvosvešteniku Eliju, da se obuči za službu u Božjem hramu.....Njegovo rano vaspitanje i obuka, naveli su ga da odabere da održi svoju hrišćansku celovitost. Kakva nagrada za Hanu! Kako je samo njen primer veliko ohrabrenje za vernost!15 Kako je Josifov um bio zaštićen – Pouke koje je Jakov upućivao Josifu u mladosti, izražavajući čvrsto poverenje u Boga i pričajući Josifu iznova i iznova o dragocenim dokazima Njegovog milosrđa i neprekidnog staranja, bile su baš one pouke, koje su Josifu bile potrebne, dok je boravio u izgnanstvu, među ido-

13 The Signs of the Times, October 11, 1910. 14 Ibid. 15 The Review and Herald, September 8, 1904.

~ 125 ~

lopoklonicima. U vreme probe, primenio je ove poruke u praksi. Pod najozbilj-nijim iskušenjem, on je gledao na svog nebeskog Oca, kome je naučio da veruje. Da su pouke i primer Josifovog oca imale suprotan karakter, nadahnuto pero, nikada ne bi na stranicama svete istorije ispisalo priču o celovitosti i vrlini, koji sijaju iz Josifovog karaktera. Rani utisci utisnuti u njegov um, čuvali su njegovo srce u času žestokog iskušenja i naveli ga da uzvikne, „Kako da učinim ovo ve-liko zlo i sagrešim Bogu?“16 Plodovi mudrog vaspitanja – Tužna je činjenica, da svaku slabost i ne-odlučnost sa majčine strane, deca brzo primete, i onda kušač radi na njihovim umovima, navodeći ih da istraju sledeći svoje sklonosti. Ukoliko bi roditelji ne-govali kvalitete za sebe, da bi mogli da ih iskoriste u pravilnom vaspitanju svoje dece, ukoliko bi jasno postavili pred decu pravila koja ona moraju da slede, i ukoliko ne bi tolerisali kršenje ovih pravila, Bog bi sarađivao sa oba roditelja i blagoslovio i roditelje i decu.17 U veoma ranom uzrastu, deca postaju podložna demorališućim uticajima, ali roditelji, koji se izjašnjavaju kao hrišćani, izgleda ne primećuju zlo u svojoj praksi rukovođenja decom. O, kada bi mogli da shvate, da uticaji, kojim se na dete utiče u njegovim najranijim godinama, daju sklonost karakteru i oblikuju sudbinu, ili za večni život ili za večnu smrt. Deca su osetljiva na moralne i du-hovne utiske, i ona koja su mudro vaspitana u detinjstvu, mogu se povremeno naći u zabludama, ali neće ići daleko na stranputicu.18

16 Good Health, January, 1880. 17 Manuscript Releases 13:3, 1898. 18 The Signs of the Times, April 16, 1896.

~ 126 ~

Poglavlje 37 MOĆ NAVIKE

Kako se navike uspostavljaju – Bilo koji postupak, dobar ili loš, ne for-mira karakter; ali popuštanje mislima i osećanjima, priprema put za dela i postupke iste vrste.1 Karakter se potvrđuje ponavljanjem postupaka koji utvrđuju navike.2 Vreme za uspostavljanje dobrih navika – Karakter se u velikoj meri formira u ranim godinama. Tada uspostavljene navike, imaju veći uticaj nego bilo koji prirodni talenat, na to da li će čovek postati moralni džin ili patuljak; jer i najbolji talenti, kroz loše navike mogu da se izvitopere i oslabe. Što se ranije u životu ustale štetne navike, one će mnogo snažnije držati svoju žrtvu u ropstvu, i mnogo sigurnije će sniziti njegov standard duhovnosti. Sa druge strane, ukoliko se ispravne i moralne navike obrazuju u mladosti, one obično obeleže tok života onoga ko ih poseduje. U većini slučajeva ispostaviće se, da su oni koji su u kas-nijem životu poštovali Boga i iskazivali mu čast, pravilno naučili lekcije pre nego što je svet utisnuo svoju sliku greha u njihovu dušu. Oni stariji su neosetljivi na nove utiske kao čvrsta stena, ali mladi su osetljivi.3 Navike se mogu modifikovati ali retko promeniti – Ono što dete vidi i čuje, ucrtava duboke brazde na njihov nežni um, koje nikakve okolnosti u kasni-jem životu ne mogu da izbrišu. Intelekt se sada oblikuje, a osećanja primaju pra-vac i jačinu. Ponavljana dela u datom pravcu postaju navike. One mogu biti mo-difikovane strogom obukom, u budućem životu, ali retko promenjene.4 Kada se jednom formiraju, navike bivaju sve čvršće utisnute u karakter. Razum konstantno oblikuju mogućnosti i prednosti, koje su rđavo ili dobro isko-rišćene. Dan za danom, mi izgrađujemo karaktere, koji postavljaju učenike, kao dobro disciplinovane vojnike pod zastavu Princa Emanuela, ili pobunjenike pod zastavu princa tame. Šta ćete izabrati?5

Istrajan napor je neophodan - Ono što smo se usudili da učinimo jed-nom, više smo skloniji da učinimo ponovo. Navike trezvenosti, samokontrole, ekonomičnosti, neposredne primene zdravog, razumnog razgovora, strpljenja i istinske učtivosti, ne mogu se postići ukoliko ne pazimo marljivo na sebe. Mnogo je jednostavnije postati demoralisan i iskvaren, nego pobediti nedostatke, držeći sebe pod kontrolom i negujući prave vrednosti i vrline. Istrajni napori će biti

1 The Youth’s Instructor, December 15, 1886. 2 The Signs of the Times, August 6, 1912. 3 Christian Temperance and Bible Hygiene, 45. 4 Good Health, January, 1880. 5 Manuscript Releases 6:9, 1897.

~ 127 ~

potrebni, da bi se Hristova milost ikada usavršila u našim životima.6 Pokvarena deca ugrožavaju druge – Bogobojazni roditelji će razmiš-ljati i planirati kako da pouče svoju decu ispravnim navikama. Oni će izabrati društvo svojoj deci, pre nego da dozvole da ga ona sama izaberu, u svom nei-skustvu.7 Ukoliko se deca u najranijem detinjstvu, ne vaspitaju na pravi način, for-miraće loše navike. Ove navike će se razvijati u njihovom budućem životu i kva-riti druge. Oni čiji su umovi primili loš obrazac, koji su degradirali zbog loših uticaja u porodičnom domu, prevrtljivim delima, nose svoje loše navike sa sobom kroz život. Ukoliko postanu religiozni, njihove navike će se otkriti u njihovom religioznom životu.8 Car Saul, tužan primer – Istorija prvog cara Izraela, predstavlja tužan primer moći navika stečenih u detinjstvu i mladosti. U mladosti, Saul nije imao strah od Boga, niti ga je voleo; i taj nagao i nepromišljen duh, nevaspitan da se potčini, bio je uvek spreman da se pobuni protiv božanskog autoriteta. Oni koji u svojoj mladosti neguju sveto poštovanje prema Božjoj volji, i koji verno obav-ljaju svoje dužnosti u skladu sa svojim položajem, biće pripremljeni za višu slu-žbu u budućem životu. Ali ljudi na mogu godinama izopačavati snage koje im je Bog dao, i onda kada odluče da nešto menjaju, da ove snage budu osvežene i slobodne da deluju u potpuno suprotnom smeru.9 Dete može primiti zdrava i ispravna religiozna uputstva; ali ukoliko rodi-telji, učitelji ili staratelji dozvole da detetov karakter bude izložen uticaju loše navike, ta navika, ukoliko se ne savlada, postaće dominantna sila i dete će biti izgubljeno.10 Mala delovanja su važna– Svaki pravac delovanja ima dvostruki karak-ter i značaj. Moralan ili nemoralan, ispravan ili pogrešan, prema motivu koji ga podstiče. Pogrešno delo, čestim ponavljanjem, ostavlja trajan utisak na onoga koji obavlja to delo, a i na umove onih koji su sa njim povezani bilo kakvim odnosom, duhovnim ili privremenim. Roditelji ili učitelji koji ne obraćaju pažnju na mala dela koja nisu ispravna, utvrđuju takve navike u mladima.11 Roditelji bi trebalo verno da se bave dušama koje su im poverene na sta-ranje. Ne bi trebalo da podstiču u svojoj deci ponos, rasipništvo, nastranost i lju-bav prema pokazivanju. Oni ne bi trebalo da ih uče, ili da im dopuste da nauče, male nestašluke, koji izgledaju lukavo kod male dece, od kojih će morati da se

6 Testimonies For The Church 4:452. 7 The Review and Herald, June 24, 1890. 8 The Review and Herald, March 30, 1897. 9 Patriarchs and Prophets, 622. 10 Testimonies For The Church 5:53. 11 The Review and Herald, May 17, 1898.

~ 128 ~

oduče, i da ih isprave kad odrastu.12 Mali nestašluci i greške mogu izgledati zabavno, kada je dete jako malo, i mogu se dozvoljavati i podsticati; ali kako dete odrasta, te stvari postaju odvratne i uvredljive.13

Loše navike se mnogo lakše formiraju od dobrih - Nijedno znanje koje mogu steći, nikada neće poništiti zlo, koje proizilazi iz labave discipline u detinj-stvu. Jedno zanemarivanje, koje se često ponavlja, formira naviku. Jedno pogrešno delo, priprema put za drugo. Loše navike se lakše formiraju od dobrih, a mnogo teže se odbacuju.14 Mala deca, ukoliko se prepuste sama sebi, mnogo spremnije će naučiti nešto loše, nego dobro. Loše navike najbolje pristaju uz ne preporođeno srce, i sve što vide i čuju u najranijem i kasnijem detinjstvu, ostavlja dubok utisak na njihove umove.15 Rane navike odlučuju buduću pobedu ili poraz – Mi ćemo pojedinačno biti, za vreme i večnost, ono što navike načine od nas. Životi onih koji formiraju ispravne navike, i koji su verni u obavljanju svake dužnosti, biće kao najsjajnija svetlost koja baca zrake na staze drugih ljudi; ali ukoliko se popušta navikama nevernosti, ukoliko se navikama, labavosti, lenjosti i nemarnosti, dozvoli da ja-čaju, oblak tamniji od ponoći, nadviće se nad takve u ovom životu, i zauvek odvojiti takve pojedince od budućeg života.16 U detinjstvu i mladosti, karakter je najviše sklon uticajima. Tada bi tre-balo steći snagu samokontrole. Kraj porodičnog ognjišta, vrše se uticaji koji su trajni kao večnost. Više nego bilo koji prirodni doprinos, navike uspostavljene u ranim godinama, odlučuju da li će čovek biti pobednik ili pobeđen u bici života.17

12 Testimonies For The Church 1:396. 13 Letter 1.1877. 14 The Review and Herald, December 5, 1899. 15 Pacific Health Journal, September, 1897. 16 Testimonies For The Church 4:452. 17 The Desire of Ages, 101.

~ 129 ~

Poglavlje 38 PROUČAVANJE, UPRAVLJANJE

I TEMPERAMENT

Ne požurujte decu iz detinjstva – Roditelji nikada ne bi trebalo da po-žuruju decu iz detinjstva. Neka pouke koje im se da daju, budu takvog karaktera, koji će nadahnutu njihova srca plemenitim namerama; dopustite im da budu deca i da odrastaju sa jednostavnim poverenjem, otvorenošću i istinitošću, koje će ih pripremiti za ulazak u nebesko carstvo.1 Postoji lepota prilagođena svakom razdoblju – Roditelji i učitelji bi tako trebalo da imaju za cilj negovanje sklonosti mladih, tako da u svakoj fazi života, mogu predstavljati lepotu, prilagođenu tom periodu, koja se otkriva pri-rodno, kao cveće u bašti.2 Jedna od Hristovih najlepših i najupečatljivijih parabola, je ona o sejaču i semenu....Pouke koje ova parabola poučava, bile su živa stvarnost u Hristovom životu. I u svojoj fizičkoj i u duhovnoj prirodi, On je pratio božanski poredak rasta, ilustrovan biljkom, kao što želi da i vi tako radite. Iako je bio Veličanstvo neba, Car Slave, postao je beba u Betlehemu, i na neko vreme prikazan kao bespomoćna beba pod majčinim staranjem. U detinjstvu, Isus je obavljao poslove koji priliče poslušnom detetu. Go-vorio je i postupao sa mudrošću deteta, a ne čoveka, poštujući svoje roditelje i izvršavajući njihove zahteve na koristan način, u skladu sa mogućnostima deteta. Ali On je u svakoj fazi svog razvoja bio savršen, sa jednostavnom, prirodnom naklonošću bezgrešnom životu. Sveti Zapis govori o Njegovom detinjstvu, „A dete je raslo i jačalo, napredovalo u mudrosti i uživalo Božju blagodat.“ A o Nje-govoj mladosti je zapisano,“ Isus je rastao, napredovao u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi.“ Luka 2:40, 52.3 Raznolikost naravi među članovima porodice – Značajne raznolikosti karaktera i naravi, često postoje u istoj porodici, jer je Božji cilj da se osobe raz-ličitih naravi udružuju zajedno. Kada je ovo slučaj, svaki član domaćinstva bi trebalo sveto da pazi na osećanja i poštuje prava drugih. Na taj način će se nego-vati međusobno uvažavanje i strpljenje, predrasude umanjiti, a grube crte karak-tera omekšati. Harmonija može da bude osigurana, a mešanje različitih naravi može da bude korisno za sve.4 Proučavajte pojedinačno umove i karaktere - Svako dete doneseno na 1 Good Health, March, 1880. 2 Education, 107. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 140, 141. 4 The Signs of the Times, September 9, 1886.

~ 130 ~

svet, povećava odgovornost roditelja….Njihove naravi, sklonosti i karakterne crte treba proučavati. Roditelji bi trebalo pažljivo da se pouče moći razlikovanja, kako bi mogli da potisnu pogrešne sklonosti, da podstaknu pravilne utiske i na-čela. Žestina i grubost nisu potrebni u ovom poslu. Samokontrola mora da se neguje i da ostavi utisak na um i srce deteta.5 Veoma je prijatan i ugodan posao, baviti se ljudskim umovima. Ali ne može se sa svakim detetom postupati na isti način, jer uzdržanost koja bi odgo-varala jednom detetu, slomila bi život drugog deteta.6 Stimulišite slabe crte karaktera: potisnite loše – Postoji malo dobro uravnoteženih umova, jer su roditelji opasno nemarni prema svojoj dužnosti, da stimulišu slabije crte karaktera, a potiskuju one lose. Oni zaboravljaju da se na-laze pod najsvečanijom obavezom, da nadgledaju sklonosti svakog deteta, da je njihova dužnost da pouče svoju decu ispravnim navikama i ispravnom načinu razmišljanja.7 Upoznajte narav svakog deteta – Deca moraju biti pod konstantnim sta-ranjem, ali ne bi trebalo da dozvolite da oni primete da ih branite. Upoznajte narav svakog vašeg deteta, koja se ispoljava kroz druženje jednih sa drugima, a onda nastojite da ispravite njihove greške, podsticanjem suprotnih osobina. Deca bi trebalo da nauče da razvoj i umnih i fizičkih snaga počiva na njima; to je re-zultat truda. Trebalo bi što ranije da nauče da se sreća ne nalazi u sebičnom za-dovoljavanju; ona proizilazi samo iz svesnosti dužnosti. Istovremeno, majka treba nastojati da usreći svoju decu.8 Umne potrebe su važne kao i fizičke – Neki roditelji se pažljivo brinu o svetovnim potrebama svoje dece; oni ih ljubazno i verno neguju kada su bolesni, a onda misle da je njihova dužnost obavljena. Ovde oni greše. Njihov posao je tek počeo. Treba se starati i o potrebama uma. To zahteva primenu veštine da se primene odgovarajući lekovi u cilju izlečenja ranjenog uma. I deca imaju iskušenja, teška za podneti, koja su podjednako bolna kao kod odraslih ljudi. Sami roditelji ne osećaju isto u svakom trenutku. Njihovi u-movi su često zbunjeni. Oni se trude sa pogrešnim stavovima i osećanjima. So-tona ih ošamari i oni popuštaju njegovom iskušenju. Oni pričaju ljutito i iritira-juće, i ponekad su zahtevni i skloni sekiranju. Jadna deca dele isti duh, i roditelji nisu spremni da im pomognu, jer su i sami uzrok problema. Ponekad sve izgleda da ide naopako. Svuda okolo je razdražljivost i zlovolja i svi su nesrećni. Rodi-telji svaljuju krivicu na svoju jadnu decu, misleći da su ona neposlušna i neukro-tiva, najgora deca na svetu, dok je uzrok u njima samima.9 5 Manuscript Releases 12:1898. 6 Manuscript Releases 3:2, 1899. 7 The Signs of the Times, January 31, 1884. 8 The Signs of the Times, February 9, 1882. 9 Testimonies For The Church 1:384.

~ 131 ~

Podstičite društvenost i ljubaznost - Loše uravnotežen um, eksplozivna narav, razdražljivost, zavist ili ljubomora, svedoci su roditeljskog nemara. Ove zle crte karaktera, doneće veliku nesreću onima koji ih poseduju. Koliko njih nije uspelo da dobije od prijatelja i drugova, ljubav, koju su mogli dobiti da su bili društveniji i ljubazniji. Koliko njih pravi probleme gde god da odu, i čime god da se bave!10

Različiti temperamenti zahtevaju različitu disciplinu – Deca imaju različite temperamente, i ne mogu roditelji da uvek disciplinuju svako od njih na isti način. Postoje različiti kvaliteti uma, i trebalo bi ih sa molitvom proučavati, kako bi se mogli oblikovati, tako da ispune svrhu koju im je Bog namenio.11 Majke,....izdvojte vreme da se upoznate sa svojom decom. Proučavajte njihove sklonosti i naravi, da biste znali kako da se bavite njima. Nekoj deci treba više pažnje nego drugoj.12

Bavljenje neobećavajućom decom– Postoje neka deca kojoj treba više strpljive discipline i ljubaznog obučavanja, nego drugoj deci. Oni su nasledili naobećavajuće crte karaktera, i zbog toga im je potrebno više saosećanja i ljubavi. Istrajnim naporom, ovi svojeglavi mališani mogu biti pripremljeni za službu Gospodu. Oni mogu posedovati nerazvijene snage, koje će im, kada se probude, omogućiti da zauzmu mesto ispred onih od kojih se mnogo više očekivalo. Ukoliko imate decu sa neobičnim temperamentima, ne dozvolite zbog toga da razornost obeshrabrenja bude prisutna u njihovim životima.......Pomozite im pokazivanjem strpljivosti i saosećanja. Okrepite ih i osnažite rečima punim ljubavi, ljubaznim delima, da prevaziđu svoje karakterne nedostatke.13 Možete naučiti i obučiti decu više nego što mislite – Čim majka zavoli Isusa, poželeće da vaspita svoju decu za Njega. Možete oblikovati narav svoje dece, mnogo više nego što mislite da možete od njihovih najranijih godina. To dragoceno ime Isusovo bi trebalo da bude domaća reč.14

10 Fundamentals of Christian Education, 67. 11 Good Health, July, 1880. 12 The Review and Herald, July 9, 1901. 13 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 115, 116. 14 Manuscript Releases 17:1893.

~ 132 ~

Poglavlje 39 VOLJA, FAKTOR USPEHA

Svako dete bi trebalo da razume moć volje – Volja je vladajuća sila u čovekovoj prirodi, koja dovodi sve ostale sposobnosti pod svoj uticaj. Volja nije ukus ili sklonost, već je odlučujuća sila koja deluje u ljudima da budu poslušni ili neposlušni Bogu.1 Svako dete bi trebalo da razume pravu snagu volje. Dete bi trebalo navesti da vidi, koliko je velika odgovornost povezana sa ovim darom. Volja je.....moć odluke ili izbora.2 Uspeh dolazi kada se volja pokori Bogu – Svako ljudsko biće koje po-seduje razum, ima snagu da izabere ono što je ispravno. U svakom životnom iskustvu, Božja Reč upućena nama, glasi, „Odaberite danas kome ćete sluziti. “Isus Navin 24:15. Svako može da postavi svoju volju na stranu Božje volje, može izabrati da Mu bude poslušan, i na taj način povezujući se sa božanskim silama, on može stajati tamo, gde ga ništa ne može prisiliti da čini zlo. U svakoj mladoj osobi, svakom detetu, leži snaga, uz Božju pomoć, da se izradi karakterna celovitost i živi korisnim životom. Roditelj ili nastavnik koji takvim uputstvom poučava decu samokontroli, biće najkorisniji i trajno uspešan. Površnom posmatraču, ovaj posao roditelja ili nastavnika možda ne deluje baš najkorisnije; možda se ne vrednuje tako kao po-sao roditelja koji umove i volju svoje dece drže pod apsolutnom kontrolom; ali nakon nekoliko godina, pokazaće se kao bolji način vaspitavanja.3 Ne oslabljujte, već usmeravajte volju deteta – Sačuvajte svu snagu vo-lje, jer je sva potrebna ljudskim bićima; ali dajte joj odgovarajuće smernice. Ne-mojte je razbiti u komade, već rečju i ispravnim primerom, mudro je oblikujte, sve dok dete ne odraste dovoljno da postane odgovorno.4 Decu bi trebalo što ranije vaspitati da potčine svoju volju, volji i autoritetu svojih roditelja. Kada roditelji uče svoju decu ovoj lekciji, oni ih vaspitavaju da se potčine Božjoj volji i budu poslušni Njegovim zahtevima i osposobljavaju ih da postanu članovi Hristove porodice.5 Upućivati, ne slomiti – Kako usmeriti razvoj deteta, bez ometanja nepri-kladnim upravljanjem, trebalo bi da bude predmet proučavanja oba roditelja. Pre-više upravljanja je loše kao i premalo. Nastojanje da se „slomi volja“ deteta je

1 Testimonies For The Church 5:513. 2 Education, 289. 3 Ibid. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 116. 5 Manuscript Releases 11:9, 1899.

~ 133 ~

užasna greška. Umovi su formirani drugačije; dok sila može da obezbedi spoljaš-nju potčinjenost, ona kod većine dece izaziva odlučniju pobunu u srcu. Čak iako roditelj ili nastavnik uspe da stekne kontrolu koju nastoji, ishod može biti ništa manje štetan po dete.... Pošto je za neke učenike predavanje volje teže nego za druge, nastavnik bi trebalo što je moguće više da pojednostavi poslušnost svojim zahtevima. Volja treba da se usmerava i oblikuje, a ne da se zanemari ili slomi.6 Navodite; Nikada ne prisiljavajte – Dozvolite deci koja su pod vašim staranjem, da imaju individualnost, kao što je i vi sami imate. Uvek pokušavajte da ih navodite, nikada da ih prisiljavate.7 Vežbanje volje proširuje i osnažuje um – Dete može biti tako vaspi-tano......da nema sopstvenu volju. Čak i detetova individualnost može se poisto-vetiti sa individualnošću onog ko ga vaspitava i obučava; njegova volja za sve namere i ciljeve, potčinjena je volji učitelja. Deci koja su tako vaspitana, uvek će nedostajati moralne energije i individualne odgovornosti. Oni nisu naučili da se pomere od razloga i načela; njihovu volju kontroliše drugi, i njihov um se ne oglašava i ne aktivira, kako bi se proširio i ojačao vežbanjem. Oni nisu usmera-vani i disciplinovani, uz poštovanje njihovih jedinstvenih ličnosti i sposobnosti uma, da bi u prvi plan izbile njihove najjače snage, kada to bude potrebno.8 Kada postoji sukob volja – Ukoliko dete ima tvrdoglavu volju, majka će, ukoliko razume svoje dužnosti, shvatiti da je ova tvrdoglava volja deo nasled-stva koje je dete nasledilo od nje. Ona neće gledati na detetovu volju kao na nešto što treba da bude slomljeno. Postoje trenuci kada se odlučnost majke sreće sa odlučnošću deteta, kada se čvrsta, zrela volja majke, suočava sa nerazumnom voljom deteta, i kada majka upravlja zbog svojih prednosti i godina iskustva, ili kada mlada i nerazumna volja deteta, upravlja voljom starijih. U takvim trenu-cima, postoji potreba za velikom mudrošću; jer nesmotrenim upravljanjem, stro-gom prinudom, dete se može pokvariti i za ovaj i za budući život. Zbog nedo-statka mudrosti sve može biti izgubljeno. Ovo su neprilike, kojima bi retko trebalo dozvoliti da se dogode, jer će i majka i dete voditi tešku borbu. Veliku pažnju bi trebalo posvetiti izbegavanju ovog problema. Jednom kada se pojavi takav problem, dete bi trebalo navesti da se potčini uzvišenijoj mudrosti roditelja. Majka treba savršeno da kontroliše svoje reči. Ne treba da postoji glasno (vikanje) zapovedanje. Ne treba činiti ništa što može da razvije duh prkosa u detetu. Majka treba da proučava kako da se ponaša prema detetu na takav način da ga dovede Isusu. Mora se moliti u veri, da Sotona ne zadobije pobedu nad detetovom voljom. Nebeski anđeli posmatraju

6 Education, 288, 189. 7 Testimonies For The Church 5:653. 8 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 74.

~ 134 ~

ovaj prizor. Majka mora da shvati da je Bog njen pomoćnik, da je ljubav njen uspeh, njena sila . Ukoliko je ona mudra hrišćanka, ona neće pokušavati da prisili dete na potčinjenost. Ona će se moliti; i dok se moli, ona će postati svesna obnove duhovnog života u sebi. I ona će uvideti, da sila koja deluje u njoj, u isto vreme deluje i u njenom detetu. Na ovaj način, dete se vodi i odrasta nežnije; i pobeda je zadobijena. Svaka ljubazna misao, svako strpljivo delovanje, svaka reč mudre odmerenosti, su kao zlatne jabuke na srebrnoj slici. Majka je zadobila pobedu, dragoceniju nego što se to rečima može iskazati. Ona je obnovila svoje videlo i povećala svoje iskustvo. „Istinsko Svetlo, koje obasjava svakog čoveka koji do-lazi na ovaj svet“, potčinilo je njenu volju. Posle oluje dođe mir, kao sunce posle kiše.9 Roditelji bi trebalo da zadrže mladolika osećanja – Retki su oni koji shvataju važnost da, što je duže moguće, zadrže mladolika osećanja, i da ne postanu grubi po svojoj prirodi. Bog bi bio zadovoljan, kada bi roditelji u sebi mešali blagonaklonu jednostavnost deteta, sa mudrošću, zrelošću, muževnošću i ženstvenošću. Neki roditelji nikada nisu imali istinsko detinjstvo. Oni nikada nisu uživali u slobodi jednostavnosti i svežini života koji zri. Njih su grdili, odbijali, ukoravali i tukli, dok nevinost i poverljivu otvorenost deteta, nisu zamenili strah, zavist, ljubomora i obmanjivanje. Takvi retko poseduju osobine, koje će detinj-stvo njihovih najdražih učiniti srećnim.10 Velika greška – Velika greška se pravi, kada se konci upravljanja stave u dečije ruke. Na taj način daje se neprikladan pravac snazi volje. Ali ovo se činilo i nastaviće da se čini, jer su očevi i majke slepi u svojoj pronicljivosti i računici.11

Majka koja popušta detetu koje plače – Vašem detetu.....je potrebna mudra ruka da ga ispravno vodi i usmerava. Dopušta mu da plače zbog onoga što želi, dok mu to ne pređe u naviku. Dopušteno mu je da plače za svojim ocem. Iznova i iznova, slušanjem plača, drugi se podstiču da plaču za svojim ocem, dok ne ostvare cilj zbog koga to rade. Kada bi vaše dete bilo kod mene, preobratilo bi se za tri sedmice. Dozvolila bih mu da shvati da je moja reč zakon, i ljubazno, ali čvrsto bih izvršila svoje namere. Ne bih potčinila svoju volju detetovoj volji. I-mate posao da obavite ovde, i dosta ste već izgubili time što se niste za to postarali ranije.12 Nesrećan život iskvarenog deteta – Svako dete koje nije pažljivo i u

9 Letter 55, 1902. 10 Good Health, March, 1880. 11 Manuscript Releases 12:6, 1897. 12 Letter 5, 1884.

~ 135 ~

molitvi disciplinovano u ovom vremenu probe, razviće tako neprivlačne crte ka-raktera, da Gospod neće moći da ga pridruži Svojoj porodici na nebu. Veliko je opterećenje, čitav život brinuti o pokvarenom detetu. U pokušaju, razočarenju, iskušenju, ono će pratiti svoju nedisciplinovanu, pogrešno usmerenu volju.13 Deca, kojoj je dozvoljeno da se ponašaju kako im je volja, nisu srećna. Nepotčinjeno srce, ne poseduje elemente odmora i zadovoljstva. Um i srce mo-raju biti disciplinovani i dovedeni pod odgovarajuću ograničenost i uzdržanje, sa ciljem da se karakter uskladi sa mudrim zakonima koji upravljaju našim životom. Nemir i nezadovoljstvo su plodovi popuštanja i sebičnosti.14 Pozadina mnogih pokušaja – Žalosni pokušaji, koji su se pokazali opa-snim po napredak crkve, i koji su uzrokovali da se neverni ljudi spotiču i odustaju sa sumnjom i nezadovoljstvom, potiču od nepotčinjenog i buntovnog duha, kao posledica roditeljskog popuštanja, u svakoj mladoj osobi. Koliko je života upro-pašćeno, koliko zločina počinjeno, pod uticajem rastućih strasti, koje su mogle biti kontrolisane u detinjstvu, kada je um bio podložan uticajima, kada se na srce lako uticalo u pravilnom smeru, i kada je ono bilo potčinjeno nežnoj majčinoj volji. Neefikasno vaspitanje dece, leži u osnovi ogromne moralne bede.15

13 Manuscript Releases 12:6, 1897. 14 Testimonies For The Church 4:202. 15 Ibid.

~ 136 ~

Poglavlje 40 HRIŠĆANSKIM NAČELIMA PRUŽITI PRIMER

Deca će oponašati roditelje – Očevi i majke, vi ste učitelji; vaša deca su učenici. Mališani kopiraju tonalitet vašeg glasa, ponašanje, raspoloženje.1 Deca oponašaju svoje roditelje; stoga se trebate ozbiljno pobrinuti da im budete ispravan uzor. Roditelji koji su ljubazni i pristojni u porodičnom domu, dok su u isto vreme čvrsti i odlučni, videće da se iste te crte ispoljavaju u njihovoj deci. Ukoliko su ispravni, pošteni i časni, deca će vrlo verovatno ličiti na njih u ovim pojedinostima. Ukoliko oni poštuju, vole Boga i služe Mu, njihova deca, vaspitana na isti način, neće zaboraviti da Mu takođe služe.2 U porodici, očevi i majke bi uvek trebalo da pružaju svojoj deci primer, koji bi oni voleli da deca oponašaju. Očevi i majke bi trebalo da ispoljavaju jedno prema drugom nežno poštovanje, rečju, izgledom i delima. Oni će jasno pokazati da Sveti Duh upravlja njima, tako što će predstavljati svojoj deci karakter Isusa Hrista. Moć oponašanja je jaka; i u detinjstvu i mladosti, kada je ova sposobnost najaktivnija, savršen uzor bi trebalo biti postavljen pred mlade. Deca bi trebalo da imaju poverenja u svoje roditelje, i da primaju pouke koje ih oni poučavaju.3 Poučavanje rečju i primerom – Majka se neprestano usavršava u vaspi-tavanju svoje dece. Dok podučava svoju decu, ona svakodnevno i sama uči. Lek-cije koje ona pruža deci iz samokontrole, mora i sama da primenjuje. U bavljenju različitim umovima i raspoloženjima svoje dece, potrebne su joj pronicljive, o-pažajuće moći, ili će se naći opasnosti od pogrešne procene i od polovičnog bav-ljenja svojom decom. Zakon ljubaznosti ona treba da primenjuje u porodičnom životu, kako bi njena deca bila učtiva i ljubazna. Tako majka svakodnevno po-navlja lekcije, rečju i primerom.4 Nastavnici u školi će činiti nešto u cilju vaspitavanja vaše dece, ali vaš primer će postići više nego što se može postići na bilo koji drugi način. Vaš raz-govor, način na koji raspolažete svojim poslovnim obavezama, vaši izrazi zado-voljstva i nezadovoljstva, sve to pomaže u oblikovanju karaktera. Obzirna i lju-bazna narav, samokontrola, pribranost, učtivost, za dete koje to vidi u vama, pred-stavljaće svakodnevne lekcije. Kao i vreme, ovo obrazovanje se uvek nastavlja, a svrha ove svakodnevne škole je da se od deteta napravi ono što bi ono zaista trebalo da postane.5

1 The Signs of the Times, March 11, 1886. 2 Testimonies For The Church 5:319, 320. 3 The Review and Herald, March 13, 1894. 4 Pacific Health Journal, June, 1890. 5 The Review and Herald, June 27, 1899.

~ 137 ~

Pazite da ne postanete neučtivi i nagli sa svojom decom....Zahtevajte po-slušnost, i ne dozvolite sebi da razgovarate nemarno sa svojom decom, jer su vaši maniri i vaše reči udžbenik za njih...Pomažite im lagano i nežno u ovom periodu njihovog života. Neka svetlost vašeg prisustva proizvede svetlost u njihovim srcima. Ovi dečaci i devojčice u razvoju su veoma osetljivi, i grubošću možete pokvariti čitav njihov život. Majke, budite oprezne; nikada ne zakerajte, jer to nikada ne pomaže.6 Roditelji da budu uzori samokontrole – Decu bi trebalo čuvati od uzbu-đenja, što je više moguće; zbog toga majka mora biti mirna i staložena, oslobo-đena uzbuđenja i nervozne prenagljenosti. Ovo je i za majku škola discipline kao i za dete. Dok mališane podučava lekciji o samoodricanju, majka sebe školuje da bude uzor svojoj deci. Dok sa nežnim interesovanjem radi na zemljištu njihovog srca, da bi mogla potčiniti prirodne grešne sklonosti, ona u svojim rečima i po-našanju, neguje blagoslove Duha.7 Jednom kada zadobijete pobedu nad sobom bićete od velike koristi i ohra-brenje za svoju decu. Možete stati na dobru zemlju i reći, Ja sam Božje gazdin-stvo; ja sam Božja građevina. Stavila sam se pod Njegovu upravu, da budem oblikovana po božanskoj sličnosti, kako bih mogla biti Božji saradnik na obliko-vanju umova i karaktera svoje dece, kako bi njima bilo lakše da hodaju Gospod-njim putem.....Očevi i majke, kada budete mogli da upravljate sobom, steći ćete velike pobede u upravljanju svojom decom.8 Plodovi samokontrole – Roditelji, svaki put kada izgubite samokontrolu i počnete da govorite i ponašate se nestrpljivo, činite greh pred Bogom. Anđeo beležnik, zapisuje svaku nestrpljivu i neopreznu reč, izrečenu pred decom, ne-marno ili u šali; svaku reč koja nije čestita i uzvišena, on označava kao mrlju na vašem hrišćanskom karakteru. Obraćajte se ljubazno svojoj deci. Setite se kako ste osetljivi, kako malo možete podneti krivicu, i ne polažite na decu ono što sami na možete nositi; jer su oni slabiji od vas i ne mogu da izdrže toliko. Plodovi samokontrole, promišljenosti i marljivosti u vašem delu posla, biće stostruki. Neka prijatne i vesele reči, uvek budu kao sunčevi zraci vašoj porodici.9

Ukoliko roditelji žele da njihova deca budu ispravna i da rade ispravno, oni moraju ispraviti sebe, i teoretski i praktično.10 Deca su pod uticajem onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani – Postoje deca onih koji svetkuju Subotu, koja su od svoje mladosti učena da svetkuju Su-botu. Neka od njih su veoma dobra deca, verna svojim dužnostima, u pogledu privremenih, svetovnih stvari; ali oni ne osećaju duboku osudu greha, niti potrebu 6 Manuscript Releases 12:7, 1898. 7 Manuscript Releases 4:3, 1900. 8 Letter 75, 1898. 9 The Signs of the Times, April 10, 1884. 10 Good Health, January, 1880.

~ 138 ~

za pokajanjem. Takva deca su u opasnom stanju. Oni posmatraju ponašanje i na-pore onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani. Oni vide neke koji daju uzvišene izjave, ali nisu savesni Hrišćani, i oni porede svoje poglede i delovanja sa ovim kamenjem spoticanja; i pošto nema naglih izliva greha u njihovim životima, oni laskaju sebi da su u pravu.11 To je zbog toga što se mnogi roditelji i učitelji izjašnjavaju da veruju u Božju Reč, dok se svojim životima odriču njene moći, da učenje Svetog Pisma nema veći efekat na mlade. S vremena na vreme, mladi bivaju navedeni da osete silu Reči. Oni vide dragocenost Hristove ljubavi. Oni vide lepotu Njegovog ka-raktera, mogućnosti života posvećenog Njegovoj službi. Ali za razliku od toga, oni gledaju živote onih koji se samo izjašnjavaju da poštuju Božje zapovesti.12 Roditelji moraju reći „NE“ iskušenju – Majke, ne sledeći svetovne na-vike i običaje, možete postaviti pred svoju decu primer vernosti Bogu, i tako ih naučiti da kažu ne. Učite ih značenju pouke, „Ako grešnici pokušaju da te zavedu, ne pristaj!“ Ali ako biste želeli da vaša deca budu sposobna da kažu ne iskušenju, i vi sami morate biti za to sposobni. Nužno je za čoveka da kaže ne, kao i za dete.13 Dajte primer blagošću – Budite ljubazni, blagi i nežni sa svojom decom, i ona će se naučiti blagosti. Pokažimo u svojim domovima da smo hrišćani. Za mene su bezvredna izjašnjenja i izjave, koje se ne sprovode u porodičnom životu u dobroti, strpljivosti i ljubavi.14

Pazite na ton kojim pričate, kao i na reči – Ne dozvolite da ijedna reč razdražljivosti, grubosti i strasti, pređe preko vaših usana. Hristova milost oče-kuje vaš zahtev. Njegov duh će preuzeti kontrolu nad vašim srcem i savešću, upravljajući vašim rečima i delima. Nikada ne gubite samopoštovanje, prenaglje-nim, neljubaznim rečima. Uverite se da su vaše reči čiste, a razgovor svet. Pružite deci onakav primer, kakav biste želeli da oni slede.....Neka bude mira, prijatnih reči i veselih lica.15 Roditelji ni na jedan način, ne mogu sa sigurnošću biti oholi. Ne smeju pokazivati zapovednički duh, duh kritikovanja i zakeranja. Reči koje izgovaraju, ton kojim izgovaraju, pouke su njihovoj deci, ili na zlo ili na dobro. Ukoliko ljutite reči pređu preko vaših usana, vi učite decu da pričaju na isti način, i ople-menjujući uticaj Svetog Duha, ostaje bez efekta. Strpljiva istrajnost u dobrim de-lima je od suštinskog značaja, ako želite da obavite svoju dužnost prema vašoj deci.16 11 Testimonies For The Church 4:40. 12 Education, 259. 13 The Review and Herald, March 31, 1891. 14 Manuscript Releases 9:7, 1909. 15 Letter 28, 1890. 16 Letter 8a, 1896.

~ 139 ~

Roditelji su Božji posrednici u oblikovanju karaktera – Umovi vaše dece se oblikuju, osećanja i karakteri se oblikuju, ali po uzoru na šta? Neka rodi-telji zapamte da su oni posrednici u obavljanju ovog posla. I kada budu spavali u grobu, dela koja ostaju iza njih su trajna, i svedočiće o njima ili dobro ili loše.17 Utiskivanje božanskog lika – Morate upućivati, upozoravati, savetovati, uvek imajući na umu, da vaš izgled, reči i dela imaju direktan uticaj na budući pravac puta vaših najdražih. Vaš posao nije da naslikate formu lepote, na platnu, ili da je isklešete dletom u kamenu, već da u ljudsku dušu utisnete božanski lik.18

17 Pacific Health Journal, June, 1890. 18 The Signs of the Times, May 25, 1882.

~ 140 ~

Deo X

VASPITANJE I RUKOVOĐENJE VASPITANJEM

~ 141 ~

Poglavlje 41 CILJEVI I ZADACI VASPITANJA

Upravljanje sobom, najvažniji cilj – Cilj vaspitanja je obučavanje de-teta da upravlja sobom. Ono bi trebalo de se uči samopouzdanju i samokontroli. Zbog toga, čim dete bude u stanju da razume, njegov um treba angažovati na strani poslušnosti. Neka svi koji se bave detetom, pokazuju pokornost, kao i raz-boritost i razum. Pomozite mu da uvidi da su sve stvari usklađene sa zakonom, i da neposlušnost na kraju vodi u propast i patnju. Kada Bog kaže, „Ne počini,“ On nas u ljubavi upozorava na posledice neposlušnosti, kako bi nas sačuvao od zla i gubitaka.1 Angažovanje snage volje – Istinski cilj prekorevanja se postiže samo u-koliko se sam grešnik navede da uvidi svoju grešku, i njegova volja je u službi korigovanja. Kada se to postigne, usmerite ga na izvor oproštenja i moći.2 Oni koji obučavaju svoje učenike da osete da u njima samima leži poten-cijal da postanu pošteni, časni i korisni muškarci i žene, biće neprestano uspešni.3 Ispravljajte navike, sklonosti, zle namere – Posao je roditelja da obuz-davaju, upućuju i upravljaju. Oni ne mogu učiniti veće zlo, nego da dozvole svo-joj deci da zadovolje sve svoje dečije želje i maštu i ostave ih da slede svoje sopstvene sklonosti; ne bi mogli da im učine veću grešku, nego da im utisnu u umove, da treba da žive da bi se zabavljali i zadovoljavali sebe, da sami biraju svoje puteve i biraju sebi zadovoljstvo i društvo...Roditelji koji vaspitavaju svoju decu, ispravljaju njihove loše navike i namere i odbacuju njihove zle sklonosti.4 Razbiti Sotonino uporište – Majke, sudbina vaše dece se u velikoj meri nalazi u vašim rukama. Ukoliko ne ispunite svoju dužnost, možete poslati svoju decu u Sotonine redove i učiniti ih njegovim posrednicima u uništenju drugih duša. Ili ih vaše verno vaspitavanje i pobožan primer, mogu odvesti Hristu, i oni će za uzvrat uticati na druge, i tako mnoge duše mogu biti spasene vašim oru-đem.5

Hajde da sagledamo pažljivo i nadoknadimo propušteno. Hajde da razbi-jemo uporište neprijatelja. Hajde da milostivo ispravljamo naše najmilije i da ih čuvamo od neprijateljske sile. Ne budite obeshrabreni.6 Podučavajte poštovanje prema roditeljskom i božanskom autoritetu

1 Education, 287. 2 Education, 291. 3 Fundamentals of Christian Education, 58. 4 Manuscript Releases 12:1898. 5 The Signs of the Times, February 9, 1882. 6 The Review and Herald, July 16, 1895.

~ 142 ~

– Deca...treba da budu obučavana, obrazovana i vaspitavana, dok ne postanu po-slušna svojim roditeljima, poštujući njihov autoritet. Na ovaj način, poštovanje božanskog autoriteta biće usađeno u njihova srca, i obučavanje u porodici, biće kao pripremna obuka za nebesku porodicu. Vaspitavanje u detinjstvu i mladosti, treba da bude takvog karaktera, da se deca pripreme da preuzmu svoje religiozne dužnosti, i tako se osposobe za ulazak u nebeske dvorove.7 On, koji je izvor svakog znanja, iskazao je uslov za ulazak u nebesko blaženstvo, rečima, „ Blagosloveni su oni koji izvršavaju Njegove zapovesti, da bi mogli polagati pravo na drvo života i da bi mogli proći kroz kapije u grad.“ Poslušnost Božjim zapovestima je cena neba, a poslušnost svojim roditeljima u Gospodu, je lekcija od suštinskog značaja za decu da je nauče.8 Poslušnost iz načelnosti, ne iz prinude – Kažite svojoj deci precizno, šta zahtevate od njih. Onda neka shvate da je vaša reč zakon i da se mora slušati i poštovati. Na taj način, vaspitavate ih da poštuju Božje zapovesti, koje jasno izjavljuju, “Čini“, i „Ne učini“. Mnogo je bolje za vašeg dečaka da bude poslušan iz načelnosti nego iz prinude.9 Lekcija o potpunom poverenju – Isak je bio vezan drhtavim, nežnim rukama svog milostivog oca, jer je Bog tako zapovedio. Sin se predao na žrtvu, zato što je verovao u integritet svog oca.... Ovaj Avramov čin vere, zabeležen je za našu korist. Uči nas lekciju o poverenju u Božje zapovesti, ma koliko one bile oštre i neposredne; i uči decu savršenoj potčinjenosti roditeljima i Bogu. Avramova poslušnost nas uči da ništa nije previše dragoceno da bismo dali Bogu.10 Mladi će odgovoriti na istinu - Mladima se mora utisnuti misao, da im se veruje. Oni imaju osećaj dostojanstva, žele da budu poštovani i to je njihovo pravo. Ukoliko učenici steknu utisak da ne mogu odlaziti, dolaziti, sedeti za sto-lom ili bilo gde, čak i u svojim sobama, osim ukoliko su pod prismotrom kritič-kog oka koje zamera i prijavljuje, to će na njih uticati demorališuće i neće osećati zadovoljstvo dok to rade. Ova svesnost neprestanog nadzora, je više od roditelj-skog staranja, i mnogo gora; jer mudar roditelj, može taktično, često raspoznati ispod površine, i videti kako funkcioniše nemirni um mladih, pod čežnjom ili pod silom iskušenja, i podesiti njihove planove da rade na suprotstavljanju zlu. Ovaj neprestani oprez nije prirodan, i proizvodi zla koja se nastoje izbeći. Zdravlje mladih zahteva vežbanje, vedrinu, prijatnu atmosferu koja ih okružuje, za razvoj fizičkog zdravlja i uravnoteženog karaktera.11 Upravljanje sobom nasuprot apsolutnom autoritetu – Postoje mnoge 7 The Review and Herald, March 13, 1894. 8 Manuscript Releases 12a, 1896. 9 The Review and Herald, September 15, 1904. 10 Testimonies For The Church 3:368. 11 Fundamentals of Christian Education, 114.

~ 143 ~

porodice sa decom, koja izgledaju dobro vaspitana, dok su pod uticajem vaspitne discipline; ali kada se sistem, koji im određuje pravila, raspadne, oni deluju da ne znaju da razmišljaju, deluju i odlučuju za sebe. Ova deca su bila toliko dugo pod gvozdenom palicom, i nije im bilo dozvoljeno da misle i rade za sebe, u onim stvarima, u kojima bi trebalo da budu sposobni za to, da nemaju pouzdanja u sebe da iznesu svoj sopstveni sud, da imaju sopstveno mišljenje. I kada napuštaju svoje roditelje, da bi samostalno živeli i radili, lako se povode za mišljenjima drugih ljudi, u pogrešnom smeru. Oni nemaju stabilnost karaktera. Od njih nisu traženi mišljenje i procena, dovoljno često, i koliko god je bilo moguće, i zbog toga njihovi umovi nisu pravilno razvijeni i ojačani. Njihovi roditelji su ih toliko dugo, potpuno kontrolisali, da se oni u potpunosti oslanjaju na njih; roditelji za njih predstavljaju i razum i procenu. Sa druge strane, mlade ne bi trebalo prepustiti da misle i deluju nezavisno od procene svojih roditelja i nastavnika. Decu bi trebalo učiti da poštuju procenu iskusnijeg i da njima rukovode roditelji ili nastavnici.....Oni bi trebalo da budu tako vaspitani, da se njihovi umovi sjedine sa umovima njihovih roditelja i nastavnika, i tako upućivani, da mogu videti ispravnost u poslušnosti njihovim savetima. A onda, kada se odvoje od svojih roditelja i učitelja, njihovi karakteri neće biti poput trske koju ljulja vetar. Strogo vaspitanje mladih – bez prikladnog usmeravanja da misle i deluju za sebe, koliko im sposobnosti i način razmišljanja dopuštaju, tako da im se mogu razvijati misli, osećanja samopoštovanja i pouzdanja u sopstvene sposobnosti – će uvek proizvoditi ljude slabih umnih i moralnih snaga. I kada u svetu budu radili za sebe, uvek će otkrivati činjenicu da su dresirani kao životinje, umesto da budu vaspitavani. I njihova volja, umesto da budu usmeravana, bila je prisilja-vana na pokornost, grubim disciplinovanjem roditelja i nastavnika.12

Zli rezultati, kada jedan um dominira nad drugim – Oni roditelji koji se hvale kako imaju potpunu kontrolu nad umovima i voljom svoje dece, preki-nuli bi svoje hvalisanje, kada bi mogli da vide buduće živote svoje dece, koja su tako dovedena u pokornost, silom ili zastrašivanjem. Takva omladina je skoro potpuno nespremna da učestvuje u ozbiljnim životnim zaduženjima. Kada se ovi mladi odvoje od roditelja i nastavnika, i kada budu primorani da misle i rade za sebe, oni će skoro sigurno izabrati pogrešan smer i popustiti sili iskušenja. Oni ne postižu uspeh u ovom životu, i isti nedostaci su vidljivi i u njihovom religioz-nom životu. Kada bi se pred one koji vaspitavaju decu i mlade, mogli izneti bu-dući rezultati njihovog pogrešnog vaspitanja, oni bi promenili svoj plan vaspita-nja. Ta vrsta nastavnika, koji su zadovoljni što imaju skoro potpunu kontrolu nad voljom svojih učenika, nisu baš najuspešniji nastavnici, iako privremeno može izgledati kao da jesu. 12 Testimonies For The Church 3:132, 133.

~ 144 ~

Nikada nije bila Božja namera, da jedan ljudski um, bude pod potpunom kontrolom drugog. A oni koji ulažu napore, da individualnost svojih učenika inte-grišu sa svojom, i da budu njihov um, volja i savest, preuzimaju strašne odgovor-nosti. Ovi učenici mogu u određenim prilikama izgledati kao dobro obučeni voj-nici. Ali kada se ukloni ograničenje, videće se nedostatak samostalnog delovanja iz čvrste načelnosti koja postoji u njima.13 Putem veštine i strpljivog napora – Oblikovanje mladih na pravi način, zahteva veštinu i strpljiv napor. Naročito deci, koja dolaze na ovaj svet pod tere-tom zlog nasleđa, direktne posledice greha svojih roditelja, potrebno je najbri-žljivije negovanje, kako bi razvili i ojačali svoj moral i intelektualne sposobnosti. I dužnost roditelja je zaista teška i naporna. Zle sklonosti treba pažljivo obuzda-vati i nežno ukoravati; mozak treba da bude stimulisan u korist ispravnosti i dobra. Dete treba ohrabrivati u pokušajima da upravlja sobom. Sve ovo treba obavljati promišljeno, ili posledice biti frustrirajuće.14

13 Testimonies For The Church 3:133, 134. 14 Christian Temperance and Bible Hygiene, 138.

~ 145 ~

Poglavlje 42 VREME KADA TREBA POČETI SA DISCIPLINOM

Neposlušna deca, znak poslednjeg vremena – Jedan od znakova „poslednjih dana“ je neposlušnost dece svojim roditeljima. I da li roditelji shva-taju svoju dužnost i odgovornost? Mnogi izgube iz vida budno staranje, koje uvek treba da imaju nad svojom decom, i dopuštaju im da se prepuste zlim strastima i da im budu neposlušni.1

Deca su Gospodnje nasledstvo, i ukoliko ih roditelji ne vaspitaju tako da se drže Gospodnjeg puta, oni zanemaruju svečanu dužnost. Nije ni Božja volja ni namera da deca postanu gruba, neosetljiva, neljubazna, neposlušna, neza-hvalna, nesveta, tvrdoglava, uobražena, i da imaju veću ljubav prema zadovolj-stvima, nego prema Bogu. Sveto Pismo tvrdi da će ovakvo stanje društva biti znak poslednjih dana.2 Popustljivi roditelji onesposobljavaju decu i sprečavaju ih da uđu u nebeske dvorove – Postoji savršen poredak na nebu, savršen sklad i saglasnost. Ukoliko roditelji zanemare da dovedu svoju decu pod sopstveni autoritet, ovde na zemlji, kako se mogu nadati da će im deca biti osposobljena d budu prijatelji sa anđelima u svetu mira i harmonije?3 Oni koji nemaju poštovanje prema poretku i disciplini u ovom životu, ne bi imali poštovanja ni prema poretku koji važi na nebu. Oni nikada ne mogu biti primljeni na nebo, jer svi koji su vredni prijema, vole poštuju red i disciplinu. Karakteri izgrađeni u ovom životu, određuju buduću sudbinu. Kada Hrist dođe ma zemlju, on neće promeniti karakter bilo kojeg pojedinca.....Roditelji ne bi tre-balo da zanemare dužnost sa svoje strane da budu od velike koristi za svoju decu. Oni bi trebalo tako da vaspitaju svoju decu, da ona mogu biti blagoslov za društvo i da mogu požnjeti nagradu večnog života u budućnosti.4 Kada početi sa disciplinovanjem – Od trenutka kada dete počne da bira i odlučuje sopstvenom voljom, treba da počne vaspitavanje u disciplini. Ovo se može nazvati nesvesno vaspitanje. Tada posao svestran i silan, može da počne. Najveći teret ovog posla, neminovno počiva na majci. Ona je prva koja brine o detetu, i ona treba da postavi temelje vaspitanja, koji će pomoći detetu da razvije snažan, uravnotežen karakter.... Često samo bebe pokazuju najodlučniju volju. Ukoliko se ova volja ne

1 The Review and Herald, September 19, 1854. 2 The Signs of the Times, September 17, 1894. 3 Testimonies For The Church 4:199. 4 Testimonies For The Church 4:429.

~ 146 ~

potčini mudrijem autoritetu, nego što to su detetove neiskusne i nepotčinjene že-lje, Sotona preuzima kontrolu nad umom, i oblikuje narav u skladu sa svojom voljom.5 Zanemarivanjem disciplinovanja i vaspitavanja, dok izopačena narav ne ojača, nanosi se deci ozbiljna šteta; ona odrastaju sebična, zahtevna i nedostojna ljubavi. Oni ne mogu da uživaju u svom društvu, ništa bolje od ostalih; zbog toga će biti ispunjeni nezadovoljstvom. Majčin posao mora početi u najranijem uzrastu, sprečavajući tako Sotonu da kontroliše umove i naravi njenih mališana.6 Potisnuti prvu pojavu zla – Roditelji, trebalo bi da započnete svoju prvu lekciju iz discipline, dok su vaša deca još uvek bebe u vašim rukama. Učite ih da pokore svoju volju, vašoj volji. Ovo se može postići ujednačenim stavom i ispo-ljavanjem čvrstine. Roditelji bi trebalo da imaju savršenu kontrolu nad sobom, i nežno, ali sa čvrstinom, da potčinjavaju volju deteta, dok se ne pokori njihovim željama. Roditelji ovo ne započinju na vreme. Prvo ispoljavanje plahovite naravi nije potčinjeno, i deca odrastaju sa tvrdoglavošću, koje se povećava kako oni rastu, i jača kako ona jačaju.7 „Premali da bi bili kažnjeni“ – Ilaj nije upravljao svojim domaćin-stvom, u skladu sa Božjim pravilima za porodično upravljanje. Sledio je svoje sopstvene stavove. Nežni otac je prelazio preko nedostataka i grehova svojih si-nova, u njihovom detinjstvu, laskajući sebi, da će posle nekog vremena oni pre-rasti da gaje svoje zle sklonosti. Mnogi danas čine slične greške. Oni misle da znaju bolji način za vaspitanje svoje dece, nego što im Bog to savetuje u Svojoj Reči. Oni neguju loše sklonosti u svojoj deci, pozivajući se na izgovor, „Oni su suviše mladi da budu kažnjeni. Čekajte dok postanu stariji da se mogu urazu-miti.“ Tako se loše navike ostavljaju da jačaju, dok ne postanu deo karaktera. Deca odrastaju bez ikakvih ograničenja, sa karakternim crtama koje su doživotno prokletstvo za njih, i odgovornošću jer time utiču na osobe iz svog okruženja. Nema većeg prokletstva za domaćinstvo, nego dozvoliti mladima da se ponašaju kako im volja. Kada roditelji uzimaju u obzir svaku želju svoje dece i popuštaju im u onome za šta znaju da nije za njihovo dobro, deca ubrzo gube poštovanje prema svojim roditeljima, u svakom smislu Božjeg i ljudskog autori-teta, i postaju robovi Sotonine volje.8 Postaviti kućno vaspitanje ispred drugih težnji – Mnogi ukazuju na decu činovnika, učitelja i drugih uglednih ljudi, zbog njihove učenosti i pobož-nosti, i tvrde da ako ovi ljudi, uz sve svoje prednosti, ne uspevaju da rukovode

5 Letter 9, 1904. 6 Manuscript Releases 43, 1900. 7 Testimonies For The Church 1:218. 8 Patriarchs and Prophets, 578, 579.

~ 147 ~

domaćinstvom, onda ni oni koji se nalaze u manje povoljnoj situaciji, ne treba da se nadaju uspehu. Postavlja se pitanje, da li su ovi ljudi pružili svojoj deci ono na šta deca imaju pravo – dobar primer, verna uputstva i pravilna ograničenja? Zbog zanemarivanja ovih suštinski važnih stvari, roditelji društvu predaju decu neu-ravnoteženog uma, neuzdrživu, neodmerenu i ravnodušnu prema praktičnim ži-votnim dužnostima. Na ovaj način nanose svetu veliku štetu, koja će zaseniti sve dobro koje su postigli svojim naporima. Takva deca prenose svoju izopačenost karaktera na svoje potomke, i istovremeno, njihov zao primer i loš uticaj kvare društvo i prave rasulo u crkvi. Ne možemo reći za bilo kog čoveka, koliko god bile velike njegove sposobnosti i korisnost, da dobro služi Bogu i svetu, dok naj-veći deo vremena posvećuje drugim težnjama, zanemarujući svoju sopstvenu decu.9 Saradnja sa nebom je obećana – Bog će blagosloviti samo ispravnu disciplinu. Ali „bez mene“ , kaže Hrist, „ne možete činiti ništa.“ Nebeska bića ne mogu sarađivati sa očevima i majkama koji zanemaruju vaspitanje svoje dece, koji dozvoljavaju Sotoni da upravlja malom decom, tako da mladi postaju oruđe u njegovim rukama, kroz koje Sotona može da radi na sprečavanju delovanja Svetog Duha.10

9 The Signs of the Times, February 9, 1882. 10 Manuscript Releases 126, 1897.

~ 148 ~

Poglavlje 43 DISCIPLINA U DOMU

Uređene, dobro disciplinovane porodice - Dužnost je onih, koji tvrde za sebe da su hrišćani, da svetu predstave uređene, disciplinovane porodice – porodice koje će pokazati istinsku silu hrišćanstva.1 Nije jednostavno, da se deca mudro vaspitaju. Dok roditelji pred njima, pokušavaju da zadrže pronicljivost i razboritost, teškoće će se pojavljivati. Deca će otkrivati izopačenost, koja je vezana za njihova srca. Oni pokazuju ljubav prema gluposti i nezavisnosti, mržnju prema uzdržanosti i disciplini. Oni upraž-njavaju prevare i govore neistine. Mnogi roditelji, umesto kažnjavanja dece zbog ovih grešaka i nedostataka, prave se slepi, kako ne bi videli ispod površine, ili prepoznali istinsko značenje ovih stvari. Zbog toga deca nastavljaju sa svojim prevarnim delima, izgrađujući karaktere, koje Bog ne može da odobri. Standard uzdignut u Božjoj reči, ostavljaju po strani, oni roditelji , koji ne vole da primenjuju, kako to neki nazivaju, ludačku košulju u vaspitavanju svoje dece. Mnogi roditelji gaje odlučnu odbojnost prema svetim načelima Božje reči, jer ova načela čine da se osećaju previše odgovornim. Ali kasniji pogled, koji je svaki roditelj dužan da ima, pokazuje da su Božji putevi najbolji, i da se jedini put sigurnosti i sreće, nalazi u poslušnosti Njegovoj volji.2 Ograničavanje dece nije lak zadatak – Imajući u vidu današnje stanje stvari u društvu, roditelji nemaju ni malo lak zadatak da ograničavaju i poučavaju svoju decu u skladu sa pravednim biblijskim načelima. Kada bi vaspitavali svoju decu u skladu sa načelima Božje Reči, i kao stari Avram upravljali svojim doma-ćinstvom, deca bi mislila da njihovi roditelji preteruju i da su nepotrebno strogi.3 Zablude u pogledu ograničenja i uzdržanosti – Ukoliko želite Božji blagoslov, činite kao što je Avram činio. Potiskujte zlo i podstičite dobro. Zapo-vedanje može nekada biti neophodno, umesto da se konsultuju dečije sklonosti i želje.4

Dopustiti detetu da prati svoje prirodne nagone i pobude, znači dozvoliti mu da se iskvari i da postane vešto u zlu. Mudri roditelji neće reći svojoj deci, „Sledite svoj sopstveni izbor; idite gde že-lite; radite šta želite“; već će, „Slušati Gospodnja uputstva.“ Mudra pravila i pro-pisi se moraju načiniti i sprovoditi, kako lepota porodičnog života ne bi bila

1 The Review and Herald, April 13, 1897. 2 The Review and Herald, March 30, 1897. 3 The Signs of the Times, April 17, 1884. 4 Letter 53, 1887.

~ 149 ~

pokvarena.5 Zašto je Ahanova porodica nastradala - Da li ste nekada razmišljali, zašto su svi koji su bili povezani s Ahanom, bili podvrgnuti Božjoj kazni? To se desilo zbog toga što nisu bili vaspitavani u skladu sa uputstvima koja su im bila data u uzvišenom standardu Božje Reči. Ahanovi roditelji su vaspitavali svog sina na takav način, da se osećao potpuno slobodnim da bude neposlušan Božjoj Reči. Načela usađena u njegov život, navela su ga da se bavi svojom decom na takav način da i ona budu iskvarena. Um se ponaša i reaguje po ugledu na drugi um, i kazna koja je obuhvatala i Ahanove srodnike, otkriva činjenicu da su svi bili umešani u prestup.6 Slepa roditeljska ljubav, najveća prepreka u vaspitanju – Greh rodi-teljskog nemara je skoro opšti. Slepa ljubav prema onima koji su sa nama u krv-nom srodstvu, postoji previše često. Ovakva ljubav se sprovodi u velikoj meri; ona nije uravnotežena mudrošću ili strahom Gospodnjim. Slepa roditeljska ljubav je najveća prepreka na putu ispravnog vaspitanja dece. Ona sprečava disciplino-vanje i vaspitavanje koje Gospod zahteva. S vremena na vreme, zbog takve lju-bavi, roditelji deluju kao da su lišeni razuma. To je kao nežno sažaljenje prema zlu i okrutnosti, prerušeno u takozvanu ljubav. To je opasno prikriveno stanje koje vodi decu u propast.7 Roditelji su u neprestanoj opasnosti od popuštanja osećanjima na račun poslušnosti Božjem zakonu. Mnogi roditelji, da bi zadovoljili svoju decu, dozvo-ljavaju ono što Bog zabranjuje.8 Roditelji odgovorni zbog onoga što su deca mogla biti – Ukoliko kao učitelji u domu, otac i majka dozvole deci da preuzmu kontrolu u svoje ruke i postanu tvrdoglavi i svojevoljni, oni snose odgovornost za to što su njihova deca u suprotnom, inače mogla postati.9 Oni koji slede svoje sopstvene sklonosti, u slepoj ljubavi prema svojoj deci, popuštajući im u zadovoljavanju njihovih sebičnih želja, i koji ne ukoravaju greh i ne ispravljaju zlo, jasno pokazuju da više poštuju svoju iskvarenu decu nego Boga. Oni su više zabrinuti da odbrane svoj ugled, nego da proslave Boga, želeći više da udovolje svojoj deci, nego Bogu.... Oni koji imaju premalo hrabrosti da ukore greške, ili oni koji zbog lenjosti i nezainteresovanosti ne čine ozbiljan napor da pročiste porodicu ili Božju crkvu, snose odgovornost za zlo koje može proisteći iz njihovog zanemarivanja dužno-

5 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 112. 6 Manuscript Releases 67, 1894. 7 The Review and Herald, April 6, 1897. 8 The Review and Herald, January 29, 1901. 9 The Review and Herald, September 15, 1904.

~ 150 ~

sti. Podjednako smo odgovorni za zla koja smo mogli sprečiti kod drugih, rodi-teljskim ili pastoralnim autoritetom, kao da su bila naša dela.10 Nema mesta za pristrasnost – Veoma je prirodno da roditelji budu naklonjeni svojoj sopstvenoj deci. Naročito ako ti roditelji osećaju da sami pose-duju neku superiornu sposobnost, oni će smatrati svoju decu isto tako superior-nim u odnosu na drugu decu. Stoga, mnoge stvari koje bi strogo osudili u dru-gima, oni prećutkuju svojoj deci kao da su pametne i duhovite. Iako je ova pris-trasnost prirodna, ona je nepravedna i nehrišćanska. Veliku štetu nanosimo našoj deci, kada dozvoljavamo da greške ostanu neispravljene.11 Ne praviti nikakav kompromis sa zlom- Treba jasno naglasiti, da Božja vladavina ne poznaje kompromis sa zlom. Ni u kući, ni u školi, ne bi trebalo tolerisati neposlušnost. Ni roditelj, ni učitelj, koji od srca želi samo dobro onima koji su pod njegovima staranjem, ne bi trebalo da pravi kompromis sa tvrdogla-vom samovoljom, koja prkosi autoritetu i pribegava vrdanju i opravdavanju, u cilju izbegavanja poslušnosti. Sentimentalnost, a ne ljubav, se cenjka sa neprav-dom i zločinom, nastoji da nagovaranjem ili podmićivanjem obezbedi poštova-nje, i konačno prihvata neku alternativu umesto zahtevane stvari.12 U mnogim porodicama danas, previše samopopuštanja i neposlušnosti prolazi nekorigovano, inače se ispoljava ohol i zapovednički duh koji stvara naj-gore zlo u naravima dece. Roditelji ih ponekad ispravljaju na tako bezobziran način, da deca osećaju jadno i bedno i gube svako poštovanje prema ocu, majci , braći i sestrama.13 Roditelji ne razumeju ispravna načela - Zaista je tužno videti imbecil-nost roditelja u primenu autoriteta koji su dobili od Boga. Ljudi koji su u svemu ostalom dosledni i pametni, ne razumeju načela koja treba da uvedu u vaspitava-nje svojih mališana. Oni im ne pružaju ispravna uputstva, u periodu kada su ispravna uputstva, božanski primer i čvrsta odluka najpotrebniji, da ispravnom trasom vode neiskusne umove, koji su nisu upoznati sa obmanjivim i opasnim uticajima, sa kojima se mogu svuda sresti.14 Najveće patnje dolaze na ljudsku porodicu, jer su roditelji zamenili bo-žanski plan sa svojim sopstvenim maštanjima i nesavršeno razvijenim idejama. Mnogi roditelji slede pobude. Oni zaboravljaju da sadašnje i buduće dobro nji-hove dece zahteva inteligentnu disciplinu.15 Bog ne prihvata nikakvo opravdanje za loše upravljanje – Pobuna je previše često utvrđena u srcima dece, preko pogrešnog vaspitavanja od strane 10 Patriarchs and Prophets, 578. 11 The Signs of the Times, November 24, 1881. 12 Education, 290. 13 Letter 75, 1898. 14 Manuscript Releases 119, 1899. 15 Manuscript Releases 49, 1901.

~ 151 ~

njihovih roditelja, ali ukoliko se krene u ispravnom smeru, deca će razviti dobre i usklađene karaktere.16 Iako roditelji imaju moć da disciplinuju, obrazuju i vaspitavaju svoju decu, neka to rade za Boga. Bog od njih zahtevaju čistu bezgrešnu poslušnost bez odstupanja. On neće tolerisati ništa drugo. On neće prihvatiti nijedan izgovor za loše upravljanje decom.17 Nadvladati prirodan duh svojeglavosti – Neka deca su prirodno tvrdo-glavija od drugih i ne žele da se pokore disciplini, i kao posledica toga, postaju vrlo neprivlačni i neprijatni. Ukoliko majka nema dovoljno mudrosti da se nosi sa ovom fazom karaktera, uslediće najnesrećnije stanje stvari; jer će takva deca ići svojim putem do uništenja. Ali koliko je užasno za dete, da neguje duh svoje-glavosti, ne samo u detinjstvu, već i u zrelijim godinama, i zbog nedostatka sla-ganja u detinjstvu, gaji u zreloj dobi, ogorčenost i neljubaznost prema majci, koja nije uspela da ih ograniči i navede na uzdržanost.18 Nikad ne reći detetu, „Ništa ne mogu da uradim sa tobom.“ – Ne doz-volite da vas dete ikada čuje da kažete, „Ništa ne mogu da uradim sa tobom.“ Dok god možemo imati pristup Božjem prestolu, trebalo bi da nas, kao roditelje, bude sramota ako izustimo ovako nešto. Vapite ka Isusu, i on će vam pomoći da dovedete svoje mališane Njemu.19

Porodično upravljanje da se marljivo proučava – Čula sam da majke govore kako nemaju sposobnost upravljanja, kao neke druge što imaju, i da je to naročiti talenat koji one ne poseduju. One koje su svesne svojih nedostataka u tom pogledu, trebalo bi da marljivo proučavaju predmet porodičnog upravljanja. Pa ipak i najvrednije sugestije drugih, ne bi trebalo usvajati bez prethodnog razmišljanja i rasuđivanja. Oni ne mogu biti podjednako prilagođeni okolnostima svake majke, ili različitim naravima i temperamentima svakog deteta u porodici. Neka majka proučava pažljivo, pomoću iskustva drugih, pribeleži razliku između njihovih metoda i njenih, i pažljivo testira one, za koje se ispostavi da zaista vrede. Ukoliko jedan način disciplinovanja ne proizvede željene rezultate, pro-bajte sa drugim načinom i pažljivo beležite efekte. Majke, iznad svega drugog, naviknite sebe na razmišljanje i istraživanje. U koliko održe ovaj smer, otkriće da stiču sposobnost, za koju su mislili da im nedostaje, da uče da formiraju pra-vilne karaktere svoje dece. Rezultati napora i razmišljanja uloženih u ovaj rad, biće vidljivi u dečijoj poslušnosti, jednostavnost, skromnosti i čistoti; i sav uložen napor će se bogato isplatiti.20 Roditelji da budu ujedinjeni u disciplinovanju – Majka bi uvek trebalo 16 Testimonies For The Church 3:532, 533. 17 The Review and Herald, April 13, 1897. 18 Manuscript Releases 18, 1891. 19 The Review and Herald, July 16, 1895. 20 The Signs of the Times, March 11, 1886.

~ 152 ~

da sarađuje sa ocem, u svojim naporima da postavi temelj dobrog hrišćanskog karaktera u svoju decu. Nežni otac ne bi trebalo da zatvara oči pred greškama svoje dece, jer ispravljanje grešaka nije prijatno.21

Ispravna načela moraju biti utvrđena u umu deteta. Ukoliko su roditelji ujedinjeni u disciplinovanju, dete će jasno razumeti šta se od njega zahteva. Ali ukoliko otac, rečju ili izgledom, pokaže da ne odobrava metode koje majka pri-menjuje, ukoliko on oseća da je majka previše stroga, i ukoliko misli da mora nadoknaditi grubost, maženjem i popuštanjem, dete će biti upropašteno. Previše saosećajni roditelj unosi obmanu, i dete će uskoro shvatiti da može da radi što god poželi. Roditelji koji su počinili ovaj greh protiv svoje dece, odgovorni su za propast njihovih duša.22 Kombinovati uticaj ljubavi i autoriteta – Neka svetlost nebeske milosti osvetli vaš karakter, da može postojati svetlost u vašem domu. Neka bude mira, prijatnih reči i veselih lica. Ovo nije slepa ljubav, niti tako nežna, da podstiče greh nerazumnim popuštanjem, što je najokrutnije, niti je to pogrešna ljubav koja dozvoljava deci da upravljaju, a roditelje pretvara u robove njihovih hirova. Ovde ne bi trebalo da postoji roditeljska pristrasnost; kombinovani uticaj ljubavi i au-toriteta, pravilno će oblikovati porodicu.23 Predstavljati Božji karakter u disciplinovanju – Budite čvrsti i odlučni u sprovođenju biblijskih uputstava, ali budite oslobođeni svih strasti. Imajte na umu da kada postanete grubi i nerazumni pred svojim mališanima, učite ih da se ponašaju isto tako. Bog od vas zahteva da vaspitate, obrazujete i disciplinujete svoju decu veštinom mudrog učitelja koji je pod Božjom kontrolom. Ukoliko je preobražavajuća Božja sila prisutna u vašem domu, i vi sami ćete biti stalni uče-nici. Vi ćete predstavljati Hristov karakter, i vaši napori u ovom smeru će biti ugodni Bogu. Nikada ne zanemarujte posao koji treba obavljati za mlađe članove Božje porodice. Roditelji, vi ste svetlost u svom domu. Onda dozvolite da vaša svetlost isijava u prijatnim rečima i umirujućim tonovima glasa. Držite sve žaoke dalje od dece, moleći Boga za samokontrolu. I anđeli će biti u vašem domu, jer će posmatrati svetlost. Disciplina i vaspitanje koje pružate svojoj deci, izlaze u snažnim i čistim strujama, iz vašeg ispravno rukovođenog doma u svet.24 Bez odstupanja od ispravnih načela – U stara vremena, roditeljski au-toritet je bio cenjen; deca su bila potčinjena svojim roditeljima, bojali ih se i poš-tovali ih; ali u ovim poslednjim danima, poredak je izokrenut. Neki roditelji su potčinjeni svojoj deci. Oni strahuju da se suprotstave volji svoje dece i zbog toga se deci pokoravaju. Ali dok god deca žive pod roditeljskim krovom, zavisna od

21 Testimonies For The Church 1:547. 22 Manuscript Releases 58, 1899. 23 The Review and Herald, September 15, 1891. 24 Manuscript Releases 142, 1898.

~ 153 ~

njih, trebalo bi da budu potčinjeni njihovoj kontroli. Roditelji treba da budu odlučni i da zahtevaju da se slede njihovi pogledi na ispravnost.25 Preduzmite krajnje mere ukoliko je namerna neposlušnost nekontro-lisana – Neki popustljivi roditelji se boje da upotrebe autoritet nad svojim nepo-slušnim sinovima, da oni ne bi pobegli od kuće. Za neke bi bilo bolje i da po-begnu, nego da žive pod roditeljskom popustljivosti i da istovremeno gaze auto-ritet, i ljudski i božanski. To može biti najkorisnije iskustvo za decu, da steknu potpunu nezavisnost, koju smatraju toliko poželjnom, kako bi naučili da život košta napora. Neka roditelji kažu dečaku koji preti da će pobeći od kuće, „Sine moj, ako si odlučio da napustiš dom, radije nego da se povinuješ pravednim i prikladnim pravilima, nećemo te sprečavati u tome.“ Ukoliko misliš da će ti svet biti više prijateljski naklonjen od roditelja koji su brinuli o tebi od najranijeg de-tinjstva, moraš se učiti na sopstvenim greškama. Kada odlučiš da se vratiš u kuću svoga oca, da budeš podređen njegovom autoritetu, bićeš dobrodošao. Obaveze su uzajamne. Dok imaš hranu, odeću i roditeljsko staranje, zauzvrat si pod oba-vezom da se potčiniš pravilima doma i zdravoj disciplini. Moja kuća ne može biti zagađena smradom duvana, vulgarnošću ili pijanstvom. Želim da Božji anđeli dođu u moj dom. Ukoliko si u potpunosti rešen da služiš Sotoni, bićeš sa onima čije društvo voliš kao kod kuće.“ Takav pravac bi potvrdio silaznu putanju hiljada njih. Ali previše često, deca znaju da mogu da učine najgore od sebe, ali nemudra majka će ih braniti i prikrivati njihove prestupe. Mnogi buntovni sinovi likuju, jer njihovi roditelji nemaju hrabrosti da ih obuzdaju.... Oni ne podstiču posluš-nost. Takvi roditelji podstiču svoju decu da rasipaju, i oni sramote Boga svojom nerazumnom popustljivošću. Ovakva buntovna i iskvarena omladina, čini najteži element za kontrolu u školama i koledžima.26 Ne budite umorni u činjenju dobra – Posao roditelja je neprekidan. Ne bi trebalo da se jedan dan energično napregnete, a sledeći dan da zanemarite. Mnogi su spremni da započnu sa radom, ali nisu spremni da istraju u tome. Oni su spremni da urade neku veliku stvar, da podnesu neku veliku žrtvu; ali oni za-ziru od brige i napora u svakodnevnim malim životnim stvarima, od višečasov-nog vaspitavanja, borbe sa svojevoljnim sklonostima, upućivanja, ukoravanja, podsticanja, malo po malo, koliko je potrebno. Oni odmah žele da vide da deca ispravljaju svoje greške i izrađuju ispravne karaktere, dostizanjem cilja u skoku, umesto strpljivim uzastopnim koracima; i pošto se njihove nade ne realizuju odmah, oni postaju obeshrabreni. Neka se takve osobe ohrabre, prisećajući se reči apostola, „Ne budimo umorni da činimo dobro, jer u pravo vreme ćemo požnjeti, ako ne klonemo.“27

25 Testimonies For The Church 1:216, 217. 26 The Review and Herald, June 13, 1882. 27 The Signs of the Times, November 24, 1881.

~ 154 ~

Deca koja drže Subotu mogu postati nestrpljiva u uzdržanju i mogu misliti da su njihovi roditelji previše strogi; ljutnja se može pojaviti u njihovim srcima i nezadovoljne i nesrećne misli, prema onima koji rade za njihovo sadaš-nje, buduće i večno dobro. Ali za koju godinu, blagosiljaće ih zbog te stroge briž-nosti i verne budnosti nad njima, tokom godina njihovog neiskustva.28 Čitajte opomene, ukore i savete iz Božje Reči – Kada deca pogreše, roditelji treba da odvoje vreme i da im nežno iz Božje Reči čitaju opomene, ukore i savete koji se konkretno odnose na njihov slučaj. Kada su iskušani, obeshra-breni, čitajte im reči utehe i nežno ih navedite da polože svoje poverenje u Isusa. Tako mladi um može biti usmeren na ono što je čisto i oplemenjujuće. I kako se veliki životni problemi i Božje bavljenje ljudima otkrivaju za razumevanje, ra-zumne sile se upotrebljavaju, procena se angažuje, dok se lekcije o božanskoj istini, utiskuju u njihova srca. Tako roditelji mogu svakodnevno oblikovati ka-raktere svoje dece, da bi se ona mogla osposobiti za budući život.29

28 Testimonies For The Church 1:400. 29 The Review and Herald, June 13, 1882.

~ 155 ~

Poglavlje 44 UPRAVLJANJE KOREKTIVNIM

DISCIPLINOVANJEM

Zamolite Gospoda da dođe i da upravlja – Zahtevajte poslušnost u svo-joj porodici; ali dok to činite, tražite Gospoda sa svojom decom i molite ga da upravlja vama. Vaša deca su možda uradila nešto što zahteva kaznu; ali ukoliko se bavite njima u Hristovom duhu, njihove ruke će biti oko vašeg vrata; oni će se poniziti pred Gospodom i priznati svoje greške. To je dovoljno. Onda im neće trebati kazna. Zahvalimo Gospodu što je otvorio put, kojim možemo doći do svake duše.1 Ukoliko su vaša deca neposlušna, potrebo ih je ispraviti....Pre nego što počnete da ih ispravljate, zamolite Gospoda da omekša i potčini njihova srca i da vam da mudrosti za bavljenje njima. Ni u jednom slučaju za koji znam, ova me-toda nije bila neuspešna. Ne možete detetu pomoći da razume duhovne strasti, dok mu je srce prožeto strašću.2 Upućujte decu strpljivo - Gospod želi da srca ove dece od njihovog naj-ranijeg detinjstva, budu predata Njegovoj službi. Dok su još previše mladi da bi rezonovali, usmerite njihove umove najbolje što možete; a kako odrastaju, učite ih poukom i primerom, da ne možete popuštati njihovim pogrešnim željama. Upućujte ih strpljivo. Ponekad će morati da budu kažnjeni, ali nikada to nemojte učiniti tako da oni osete da ih kažnjavate u ljutnji i besu. Takvim nači-nom postupanja, samo pravite veće zlo. Mnoge nesrećne nesuglasice u porodič-nom krugu, mogle bi biti izbegnute, ukoliko bi roditelji slušali Gospodnje savete u pogledu vaspitanja svoje dece.3 Roditelji da budu pod Božjom disciplinom – Majke, koliko god vas vaša deca provocirala u neznanju, ne popuštajte nestrpljenju. Poučavajte ih strp-ljivo i sa ljubavlju. Budite čvrsti sa njima. Ne dozvolite da Sotona upravlja njima. Disciplinujte ih samo onda kada ste vi pod Božjom disciplinom. Hrist će biti po-bednik u životima vaše dece, ukoliko vi budete učili od Njega, koji je krotak i ponizan, čist i bez mane.4

Ukoliko pokušate da upravljate decom bez samokontrole, bez sistematič-nosti, ideje i molitve, zasigurno ćete požnjeti gorke posledice.5 Nikada ne ispravljajte svoju decu u ljutnji i besu – Trebalo bi da 1 Manuscript Releases 21, 1909. 2 Manuscript Releases 27, 1911. 3 Manuscript Releases 93, 1909. 4 Letter 272, 1903. 5 The Signs of the Times, February 9, 1882.

~ 156 ~

ispravljate svoju decu u ljubavi. Ne dopustite da oni idu svojim putem, dok se vi ne razbesnite i razljutite, pa da ih onda kaznite. Takvo ispravljanje samo pomaže zlu, umesto da ga otklanja.6 Ispoljavanje strasti prema zabludelom detetu će povećati zlo. Ovo budi najgore strasti u detetu i navodi ga da se oseća da vas nije briga za njega. Dete dolazi do zaključka da se ne biste tako ponašali, da vam je stalo do njega. A razmislite i da li Bog priznaje ovakav način ispravljanja deteta? Bog zna kakvi bi bili blagosloveni rezultati, kada bi se ispravljanje dece obavljalo tako da se deca pridobiju a ne odbiju...... Preklinjem vas, nemojte svoju decu da ispravljate u besu i ljutnji. Ovo su trenuci, kada je najpotrebnije da budete ponizni, strpljivi i u molitvi. Nakon toga, je vreme da kleknete zajedno sa svojom decom i zamolite Gospoda za oproštaj. Nastojite da ih pridobijete za Hrista, ispoljavanjem dobrote i ljubavi, i primetićete da viša sila sarađuje sa vašim naporima.7 Kada ste dužni da ispravite dete, ne podižite previsoko svoj glas, nemojte vikati.....Ne gubite samokontrolu. Roditelj koji popušta ljutnji i besu dok isprav-lja dete, kriv je više od samog deteta.8 Zakeranje i uzrujanost nikada ne pomažu – Grube, ljute reči, nisu ne-beskog porekla. Zakeranje i uzrujanost, nikada ne pomažu. Nasuprot, one pod-stiču najgora osećanja ljudskog srca. Kada vaša deca pogreše i ispune se revol-tom, i vi ste u iskušenju da govorite i ponašate se grubo i ljutito, ostavite njihovo ispravljanje za kasnije. Dajte im vremena da razmisle, i dopustite da se vaša narav umiri. Kada se ljubazno i nežno bavite svojom decom, i vi i oni ćete primiti blagoslov od Gospoda. Mislite li da će u dan Božjeg suda, zažaliti bilo ko, ko je bio strpljiv i ljubazan sa svojom decom?9

Nervoza nije opravdanje za nestrpljivost – Roditelji ponekad opravda-vaju svoj način ponašanja, zbog toga što se ne osećaju baš najbolje. Oni su ner-vozni i misle da ne mogu biti strpljivi, smireni i govoriti ljubazno. Na ovaj način, oni obmanjuju sebe i ugađaju Sotoni, koji likuje zato što oni smatraju da im Božje milost nije dovoljna da prevaziđu svoje prirodne slabosti i nedostatke. Oni mogu i trebaju da se svo vreme kontrolišu.10 Ponekad, kada su umorni od napora ili opterećeni brigama, roditelji ne zadržavaju miran duh, već ispoljavaju nedostatak tolerancije, koji Bog ne odo-brava, i koji navlači nevolju na porodicu. Roditelji, kada se osećate uznemireno, ne bi trebalo da počinite tako veliki greh, tako što ćete zatrovati porodicu ovom 6 The Review and Herald, September 19, 1854. 7 Manuscript Releases 53, 1912. 8 The Signs of the Times, February 17, 1904. 9 Manuscript Releases 114, 1903. 10 Testimonies For The Church 1:385.

~ 157 ~

opasnom razdražljivošću. U takvim trenucima, udvostručite pažnju nad sobom i odlučite, da ništa osim prijatnih i vedrih reči, neće preći preko vaših usana. Oja-čaćete, dok ovako budete sprovodili samokontrolu. Vaš nervni sistem neće biti tako osetljiv...Isus poznaje naše slabosti i iskusio je sve što mi prolazimo, osim greha; zbog toga je za nas pripremio stazu, prilagođenu našoj snazi i kapacitetu. Ponekad izgleda da sve ide loše u porodičnom krugu. Uznemirenost je svuda i svi deluju bedno i nesrećno. Roditelji polažu krivicu na svoju jadnu decu i misle za njih da su neposlušna i buntovna, najgora deca na svetu, dok je uzrok problema u njima samima. Bog zahteva od njih da praktikuju samokontrolu. Oni bi trebalo da shvate, da kada popuštaju nestrpljenju i uznemirenosti, uzrokuju patnju ljudi oko sebe. Ljudi oko njih su pod uticajem duha koji oni ispoljavaju, a ukoliko i sa druge strane dođe do ispoljavanja istog duha, zlo se uvećava.11 Ponekad tišina ima veliku moć – Oni koji žele da upravljaju drugima, moraju prvo da nauče da upravljaju sobom....Kada roditelj ili nastavnik postane nestrpljiv, i u opasnosti je da počne nepromišljeno da govori, najbolje je da ćuti. Postoji velika moć u tišini.12 Dajete nekoliko zapovesti; onda zahtevajte poslušnost – Neka majke prave nepotrebne zahteve, kako bi pokazivale svoj autoritet pred drugima. Dajte nekoliko zapovesti, ali se postarajte da se one slušaju.13 U svom disciplinovanju dece, ne oslobađajte ih onoga što ste od njih zahtevali da urade. Ne dozvolite svom umu da bude zadubljen u druge stvari, kako to ne bi uzrokovalo da se detetovo odrastanje zanemari. Ne dozvolite sebi da postanete umorni u starateljstvu, jer vaša deca zaboravljaju i čine ono što ste im zabranili da čine.14

U svim vašim zapovestima, postavite za cilj da osigurate najviše dobro svoje dece, a onda gledajte da li će se te zapovesti slušati. Vaša energija i odluč-nost moraju biti nepokolebljivi, ali uvek potčinjeni Hristovom Duhu.15 Bavljenje nemarnim detetom – Kada pitate dete da uradi određenu stvar, i ono odgovori,“ Da, učiniću to“ a onda zanemari da održi svoju reč, ne smete dopustiti da se sve završi na tome. Morate pozvati ovo dete da objasni ovo zanemarivanje. Ukoliko samo pređete preko toga, učite svoje dete navikama za-nemarivanja i neverstva. Bog je svakom detetu dodelio staratelja. Deca treba da budu poslušna svojim roditeljima. Ona treba da pomognu da se ponesu tereti i odgovornosti porodičnog doma; i kada zanemare da obave posao koji im je odre-đen, od njih bi trebalo tražiti objašnjenje i zahtevati da to obave.16 11 The Signs of the Times, April 17, 1884. 12 Education, 292. 13 The Signs of the Times, February 9, 1882. 14 Manuscript Releases 32, 1899. 15 The Signs of the Times, September 13, 1910. 16 Manuscript Releases 127, 1899.

~ 158 ~

Rezultati ishitrene grčevite discipline – Kada deca učine nešto loše, ona su pod osudom greha i osećaju se poniženo i ožalošćeno. Zakerati im kada pogreše, često će dovesti do toga da postanu tvrdoglavi i tajnoviti. Kao buntovni ždrepci, oni izgledaju odlučni da prave probleme i grdnja i zakeranje neće doneti ništa dobro. Roditelji bi trebalo da nastoje da skrenu njihove misli na neki drugi put. Ali problem je u tome što roditelji nisu ujednačeni u svom upravljanju, pa deluju više impulsivno nego iz načela. Oni upadaju u strast i ne postavljaju primer pred svoju decu, kakav bi roditelji hrišćani trebalo da postave. Jednog dana prelaze preko grešaka svoje dece, a drugog dana ne ispoljavaju strpljenje i samokontrolu. Ne zadržavaju se na Gospodnjem putu da čine pravdu i sud. Često su više krivi od svoje dece. Neka deca će ubrzo zaboraviti greške koje su im činili otac i majka; ali druga deca, koja su drugačijeg mentalnog sklopa, ne mogu da zaborave ozbiljne, nerazumne kazne koje nisu zaslužili. Tako su njihove duše povređene a njihovi umovi zbunjeni. Majka gubi svoje prilike da usadi ispravna načela u um svog deteta, zato što nije sačuvala samokontrolu i ispoljavala dobro izbalansiran um u svom ponašanju i rečima.17 Budite toliko mirni, i toliko bez ljutnje i besa, kako bi ih to ubedilo da ih volite, čak i ako ih kažnjavate.18

Podsticaji su ponekad bolji od kazne – Tako sam se duboko zaintere-sovala za ovu oblast posla, da sam usvajala decu, kako bih mogla da ih vaspitam na pravi način. Umesto da ih kaznim, odolevala sam pobudama prema njima, kako bih postupila ispravno. Jedno od te dece je imalo naviku da se baca na pod, ukoliko nešto nije bilo po njenom. Rekla sam joj, „Ukoliko obuzdaš svoju narav, i to više nijednom ne ponoviš danas, čika Vajt i ja ćemo sa tobom sesti u kočije, i provešćemo jedan divan dan u prirodi. Ali, ukoliko se još jednom budeš bacila na patos, izgubićeš svoje pravo na zadovoljstvo.“ Na ovaj način sam postupala sa tom decom, i sada se osećam veoma zahvalnom, što sam imala privilegiju da obavljam taj posao.19 Postupajte sa prestupima brzo, mudro i čvrsto – Neposlušnost mora biti kažnjena. Nepravda se mora ispraviti. Sa bezakonjem koje je privezano za srce deteta, roditelji ili učitelji treba da se suoče i da ga savladaju. Sa prestupima treba postupati brzo i mudro, sa čvrstinom i odlučnošću. Sa mržnjom prema uzdr-žanosti i ograničavanju, ljubavi prema samopopuštanju, ravnodušnosti prema stvarima od večnog značaja, treba pažljivo postupati. Ukoliko se zlo ne iskoreni, duša će biti izgubljena. I više od toga: ko sebe prepusti Sotoninom vođstvu, stalno

17 Manuscript Releases 38, 1895. 18 Manuscript Releases 2, 1903. 19 Manuscript Releases 95, 1909.

~ 159 ~

nastoji da namami druge. Od njihovih najranijih godina, treba da nastojimo da u našoj deci potčinimo duh ovoga sveta.20 Prut je ponekad neophodan – Majka može pitati, „Zar nikada ne treba da kaznim svoje dete?“ Korišćenje pruta može biti neophodno, kada druga sred-stva ne daju rezultat, ipak, ona ne treba koristiti prut, ukoliko je ikako moguće da to izbegne. Ali ukoliko se blaže mere pokažu nedovoljnim, kazna koja će pribrati dete, trebalo bi da se primeni u ljubavi. Često će jedna takva korekcija biti do-voljna za ceo život, da pokaže detetu da ono ne drži uzde kontrole. I kada ova metoda postane neophodna, detetu bi trebalo ozbiljno utisnuti misao, da se to ne radi na zadovoljstvo roditelja, ili zbog popuštanja proizvoljnom autoritetu, već za dobrobit deteta. Dete treba da nauči da će mu svaka neispravljena greška do-neti nesreću i da to nije Bogu po volji. Pod takvom disciplinom, deca će pronaći najveću sreću u potčinjavanju svoje volje, volji Nebeskog Oca.21

Kao poslednje sredstvo – Mnogo puta ćete uvideti da, ukoliko ljubazno rasuđujete sa njima, neće biti potrebe da koristite prut. I takav način postupanja će ih navesti da steknu poverenje u vas. Učiniće vas svojim prisnim prijateljom. Oni će doći k vama, i reći, Pogrešio sam danas i želim da mi oprostiš, i želim da zamolim Boga da mi oprosti. Prolazila sam kroz ovakve prizore pa zbog toga znam.... Zahvalna sam na hrabrosti koju sam imala da, kada bi pogrešili, postu-pam sa njima čvrsto, da se molim sa njima, i da održim standard Božje Reči pred njima. Drago mi je da sam im predstavila obećanja data pobednicima, i nagrade ponuđene onima koji su verni.22 Nikada ne udarati u naletu strasti – Nikada ne udarajte dete u naletu strasti, osim ukoliko ne želite da ono nauči da se bori i svađa. Kao roditelji, stojite na mestu Boga u odnosu na svoju decu, i treba da budete na oprezu.23 Možda ćete ih morati kazniti prutom; ovo je ponekad od suštinskog zna-čaja, ali odložite bilo kakvo rešavanje problema, sve dok ne rešite slučaj sa sa-mim sobom. Zapitajte se, da li ste potčinili svoj put i svoju volju, Bogu? Da li se nalazim tamo gde Bog može da upravlja sa mnom, kako bih mogao imati mudrost, ljubaznost, strpljenje i ljubav u postupanju sa jogunastom decom.24 Oprez očevima koji brzo planu – Brate L., da li si razmišljao o tome šta je dete i kuda ono ide? Tvoja deca su mlađi članovi Gospodnje porodice – braća i sestre, koje ti je tvoj nebeski Otac poverio na staranje, da ih vaspitaš za nebo. Kada sa njima postupaš tako grubo, kao što često činiš, da li računaš na to da će te Bog pozvati na odgovornost zbog takvog ponašanja? Ne bi trebalo tako grubo da postupaš sa svojom decom. Dete nije konj ili pas, da mu naređuješ u skladu sa 20 Letter 166, 1901. 21 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 116, 117. 22 Manuscript Releases 27, 1911. 23 Manuscript Releases 3:2, 1899. 24 Manuscript Releases 7:9, 1901.

~ 160 ~

tvojom naređivačkom voljom, ili da ga kontrolišeš u svim okolnostima, pomoću štapa ili biča ili udarcima rukom. Neka deca imaju toliko zlobnu i opasnu narav, da je nanošenje bola neophodno, ali u mnogim slučajevima stvari se pogoršavaju ovim načinom disciplinovanja.... Nikada ne podižite ruku da im zadate udarac, osim ukoliko ne možete čiste savesti da se poklonite Bogu i zatražite Njegov blagoslov nad korekcijom koju želite da sprovedete. Podstičite ljubav u srcima svoje dece. Predstavite im uzvišene i ispravne motive u prilog samouzdržanosti. Ne dozvolite da steknu u-tisak da se moraju potčiniti kontroli, zato što je to vaša proizvoljna volja, zato što su oni slabi, ili zato što ste vi jaki, već zato što ste vi otac a oni deca. Ukoliko želite da uništite svoju porodicu, nastavite da upravljate brutalnom silom i si-gurno ćete u tome uspeti.25 Nikada ne kolebajte okrivljeno dete – Roditelji ne vaspitavaju svoju decu na pravi način. Često ispoljavaju iste nedostatke koji su vidljivi kod njihove dece. Jedu nepravilno i to izaziva nervozu u njihovom stomaku i nemaju dovoljno životne snage da je razviju u drugim pravcima. Oni ne mogu ispravno da kontro-lišu svoju decu zbog svog sopstvenog nestrpljenja; niti mogu da ih poučavaju na pravi način. Možda ih grubo zadržavaju i udaraju ih nestrpljivo. Hoću da kažem, da pokolebati dete, znači pokolebati dva zla duha, dok jedan od njih ne izađe na površinu. Ukoliko pokolebate dete koje je pogrešilo, činite stvari mnogo gorim. To ga neće potčiniti.26 Prvo primenite rasuđivanje i molitvu – Prvo rasuđujte sa svojom de-com, jasno im ukažite na njihove greške i utisnite u njih da nisu samo sagrešili vama, nego i Bogu. Sa srcem punim sažaljenja i tuge zbog vaše zabludele dece, pomolite se sa njima pre nego što ih ispravite. Onda će uvideti da ih ne kažnjavate zato što su vas doveli u nepriliku, ili zato što želite da iskalite svoje nezadovolj-stvo na njima, već iz osećaja dužnosti, za njihovo dobro; i ona će vas voleti i poštovati.27 Molitva može da ostavi takav utisak na njihove umove da će deca shvatiti da niste nerazumni. I ako deca shvate i vide da niste nerazumni, zadobili ste ve-liku pobedu. Ovo je posao koji treba da se obavlja u krugu porodice, u ovim poslednjim danima.28 Efikasnost molitve tokom disciplinskih kriza – Nemojte pretiti deci Božjim gnevom, ukoliko pogreše, već ih u svojim molitvama dovedite Hristu.29

Pre nego što nanesete svojoj deci fizički bol, vi ćete, ukoliko ste roditelj hrišćanin, otkriti ljubav koju imate prema svojim zabludelim mališanima. Dok 25 Testimonies For The Church 2:259, 260. 26 Testimonies For The Church 2:365. 27 The Signs of the Times, April 10, 1884. 28 Manuscript Releases 73, 1909. 29 Manuscript Releases 27, 1893.

~ 161 ~

klečite pred Gospodom, sa svojim detetom, iznesite pred saosećajnog Iskupitelja, Njegove reči, „Pustite decu da dolaze k meni. Ne branite im, jer takvima pripada Božje carstvo.“ Marko 10:14. Takva molitva će dovesti anđele na vašu stranu. Vaše dete neće zaboraviti ova iskustva, i Božji blagoslov će počivati na takvim uputstvima koja ga vode Hristu. Kada deca shvate da njihovi roditelji pokušavaju da im pomognu, oni će potčiniti svoje energije u ispravnom smeru.30 Lična iskustva u disciplinovanju – Nikada nisam dozvolila svojoj deci da pomisle da mogu da me kinje u svom detinjstvu. Takođe sam u svojoj porodici odgajala decu iz drugih porodica, ali nikada nisam dozvolila toj deci da mogu da kinje svoju majku. Nikada nisam dozvolila sebi da izgovorim oštru reč, ili da postanem nestrpljiva i uzrujana nad decom. Ni jednom nisu uspeli da isprovoci-raju moj gnev. Kada je moje raspoloženje bilo pomešano, ili kada sam osetila bilo šta nalik na provokaciju, rekla bih, „Deco, ostavićemo ovo za kasnije; sada nećemo ništa više pričati o ovome. Pričaćemo o ovome, pre nego što odemo na spavanje.“ Imajući ovo vreme da razmisle, do večeri bi se ohladili i ja bih sa njima postupala veoma lepo.... Postoji ispravan i neispravan način. Nikada nisam podigla ruku na svoju decu a da prethodno nisam razgovarala sa njima; i ukoliko uvide svoju grešku ( a uvek jesu, kada iznesem grešku pred njih i pomolim se sa njima) i ukoliko se potčine (a uvek jesu kad ovako sa njima postupam) onda ih imam pod svojom kontrolom. Nikada ih nisam utemeljivala drugačije. Kada bih se pomolila sa njima, razbili bi se na komade, poleteli bi mi u zagrljaj i zaplakali..... Nikada nisam dozvolila da mi se glas na bilo koji način promeni dok sam ih ispravljala. Kada bih videla da nešto nije u redu, čekala bih da se „žar“ ohladi, a onda bi ih, nakon što bi imali vreme za razmišljanje, bilo sramota. Bili bi posramljeni, ukoliko bih im dala sat ili dva da razmisle o ovim stvarima. Za to vreme ne bih pričala sa njima, već bih se povukla i molila. Nakon što bi bili prepušteni sebi neko vreme, oni bi dolazili kod mene. „Pa dobro“, rekla bih, “čekaćemo do večeri.“ Tada bismo imali vreme za molitvu i tada bih im rekla da su povredili svoje duše i da su ražalostili Božjeg Duha, svojim pogrešnim načinom ponašanja.31 Izdvojite vreme za molitvu – Kada bih osetila da mi je pomućeno raspo-loženje i bila u iskušenju da izgovorim reči, kojih bi se kasnije stidela, povukla bih se iz prostorije i molila Boga da mi da strpljenje da poučavam ovu decu. Onda bih mogla da se vratim i razgovaram sa njima i kažem im da ne bi smeli da po-nove ovu grešku. Zauzimanjem ovakvog stava, izbeći ćemo da izazovemo bes u deci. Trebalo bi da govorimo strpljivo i ljubazno, sećajući se svo vreme koliko smo i sami svojevoljni i kako želimo da nas tretira naš nebeski Otac. 30 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 117, 118. 31 Manuscript Releases 82, 1901.

~ 162 ~

Ovo su pouke koje roditelji moraju naučiti, i kada ih naučite, bićete naj-bolji učenici u Hristovoj školi, a vaša deca će biti najbolja deca. Na ovaj način, možete ih naučiti da poštuju Boga i drže se Njegovog zakona, jer ćete imati odličnu upravu nad njima, i na ovaj način, društvu darujete decu, koja će biti blagoslov svima oko sebe. Osposobljavate ih da budu radnici zajedno sa Bo-gom.32 Nakon disciplinskog bola može uslediti radost – Istinski način da se borite sa iskušenjem, nije da ga izbegnete, već da ga preobratite. Ovo se prime-njuje i na rano i na kasnije disciplinovanje. Zanemarivanje najranijeg vaspitanja deteta, kao i posledice pogrešnih sklonosti, otežavaju kasnije vaspitanje i uzro-kuju disciplinovanje koje previše često postaje bolan proces. Bolno mora biti nižoj prirodi, koja se suprotstavlja prirodnim željama i sklono-stima; ali bol može da se izgubi u uzvišenoj radosti. Neka deca i mladi nauče da svaka pobeđena greška, nedostatak i poteškoća, postaju stepenica ka boljim i uzvišenijim stvarima. Kroz ovakva iskustva, svi koji su svoj život učinili vrednim življenja, postigli su uspeh.33 Sledite božanski vodič – Roditeljima koji žele ispravno da odgajaju svoju decu, potrebna je nebeska mudrost, kako bi se ponašali razumno po svim pitanjima koja se odnose na kućno disciplinovanje.34 Biblija je vodič za upravljanje decom. U njoj roditelji, ako žele, mogu pronaći način određen za vaspitavanje svoje dece, kako ne bi došlo do zabune.... Ako se roditelji budu držali ovog Vodiča, umesto neograničenog popuštanja svo-joj deci, više će koristiti kazneni prut; umesto da budu slepi za njihove greške i izopačene naravi i bodre samo njihove vrline, oni će imati jasan uvid i gledati na ove stvari u svetlu Biblije. Oni će znati da moraju da upravljaju svojom decom na ispravan način.35 Bog ne može povesti pobunjenike u Njegovo carstvo; zbog toga, On zahteva naročitu poslušnost Njegovim zapovestima. Onda će Bog pokazati da će podići zaštitu oko Svog naroda.36 Vaša uloga i Božja uloga – Roditelji, kada verno obavite svoju dužnost, u skladu sa svojim sposobnostima, onda možete, u veri, tražiti od Gospoda da učini za vašu decu, ono što vi ne možete.37 Kada verno obavite svoju dužnost prema deci, povedite ih Bogu, i zamo-lite ga da vam pomogne. Recite Mu da ste obavili svoj deo posla, i onda u veri zamolite Gospoda da obavi svoj deo posla, koji vi ne možete obaviti. Zamolite 32 Manuscript Releases 19, 1887. 33 Education, 295, 296. 34 Pacific Health Journal, January, 1890. 35 Manuscript Releases 57, 1897. 36 Manuscript Releases 64, 1899. 37 The Signs of the Times, February 9, 1882.

~ 163 ~

Ga da ublaži njihove naravi, da ih učini blagim i nežnim, svojim Svetim Duhom. On će čuti vaše molitve. S ljubavlju će odgovoriti na njih. Kroz svoju Reč, on vam je naložio da ispravljate svoju decu, „da ne štedite njihov plač“, i povodom ovih stvari, treba paziti na Njegovu Reč.38

38 The Review and Herald, September 19, 1854.

~ 164 ~

Poglavlje 45 LJUBAVLJU I ČVRSTINOM

Dva načina i njihovi završeci – Postoje dva načina postupanja sa decom – načina koji se naširoko razlikuju u načelima i rezultatima. Vernost i ljubav, ujedinjeni sa mudrošću i čvrstinom, u skladu sa učenjima Božje Reči, doneće sreću i u ovom životu i u budućem. Zanemarivanje dužnosti, nepromišljeno po-puštanje, neuspeh u obuzdavanju ili ispravljanje ludorija mladih, rezultovaće nesrećom i konačnim upropašćavanjem dece, a razočaranjem i patnjom rodite-lja.1 Ljubav ima sestru bliznakinju, a to je dužnost. Ljubav i dužnost stoje jedno uz drugo. Ljubav koja se sprovodi, dok se dužnost zanemaruje, učiniće decu tvrdoglavim, svojevoljnim, izopačenim sebičnim i neposlušnim. Ako se kruta dužnost liši ljubavi, da je omekša i osvoji, imaće sličan rezultat. Dužnost i ljubav moraju biti pomešani, kako bi deca bila ispravno vaspitana.2 Neispravljene greške donose nesreću - Gde god pokaže da je neop-hodno odbiti želje ili se suprotstaviti volji deteta, detetu treba utisnuti misao da se to ne radi na zadovoljstvo roditelja, ili zbog popuštanja proizvoljnom autori-tetu, već za njihovo lično dobro. Ono treba da nauči da mu svaka neispravljena greška donosi nesreću, i da nema odobrenje od Boga. Pod ovakvom disciplinom, deca će pronaći najveću sreću, u potčinjavanju svoje volje, volji svog nebeskog Oca.3 Mladi koji slede svoje sopstvene impulse i sklonosti, ne mogu biti istinski srećni u ovom životu i na kraju će izgubiti večni život.4 Ljubaznost da bude zakon doma – Božji način upravljanja je primer kako treba vaspitati decu. Ne postoji ugnjetavanje u Gospodnjoj službi, i ne bi trebalo da postoji, i ne bi trebalo da postoji ugnjetavanje u domu ili u školi. Ipak ni roditelji ni nastavnici ne bi trebalo da dozvole da zanemarivanje njihovih reči prođe neopaženo. Budu li zanemarili da ispravljaju decu, kada ona budu činila loše stvari, Bog će ih smatrati odgovornim za to zanemarivanje. Ali poštedite ih osude. Neka ljubaznost i dobrota budu zakon u domu i školi. Neka deca nauče da drže zakon Gospodnji, i dozvolite čvrstom i nežnom uticaju da ih sačuva od zla.5

Imajte obzira prema dečijem neznanju – Očevi i majke, vi u porodič-nom domu predstavljate Božju narav. Vi treba da zahtevate poslušnost, ali ne

1 The Review and Herald, August 30, 1881. 2 Testimonies For The Church 3:195. 3 Fundamentals of Christian Education, 68. 4 The Review and Herald, June 27, 1899. 5 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 155.

~ 165 ~

olujom reči, već na ljubazan i nežan način. Treba da budete puni saosećanja, kako biste time privukli decu k vama.6 Budite prijatni kod kuće. Obuzdajte svaku reč koja bi probudila vašu nesvetu narav. „Očevi, ne izazivajte gnev u svojoj deci“ , božanski je nalog. Za-pamtite da su vaša deca mlada i u godinama i u iskustvu. U upravljanju i disci-plinovanju, budite čvrsti ali ljubazni.7 Deca ne razlikuju uvek ispravno od pogrešnog, i kada pogreše tretirana su grubo, umesto da budu ljubazno upućena.8 U Božjoj Reči nije data dozvola za roditeljsku surovost i ugnjetavanje zbog dečije neposlušnosti. Božji zakon u porodičnom životu i u upravljanju na-cijama, izvire iz srca beskonačne ljubavi.9

Saosećanje prema neperspektivnom detetu – Vidim veliku potrebu da roditelji u Hristovoj mudrosti, postupaju sa svojom zabludelom decom....To su ona neperspektivna deca kojima treba najviše strpljenja i ljubaznosti, i najnežnije saosećanje. Ali mnogi roditelji ispoljavaju hladan nemilosrdan duh, koji zablu-delog nikada neće dovesti do pokajanja. Neka srca roditelja budu omekšana Hri-stovom milošću i Njegova ljubav će naći put do srca.10 Spasiteljevo pravilo - „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima” (Luka 6:31) – trebalo bi da bude pravilo svih koji se bave vaspitavanjem dece i omladine. Oni su mlađi članovi Gospodnje porodice, i zajedno sa nama naslednici milosti. Hristovog pravila treba se sveto pridržavati i u odnosu sa naj-glupljima, najmlađima, najgrešnijima, čak i prema zabludelima i buntovnima.11 Pomozite deci da nadvladaju – Bog ima nežan obzir prema svojoj deci. On želi da oni svakodnevno zadobijaju pobede. Nastojimo da pomognemo deci da budu pobednici. Ne dozvolite da uvrede dođu do njih od samih članova poro-dice. Ne dozvolite da vaši postupci budu takve prirode, da u deci izazovu gnev. Ipak deca moraju biti verno disciplinovana, ispravljana svaki put kada pogreše.12 Hvalite decu kad god je to moguće - Pohvalite decu kad god rade dobro, je razumna pohvala od velike pomoći i deci i onima koji su stariji u godinama i razumevanju. Nikada ne budite tvrdoglavi u svetilištu porodičnog doma. Budite ljubazni i milosrdni, pokazujući Hristovu učtivost, zahvaljujući svojoj deci i hva-leći ih za pomoć koju vam pružaju.13

6 Manuscript Releases 79, 1901. 7 The Review and Herald, April 21, 1904. 8 Manuscript Releases 12, 1898. 9 Letter 8a, 1896. 10 Manuscript Releases 2:2, 1890. 11 Education, 292, 293. 12 Manuscript Releases 4:7, 1908. 13 Manuscript Releases 14:1905.

~ 166 ~

Budite prijatni. Nikada ne izgovarajte glasne i žestoke reči. U obuzdava-nju i disciplinovanju budite čvrsti ali ljubazni. Podstičite ih da obavljaju svoju dužnost kao članovi porodične kompanije. Izrazite zahvalnost prema njihovim naporima u obuzdavanju sklonosti ka zlu.14 Budite onakvi, kakva biste voleli da budu vaša deca kada budu upravljali svojim porodicama. Govorite onako kako biste voleli da oni govore.15 Pazite na ton vašeg glasa – Govorite uvek mirnim i ozbiljnim glasom, u kome nema ni traga strastvenosti. Naglost i plahovitost nisu neophodni da bi se osigurala brza poslušnost.16 Očevi i majke, vi ste odgovorni za svoju decu. Budite oprezni, pod kakav uticaj ih stavljate. Nemojte da zakeranjem i uzrujanošću izgubite svoj uticaj nad njima za dobro. Treba da ih uputite, a ne da probudite strasti njihovog uma. Ko-liko god mogli biti isprovocirani, uverite se da ton vašeg glasa ne odaje razdra-žljivost. Ne dozvolite da vide u vama ispoljavanje Sotoninog duha. Ovo neće pomoći da osposobite i vaspitate svoju decu za budući večni život.17 Pravda da bude pomešana sa milošću – Bog je naš zakonodavac i car, i roditelji bi trebalo da se postave pod Njegovu vlast. Ova vlast zabranjuje svako ugnjetavanje od strane roditelja i svaku neposlušnost od strane dece. Gospod je pun ljubavi, milosti i istine. Njegov zakon je svet, pravedan i dobar, i moraju mu biti poslušni i deca i roditelji. Pravila koja bi trebalo da regulišu živote roditelja i dece, izviru iz srca beskrajne ljubavi, i Božji bogati blagoslovi će počivati na onima koji primenjuju Božji zakon u svojim domovima, i nad decom koja su poslušna ovom zakonu. Treba da se oseti kombinovani uticaj milosti i pravde. „Milost i pravda su se sreli; pravednost i mir su se poljubili.“ Domaćinstva u kojima se sprovodi ovakva disciplina, hodaće Gospodnjim putem i činiti pravdu i sud.18 Roditelj koji dopusti da se njegovo upravljanje nad decom pretvori u ti-raniju, čini užasnu grešku. Takav roditelj čini nepravdu ne samo svojoj deci, nego i sebi, gaseći u mladim srcima ljubav, koja bi se ispoljavala u delima i rečima ljubavi. Ljubaznost, strpljenje i ljubav, ispoljeni prema deci, reflektovaće se na-zad na roditelje. Ono što seju, to će i požnjeti.... Dok nastojite da izvršavate pravdu, ne zaboravite da ona ima sestru bliz-nakinju, a to je milost. Njih dve stoje jedna uz drugu i ne bi ih trebalo razdva-jati.119 Strogoća budi ratoboran duh. Savet krutim roditeljima – Strogoća i 14 Manuscript Releases 2:2, 1904. 15 Manuscript Releases 4:2, 1903. 16 Letter 69, 1896. 17 Manuscript Releases 4:7, 1908. 18 The Signs of the Times, August 23, 1899. 19 The Review and Herald, August 30, 1881.

~ 167 ~

pravednost, nepomešani sa ljubavlju, neće navesti vašu decu da se ponašaju i rade ispravno. Obratite pažnju koliko brzo se ratoboran duh budi u njima. Postoji bolji način da upravljate njima, od proste prinude. Pravda ima sestru bliznakinju, a to je ljubav. Neka ljubav i pravednost stegnu ruke u vašem upravljanju, i Bog će vam pomoći i sarađivati sa vašim naporima. Gospod, tvoj milostivi Iskupitelj, želi da te blagoslovi, da ti podari Njegov um i Njegovu milost, kako biste mogli imati karakter, koji Bog odobrava.20 Autoritet roditelja bi trebalo da bude potpun, ali ipak ne treba zloupotre-biti ovu moć. U upravljanju svojom decom, ocem ne bi trebalo da upravlja hiro-vitost, već biblijski standard. Kada on dozvoli svojim grubim karakternim crtama da preovladaju, on postaje tiranin.21 Ukoriti ali sa nežnom saosećajnošću – Bez sumnje, bićete svedoci i gre-šaka i tvrdoglavosti kod svoje dece. Neki roditelji će vam reći da razgovaraju sa svojom decom i da ih kažnjavaju, ali oni ne mogu da vide da im to donosi bilo kakvo realno dobro. Neka takvi roditelji isprobaju nove metode. Neka združe ljubaznost, privrženost i ljubav sa svojim porodičnim upravljanjem, a ipak neka budu čvrsti kao stena po pitanju ispravnih načela.22 Niko ko se bavi mladima, ne bi trebalo da bude gvozdenog srca, već pri-vržen, nežan sažaljiv, uljudan, pobednički nastrojen i prijatan za druženje; ipak oni moraju znati da su ukori neophodni, i da čak nekad, moraju biti izgovoreni kako bi bile odbačene neke zle namere.23 Naloženo mi je da kažem roditeljima, Podignite standard ponašanja u svojim domovima. Učite svoju decu poslušnosti. Upravljajte njima kombinujući uticaj ljubavi, privrženosti i hristolikog autoriteta. Neka vaši životi budu takvi, da se i vama može uputiti pohvala, koja je upućena Korneliusu, za koga je rečeno, „Bogobojazan sa celim svojim domom.“24

Ne praktikujte ni surovu strogoću, ni prekomerno popuštanje – Mi nemamo saosećanja prema disciplinovanju koje bi obeshrabrilo decu teškim u-koravanjem, ili ih razdražilo korigovanjem u afektu, a onda ih, kada se pobude promene, ugušili poljupcima, ili im naškodili štetnim zadovoljstvima. Preko-merno popuštanje i neprikladnu strogoću treba podjednako izbegavati. Dok su neophodni oprez i čvrstina, takođe su neophodni saosećajnost i nežnost. Rodite-lji, zapamtite da se bavite decom koja se bore sa iskušenjem, i da je njima teško da se odupru ovim zlim šaputanjima, kao i onima koje saleću osobe u zrelim godinama. Deca koja zaista žele da čine ispravne stvari, mogu podbaciti iznova i iznova i često im je potrebno ohrabrenje za energiju i istrajnost. Pratite aktivnost 20 Letter 19a, 1891. 21 The Review and Herald, August 30, 1881. 22 Manuscript Releases 38:1895. 23 Manuscript Releases 6:8, 1897. 24 The Review and Herald, April 21, 1904.

~ 168 ~

ovih mladih umova sa molitvenom zabrinutošću. Osnažujte i učvršćujte svaku dobru pobudu; podstičite i ohrabrujte svaki plemeniti postupak.25 Održavajte ujednačenu čvrstinu, upravljajte oslobođeni strasti – Deca imaju osetljive naravi pune ljubavi. Oni lako postanu zadovoljni, ali i lako postanu nesrećni. Nežnim disciplinovanjem, u rečima i delima punim ljubavi, majke mogu vezati svoju decu za svoje srce. Ujednačena čvrstina i obestrašćeno upravljanje su neophodni za disciplinovanje svake porodice. Govorite mirno ono što mislite, postupajte razborito, i sprovodite ono što govorite bez odstupanja. Isplatiće vam se ispoljavanje ljubavi i privrženosti u druženju sa svojom decom. Nemojte ih odbijati nedostatkom saosećanja u njihovim dečijim sporto-vima, radostima i žalostima. Ne dozvolite sebi da budete namršteni, niti da gruba reč pređe preko vaših usana.26 Svaka ljubaznost i dobrota mora imati svoje granice. Autoritet mora biti podržan čvrstom ozbiljnošću, ili će biti izložen izrugivanju i preziru. Takozvana nežnost, pridobijanje i popustljivost, koje prema mladima primenjuju roditelji i staratelji, je najveće zlo koje može da ih snađe. Čvrstina, odlučnost, pozitivni zahtevi, su od suštinskog značaja za svaku porodicu.27 Setite se svojih sopstvenih grešaka – Neka se i otac i majka sete da su i sami samo odrasla deca. Iako je velika svetlost obasjavala njihove puteve, i imali su dugoročno iskustvo, lako se predaju zavisti, ljubomori i zlim pretpostavkama. Zbog svojih sopstvenih grešaka i zabluda, trebalo bi da nauče da nežno postupaju sa svojom zabludelom decom.28

Ponekad vas može nervirati, jer se vaša deca ponašaju suprotno od onoga što ste im rekli. Ali, da li ikada pomislite na to, koliko mnogo puta ste se vi po-našali suprotno od onog što vam je Gospod zapovedio?29 Kako zadobiti ljubav i poverenje – Postoji opasnost da i roditelji i uči-telji, zapovedaju i komanduju previše, dok u dovoljnoj meri ne uspeju da ostvare društvenu povezanost sa decom ili učenicima. Oni su često i sami uzdržani, i sprovode svoj autoritet na hladan i bezosećajan način, kojim ne mogu zadobiti srca svoje dece i učenika. Ukoliko bi okupili oko sebe, i pokazali im da ih vole, i ispoljili interesovanje za sve njihove napore, pa čak i ponekad tokom igre sa decom se ponašali kao dete, veoma bi usrećili decu, stekli njihovu ljubav i zado-bili njihovo poverenje. I deca bi mnogo brže naučila da poštuju i vole autoritet svojih roditelja i učitelja.30

25 The Signs of the Times, November 24, 1881. 26 Testimonies For The Church 3:532. 27 Testimonies For The Church 5:45. 28 Manuscript Releases 5:3, Undated. 29 Manuscript Releases 4:5, 1911. 30 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 76, 77.

~ 169 ~

Nastojite da oponašate Hrista – Hrist se identifikovao poniznošću, si-romaštvom i mučeništvom. Uzimao je malu decu u ruke i spuštao se na nivo mladih. Njegovo veliko srce, puno ljubavi, moglo je da razume njihova iskušenja i potrebe, i on je uživao u njihovoj sreći. Njegov duh, umoran od užurbanosti i pometnje prenaseljenog grada, umoran od druženja sa lukavim i licemernim lju-dima, pronalazio je odmor i mir u društvu nevine dece. Njegovo prisustvo ih ni-kada nije odbijalo. Veličanstvo neba, koje se udostojilo da odgovara na njihova pitanja, i da pojednostavi, za njih važne lekcije, kako bi naišao na njihovo razu-mevanje. On je u njihove mlade umove u razvoju, posadio semena istine, koja će nići i donete obilnu žetvu u njihovim zrelim godinama.31 Zalutali mladi kojima je potrebno saosećanje – Tvoje pismo sam pro-čitala sa interesovanjem i saosećanjem. Rekla bih da je tvom sinu sada potreban otac, kao nikada ranije. On je pogrešio; ti to znaš, i on zna da ti znaš; i reči koje si mu sa sigurnošću izgovorio u njegovoj nevinosti, i koje nisu proizvele ništa loše, sada bi izgledale neljubazno i bile oštre kao nož...Znam da roditelji osećaju sramotu zbog greški i prestupa deteta, koje ih žudno sramoti, ali da li su rane na srcu zemaljskog roditelja veće od rana, koje mi kao Božja deca, nanosimo našem nebeskom Roditelju, koji nam je dao i još uvek nam daje svoju ljubav, pozivajući nas da se vratimo i pokajemo za svoje grehe, i On će nam oprostiti prestup? Ne odustaj sada od tvoje ljubavi. Ljubav i saosećanje su sada neophodni kao nikada ranije. Kada drugi gledaju sa hladnoćom i govore sve najgore o nedelu tvog dečaka, zar ne bi trebalo da otac i majka, sažaljivom nežnošću, da navedu njegove korake na sigurne staze? Ne poznajem prirodu grehova tvog sina, ali sam sigurna, šta god da je, ne dozvoli da te komentari i pritisci onih ljudi, koji misle da čine pravdu, navedu da se ponašaš na takav način, da tvoj sin to protumači kao da si previše ponižen i osramoćen, da mu ikada više ukažeš poverenje i zaboraviš njegove prestupe. Ne dozvoli da zbog bilo čega izgubiš nadu, niti da bilo šta pre-kine tvoju ljubav i nežnost prema grešniku. Upravo zato što je pogrešio, potreban si mu ti, i on želi da mu otac i majka pomognu da se oporavi od Sotonine zamke. Brzo ga zadrži verom i ljubavlju i drži se sa njim milostivog Iskupitelja, ne za-boravljajući da je On jedini koji je zainteresovan za tvoje dete, čak i više od tebe.... Ne izgovaraj reči obeshrabrenja i beznadežnosti. Govori ohrabrujuće. Reci mu da može da se iskupi, da ćeš mu ti, njegov otac i majka, pomoći da primi oslonac odozgo, kako bi postavio svoja stopala na čvrstu Stenu, Hrista Isusa, kako bi pronašao podršku i pouzdanu snagu u Isusu. Ako krivica tvog sina, ikada bude tako bolna, neće mu pomoći ako stalno budeš vršio pritisak nad njim. Ispra-van pravac delovanja je neophodan, kako bi se duša sačuvala od smrti i mnoštva


~ 170 ~

grehova.32 Tražite božansku pomoć, kako bi savladali ishitrenu narav – Želim da kažem svakom ocu i majci, ako ste ishitrene naravi, tražite od Gospoda da vam pomogne da je savladate. Kada ste isprovocirani da budete nestrpljivi, po-vucite se na mesto gde ćete biti sami, kleknite i zamolite Boga da vam pomogne, da možete vršiti ispravan uticaj na svoju decu.33 Majke, kada popustite nestrpljenju i postupate grubo i ljutito sa svojom decom, ne učite od Hrista, već od drugog gospodara. Isus je rekao, „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i naći ćete odmor za svoju dušu. Jer, moj jaram je blag i moje breme je lako.” Kada vam se vaš posao učini teškim, kada se žalite na teškoće i iskušenja, kada kažete da ne-mate snage da se oduprete iskušenju, da ne možete da savladate nestrpljivost, i da je hrišćanski život težak i naporan posao, budite sigurni da ne nosite Hristov jaram; nosite jaram drugog gospodara.34

Odražavanje božanskog lika – Crkvi su potrebni ljudi koji su krotkog i tihog duha, stradalni i strpljivi. Neka se ljudi nauče ovome u postupanju sa svojim porodicama. Neka roditelji mnogo više razmišljaju o večnim interesima deteta, nego o njegovoj trenutnoj udobnosti. Neka gledaju na svoju decu kao na mlađe članove Božanske porodice, i neka ih vaspitavaju na takav način, da deca odra-žavaju božanski lik.35

32 Letter 18e, 1890. 33 Manuscript Releases 3:3, 1909. 34 The Signs of the Times, July 22, 1889. 35 The Review and Herald, July 16, 1895.

~ 171 ~

Deo XI

NEISPRAVNO DISCIPLINOVANJE

~ 172 ~

Poglavlje 46 ZLO POPUSTLJIVOSTI

Istinska ljubav nije popuštanje – Ljubav je ključ od dečijeg srca, ali ljubav koja navodi roditelje da popuštaju nerazumnim i neispravnim željama svoje dece, nije ljubav koja će raditi za njihovo dobro. Najozbiljnije osećanje privrženosti, koje proizilazi iz ljubavi prema Isusu, omogućiće roditeljima da sprovode razuman autoritet i zahtevaju brzu poslušnost. Srca roditelja i dece treba da budu stopljena jedna sa drugim, tako da kao porodica, mogu biti kanal, kroz koji mogu proticati mudrost, vrlina, strpljenje, ljubaznost i dobrota.1 Previše slobode proizvodi zabludele sinove – Deca ne postaju pobožna, jer im se dozvoljava previše slobode. Njihovoj volji i sklonostima se po-pušta....Mnogi zabludeli sinovi postaju takvi, jer im se popušta kod kuće, jer nji-hovi roditelji nisu slušali i izvršavali Božju Reč. Svest i svrhovitost treba održa-vati čvrstim, nepokolebljivim, posvećenim načelima. Doslednost i privrženost treba podsticati lepim, ljupkim i doslednim primerom.2 Što više popuštanja, to je teže upravljanje – Roditelji, učinite svoj dom srećnim mestom za svoju decu. Pod ovim ne podrazumevam da treba da ih razmazite i da im popuštate. Što se deci više popušta, to će ona biti teža za uprav-ljanje, i samoj deci će biti dosta teže da žive ispravnim plemenitim životima kada izađu u svet. Ukoliko im dozvolite da rade kako im volja, njihova čistota i ljup-kost karaktera će brzo nestati. Učite ih da budu poslušni. Neka shvate da vaš autoritet mora da se poštuje. Može izgledati kao da im ovo sada nanosi malo nesreće, ali će ih to sačuvati od mnogo nesreće u budućnosti.3 Popuštanje detetu koje je mlado i zabludelo, je greh. Dete bi trebalo držati pod kontrolom.4 Ukoliko je deci dozvoljeno da se ponašaju kako im volja, oni stiču utisak da neko mora da ih čeka, brine o njima, popušta i zabavlja. Oni misle da njihova volja i želje moraju biti zadovoljeni.5

Zar ne bi majka trebalo da pusti svoje dete da sada radi kako mu volja i da mu dozvoli da bude neposlušno? Svakako ne, jer ako tako postupi, ona dopušta Sotoni da postavi svoju paklenu zastavu u njenoj kući. Ona mora voditi bitke, koje dete ne može voditi samo. To je njen posao, da ukori djavola, da ozbiljno

1 The Review and Herald, June 24, 1890. 2 Letter 117, 1898. 3 Manuscript Releases 2:1903. 4 Letter 144, 1906. 5 Manuscript Releases 2:7, 1896.

~ 173 ~

traži Boga, i nikada ne dopusti Sotoni da otme dete iz njenih ruku.6 Popustljivost uzrokuje nemir i nezadovoljstvo – U nekim porodicama, želje deteta su zakon. Sve što poželi , daje mu se. Ohrabruje se da ne voli ono što već ne voli. Ova popuštanja bi trebalo da učine dete srećnima, ali upravo ove stvari ga čine nemirnim, nezadovoljnim i nezahvalnim. Popuštanje je pokvarilo detetovu želju za jednostavnom zdravom hranom, za jednostavnom zdravom ko-risnošću ovog vremena; zadovoljavanje je doprinelo onesposobljavanju karak-tera za vreme i večnost.7 Jelisijev efikasan ukor za omalovažavanje i nepoštovanje – Ideja da se mi moramo potčiniti volji izopačene dece, je greška. Jelisija su, na samom početku njegovog rada, ismevali i rugali mu se mladi u Betelu. On je bio vrlo blag čovek, ali Božji Duh ga je podstakao da izgovori kletvu nad tim brbljivcima. Oni su znali za Ilijino vaznesenje, i napravili su predmet ismejavanja od ovog svečanog događaja. Jelisije je pokazao da ne bi trebalo da ga ismevaju ni stari, u njegovom svetom pozivu. Kada su mu rekli da bi bilo bolje da se vazneo kao Ilija pred njim, prokleo ih je u Gospodnje ime. Strašna kazna koja je došla na njih, bila je od Boga. Nakon ovoga, Jelisije nije imao daljih problema na svom za-datku. Pedeset godina je prolazio kroz Betel, išao od grada do grada, prolazeći pored gomile najnepristojnije, besposlene, raskalašne omladine; ali niko ga ni-kada više nije ismevao, niti pravio sprdnju od činjenice da je on prorok Najuzvi-šenijeg.8 Ne popuštajte nagovaranju – Roditelji će imati mnogo toga da objasne u dan suda, zbog rđavog popuštanja svojoj deci. Mnogi zadovoljavaju svaku ne-razumnu želju, jer je jednostavnije otarasiti se dečije nametljivosti, na ovaj način, nego na bilo koji drugi. Dete bi trebalo vaspitati na takav način, da odbijanje primi u ispravnom duhu i prihvati kao konačno.9 Ne uzimajte detetovu reč ispred reči drugih – Roditelji ne bi trebalo da olako pređu preko greha svoje dece. Kada vam na ove grehe ukaže neki verni prijatelj, roditelj na bi trebalo da oseća da su mu prava ugrožena i da to doživi kao ličnu uvredu. Navike svake mlade osobe i deteta, utiču na dobrobit društva. Pogrešan tok jedne mladosti, može odvesti mnoge druge na zao put.10

Ne dozvolite da deca primete, da više uvažavate njihovu reč, od reči sta-rijih hrišćana. Ne možete ih više povrediti nego na ovaj način. Govoreći, Verujem svojoj deci, pre nego onima za koje sam osvedočena da su deca Božja, podstičete u njima naviku falsifikovanja.11 6 Manuscript Releases 7:0, Undated. 7 Manuscript Releases 12:6, 1897. 8 Testimonies For The Church 5:44. 9 Pacific Health Journal, May, 1890. 10 The Review and Herald, June 13, 1882. 11 The Review and Herald, April 13, 1897.

~ 174 ~

Nasleđe iskvarenog deteta - Nemoguće je opasti zlo, koje potiče od pre-puštanja deteta njegovoj sopstvenoj volji. Neki koji zalaze na stranputicu zbog zanemarivanja u detinjstvu, će se kasnije osvestiti, zbog prihvatanja praktičnih lekcija; ali mnogi su izgubljeni za večnost, jer su u detinjstvu i mladosti primili samo delimičnu, jednostranu prosvećenost. Dete koje je razmaženo i iskvareno, treba tokom čitavog života da nosi teško breme. U nevolji, razočarenju i iskuše-nju, slediće svoju nedisciplinovanu, pogrešno usmerenu volju. Deca koja nikada nisu naučila da budu poslušna, imaće slabe, nagle karaktere. Oni nastoje da upravljaju, ali nikada nisu naučili da se potčine. Oni nemaju moralne snage da obuzdaju svoje tvrdoglave naravi, da koriguju pogrešne navike ili da potčine svoju nekontrolisanu volju. Zabluda nevaspitanog detinjstva, postaje nasleđe mu-ževnosti i ženstvenosti. Njihov izopačen um, jedva da može razlikovati istinito od lažnog.12

12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 112, 113.

~ 175 ~

Poglavlje 47 LABAVA DISCIPLINA I NJENI PLODOVI

Pogrešno vaspitanje utiče na čitav religiozni život – Nesreća i jad po-čivaju na roditeljima, koji nisu vaspitali svoju decu da budu bogobojazna, već su im dopustili da odrastu nedisciplinovana i nekontrolisana. Tokom njihovog de-tinjstva, bilo im je dozvoljeno da ispoljavaju strasti i tvrdoglavost, da postupaju impulsivno, i oni su ovaj duh preneli i u svoje domove. Oni su loših naravi i strastveni u upravljanju. Čak i u svom prihvatanju Hrista, oni nisu prevazišli stra-sti, kojima je bilo dozvoljeno da upravljaju njihovim dečijim srcima. Oni nose posledice svog ranog vaspitanja kroz čitav religiozni život. Najteže je otkloniti utiske, tako utisnute na Gospodnjoj biljki; jer kao što se grančica savija, i drvo se naginje. Ukoliko takvi roditelji prihvate istinu, moraće da vode tešku bitku. Oni mogu promeniti karakter, ali čitavo njihovo religiozno iskustvo je pod uticajem labave discipline, koja je nad njima sprovođena u njihovim ranim godinama. I njihova deca moraju da ispaštaju zbog njihovog lošeg vaspitanja; jer roditelji na svojoj deci ostavljaju pečat svojih nedostataka, do trećeg i četvrtog kolena.1 Ilaji današnjice – Kada roditelji odobre i tako ovekoveče greške svoje dece, kao što je Ilaj to učinio, Bog će ih sigurno postaviti na mesto sa kog će videti, da nisu uništili samo sopstveni uticaj, već i uticaj mladih koje je trebalo obuzdati... Moraće da nauče gorku lekciju.2 O, kada bi Ilaji današnjice, kojih imaš svuda, i koji navode izgovore za tvrdoglavost svoje dece, brzo istakli svoj, od Boga dat; autoritet da ih obuzdaju i isprave. Neka roditelji i staratelji, koji previđaju i opravdavaju greh, onih koji su pod njihovim staranjem, na taj način postaju saučesnici u tom grehu. Ukoliko bi se, umesto neograničenog popuštanja, češće koristio kazneni prut, ne u afektu, već u ljubavi i molitvi, videli bismo srećnije porodice i bolje stanje u društvu.3 Ilajevo zanemarivanje, izneseno je pred svakog oca i majku u zemlji. Kao rezultat njegove neposvećene ljubavi i privrženosti, ili njegove nespremnosti da obavi neprijatnu dužnost, požnjeo je grešnost svojih izopačenih sinova. I roditelji koji su dozvolili zlo, i deca koja zlo sprovode, krivi su pred Bogom, i on ne bi primio nijednu žrtvu ili dar za ovaj prestup.4 Društvo prokleto lošim karakterima – O, kada će roditelji biti mudri? Kada će shvatiti značaj svog posla, zanemarujući da zahtevaju poslušnost i poš-tovanje, u skladu sa uputstvima iz Božje Reči? Rezultati ovog labavog vaspitanja, 1 Review and Herald, October 9, 1900. 2 Manuscript Releases 3:3, 1903. 3 The Signs of the Times, November 24, 1881. 4 The Review and Herald, May 4, 1886.

~ 176 ~

vidljivi su u deci, kada izađu u svet i zauzmu svoje mesto kao glave sopstvenih porodica. Oni odražavaju greške svojih roditelja. Njihove neispravne crte imaju punu slobodu; oni na druge prenose svoje pogrešne sklonosti, navike i naravi kojima je dozvoljeno da se razvijaju u njihovim sopstvenim karakterima. Tako su postali kletva, umesto blagoslov za društvo.5 Poročnost i bezakonje koji postoje danas u svetu, mogu se pripisati ne-maru roditelja da disciplinuju sebe i svoju decu. Hiljade i hiljade Sotoninih žrtava su ono što jesu, zbog nepromišljenog načina kojim su rukovođeni tokom svog detinjstva. Strog Božji ukor nalazi se nad ovakvim pogrešnim upravljanjem.6 Labave uzde discipline – Deca koja se rđavo vladaju, koja nisu vaspitana da slušaju i poštuju, drže svoje roditelje u šaci, stavljajući im uzde i vodeći ih gde god požele. Previše često, u trenutku kada bi deca trebalo da pokažu neosporno poštovanje i poslušnost prema savetu roditelja, roditelji olabave uzde discipline. Roditelje, koji su do sad bili svetli primeri dosledne pobožnosti, sada vode nji-hova deca. Nestalo je njihove čvrstine. Očeve koji su nosili Hristov krst, i držali se puta Gospoda Isusa, sada vode njihova deca, sumnjivim i nesigurnim pute-vima.7 Popuštanje starijoj deci – Očevi i majke, koji bi trebalo da razumeju odgovornost koja počiva na njima, olabave disciplinu kako bi udovoljili zahte-vima svojih sinova i kćeri u razvoju. Majke koje su bile čvrste, nepokolebljive i dosledne u poštovanju načela, održavajući jednostavnost i vernost, postaju po-pustljive, kako njihova deca postaju sve starija. U svojoj ljubavi prema pokazi-vanju, predaju svoju decu Sotoni svojim sopstvenim rukama, kao što su otpali Jevreji svoju decu predavali Molohu, kroz hod po užarenom kamenju.8

Sramoćenje Boga, da bi se stekla naklonost dece - Očevi i majke ustu-paju mesto sklonostima bezbožne dece, i pomažu im novcem i drugim sredstvima da se prikažu svetu. O, kakav račun će takvi roditelji morati da polože Bogu! Oni sramote Boga i ukazuju svu čast svojoj samovoljnoj i tvrdoglavoj deci, i otvaraju vrata zabavama, koje su u prošlosti načelno osudili. Oni su dopustili kartanje, igranke, balove, kako bi pridobili svoju decu za svet. U periodu kada bi njihov uticaj na decu trebao da bude najsnažniji, noseći svedočanstvo o značenju istin-skog hrišćanstva, kao i Ilaj, oni sebe postavljaju pod Božje prokletstvo, sramoteći Ga i zanemarujući Njegove zahteve, kako bi stekli naklonost svoje dece. Ali mo-derna pobožnost neće biti od velike vrednosti u trenutku smrti. Iako su neki pro-povednici jevanđelja odobrili ovakvu religiju, roditelji će uvideti da napuštaju krunu slave, da bi zadobili lovorike koje nemaju nikakvu vrednost. Neka Bog

5 Testimonies For The Church 5:324, 325. 6 Manuscript Releases 4:9, 1901. 7 The Review and Herald, April 13, 1897. 8 Manuscript Releases 11:9, 1899.

~ 177 ~

pomogne očevima i majkama da se probude i shvate, i preuzmu svoje dužnosti.9 Budite ono što biste voleli da vaša deca budu - Budite ono što biste voleli da vaša deca budu. Roditelji, poukom i primerom, ovekovečavaju pečat sopstvenog karaktera na svojim potomcima. Nepostojane, grube, neljubazne na-ravi, utiskuju se u decu, i decu te dece, i tako roditeljski nedostaci i greške u upravljanju svedoče protiv njih iz generacije u generaciju.10

9 The Review and Herald, April 13, 1897. 10 The Signs of the Times, September 17, 1894.

~ 178 ~

Poglavlje 48 REAKCIJA DETETA

Na provociranje – Deca su opomenuta da slušaju svoje roditelje u Gospodu, ali i roditeljima je naloženo, „Ne izazivaj gnev u svojoj deci, da ne bi bila obeshrabrena.“1 Mi često više provociramo nego što pridobijamo. Videla sam jednu majku kako je zgrabila i otela iz ruke svog deteta, nešto što je detetu pričinjavalo veliko zadovoljstvo. Dete nije znalo razlog svega ovoga i prirodno se osetilo zlostavlja-nim. Usledila je svađa između majke i deteta, i spolja gledano, samo oštra disci-plinska kazna; ali ova borba je ostavila utisak na nežni um, koji se neće moći tako lako izbrisati. Majka se ponašala nepromišljeno. Ona nije rasuđivala od uzroka do posledice. Njen grub, nepromišljen postupak, izmešao je najgore strasti u de-tetovom srcu, i u svakoj sličnoj situaciji, ove strasti bi se ponovo budile i jačale.2 Na zakeranje – Nemate pravo da nad svoje dete nanosite mračni oblak sumornosti, zakeranjem ili teškom osudom zbog beznačajnih grešaka. Grešku bi trebalo prikazati grešnom, koliko ona zaista jeste, i čvrstim i odlučnim ponaša-njem, sprečiti njeno ponovno javljanje; pa ipak, decu ne bi trebalo ostaviti u bez-nadežnom stanju, već ih ohrabriti da mogu napredovati i zadobiti vaše poverenje i odobravanje. Deca mogu želeti da rade kako treba, mogu u svojim srcima imati nameru da budu poslušni; ali potrebni su im pomoć i ohrabrenje.3 Na previše grubo disciplinovanje – O, koliko se samo Bog sramoti, u porodicama u kojima ne postoji istinsko razumevanje o tome iz čega se sastoji porodična disciplina, i deca su zbunjena po pitanju discipline i upravljanja. Istina je, da pregruba disciplina, nepotrebni zakoni i propisi, vode do nepoštova-nja autoriteta i konačno do zanemarivanje onih propisa koje je Hrist ispunio.4

Kada roditelji ispoljavaju grub, strog, zapovednički duh, u deci se budu duh svojeglavosti i tvrdoglavosti. Tako roditelji ne vrše omekšavajući uticaj nad svojom decom, kakav bi mogli. Roditelji, zar ne vidite da grube reči izazivaju otpor? Šta biste vi radili da se neko sa vama postupa bezobzirno, kao vi sa svojim mališanima? Vaša je dužnost da proučavate od uzroka do posledice. Kada grdite svoju decu, kada ljutito udarate one, koji su previše mali da bi se branili, da li se zapitate, kakav bi efekat takvo postupanje ostavilo na vas? Da li ste pomislili koliko ste osetljivi u pogledu reči osude i krivice? Koliko brzo se osetite povređenim, kada 1 Manuscript Releases 38:1895. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 117. 3 The Signs of the Times, April 10, 1884. 4 The Review and Herald, March 13, 1894.

~ 179 ~

pomislite da neko ne prepoznaje vaše mogućnosti? Vi niste ništa drugo do odrasla deca. Onda pomislite kako se vaša deca osećaju, kada im se obraćate grubim, oštrim rečima, i strogo kažnjavate za greške, koje nisu ni upola tako teške u Božjim očima, kao što ih vi tretirate.5 Mnogi roditelji, koji se izjašnjavaju kao hrišćani, nisu obraćeni. Hrist ne prebiva u njihovim srcima verom! Njihova okrutnost, nesmotrenost i nepokorene strasti, izazivaju gađenje kod njihove dece i u deci stvaraju odbojnost prema re-ligioznim uputstvima roditelja.6 Na neprekidno osuđivanje - U našim naporima da korigujemo zlo, mi treba da se čuvamo od sklonosti ka zakeranju ili osuđivanju. Neprekidno osuđi-vanje zbunjuje, ali ne doprinosi reformi. Za većinu umova, naročito za one najo-setljivije, bezosećajno osuđivanje je fatalno. Cvetovi se ne otvaraju pod naletom razornog vetra. Dete , često osuđeno zbog naročitih greški, nailazi, u pogledu krivice kao njegove osobenosti, na nešto protiv čega je uzaludno boriti se. Na taj način se stvaraju obeshrabrenost i beznađe, koji su često sakriveni ispod ravnodušnosti ili hrabrosti.7 Na naređivanje i zakeranje – Mnogi roditelji dižu mnogo bure, svojim nedostatkom samokontrole. Umesto da ljubazno zatraže od dece da urade ovo ili ono, oni im naređuju zakerajućim tonom, i u isto vreme, na njihovim usnama je osuda ili ukor, koje deca nisu zaslužila. Ovakvo postupanje prema vašoj deci, uništava njihovu vedrinu i ambicije. Prihvatiće vašu ponudu, ne iz ljubavi, već zato što se ne usuđuju da urade drugačije. Njihovo srce nije uključeno. Za decu je to naporan posao umesto da bude zadovoljstvo, i ovo često dovodi do toga da zaborave da slede sva vaša uputstva, što povećava vašu razdražljivost i situaciju čini još lošijom po decu. Zakeranje se ponavlja, njihovo loše ponašanje takođe, sve dok obeshrabrenje ne preovlada njima i oni postanu nasigurni da li da nešto urade ili ne. Duh, „Baš me briga“ , obuzima i njih i oni daleko od kuće i od svojih roditelja, traže radost koju ne nalaze kod kuće. Mešaju se sa uličnim društvom i postaju iskvareni kao oni najgori.8

Na proizvoljan način postupanja – Volja roditelja mora biti potčinjena Hristu. Oblikovani i kontrolisani Božjim čistim Svetim Duhom, oni mogu uspo-staviti neospornu vlast nad decom. Ali ukoliko su roditelji preterano zahtevni i strogi u disciplinovanju, onda oni rade posao, koji sami nikada ne mogu poništiti. Svojim proizvoljnim načinom postupanja, podstiču osećaj nepravednosti.9 Na nepravdu – Deca su osetljiva i na najmanju nepravdu, i neka postaju 5 Manuscript Releases 4:2, 1903. 6 Letter 18b, 1891. 7 Education, 291. 8 Testimonies For The Church 1:384, 385. 9 Manuscript Releases 7:1899.

~ 180 ~

obeshrabrena pod njom, i niti će se obazirati na jasan ljutit zapovednički glas, niti će mariti za pretnje kaznom. Pobuna se previše često utemeljuje u srcima dece, zbog pogrešnog vaspitavanja roditelja, kada, ukoliko se preduzmu ispravni ko-raci, deca bi mogla izgraditi ispravne i skladne karaktere. Majka, koja nema savr-šenu kontrolu nad sobom, nije sposobna da upravlja decom.10 Na povlačenje ili udarac – Kada majka povuče dete ili ga udari, da li mislite da to detetu omogućava da vidi lepotu Hristovog karaktera? Svakako ne; to samo nastoji da probudi zla osećanja u srcu, a dete ostaje nekorigovano.11 Na okrutne i bezosećajne reči – Hrist je spreman da poduči oca i majku, da budu istinski vaspitači. Oni koji uče u Njegovoj školi....nikada neće govoriti surovim, bezosećajnim tonom; jer reči izgovorene na ovakav način, škripe u u-šima, iritiraju, izazivaju duševnu patnju i stvaraju takvo stanje u umu deteta, da postaje nemoguće da se obuzda narav deteta, kome su takve reči upućene. To je često razlog zašto se deca sa omalovažavanjem obraćaju roditeljima.12 Na ruganje i podsmevanje – Roditelji nisu ovlašćeni da razdražuju, za-keraju i podsmevaju se. Oni nikada ne bi trebalo da se rugaju deci sa izopačenim crtama karaktera, koje su oni sami preneli na njih. Ovakav način vaspitavanja, nikada neće otkloniti zlo. Roditelji, iznesite pouke iz Božje Reči, da upozorite i ukorite svoju tvrdoglavu decu. Kažite im, „Tako Govori Gospod“ , za svoje zahteve. Prekor koji dolazi preko Božje Reči, je mnogo efikasniji od onog koji u grubom i ljutitom tonu silazi sa usana roditelja.13 Na nestrpljenje – Nestrpljenje u roditeljima, pobuđuje nestrpljenje kod dece. Strast koju ispoljavaju roditelji, izaziva strast u deci i raspiruje zla u njiho-voj prirodi....Svaki put kada roditelji izgube samokontrolu i počnu da govore i ponašaju se nestrpljivo, oni čine greh protiv Boga.14

Na naizmenično smenjivanje, grdnje i laskanja – Često sam viđala decu kojoj je nešto uskraćeno, da su želela da se bace na pod, udarajući i vrišteći, dok je nepromišljena majka, naizmenično laskala i grdila, u nadi da će vratiti dete u prvobitno stanje. Ovakav način postupanja, samo podstiče strastvenost deteta. Sledeći put, dete će se ponašati na isti način, sa još većom tvrdoglavošću, uvereno da će zadobiti pobedu kao prethodni put. Tako se žaljenjem pruta dete razmazi i pokvari. Majka na bi trebalo da dozvoli detetu da stekne preimućstvo nad njom, ni u jednom slučaju. U cilju održavanja autoriteta, nije neophodno pribegavati oštrim merama; čvrsta, stabilna ruka i ljubaznost koja ubeđuje dete u vašu ljubav,

10 Testimonies For The Church 3:532, 533. 11 Manuscript Releases 4:5, 1911. 12 Letter 47a, 1902. 13 Fundamentals of Christian Education, 67, 68. 14 Testimonies For The Church 1:398.

~ 181 ~

će postići cilj.15 Na nedostatak čvrstine i odlučnosti – Velika šteta se nanosi deci usled nedostatka čvrstine i odlučnosti. Poznavala sam roditelje koji kažu, Ne možeš imati ovo ili ono, a onda popuste, misleći da su možda bili previše strogi, i daju detetu stvar, koju su prethodno odbili da mu daju. Tako se nanosi doživotna povreda. To je važan zakon uma – onaj koji ne bi trebalo prevideti – kada se željena stvar tako čvrsto zabranjuje, da ukloni svaku nadu, um će uskoro prestati da čezne za njom i biće okupiran drugim težnjama. Ali dokle god postoji nada da se dođe do željene stvari, kod deteta će postojati i napor da dođe do te stvari.... Kada je neophodno da roditelji daju direktnu zapovest, kazna za nepo-slušnost bi trebalo da bude uvek ista, kao što su prirodni zakoni. Deca kojima se upravlja ovako čvrstim i odlučnim pravilima, znaju da kada im se nešto zabrani, ni izazivanje, ni lukavstvo im neće pomoći da dođu do toga. Stoga oni uskoro nauče da se potčine i mnogo su srećniji u tome. Deca neodlučnih i previše po-pustljivih roditelja se neprestano nadaju da laskanjem, plakanjem i neraspolože-njem mogu postići svoj cilj, ili da mogu biti neposlušni, a da pri tome ne budu kažnjeni. Na taj način oni se drže u stanju čežnje, nade i neizvesnosti, što ih čini nemirnim, razdražljivim i neposlušnim. Bog takve roditelje smatra krivim zbog uništavanja sreće svoje dece. Ovo loše upravljanje je glavni uzrok za okorelost, nepokajanje i bezbožnost hiljada ljudi. To je potvrdilo propast mnogih koji su se izjašnjavali kao hrišćani.16 Na nepotrebna ograničenja – Kada roditelji ostare, a pri tome odgajaju još uvek mladu decu, otac vrlo verovatno oseća da ga deca moraju slediti teškim, neravnim stazama kojima i sam ide. Njemu je teško da shvati da je dečija potreba, da im roditelji život učine prijatnim i srećnim. Mnogi roditelji odbijaju da popuš-taju deci u onome što je bezbedno i bezazleno, i toliko su uplašeni da ih ne pod-staknu u gajenju čežnje prema neispravnim stvarima, da čak ni ne dozvoljavaju deci da se raduju i uživaju, kao što to deci i priliči. Iz straha od zlih posledica, oni odbijaju da popuste u nekim jednostavnim zadovoljstvima, koja će spasiti od zla, koje oni nastoje da izbegnu; i tako deca misle da nema svrhe da očekuju bilo kakvu naklonost ili uslugu, i zbog toga je neće ni tražiti. Deca krišom dolaze do zadovoljstava za koja misle da će im biti zabranjena. Poverenje između dece i roditelja tako biva uništeno.17 Na uskraćivanje razumnih povlastica – Ukoliko već očevi i majke nisu imali srećno detinjstvo, zašto bi bacali senku na živote svoje dece, zbog svog sopstvenog gubitka u pogledu ovih stvari? Otac može misliti da je ovo jedini

15 Pacific Health Journal, April, 1890. 16 The Signs of the Times, February 9, 1882. 17 The Signs of the Times, August 27, 1912.

~ 182 ~

bezbedan pravac i način koji treba slediti; ali neka se seti da nisu svi umovi for-mirani na isti način, i što se ulaže više napora u ograničavanje, to će želja za dobijanjem onoga što je zabranjeno, biti sve više nekontrolisana, i posledica će biti neposlušnost roditeljskom autoritetu. Otac će biti ožalošćen tvrdoglavim po-našanjem svog sina i njegovo srce će osećati bol nad detetovom pobunom. Ali zar ne bi bilo dobro za oca da uzme u obzir činjenicu, da pravi uzrok sinovljeve neposlušnosti, leži u njegovoj sopstvenoj nespremnosti da popusti detetu u o-nome što ne predstavlja greh? Roditelj misli da je dovoljan razlog da ne popusti detetu, to što ga je već jednom odbio. Ali roditelji bi trebalo da imaju na umu da su njihova deca inteligentna bića i da treba da se ponašaju prema njima na način, na koji bi oni voleli da se drugi ponašaju prema njima.18 Na surovu strogoću – Roditelji koji ispoljavaju duh dominantne vlada-vine i autoriteta, koji su im preneli njihovi roditelji, a koji ih navodi da budu strogi i zahtevni u disciplinovanju, neće vaspitati svoju decu na ispravan način. Strogim postupanjem sa dečijim greškama, oni bude najgore strasti ljudskog srca i ostavljaju svoju decu sa osećajem nepravde i zla. Oni u svojoj deci pronalaze tačno onakvu narav kakvu su im sami dodelili. Takvi roditelji odvlače svoju decu daleko od Boga kroz razgovor o reli-gioznim temama; jer hrišćanka religija je učinjena neprivlačnom i čak odbojnom, lažnim predstavljanjem istine. Deca će reći, „ Pa, ako je ovo religija, ja ne želim ništa od nje.“ Tako se često u srcu stvara neprijateljstvo prema religiji; i zbog proizvoljnog sprovođenja autoriteta, deca se navode da preziru zakone i vlast neba. Roditelji svojim sopstvenim bezakonjem određuju i učvršćuju večnu sud-binu svoje dece.19

Na tih i ljubazan način ponašanja – Ukoliko roditelji žele da njihova deca budu ljubazna i prijatna, nikada ne bi trebalo da im se obraćaju na zakerajući i svadljiv način. Majka često dopušta sebi da postane razdražljiva i nervozna. Ona često otima od deteta i obraća mu se na grub način. Ukoliko sa detetom postupate tiho i ljubazno, time ćete mu dosta pomoći da očuva prijatnu i ljubaznu narav.20 Na molbu s ljubavlju – Otac, kao sveštenih u domaćinstvu, trebalo bi da postupa nežno i strpljivo prema svojoj deci. On treba da bude pažljiv da ne pro-budi u njima ratobornu narav. On ne sme dopustiti da prestup prođe neispravljen, a ipak postoji način za ispravljanje, bez raspirivanja najgorih strasti u ljudskom srcu. Neka sa ljubavlju razgovara sa svojom decom, govoreći im kako je Spasitelj ožalošćen zbog njihovog ponašanja; a onda neka klekne sa njima pred presto mi-losti i predstavi ih Hristu, moleći Ga da se smiluje nad njima, da ih navede na pokajanje i da zatraži oproštaj. Ovakvo disciplinovanje će skoro uvek razbiti i

18 The Signs of the Times, August 27, 1912. 19 The Review and Herald, March 13, 1894. 20 The Review and Herald, May 17, 1898.

~ 183 ~

najtvrđe srce. Bog želi od nas da iskreno i jednostavno postupamo sa svojom decom. Mi smo u obavezi da ne zaboravimo da deca nisu imala duge godine obučavanja, kao odrasli ljudi. Ukoliko se mališani ne ponašaju u skladu sa našim zamislima u svakom pogledu, mi ponekad mislimo da su zaslužili grdnju i zakeranje. Ali ovo neće popraviti stanje stvari. Odvedite ih Spasitelju i ispričajte Mu o svemu; a zatim verujte da Njegov blagoslov počiva na njima.21

21 Manuscript Releases 7:0.1903.

~ 184 ~

Poglavlje 49 ODNOS SA RODBINOM I PONAŠANJE RODBINE

Popustljiva rodbina predstavlja problem – Budite pažljivi kada dru-gima prepuštate upravljanje nad svojom decom. Niko ne može prikladno da vas odmeni u toj, od Boga vam poverenoj dužnosti i odgovornosti. Mnoga deca su potpuno uništena zbog mešanja rodbine ili prijatelja u njihovo kućno vladanje i ponašanje. Majke nikada ne bi trebalo da dozvole da njihove sestre ili majke o-metaju mudro upravljanje nad svojom decom. Iako majka može primiti najbolje vaspitanje od svoje majke, u devet od deset slučajeva, ona bi kao baka razmazila i iskvarila decu svoje ćerke, popuštanjem i nepromišljenim veličanjem. Sav strp-ljiv napor majke može biti poništen ovakvim načinom postupanja. Već je postalo izreka, da su baba i deda, kao po pravilu, nesposobni da odgajaju svoje unuke. Muškarci i žene bi trebalo da odaju dužno poštovanje i uvažavanje svojim rodi-teljima; ali u pogledu upravljanja svojom sopstvenom decom, ne bi trebalo da dopuste mešanje, već da uzde upravljanja i vladanja drže u svojim rukama.1 Kada ismevaju nepoštovanje i strastvenost – Gde god da odem, ose-ćam bol zbog zanemarivanja odgovarajuće kućne discipline i ograničenja. Maloj deci se dopušta da odbruse, da ispoljavaju nepoštovanje i drskost, koristeći način izražavanja, kojim nijednom detetu ne bi trebalo dopustiti da se obraća starijima od sebe. Roditelji koji dopuštaju deci da se nepristojno izražavaju, krivi su više nego sama deca. Drskost ne treba nikada tolerisati kod deteta. Ali očevi, majke, ujaci, tetke, babe i dede, smeju se izlivanju strasti u malom stvorenju od godinu dana starosti. Njegov nepotpuni iskaz nepoštovanja, njegova detinjasta tvrdogla-vost, smatraju se veštinom i lukavošću. Na taj način se potkrepljuju njegove loše navike, i dete odrasta da bi postalo predmet netrpeljivosti svima oko njega.2 Kada odvraćaju od ispravnog korigovanja - Strahujem naročito zbog majki, koje su dok ih gledam, kao slepe i koje imaju tako malo osećaja prema odgovornostima koje počivaju na majci. Oni vide Sotonu kako deluje u njihovoj deci, staroj samo nekoliko meseci. Ispunjena pakosnim strastima, deca izgledaju kao da Sotona preuzima potpunu kontrolu nad njima. Ali u kući se mogu zateći baba, tetka ili neko drugi od rodbine, ili prijatelja, koji će nastojati da ubedi rodi-telja da bi korigovanje deteta predstavljalo okrutnost; a upravo suprotno je istina; najveća okrutnost je dopustiti Sotoni da preuzme potpunu kontrolu nad nežnim, bespomoćnim detetom. Sotona mora biti ukoren. Njegova vlast nad detetom mora biti slomljena. Ukoliko je korekcija potrebna, budite verni i istiniti. Istinska

1 Pacific Health Journal, January, 1890. 2 The Signs of the Times, February 9, 1882.

~ 185 ~

Božja ljubav, istinska samilost prema detetu, vodiće do vernog izvršavanja duž-nosti.3 Komplikacije u porodičnoj zajednici – Nije baš dobra ideja da se deca od jedne, dve ili tri porodice, koje su međusobno povezane brakom, nastane u krugu od par kilometara jedni od drugih. Uticaj nije dobar na pojedinačne poro-dice. Posao jednog je posao svih. Komplikacije i nevolje koje svaka porodica mora da oseti više ili manje, i koje bi, što je više moguće, trebalo da ostanu u okvirima same porodice, proširuju se na porodične veze i remete religiozna o-kupljanja. Postoje stvari koje ne bi trebalo da budu poznate trećoj osobi, koliko god ona bila prijateljski i blisko povezana. Pojedinci u porodici i same porodice bi trebalo da se bave tim stvarima. Ali bliska povezanost nekoliko porodica, koje su u stalnoj međusobnoj vezi, ima tendenciju da uništi dostojanstvo, koje bi svaka porodica trebalo da održava. U izvršavanju delikatne dužnosti ukoravanja i opo-minjanja, postojaće opasnost od povrede osećanja, osim ukoliko se to ne obavi sa najvećom nežnošću i brigom. Najbolji uzori karaktera su podložni greškama i nesporazumima, i treba primeniti veliku brižljivost, da se ne nepravi veliki pro-blem od malih stvari. Takva porodica i religiozna povezanost.....je veoma prijatna za prirodna osećanja; ali po svemu sudeći, nije najbolja za razvoj uravnoteženih hrišćanskih karaktera.....Sve porodice bi bile mnogo srećnije kada bi se razdvojile i povre-meno posećivale, i njihov međusobni uticaj bi bio desetostruko veći. Udruživanje kao ove porodice putem braka, i učestvovanje, kao što oni čine, u međusobnom svakodnevnom druženju, doprinosi da svako bude svestan krivice i greški drugih i da oseća dužnost da ih ispravi; i zbog toga što su ovi rođaci dragi jedni drugima, oni su ožalošćeni zbog malih stvari, koje ne bi ni primetili da nisu tako blisko povezani. Prisutni su i ljutnja i patnja, zbog usko-mešanih osećanja, onih sa kojim se ne postupa nepristrasno i sa svakim obzirom koji zaslužuju. Ponekad se javljaju sitne ljubomore, a krtičnjaci postaju planine. Ovi mali nesporazumi i sitne varijacije, izazivaju mnogo veću patnju od iskušenja koje dolaze iz drugih izvora.4

3 The Review and Herald, April 14, 1885. 4 Testimonies For The Church 3:55, 56.

~ 186 ~

Deo XII

RAZVOJ UMNIH SPOSOBNOSTI

~ 187 ~

Poglavlje 50 ŠTA OBUHVATA ISTINSKO OBRAZOVANJE?

Širina istinskog obrazovanja – Istinsko obrazovanje znači mnogo više od sprovođenja određenog nastavnog plana i programa. Ono ima opšti karakter. Ono obuhvata skladan razvoj fizičkih i umnih sposobnosti. Takođe istinsko vaspitanje treba da poučava ljubavi i strahu Gospodnjem i predstavlja pripremu za verno obavljanje životnih dužnosti.1 Ispravno obrazovanje podrazumeva ne samo umnu disciplinu, već i o-buku koja će obezbediti zdravu moralnost i ispravno ponašanje.2 Prva velika lekcija u vaspitavanju i obrazovanju, je razumevanje Božje volje. Trebalo bi svakodnevno da ulažemo napore kako bismo stekli ovo znanje. Proučavanjem nauke samo kroz ljudska tumačenja stiče se pogrešno obrazova-nje, ali učenjem o Bogu i Hristu, proučava se nebeska nauka. Zbrka u obrazova-nju se pojavljuje jer se Božja mudrost i znanje ne veličaju3 Uticaj suprotan sebičnom rivalstvu i pohlepi – U kom smeru se kreće obrazovanje u današnje vreme? Na koji motiv se ljudi najčešće pozivaju? Na ko-ristoljubivost. Većina obrazovanja koje se pruža, predstavlja izopačenje samog svog imena. U istinskom obrazovanju, sebična ambicija, pohlepa za moći, zane-marivanje prava i potreba čovečanstva koje su prokletstvo za svet, donose kontra uticaj. U Božjem planu života, postoji mesto za svako ljudsko biće. Svako treba da unapredi svoje sposobnosti i talente do krajnjih granica; i vernost u obavljanju ovoga, bilo da talenata ima malo ili mnogo, obezbeđuje ugled i poštovanje. U Božjem planu, nema mesta sebičnom rivalstvu. Oni koji sebe proce-njuju sopstvenim merilima i upoređuju se sami sa sobom - nerazumno postupaju. (2.Korinćanima 10:12). Šta god da radimo, treba da se “oslanjamo na snagu koju Bog daje.” (1.Petrova 4:11.) Što god radite, “činite to celom dušom kao Gospodu, a ne kao ljudima, jer znate da ćete od Gospoda dobiti odgovarajuću nagradu – nasledstvo.” (Kološanima 3:23,24) Sprovođenjem ovih načela obavlja se drago-cena služba i stiče dragoceno obrazovanje. Ali koliko se samo ovakvo obrazova-nje razlikuje od onog koje se danas pruža! Od detetovih najranijih godina postoji privlačnost prema oponašanju i suparništvu; ona podstiče sebičnost, koren sva-kog zla.4

Uzor je dat u Edenskom vrtu – Sistem vaspitavanja i obrazovanja, uspo-stavljen na početku istorije sveta, trebalo je da bude uzor za sve buduće naraštaje. 1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 64. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 331. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 447. 4 Education, 225, 226.

~ 188 ~

Kao ilustracija ovih načela, ustanovljena je uzorna škola u Edenskom vrtu, domu naših prvih roditelja. Edenski vrt je bio učionica, priroda je bila udžbenik, a sam Tvorac je bio nastavnik.5 Primer u Vrhovnom Učitelju – U obučavanju Svojih učenika, Spasitelj je sledio sistem obrazovanja uspostavljen u početku. Dvanaest prvoizabranih, uz još neke ljude koji su im služili i bili s vremena na vreme povezani sa njima, činili su Isusovu porodicu. Oni su bili sa njim u kući, za stolom, u skrivenoj sobi, u polju. Oni su Ga pratili na Njegovim putovanjima, delili sa njim iskušenja i teškoće, i koliko god je bilo do njih, radili sa njim. Ponekad ih je podučavao dok su zajedno sa Njim sedeli na brežuljcima, ponekad pored mora, ili iz ribarskog čamca, a ponekad uz put dok su šetali. Kada god bi podučavao mnoštvo, učenici su formirali krug oko njega. Pribijali su se uz Njega, da im ne bi promaklo nijedno Njegovo uputstvo. Bili su pažljivi slušaoci, željni da razumeju istine, koje je tre-balo i sami da podučavaju u svim zemljama i na svim jezicima.6 Istinsko obrazovanje je i praktično i književno – U detinjstvu i mlado-sti trebalo bi kombinovati praktično i književno obučavanje, i um napuniti zna-njem....Decu bi trebalo učiti da učestvuju u obavljanju dužnosti u domaćinstvu. Trebalo bi ih uputiti kako da pomognu ocu i majci u malim stvarima u kojima mogu. Njihovi umovi bi trebalo da budu uvežbani da misle, njihova memorija osposobljena da zapamti postavljeni zadatak; i uvežbavanjem navika korisnosti u domu, deca se vaspitavaju da obavljaju dužnosti prilagođene njihovom uzrastu.7 To nije prirodan izbor mladih –Obrazovanje koje ih osposobljava za praktičan život, oni ne odabiraju prirodno. Oni podstiču sopstvene želje, simpa-tičnosti i mrskosti, prioritete i sklonosti; ali ukoliko roditelji imaju ispravne poglede na Boga i istinu, na uticaje i društvo, koje bi trebalo da okružuju njihovu decu, osetiće da na njima samima počiva, od Boga im poverena, dužnost pažlji-vog usmeravanja neiskusne omladine.8 To nije način za bežanje od životnih odgovornosti - Neka se u mlade utisne misao, da kroz obrazovanje neće naučiti kako da izbegnu neprijatne za-datke i teško breme; već je svrha obrazovanja, olakšavanje posla kroz učenje bo-ljih metoda i viših ciljeva. Učite ih da istinski životni cilj ne treba da bude obez-beđivanje najveće moguće koristi za sebe, već da proslave svog Tvorca, obavlja-njem svog dela posla u svetu i pružanjem pomoći slabijima i onima koji su u neznanju.9

5 Education, 20. 6 Education, 84, 85. 7 Fundamentals of Christian Education, 368, 369. 8 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 132. 9 Education, 221, 222.

~ 189 ~

Obrazovanje bi trebalo da probudi duh službe – Iznad svih drugih de-latnosti, služba za Hrista, u malim stvarima svakodnevnog života, ima moć da oblikuje karakter i da usmeri život u pravcu nesebične službe. Posao roditelja i nastavnika je da probude ovakav duh u deci, da ga ohrabre i usmere kako treba. Ne postoji važniji posao koji bi mogao biti poveren roditeljima. Duh službe je duh neba, i sa svakim vašim naporom da ga podstaknete, anđeli će sarađivati sa vama. Takvo obrazovanje mora biti zasnovano na Božjoj Reči. Samo u Božjoj Reči su načela takvog obrazovanja data u svoj svojoj punini. Biblija bi trebalo da bude temelj za proučavanje i podučavanje. Suštinsko znanje je znanje o Bogu i o Onome koga je Bog poslao.10 Obrazovanje postavlja moralnu obuku iznad intelektualne prosveće-nosti - Deca imaju veliku potrebu za ispravnim obrazovanjem, kako bi mogli biti korisni u svetu. Ali svaki napor koji veliča intelektualnu prosvećenost iznad mo-ralnog vaspitanja, je pogrešan. Upućivanje, negovanje, doterivanje i oplemenji-vanje dece i mladih, trebalo bi da bude glavno breme oba roditelja i učitelja.11 Cilj obrazovanja je izgradnja karaktera – Najviša klasa obrazovanja je ona koja će obezbediti najveće znanje i disciplinu, koja će voditi najboljem razvoju karaktera i osposobiti dušu za život koji se meri Božjim životom. Ne bi trebalo da izgubimo večnost iz naše računice. Najviše obrazovanje je ono koje decu uči Hrišćanskoj nauci, koja će im obezbediti iskustveno znanje o Božjim putevima i pružiti pouke koje je Hrist pružio svojim učenicima o Božjem očin-skom karakteru.12 Obrazovanje koje usmerava i razvija – Postoji vreme za obučavanje dece i vreme za obrazovanje mladih, i od suštinskog je značaja da se u školi kom-binuju i jedno i drugo u velikoj meri. Deca mogu biti obučena za službu grehu ili za službu pravednosti. Rano obrazovanje mladih, oblikuje njihove karaktere i u svetovnom i u religioznom životu. Solomon je rekao, „Podučavaj dete putu kojim treba da ide; i kada ostari, neće odstupiti od njega.“ Ovaj jezik je pozitivan. Po-dučavanje koje Solomon nalaže, sastoji se od upućivanja, obrazovanja i razvija-nja. Kako bi roditelji obavili ovaj posao, oni sami moraju razumeti “put“ kojim dete treba da ide. Ovo podrazumeva više od posedovanja znanja iz knjiga. Obu-hvata sve što je dobro, čestito, pravedno i sveto. Podrazumeva umerenost, pobož-nost, bratsku ljubaznost i ljubav prema Bogu i bližnjima. Da bi se dostigao ovaj cilj, potrebno je da se posveti pažnja fizičkom, umnom, moralnom i religioznom obrazovanju dece.13

10 The Ministry of Healing, 401. 11 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 84, 85. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 45, 46. 13 Testimonies For The Church 3:131, 132.

~ 190 ~

Ono priprema radnike za Boga – Na očevima i majkama počiva odgo-vornost pružanja hrišćanskog obrazovanja, deci koja su im poverena. Ni u kom slučaju ne bi trebalo dozvoliti bilo kojoj delatnosti da zaokupi um, vreme i spo-sobnosti, a koja bi decu prepustila okolnostima dok se potpuno ne odvoje od Boga. Roditelji ne bi trebalo da dozvole svojoj deci da izmaknu iz njihovog do-mašaja i odu u ruke nevernicima. Oni bi trebalo da urade sve što je u njihovoj moći da da čuvaju svoju decu od prihvatanja svetovnog duha. Oni treba da vaspi-tavaju svoju decu da postanu Božji saradnici. Oni treba da budu Božja- ljudska ruka, osposobljavajući sebe i svoju decu za večni život.14 Ono uči ljubavi prema Bogu i strahu Božjem – Hrišćanski roditelji, zar nećete, za Boga miloga, ispitati vaše želje, vaše ciljeve za svoju decu, i videti da li će podneti test Božjeg zakona? Najvažnije obrazovanje je ono koje će decu naučiti da vole Boga i da ga se boje.15 To je nešto što mnogi smatraju staromodnim – Obrazovanje koje traje kao večnost, je skoro potpuno zanemareno kao staromodno i nepoželjno. Obra-zovanje dece da preuzmu posao izgradnje karaktera, u pogledu svog sadašnjeg dobra, svog sadašnjeg mira i sreće, i da svoja stopala postave na stazu koju je Bog pripremio za one koje je otkupio, ne smatra se modernim a samim tim ni značajnim. Da bi vaša deca ušla na kapije Božjeg Grada, ona moraju biti poučena da se boje Boga i drže Njegove zapovesti u sadašnjem životu.16 Ono stalno napreduje i nikada se ne završava – Naše životno delo ovde je priprema za večni život. Obrazovanje, započeto ovde, neće se završiti u ovom životu; ono će se nastaviti kroz čitavu večnost – stalno napredujući i nikada se neće završiti. Sve više i više će se otkrivati mudrost i ljubav Božja u planu otkup-ljenja. Spasitelj će, dok bude vodio Svoju decu ka izvorima žive vode, pružati ogromne zalihe znanja. I dan za danom, divna Božja dela, dokaz Njegove moći u stvaranju i održavanju univerzuma, biće predstavljena u novoj lepoti. U svetlu koje sija sa prestola, misterije će nestati i duša će biti ispunjena zaprepašćenjem zbog jednostavnosti stvari, koje nikada ranije nisu bile shvaćene.17

14 Fundamentals of Christian Education, 545. 15 The Review and Herald, June 24, 1890. 16 Fundamentals of Christian Education, 111. 17 The Ministry of Healing, 466.

~ 191 ~

Poglavlje 51 PRIPREMA ZA ŠKOLU

Prvih osam ili deset godina – Decu ne bi trebalo dugo ograničiti samo na boravak u kući, niti od njih zahtevati da se usredsrede na pažljivo učenje, sve dok se ne postavi dobar temelj za fizički razvoj. Tokom prvih osam ili deset go-dina detetovog života, poljana ili bašta je najbolja učionica, majka najbolji nastavnik, a priroda najbolji udžbenik. Čak i kada dete napuni dovoljno godina da pođe u školu, njegovo zdravlje treba smatrati važnijim od znanja iz knjiga. Ono bi trebalo da bude okruženo najpovoljnijim uslovima za telesni i umni raz-voj.1 Uobičajeno je da se veoma mala deca šalju u školu. Od njih se zahteva da iz knjiga proučavaju stvari, koje opterećuju njihove mlade umove.....Ovakav na-čin postupanja nije mudar. Nervozno i razdražljivo dete, ne bi trebalo da bude preopterećeno u bilo kom pogledu.2 Detetov nastavni program tokom najranijeg detinjstva – Tokom prvih šest ili sedam godina detetovog života, posebnu pažnju treba posvetiti fizičkom vaspitanju deteta, pre nego umnom. Nakon ovog perioda, ukoliko je fizička građa dobra, pažnju treba posvetiti obrazovanju. Najranije detinjstvo obuhvata uzrast do šeste ili sedme godine. Do ovog uzrasta, decu bi trebalo pustiti kao male ja-ganjce, da tumaraju oko kuće i u dvorištu, u svežini njihovog duha, skačući i preskačući bez brige i nevolje. Roditelji, naročito majke, bi trebalo da budu jedini učitelji ovih mladih umova. Ne bi trebalo da ih poučavaju znanju iz knjiga. Deca će generalno biti radoznala da uče stvari iz prirode. Oni će postavljati pitanja u vezi sa stvarima koje vide i čuju, i roditelji bi trebalo da iskoriste priliku da ih upute i strpljivo odgovaraju na ta pitanja. Na ovaj način oni mogu steći prednost nad neprijate-ljom, učvrstiti i ojačati umove svoje dece sejanjem dobrog semena u njihova srca, ne ostavljajući prostora da se zlo ukoreni. Majčinska uputstva, puna ljubavi, potrebna su deci u nežnom i osetljivom uzrastu za izgradnju karaktera.3 Pouke tokom perioda promena – Majka bi trebalo da bude nastavnik, a porodični dom škola u kojoj svako dete prima svoje prve pouke; i ove pouke bi trebalo da obuhvataju radne navike. Majke, neka se vaši mališani igraju napolju na otvorenom; dopustite im da slušaju pesmu ptica i uče o Božjoj ljubavi, koja je izražena kroz Njegova predivna dela. Poučavajte ih jednostavnim lekcijama iz prirode i svemu u vezi njih; i kako se njihovi umovi razvijaju i šire, mogu se 1 Education, 208. 2 Fundamentals of Christian Education, 416. 3 Pacific Health Journal, September, 1897.

~ 192 ~

dodavati lekcije iz knjiga i čvrsto utisnuti u njihovu memoriju. Ali takođe ih na-učite da budu od koristi i u svojim najranijim godinama. Vaspitavajte ih da misle, da kao članovi domaćinstva treba da postupaju zainteresovano i korisno u podeli obaveza, i da teže zdravom vežbanju prilikom obavljanja neophodnih kućnih dužnosti.4 To ne treba da bude bolan proces – Takvo obrazovanje je od neizrecive vrednosti za dete, i ono ne bi trebalo da bude bolan proces. Može se tako pružiti, da dete pronađe zadovoljstvo u učenju da bude od koristi. Majke mogu zabaviti svoju decu, učeći ih da obavljaju male službe ljubavi, male kućne dužnosti. Ovo je posao majke – da strpljivo upućuje svoju decu, red po red, pravilo po pravilo, malo ovde, malo tamo. Tokom obavljanja ovog posla, i sama majka će steći neprocenjivu obuku, iskustvo i disciplinu.5 Moral ugrožen školskim društvom – Ne šaljite prerano svoje mališane u školu. Majka bi trebalo da bude pažljiva, kako i kome će da poveri oblikovanje mladog uma svog deteta.6 Mnoge majke osećaju da nemaju vremena da poučavaju svoju decu, i kako bi ih sklonili sa puta i oslobodili se dečije buke i problema, one decu šalju u školu....Ne samo da se fizičko i umno zdravlje dece ugrožava, preranim slanjem u školu, već ona postaju gubitnici i u pogledu moralnosti. U školi imaju priliku da se upoznaju sa decom, koja su nepristojna u svom ponašanju. Deca se tako ubacuju društvo prostih i grubi, koji lažu, psuju, kradu i obmanjuju, i koji uživaju da prenose svoje poročno znanje na mlađe od sebe. Ukoliko malu decu prepustite samoj sebi, ona će mnogo lakše naučiti loše nego dobre stvari. Loše navike naj-bolje pristaju uz nepreporođeno srce, i stvari koje oni vide i čuju u najranijem i kasnijem detinjstvu, ostavljaju dubok utisak na njihove umove; i loše seme pose-jano u njihova mlada srca, pustiće koren i postati oštro trnje koje će probadati srca njihovih roditelja.7

4 Fundamentals of Christian Education, 416, 417. 5 Letter 55, 1902. 6 Christian Temperance and Bible Hygiene, 67. 7 A Solemn Appeal, 130, 132.

~ 193 ~

Poglavlje 52 ODABIR ŠKOLE

Mi potpomažemo strašne gubitke – Ponekad poželim da se Bog obrati roditeljima zvučnim glasom, kao što se obratio Manojevoj ženi, govoreći im šta moraju da urade po pitanju vaspitanja njihove dece. Mi potpomažemo gubitke u svakoj delatnosti rada, zanemarivanjem kućnog vaspitanja. Ti gubici su utisnuli u naše umove potrebu za školama u kojima religiozni uticaji treba da dominiraju. Ako bilo šta može da se uradi, da bismo se suprotstavili velikom zlu, u sili Isusa, mi ćemo to uraditi.1 Suočavanje sa važnim pitanjem – Roditelji, staratelji, pošaljite svoju decu u škole u kojima su uticaji slični, kao u ispravno vođenoj kućnoj školi.....Da li će naši mladi, koji su primili mudra uputstva i obuku od pobožnih roditelja, nastaviti da budu posvećeni istinom ili ne, u velikoj meri zavisi od uticaja, sa kojim se, kad napuste porodični dom, suočavaju među onima od kojih traže hrišćanska uputstva.2 Koja vrsta nastavnika? – Postoje dve vrste nastavnika u svetu. Prva vrsta su oni koje Bog čini kanalima svetlosti, a druga su oni koje Sotona koristi kao svoje posrednike, koji su mudri da čine zlo. Jedna vrsta posmatra i razmišlja o Božjem karakteru i napreduje u poznavanju Isusa, koga je Bog poslao u svet. Ova vrsta nastavnika se potpuno predaje stvarima koje donose nebesko prosvet-ljenje, nebesku mudrost za uzdizanje duše. Svaka sposobnost njihove prirode je potčinjena Bogu, i njihove misli su dovedene u pokornost Hristu. Druga nastav-nika je u savezu sa princom tame, koji je uvek u pripravnosti da iskoristi ukazanu mogućnost da druge pouči nauci zla.3 Odaberite školu u kojoj je Bog temelj – U planiranju obrazovanja svoje dece van doma, roditelji bi trebalo da shvate da više nije bezbedno da ih šalju u državne škole, i trebalo bi da nastoje da ih pošalju u škole, gde će moći da dobiju obrazovanje zasnovano na biblijskim temeljima. Na svakom roditelju hrišćaninu, počiva svečana dužnost da pruže svojoj deci obrazovanje, koje će ih voditi ka sticanju znanja u Gospodu i ka tome da postanu učesnici u božanskoj prirodi, kroz poslušnost Božjoj volji.4

Razmotrite Božji savet Izraelu – Dok su Božji sudovi pogađali Egipat-sku zemlju, Bog je naložio Izraelcima, ne samo da zadrže svoju decu u svojim kućama, već i da svoju stoku sa polja uvedu u štale.... 1 Manuscript Releases 11:9, 1899. 2 Testimonies For The Church 8:225, 226. 3 Fundamentals of Christian Education, 174. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 205.

~ 194 ~

Kao što su Izraelci sačuvali svoju decu svojim kućama, dok su Božji su-dovi bili nad Egiptom, tako i u ovo vreme opasnosti, treba da čuvamo svoju decu odvojenom i različitom od sveta. Treba da ih naučimo da Božje zapovesti znače mnogo više nego što mi shvatamo. Oni koji drže zapovesti, neće podržavati dela prestupnika Božjeg zakona. Roditelji moraju posmatrati Božju Reč sa poštovanjem, bivajući poslušni učenjima Božje Reči. Roditeljima danas, kao i Izraelcima, Bog objavljuje: „Ove reči.....treba da ti budu u srcu; Usađuj ih sinovima svojim i govori o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. Priveži ih kao znak na svoju ruku i neka ti budu kao povez među očima, napiši ih na dovracima svoje kuće i na svojim vratima.“ Uprkos ovako jasnim uputstvima, neki među Božjim narodom dopuštaju svojoj deci da pohađaju državne škole, u kojima se druže sa decom iskvarenog morala. U ovim školama, njihova deca niti mogu da proučavaju Bibliju, niti da se uče biblijskim načelima. Roditelji hrišćani, morate omogućiti svojoj deci da budu obrazovana u skladu sa biblijskim načelima.5 Biblijska istina neutralisana; dete zbunjeno – Da li naša deca, od nastavnika u državnim školama, primaju ideje koje su u skladu sa Božjom Rečju? Da li se greh predstavlja kao uvreda protiv Boga i napad na Njega? Da li se deca uče da je početak svake mudrosti, poslušnost svim Božjim zapovestima? Mi ša-ljemo svoju decu u Subotnju školu, da bi bila upućena u pogledu istine, a onda se, kao i u dnevnoj školi, poučavaju lekcijama koje u sebi sadrže laži. Ove stvari zbunjuju um, a ne bi trebalo; jer ako mladi prihvate ideje koje izopačuju istinu, kako će se neutralisati uticaj takvog obrazovanja? Možemo li biti iznenađeni ako pod ovakvim okolnostima, neki mladi među nama, ne cene religiozne prednosti? Možemo li biti iznenađeni što se oni prepuštaju iskušenjima? Možemo li biti iznenađeni, što oni, zanemareni kakvi jesu, svoju energiju troše na zabave koje im ne donose ništa dobro, što su njihove religiozne ambicije oslabile, a duhovni život potamneo? Um će poprimiti karakter onoga čime se hrani, a žetva će biti iste prirode kao i posejano seme. Zar ove činjenice ne ukazuju dovoljno na potrebu da se obrazovanje mladih čuva od njihovih najranijih godina? Zar ne bi bilo bolje za mlade da odrastu sa određenim stepenom neznanja o onome što je opšte prihvaćeno kao obrazovanje, nego da postanu nemarni u pogledu Božje istine?6

Škole u svim našim crkvama – U svim našim crkvama trebalo bi da postoje škole, i nastavnici u ovim školama, koji su misionari. Od suštinske je važnosti da nastavnici budu obučeni da dobro odigraju ulogu u značajnom poslu obrazovanja dece, svetkovatelja Subote, ne samo u oblasti nauke, već i u oblasti 5 Manuscript Releases 10:0.1902. 6 Testimonies For The Church 6:193, 194.

~ 195 ~

Svetog Pisma. Ove škole, osnovane na različitim lokacijama, vođene od strane bogobojaznih, muškaraca i žena, u skladu sa svojom svrhom, trebalo bu da budu izgrađene na istim načelima kao i proročke škole.7 Crkvene škole u gradovima – Od najvećeg je značaja da se osnuju crkvene škole, u koje bi se deca mogla poslati, a da i dalje budu pod nadzorom svojih majki, i da imaju mogućnost da uče lekcije o korisnosti, koje su deo Božjeg plana.... Mnogo više se može uraditi u pogledu očuvanja i obrazovanja dece, onih roditelja, koji trenutno ne mogu pobeći iz grada. Ovo je stvar vredna naših naj-većih napora. Crkvene škole bi trebalo ustanoviti zbog dece u gradovima, i u vezi sa tim školama, obaviti pripremu za poučavanje na višim studijama na koje su ova deca pozvana.8 Obezbediti škole manjim crkvama – Mnoge porodice, koje se, radi obrazovanja svoje dece, sele u mesta gde su uspostavljene naše velike škole, bolje bi služili Gospodu kada bi ostali tamo gde jesu. Oni bi trebalo da podstaknu crkvu čiji su članovi, da osnuje crkvenu školu, u kojoj bi deca članova te crkve mogla da prime svestrano, praktično hrišćansko obrazovanje. Bilo bi mnogo bolje za njihovi decu, za njih same i za Božje delo, ukoliko bi ostali u manjim crkvama, gde je njihova pomoć potrebna, umesto da odlaze u veće crkve, gde bi zbog toga što nisu potrebni, neprestano bili u iskušenju da upadnu u duhovnu neaktivnost. Gde god postoji nekoliko svetkovatelja Subote, roditelji bi trebalo da se ujedine u pronalaženju mesta za školu, gde bi deca i mladi mogli da se poduča-vaju. Oni bi trebalo da zaposle hrišćanskog nastavnika, koji će, kao posvećeni misionar, obrazovati decu na takav način da ih navede da i sama postanu misio-nari. Neka budu zaposleni nastavnici, koji će pružiti temeljno obrazovanje, a Bibliju postaviti za temelj života i proučavanja.9 U mestima gde ima malo vernika, neka se dve ili tri crkve ujedine u po-dizanju skromne zgrade za crkvenu školu.10 Kada bi roditelji shvatili značaj ovih malih obrazovnih centara, koji sara-đuju da delu, koje Gospod želi da bude obavljeno u ovo vreme, planovi neprija-telja bi bili osujećeni.11 Crkvene škole u kući – Naša deca bi, što je moguće duže, trebalo da imaju privilegiju hrišćanskog obrazovanja. Kako bismo ovo obezbedili, ponekad moramo osnivati crkvene škole kod kuće. Bilo bi dobro, kada bi se nekoliko po-rodica iz susedstva ujedinilo, da zaposli skromnog bogobojaznih nastavnika, da

7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 168. 8 The Review and Herald, December 17, 1903. 9 Testimonies For The Church 6:198. 10 Testimonies For The Church 6:109. 11 Manuscript Releases 3:3, 1908.

~ 196 ~

im pomogne u obrazovanju njihove dece. Ovo će biti blagoslov za mnoge zaba-čene grupe svetkovatelja Subote, i zamisao, mnogo prijatnija Gospodu, nego sla-nje male dece daleko od svojih domova, da pohađaju naše veće škole. Naša mala udruženja svetkovatelja Subote, potrebni su da odražavaju sve-tlost pred svojim susedima; a deca su potrebna u svojim domovima, gde mogu biti roditeljima od pomoći, nakon što se završi nastava. Dobro uređen hrišćanski dom, gde mala deca mogu biti pod roditeljskom disciplinom, koja je po Božjem nalogu, je najbolje mesto za njih.12 Problem za članove u zabačenim lokacijama – Neke porodice svetko-vatelja Subote žive same, ili daleko odvojene od drugih sličnih sebi. Oni su po-nekad slali svoju decu u naše internate, gde su deca primila pomoć i vraćala se da budu blagoslov u svom domu. Ali neki ne mogu poslati svoju decu od kuće, da bi se obrazovala. U takvim slučajevima, roditelji bi trebalo da nastoje da anga-žuju religioznog nastavnika, koji će osećati zadovoljstvo u radu za Gospoda u bilo kom svojstvu, i biti spreman da neguje bilo koji deo Gospodnjeg vinograda. Očevi i majke bi trebalo da sarađuju sa nastavnikom, ozbiljno se trudeći radi obraćenja svoje dece.13 Učinite sve kako biste spasili svoju decu – U nekim zemljama, roditelji su prisiljeni zakonom da šalju svoju decu u školu. U ovim zemljama, na lokaci-jama gde postoji crkva, trebalo bi osnivati škole, ukoliko nema više o šestoro dece da je pohađaju. Radite, kao što biste radili za sopstveni život, da spasite svoju decu, da se ne bi utopila u nečistim, iskvrujućim svetovnim uticajima. Mi smo daleko iza naše dužnosti u ovoj važnoj stvari. U mnogim mestima, škole su trebale da budu u funkciji, godinama unazad. Mnoga mesta bi, na taj način, imala predstavnike istine, koji bi imali karakter za obavljanje Gospodnjeg dela. U mnogim mestima bi, umesto koncentrisanja mnogo velikih građevina na malom prostoru, trebalo osnivati škole. Neka ove škole sada započnu sa radom, pod mudrom upravom, kako bi deca i mladi mogli steći obrazovanje u sopstvenim crkvama. Tako velika nemar-nost po pitanju ovih stvari je teška uvreda za Boga, kada nas Proviđenje tako bogato opskrbljuje objektima, sa kojima trebamo da radimo.14 Uspostavljene škole da se ne napuštaju – Posao vezan za školu, u mestu gde je osnovana crkvena škola, nikada ne bi trebalo napustiti, osim ukoliko Gospod ne da jasna uputstva da treba tako učiniti. Može izgledati da štetni uticaji udružuju protiv škole, ali uz Božju pomoć, nastavnik može obaviti veliki, spaso-nosan posao, menjajući poredak stvari.15

12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 158. 13 Testimonies For The Church 6:198, 199. 14 Testimonies For The Church 6:199, 200. 15 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 157.

~ 197 ~

Podstrekivati neposlušnu i nemirnu decu – Ponekad u školi postoji ne-pristojan, buntovni činilac, koji otežava posao. Deca koja nisu ispravno vaspi-tana, prave mnogo problema i svojom izopačenošću, žaloste srce nastavnika. Ali neka se nastavnik ne obeshrabri. Proba i iskušenje donose iskustvo. Ukoliko su deca neposlušna i nemirna, postoji veća potreba za napornim trudom. Činjenica da postoje deca sa takvim karakterom, je jedan od razloga zašto treba osnivati crkvene škole. Deca, koju su roditelji zanemarili da vaspitaju i disciplinuju, mo-raju se sačuvati ukoliko je to moguće.16 Preobratiti svetovnu omladinu – Godinama unazad, školske zgrade su trebale da budu podignute i na drugim mestima – ne velike zgrade, već zgrade koje su prikladne za crkvene škole, u kojima deca i mladi mogu primiti ispravno obrazovanje. Udžbenici bi trebalo da budu takvi, da usmere pažnju na Božji za-kon. Bibliju bi trebalo učiniti temeljom obrazovanja. Ovakvim radom, svetlost, snaga i moć istine će biti uvećani. Mladi iz sveta, čiji su umovi izopačeni čulnim i požudnim navikama, povezaće se sa ovim školama i tu biti obraćeni....Ovakva vrsta misionarskog rada, će imati najefikasniji uticaj u širenju svetlosti i znanja o istini.17 Održavati najviše standarde – Karakter posla koji se obavlja u našim crkvenim školama, trebalo bi da bude najvišeg stepena. Isus Hrist, Obnovitelj, je jedini lek protiv pogrešnog vaspitanja; i pouke koje se mogu naučiti iz Njegove Reči, trebalo bi uvek držati pred mladima u najprivlačnijem obliku. Školska disciplina bi trebalo da dopuni kućno vaspitanje, a pobožnost i jednostavnost, bi trebalo odražavati i u školi i kod kuće.18

Pripremiti decu za viši razred – Bog roditeljima šalje krik upozorenja, Okupite svoju decu u svojim kućama, odvojite ih od onih koji zanemaruju zapo-vesti, koji poučavaju i čine zlo. Izađite iz velikih gradova što je pre moguće. Osnujte crkvene škole. Pružite svojoj deci obrazovanje koje se temelji na Božjoj Reči. Jer Božja Reč je puna predivnih pouka, i ukoliko je učenici učine predme-tom svog proučavana tokom nižih razreda, biće pripremljeni za više razrede.19 Bog je obezbedio – Naše škole su posebno Gospodnje sredstvo za ospo-sobljavanje dece i mladih da obavljaju misionarski posao. Roditelji bi trebalo da shvate svoju odgovornost i da pomognu svojoj deci da vrednuju velike privilegije i blagoslove, koje im je Bog obezbedio u prednostima obrazovanja.20

16 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 153. 17 Manuscript Releases 15:0.1899. 18 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 174. 19 Testimonies For The Church 6:195. 20 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 149.

~ 198 ~

Poglavlje 53 ODGOVORNOST CRKVE

Crkva kao čuvar – Gospod bi upotrebio crkvenu školu kao pomoć rodi-teljima u vaspitanju i obrazovanju svoje dece, i pripremi za vreme koje je pred nama. Onda neka crkva školski posao održava najozbiljnijim i učini ga onakvim, kakav bi Gospod želeo da bude.1 Bog je postavio crkvu kao čuvara, da ljubomorno brine o deci i mladima, i kao stražar da primeti neprijatelja i upozori na opasnost. Ali crkva ne razume situaciju. Ona spava na straži. U ovom vremenu opasnosti, očevi i majke se mo-raju alarmirati i probuditi, i raditi kao nikada do sada, ili će veliki broj mladih zauvek biti izgubljen.2 Božji zakon mora biti podržan – Crkva ima da obavi naročit posao u vaspitavanju i obrazovanju dece, da ne bi u pohađanju škole ili u bilo kom dru-gom društvu, bili pod uticajem ljudi pokvarenih navika. Svet je pun nepravde i nemara prema Božjim zahtevima..... Protestantske crkve su prihvatile lažnu subotu, dete papstva, i uzdigle je iznad Božjeg svetog dana. Naš posao je da pojasnimo svojoj deci da prvi dan sedmice nije istinska Subota, i poštovanje takve subote, nakon svetlosti koja nam je rasvetlila istinu u pravoj Suboti, je najobičnije protivljenje Božjem zakonu.3 Kvalifikovani radnici moraju biti obučeni za Hrista – Ukoliko kao crkva i kao pojedinci želimo stajati čisti u dan suda, moramo uložiti još veće napore u vaspitavanje naše omladine, kako bi bili bolje osposobljeni za različite oblasti velikog dela koje nam je povereno. Trebalo bi napraviti mudre planove, kako bi daroviti umovi talentovanih, bili osnaženi, disciplinovani i doterani do najvišeg stepena, da Hristovo delo ne bi bilo sprečeno nedostatkom kvalifikova-nih radnika, koji će obaviti svoj posao sa najvećom ozbiljnošću i vernošću.4 Svi treba da dele troškove – Neka svi dele troškove. Neka crkva gleda, da oni koji bi trebalo da prime sve pogodnosti, pohađaju školu. Siromašne poro-dice treba pomoći. Ne možemo sebe smatrati istinskim misionarima, ukoliko za-nemarimo one koji su u najkritičnijem uzrastu, i kojima treba naša pomoć da im obezbedi znanje i iskustvo, koje će ih osposobiti za službu Bogu. Gospod bi želeo da se ulože brižljivi napori u obrazovanje dece.5 Otkloniti finansijsko opterećenje sa obrazovanja vredne i dostojne

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 167. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 165. 3 Testimonies For The Church 6:193. 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 43. 5 Testimonies For The Church 6:217.

~ 199 ~

omladine - Crkve na različitim lokacijama bi trebalo da osete svečanu odgovor-nost koja počiva na njima da vaspitaju omladinu i obrazuju talente, koji bi se uključili u misionarski posao. Kada se primete u crkvi oni koji obećavaju da bi mogli biti korisni radnici, ali koji nisu u stanju da finansijski izdržavaju školova-nje, trebalo bi preuzeti odgovornost za njihovo slanje u naše škole. Postoje osobe koje bi obavljale dobru službu u Gospodnjem vinogradu, ali većina njih je previše siromašna da bi bez pomoći mogla primiti obrazovanje koje im je potrebno. Crkva bi trebalo da oseća privilegiju da snosi troškove za takve ljude. Oni koji imaju istinu u svojim srcima, uvek su iskreni, pomažući tamo gde je to potrebno. Oni navode i druge da slede njihov primer. Ukoliko postoje neki koji bi imali koristi od škole, ali koji ne mogu platiti punu cenu školarine, neka crkve pokažu svoju darežljivost, tako što će im pomoći.6 Školski fond za napredno, više obrazovanje – Neka se fond formira velikodušnim doprinosima za osnivanje škola za unapređenje obrazovanja. Potrebni su nam dobro obučeni i obrazovani ljudi, koji će raditi za interese crkava. Oni treba da predstave činjenicu da mi ne možemo decu i mlade sa po-verenjem slati na seminare i fakultete koje su osnovale druge denominacije, da ih moramo okupiti u škole gde njihovo religiozno obrazovanje neće biti zanema-reno.7 Potpomažite misionarenje, ali ne zanemarujte mlade kod kuće – Da li će članovi crkve ulagati sredstva u napredak Hristovog dela među drugima, a ostaviti svoju sopstvenu decu da nastave da rade kako im volja i služe Sotoni?8 Dok bi trebalo da uložimo najozbiljnije napore, zbog gomile ljudi oko nas, i raditi i na inostranim poljima, ništa nam ne može poslužiti kao izgovor za zanemarivanje naše dece i omladine. Njih bi trebalo obučiti da postanu radnici za Boga. I roditelji i nastavnici treba, poukom i primerom, da tako usade načela istine, časti i poštenja u umove i srca mladih, da mogu postati muškarci i žene, koji su istiniti i čvrsti kao čelik u odnosu prema Bogu i Njegovom delu.9

Molite se u veri: Bog će otvoriti puteve i pronaći načine – Neki mogu pitati, „ Kako osnovati takve škole?“ Mi nismo bogati ljudi, ali ako se molimo u veri i dozvolimo Gospodu da radi za našu korist, On će otvoriti puteve pred nama za osnivanje malih škola u povučenim mestima, za obrazovanje naših mladih, ne samo u pogledu proučavanja Svetih spisa i drugih knjiga, već i u pogledu sticanja praktičnog zanatskog znanja.10 „Hajde da se podignemo i gradimo.“ [Napomena: ovo je deo pisma iz 14.jula 1902. godine, u kome se ona zauzima za izgradnju crkvene škole pored 6 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 69. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 44, 45. 8 Testimonies For The Church 6:217. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 165. 10 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 204.

~ 200 ~

svog doma.] – Trebalo bi da utvrdimo i usmerimo rad u pravom smeru, ovde u Kristal Springsu (Sanatoriju, Kalifornija). Ovde su naša deca. Treba li da dozvo-limo da ih svet zatruje – svojom nepravednošću i zanemarivanjem zapovesti? Pitam one, koji planiraju da pošalju svoju decu u državne škole, gde su podložni izopačavanju i kvarenju, Kako možete tako rizikovati? Mi želimo da podignemo zgradu crkvene škole našoj deci. Zbog mnogih poziva za pomoć, deluje teško da se sakupi dovoljna suma novca ili probudi do-voljno veliko interesovanje da se izgradi mala prikladna škola. Rekla sam škol-skom odboru, da bih im dala u najam komad zemlje, dok god ga budu koristili u školske svrhe. Nadam se da će to probuditi dovoljno interesovanja da nam omo-gući da podignemo zgradu, u kojoj će naša deca moći da se poučavaju Božjoj Reči, koja je izvor života i telo Božjeg Sina.....Zar se nećete zainteresovati za podizanje ove školske zgrade u kojoj treba da se proučava Božja Reč? Kada je jedan čovek upitan koliko je voljan da pomogne školu u izgradnji, rekao je da, ako mu damo tri dolara dnevno uz njegov smeštaj i hranu, da bi nam pomogao. Ali mi ne želimo takve ponude. Pomoć će stići do nas. Očekujemo da ćemo imati školsku zgradu u kojoj će se proučavati Biblija, u kojoj će se moliti Bogu i u kojoj će deca biti upućivana u skladu sa biblijskim načelima. Očekujemo da će svako, ko se može udružiti sa nama, želeti da učestvuje u podizanju zgrade. Oče-kujemo da ćemo obučiti malu armiju radnika na ovom brežuljku.11 Pomagati trudom, podjednako kao i novcem – Znamo da su svi zain-teresovani za uspeh ovog poduhvata. Neka oni koji imaju slobodnog vremena, ulože nekoliko dana u pomaganje izgradnje školske zgrade. Još uvek nije sakup-ljeno dovoljno novca ni za materijal. Drago nam je zbog onoga što je priloženo, ali sada molimo svakoga da sa prihvati ove stvari sa interesovanjem, da bismo uskoro imali mesto gde će naša deca proučavati Bibliju, koja je temelj svakog istinskog obrazovanja. Strah Gospodnji – prva lekcija koja treba da se nauči – je početak mudrosti. Ne vidim razlog zbog čega ovu stvar treba odugovlačiti. Neka se svako prihvati pomoći, istrajno, sa neumornim interesovanjem, dok se zgrada ne završi. Neka svako uradi nešto. Neki će možda morati da ustaju u četiri sata ujutru, kako bi pomagali. Ja obično započinjem svoj posao pre tog vremena. Čim svane, neki mogu započeti posao na građevini, sat ili dva pre doručka. Drugi možda nisu mogli ovo da urade, ali svako može uraditi nešto, kako bi pokazao interesovanje da se deci omogući obrazovanje u školi, gde mogu biti obrazovani za službu Bogu. Njegov blagoslov će sigurno počivati na svakom takvom naporu.... Braćo i sestre, šta ćete učiniti da biste pomogli izgradnju crkvene škole? Mislimo da će svako smatrati privilegijom i blagoslovom postojanje ove crkvene škole. Hajde da uhvatimo radni duh, govoreći, i mi ćemo se uzdignuti i izgraditi. 11 Manuscript Releases 10:0.1902.

~ 201 ~

Ako se svi ujedinjeno prihvate posla, uskoro ćemo imati zgradu, u kojoj će se deca iz dana u dan učiti Gospodnjim putevima. Dok budemo davali najbolje od sebe, Božji blagoslov će počivati na nama. Zar se nećemo uzdignuti i graditi?12

12 Ibid.

~ 202 ~

Poglavlje 54 PARTNERSTVO RODITELJA I NASTAVNIKA

Potreba za saosećajnim razumevanjem – Nastavnici u porodičnom domu i nastavnici u školi bi trebalo da imaju saosećajno razumevanje, jedno prema drugom u pogledu posla koji obavljaju. Oni bi trebalo da rade skladno prožeti istim misionarskim duhom, boreći se zajedno za fizičku, umnu i duhovnu dobrobit dece, kako bi ona razvila karaktere koji će izdržati probu iskušenja.1 Roditelji bi trebalo da zapamte da će se mnogo više toga postići u radu crkvene škole, ukoliko oni sami shvate prednost koju će njihova deca dobiti u takvoj školi, i trebalo bi da se svesrdno ujedine sa nastavnikom. Molitvom, istraj-nošću strpljenjem, roditelji mogu poništiti mnogo toga lošeg, što je uzrokovano nestrpljivošću i nerazumnim popuštanjem. Neka se roditelji i nastavnik ujedine zajedno u radu, i neka roditelji zapamte da će imati pomoć zajednice, u vidu naj-ozbiljnijeg bogobojaznog nastavnika.2 Razjedinjenost može poništiti dobar uticaj – Duh raskola, negovan u srcima nekolicine, preneće se na druge i poništiti dobar uticaj koji bi škola trebalo da vrši. Osim ukoliko roditelji nisu spremni i željni da sarađuju sa nastavnikom na spasenju svoje dece, oni nisu dovoljno osposobljeni da se među njima osnuje škola.3 Timski rad počinje kod kuće – Saradnja bi trebalo da počne sa ocem i majkom u porodičnom životu. U vaspitavanju dece oni imaju zajedničku odgo-vornost, i neprestano bi trebalo da nastoje da rade zajedno. Neka se potčine Bogu, tražeći od Njega pomoć da podrže jedno drugo. Neka roditelji nauče svoju decu da budu verna Bogu, verna načelima, i na taj način verni njima i svima sa kojima su povezani. Na taj način deca će biti podrška svojim nastavnicima i primer i ohrabrenje svojim drugovima.4 Deca će poneti sa sobom uticaj vašeg vaspitanja u školsku učionicu. Dok pobožni roditelji i pobožni nastavnici rade u harmoniji, srca dece se pripremaju da se duboko zainteresuju za Božje delo u crkvi. Zahvalnost koja se negovala u domu, prenosi se u crkvu, i Bog je proslavljen.5

Ukoliko su roditelji tako zaokupljeni poslom i zadovoljstvima ovog ži-vota, da zanemaruju pravilno vaspitanje svoje dece, rad nastavnika ne samo da

1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 157. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 155, 156. 3 Testimonies For The Church 6:202. 4 Education, 283. 5 Letter 29, 1902.

~ 203 ~

se otežava, već postaje potpuno beskoristan.6 Posao nastavnika je dopunskog karaktera – U formiranju karaktera, nijedan drugi uticaj nema tako veliki značaj i snagu kao uticaj porodičnog doma. Posao nastavnika bi trebalo da dopuni posao roditelja, a ne da ga zameni. U svemu što se tiče dobrobiti deteta, roditelji i učitelj bi trebalo da sarađuju.7 Uputstva koja se daju detetu u porodičnom domu, treba da budu takva da pomognu nastavniku. Dete u porodičnom domu treba da nauči urednosti, reda i temeljitosti; i ove lekcije treba ponavljati u školi.8 Kada dete dovoljno odraste da može da pođe u školu, nastavnik bi trebalo da sarađuje sa roditeljima, i vaspitavanje bi trebalo da se nastavi kao deo školskih studija. Postoje mnogi učenici koji se protive ovakvoj vrsi rada u školama. Oni misle da je koristan posao, kao što je učenje o trgovini, ponižavajući; ali takvi imaju neispravnu ideju o tome šta predstavlja istinsko dostojanstvo.9 Porodični dom može biti blagosloven preko škole – Ukoliko nastavnik radi strpljivo, ozbiljno i istrajno, veran Hristovim načelima, posao reformisanja u školi, može se proširiti na domove dece, donoseći u njih čistiju i uzvišeniju nebesku atmosferu. Ovo je zaista misionarski posao na najvišem nivou.10 Oprezan nastavnik će pronaći mnoge načine da usmeri svoje učenika na dela korisnosti. Mala deca naročito, imaju skoro neograničeno poverenje i poš-tovanje prema nastavniku. Šta god on može predložiti, u pogledu pomaganja u kući, vernosti u obavljanju dnevnih zadataka, pomaganja bolesnima i siromaš-nima, skoro da ne može da ne donese rodove. I tako će se opet obezbediti dvos-truki dobitak. Ljubazan predlog će reagovati na onoga koji ja predložio. Zahval-nost i saradnja od strane roditelja će olakšati posao nastavniku i osvetliti mu put.11 Roditelji mogu olakšati posao nastavniku – Ukoliko roditelji verno o-bave svoj deo posla, posao nastavnika će biti dosta olakšan. Njegova nada i sme-lost će rasti. Roditelji, čija su srca ispunjena Hristovom ljubavlju, uzdržaće se od pronalaženja nedostataka i učiniće sve što je u njihovoj moći da podstaknu i po-mognu onoga, koga su izabrali za nastavnika svojoj deci. Oni će biti spremni da poveruju, da je on isto tako savestan u svom poslu, kao što su oni u svom.12 Kada roditelji budu razumeli svoje odgovornosti, biće mnogo manje po-sla za nastavnike.13

Roditelji mogu biti savetnici nastavniku – Mi treba u svojim domovima

6 The Review and Herald, June 13, 1882. 7 Education, 283. 8 Manuscript Releases 4:5, 1912. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 146. 10 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 157. 11 Education, 213. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 157. 13 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 148.

~ 204 ~

da razgovaramo o Božjoj ljubavi; o tome treba da učimo u našim školama. Načela Božje Reči treba da se unesu i u porodični i u školski život. Ukoliko roditelji u potpunosti budu razumeli svoju dužnost potčinjavanja Gospodnjoj volji, oni bi bili mudri savetnici u našoj školi i po pitanju obrazovanja; jer bi ih njihovo iskus-tvo u kućnom vaspitanju naučilo kako da sačuvaju od iskušenja koja dolaze na decu i mlade. Roditelji i nastavnici bi tako postali saradnici sa Bogom, na obra-zovanju mladih za nebo.14 Roditeljsko lično poznavanje dečijih karaktera, ili njihovih fizičkih oso-benosti ili slabosti, ako se saopšti nastavniku, može mu biti od velike pomoći. Žalosno je što mnogi ne uspevaju da ostvare ovo. Mnogi roditelji pokazuju jako malo interesovanja, ili da se informišu o kvalifikacijama nastavnika, ili za sarad-nju sa njim u njegovom poslu.15 Roditelji moraju osećati svoju dužnost da sarađuju sa nastavnikom, da podstiču mudru disciplinu i da se mnogo mole za one koji poučavaju njihovu decu.16 Nastavnici mogu biti savetnici roditeljima – Pošto se roditelji jako retko upoznaju sa nastavnicima, mnogo je značajnije da nastavnik nastoji da u-pozna roditelje. On bi trebalo da posećuje domove svojih učenika, i stekne saz-nanje o uticajima i okolnostima koje ih okružuju. Ličnim kontaktom sa njihovim domovima i životima, on može ojačati veze koje ga povezuju sa svojim učeni-cima, i može naučiti kako da se uspešnije nosi sa njihovim različitim naravima. Interesovanjem za kućno obrazovanje i vaspitanje, nastavnik stiče dvostruku ko-rist. Mnogi roditelji, okupirani radom i negom, gube iz vida mogućnosti da ne ostvare dobar uticaj na živote svoje dece. Nastavnik može da uradi mnogo toga, da bi alarmirao roditelje po pitanju njihovih mogućnosti i privilegija. Otkriće da su drugi roditelji, kojima osećaj sopstvene odgovornosti predstavlja težak teret, jako zabrinuti za to da njihova deca postanu dobri i korisni muškarci i žene. Često nastavnik može da pomogne takvim roditeljima u podnošenju tereta; i zajednič-kim savetovanjem, i roditelji i nastavnik će biti ohrabreni i osnaženi.17

14 Letter 356, 1907. 15 Education, 284. 16 Fundamentals of Christian Education, 270. 17 Education, 284, 285.

~ 205 ~

Poglavlje 55 UJEDINJENOST U DISCIPLINI

Nastavnicima su potrebni smisao i taktičnost za upravljanje – Među mladima postoji velika raznolikost u karakterima i vaspitanju. Neki od njih su živeli pod proizvoljnim roditeljskim ograničenjima, okruženi roditeljskom gru-bošću, što je u njima razvilo duh tvrdoglavosti i prkosa. Drugi su bili kućni lju-bimci, kojima su roditelji dozvolili da slede svoje sklonosti. Svaki nedostatak je bivao opravdavan, sve dok njihovi karakteri nisu postali unakaženi. Kako bi se uspešno bavio ovim različitim umovima, nastavnik treba da poseduje izuzetnu taktičnost i osetljivost, kao i čvrstinu u upravljanju. Često će se ispoljavati averzija i čak prezir prema odgovarajućim propi-sima. Neki će upotrebiti sve svoje umne sposobnosti da bi izbegli kazne, dok će drugi prikazivati nemarnu ravnodušnost prema posledicama prestupa. Sve ovo će zahtevati više strpljenje i veći napor od strane onih kojima je povereno obrazo-vanje dece.1 Neka bude nekoliko dobro osmišljenih pravila – U školi kao i kod kuće treba da postoji mudra disciplina. Nastavnik mora formirati pravila, kako bi upravljao ponašanjem svojih učenika. Trebalo bi da bude nekoliko dobro osmiš-ljenih pravila, koja bi trebalo sprovoditi nakon što se uspostave. Svako načelo, uključeno u njih, trebalo bi tako postaviti pred svakog učenika, da on bude uveren u njegovu pravednost.2 Nastavnik mora podsticati i primoravati na poslušnost – U školi, kao i kod kuće, trebalo bi razumeti pitanje discipline. Trebalo bi da se nadamo da se u učionici nikada neće ukazati potreba za korišćenjem pruta. Ali ukoliko u školi postoje oni koji se tvrdoglavo odupiru svakom savetu i molbi, svim molitvama i opterećenjem duše u njihovu korist, onda je potrebno naterati ih da shvate da moraju biti poslušni. Neki nastavnici ne misle najbolje o primoravanju na poslušnost. Oni misle da je njihova dužnost samo da obrazuju. Istina, trebalo bi da obrazuju. Ali kakvo je značenje obrazovanja, kada se zanemaruju načela postavljena pred njih, dok nastavnik oseća da nema pravo da upotrebi autoritet.3 Potrebna mu je saradnja roditelja – Nastavnika ne treba ostaviti da sam nosi terete svog posla. Potrebni su mu saosećanje, ljubaznost, saradnja i ljubav svakog člana crkve. Roditelji bi trebalo da hrabre nastavnika, pokazujući mu da cene njegov trud. Ne 1 Testimonies For The Church 5:88, 89. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 153. 3 The Review and Herald, September 15, 1904.

~ 206 ~

bi nikada trebalo da kažu ili urade nešto što bi podstaklo njihovu decu na nepo-slušnost. Ali znam da mnogi roditelji ne sarađuju sa nastavnikom. Oni ne neguju kod kuće dobar uticaj koji se podstiče u školi. Umesto da kod kuće sprovode dobar uticaj koji se podstiče u školi, oni dopuštaju svojoj deci da rade kako im volja, da idu tamo ili ovamo, bez ograničenja. I ako nastavnik sprovodi autoritet u zahtevanju poslušnosti, deca roditeljima podnose preuveličan i iskrivljen izveš-taj o tome kako se sa njima postupalo. Nastavnik je možda učinio samo ono što predstavlja njegovu bolnu dužnost; ali roditelji saosećaju sa svojom decom, čak iako greše. I često, oni roditelji koji upravljaju decom u besu, su najnerazumniji, kada se njihova deca obuzdavaju i disciplinuju u školi.4 Kada roditelji opravdavaju prigovore svoje dece na autoritet i disciplinu u školi, oni ne vide da tako uvećavaju demorališuću silu, koja sada prevladava u strahovitoj meri. Svaki uticaj koji okružuje mlade, treba da bude ispravan, jer je izopačenost mladih u porastu.5 Neka podrže verne nastavnike – Roditelji koji nikada nisu osetili zabri-nutost, koju je trebalo da osete zbog duša svoje dece, i koji svoju decu nisu nikada pravilno obuzdavali i upućivali, su upravo oni koji ispoljavaju najveći otpor, kada se deca ograničavaju, ukoravaju i koriguju u školi. Neka od ove dece su sramota za crkvu i za samo ime Adventista.6 Neka roditelji uče svoju decu da budu verni Bogu, verni načelima, na taj način i njima samima i svima sa kojima su povezani.... Roditelji koji vaspitavaju svoju decu, vrlo verovatno nisu među onima koji kritikuju nastavnika. Oni osećaju da i interes dece i pravednost prema školi, zahtevaju da, koliko je moguće, podrže i poštuju one koji dele sa njima odgovor-nost.7 Nikada ne kritikovati nastavnika pred decom – Roditelji, kada nastav-nik u crkvenoj školi, pokušava da vaspita vašu decu, kako bi mogla da steknu večni život, nemojte u prisustvu dece kritikovati njegove postupke, čak iako mo-žete misliti da je situacija dosta ozbiljna. Ukoliko želite da vaša deca predaju svoje srca Spasitelju, sarađujte sa nastavnicima, radi njihovog spasenja. Koliko je bolje za dete, da umesto kritike, sa usana svoje majke čuje pohvale o radu nastavnika. Takve reči ostavljaju trajne utiske i vrše uticaj na decu da poštuju nastavnike.8

Ukoliko kritika ili sugestija, u pogledu rada nastavnika, postane neop-hodna, trebalo bi mu to saopštiti nasamo. Ukoliko se ovo pokaže neefikasnim, 4 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 153, 154. 5 Testimonies For The Church 5:112. 6 Testimonies For The Church 5:51. 7 Education, 283. 8 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 154, 155.

~ 207 ~

neka se stvar iznese onima koji su zaduženi za upravljanje školom. Ne bi trebalo izgovoriti ništa, što bi umanjilo poštovanje dece prema nastavniku, od kojeg, u velikoj meri, zavisi njihovo blagostanje.9 Kada bi se roditelji postavili u poziciju nastavnika i shvatili koliko je teško upravljati disciplinovati školu od nekoliko stotina učenika, različitih raz-reda i umova, možda bi drugačije razmišljali.10

Neposlušnost i nepokornost najčešće počinju kod kuće – Dopuštajući deci da rade kako im volja, roditelji misle za sebe da su nežni, srdačni i verni, ali oni su zapravo jako okrutni. Deca su sposobna da rezonuju, i njihove duše se povređuju nepromišljenom ljubaznošću, koliko god ispravno izgledala ovakva ljubaznost u očima roditelja. Njihovi nastavnici mogu pokušati da ih koriguju, ali previše često, roditelji staju na stranu dece, i zlo nastavlja da raste, zaodenuto, ako je moguće, u još tamniji prekrivač obmane, nago ranije. Druga deca se na-vode da lutaju, pogrešnim načinom ponašanja ove dece, a ipak, roditelji ne mogu da vide grešku.11 Roditelji nespremni na saradnju, dvostruko otežavaju posao učitelja – Zanemarivanje roditelja da vaspitaju svoju decu, čini posao učitelja duplo te-žim. Deca nose pečat buntovnih, neljubaznih osobina koje se otkrivaju u njiho-vim roditeljima. Ako se takva deca ne čuvaju pažljivo, snažno će uticati na drugu decu, svojim nedisciplinovanim, izopačenim karakterima....Dobre stvari koje deca mogu primiti u školi, kako bi se neutralisalo loše kućno vaspitanje, potko-pavaju se saosećanjem, koje roditelji pokazuju prema deci koja čine nepravdu. Hoće li roditelji koji veruju u Božju Reč, nastaviti sa lošim upravljanjem i potkrepljivati u svojoj deci svoje loše sklonosti? Očevi i majke, koji ispovedaju istinu za ovo vreme, bolje da dođu sebi i više ne učestvuju u ovom zlu, i ne spro-vode Sotonine zamisli, prihvatanjem lažnog svedočenja svoje neobraćene dece. Nastavnicima je i bez bavljenja roditeljskim uticajem, dovoljno što se bave deči-jim uticajima.12

9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 161, 162. 10 Testimonies For The Church 4:429. 11 The Review and Herald, January 20, 1901. 12 The Review and Herald, October 9, , p. 1900.

~ 208 ~

Poglavlje 56 OBRAZOVANJE NA VIŠIM

ŠKOLAMA I FAKULTETIMA Mnogi gube put u svetovnim institucijama – Užasavajuća je činjenica, zbog koje bi roditeljima trebalo da zadrhte srca, da u tako mnogo škola i fakulteta, u koje se deca šalju radi umne prosvećenosti i discipline, preovladavaju uticaji koji izobličavaju karakter, odvraćaju um od istinskih životnih ciljeva i unižavaju moralnost. Kroz kontakt sa onima, koji nisu religiozni, koji gaje ljubav prema zadovoljstvima i koji su iskvareni, jako veliki broj mladih gubi iskrenost, jedno-stavnost, čistotu, veru u Boga i duh samopožrtvovanosti, koje su hrišćanski očevi i majke negovali i čuvali, pažljivim uputstvima i iskrenim molitvama. Mnogi koji polaze u školu, sa ciljem da se osposobe za nesebičnu službu, usvajaju svetovna učenja. Podstiče se ambicioznost, radi sticanja stipendije i sticanja položaja i poš-tovanja u svetu. Razlog zbog kojeg oni polaze u školu, je izgubljena iz vida i život se predaje sebičnim svetovnim težnjama. I često se formiraju navike, koje uništavaju život i za ovaj i za budući život.1 Kućni religiozni uticaju su izbrisani – Vi se molite, „Ne uvedi nas u iskušenje.“ Onda ne pristajte da postavite svoju decu tamo gde će biti izložena nepotrebnom iskušenju. Ne šaljite ih u škole, u kojima će biti izloženi uticajima, koji će biti kao kukolj posejan u zemljište njihovog srca. U kućnoj školi, tokom njihovih ranih godina, vaspitavajte svoju decu u strahu Gospodnjem. A onda bu-dite oprezni, da ih ne postavite tamo, gde će religiozni utisci, koje su primili biti izbrisani i Božja ljubav iznesena iz njihovih srca. Neka vas motiv visokih plata ili velikih obrazovnih prednosti, ne navede da pošaljete svoje dete daleko od svog uticaja, tamo gde će biti izloženo velikim iskušenjima. „Zaista, šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a izgubi dušu? Jer, šta čovek može dati u zamenu za svoju dušu?“ Marko 8:36,37.2 Naše fakultete je Bog uspostavio – Kada mi je Božji anđeo naložio da treba osnovati instituciju za obrazovanje mladih, videla sam da će to biti jedno on najvećih sredstava koje je Bog odredio za spasavanje duša....Ukoliko uticaj na našem fakultetu bude onakav kakav bi trebalo, mladima koji tamo budu sticali obrazovanje, biće omogućeno da prepoznaju Boga i proslave Ga u svim Njego-vim delima; i dok budu zaokupljeni negovanjem sposobnosti koje im je Bog po-verio, prirpremaće se da Mu mnogo efikasnije služe.3

1 The Ministry of Healing, 403. 2 Manuscript Releases 3:0.1904. 3 Testimonies For The Church 4:419-422.

~ 209 ~

Mlade treba podsticati da pohađaju naše škole, koje bi trebalo sve više i više da budu nalik proročkim školama. Naše škole je osnovao Gospod.4 Prednosti iskustva u kućnom školovanju – Deca koja treba da se obra-zuju u našim školama, ostvariće daleko trajniji napredak, ukoliko se odvoje od porodice u kojoj su bili pogrešno vaspitani. Možda će nekim porodicama biti potrebno da pronađu mesto gde će njihova deca stanovati i hraniti se i uštedeti, ali u mnogim slučajevima, na to bi se gledalo kao na prepreku, pre nego kao na blagoslov za njihovu decu.5 Školski dom za tvrdoglavu i svojevoljnu ćerku – Neprijatelj je postu-pao sa tvojom ćerkom kako je želeo, dok je njegove patnje i umor nisu ograničili kao okovi od čelika, i spasavanje njene duše zahtevaće snažan i istrajan napor. Ukoliko želiš uspeh u ovom radu, ne smeš raditi polovično. Višegodišnjih navika ne može se tako jednostavno osloboditi. Nju bi trebalo smestiti tamo gde će neprestano biti pod čvrstim, stabilnim i trajnim uticajem. Savetovala bih ti da je pošalješ na naš fakultet; neka bude smeštena u školskom domu i neka se pridr-žava domaće discipline. Tu je trebalo da bude godinama unazad. Školski dom se rukovodi u skladu sa planom koji ga čini dobrim domom. Ovaj dom možda neće biti u skladu sa težnjama i očekivanjima pojedinaca, ali to je zato što su pogrešno vaspitani da popuštaju sebi i da zadovoljavaju sve svoje želje; i sve njihove na-vike i običaji su pogrešno kanalisani. Ali draga sestro, blizu smo kraja vremena; i mi ne želimo sada da udovoljavamo svetovnim sklonostima i praksama, već da udovoljimo Bogu, da vidimo šta kažu Sveti spisi, a zatim da hodamo prema sve-tlosti koju smo dobili od Boga. Naše sklonosti, običaji i navike, ne bi trebalo da imaju prioritet. Božje Reč je naš standard.6 Studenti sa smeštajem – Izgleda da neki nastavnici misle, da niko od dece i mladih, čiji roditelji žive u blizini škole, ne bi trebalo da ima školske pri-vilegije, osim ukoliko ne živi sa svojim nastavnicima u školskom domu. Za mene je ovo nova i čudna zamisao. Postoje mladi ljudi, čiji su kućni uticaji takvi, da bi im od velike koristi bilo da neko vreme žive u dobro uređenom školskom domu. I za one koji moraju napustiti svoje domove da bi uživali privilegije školovanja, školski domovi su veliki blagoslov. Ali roditeljski dom, u kome su prisutni bo-gobojaznost i poslušnost Bogu, kao što i uvek treba da bude, je najbolje mesto za mladu decu, gde pod ispravnim vaspitavanjem svojih roditelja, mogu uživati brigu i disciplinu religiozne porodice, kojom upravljaju njihovi roditelji..... Što se tiče mladih, koji su odgovarajućeg uzrasta da bi mogli boraviti u internatu, izbegavajmo nepotrebna i proizvoljna pravila, koja bi decu koja žive u blizini naših škola, razdvojila od njihovih roditelja.....

4 Fundamentals of Christian Education, 489. 5 Fundamentals of Christian Education, 313. 6 Testimonies For The Church 5:506.

~ 210 ~

Osim ukoliko su roditelji ubeđeni, da bi u najboljem interesu njihove dece bilo, da ih smeste pod disciplinu školskog doma, trebalo bi deci dopustiti da budu pod roditeljkom kontrolom što je duže moguće. U nekim mestima, roditelji koji žive blizu škole, mogu uvideti da bi za njihovu decu bilo korisno da žive u škol-skom domu, gde mogu primiti uputstva, koja ne bi tako dobro primili kod svojih kuća. Ali neka se deca ne prisiljavaju, da po svaku cenu budu razdvojeni od svo-jih roditelja, kako bi stekli prednosti školovanja u našim školama.... Roditelji su prirodni čuvari svoje dece i oni imaju svečanu odgovornost da nadziru njihovo vaspitanje i obrazovanje. Zar ne možemo da razumemo, da bi roditelji, koji su godinama nadzirali razvoj svoje dece, trebalo najbolje da poznaju način vaspitanja i upravljanja koje bi trebalo da primene, sa ciljem da izvuku iz svoje dece najbolje crte karaktera i da ih neguju? Trebalo bi da naglasim da bi deci, koja žive u krugu od dve ili tri milje od škole, trebalo biti dopušteno da pohađaju školu, dok žive u svojim do-movima, uživajući prednosti roditeljskog uticaja. Gde god je to moguće, dopu-stite da porodica bude na okupu.7 Sva deca da imaju obrazovne povlastice – Crkva je usnula i ne razume važnost obrazovanja dece i mladih. „Zašto“ , reče neko, „Šta je toliko posebno u temeljnom obrazovanju mladih? Čini mi se da, ako izaberete nekolicinu mladih, koji su odlučili da slede literarni poziv ili neki drugi poziv koji zahteva određenu disciplinu, i posvetite im dužnu pažnju, to je sve što je potrebno. Nije neophodno da čitavo mnoštvo naših mladih bude tako dobro vaspitano i obučeno. Zar neće ovo odgovoriti na svaki suštinski zahtev?“ Ja odgovaram, Ne, definitivno, ne.....Svim našim mladima bi trebalo dozvoliti da uživaju povlastice i blagoslove obrazovanja u našim školama, kako bi mogli biti inspirisani da postanu Božji saradnici. Svima njima je potrebno obrazovanje, kako bi se mogli osposobiti da budu korisni, i kvalifikovani za odgovorne pozicije i u privatnom i u javnom ži-votu.8

Uravnotežen školski program – Umnim sposobnostima je potrebno ne-govanje, kako bi mogle biti upotrebljene na Božju slavu. Posebnu pažnju treba posvetiti prosvećenosti uma, da bi različiti delovi uma mogli biti podjednako snažni, korišćenjem, svaki u svojoj oblasti. Ukoliko roditelji dopuste svojoj deci da slede sklonosti svojih sopstvenih umova, svoje sopstvene težnje i zadovolj-stva, da zanemare svoju dužnost, njihovi karakteri će biti formirani prema ovom obrascu, i ona neće biti sposobna ni za jednu odgovornu poziciju u životu. Želje i sklonosti mladih trebalo bi obuzdati, slabe crte karaktera ojačati, a njihove pre-jake sklonosti potisnuti. Ukoliko se jednoj sposobnosti dopusti da ostane skrivena i neiskorišćena, ne sprovodi se Božja namera. Sve sposobnosti bi trebalo da budu 7 Letter 60, 1910. 8 The Review and Herald, February 13, 1913.

~ 211 ~

dobro razvijene. Pažnju bi trebalo posvetiti svakoj, jer svaka sposobnost ima uti-caj na neku drugu, i sve se moraju upotrebljavati u cilju da um postane pravilno uravnotežen. Ukoliko se jedna ili dve sposobnosti neguju i neprestano upotreb-ljavaju, jer su vaša deca izabrala da snagu uma usmere u jednom smeru, do za-nemarivanja drugih umnih sposobnosti i snaga, oni će dočekati zrelost neuravno-teženih umova i neskladnih karaktera. Oni će biti sposobni, vični i snažni u jed-nom smeru, ali veoma oskudni i manjkavi u drugim, podjednako važnim smero-vima. Oni neće biti sposobni muškarci i žene. Njihovi nedostaci će biti upadljivi i upropastiće ceo karakter.9 Zlo neprestanog, celogodišnjeg učenja – Mnogi roditelji zadržavaju svoju decu u školi, skoro tokom cele godine. Ova deca mehanički uče po navici, ali ne upamte ono što uče. Mnogi od ovih stalnih učenika izgledaju kao da su lišeni razumnog života. Jednoličnost neprestanog učenja iscrpljuje i oni pokazuju jako malo interesovanja za svoje časove; i mnogima, upotreba knjiga postaje bolna. Oni nemaju unutrašnju ljubav prema razmišljanju, niti ambicije da steknu znanje. Oni u sebi ne podstiču navike razmišljanja i istraživanja..... Onih koji neposredno zaključuju i logički razmišljaju je jako malo, zbog toga što su pogrešni uticaji ograničavali razvoj intelekta. Pretpostavka roditelja i nastavnika, da će neprestano učenje ojačati um, ispostavila se pogrešnom, i u mnogim slučajevima čak ima i suprotan efekat.10 Često su roditelji pravedno osuđeni – Od nastavnika ne bi trebalo oče-kivati da obavljaju posao roditelja. Kao Ilaj, oni ne uspevaju da ograniče i obuz-daju svoju decu; a onda pošalju svoju nedisciplinovanu decu na fakultet da prime obuku, koju su roditelji trebalo da im pruže kod kuće. Nastavnici imaju zadatak koji malo ko ceni. Ukoliko uspeju da reformišu ovu tvrdoglavu i svojeglavu omladinu, oni primaju male zasluge. Ukoliko mladi odaberu društvo sklono zlu i nepravdi, i nastave da idu od lošeg ka gorem, onda se nastavnici osuđuju i škola optužuje. U mnogim slučajevima, roditelji su ti koji treba da budu osuđeni. Oni su imali prvu i najpovoljniju priliku da vaspitaju svoju decu, kada je duh dece bio najviše podložan učenju, a um i srce skloni primanju utisaka. Ali kroz lenjost roditelja, deci je dozvoljeno da slede svoju volju, dok se ne utvrde u zlu.11 Roditelji da podržavaju autoritet nastavnika – Jedan od najvećih pro-blema, sa kojima nastavnici moraju da se bore, je nedostatak saradnje roditelja u sprovođenju fakultetske discipline. Ukoliko bi roditelji čvrsto podržavali autori-tet nastavnika, mnogo neposlušnosti, poročnosti i raskalašnosti bi bilo onemogu-ćeno. Roditelji bi trebalo da zahtevaju od svoje dece da poštuju zakoniti autoritet

9 Testimonies For The Church 3:26. 10 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 84, 85. 11 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 91.

~ 212 ~

i da mu budu poslušni. Oni bi trebalo sa upornom pažnjom i marljivošću da upu-ćuju, obuzdavaju i rukovode svojom decom, dok se ispravne navike čvrsto ne utemelje. Sa takvim vaspitanjem i obuko, mladi bi bili potčinjeni društvenim institucijama i uopšteno odmereni i uzdržljivi u moralnim dužnostima.12 Ne treba prepustiti deci da donose sud o tome, da li je disciplina na fakul-tetu razumna ili nerazumna. Ukoliko roditelji imaju dovoljno poverenja u nastav-nike i u sistem obrazovanja koji škola prihvata, da pošalju svoju decu njima, neka pokažu osećaj i moralnu snagu i podrže nastavnika u sprovođenju discipline.... Roditelji koji su mudri, osećaće veliku zahvalnost zbog postojanja škole, u kojoj se bezakonje bilo koje vrste neće tolerisati, gde će deca biti vaspitavana da budu poslušna umesto da im se popušta, i gde će biti dovedena pod dobre uticaje. Postoje roditelji koji sa namerom šalju svoju demoralisanu decu u školu, jer su nepopravljiva kod kuće. Hoće li ovi roditelji podržati nastavnike u njiho-vom sprovođenju discipline, ili će čvrsto verovati u svaki lažni detetov izveštaj?13 Roditelji bi trebalo da podrže školsku disciplinu – Neki roditelji koji su poslali svoju decu u školu, rekli su im da se ne potčinjavaju bilo čemu što je nerazumno a što se od njih bude zahtevalo, bez obzira ko to zahtevao. Kakva pouka da se pruži deci! U svom neiskustvu, kako ona mogu da procene šta je razumno a šta nerazumno? Oni mogu poželeti da noću budu van kuće, da niko ne zna gde, i ukoliko im nastavnici ili staratelji budu tražili da polože račun za ovo, oni će smatrati da je to nerazumno i da se time povređuju njihova prava. U njihovu nezavisnost se ne sme mešati. Kakva sila ili autoritet može upravljati ovim mladima, dok oni svaku disciplinu smatraju za nerazumno ograničavanje njihove slobode? U većini slučajeva, ovi mladi koji su ostali u školi jedan kraći period, vraćaju se kući nedovršenog obrazovanja, da bi mogli slediti sklonosti svoje nedisciplinovane volje, što nisu mogli činiti u školi. Lekcije iz popustljivo-sti, kojima su ih naučili nepromišljeni otac ili majka, obavile su svoj posao za vreme i za večnost, i gubitak ovih duša biće stavljen na račun roditelja.14 Obrazovanje van fakultetskog plana i programa – Deca i mladi bi tre-balo da neguju navike temeljitosti, u pogledu obrazovanja. Fakultetski program i nastavni plan, ne obuhvataju svako obrazovanje koje oni mogu da prime. Oni neprestano mogu učiti iz onoga što vide i čuju iz okruženja i životnih okolnosti. Oni svaki dan mogu naučiti nešto o nečemu što treba da izbegavaju i o nečemu što treba da praktikuju, što će ih oplemeniti, dajući im čvrstinu karaktera i jača-jući u njima načela koja su temelj plemenite muževnosti i ženstvenosti. Ukoliko

12 Testimonies For The Church 5:89. 13 Manuscript Releases 11:9, 1899. 14 Manuscript Releases 11:9, 1899.

~ 213 ~

nemarno i bezbrižno pristupe svom obrazovanju, zadovoljni što će proći dalje bez nekog naročitog truda sa njihove strane, onda oni neće dostići standard, koji Bog želi da dostignu.15

15 The Youth’s Instructor, April 21, 1886.

~ 214 ~

Deo XIII

PRIMARNI ZNAČAJ FIZIČKOG RAZVOJA

~ 215 ~

Poglavlje 57 VEŽBANJE I ZDRAVLJE

Dobro regulisano zaposlenje i razonoda – Kako bi deca i mladi bili zdravi, vedri i živahni i dobro razvijenih mišića i mozga, trebalo bi najviše vre-mena da provode napolju i da imaju dobro regulisano zaposlenje i razonodu.1 Deca bi trebalo da budu zauzeta nečim, tokom vremena koje im je na raspolaganju. Pravilan umni napor i fizičko vežbanje na otvorenom, neće slomiti konstituciju vaših dečaka. Koristan rad i poznavanje tajni kućnih poslova, biće korisni za vaše devojčice, a rad na otvorenom je zaista neophodan za njihovu građu i zdravlje.2 Vežbanje i svež vazduh – Oni koji ne koriste svoje ekstremitete svaki dan, uvideće slabost kada pokušaju da vežbaju. Vene i mišići nisu u stanju da obavljaju svoj posao i održavaju živu mašineriju zdravom, u kojoj svaki organ obavlja svoj deo posla. Ekstremiteti će jačati kako se više budu koristili. Umereno vežbanje svaki dan će davati snagu mišićima, koji bi bez vežbanja postali mlitavi i oslabljeni. Aktivnim, svakodnevnim vežbanjem na svežem vazduhu, jetra, bubrezi i pluća će ojačati, da bi mogli da obavljaju svoj posao. Pomozite se sna-gom volje, koja će odoleti hladnoći i dati energiju nervnom sistemu. Za kratko vreme, tako ćete uvideti korist od vežbanja i čistog vazduha, da nećete želeti da živite bez ovih blagoslova. Vaša pluća lišena vazduha, biće kao gladan čovek lišen hrane. Zapravo, mi možemo duže živeti bez hrane nego bez vazduha, koji predstavlja hranu, koju je Bog obezbedio za pluća.3 Studentima je naročito potrebna fizička aktivnost – Neaktivnost slabi sistem. Bog je stvorio muškarce i žene da budu aktivni i korisni. Ništa ne može povećati snagu mlade osobe, kao prikladno vežbanje svih mišića korisnim ra-dom.4 Sve sposobnosti jačaju vežbanjem – Deca koja svo vreme provode u školi, i ograničena su na knjige, ne mogu imati zdravu fizičku građu. Upotreba mozga za učenje, bez odgovarajućeg fizičkog vežbanja, ima tendenciju da do-vuče skoro svu krv do mozga i protok krvi kroz sistem postaje neuravnotežen. Mozak ima previše krvi, a ekstremiteti premalo. Trebalo bi da postoje pravila koja bi regulisala vreme za učenje, kod dece i mladih, na određen broj sati, a onda nakon toga da deo vremena provedu u nekom fizičkom naporu. I ukoliko su nji-hove navike jedenja, odevanja i spavanja u skladu sa fizičkim zakonom, oni 1 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 83. 2 Testimonies For The Church 4:97. 3 Testimonies For The Church 2:533. 4 The Signs of the Times, August 19, 1875.

~ 216 ~

mogu da se obrazuju bez žrtvovanja fizičkog i umnog zdravlja.5 Malo je onih koji su vaspitavani da imaju radne navike, da budu skloni razmišljanju i da se staraju. Lenjost i neaktivnost su najveće prokletstvo za decu ovog uzrasta. Zdrav, koristan rad će biti veliki blagoslov, unapređujući formira-nje dobrih navika i plemenitog karaktera.6 Plan za raznolikost i promenu u radu – Aktivni um i ruke mladih, mo-raju biti zaposlene, i ukoliko se ne usmere na zadatke koji su korisni, koji će razvijati njih i blagosloviti druge, oni će se zaposliti radeći posao koji će naneti štetu i njihovom telu i umu. Mladi bi trebalo radosno da dele životne terete sa svojim roditeljima, i na taj način sačuvati čistu savest, koja je izričito neophodna za fizičko i moralno zdravlje. Dok rade ovo, mladi bi trebalo da se sačuvaju od toga da budu optere-ćeni i pod pritiskom, duži vremenski period. Ukoliko su mladi postojani u jednoj vrsti zaposlenja, dok zadatak ne postane dosadan i zamoran, manje će se postići nego kroz promenu u radu ili period razonode i opuštanja. Ukoliko je um previše opterećen, prestaće da bude jak i počeće da se izopačuje. Promenom radnih za-dataka, može se održati zdravlje snaga i energija. Neće biti potrebe da se odbaci korisno zbog beskorisnog, jer sebične zabave i razonode su opasne po moral-nost.7 Umor, normalna posledica rada – Ništa toliko ne vodi zlu kao uzimanje bremena obaveza sa vaših ćerki, kako ne bi radile ništa posebno i dopuštanje da same biraju šta će da rade, možda malo heklanja, ili vezenja, tek da im ne bude dosadno. Neka vežbaju ekstremitete i mišiće. Ukoliko ih to umara, šta sa tim? Zar se vi ne umarate vašim poslom? Hoće li umor povrediti vašu decu, osim u-koliko se pretera, više nego što povređuje vas? Svakako, ne.8 Oni mogu biti umorni, ali koliko je sladak odmor nakon odgovarajućeg rada. Spavanje, prirodni slatki obnovitelj, okrepljuje i jača umorno telo i priprema ga za sutrašnje dužnosti.9

Zašto su siromaštvo i nemaština često blagoslov – Bogatstvo i doko-licu, neki zaista smatraju blagoslovima; ali oni koji su stalno zauzeti i koji veslo obavljaju svoje dnevne zadatke, su najsrećniji i najboljeg zdravlja.....Rečenica, da čovek mora naporno raditi za svoj svakodnevni hleb i obećanje o budućoj sreći i slavi, dolaze sa istog prestola i predstavljaju blagoslove.10

Siromaštvo je u mnogim slučajevima blagoslov; jer čuva decu i mlade da ne budu upropašteni neaktivnošću. Fizičke i umne snage bi trebalo negovati i 5 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 83. 6 The Review and Herald, August 13, 1881. 7 The Youth’s Instructor, July 27, 1893. 8 Testimonies For The Church 2:371. 9 The Signs of the Times, April 10, 1884. 10 Christian Temperance and Bible Hygiene, 97.

~ 217 ~

prikladno razvijati. Prva i neprestana briga roditelja, trebalo bi da bude, da se uvere u čvrstu građu svoje dece, kako bi mogli postati zdravi muškarci i žene. Nemoguće je postići ovaj cilj bez fizičke aktivnosti. Zarad sopstvenog fizičkog zdravlja i moralnog dobra, decu bi trebalo učiti da rade, čak i ako ne postoji potreba u pogledu oskudice. Ukoliko deca i mladi žele da imaju čiste i moralne karaktere, moraju se baviti dobro regulisanim radom, koji će aktivirati sve nji-hove mišiće. Zadovoljstvo što će deca biti korisna i što će se odricati sebe da bi pomogla drugima, biće najzdravije zadovoljstvo koje su ikada uživala.11 Ujednačiti umne i fizičke aktivnosti – Studentima ne bi trebalo dozvo-liti da uče toliko da nemaju vremena za fizičku aktivnost. Ne može se očuvati zdravlje, ukoliko mišići nisu svakoga dana aktivni u određenoj meri, na svežem vazduhu. Navedeni sati bi trebalo da budu posvećeni fizičkom radu i naporu bilo koje vrste, koji bi aktivirao sve delove tela. Izjednačite opterećivanje mentalnih i fizičkih snaga, i student će biti osvežen. Ukoliko je organizam bolestan, fizička aktivnost će mu pomoći da se vrati u normalno stanje. Kada studenti napuste fakultet, trebalo bi da imaju bolje zdravlje i bolje razumevanje zakona života, nego kada su upisali fakultet. Zdravlje bi trebalo čuvati u svetosti, kao i karak-ter.12 Mladalačka energija....kako brzopleto protraćena – Omladina u sve-žini i snazi, jedva da shvata vrednost energije kojom obiluje. Blago, dragocenije od zlata, važnije za napredak od učenja, titula, ili bogatstva – koliko se olako shvata! Koliko brzopleto traći!..... U proučavanju fiziologije, učenike bi trebalo navesti da uvide vrednost fizičke energije i kako ona može biti očuvana i razvijana, da u najvećoj meri doprinese uspehu u velikoj borbi života.13 Aktivnost ne potiskivati nego usmeravati – Naša deca stoje na raskr-snici puteva. Na svakom koraku svet ih mami na sebičnost i ugađanje sebi, i po-ziva ih da odstupe od puta koji je utvrđen za one koje je Gospod otkupio. Da li će njihovi životi biti blagoslov ili prokletstvo, zavisi od njihovog izbora i odluka koje donesu. Prepuni energije, željni da testiraju svoje neoprobane sposo-bnosti, moraju pronaći neki ventil za trošenje te preobilne energije. Ili će biti aktivni za dobro ili za zlo. Božja Reč ne potiskuje aktivnost, već je ispravno navodi. Bog nije ponu-dio mladima da budu manje ambiciozni. Elementi karaktera, koji čine čoveka istinski uspešnim i poštovanim među ljudima – nezadrživa želja za nekim većim dobrom, nesavladiva volja, energična primena, neumorna istrajnost – ne treba da budu obeshrabrivani. Oni treba da budu usmereni na postizanje ciljeva, koji su

11 Testimonies For The Church 3:151. 12 Christian Temperance and Bible Hygiene, 82, 83. 13 Education, 195, 196.

~ 218 ~

viši od puke sebičnosti i svetovnih interesa, koliko je nebo više od zemlje.14

14 The Ministry of Healing, 396.

~ 219 ~

Poglavlje 58 OBUČAVANJE ZA PRAKTIČAN ŽIVOT

Zašto je Bog namenio rad za Adama i Evu – Bog je stvorio Adama i Evu i postavio ih u Edenski vrt, da ga neguju i čuvaju za Gospoda. To zaposlenje je bilo predviđeno za njihovu sreću, jer u suprotnom, Bog im ne bi namenio taj rad.1 Na savetovanju sa Ocem pre nastanka sveta, odlučeno je da bi Gospod Bog trebalo da posadi vrt za Adama i Evu u Edenu i da im da zadatak da se staraju o drveću sa voćem i da neguju i proučavaju vegetaciju. Koristan rad je trebalo da bude njihov zaštitni mehanizam i trebalo je da se ovekoveči kroz sve generacije do završetka zemaljske istorije.2 Primer Isusa kao savršenog radnika – U svom zemaljskom životu Isus je bio poslušan i koristan u domu. Naučio je stolarski zanat i radio je svojim sopstvenim rukama u maloj radionici u Nazaretu.....Biblija kaže o Isusu, „A dete je raslo i jačalo, napredovalo u mudrosti i uživalo Božju blagodat.“ Dok je radio u detinjstvu i mladosti, um i telo su se razvijali. On nije nepromišljeno koristio svoje fizičke snage, već ih je tako upotrebljavao kako bi ih održao zdravim i kako bi mogao da obavi najbolji posao u svakoj oblasti. Nije bio voljan da bude manjkav i neispravan, čak ni u rukovanju alatom. Bio je savršen kao radnik, kao što je bi savršenog karaktera.3 Svaki predmet koji je napravio, bio je dobro napravljen, različiti delovi su se savršeno uklapali u celinu koja je mogla da podnese test.4 Svakodnevno je naporno radio svojim strpljivim rukama – Isus je u-činio da se uniženi putevi ljudskog života posvete Njegovim primerom....Njegov život je bio život marljivog rada. On, Veličanstvo Neba, hodao je ulicama, bio obučen u jednostavnu i skromnu odeću običnog radnika. Sa velikim naporom, hodao je uz i niz planinske strmine, odlazeći i vraćajući se sa svog skromnog posla. Anđeli nisu bili poslati da ga nose na krilima uz zamoran uspon, ili da mu daju snagu u obavljanju Njegovog poniznog zadatka. A ipak kada je pružao podr-šku porodici, svojim svakodnevnim napornim radom, posedovao je istu moć kao i kada je učinio čudo, nahranivši pet hiljada gladnih duša na obali Galilejskog mora. Ali On nije upotrebio svoju božansku moć da olakša svoje breme ili rad. Preuzeo je na sebe ljudsku prirodu i obličje, sa svim pratećim nedostacima i nije izbegao svoja najteža iskušenja. Živeo je u jednoj radničkoj kući, bio je odeven 1 Manuscript Releases 24b, 1894. 2 The Signs of the Times, August 13, 1896. 3 Fundamentals of Christian Education, 417, 418. 4 Evangelism, 378.

~ 220 ~

u grube proste haljine, učestvovao je u uniženosti, svaki dan je naporno radio svojim rukama. Njegov primer nam pokazuje, da je čovekova dužnost da bude vredan i radan, jer je rad častan.5 Dug vremenski period, Isus je živeo u Nazaretu, nepoštovan ne počastvo-van i nepoznat, da bi mogao poučavati ljude kako da žive bliže Bogu, obavljajući skromne životne dužnosti. Za anđele je to bila misterija, da bi Hrist, Veličanstvo Neba, trebalo da se udostoji, ne samo da preuzme čovečanstvo na sebe, već da preuzme najteže terete i najponiznije dužnosti. Ovo je učinio da bi postao jedan od nas, ako bi upoznao muku, napor, tugu, žalost ljudskog roda.6 Probuditi ambiciju za korisna dostignuća – U deci i mladima bi trebalo probuditi ambicioznost, kako bi njihov rad u obavljanju nekog posla, bio koristan za njih same i od pomoći drugima. Rad koji razvija um i karakter, koji poučava ruke da budu korisne, koji vaspitava mlade da nose svoj deo životnih odgovor-nosti, je ono što daje fizičku snagu i ubrzava svaku sposobnost. A postoji nagrada za pošteno i moralno obavljanje posla, u vidu negovanja navike da se živi kako bi se činilo dobro.7 Mladi bi trebalo da nauče da su ozbiljan rad, odgovornost i staranje, od životnog značaja. Potrebno im je vaspitanje koje će ih učiniti praktičnim – muškarce i žene koji mogu da se nose sa nepredviđenim situacijama. Trebalo bi da nauče da je disciplina sistematičnog, dobro regulisanog rada, od suštinskog značaja, ne samo kao zaštita protiv nepostojanosti života, već kao pomoć za sve-ukupni razvoj.8 Fizički rad nije ponižavajući – Smatrati rad ponižavajućim, predstavlja grešku najviše klase; zbog toga su mladi ljudi veoma nestrpljivi da se obrazuju kako bi postali učitelji, činovnici, trgovci, advokati, kako bi došli do bilo kog položaja koji na zahteva fizički napor. Mlade žene smatraju kućne poslove za omalovažavanje. I mada fizička aktivnost zahteva obavljanje poslova u domaćin-stvu, ukoliko nije preterana, predviđena je da unapredi zdravlje, ipak oni teže za obrazovanjem koje će ih osposobiti da postanu nastavnici ili činovnici, ili se uče nekoj trgovini, koja će ih ograničiti da rade u zatvorenom prostoru u sedećem položaju.9

Svet je pun mladih ljudi i žena, koji se ponose svojim nepoznavanjem bilo kakvog korisnog rada; i oni su skoro uvek bez izuzetka neozbiljni, zaludni, željni pokazivanja, nesrećni, nezadovoljni i previše često raskalašni i nemoralni. Takvi karakteri su mrlja za zajednicu i društvo i sramota za roditelje.10 5 Health Reformer, October, 1876. 6 Ibid. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 147. 8 Education, 215. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 291. 10 Health Reformer, December, 1877.

~ 221 ~

Niko ne bi trebalo da se stidi rada, ma koliko on mogao izgledati nevažan i ponizan. Rad je oplemenjujuć. Svi koji naporno rade glavom ili rukama su radni muškarci i žene. I svi obavljaju svoju dužnost, poštujući svoju religiju podjed-nako dok peru rublje, dok peru sudove, kao i kada idu na sastanke. Dok su ruke zauzete najobičnijim radom, um može biti uzdignut i oplemenjen čistim i svetim mislima.11 Mladi bi trebalo da budu gospodari, a ne robovi rada - Mlade bi tre-balo navesti da zapaze istinsko dostojanstvo rada.12

Jedan od velikih razloga zašto se na naporan fizički rad gleda sa visine, je aljkavost, nepromišljen način na koji se često obavlja. On se obavlja iz nužde, ne iz izbora. Radnik ne radi od srca, i niti čuva samopoštovanje, niti zadobija poštovanje drugih. Fizička obuka bi trebalo da ispravi ovu grešku. Ona bi trebalo da razvije navike tačnosti i temeljitosti. Učenici bi trebalo da se nauče taktičnosti i sistematičnosti; trebalo bi da nauče da štede vreme i da im svaki potez bude proračunat. Oni ne bi trebalo da uče samo najbolje metode, već da budu inspiri-sani da se neprestano unapređuju. Neka njihov cilj bude, da svoj rad učine gotovo savršenim, koliko ljudski mozak i ruke to mogu da ostvare. Takvo obučavanje će mlade učiniti gospodarima, a ne robovima rada. To će razvedriti mnoge teške fizičke radnike i oplemeniti i najponiznije zanimanje. Oni koji smatraju rad samo pukim poslom i pristupaju mu sa samozadovoljnim neznanjem, ne čineći nikakav napor u pogledu unapređivanja, zaista će im rad biti teret. Ali oni koji prepoznaju umetnost i u najponiznijem poslu, videće u njemu plemenitost i lepotu, i uživaće, obavljajući ga verno i efikasno.13 Bogatstvo da ne bude izgovor za izbegavanje praktične fizičke obuke – Mnogi roditelji koji su bogati, ne pridaju značaja pružanju obrazovanja svojoj deci u pogledu praktičnih životnih dužnosti, kao ni sposobnosti i spretnosti. Oni ne vide potrebu pružanja temeljnog razumevanja korisnog rada, za dobrobit u-mova i moralnosti svoje dec i njihovu buduću korisnost. Zbog ovoga će njihova deca, kada dođe nevolja, stajati čvrsto u svojoj nezavisnosti, znajući kako da ko-riste svoje ruke. Ukoliko imaju snage, oni ne mogu biti siromašni, čak i ako ne-maju ni jedan dolar. Mnogi koji u mladosti žive u bogatim okolnostima i okruženju, mogu biti opljačkani i svo bogatstvo da im se oduzme, i da od njih počne da zavisi opstanak njihovih roditelja, braće i sestara. Koliko je onda važno da svaki mladi čovek se nauči korisnom radu, kako bi mogao biti spreman za svako vanredno stanje. Bo-gatstvo je zaista prokletstvo, zajedno sa svojim vlasnicima, navodeći ih da stoje na putu svojim sinovima i kćerima u sticanju znanja u pogledu korisnog rada,

11 Testimonies For The Church 4:590. 12 Education, 214. 13 Education, 222.

~ 222 ~

kako bi se mogli osposobiti za praktičan život.14 Deca da preuzimaju deo dužnosti u domaćinstvu – Verna majka neće i ne može biti poklonik mode, niti će biti rob domaćinstva, povlađujući hirovima svoje dece i opravdavajući ih da ne bi radili. Ona će ih učiti da sa njom dele obaveze u domaćinstvu, kako bi mogli steći praktično znanje. Ukoliko deca dele dužnosti sa svojom majkom, oni će naučiti da smatraju koristan rad suštinski važnim za sreću, koji zapravo oplemenjuje umesto da ponižava. Ali ukoliko majka vaspita svoje ćerke da budu lenje i bezvoljne, dok ona obavlja teške poslove u domaćinstvu, ona ih uči da gledaju sa visine na nju, kao njihovu slu-škinju, uči ih da budu čekani i da ona obavlja poslove koje bi ćerke trebalo da obavljaju. Majka bi uvek trebalo da zadrži svoje dostojanstvo.15 Neke majke prave grešku oslobađajući ćerke napornog rada i staranja. Radeći tako, one podstiču lenjost svojih ćerki. Izgovor koje ove majke ponekad navode je, „Moje ćerke nemaju snage.“ Zapravo one sve čine, kako bi ih učinile slabim i neefikasnim. Dobro usmeren rad, je upravo ono što je potrebno da bi ih učinilo snažnim, energičnim, veselim, srećnim i hrabrim da se suoče sa različitim iskušenjima u životu.16 Dodelite deci korisne zadatke – Bezbrižnost roditelja u zanemarivanju da odrede zaposlenje svojoj deci, dovela je do neizrecivog zla, ugrožavajući ži-vote mnogih mladih i sakateći njihovu korisnost. Bog želi da i roditelji i nastav-nici , obuče decu za praktične dužnosti svakodnevnog života. Podstičite rad i marljivost. Devojčice – i čak i dečaci koji nemaju posla napolju, trebalo bi da nauče kako da pomognu majci. Od detinjstva, dečake i devojčice bi trebalo učiti da podnose sve teže terete, inteligentno pomažući rad porodične zadruge. Majke, strpljivo pokazujte svojoj deci kako da koriste svoje ruke. Neka shvate, da nji-hove ruke treba da budu zaposlene isto tako vešto, kao i vaše poslovima u doma-ćinstvu.17 Svako dete u porodici bi trebalo da snosi deo tereta obaveza, i trebalo bi ga naučiti da svoj zadatak obavlja verno i radosno. Ukoliko je posao podeljen na ovakav način, a deca odrastaju naviknuta da preuzimaju odgovarajuće dužnosti, nijedan član domaćinstva neće biti preopterećen i sve će u domaćinstvu funkcio-nisati prijatno i glatko. Postojaće pravilna štednja, jer će svako biti upoznat i za-interesovan za detalje u domaćinstvu.18 Spremanje hrane i šivenje, osnovne lekcije – Majke bi trebalo da po-vedu svoje ćerke u kuhinju i da ih temeljno pouče lekcijama iz oblasti spremanja hrane. Takođe bi trebalo da ih upute u veštine šivenja. Trebalo bi da ih pouče da 14 Testimonies For The Church 3:150. 15 Pacific Health Journal, June, 1890. 16 The Signs of the Times, August 19, 1875. 17 The Review and Herald, September 8, 1904. 18 Signs of the Times, August 23, 1877.

~ 223 ~

ekonomično seku materijale i uredno ih spajaju. Neke majke radije sav posao urade same, umesto da strpljivo upućuju svoje neiskusne ćerke. Na taj način, one zanemaruju suštinske oblasti obrazovanja i nanose veliku štetu svojoj deci; i u pogledu večnog života one osećaju stid i zbunjenost, usled nedostatka informa-cija po pitanju ovih stvari.19 Obučiti i dečake i devojčice – Pošto i muškarci i žene imaju ulogu u domaćinskim poslovima, dečaci bi, kao i devojčice, trebalo da steknu znanje o obavljanju dužnosti u domaćinstvu. Nameštanje kreveta, držanje sobe urednom, pranje sudova, spremanje obroka, pranje i popravljanje odeće, predstavlja obuku koja nijednog dečaka ne treba da čini manje muškarcem; učiniće ga srećnijim i korisnijim. I ukoliko bi devojke zauzvrat mogle da nauče da osedlaju i jašu konja, i da koriste testeru, čekić, grabulje i motiku, bile bi bolje osposobljene da se suoče sa vanrednim situacijama u životu.20 Od suštinskog je značaja za naše ćerke, a nauče da pravilno iskoriste vreme, kao i za naše sinove, i oni su podjednako odgovorni pred Bogom za način na koji iskorišćavaju svoje vreme. Život nam je dat, da bismo mudro unapređivali sposobnosti, talente koje posedujemo.21 Uvideti prednosti čuvanja majčine snage – Svakoga dana je potrebno obavljati kućne poslove – kuvanje, pranje sudova, čišćenje, brisanje prašine. Majke, da li ste naučile svoje ćerke da obavljaju ove svakodnevne dužno-sti?....Njihovim mišićima je potrebna aktivnost. Umesto da skaču, igraju se sa loptom ili igraju kriket, neka se vežbaju da budu korisni.22 Učite svoju decu da preuzimaju na sebe deo obaveza u domaćinstvu. Za-poslite ih nekim korisnim poslom. Pokažite im kako da obave svoj posao lako i dobro. Pomozite im da shvate, da olakšavajući obaveze i opterećenja svoje majke, čuvaju njenu snagu i produžavaju joj život. Mnoge majke su prerano otišle u grob, samo zato što deca nisu naučila da preuzmu deo obaveza u domaćinstvu. Podsticanjem duha nesebične službe u domu, roditelji privlače svoju decu bliže Hristu, koji je oličenje nesebičnosti.23 Eksperimentisati sa srećom – Deco, smestite svoju majku u stolicu i tražite joj da vam pokaže šta bi ona prvo uradila. Koliko iznenađenje bi ovo pred-stavljalo za mnoge umorne, preopterećene majke! Nikada neće osetiti mir zado-voljstva i ispunjenja, dok vernim obavljanjem kućnih dužnosti, ne olakšaju u-mornim rukama, umu i srcu majke. Ovo su stepenici na lestvama napretka, koji će decu voditi napred do primanja višeg obrazovanja. Verno obavljanje svakod-nevnih dužnosti donosi zadovoljstvo i mir, koji dolaze u dom istinskog radnika. 19 An Appeal to Mothers, 15. 20 Education, 216, 217. 21 Health Reformer, December, 1877. 22 Manuscript Releases 12:9, 1898. 23 Manuscript Releases 7:0.1903.

~ 224 ~

Oni koji zanemaruju da ponesu deo odgovornosti u domu, su oni koji imaju pro-blem sa napuštenošću i nezadovoljstvom; jer oni nisu naučili, da oni koji su srećni, srećni su jer preuzimaju na sebe deo obaveza i dužnosti koje počivaju na majci ili drugim članovima porodice. Mnogi odlaze, a da nisu naučili najkorisnije lekcije, koje su od suštinskog značaja da ih razumeju za njihovo buduće dobro.24

Nagrada za vernost u obavljanju kućnih dužnosti – Verno ispunjavati kućne dužnosti, zauzimati pozicije gde možete biti najkorisniji, biti uvek jedno-stavan i skroman, zaista je uzdižuće. Ovaj božanski uticaj je neophodan. Ovde se nalaze mir i sveta radost. Oni poseduju moć izlečenja. Oni će tajno i neprimetno ublažiti rane duše, čak i patnje tela. Mir u umu, koji dolazi od čistih i svetih mo-tiva i dela, besplatno će snabdevati energičnošću svaki organ u telu. Unutrašnji mir i čista savest, oslobođena tereta greha prema Bogu, ubrzaće i okrepiti razum, kao što nežne biljke okrepljuje jutarnja rosa. Volja je onda ispravno usmerena, kontrolisana i odlučnija, ali ipak oslobođena izopačenosti. Razmišljanje je pri-jatno jer je posvećeno. Spokoj uma koji možete imati, blagosloviće sve one sa kojima dolazite u kontakt. Ovaj mir i smirenost će vremenom postati prirodni i reflektovaće svoje dragocene zrake svuda oko vas, da bi se ponovo reflektovalo na vas. Što više nebeskog mira i mirnoće bude prisutno u vama, sve će se više povećavati. To je živo zadovoljstvo koje ne uspavljuje moralne energije, već ih razbuđuje do povećane aktivnosti. Savršen mir je nebeska osobina koju poseduju anđeli.25 Postojaće radna aktivnost na nebu – Anđeli su radnici; oni su od Boga određeni da služe sinovima ljudskim. One lenje sluge, koje se raduju neaktivnom Nebu, imaju pogrešne ideje o tome šta predstavlja Nebo. Stvoritelj nije pripremio mesto za zadovoljavanje i grešnu lenjost. Nebo je mesto interesantne aktivnosti; ipak, onima koji su umorni, natovareni, koji su se borili u dobroj borbi vere, ono će predstavljati veličanstven odmor; mladost i energija besmrtnosti će biti nji-hove, i više neće morati da se bore protiv greha i Sotone. Ovim energičnim rad-nicima bi u stanju večne lenjosti bilo dosadno. Za njih to ne bi bilo Nebo. Put hrišćanin na zemlji može biti mukotrpan i zamoran, ali je počastvovan tragovima iskupitelja, i onaj koji bude pratio ovaj posvećen put, biće siguran.26

24 Manuscript Releases 12:9, 1898. 25 Testimonies For The Church 2:326, 327. 26 Christian Temperance and Bible Hygiene, 99.

~ 225 ~

Poglavlje 59 UČENJE KORISNIH ZANATA

Svako dete bi trebalo da izučava neki zanat – Nemar roditelja u obez-beđivanju zaposlenja svojoj deci, koju su doneli na svet, rezultirao je neizrecivim zlom, ugrožavajući živote mnogih mladih i sakateći njihovu korisnost. Velika je greška dozvoliti mladim ljudima da odrastu, a da ne nauče nikakav zanat.1 Iz stuba od oblaka, Isus je Jevrejima dao uputstva preko Mojsija, da bi trebalo decu da vaspitaju da rade, da ih uče zanatima i da niko ne bi trebalo da bude besposlen i dokon.2 Trebalo bi da pomognete svojoj deci da steknu znanje, da ukoliko bude potrebno, mogu živeti od sopstvenog rada. Trebalo bi da ih naučite da budu odlučni, sledeći pozive dužnosti.3 Poučavati upotrebu alata – Kada deca dostignu prikladne godine, tre-balo bi im obezbediti alate. Ukoliko im se njihov posao učini interesantnim, oni će se pokazati kao spretni učenici u upotrebi alata. Ukoliko je otac stolar, on bi svojim sinovima trebalo da pruži lekcije iz te oblasti, uvek unoseći u svoja uput-stva, pouke iz Biblije, reči iz Pisma, kojima Gospod upoređuje ljudska bića sa Svojom građevinom.4 Učiti sinove poljoprivredi – Roditelji bi trebalo da obuče svoje sinove da se sa njima angažuju u njihovim zanatima i poslovima. Poljoprivrednici ne bi trebalo da misle kako poljoprivreda nije dovoljno uzvišena za njihove sinove. Poljoprivreda bi trebalo da bude unapređena naučnim znanjem. Poljoprivreda je proglašena neisplativom. Ljudi kažu da se ne isplati ula-gati u zemljište, jer ono ne vraća uloženo i tuguju nad teškom sudbinom zemljo-radnika.....Ali ukoliko bi se osoba prikladnih sposobnosti, prihvatila ovog posla, i naučila kako da sadi, neguje, žanje i bere, mogli bi se videti mnogo više ohra-brujući rezultati. Mnogi kažu, „Probali smo da se bavimo zemljoradnjom i znamo kakvi su rezultati,“ a ipak ovi pojedinci treba da nauče kako da obrađuju zemlju i da uključe nauku u svoj posao. Njihov raonik bi trebalo da kopa dublje i šire brazde, i oni treba da nauče da obrađivanjem zemlje ne treba da postanu prosti i grubi u svojoj prirodi.....Neka nauče da posade seme u pravo vreme, neka obrate pažnju na rastinje, i neka slede plan koji je Bog osmislio.5 Obučavanje od ogromne važnosti – Od svih zanata, zemljoradnja je od

1 Manuscript Releases 12:1, 1901. 2 Manuscript Releases 24b, 1894. 3 The Signs of the Times, August 19, 1875. 4 Manuscript Releases 4:5, 1912. 5 The Signs of the Times, August 13, 1896.

~ 226 ~

najveće vrednosti. Potrebno je da se uloži veći napor, kako bi se stvorilo, podsta-klo interesovanje za poslove zemljoradnje. Neka nastavnik obrati pažnju na ono što Biblija kaže o zemljoradnji; da je Božji plan za čoveka bio, da obrađuje zem-lju; da je prvom čoveku, vladaru čitavog sveta, bila data bašta da je obrađuje; i da su mnogi od najznačajnijih ljudi u svetu, po svojoj plemenitosti, bili zemljo-radnici. Pružite mogućnost takvom životu.... Onaj ko se izdržava od poljoprivrede, izbegava mnoga iskušenja, uživa u nabrojanim povlasticama i blagoslovima, koji su uskraćeni onima koji rade na položajima u velikim gradovima. Ali u ovim danima ogromnih kredita i veresija i poslovne konkurencije, mali broj onih uživa u istinskoj nezavisnosti i činjenici da im se pošteno i pravedno isplatio trud koji su uložili u obrađivanje zemlje.6 Sveži poljoprivredni proizvodi imaju naročitu vrednost – Porodice i institucije bi trebalo da nauče mnogo više o obrađivanju i unapređenju zemljišta. Kada bi ljudi samo znali vrednost plodova iz zemlje, koje zemlja daje, svaki u svoje vreme, bili bi učinjeni veći i marljiviji napori u obrađivanje zemljišta. Svi bi trebalo da budu upoznati sa naročitom vrednošću svežeg voća i povrća iz voć-njaka i bašte.7 Škole da poučavaju decu korisnim zanatima – Učenje zanata zaslužuje daleko više pažnje, nego što je sada ima. Škole bi trebalo da budu tako koncipi-rane, da, kao dodatak najvišoj umnoj i moralnoj prosvećenosti, obezbede najbolje moguće uslove za fizički razvoj i zanatsku obuku. Obuku bi trebalo pružiti iz oblasti proizvodnje – pokrivajući, što je moguće više najkorisnijih zanata, takođe iz ekonomije u domaćinstvu, zdravom spremanju hrane, šivenju, higijenskom krojenju, tretiranju bolesti i srodnim oblastima. Trebalo bi obezbebediti bašte ra-dionice, ambulante, i rad u svakoj oblasti bi trebalo da bude pod rukovodstvom obučenih i stručnih nastavnika. Rad bi trebalo da ima određeni cilj i da bude temeljan. Dok je svakoj osobi potrebno određeno poznavanje različitih zanata, neophodno je da postane vešta najmanje u jednom od njih. Svaka mlada osoba bi, kada napušta školu, tre-balo da poseduje stečeno znanje o nekom zanatu ili zanimanju, pomoću kojeg bi, ukoliko se ukaže potreba, mogao da se izdržava.8

Obuka dvostruke vrednosti – Školske ustanove za bavljenje radovima iz različitih oblasti, trebalo bi da obezbede učenicima i zaposlenost i neophodno vežbanje van školskih sati.....Tako se može dobiti praktično znanje u poslu, dok se stiče teorijsko znanje.9 Radno znanje je od veće vrednosti nego naučno – Trebalo bi da iskusni

6 Education, 219. 7 Counsels on Diet and Foods, 312. 8 Education, 218. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 83, 84.

~ 227 ~

nastavnici poučavaju mlade dame iz oblasti spremanja hrane. Mlade devojke bi trebalo poučiti kako da kroje, izrađuju i krpe odeću i tako ih osposobiti za obav-ljanje praktičnih životnih dužnosti. Potrebno je da postoje ustanove, gde mladi mogu izučiti različite zanate, koji bi aktivirali njihove mišiće, podjednako kao i mentalne snage. Ukoliko bi mladi primili samo jednostrano obrazovanje, šta bi ostavilo veće posledice – poz-navanje samo nauke, sa svim nedostacima i štetnostima po zdravlje, ili samo poz-navanje rada za praktičan život? Bez oklevanja možemo odgovoriti, ovo posled-nje. Ukoliko bi nešto trebalo zanemariti, onda neka to bude proučavanje knjiga.10 Mogu postojati oni koji su primili lošu obuku i oni koji imaju pogrešne ideje u pogledu obučavanja.. Ova deca žele najbolju obuku, i vi morate spojiti fizički rad sa umnim – ovo dvoje bi trebalo da idu zajedno.11 Isus je bio primer zadovoljavajućeg rada – Potrebno je mnogo više milosti i čvrste discipline karaktera, kako bi radili za Boga u svojstvu mehaničara, trgovca, advokata, zemljoradnika, uvodeći načela hrišćanstva u redovne životne poslove, nego kao priznati misionari na otvorenom polju, čiji je položaj jasan, i pola poteškoća je otklonjeno samom tom činjenicom. Potrebna je velika duhovna snaga i mišići, kako bi se uvela religija u radionice i poslovne prostore, koja bi posvećivala pojedinosti svakodnevnog života i uređivala svaki svetovni posao, prema standardima biblijskog hrišćanina. Isus je u svojoj odvojenosti u Nazaretu, u svojoj tridesetoj godini, na-porno radio i odmarao, jeo i spavao, iz sedmice u sedmicu, iz godine u godinu, kao i svi njegovi skromni vršnjaci i savremenici. Nije skretao pažnju na sebe kao značajnu ličnost; a ipak je bio Iskupitelj sveta, koga su anđeli obožavali, i koji je svo vreme obavljao posao po nalogu Svog Oca, živeći lekcije koje je poučavao, a koje bi trebalo da ostanu čovečanstvu da ih sledi do kraja vremena. Ova suštinska pouka o zadovoljavajućem radu u obavljanju neophodnih životnih dužnosti, veliki deo Hristovih sledbenika bi još uvek trebalo da je uči. Ukoliko ljudi ne bi kritikovali naš rad, i ukoliko se ne bi čule pohvale i krivice, rad bi bio obavljen isto tako dobro, kao da ga nadgleda Beskonačni, lično. Tre-balo bi da budemo verni u manjim pojedinostima naših poslova, podjednako kao i u većim životnim poslovima.12

10 Testimonies For The Church 3:156. 11 Manuscript Releases 19:1887. 12 Health Reformer, October, 1876.

~ 228 ~

Poglavlje 60 POZNAVANJE ZAKONA ŽIVOTA

I POSLUŠNOST ISTIM Čudo ljudskog tela - Mi smo Božji proizvod i Njegova Reč objavljuje da smo „bogobojažljivo i divno stvoreni.“ On je pripremio ovo živo prebivalište za um; to je „čudesno sazdan“ hram, koji je Gospod Lično, osposobio da bude prebivalište Njegovom Svetom Duhu. Um upravlja celim čovekom. Svi naši postupci, dobri ili loši, izviru iz našeg uma. Um je taj koji proslavlja Boga i služi mu, čineći nas nalik nebeskim bićima. Ipak, mnogi prožive ceo svoj život, a da ne postanu inteligentni u pogledu ljudskog tela, koje sadrži ovo blago. Svi organi služe umu, i nervi su glasnici koji prenose njegova naređenja svakom delu tela, rukovodeći pokretima žive mašine.1 Dok se proučava mehanizam tela, trebalo bi usmeriti pažnju na njegovo prilagođavanje sredstava cilju, skladnom delovanju i zavisnosti od određenih organa. Kada se na ovaj način probudi interesovanje učenika, i on bude naveden da uvidi važnost fizičke kulture, nastavnik može učiniti mnogo toga, da osigura pravilan razvoj i ispravne navike.2 Čuvati zdravlje – Pošto se um i duša izražavaju kroz telo, i umna i du-hovna energičnost, u velikoj meri zavise od fizičke snage i aktivnosti; sve što unapređuje fizičko zdravlje, unapređuje i razvoj snažnog uma i dobro uravnote-ženog karaktera. Bez zdravlja, niko tako upečatljivo ne može razumeti ili u pot-punosti ispuniti svoje dužnosti prema sebi, bližnjima ili prema Stvoritelju. Zbog toga bi zdravlje trebalo verno čuvati kao karakter. Poznavanje fiziologije i higi-jene bi trebalo da bude osnova svakog obrazovanja.3 Mnogo je onih koji nisu voljni da proučavaju zakone zdravlja – Mnogi nisu voljni da ulože napor u sticanje znanja o zakonima života i da na jednostavan način rade na obnovi zdravlja. Oni ne postavljaju sebe u ispravan odnos prema životu. Kada je bolest posledica kršenja prirodnog zakona, oni ne nastoje da isprave svoje greške, i onda traže blagoslov od Boga.4 Trebalo bi da se edukujemo, ne samo da bismo živeli u skladu sa zako-nima zdravlja, već da bismo i druge poučavali na bolji način. Mnogi, čak i od onih koji izjavljuju da veruju u istinu za naše vreme, žalosno su neuki u pogledu zdravlja i umerenosti.

1 Fundamentals of Christian Education, 425, 426. 2 Education, 198. 3 Education, 195. 4 Christian Temperance and Bible Hygiene, 112, 113.

~ 229 ~

Potrebno je da se obrazuju, red po red, pravilo po pravilo. Predmet prou-čavanja koji je pred njima, mora zadržati svežinu. Preko ove stvari se ne sme preći kao preko nevažne, jer skoro svaku porodicu bi trebalo prodrmati po ovom pitanju. Savest se mora probuditi i podstaći na primenu načela istinske reforme.5 Načelima higijene, primenjenim na ishranu, vežbanje, staranje o deci, le-čenje bolesti, itd. Trebalo bi posvetiti mnogo više pažnje, nego što je to uobiča-jeno.6 Proučavati preventivne mere – Previše malo pažnje se posvećuje uzro-cima smrti , bolesti i degeneracije, koji danas postoje i u najcivilizovanijim zem-ljama. Ljudska rasa se kvari i pogoršava.....Većina zla, koja donosi patnju i uniš-tenje ljudskoj rasi, može biti sprečena, a snaga za njihovo sprečavanje, u velikoj meri počiva na roditeljima.7 Učiti decu da rasuđuju od uzroka do posledice – Učite decu da rasu-đuju od uzroka do posledice. Pokažite im da ukoliko prekrše zakone svog bića, moraju biti kažnjeni i patiti. Ukoliko ne možete videti brzo poboljšanje, kao što biste želeli, ne budite obeshrabreni, već ih upućujte strpljivo i pritisnite dok na zadobijete pobedu.8 Oni koji proučavaju i primenjuju načela ispravnog života, biće veoma blagosloveni, i fizički i duhovno. Razumevanje filozofije zdravlja je zaštita od mnogih zala, koja se neprestano uvećavaju.9 Neka upućivanje bude progresivno – Decu bi trebalo rano poučiti jed-nostavnim i laganim lekcijama, osnovama fiziologije i higijene. Posao bi trebalo da započne majka u domu, i trebalo bi ga verno preneti u školu. Kako učenici napreduju sa godinama, upućivanje u ovoj oblasti bi trebalo nastaviti, dok ne postanu sposobni da brinu o svom zdravlju. Trebalo bi da razumeju značaj zaštite od bolesti, očuvanjem snage i energije svakog organa, a takođe bi trebalo da na-uče kako da postupaju u slučaju uobičajenih oboljenja i hitnih slučajeva.10 Teorijsko činjenično znanje nije dovoljno – Student fiziologije bi tre-balo da nauči, da cilj njegovog proučavanja nije samo da stekne znanje o činje-nicama i načelima. Samo ovo će doneti jako malo koristi. On može razumeti važ-nost provetravanja, njegova soba može biti snabdevena čistim vazduhom; ali u-koliko ne napuni ispravno svoja pluća, patiće od posledica lošeg disanja. Potreba za čistoćom može biti shvaćena i neophodne sposobnosti mogu biti obezbeđene; ali sve će postati beskorisno, osim ukoliko se ne primeni. Velika potreba u pou-

5 Christian Temperance and Bible Hygiene, 117. 6 Education, 197. 7 The Ministry of Healing, 380. 8 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 126. 9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 138. 10 Education, 196.

~ 230 ~

čavanju ovih načela, je da utisnete učeniku njihovu važnost, kako bi ih on save-sno primenjivao.11 Neophodno je poznavanje prirodnih zakona – Postoje stvari koje nisu uobičajeno uključene i proučavanje fiziologije, a koje bi trebalo uzeti u obzir – stvari od veće važnosti za studenta, od većine tehničkih stvari, koje se uobičajeno uče po ovom osnovu. Kao temeljno načelo čitavog obrazovanja u ovoj oblasti, koje bi mladi trebalo da nauče, je da su prirodni zakoni u stvari Božji zakoni – istinski božanski, kao i deset zapovesti. Zakone koji upravljaju našim fizičkim organizmom, Bog je upisao u svaki nerv, mišić, i vlakno tela. Svako nemarno i svojevoljno kršenje ovih zakona, je greh protiv našeg Stvoritelja. Koliko je onda važno, da kroz poznavanje ovih zakona informišemo druge!12 Redovnost i pravilnost u jedenju i spavanju – Važnost redovnosti po pitanju vremena za spavanje i jedenje, ne bi trebalo zanemariti. Pošto se obnav-ljanje organizma događa tokom spavanja, od suštinskog je značaja, naročito za mlade, da spavanje bude redovno i dovoljno dugo.13

U određivanju vremena za spavanje, ne bi trebalo da bude slučajnosti. Učenici ne bi trebalo da izgrade naviku trošenja ulja za lampe noću, a spavanja tokom dana. Ukoliko su navikli da ovo rade kod kuće, trebalo bi da koriguju ovu naviku i odlaze na spavanje u prikladno vreme. Onda će ujutru ustati osveženi za dnevne dužnosti.14

Insistirati na ispravnim zdravstvenim navikama – Mora se insistirati na ispravnim navikama jedenja, pijenja i odevanja. Loše navike čine da mladi budu manje osetljivi na biblijska uputstva. Decu treba zaštititi od popuštanja a-petitu, a naročito od upotrebe stimulativnih i opojnih sredstava. Na stolovima roditelja hrišćana, ne bi trebalo da se nalazi pre začinjena hrana.15

Ne treba da popuštamo nijednoj navici koje će oslabiti fizičku i umnu snagu, ili da zloupotrebi naše snage na bilo koji način. Treba da uradimo sve što je u našoj moći da sačuvamo zdravlje, kako bismo uživali u dobrom raspoloženju, čistom umu, i kako bismo bili u stanju da pravimo razliku između svetog i uobi-čajenog, i proslavili Boga u svojim telima i svom duhu, koji pripadaju Njemu.16

Važnost pravilnog držanja – Među prvim stvarima na koje bi se trebalo fokusirati je pravilno držanje i u sedećem i u stojećem položaju. Bog je stvorio čoveka uspravnog i On želi da čovek poseduje, ne samo fizičke, već i umne i moralne koristi, gracioznost i dostojanstvo, pribranost, hrabrost i samopouzdanje, koji nastoje da podstaknu uspravno držanje. Neka nastavnik pruži uputstva po 11 Education, 200. 12 Education, 196, 197. 13 Education, 205. 14 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 297. 15 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 126. 16 The Youth’s Instructor, August 24, 1893.

~ 231 ~

ovom pitanju, primerom i poukom. Pokažite koji je ispravan položaj i insistirajte na njegovom održavanju.17 Disanje i kultura izgovora – Odmah iz pravilnog držanja po važnosti su disanje i kultura izgovora. Za onoga ko sedi i stoji na pravilan način, velika je verovatnoća da diše ispravno. Ali nastavnik bi trebalo da utisne u svoje učenike važnost dubokog disanja. Pokažite im kako zdrav rad respiratornih organa po-maže cirkulaciju krvi, okrepljuje ceo sistem, podstiče apetit, poboljšava varenje i uzrokuje zdrav, sladak san, i na taj način, ne samo da osvežava telo, već i umi-ruje um. I dok se objašnjava važnost disanja, trebalo bi insistirati na praktičnoj primeni. Pružite učenicima vežbe koje će unaprediti disanje i uverite se da se uspostavi navika... Vežbanje izgovora zauzima važno mesto u fizičkoj kulturi, pošto nastoji da proširi i ojača pluća, a samim tim i štiti od bolesti. Da bi se osigurao ispravan izgovor u čitanju i govoru, potrebno je da trbušni mišići potpuno učestvuju u disanju i da respiratorni organi ne budu sputani. Neka se više naprežu i istežu trbušni mišići, nego mišići grla. Preopterećenje, kao i ozbiljna oboljenja grla i pluća, mogu se tako sprečiti. Naročitu pažnju bi trebalo usmeriti na to da se osi-guraju razgovetno izgovaranje, tečni dobro usklađeni tonovi i ne previše brz izgo-vor. Ovo neće samo unaprediti zdravlje, već će doprineti prijatnosti i efikasnosti studentovog rada.18 Tri stvari od suštinske važnosti za porodičnu sreću – U proučavanju higijene, ozbiljan nastavnik će iskoristiti svaku priliku da ukaže na neophodnost savršene čistoće, i u ličnim navikama i u okruženju. Značaj svakodnevnog kupa-nja za unapređivanje zdravlja i stimulisanje umne aktivnosti, treba naročito naglasiti. Pažnju bi takođe trebalo posvetiti sunčevoj svetlosti, provetravanju i higijeni spavaće sobe i kuhinje. Učite svoje učenike da su zdrava spavaća soba i savršeno čista kuhinja, uređena sa ukusom, sto za ručavanje sa obiljem dobre i zdrave hrane, dodatno će obezbediti sreću porodice i poštovanje svakog razum-nog posetioca, više nego gomila skupog nameštaja u dnevnoj sobi. Da je, „život vredniji od hrane i telo od odela.” (Luka 12:23), je lekcija, koja danas nije ništa manje neophodna, nego kada ju je izgovorio božanski Učitelj, pre hiljadu osam-sto godina.19

Nastojite da razumete prirodne lekove – Čist vazduh, sunčeva svetlost, umerenost, odmor, vežbanje, pravilna ishrana, upotreba vode, poverenje u bo-žansku silu, su zaista istinski lekovi. Svaka osoba bi trebalo da poseduje znanje o prirodnim lekovitim sredstvima i njihovoj primeni. Od suštinskog je značaja

17 Education, 198. 18 Education, 198, 199. 19 Education, 200.

~ 232 ~

razumeti načela uključena u lečenje bolesti, i imati praktičnu obuku koja će omo-gućiti ispravnu primenu ovog znanja. Primena prirodnih lekova zahteva dozu pažnje i napor, koji mnogi nisu voljni da ulože. Prirodni proces izlečenja je postepen, a nestrpljivima deluje da je spor. Predavanje štetnim popuštanjima, zahteva žrtvovanje. Ali na kraju će ipak biti jasno da nesputana priroda obavlja svoj posao mudro i dobro. Oni koji istraju u poslušnosti prirodnim zakonima, biće nagrađeni zdravljem i tela i uma.20 Sveobuhvatni pravilnik – U pogledu onoga što možemo učiniti za sebe, postoji nešto što zahteva pažljivo, obazrivo razmatranje. Moram upoznati sebe. Moram uvek učiti kako da se staram o ovoj građevini, telu koje mi je Bog poda-rio, a kako bih ga sačuvao u najboljem zdravstvenom stanju. Moram jesti hranu koja će biti za moje najveće fizičko dobro, i naročitu pažnju treba da posvetim upotrebi odeće koja će doprinositi zdravoj cirkulaciji krvi. Ne smem lišiti sebe vežbanja i svežeg vazduha. Moram dobiti što je moguće vise sunčeve svetlosti. Moram imati mudrost, kako bih bila verni čuvar svoga tela. Trebalo bih da budem nepromišljena, da bih znojava ušla u hladnu pro-storiju; Trebalo bih da budem nepromišljena da sedim na promaji i rizikujem da se prehladim. Trebalo bih da budem nepromišljena pa da sedim hladnih stopala i ekstremiteta i na taj način odvlačim krv od ekstremiteta do mozga i unutrašnjih organa. Trebalo bi da uvek zaštitim svoja stopala po vlažnom vremenu. Trebalo bih pravilno da jedem najzdraviju hranu, koja će se pretvoriti u krv najboljeg kvaliteta, i ne bih trebalo da radim neumereno, ukoliko sam u mogućnosti da to izbegnem. I kada prekršim zakone koje je Bog uspostavio u mom biću, treba da se pokajem, reformišem i dovedem sebe u najpovoljnije stanje, uz pomoć doktora koje je Bog obezbedio – čistog vazduha, čiste vode i isceljujuće, dragocene sun-čeve svetlosti.21 Mi smo pojedinačno odgovorni Bogu – Naša tela su Hristova svojina, za koju je on platio otkup i nismo slobodni da postupamo sa njima kako na volja. Svi koji razumeju zakone zdravlja, treba da shvate svoju obavezu da budu po-slušni ovim zakonima koje je Bog uspostavio u njihovim bićima. Poslušnost za-konima zdravlja treba učiniti ličnom dužnošću. Mi moramo trpeti posledice krše-nja zakona. Moramo pojedinačno odgovarati Bogu za svoje navike i običaje. Zbog toga, pitanje za nas nije, “Koji su svetovni običaji?”, već, “Kako ću ja kao pojedinac, postupati sa svojim telom koje mi je Bog dao?”22

20 The Ministry of Healing, 127. 21 Medical Ministry, 230. 22 The Ministry of Healing, 310.

~ 233 ~

Deo XIV

ODRŽAVANJE FIZIČKE FORME

~ 234 ~

Poglavlje 61 DOMAĆICA U KUHINJI

Uzvišeni poziv domaćice – Ne postoji posao koji je važniji od poslova u domaćinstvu. Dobro spremanje hrane, postavljanje zdrave hrane na sto na pri-mamljiv način, zahtevaju inteligenciju i iskustvo. Oni koji pripremaju hranu, koja završava u našim stomacima, da bi se pretvorila u krv koja hrani čitav sistem, zauzimaju najznačajnije i najuzvišenije položaje.1 Od suštinskog je značaja za svaku mladu osobu da bude temeljno upoz-nata sa svakodnevnim dužnostima. Ako bude potrebno, mlada žena može da prođe bez poznavanja francuskog jezika i algebre, ili bez znanja sviranja na kla-viru; ali je neophodno da nauči da sprema dobar hleb, da valjano odabere odeću i da efikasno obavlja većinu dužnosti koje se odnose na domaćinstvo. Za zdravlje i sreću čitave porodice, ništa nije bitnije od veštine i inteli-gencije u oblasti pripremanja hrane. Lošim pripremanjem i nezdravom hranom, ona može ometati, čak i uništiti korisnost odraslih i razvoj dece. Ili obezbeđiva-njem hrane prilagođene potrebama organizma, koja je primamljiva i ukusna, ona može postići veliki uspeh u pravom smeru. Tako je, na mnogo načina, životna sreća povezana sa vernošću u svakodnevnim uobičajenim dužnostima.2 Spretnost u spremanju hrane je veština od suštinskog značaja – Spretnost u spremanju hrane nije mala stvar....Ovu veštinu bi trebalo smatrati najvrednijom od svih veština, jer je tako blisko povezana sa životom. Trebalo bi joj posvetiti više pažnje; jer u cilju pravljenja dobre krvi, sistem zahteva dobru hranu. Temelj onoga što ljude čini zdravim je medicinski misionarski rad na polju spremanja hrane. Često zdravstvena reforma upropaštava zdravlje neukusno pripremlje-nom hranom. Nedostatak znanja u pogledu zdravog spremanja hrane, mora se otkloniti pre nego što se uspešno sprovede zdravstvena reforma. Dobrih kuvarica je jako malo. Mnoge, mnoge majke moraju da nauče da spremaju hranu, da bi pred svoju porodicu, mogli da iznesu primamljivu, ukusnu i dobro pripremljenu hranu.3 Nastojite da postanete majstor veštine – Naše sestre često ne znaju da spremaju hranu. Takvima bih rekla, Otišla bih kod najboljeg kuvara koji postoji u zemlji, i ostala tamo nedeljama, ako je potrebno, sve dok ne bih postala majstor ove veštine – inteligentnog i veštog spremanja hrane. Postupila bih na ovaj način, čak i da imam četrdeset godina. Vaša je dužnost da znate kako da spremate hranu, 1 Testimonies For The Church 3:158. 2 Education, 216. 3 Counsels on Diet and Foods, 263.

~ 235 ~

i vaša je dužnost da tome poučavate svoje ćerke.4 Teorija i praksa – Hrana se može pripremiti jednostavno i zdravo, ali je potrebna veština, kako bi hrana bila ukusna i hranljiva. Kako bi naučile da spre-maju hanu, žene bi trebalo prvo da uče, a onda da sprovedu u praksu ono što su naučile. Ljudi ispaštaju, jer ne žele da se potrude da ovo urade. Takvima kažem, Vreme je da probudite svoje uspavane energije i da se informišete. Ne mislite da je gubljenje vremena, sticanje temeljnog znanja i iskustva u pripremanju zdrave i ukusne hrane. Nije važno koliko iskustva imate u pripremanju hrane, ukoliko i dalje imate odgovornost prema porodici, vaša je dužnost da naučite kako da se pravilno starate o njoj.5 I raznolikost i jednostavnost su važni – Obroci bi trebalo da budu raz-noliki. Isto jelo, pripremljeno na isti način, ne bi trebalo da bude na stolu obrok za obrokom i dan za danom. Obroci se jedu sa većim zadovoljstvom i sistem je bolje ishranjen, kada su obroci raznoliki.6 Naša tela su izgrađena od onoga što jedemo; i kako bi tkiva bila dobrog kvaliteta, moramo jesti pravu vrstu hrane, i ona mora biti pripremljena sa takvom veštinom, da bude prilagođena i željama i organizmu. Religiozna je dužnost onih koji pripremaju hranu, da nauče kako da je pripremaju na različite načine, kako bi bila i ukusna i zdrava.7 Čak i uređivanje stola i način predstavljanja ispoljavaju svoj štetan uticaj. Zdravo pripremanje hrane postaje sporedna stvar. Serviranje velikog broja razli-čitih jela, zahteva mnogo vremena, novca i napornog rada, bez postizanja bilo kakvog dobra. Može biti moderno imati za obrok veliki broj jela, ali ovaj običaj je poguban za zdravlje. Razumni ljudi bi to trebali osuditi i poukom i primerom. Koliko bi samo bolje bilo za zdravlje čitavog domaćinstva, ukoliko bi jela bila jednostavnija.8 Posledica oskudnog pripremanja hrane – Oskudno pripremanje hrane troši životne energija hiljada ljudi. Mnogo više duša je izgubljeno zbog ovoga, nego što ljudi mogu da shvate. Oskudno pripremanje hrane remeti sistem i pro-izvodi bolesti. U tako izazvanom stanju, nebeske stvari se ne mogu spremno ra-spoznati.9 Oskudna i loše pripremljena hrana, kvari krv, slabeći organe koji stvaraju krv. Remete sistem i donose bolesti, što je praćeno razdražljivošću i lošim raspo-loženjem. Žrtve oskudnog pripremanja hrane, broje se desetinama hiljada. Na

4 Testimonies For The Church 2:370. 5 Christian Temperance and Bible Hygiene, 49. 6 The Ministry of Healing, 300. 7 Christian Temperance and Bible Hygiene, 48, 49. 8 Christian Temperance and Bible Hygiene, 73. 9 Christian Temperance and Bible Hygiene, 49.

~ 236 ~

mnogim nadgrobnim spomenicima moglo bi biti napisano: „Umro zbog oskud-nog pripremanja hrane,“ „Umro zbog zlostavljanja želuca.“10 Učite svoju decu kako da pripremaju hranu – Ne zanemarujte da svoju decu naučite da pripremaju hranu. Na ovaj način, usađujete im načela, koja su neophodna u njihovom religioznom vaspitanju. Pružajući svojoj deci lekcije iz fiziologije, i učeći ih kako da vešto i jednostavno pripremaju hranu, vi postavljate temelj za najkorisniju delatnost vaspitanja i obrazovanja. Potrebna je veština da bi se napravio dobar, lagan hleb. Dobro spremanje hrane je usko povezano sa religijom, i ja dovodim u pitanje religioznost onih, koji su previše nemarni i bez-brižni, da bi naučili da spremaju hranu.11 Upućujte ih strpljivo i vedro – Majke bi trebalo da povedu svoje ćerke sa njima u kuhinju, još dok su jako mlade, i nauče ih veštini spremanja hrane. Majke ne mogu očekivati da njihove ćerke razumeju sve tajne održavanja doma-ćinstva, bez edukacije. Ona bi trebalo da ih upućuje strpljivo sa ljubavlju, i učini rad što prijatnijim svojim veselim izrazom lica i rečima odobravanja i ohrabre-nja.12 Ukoliko ne uspeju jednom, dva puta ili tri puta, ne prigovarajte i ne kriti-kujte. Obeshrabrenost će ih navesti da kažu, „Uzaludno je; ja ovo ne mogu da uradim.“ Ovo nije vreme za kritiku. Volja postaje oslabljena. Potreban je podsti-caj ohrabrenja, vedre, vesele reči, pune nade, „Ne obaziri se na greške koje si napravila. Ti si samo učenik i moraš očekivati da ćeš grešiti. Pokušaj ponovo. Usmeri um na ono što radiš. Budi veoma pažljiva i svakako ćeš uspeti.“13 Kako se interesovanje, oduševljenje i revnost mogu ohladiti – Mnoge majke ne razumeju značaj ove oblasti znanja, i radije će sve uraditi same, nego da se trude da upućuju svoju decu, da se nose sa njihovim osećanjima i greškama dok uče. I kada njihove naprave grešku u svom radu, one ih oteraju rečima, „Nema svrhe; ti ne možeš uraditi ovo ili ono. Praviš mi probleme i uznemiruješ me, više nego što mi pomažeš.“ Tako su prvi napori učenika odbijeni, i prvi neuspeh je tako ohladio nji-hovo interesovanje i žar za učenjem, da se plaše drugog pokušaja i da pristaju i da šiju, pletu ili čiste kuću, samo da ne spremaju hranu. Za to je najviše kriva majka. Ona je trebalo da ih strpljivo upućuje, kako bi mogli vežbanjem da steknu iskustvo, koje bi otklonilo nespretnost i popravilo nevešte pokrete neiskusnog radnika.14 Najneophodnija priprema za praktičan život, koju mlada žena može imati – Mlade dame bi trebalo temeljno upućivati u pripremanje hrane. Kakve 10 The Ministry of Healing, 302. 11 Testimonies For The Church 2:537. 12 Testimonies For The Church 1:684. 13 Testimonies For The Church 1:684, 685. 14 Testimonies For The Church 1:685.

~ 237 ~

god da su njihove životne okolnosti, ovo znanje se može sprovesti u praksu. Ovo je oblast obrazovanja, koja ima najdirektniji uticaj na ljudski život, naročito na živote onih koji se staraju o najdražima.15 Cenim svoju krojačicu; vrednujem svog prepisivača; ali moj kuvar, koji dobro zna da pripremi hranu, koja će održavati telo, hraniti mozak, kosti i mišiće, zauzima najvažnije mesto među pomagačima u mojoj porodici.16 Mnoge žene misle da ih pripremanje hrane i drugi kućni poslovi čine ro-bovima; i zbog toga, mnoge žene koje se udaju i brinu o porodicama, imaju pogrešnu predstavu o dužnostima koje pripadaju ženi i majci.17 Tako se gradi barijera protiv ludorija i poroka – Kada poučavate svoje ćerke veštini pripremanja hrane, podižete oko njih barijeru, koja će ih sačuvati od glupiranja i moralnih nedostataka, koje bi ih u suprotnom iskušavale.18 I muškarci i žene bi trebalo da nauče da pripremaju hranu - I muškarci i žene treba da razumeju jednostavno i zdravo pripremanje hrane. Nji-hov posao ih često vodi tamo gde ne mogu jesti zdravu hranu; ali ukoliko pose-duju znanje o pripremanju hrane, mogu ga iskoristiti u dobre svrhe.19 I mladi ljudi i mlade žene bi trebalo da nauče kako da ekonomično pri-premaju hranu i da izostave meso.20 Proučavajte ekonomičnost; izbegavajte rasipanje i bacanje – U sva-koj oblasti pripremanja hrane, pitanje koje bi trebalo razmotriti je, „Kako pripre-miti hranu na najprirodniji i najjeftiniji način?“ I trebalo bi obratiti pažnju da ostaci hrane, koja ostane na stolu, ne propadnu. Naučite kako da, na neki način, ovi ostaci ne propadnu. Veština, ekonomičnost i osećaj za meru su bogatstvo. U toplijim dobima godine, pripremajte manje hrane. Koristite više suve materije. Postoje mnoge siromašne porodice, koje iako imaju jedva dovoljno da jedu, mogu biti prosvetljene po pitanju toga zašto su siromašni; jako mnogo hrane im propada.21 Važna pitanja za razmišljanje – „Dakle, bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da nešto drugo činite, sve na Božju slavu činite.“ Da li ovako postupate kada pripremate hranu i pozivate svoju porodicu da učestvuje u tome? Da li pred svoju decu postavljate samo hranu za koju znate da će od nje nastati najbolja krv? Da li je to hrana koje će sačuvati njihove organizme u najzdravijim mogućem stanju? Da li je to hrana koja će ih postaviti u najbolji odnos prema životu i zdravlju? Da li je ovo hrana koju učite da postavljate pred svoju decu? Ili im, bez obzira na 15 Testimonies For The Church 1:683, 684. 16 Testimonies For The Church 2:370. 17 The Ministry of Healing, 302. 18 Testimonies For The Church 2:370. 19 The Ministry of Healing, 323. 20 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 313. 21 Counsels on Diet and Foods, 258.

~ 238 ~

njihovo buduće dobro, servirate nezdravu, stimulišuću i nadražujuću hranu?22

22 Testimonies For The Church 2:359, 360.

~ 239 ~

Poglavlje 62 JESTI DA BI ŽIVELI

Bog je odredio sklonosti i želje – Naše sklonosti i želje.... su božanski određene, i kada su date čoveku, bile su čiste i svete. Božja namera je bila da razum upravlja željama i da bi one trebalo da doprinose našoj sreći. I kada ih kontroliše i reguliše posvećeni um, one su svetost u Gospodu.1 Predmet božanskog staranja – Vaspitavanje Izraelaca obuhvatalo je sve njihove životne navike. Sve što se ticalo njihovog blagostanja, bilo je predmet božanskog staranja, i nalazilo se unutar oblasti božanskog zakona. Čak i u slučaju njihove hrane, Bog je video najviše dobro. Mana, kojom ih je hranio u pustinji, bila je takve prirode, da je unapređivala fizičke, moralne i umne snage.....Uprkos teškoćama i oskudici u tokom njihovog života u pustinji, nijedan Izraelac nije bio slab ili malaksao.2 Izgrađeni od hrane koju jedemo – Naša tela su izgrađena od hrane koju jedemo. Prisutno je neprestano trošenje i propadanje tkiva našeg organizma; svaki pokret svakog organa povlači za sobom trošenje, i ono što je potrošeno, obnavlja se pomoću naše hrane. Svaki organ u telu zahteva svoj deo hrane. Mo-zak mora biti snabdeven svojim delom; kost, mišići i nervi, zahtevaju njihove delove. Čudesan je proces koji pretvara hranu u krv, i koristi ovu krv kako bi izgradio različite delove tela; ali ovaj proces se neprestano odvija, snabdevajući životom i snagom mišiće, nerve i tkiva.3 Počnite sa pravilnom ishranom odojčeta – Značaj obučavanja dece po pitanju pravilnih navika u ishrani, teško se može proceniti. Mališani treba da na-uče da oni jedu da bi živeli, a ne žive da bi jeli. Obučavanje bi trebalo da počne sa odojčetom u majčinim rukama. Deci bi trebalo davati hranu samo u redovnim intervalima, i sve manje učestalo, kako odrastaju. Ne bi im trebalo davati slatkiše niti hranu za odrasle koja se teško vari. Brižnost i pravilnost u ishrani odojčadi i male dece, neće samo unaprediti zdravlje i tako ih učiniti tihim i umiljatim, već će postaviti temelj navikama, koje će biti blagoslov za njih u budućim godinama.4 Obrazujte ukuse i želje – Kako deca izađu iz najranijeg detinjstva, ve-liku pažnju treba posvetiti obrazovanju njihovih ukusa i želja. Često im se do-pušta da jedu šta god požele i kad god požele, bez osvrta na zdravlje. Trud i novac, koji se tako često rasipaju na nezdrave poslastice, navode mlade da pomi-

1 Temperance, 12. 2 Education, 38. 3 The Ministry of Healing, 295. 4 The Ministry of Healing, 383.

~ 240 ~

sle da je najviši cilj u životu, a to podrazumeva i najveću količinu sreće, da za-dovolje apetit. Rezultat ovakvog vaspitanja je proždrljivost, a onda dolazi bo-lest.... Roditelji bi trebalo da obrazuju želje i apetit svoje dece, i ne bi trebalo da dopuste upotrebu nezdrave hrane.5 Duhovne, umne i fizičke snage pod uticajem ishrane – Majke koje za-dovoljavaju želje svoje dece na uštrb zdravlja i radosne naravi, seju seme zla koje će izniknuti i doneti plod. Popuštanje sebi raste, kako rastu mališani, i umne i fizičke energije se žrtvuju. Majke koje ovako postupaju, ubraće gorke plodove semena koje su posejali. One vide svoju decu kako odrastaju, umno i karakterno onesposobljena, da se ponašaju plemenito i korisno u društvu ili porodičnom domu. Duhovne, kao i umne i fizičke snage, stradaju pod uticajem nezdrave hrane. Savest postaje omamljena, i podložnost dobrim uticajima i utiscima sma-njena.6 Birajte najbolju hranu – Kako bismo znali koja je najbolja hrana, mo-ramo proučavati Božji prvobitni plan za čoveka. Onaj koji je stvori čoveka, i razume njegove potrebe, odredio je Adamu njegovu hranu......žitarice, voće, ora-šasti plodovi i povrće, sačinjavaju hranu, koju je za nas odabrao naš Stvoritelj.7

Pripremajte hranu na jednostavan i ukusan način – Bog je snabdeo čoveka obilnim sredstvima, u cilju zadovoljenja ne izopačenog apetita. Izneo je pred njega plodove zemlje – obilje raznolike hrane koja je ukusna i hrinljiva za organizam. Za ovu hranu nam je naš dobronamerni Otac rekao da možemo slo-bodno da jedemo. Voće, žitarice i povrće, pripremljeni na jednostavan način, bez začina i masnoća svih vrsta, sa mlekom ili pavlakom, je najzdravija ishrana. Oni ishranjuju telo i daju snagu izdržljivosti i intelekta, koji se proizvode stimulušu-ćom ishranom8 Apetit nije siguran vodič – Hranu bi trebalo odabrati tako da obezbedi sve neophodne elemente za izgradnju tela. U ovom smislu, apetit nije siguran vodič. Kroz loše navike u ishrani, apetit postaje izopačen. On često zahteva hranu koje pogoršava zdravlje i smanjuje snagu umesto da je poveća....Bolest i patnja koji svuda preovlađuju, u velikoj meri su posledica najučestalijih grešaka u pogledu ishrane.9

Deca koja slede neobrazovan apetit – Dok sam boravila u vagonu, čula sam zapažanje roditelja da su apetiti njihove dece osetljivi, i ukoliko im se ne ponude meso i kolači, oni ne mogu jesti. Nakon podnevnog obroka, primetila sam kvalitet hrane koja se daje ovoj deci. Tu je bio fin pšenični hleb, isečena 5 The Ministry of Healing, 384. 6 Counsels on Diet and Foods, 230. 7 The Ministry of Healing, 295, 296. 8 Counsels on Diet and Foods, 230. 9 The Ministry of Healing, 295, 296.

~ 241 ~

šunka uvaljana u crni biber, kiseli krastavci, torta i ukuvano voće. Bledilo na licu ove dece, jasno je ukazivalo da pate od zlostavljanja želuca. Dvoje od ove dece, posmatrali su drugu decu kako jedu sir sa svojom hranom i izgubili su apetit prema hrani koja je bila pred njima, sve dok popustljiva majka nije zamolila da dobije komad sira za decu, bojeći se da neće završiti svoj obrok. Majka je zapa-zila, „Moja deca mnogo vole ovo ili ono i ja im dopuštam da jedu ono što žele; jer apetit žudi za onom vrstom hrane koje je organizmu neophodna.“ Ovo bi moglo biti tačno, da apetit nikada nije bio izopačen. Postoji pri-rodni i izopačen apetit. Roditelji koji su svoju decu čitavog života učili da jedu nezdravu stimulišuću hranu – sve dok im apetit nije postao izopačen i oni počeli da žude za kafom, čajem, cimetom, karanfilićem i začinima - ne mogu tvrditi da apetit zahteva ono što je organizmu neophodno. Apetit je bio pogrešno obrazo-van, sve dok nije postao izopačen. Nežni stomačni organi su bili stimulisani i zapaljivani dok nisu izgubili svoju osetljivost. Jednostavna i zdrava hrana, njima se čini bljutavom i bezukusnom. Zlostavljan stomak neće obavljati posao koji mu je namenjen, osim ukoliko ne bude primoran najstimulativnijim supstancama. Da su ova deca bila vaspitavan, od svog najranijeg detinjstva, da jedu samo zdravu hranu, pripremljenu na najjednostavniji način, u kojoj su sačuvana njena prirodna svojstva, koliko je bilo moguće, i izbegavali meso, masnoće i začine, ukus i apetit ne bi bili narušeni. Sve ukazuje na to da je hrana, u svom prirodnom stanju, naj-bolje prilagođena da zadovolji potrebe organizma.10 Šta je sa mesnom ishranom? – Ne označavamo ni jednu preciznu liniju koju treba slediti u ishrani; ali kažemo, da u zemljama u kojima voće, žitarice i orašasti plodovi postoje u izobilju, mesna hrana nije ispravna hrana za Božji na-rod. Poučena sam da mesna hrana ima tendenciju da animalizuje ljudsku prirodu, da liši muškarce i žene ljubavi i saosećanja, koje bi trebalo da gaje prema sva-kome, i da dopusti niskim strastima da upravljaju višim snagama bića. Ako je mesna ishrana ikada bila zdrava, sada nije bezbedna.11 Razlozi za odbacivanje mesne ishrane – Oni koji jedu mesu, jedu žita-rice i povrće iz druge ruke, jer životinje iz žitarica i povrća uzimaju hranljive sastojke neophodne za njihov rast i razvoj. Život koji je u žitaricama i povrću, prelazi na onoga ko jede. Mi ga dobijamo jedenjem mesa životinje. Koliko je bolje dobiti hranljive materije direktno, jedući hranu koju je Bog obezbedio za nas! Meso nikada nije bilo najbolja hrana; ali njegova upotreba je danas duplo nepoželjnija, jer su bolesti životinja u brzom porastu. Oni koji koriste mesnu hranu, jako malo znaju o tome šta jedu. Često, kada bi videli životinje dok su žive

10 Counsels on Diet and Foods, 239. 11 Testimonies For The Church 9:159.

~ 242 ~

i poznavali kvalitet mesa koje jedu, odrekli bi ga se sa gnušanjem. Ljudi nepre-stano jedu meso prepuno tuberkuloznih i kanceroznih klica. Tuberkuloza, kancer i druge smrtonosne bolesti se na taj način prenose.12 Posledice se na mogu odmah sagledati – Posledice mesne ishrane, ne mogu se odmah sagledati, ali ovo nije dokaz da ova ishrana nije štetna. Mali broj ljudi može poverovati da meso koje jedu, truje njihovu krv i izaziva njihove pat-nje. Mnogi umiru od bolesti, koje su kompletno uzrokovane jedenjem mesa, dok na pravi uzrok ne sumnjaju ni oni ni drugi.13 Povratak na prvobitnu zdravu ishranu – Nije li vreme, da svi postave sebi za cilj, odbacivanje mesne hrane? Kako oni, koji nastoje da budu čisti, pre-finjeni i sveti, kako bi mogli uživati u društvu nebeskih anđela, mogu koristiti bilo kakvu kranu, koja ostavlja štetne posledice na dušu i telo? Kako mogu odu-zimati život Božjim stvorenjima, da bi mogli da konzumiraju meso kao luksuz? Bolje neka se vrate na zdravu i ukusnu hranu, koja je bila namenjena čoveku u samom početku.14 Put onih koji očekuju Hristov dolazak – Među onima koji očekuju do-lazak Gospoda, jedenje mesa će na kraju biti ukinuto; meso će prestati da sači-njava deo njihove ishrane. Trebalo bi uvek da imamo u vidu ovaj kraj, i da nasto-jimo da delujemo nepokolebljivo u tom pravcu. Ne mogu da zamislim, da smo, praktikovanjem jedenja mesa, u skladu sa svetlošću koju Bog želi da nam da.15 Povratak Božjem planu – Iznova i iznova, bilo mi je pokazano, da Bog vraća svoj narod svom prvobitnom planu i nameri, da ne opstaju na mesu mrtvih životinja. On bi želeo da poučimo ljude boljem načinu....Ukoliko meso bude odbačeno, ukoliko ukus ne bude obrazovan u tom smeru, ukoliko se bude pod-sticala naklonost prema voću i žitaricama, uskoro će biti, kao što je bila Božja namera da bude u početku. Njegov narod neće konzumirati meso.16

Uputstvo koje se odnosi na promene u ishrani – Pogrešna je pretpo-stavka, da mišićna snaga zavisi od konzumiranja životinjske hrane. Potrebe orga-nizma mogu biti namirene na bolji način, i zdravlje će biti energičnije bez upo-trebe ove hrane. Žitarice, voće, orašasti plodovi i povrće, sadrže sve hranljive sastojke koji su neophodni da bi se napravila dobra krv. Ovi elementi se u mesnoj ishrani ne nalaze u dovoljnoj meri. Da je konzumiranje mesa bilo od suštinskog značaja za snagu i zdravlje, životinjska hrana bi bila uključena u ishranu, odre-đenu za čoveka u samom početku. Kada se prekine sa konzumiranjem mesne hrane, često je prisutan osećaj slabosti i nedostatka energije. Mnogi ovo navode kao dokaz, da je mesna hrana 12 The Ministry of Healing, 313. 13 The Ministry of Healing, 315. 14 The Ministry of Healing, 317. 15 Counsels on Diet and Foods, 380, 381. 16 Counsels on Diet and Foods, 82.

~ 243 ~

od suštinskog značaja; ali sve se to događa, jer je hrana ove vrste, stimulišuća, jer truje krv i razdražuje nerve. Neki će primetiti da im je teško da odbace meso, kao što je pijancu teško da odbaci flašu, ali će im biti bolje zbog promene. Kada se mesna hrana izbaci, njeno mesto treba popuniti raznolikim žita-ricama, orašastim plodovima, povrćem i voćem, koje će biti i hranljivi i ukusni. Ovo je naročiti neophodno u slučajevima onih koji su slabi, ili opterećeni nepre-stanim naporima.17 Dobro pripremljene zamene su od pomoći – Dobro pripremanje hrane je suštinski zahtev, naročito tamo gde meso ne sačinjava glavni deo ishrane. Nešto se mora pripremiti da zauzme mesto mesa, i ove zamene za meso moraju biti tako dobro pripremljene, tako da potisnu želja za mesom.18 Upoznata sam sa porodicama koje su prešle sa mesne ishrane na onu koja je dosta osiromašena. Njihova hrana je tako oskudno pripremljena da je stomak prezire, i takvi su mi rekli da ne mogu pristati na zdravstvenu reformu; da gube fizičku snagu. Ovo je jedan od razloga zašto neki nisu bili uspešni u svojim na-porima da pojednostave svoju hranu. Ishrana im je toliko oskudna da izaziva bo-lest. Hrana se priprema bez brižljivosti i neprestano je jednolična. Ne bi trebalo da bude mnogo vrsta hrane u jednom obroku, ali ne bi tre-balo da se svi obroci sastoje od iste vrste hrane, bez razlike. Hrana bi trebalo da bude pripremljena jednostavno, ali ipak sa prefinjenošću, koja će podstaći ape-tit.19 Nadvladavanje neprirodnog apetita – Osobe koje su navikle sebe na bogatu, jako stimulišuću ishranu, imaju neprirodan ukus, i oni ne mogu odjednom da počnu da uživaju u hrani koja je jednostavna i obična. Potrebno je vreme da ukus postane prirodan i da se želudac oporavi od zlostavljanja koje je trpeo. Ali oni koji istraju u konzumiranju zdrave hrane, posle nekog vremena smatraće je ukusnom. Njeni delikatni i divni ukusi će biti cenjeni i ješće se sa većim uživa-njem, nego što se to može raditi sa nezdravim poslasticama. A želudac, ni uza-vreo, ni preopterećen, može spremno da obavlja svoj posao.20 Zdravo jedenje nije žrtva – Dok bi decu trebalo učiti da kontrolišu apetit i jedu misleći na zdravlje, neka im bude jasno, da se odriču samo onoga što im nanosi štetu. Oni se odriču štetnih stvari zbog nečeg boljeg. Neka sto bude pri-mamljiv i privlačan, dok je opskrbljen dobrim stvarima, koje nam je Bog tako obilno darovao.21 Uzmite u obzir godišnje doba, klimu, zanimanje – Nije sva zdrava

17 The Ministry of Healing, 316. 18 Letter 60a, 1896. 19 Testimonies For The Church 2:63. 20 The Ministry of Healing, 298, 299. 21 The Ministry of Healing, 385.

~ 244 ~

hrana podjednako prilagođena našim potrebama u svim okolnostima. Treba vo-diti računa o izboru hrane. Naša ishrana bi trebalo da bude primerena godišnjem dobu, klimatskim uslovima u kojima živimo i zanimanju kojim se bavimo. Neka hrana koja je primerena za upotrebu tokom jednog godišnjeg doba ili u jednom klimatskom području, nije primerena za upotrebu u drugom. Takođe postoje raz-ličite vrste hrane, koje su najprimerenije različitim zanimanjima. Često hrana, od koje mnogo koristi imaju oni koji se bave teškim fizičkim radom, nije primerena za osobe koje obavljaju posao u sedećem položaju ili su izloženi velikim umnim naporima. Bog nam je dao obilnu raznolikost zdrave hrane, i svaki čovek bi, među tom zdravom hranom, trebalo da izabere onu, koja je najviše prilagođena njegovim potrebama.22 Pripremajte hranu pametno i vešto – Pogrešno je jesti samo da bi se zadovoljio apetit, i ne bi trebalo da se ispoljavati ravnodušnost prema kvalitetu hrane i načinu pripreme. Ukoliko hrana koje se jede, nije ukusna, telo neće biti tako dobro ishranjeno. Hranu bi trebalo pažljivo odabrati i pripremiti mudro i vešto.23 Možemo jesti bilo šta – U mnogim porodicama se obavljaju velike pri-preme za goste. Velika količina različite hrane se priprema i postavlja na sto. Ova hrana je iskušenje za one koji nisu naviknuti na tako veliku raznolikost ili bogatu hranu... Poznajem ljude koju su obavljali velike pripreme za goste. U svojoj sop-stvenoj porodici, oni se ne pridržavaju pravila. Obroci se pripremaju, na takav način, da se majci i ženi maksimalno bude udobno. Sreća i zadovoljstvo muža i dece se ne razmatra. Iako se tolika svečanost pravi za goste, smatra se da je bilo šta dovoljno dobro svakodnevnu ishranu članova porodice, na koju se ne obraća prevelika pažnja. Često se viđa sto uza zid, hladan obrok na njemu, bez truda da se učini primamljivim. Kada je „samo za nas“ , kažu, „možemo jesti bilo šta.“24 Učinite obrok prilikom za prijatno porodično okupljanje – Vreme za obrok, bi trebalo da bude vreme za druženje i osveženje. Sve što opterećuje ili razdražuje, trebalo bi zabraniti. Neka se neguje poverenje, ljubaznost i zahvalnost Darodavcu za sva dobra, i razgovor će biti vedar i prijatan tok misli će se uzdizati bez zamaranja.25 Sto za ručavanje nije mesto gde treba negovati pobunu, nerazumnim na-činom postupanja roditelja. Čitava porodica bi trebalo da jede sa radošću i zahval-nošću, imajući na umu, da će oni koji vole Boga, i koji su mu poslušni, učestvo-

22 22The Ministry of Healing, 296, 297. 23 23The Ministry of Healing, 300. 24 Manuscript Releases 1:1876. 25 Education, 206.

~ 245 ~

vati u svadbenoj večeri Jagnjetovoj, u Božjem carstvu i da će ih Isus lično slu-žiti.26 Pravilnost i redovnost u jedenju – Nepravilnosti u ishrani uništavaju zdrave sposobnosti organa za varenje, na štetu zdravlja i raspoloženja.27 Ni u jednom slučaju, obroci ne bi trebalo da budu nepravilni. Ukoliko se večera pojede sat ili dva pre uobičajenog vremena, želudac će biti nepripremljen za novo opterećenje; jer još nije izbacio hranu pojedenu tokom prethodnog obroka, i još ne poseduje vitalnu snagu za novi posao. Tako je sistem preoptere-ćen. Niti bi sa obrocima trebalo kasniti sat ili dva, kako bi se prilagodili okol-nostima, ili kako bi se obavio određen posao. Želudac traži hranu u vreme kada je navikao da je prima. Ako se sa tim vremenom kasni, vitalnost sistema se sma-njuje, dok ne opadne toliko nisko, da apetit u potpunosti nestane. Ukoliko se hrana konzumira nakon toga, želudac nije u stanju da se pravilno pobrine za nju. Hrana se ne može pretvoriti u dobru krv. Kada bi svi jeli svoje obroke u pravilnim intervalima, bez jedenja bilo čega između obroka, bili bi spremni za sledeći obrok, pronalazeći zadovoljstvo u jedenju, koje bi isplatilo uloženi trud.28 Učite decu kada, kako i šta da jedu – Deca su generalno neuka u pogledu važnosti toga kada, kako i šta jesti. Dopušteno im je da slobodno ugađaju svojim ukusima, da jedu u bilo koje doba dana, da uzmu sve ono što im se naoko svidi; i skoro neprestanim jedenjem pita, kolača, hleba, putera i slatkiša, oni postaju sladokusci i teško vare hranu. Organi za varenje, kao vodenica koja neprestano radi, postaju oslabljeni, vitalne snage se pozivaju iz mozga da po-mognu želucu u preopterećenom radu, i na taj način umne snage slabe. Nepri-rodna stimulacija i slabljenje vitalnih snaga čine ih nervoznim, razdražljivim, ne-odmerenim i samovoljnim. Oni jedva da mogu biti bez nadzora svojih roditelja. U mnogim slučajevima moralne snage deluju umrtvljeno, i teško je u njima pro-buditi osećaj sramote i stida i žalosti zbog greha; oni često skliznu u navike vrda-nja, obmanjivanja i često otvorenog laganja. Roditelji osuđuju takve stvari kod svoje dece, ali ne shvataju da je njihovo sopstveno loše rukovođenje decom, dovelo do ovog zla. Oni ne vide potrebu za obuzdavanje apetita i strasti kod svoje dece, a one rastu i jačaju sa godinama. Majke svojim sopstvenim rukama pripremaju i postavljaju pred svoju decu hranu, koja ima tendenciju da im nanese fizička i umna oštećenja.29 Nikada ne jesti između obroka – Želucu se mora posvetiti posebna paž-

26 Letter 19, 1892. 27 The Ministry of Healing, 384. 28 Counsels on Diet and Foods, 179. 29 Pacific Health Journal, May, 1890.

~ 246 ~

nja. On ne sme neprestano da radi. Obezbedite ovom zloupotrebljenom i zlostav-ljanom organu malo mira, tišina i odmora.... Nakon što se pojede redovan obrok, želucu bi trebalo dopustiti da se odmori pet sati. Ni jedan komadić hrane ne bi trebalo da se ubaci u želudac do sledećeg obroka. U ovom periodu, želudac će obaviti svoj posao i biti u stanju da primi još hrane.30

Majke prave veliku grešku, dozvoljavajući deci da jedu između obroka. Želudac postaje poremećen zbog ovakvog postupanja i postavlja se temelj za bu-duće probleme. Njihova razdražljivost može biti uzrokovana nezdravom hranom, koja još nije svarena; ali majka oseća da ne može izdvojiti vreme kako bi razmiš-ljala o ovome i ispravila svoje štetno rukovođenje decom. Niti da može da umiri njihovu nestrpljivu uznemirenost. Ona da je malom paćeniku parče kolača, ili torte, ili neki drugi slatkiš, da bi ga umirila, ali ovo samo povećava zlo... Majke se često žale na nežno zdravlje svoje dece i konsultuju lekara; kada bi malo upotrebile zdrav razum, shvatile bi da su problem uzrokovale greške u ishrani.31 Kasno večernje „grickanje“ opasna navika – Još jednu opasnu naviku, predstavlja jedenje neposredno pred odlazak na spavanje. Regularni obroci mogu biti pojedeni; ali zbog postojanja osećaja slabosti, unosi se još hrane. Popušta-njem, ovaj postupak postaje navika, često toliko utvrđena, da se osobi čini ne mogućim da zaspi bez hrane. Kao posledica kasnih večera, proces varenja se nastavlja i tokom vremena predviđenog za spavanje. Ali iako želudac radi nepre-stano, njegov rad nije pravilno obavljen. San je često poremećen neprijatnim snovima, i osoba se često budu ne osvežena i neodmorna, sa jako malom željom da doručkuje. Kada legnemo da se odmorimo, želudac bi već tre-balo da završi svoj posao, da kao i drugi organi u telu, može uživati u odmoru. Za osobe sa sedećim navikama, kasne večere su naročito štetne. Poremećaji koje kasne večere uzrokuju kod njih, čest su početak bolesti koje se završavaju smrću.32 Majka kojoj je savetovano da je doručak važan – Tvoje dete ima raz-dražljivu narav i njenoj ishrani bi trebalo posvetiti posebni pažnju. Ne bi joj tre-balo dopustiti da bira hranu koja će samo zadovoljiti ukus, a neće obezbediti pra-vilno ishranjivanje organizma....nikada je ne puštaj u školu bez doručka. Ne usu-đuj se da daješ previše prostora svojim sklonostima po ovom pitanju. Potpuno se postavi pod Božju kontrolu, i On će ti pomoći da sve svoje želje dovedeš u sklad

30 Counsels on Diet and Foods, 173, 179. 31 Christian Temperance and Bible Hygiene, 61. 32 The Ministry of Healing, 303, 304.

~ 247 ~

sa Njegovim zahtevima.33 Običaj u društvu je da doručak bude lagan. Ali ovo nije baš najbolji način postupanja prema želucu. U vreme doručka, želudac je u boljem stanju da se pobrine za hranu, nego u vreme drugog ili trećeg obroka u toku dana. Navika jedenja oskudnog doručka i obilne večere je pogrešna. Učinite doručak najzna-čajnijim obrokom u danu.34 Obezbedite obilje najbolje hrane – Deca i mladi, ne bi trebalo da budu neuhranjeni ni u najmanjoj meri; ona bi trebalo da imaju obilje zdrave hrane, ali ovo ne znači da je ispravno staviti pred njih bogate torte i kolače. Oni bi trebalo da rade najbolje vežbe i jedu najbolju hranu, jer ovo dvoje snažno utiču na stanje umnih i moralnih snaga. Pravilna zdrava ishrana će biti jedno od sredstava kojima će se sačuvati zdravo varenje.35 Učestvujte u ovoj umerenosti i obuzdavanju – Roditelji često prave grešku, dajući svojoj deci previše hrane. Deca koja se ovako tretiraju, odrašće kao dispeptičari (oni koji imaju problema sa varenjem). Umerenost u upotrebi, čak i dobre hrane, je od suštinskog značaja. Roditelji, postavite pred svoju decu onu količinu hrane koju ona mogu pojesti. Ne ostavljajte ih da jedu onoliko, ko-liko oni osećaju da mogu da pojedu....Ukoliko ne sačuvate decu od ovoga, ona će imati neinteligentnu percepciju (razumevanje, poimanje). Oni mogu pohađati školu, ali oni neće biti u stanju da nauče ono što bi trebalo; jer snaga koja bi trebalo da ide do mozga, koristi se za obradu viška hrane koja opterećuje želudac. Roditelje bi trebalo poučiti da shvate, da previše hrane koje se daje deci, čini ih slabim umesto jakim.36

Roditelji da zapovedaju, a ne deca – Učite decu da se odupru apetitu, da budu zahvalna za jednostavnu hranu koju im Bog daje. Ne bi trebalo da doz-volite da oni zapovedaju i određuju šta će jesti, već vi treba da odredite ono što je najbolje za njih. Greh je dopustiti deci da gunđaju i žale se zbog dobre zdrave hrane, samo zato što ne odgovara njihovim izopačenim apetitima.37 Ne dozvolite da dete stekne utisak, da treba da mu popuštate zato što je vaše dete, i ne dozvoliti mu da samo bira svoj put. Ne bi mu trebalo dozvoliti da bira hranu koja nije dobra za njega, samo zato što mu se sviđa. Iskustvo roditelja bi trebalo da ima upravljačku moć u životu deteta.38 Poštujte dečije prioritete ukoliko su razumni – Na svakome od nas je da odluči, da li će naše živote kontrolisati um ili telo. Mladi moraju, svako za sebe, napraviti izbor koji oblikuje njihov život; i na treba žaliti bol, kako bi oni 33 Letter 69, 1896. 34 Counsels on Diet and Foods, 173. 35 Letter 19, 1892. 36 Manuscript Releases 15:5, 1899. 37 Letter 23, 1888. 38 The Signs of the Times, August 13, 1896.

~ 248 ~

mogli razumeti sa kakvim silama treba da se nose i sa uticajima koji oblikuju karakter i sudbinu.39 Vaspitavanjem dece i mladih, oni bi trebalo da nauče, da navike jedenja, pijenja i oblačenja, formirane po svetovnim standardima, nisu u skladu sa zako-nima zdravlja i života i moraju se držati pod kontrolom uma i intelekta. Moći apetita i snazi navike ne bi trebalo dozvoliti da savlada razum. Kako bi se osigu-rala ova stvar, mladi moraju imati više ciljeve i motive od pukog životinjskog zadovoljstva u jedenju i pijenju.40

Dalekosežne posledice izopačenog apetita - Nekima nije utisnuta neop-hodnost jedenja i pijenja na slavu Bogu. Popuštanje apetitu utiče na njih u svim životnim relacijama. Ovaj uticaj je vidljiv u porodici, crkvi, na molitvenom sastanku, u rukovođenju decom. Ovo je prokletstvo u njihovim životima, koje ih sprečava da razumeju istinu za ovo poslednje vreme.41 Zdrav život, lična dužnost – Ono što jedemo i pijemo ima važan uticaj na naše živote i karaktere, i hrišćani bi svoje navike jedenja i pijenja, trebalo da usaglase sa zakonima prirode. Moramo osetiti svoje dužnosti i obaveze prema Bogu, po pitanju ovih stvari. Poslušnost zakonima zdravlja bi trebalo učiniti pi-tanjem najozbiljnijeg proučavanja, jer svesno neznanje po ovom pitanju je greh. Svako ponaosob bi trebalo da oseti ličnu dužnost da sprovodi zakone zdravog života.42

39 Education, 202. 40 Good Health, July, 1880. 41 Christian Temperance and Bible Hygiene, 151. 42 Manuscript Releases 4:7, 1896.

~ 249 ~

Poglavlje 63 UMERENOST U SVEMU

Neumerenost uzrokuje većinu životnih nedaća – Neumerenost je te-melj većeg dela životnih nedaća. Ona na godišnjem nivou uništava desetine hi-ljada ljudi. Mi ne govorimo o neumerenosti koja je ograničena samo na upotrebu opojnih pića, već joj dajemo šire značenje, uključujući štetno popuštanje apetitu ili strasti.1 Kroz neumerenost, neki žrtvuju polovinu, a drugi dve trećine svojih fizič-kih, umnih i moralnih snaga i tako postaju igračke u rukama neprijatelja.2 Prekomerno popuštanje je greh – Prekomerno popuštanje u jedenju pi-jenju ili spavanju, je greh. Skladno, zdravo delovanje svih snaga u telu i umu, rezultuje srećom; i što su snage uzvišenije i prečišćenije, čistija je i sreća.3 Umerenost je načelo religioznog života - Umerenost u svim sferama ovog života bi trebalo poučavati i primenjivati. Umerenost u jedenju, pijenju, spavanju i oblačenju, je jedno od najvećih načela religioznog života. Istina uve-dena u svetilište duše, biće vodič za postupanje sa telom. Prema bilo čemu, što se tiče ljudskog zdravlja, ne treba se odnositi sa ravnodušnošću. Naše večno dobro, zavisi od načina na koji, u ovom životu, upotrebljavamo svoje vreme, snagu i uticaj.4 Pružena nam je samo jedna prilika ovde; i pitanje koje bi svako sebi tre-balo da postavi, je, „Kako mogu uložiti svoj život, da bih imao najveću dobit?“5 Naša prva dužnost prema Bogu i bližnjima je naš lični razvoj. Svaku spo-sobnost kojom nas je Stvoritelj obdario, trebalo bi negovati do savršenstva, kako bismo bili u stanju da uradimo najviše moguće dobra, za koje smo sposobni. Stoga je vreme utrošeno na takav način, usmereno ka uspostavljanju i očuvanju fizičkog i umnog zdravlja. Mi ne možemo priuštiti sebi da sprečimo razvoj ili osakatimo bilo koju funkciju uma ili tela, prekomernim radom ili zloupotrebom bilo kojeg dela žive mašinerije. Ukoliko to i učinimo, sigurno ćemo snositi posle-dice.6

Ono ima čudesnu moć – Pridržavanje umerenosti i redovnosti u svemu, ima čudesnu moć. Ono će imati veći uticaj od okolnosti i prirodnih darova, u unapređenju zadovoljstva i vedrine naravi, koji su jako važni za poravnavanje

1 Pacific Health Journal, April, 1890. 2 Messages to Young People, 236. 3 Counsels on Diet and Foods, 44. 4 Testimonies For The Church 6:375. 5 Pacific Health Journal, April, 1890. 6 The Signs of the Times, November 17, 1890.

~ 250 ~

životnih puteva. U isto vreme, tako stečena moć samokontrole, pokazaće se naj-vrednijim sredstvom za uspešno suočavanje sa strogim dužnostima i realnostima koje očekuju svako ljudsko biće.7 Pomoć u jasnom razmišljanju – Svakoga dana, čovek u poziciji od po-verenja, treba da donese odluke od kojih zavisi rezultat velike važnosti. Često mora da se misli brzo, a ovo mogu obaviti oni koji praktikuju strogu umerenost. Um jača pravilnim tretiranjem umnih i fizičkih snaga. Ukoliko napor nije preve-lik, nova energija dolazi sa novim opterećenjem.8 Navike umerenosti donose bogatu nagradu - Nadolazeće generacije su okružene primamljivim stvarima, koje su predviđene da iskušavaju apetit. Naro-čito se u našim velikim gradovima poziva na svaki oblik popuštanja. Oni, koji poput Danila, odbiju da se oskrnave, steći će nagradu zbog svojih navika umere-nosti. Sa svojom većom snagom i povećanom izdržljivošću, oni imaju rezerve, koje mogu izvući u slučaju nužde. Ispravne fizičke navike, unapređuju umnu premoć. Intelektualna moć, fi-zička snaga i dugovečnost, zavise od nepromenjivih zakona. Ne postoji slučaj-nost po pitanju ovih stvari. Bog prirode se neće umešati da sačuva čoveka od posledica kršenja prirodnog zakona.9 Za savršeno zdravlje budite umereni u svemu – Da bi se sačuvalo zdravlje, potrebno je biti umeren u svemu....Naš nebeski Otac je poslao svetlost zdravstvene reforme, da bude zaštita od zala koja su posledica iskvarenog apetita, kako bi ljudi koji vole čistotu i svetost, znali kako da oprezno koriste dobra koja im je On obezbedio, i kako bi praktikovanjem umerenosti u svakodnevnom ži-votu, mogli biti posvećeni kroz istinu.10 Umerenost prethodi posvećenju – Božji narod treba da nauči značenje umerenosti u svemu....Svako popuštanje sebi, treba da bude odbačeno iz njihovih života. Pre nego što zaista razumeju značenje istinskog posvećenja i usklađenosti sa Hristovom voljom, oni moraju, kroz saradnju sa Bogom da zagospodare nad lošim navikama i običajima.11 U proučavanju – Neumerenost u proučavanju je vrsta trovanja; i oni koji joj popuštaju su kao pijanice, koje se udaljavaju od sigurnih staza, tumaraju, spo-tiču se i padaju u tami. Gospod bi želeo da svaki student ima na umu, da svoje oko treba da koristi na slavu Bogu. On ne treba da crpi i troši svoje fizičke i umne snage na sticanje svog mogućeg znanja iz nauke, već da sačuva svežinu i energiju svih svojih snaga, kako bi se uključio u rad koji mu je Bog namenio u pomaganju

7 Education, 206. 8 The Ministry of Healing, 309. 9 Christian Temperance and Bible Hygiene, 28. 10 Christian Temperance and Bible Hygiene, 52. 11 Medical Ministry, 275.

~ 251 ~

dušama da pronađu stazu pravednosti.12 U radu – Trebalo bi da praktikujemo umerenost i u svojim naporima i radu. Nije naša dužnost da sebe postavimo tamo gde ćemo biti prezauzeti. Neki mogu ponekad biti postavljeni tamo gde je ovo neophodno, ali to bi trebalo da bude izuzetak a ne pravilo. Trebalo bi da budemo umereni u svemu. Ukoliko poštujemo Gospoda, obavljanjem svog dela posla, On će obavljanjem Svog dela posla, sačuvati naše zdravlje. Trebalo bi da imamo razumnu kontrolu nad svim našim organima. Umerenošću u jedenju, pijenju, odevanju, radu i drugim stva-rima, mi možemo uraditi za sebe, ono što nijedan lekar ne može uraditi za nas.13 Po pravilu, svakodnevni rad ne bi trebalo da se nastavlja i produžava u-veče.....Bilo mi je pokazano, da oni koji ovako postupaju, mnogo više gube nego što dobijaju, jer je njihova energija iscrpljena i oni rade sa osećanjem razdražlji-vosti i nervoze. Ovo im možda ne nanosi nikakvu trenutnu štetu, ali sigurno pot-kopava i nanosi štetu njihovoj građi.14 Oni koji ulažu velike napore u obavljanje jako puno posla za dato vreme, i nastavljaju da rade, uprkos tome što im njihova procena kaže da bi trebalo da odmore, nikada nisu na dobitku. Oni žive na pozajmljenom kapitalu. Oni troše vitalne snage koje će im trebati u budućnosti. I kada se od njih zahteva energija, koju su tako nemarno trošili, oni je nemaju. Njihove fizičke i mentalne snage su istrošene. Oni shvataju da su se suočili a gubitkom, ali ne znaju o čemu se radi. Došlo je vreme njihove potrebe, ali njihove fizičke snage su iscrpljene. Svako ko krši zakone zdravlja, mora trpeti posledice u većoj ili manjoj meri. Bog nas je snabdeo silom i snagom, koje će biti potrebne u različitim periodima našeg ži-vota. Ukoliko nemarno crpimo ovu snagu, neprestanim preopterećivanjem, mo-raćemo ponekad da budemo gubitnici.15 U odevanju – U svakom pogledu, odevanje bi trebalo da bude zdravo. „Iznad svega,“ Bog želi, „da imamo zdravlje i duše i tela.“ I mi treba da sarađu-jemo sa Njim, zarad zdravlja i duše i tela. I jedno i drugo se unapređuju zdravim odevanjem. Ono treba da bude graciozno, lepo i usklađeno sa prirodnom jednostav-nošću. Hrist nas je upozorio na životni ponos, ali ne na gracioznost i prirodnu lepotu.16

U jelu – Istinska umerenost nas uči da odbacimo sve što je štetno i da razumno upotrebljavamo ono što je zdravo. Malo je onih koji shvataju kako bi trebalo, da su njihove navike u ishrani povezane sa njihovim zdravljem, karakte-rom, korisnošću u ovom svetu, i sa njihovom večnom sudbinom. Apetit bi uvek 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 405, 406. 13 Temperance, 139. 14 Counsels on Health, 99. 15 Fundamentals of Christian Education, 153, 154. 16 Ministry of Healing, 288, 289.

~ 252 ~

trebalo da bude potčinjen moralnim i umnim snagama. Telo bi trebalo da bude sluga umu, a ne um telu.17 Oni koji jedu i rade neumereno i nerazumno, pričaju i ponašaju se nera-zumno. Nije neophodno da pijete alkoholno piće, da biste bili neumereni. Greh neumerenosti u jelu – prečesto jedenje, preobilno jedenje, prebogato jedenje, nezdrava hrana – uništava zdravlje organa za varenje, utiče na mozak, izopačuje sposobnost rasuđivanja, sprečavajući razumno, mirno, zdravo razmišljanje i po-našanje.18 Posebno se starati da ne bude prejedanja – U devet od deset slučajeva, postoji veća opasnost od previše jedenja, nego od premalo.....Postoje mnogi koji imaju zdravstvene probleme, ali ne pate ni od jedne konkretne bolesti. Uzrok njihovog zdravstvenog problema je popuštanje apetitu. Oni misle ako je hrana zdrava, da je mogu pojesti koliko god požele. Ovo je velika greška. Osobe čije su snage oslabljene bi trebalo da jedu umereno, čak i ograničenu količinu hrane. Sistem će onda biti u mogućnosti da obavi svoj posao lako i dobro, i mnoge patnje će biti sprečene.19 Ne odričite se Boga ni jednim činom neumerenosti – Mi smo otkup-ljeni, za nas je plaćen otkup; zbog toga, mi treba da proslavimo Boga u našem telu i duhu, koji pripadaju Njemu. Ne treba da se odričemo Boga ni jednim činom neumerenosti, jer nas je jedinorodni Sin Božji otkupio po beskonačnoj ceni, čak žrtvujući svoj život. On nije umro za nas, kako bi mi mogli postati robovi zlim navikama, već kako bi mogli postati Božji sinovi i kćeri, služeći mu svakom sna-gom svoga bića.20 Oni koji shvataju da se nalaze u ovakvom odnosu prema Bogu, neće ni-kada u svoj stomak ubaciti hranu koja zadovoljava apetit, ali nanosi štetu orga-nima za varenje. Oni neće upropastiti Božje vlasništvo, popuštanjem neispravnim navikama u jedenju, pijenju i odevanju. Oni će se sa velikom brigom starati o ljudskoj mašini, shvatajući da moraju tako činiti, kako bi delovali u saradnji sa Bogom. Njegova volja je da oni budu zdravi, srećni i korisni. Ali kako bi to ostva-rili, oni moraju svoju volju uskladiti sa Njegovom.21 Unesite umerenost u svaku pojedinost porodičnog života – Apelujemo da načela umerenosti budu unesena u svaku pojedinost porodičnog života; da primer roditelja bude pouka umerenosti; da se deca uče samoodricanju i samo-kontroli i da se sprovode nad njima, od njihovog najranijeg detinjstva.22

17 Temperance, 138. 18 Christian Temperance and Bible Hygiene, 155. 19 Manuscript Releases 1:1876. 20 Letter 166, 1903. 21 Temperance, 214. 22 The Review and Herald, September 23, 1884.

~ 253 ~

U porodičnom krugu i u crkvi, trebalo bi hrišćansku umerenost da posta-vimo na uzvišen položaj. To bi trebalo da bude živi element, koji reformiše na-vike, naravi i karaktere.23

23 Temperance, 165.

~ 254 ~

Poglavlje 64 PORODIČNI DOM I BORBA ZA UMERENOST

Neumerenost se razbesnela – Neumerenost nastavlja svoje pustošenje. Nepravda u svakom obliku, stoji kao moćna prepreka čuvanju napretka istine i pravednosti. Društvena nepravda, neznanje i poroci, i dalje uzrokuju neizrecivu bedu, prekrivajući svojom štetnom, tamnom senkom i crkvu i svet. Izopačenost među mladima se povećava umesto da se smanjuje. Samo ozbiljni, neprestani napori će pomoći da se otkloni ovo rušilačko prokletstvo. Borba sa interesom i apetitom, sa lošim navikama i nesvetim strastima, biće žestoka i smrtonosna; samo oni koji će promeniti načela, mogu zadobiti pobedu u ovoj borbi.1 Neumerenost je u porastu, uprkos uloženim naporima da se kontroliše. Ne možemo nikada biti previše ozbiljni u nastojanju da sprečimo napredak neu-merenosti, da podignemo pale i da zaštitimo slabe od iskušenja. Sa svojim slabim ljudskim rukama, možemo učiniti jako malo, ali imamo pouzdanog Pomoćnika. Ne smemo zaboraviti da Hristova ruka može dopreti do samih dubina ljudskog jada i poniženja. Može nam pomoći da pokorimo i ovog užasnog demona neu-merenosti.2 Potpuno uzdržavanje je odgovor – Jedini način na koji svako može da se zaštiti od sile neumerenosti, je da se potpuno uzdržava od vina, piva i žestokih pića. Moramo učiti svoju decu, da ako žele da budu muževni, moraju napustiti ove stvari. Bog nam je pokazao šta sačinjava pravu muškost. To su oni koji pre-ovladaju, koji će biti počastvovani i čija imena neće biti izbrisana iz knjige ži-vota.3 Roditelji mogu najozbiljnijim istrajnim naporom, nepristrasni prema obi-čajima modernog života, izgraditi moralni bedem oko svoje dece, koji će ih štititi od patnje koju uzrokuje neumerenost. Decu ne bi trebalo ostaviti da odrastaju kako im volja, sa loše razvijenim navikama, koje treba saseći u korenu; već pažljivo disciplinovani i vaspitani da stanu na stranu pravednosti, reforme i uzdr-žanosti. U svakoj krizi, oni će onda imati moralnu nezavisnost da se suoče sa olujom otpora, koja sigurno pogađa one koji zauzimaju svoj stav u korist istinske reforme.4

Neumerenost je često posledica popuštanja u porodičnom domu – U-činjeni su veliki napori u našoj zemlji, da se iskritikuje neumerenost, ali se ispo-stavilo teškim da se nadvlada i okuje odrasli lav. Ukoliko bi polovina ovih napora 1 Temperance, 234. 2 Christian Temperance and Bible Hygiene, 21. 3 Christian Temperance and Bible Hygiene, 37. 4 The Health Reformer, May 1, 1877.

~ 255 ~

bila usmerena ka prosvećivanju roditelja, u pogledu njihove odgovornosti u for-miranju navika i karaktera svoje dece, hiljadustruko više dobra bi se moglo javiti kao posledica ovog, u odnosu na prethodni kurs. Mi želimo Božju pomoć svim radnicima koji rade na izazivanju umerenosti; ali ih pozivamo da se zagledaju dublje u uzrok zla protiv koga se bore, i da detaljnije i doslednije uđu u reformu.5 Da bismo dopreli do korena neumerenosti, moramo ići dublje od upotreba alkohola i duvana. Besposlica, nedostatak cilja, zla društva, mogu biti predispo-nirajući uzrok. Taj uzrok često je prisutan na kućnom stolu porodica koje se izjaš-njavaju kao strogo umerene. Bilo šta što remeti varenje, stvara nepotrebno uzbu-đenje u umu, ili na bilo koji način slabi organizam, remeteći ravnotežu umnih i fizičkih snaga, slabeći kontrolu uma nad telom i na taj način teži neumerenosti. Sunovrat mnogih mladih koji su obećavali, može se pripisati neprirodnim apeti-tima, koji su formirani nezdravom ishranom.6 Stolovi našeg američkog naroda su generalno postavljeni tako da stvaraju pijanice. Apetit je vladajuće načelo visoke klase. Ko god popušta apetitu pre-čestim jedenjem, i to hrane nezdravog kvaliteta, slabi svoju snagu da se odupre buci apetita i strasti u ostalim aspektima, srazmerno jačanju sklonosti ka pogreš-nima navikama u ishrani.7 Čaj i kafa su doprinoseći faktori – Kroz neumerenost započetu kod kuće, organi za varenje prvo postaju slabi, a uskoro i obična hrana ne zadovoljava apetit. Uspostavljaju se nezdravi uslovi, i postoji želja za još stimulišuće hrane. Čaj i kafa proizvode momentalni efekat. Pod uticajem ovih otrova, nervni sistem je uzbuđen; i u nekim slučajevima, um deluje okrepljen a mašta živopisnija. Zbog toga što ovi stimulansi proizvode tako prijatne rezultate, mnogi zaključuju da su im oni zaista neophodni; ali uvek postoji reakcija. Nervni sistem je pozajmio snagu za trenutnu upotrebu iz budućih izvora, i svo ovo privremeno osnaženje je praćeno odgovarajućom depresijom. Iznenadnost olakšanja dobijenog od kafe ili čaja, je dokaz da je ono što deluje kao snaga, samo nervno uzbuđenje, pa stoga mora biti štetno za organizam.8 Duvan, suptilni otrov – Upotreba duvana je navika koja često utiče na nervni sistem snažnije, nego upotreba alkohola. Ona vezuje žrtvu snažnijim lan-cima ropstva, od opijajuće šolje. Um i telo su u mnogim slučajevima, mnogo temeljnije opijeni upotrebom duvana nego alkoholnim pićima; jer je duvan mnogo prepredeniji otrov.9 Duvan....utiče na mozak i umrtvljuje osetljivost, tako da um ne može jasno razlikovati duhovne stvari, naročito one, koje imaju tendenciju da koriguju 5 The Review and Herald, September 23, 1884. 6 Education, 202, 203. 7 Testimonies For The Church 3:563. 8 Christian Temperance and Bible Hygiene, 31. 9 Testimonies For The Church 3:562.

~ 256 ~

ovu prljavu popustljivost. Oni koji upotrebljavaju duvan, na bilo koji način, nisu čisti pred Bogom. Praktikovanjem tako prljavog običaja, nemoguće je za njih, da proslave Boga u svojim telima i duhu, koji pripadaju Njemu.10 Duvan slabi mozak i umrtvljuje njegovu istančanu osetljivost. Upotreba duvana podstiče žudnju za žestokim pićem, i u većini slučajeva postavlja temelj za nastanak alkoholizma.11 Posledice upotrebe stimulišućih i opojnih sredstava - Posledice upo-trebe stimulišućih i opojnih sredstava su smanjena fizička snaga, i sve što utiče na telo, uticaće i na um. Stimulansi mogu na neko vreme probuditi energije i proizvesti umnu i fizičku aktivnost; ali kada stimulišući uticaj nestane, telo i um će biti u lošijem stanju nego pre. Opojna pića i duvan su se pokazali kao užasna kletva za ljudski rod, koja ne samo da slabi telo i zbunjuje um, već i unižava moral. Kada se kontrola razuma ostavi po strani, životinjske strasti preuzimaju vlast. Što se slobodnije koriste ovi otrovi, to će ljudska priroda postajati sve slič-nija životinjskoj.12 Učite decu da se gnušaju stimulišućih sredstava - Učite decu da se gnu-šaju stimulativnih sredstava. Koliko ljudi u neznanju, u sebi gaji želju prema o-vim stvarima!13 Bog poziva roditelje da zaštite svoju decu od popuštanja apetitu, a naro-čito od upotrebe stimulišućih i opojnih sredstava. Stolovi hrišćanskih roditelja, nikada ne bi trebalo da budu puni previše začinjene hrane. Oni treba da nauče da sačuvaju stomak od bilo kakvog zlostavljanja.14 U ovom brzom dobu, što hrana izaziva manje uzbuđenja, to bolje. Ume-renost u svim stvarima i čvrsto obuzdavanje apetita, predstavljaju jedini bezbedni put.15 Izazov za roditelje – Roditelji mogu preneti na svoju decu sklonosti ka apetitu i strasti, što u velikoj meri otežava vaspitanje takve dece da budu strogo umerena i da imaju čiste vrlinske navike. Ukoliko roditelji deci prenesu želju za nezdravom hranom narkoticima i stimulansima, kakva zastrašujuće svečana duž-nost počiva na takvim roditeljima da se suprotstave zlim sklonostima koje su preneli na svoju decu! Koliko ozbiljno i marljivo bi roditelji trebalo da rade, da bi obavili svoju dužnost, u veri i nadi, prema svom nesretnom potomstvu!16 Ukusi i apetiti se moraju obrazovati – Roditelji bi sebi na prvo mesto

10 Counsels on Health, 81. 11 Christian Temperance and Bible Hygiene, 17. 12 The Signs of the Times, September 13, 1910. 13 Christian Temperance and Bible Hygiene, 17. 14 The Review and Herald, June 27, 1899. 15 Testimonies For The Church 3:561. 16 Testimonies For The Church 3:567, 568.

~ 257 ~

trebalo da postave razumevanje zakona života i zdravlja, tako da oni ni pripre-manjem hrane ni drugim navikama, ne doprinesu razvoju loših sklonosti kod svoje dece. Koliko pažljivo bi majke trebalo da proučavaju opskrbljivanje stolova najjednostavnijom, zdravom hranom, kako organi za varenje ne bi bili oslabljeni, nervne snage neuravnotežene, a njihova uputstva koja bi trebalo da daju deci, odbijena, hranom postavljenom pred njih. Ova hrana bi trebalo ili da oslabi ili da ojača stomačne organe, kao i da uradi mnogo po pitanju kontrolisanja fizičkog i moralnog zdravlja dece, koja su Božja svojina, krvlju otkupljena.17 Kakvo sveto poverenje je ukazano roditeljima, da čuvaju fizičku i mo-ralnu građu svoje dece, kako bi nervni sistem bio dobro uravnotežen i kako duša ne bi bila dovedena u opasnost!18 Naše sestre mogu učiniti mnogo u radu za spasenje drugih, iznoseći na svoje stolove samo zdravu i hranljivu hranu. One mogu uložiti svoje dragoceno vreme u obrazovanje ukusa i apetita svoje dece, u formiranje navika umerenosti u svemu, i u podsticanju samoodricanja, blagonaklonosti, dobrote i čovekoljub-lja, za dobrobit drugih.19 Nemarni roditelji snose odgovornost – Mnogi roditelji, da bi izbegli zadatak strpljivog poučavanja svoje dece navikama samoodricanja, popuštaju im u jelu i piću, kad god to oni požele. Želja da se zadovolje ukus i sklonost, ne umanjuje se kako godine prolaze; i ovim razmaženim mladima, kako odrastaju, upravljaju impulsi i oni robuju apetitu. Kada zauzmu svoju poziciju u društvu i započnu samostalan život, oni su nemoćni da se odupru iskušenju. U proždr-ljivcu, ljubitelju duvana i pijanici, vidimo zle posledice pogrešnog vaspitanja.... Kada čujemo tužno jadikovanje hrišćanskih muškaraca i žena nad uža-snim zlom neumerenosti, odjednom se pojavljuju pitanja: Ko je vaspitavao mlade? Ko je negovao u njima ove neispravne apetite? Ko je zanemario svečanu dužnost formiranja njihovog karaktera za korisnost u ovom životu i za društvo nebeskih anđela u budućem?20 Pravi rad počinje kod kuće – Pravi rad mora početi kod kuće. Najveći teret počiva na onima, čija je dužnost da vaspitaju mlade i formiraju njihove ka-raktere. Evo posla za majke, da pomognu svojoj deci, u formiranju ispravnih na-vika i čistih ukusa, da razviju moralnu snagu, istinsku moralnu vrednost. Učite ih da ne treba da ih drugi pokolebaju, da ne treba da se prepuste pogrešnim utica-jima, već da utiču na druge na dobro, da oplemene i uzdignu one sa kojima su u povezani. Učite ih, da ukoliko se povežu sa Bogom, imaće snagu da se odupru i najžešćim iskušenjima.21 17 Testimonies For The Church 3:568. 18 Ibid. 19 Testimonies For The Church 3:489. 20 Christian Temperance and Bible Hygiene, 76. 21 Christian Temperance and Bible Hygiene, 21, 22.

~ 258 ~

Umerenost nije za šalu i sprdnju – Mnogi predmet umerenosti pretva-raju u šalu i sprdnju. Oni tvrde da se Gospod ne bavi tako malim stvarima, kao što su naše jedenje i pijenje. Ali kada Gospod ne bi mario za ove stvari, ne bi se otkrio Manojevoj ženi, dajući joj nedvosmislena uputstva i dva puta joj nalažući da bude oprezna da ih ne zanemari. Zar ovo nije dovoljan dokaz da Bog zaista brine o ovim stvarima?22 Reforma počinje sa majkom – Brižljivost sa kojom bi majka trebalo da čuva svoje navike, opisana je u Svetom Pismu.23

Reforma bi trebalo da počne sa majkom, pre nego što se njena deca rode; i ukoliko se Božje uputstva verno slede i poštuju, neumerenost neće postojati.24 Ne samo navike majke, već i vaspitanje deteta je bilo uključeno u poruku anđela jevrejskim roditeljima. Nije bilo dovoljno što se Samson, koji je oslobodio Izrael, rodio sa dobrim nasleđem. Ovo je trebalo da prati pažljivo vaspitanje. Od najranijeg detinjstva, trebalo je da se vaspitava navikama stroge umerenosti.... Uputstva data u vezi sa jevrejskom decom, uče nas da ništa što utiče na fizičko blagostanje deteta, ne bi trebalo zanemariti. Sve je važno. Sve što utiče na zdravlje tela, utiče i na um i karakter.25 Decu od kolevke treba učiti umerenosti i samokontroli. Na majci, u veli-koj meri počiva teret ovog posla, i uz očevu pomoć ona može uspešno napredo-vati.26

Nastavite poučavanje pored ognjišta i u školi – Najteže je zaboraviti navike kojima se popuštalo kroz život, i obrazovati apetit. Demon neumerenosti se ne savladava lako. Džinovske je snage i težak za savladati. Ali neka roditelji započnu borbu protiv neumerenosti, pored svojih ognjišta, u svojim porodicama, načelima, za koja uče svoju decu sa ih slede od najranijeg detinjstva, i mogu se nadati uspehu. Isplatiće vam se, majke, da dragocene sate koje ste dobili od Boga, uložite u formiranje, razvijanje i vaspitanje karaktera svoje dece, učeći ih da se strogo pridržavaju načela umerenosti u jelu i piću.27 Uputstva u ovoj oblasti bi trebalo davati u svakoj školi i kući. Deca i mladi bi trebalo da razumeju posledice upotrebe alkohola, duvana, i drugih sličnih otrova po zdravlje tela, pomračenje uma i senzualizaciju duše. Trebalo bi učiniti jasnim da niko ko koristi ove stvari, ne može na duže staze posedovati punu snagu fizičkih, umnih i moralnih sposobnosti.28 Učinite jasnim posledice malih odstupanja – To su počeci zla od kog 22 Temperance, 233, 234. 23 The Ministry of Healing, 372. 24 The Signs of the Times, September 13, 1910. 25 The Ministry of Healing, 379, 380. 26 The Review and Herald, July 9, 1901. 27 Testimonies For The Church 3:567. 28 Education, 202.

~ 259 ~

se treba čuvati. U upućivanju mladih, posledice na izgled malih odstupanja od ispravnog, treba učiniti veoma jasnim.....Neka mladima bude utisnuta misao da bi oni trebalo da budu gospodari, a ne robovi. Bog ih je učinio vladarima, i oni bi trebalo da upotrebljavaju kraljevstvo koje im je nebo imenovalo. Kada se ovakva uputstva verno pruže, rezultati će se proširiti i van samih mladih. Uticaj će do-segnuti do hiljada muškaraca i žena, koji su na samoj ivici propasti.29 Izgraditi moralnu snagu i izdržljivost za odupiranje iskušenju – Po-jedinačan napor u ispravnom smeru je neophodan, da bi se potčinilo rastuće zlo neumerenosti. O, kada bismo smo mogli naći reči koje bi spalile i istopile put ovog zla da uđe u srce svakog roditelja u zemlji!30 Roditelji, za svoju decu, mogu postaviti temelj za zdrav i srećan život. Oni ih mogu, iz svojih domova, poslati u svet sa moralnom snagom sa se odupru iskušenju, i hrabrošću da uspešno izađu na kraj sa životnim problemima. Oni mogu deci usaditi cilj, i razviti snagu u njima da svojim životom proslave Boga i budu blagoslov svetu. Oni mogu napraviti ispravni stazu za noge svoje dece, kroz sunce i senku, do veličanstvenih visina.31

Bog nas poziva da stojimo na širokoj platformi umerenosti u jelu, piću i odevanju. Roditelji, zar se nećete probuditi i preuzeti na sebe od Boga vam date dužnosti? Proučavajte načela zdravstvene reforme i učite svoju decu da je staza samoodricanja jedina staza sigurnosti.32

29 Education, 203, 204. 30 Pacific Health Journal, May, 1890. 31 The Ministry of Healing, 352. 32 32Manuscript Releases 8:6, 1897.

~ 260 ~

Deo XV

PRIKLADNO ODEVANJE

~ 261 ~

Poglavlje 65 BLAGOSLOVI PRIKLADNOG ODEVANJA

Prikladna i svrsishodna – U odevanju, kao i u svim drugim stvarima, naša je privilegija da proslavimo svog Stvoritelja. On želi da naša odeća bude, ne samo uredna i zdrava, već i prikladna i svrsishodna.1 Trebalo bi da nastojimo da učinimo najbolje od svog spoljašnjeg izgleda. U službi u šatoru od sastanka, Bog je naveo svaki detalj u vezi sa odećom, onih koji su služili pred Njim. Uputstva, koja su data u vezi sa Aronovim haljinama su bila veoma specifična, jer je njegova odeća imala simbolički značaj. Tako bi i odeća Hristovih sledbenika, trebala da ima simbolički značaj. U svim stvarima, trebalo bi da budemo Njegovi predstavnici. Naš izgled bi, u svakom pogledu, trebalo da karakterišu urednost, skromnost i čistota.2 Ilustrovano stvarima iz prirode – Stvarima iz prirode (cvetovi, ljiljan) Hrist je ilustrovao lepotu nebeske vrednosti, skromnu gracioznost, jednostavnost, čistotu, prikladnost, kako bi naša odeća bila ugodna Njemu.3 Karakter se može proceniti na osnovu stila oblačenja – Odeća i njeno uklapanje na osobi, uobičajeno se smatraju pokazateljem muškarca ili žene.4 Mi možemo proceniti karakter osobe, na osnovu načina i stila oblačenja. Skromna, pobožna žena će se skromno oblačiti. Prefinjen i pročišćen ukus, pro-svećen um, otkriće se u izboru jednostavne, prikladne i svrhovite odeće....Ona osoba koja je jednostavna i skromna u svom odevanju i manirima, pokazuje da shvata da istinsku ženu karakteriše moralna vrednost. Koliko je privlačna, graci-ozna i interesantna jednostavnost u odevanju, koja se u ljupkosti, može uporediti sa cvetovima u polju.5 Vodeća načela objavljena – Preklinjem naš narod da pažljivo i obazrivo izlazi pred Boga. Pratiti običaje i trendove u odevanju, dokle god su u skladu sa zdravstvenim načelima. Neka naše sestre u jednostavnosti i iskrenosti, nose o-deću od dobrog, izdržljivog materijala, koja je prikladna za ovo doba, i ne doz-volite da pitanje odevanja optereti um. Naše sestre bi trebalo da se odevaju u jednostavnosti. Trebalo bi da nose skromnu odeću sa sramežljivošću i trezve-nošću. Dajte svetu živu ilustraciju unutarnjeg obožavanja Božje milosti.6 Sledite preovlađujuće običaje, ukoliko su zdravi, skromni i prikladni

1 Education, 248. 2 Testimonies For The Church 6:96. 3 The Ministry of Healing, 289. 4 The Review and Herald, January 30, 1900. 5 The Review and Herald, November 17, 1904. 6 Manuscript Releases 16:7, 1897.

~ 262 ~

– Hrišćani ne bi trebalo da pate za tim, da svojim odevanjem privlače pažnju ljudi koji bi piljili u njih, već da se oblače drugačije od sveta. Ali ako, kada slede svoja ubeđenja, u pogledu skromnog i zdravog odevanja, primete da nisu moderni, ne bi trebalo da menjaju svoju odeću, kako bi bili slični svetu; već bi trebalo da ispoljavaju plemenitu nezavisnost i moralnu odvažnost da budu ispravni, čak i ako se ceo svet razlikuje od njih. Ukoliko svet uvede skroman, pogodan i zdrav način odevanja, koji je u skladu sa Biblijom, neće promeniti naš odnos prema Bogu ili svetu, ukoliko usvo-jimo takav način odevanja. Hrišćani bi trebalo da slede Hrista i da učine da nji-hova odeća bude u skladu sa Božjom Rečju. Trebalo bi da izbegavaju krajnosti. Trebalo bi da teže jasnom, iskrenom kursu, bez obzira na aplauz ili osudu, i tre-balo bi da se drže inoga što je ispravno, zbog svojih sopstvenih vrlina.7 Izbegavajte krajnosti - Nemojte biti zaokupirani nastojanjem da sledite besmislenu modu u odevanju. Oblačite se uredno i odgovarajuće, ali ne dozvolite da postanete predmet primedbi zbog ukrašavanja i neprimerenog oblačenja, ili zbog oblačenja na aljkav i neuredan način. Ponašajte se kao da znate da su oči neba uperene na vas, i da živite pod Božjim odobravanjem ili neodobravanjem.8 Briga oko odevanja da ne bude pomešana sa ponosom – Postoji klasa ljudi, koji su ponosni na svoje odevanje, koji su nemarni prema sopstvenom izgledu, koji misle da je vrlina biti prljav i odevati se bez reda i ukusa; i njihova odeća često izgleda kao da je nabacana na njih. Njihova odeća je prljava, a ipak takvi ljudi će uvek govoriti protiv ponosa. Oni klasifikuju pristojnost i urednost sa ponosom.9 Oni koji su nemarni i neuredni u odevanju, retko su uzvišeni u razgovoru i poseduju jako malo pročišćenih osećanja. Oni ponekad smatraju nastranost i bahatost za poniženje.10 Hrist upozorio na oprez – Hrist je primetio posvećenost oblačenju, i On je upozorio i zapovedio svojim sledbenicima, da ne posvećuju previše pažnje tome. „I zašto se brinete za odeću? Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu. A ja vam kažem da ni Solomon u svem svom sjaju nije bio odeven kao jedan od njih.“......Ponos i preterivanje u oblačenju su gresi, kojima je žena naročito sklone; stoga su ove naredbe i nalozi direktno povezani sa njom. Koliko samo, zlato ili biseri ili skupa odeća imaju mali značaj, kada se uporede sa Hri-stovom blagošću i ljupkošću.11 Biblijska uputstva za Božji narod – Bila sam upućena na sledeće sti-hove iz Pisma. Anđeo reče, „Oni treba da poučavaju Božji narod.“ „Isto tako, 7 Testimonies For The Church 1:458, 459. 8 Manuscript Releases 5:3, 1912. 9 The Review and Herald, January 23, 1900. 10 The Review and Herald, January 30, 1900. 11 Christian Temperance and Bible Hygiene, 93, 94.

~ 263 ~

želim da se žene pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite, da se ne ukrašavaju pletenjem kose i zlatom ili biserima ili skupocenom odećom, nego dobrim delima, kako i dolikuje ženama koje kažu da poštuju Boga.“ 1.Timotiju 2:9,10. „I neka vaš ukras ne bude u spoljašnjosti - u pletenju kose i ukrašavanju zlatom ili u haljinama - nego neka to bude osoba skrivenog srca odevena u ne raspadljivo ruho mirnog i blagog duha, koji je dragocen u Božjim očima. Jer su se tako nekada ukrašavale i svete žene koje su se uzdale u Boga, pokoravajući se svojim muževima.“ 1.Petrova 3:3-5.12 Mnogi na ove naloge gledaju kao na previše staromodne, da bi bili vredni pažnje; ali On, koji ih je dao Svojim učenicima, razumeo je opasnost koja preti od ljubavi prema oblačenju u naše vreme i poslao nam poruku upozorenja. Ho-ćemo li poslušati upozorenje i biti mudri?13 Oni koji istinski nastoje da slede Hrista, imaće savestan obzir prema odeći koju nose; oni će težiti da ispune zahteve ovih naloga (1. Petrova 3:3-5) koje je Gospod tako jasno pružio.14 Opasnosti od ljubavi prema odeći – Ljubav prema odeći, čini da žena postane suprotna modelu Hrišćanske dame, koja se odlikuje skromnošću i trez-venošću. Razmetljiva i preterana odeća, često podstiče požudu u srcu onoga koji je nosi, i budi niske strasti u srcu posmatrača. Bog vidi da uništavanju karaktera često prethodi popuštanje ponosu i uobraženosti u odevanju. On vidi da skupa odeća guši želju da se čini dobro.15 Svedok jednostavnosti u odevanju – Jednostavna, obična i skromna o-deća, će biti preporuka za moje mlađe sestre. Ne postoji bolji način da budete svetlo drugima, od jednostavnosti u oblačenju i ponašanju. Možete pokazati svima, da u odnosu na večne stvari, vi zauzimate ispravan stav prema stvarima u ovom životu.16

Skromnost će štiti od hiljadu opasnosti – Moje sestre, izbegavajte čak i prividnost. U ovom brzom dobu koje odiše iskvarenošću, niste bezbedni, uko-liko se ne zaštitite. Čednost i skromnost su retki. Apelujem na vas kao Hristove sledbenike, da uzvišenim pozivom učinite, negovanje dragocenog, neprocenjivog dragulja skromnosti. Ovo će sačuvati čednost.17 Stroga jednostavnost u odevanju, ujedinjena sa skromnošću držanja, okružiće mladu ženu atmosferom svete uzdržljivosti, koja će za nju predstavljati zaštitu od hiljadu opasnosti.18 12 Testimonies For The Church 1:189. 13 Testimonies For The Church 4:630. 14 Messages to Young People, 345, 346. 15 Testimonies For The Church 4:645. 16 Testimonies For The Church 3:376. 17 Testimonies For The Church 2:458. 18 Education, 248.

~ 264 ~

Staromodna zamisao – Vaspitavanje dece da hodaju uskom stazom čistote i svetosti, smatra se potpuno čudnim i staromodnim. Ovo je rasprostra-njeno i među roditeljima koji tvrde da slave Boga, ali njihova dela svedoče da su obožavaoci Mamona. Oni imaju ambiciju da se takmiče sa svojim susedima, da upoređuju odevanje sebe i svoje dece sa odevanjem suseda, i članova crkve kojoj pripadaju.19 Jedina odeća koju Nebo priznaje – Postoji odeća koju svako dete i mlada osoba, može bezazleno nastojati da dobije. To je pravednost svetih. Uko-liko budu voljni i istrajni u zadobijanju ovoga, kao što su u prilagođavanju svoje odeće svetovnim standardima, oni će vrlo brzo bili odeveni u Hristovu praved-nost, i njihova imena neće biti izbrisana iz knjige života. Majke, kao i deca i mladi, treba da se mole, „Stvori mi, o Bože, čisto srce, i obnovi duh prav u meni.” Psalmi 51:10. Ovakva čistota srca i ljupkost duha, dragoceniji su vise od zlata, i za vreme i za večnost. Samo oni čistog srca će videti Boga. Zato, majke, učite svoju decu, red po red, pravilo po pravilo, da je Hri-stova pravednost jedina odeća, u kojoj mogu biti primljeni u Nebeske dvorove, i obučeni u ovu odeću, oni će neprestano obavljati dužnosti u ovom životu, koje će proslavljati Boga.20

19 The Signs of the Times, September 10, 1894. 20 Christian Temperance and Bible Hygiene, 95.

~ 265 ~

Poglavlje 66 POUČAVANJE OSNOVNIM

NAČELIMA ODEVANJA

Neophodan deo vaspitanja – Vaspitanje u kojem se ne poučava isprav-nim načelima odevanja, ne može biti potpuno. Bez takvog poučavanja, posao vaspitavanja je zaostao i izopačen. Ljubav prema odeći i posvećenost modi, pred-stavljaju najstrašnije protivnike i najefikasnije smetnje za jednog nastavnika.1 Nije određen precizan stil - Nikakav precizan stil mi nije pokazan, kao tačno pravilo, kojim ljudi treba da se vode u odevanju.2 Uredna, privlačna i čista – Mlade bi trebalo podsticati na formiranje ispravnih navika u odevanju, kako bi mogli izgledati uredno i privlačno; trebalo bi ih naučiti da održavaju svoju odeću čistom i uredno popravljenom. Sve njihove navike bi trebalo da budu takve, da oni mogu pomoći i utešiti druge.3 Neka odeća bude svrsishodna i prikladna. Iako je u pitanju platno od samo deset centi, trebalo bi ga održavati urednim i čistim.4 Red i pravilan ukus – Svojim odevanjem, hrišćani izbegavaju pretera-nost i pokazivanje; ali njihova odeća bi trebalo da bude uredna, ne drečava, skromna i usklađena sa redom i ukusom.5 Ispravan ukus ne treba da bude prezren ili osuđen. Naša vera, ukoliko se sprovodi, vodiće nas do toga da budemo jednostavni u oblačenju i revnosni u dobrim delima, da ćemo biti označeni kao čudni i jedinstveni. Ali kad izgubimo ukus za red i urednost u odevanju, mi praktično napuštamo istinu; jer istina ni-kada ne degradira, već uzdiže.6 Moje sestre, vaša odeća govori ili o vašoj naklonosti prema Hristu i svetoj istini, ili prema svetu. Koja od ovih je u pitanju?7 Dobar ukus u bojama i pojavama – Ukus bi trebalo da se ispoljava kroz boje. Jednolikost u ovom pogledu je poželjna, dok god je pogodna. Celokupnost takođe treba uzeti u obzir. Trebalo bi težiti skromnim bojama. Kada se upotreb-ljavaju ističući materijali, pojave koje su dominantne i vatrene, koje ističu uobra-ženost i plitak ponos u onima koji ih biraju, trebalo bi izbegavati. I čudan ukus u

1 Education, 246. 2 Letter 19, 1897. 3 Testimonies For The Church 6:170. 4 Testimonies For The Church 4:642. 5 Messages to Young People, 349. 6 Messages to Young People, 353. 7 The Review and Herald, November 17, 1904.

~ 266 ~

kombinovanju drugih boja je loš.8 Uzeti u obzir izdržljivost i korisnost – Naša odeća, iako skromna i jed-nostavna, trebalo bi da bude dobrog kvaliteta, prikladnih boja i pogodna za upo-trebu. Trebalo bi je birati radi izdržljivosti, pre nego radi šepurenja. Ona bi tre-balo da bude topla i prikladna. Mudra žena iz Solomonovih priča, „Ne boji se za ukućane svoje kad je sneg, jer su svi iz doma njenog u dvoje haljine obučeni.“ Price Solomonove 31:21.9 Kupovina kvalitetnih materijala je ekonomična – Ispravno je kupiti dobar materijal koji je pažljivo izrađen. To je ekonomično. Ali bogati dodaci nisu neophodni, i trošenjem novca na njih, novac koji bi trebalo uložiti u Božje delo, troši se na samozadovoljavanje.10 Imajte na umu potrebe Gospodnjeg vinograda – Trebalo bi da se ode-vamo uredno i sa ukusom; ali dok kupujete i šijete odeću za sebe i svoju decu, mislite na rad u Gospodnjem vinogradu, koji još uvek čeka da bude obavljen.11 Svetovni ljudi mnogo novca troše na odeću. Ali Gospod je naložio svom narodu da izađe iz sveta i da se odvoji. Raskošna odeća nije prikladna za one koji se izjašnjavaju kako veruju da živimo u poslednjim danima.... Budite ekonomični u pogledu trošenja novca na sredstva za oblačenje. Imajte na umu da odeća koju nosite, neprestano vrši uticaj na ljude sa kojima dolazite u kontakt. Ne rasipajte svoja sredstva, koja su daleko potrebnija na dru-gom mestu. Ne trošite Gospodnji novac da zadovoljite svoju sklonost ka skupoj odeći.12 Nošenje jednostavne odeće odslikava religiju onoga koji je nosi – Jed-nostavnost u odevanju, učiniće da se razumna žena prikaže u najboljem svetlu.13 Oblačite se kao što bi Hrišćani trebalo da se oblače – jednostavno, ukra-šavajući se kako dolikuje ženama koje ispovedaju pobožnost, sa dobrim delima.14

Mnogi, kako bi održali korak sa besmislenom modom, gube ukus za pri-rodnu jednostavnost i postaju očarani izveštačenim stvarima. Oni žrtvuju vreme i novac, energiju i intelekt, istinsku uzvišenost duše, i celim bićem se predaju zahtevima modernog života.15

Dragi mladi, sklonost da se oblačite u skladu sa modom, i da nosite čipku i zlato i predmete za pokazivanje, neće drugima preporučiti vašu religiju ili istinu koju ispovedate. Pronicljivi ljudi će posmatrati vaše pokušaje da ulepšate svoju

8 Reformer. Quoted in Healthful Living, 120. 9 The Ministry of Healing, 288. 10 Counsels on Stewardship, 301. 11 Ibid. 12 Manuscript Releases 2:4, 1904. 13 The Review and Herald, November 17, 1904. 14 The Review and Herald, December 6, 1881. 15 Health Reformer, April, 1872.

~ 267 ~

spoljašnost, kao dokaz slabog uma i ponosnog srca.16 Ne bi trebalo da bude neprikladnog pokazivanja – Podsetila bih mlade koji se ukrašavaju i nose perje na šeširima, da je zbog njihovih greha, naš Spasi-telj nosio sramotnu krunu od trnja. Kada posećujete svoje dragoceno vreme ukra-šavanju svoje odeće, setite se da je Kralj Slave nosio najobičniji bez šavnu ha-ljinu. Vi koji se umarate ukrašavanjem sebe, imajte na umu da je Isus bio iscrp-ljen od neprestanog mukotrpnog rada, samoodricanja i požrtvovanja, da blago-slovi napaćene i siromašne.....Za naše dobro, izlivao je molitve svom Ocu sa ja-kim kricima i suzama. To je trebalo da nas sačuva od samog ponosa i ljubavi prema sujeti i zadovoljstvu, kojima mi danas popuštamo i koji istiskuju Hristovu ljubav, da su te prolivene suze i Spasiteljevo lice unakaženo tugom i bolom, više nego kod bilo kog čoveka.17 Nepotrebno ukrašavanje – Prestanite sa nepotrebnim ukrašavanjem i odlaganjem unapređenja Božjeg dela, tako sačuvanim sredstvima. Naučite lek-ciju o samoodricanju i naučite svoju decu tome.18 Smisao razjašnjen – Pitanje koje mi često postavljaju je, da li verujem da je pogrešno nositi obilan laneni okovratnik? Moj odgovor je uvek bio, ne. Neki su otišli u krajnost sa svojim shvatanjima onoga što sam pisala o okovratnicima, i zaključili da je pogrešno nositi jedan, bilo koje vrste. Pokazani su mi skupo načinjeni okovratnici i skupi i nepotrebni kaiševi, pojasevi i steznici, koje su neki svetkovatelji Subote nosili i dalje nose radi šepurenja i mode. U pominjanju oko-vratnika, nisam želela da budem shvaćena da ništa slično ne bi trebalo nositi, ili u pominjanju mašni, da nikakvu mašnu ne bi trebalo nositi.19 Preterano ili razmetljivo ukrašavanje – Naši pastori i njihove supruge bi trebalo da budu primer jednostavnosti u odevanju; oni bi trebalo da budu ode-veni uredno, udobno, da nose odeću od dobrih materijala, ali da izbegavaju pre-terivanja u ukrašavanja, čak iako nisu skupa; jer ove stvari govore o našem hen-dikepu. Trebalo bi mlade da naučimo jednostavnosti odevanja, običnosti i ured-nosti. Neka se dodatna ukrašavanja izostave, čak iako im je cena sitnica.20 Ne za šepurenje – Istinska prefinjenost ne nalazi zadovoljstvo u ukraša-vanju tela za šepurenje.21 Biblija uči skromnosti u oblačenju. „Isto tako, želim da se žene pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite.” 2. Timoteju 2:9. Ovo zabranjuje paradiranje u odeći, šarenih boja, obilnih ukrasa. Sve što je osmišljeno da privuče pažnju onoga ko to nosi na sebi, ili da izazove divljenje, ne spada u skroman 16 Testimonies For The Church 3:376. 17 Testimonies For The Church 3:379, 380. 18 Counsels on Stewardship, 301, 302. 19 Testimonies For The Church 1:135, 136. 20 Testimonies to Ministers and Gospel Workers, 180. 21 Christian Temperance and Bible Hygiene, 93.

~ 268 ~

izgled koji Bog nalaže.22 Samoodricanje u odevanju je deo naše hrišćanske dužnosti. Odevati se jednostavno, sa uzdržavanjem od paradiranja i šepurenja, nakitom i ukrasima svake vrste, je u skladu sa našom verom. Da li smo mi među onima koji vide besmislenost svetovnih ljudi u popuštanju i preterivanju u odevanju, podjednako kao i u ljubavi prema zabavama?23 Neprolazni ukrasi naspram zlata i bisera – Postoji ukras koji nikada neće propasti, koji će proizvesti sreću svuda oko nas u ovom životu, i koji će sijati neprigušenim sjajem u besmrtnu budućnost. To je ukrašavanje krotkog i poniznog duha. Bog nam je zapovedio da svoju dušu obučemo u najskuplju o-deću….Umesto da težimo za zlatnim ukrasima spoljašnjosti, trebalo bi da ulo-žimo najozbiljniji napor da osiguramo mudrost, koja vredi vise od zlata.24 Od kako su male vrednosti zlato i biseri i skupa odeća, u poređenju sa Hristovom ljupkošću. Prirodna ljudskost se sastoji od simetričnih, skladnih de-lova, koji su svi u skladnoj proporciji jedan sa drugim; ali duhovna ljupkost, sastoji se od sklada ili sličnosti naših duša Isusu. Ovo će svog vlasnika učiniti dragocenijim od zlata, čak i od zlatnog klina iz Ofira. Hristova milost je zaista neprocenjiv ukras. Ona uzdiže i oplemenjuje onoga ko je poseduje i reflektuje zrake slave na druge, takođe ih privlačeći Izvoru svetlosti i blagoslova.25 Privlačnost izvorne, istinske lepote – Kod svih ljudi postoji prirodna sklonost da budu osećajni, pre nago praktični. U pogledu ove činjenice, važno je da roditelji tokom vaspitavanja i obrazovanja svoje dece, obrazuju i usmere njihove umove da vole istinu, dužnost i samoodricanje, da poseduju plemenitu nezavisnost, da izaberu da budu ispravni, ukoliko većina izabere da greši.... Ukoliko sačuvaju u sebi ispravnu konstituciju i ljubaznu narav, oni će posedovati istinsku lepotu, koju mogu nositi sa božanskom milošću. I neće imati potrebu da se ukrašavaju izveštačenim ukrasima, koji uvek ukazuju na odsustvo unutrašnjeg ukrasa, istinske moralne vrednosti. Predivan karakter je vrednost u Božjim očima. Takva lepota će privlačiti, a ne zavoditi. Takve privlačnosti su postojane boje; one nikad ne blede.26 Čista Isusova religija zahteva od svojih sledbenika, jednostavnost pri-rodne lepote i uglađenost prirodne prefinjenosti i uzvišene čistote, pre nago izveš-tačenost i varljivost.27 Učite decu da prepoznaju razumnu odeću – Budimo verni dužnostima porodičnog života. Neka vaša deca razumeju da tu mora vladati poslušnost. Učite 22 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 302. 23 Testimonies For The Church 3:366. 24 Testimonies For The Church 4:643, 644. 25 The Review and Herald, December 6, 1881. 26 The Signs of the Times, September 9, 1875. 27 Testimonies For The Church 3:375.

~ 269 ~

ih da prave razliku između onoga što je razumno i onoga što je besmisleno u pogledu odeće, i snabdejte ih odećom koja je uredna i jednostavna. Kao narod koji se priprema za skori Hristov dolazak, trebalo bi da svetu damo primer skrom-nog odevanja, koje je u suprotnosti sa preovlađujućom modom današnjice. Raz-govarajte ponovo o ovim stvarima, i mudro isplanirajte šta ćete učiniti; onda spro-vedite svoje planove u svojim porodicama. Odlučite da budete vođeni višim na-čelima, nego što su to utisci i želje vaše dece.28 Ukoliko su naša srca ujedinjena sa Hristovim srcem, ......ništa neće moći da odvuče pažnju ili da dovede do rasprave i neslaganja.29 Obezbedite prikladnu garderobu, shodno uzrastu, položaju i službi u životu – Sestro moja, ljubavlju veži svoju decu za svoje srce. Pružite im odgova-rajuću negu i pažnju u svim stvarima. Snabdejte ih prikladnom garderobom, da ne bi bili poniženi svojim izgledom, jer bi to bilo štetno za njihovo samopošto-vanje......Uvek je ispravno biti uredan i prikladno obučen, na način koji odgovara vašim godinama i položaju i službi u životu.30 Telo ne bi trebalo stezati – Odeća bi trebalo da bude odgovarajuće veli-čine, tako da ne ometa ni cirkulaciju krvi, ni potpuno slobodno disanje. Stopala bi trebalo prikladno zaštititi od hladnoće i vlage. Odeveni na ovaj način, mi mo-žemo vežbati na svežem vazduhu, ujutru kada je rosa, ili uveče, ili po snegu i kiši, bez straha da ćemo se prehladiti.31

Odeća za malu decu – Ukoliko odeća za decu obezbeđuje toplotu, zaštitu i udobnost, biće otklonjen jedan od glavnih uzroka razdražljivosti i nemira. Ma-lišani će biti boljeg zdravlja i briga o detetu onda neće predstavljati tako veliko opterećenje za snagu i vreme majke. Uski steznici ili pojasevi ometaju rad srca i pluća, i trebalo bi ih izbega-vati. Ni u jednom trenutku, ni jednom delu tela ne bi trebalo da bude neudobno, zbog odeće koja pritiska neki organ, ili ometa slobodu pokreta. Odeća za svu decu bi trebalo da bude dovoljno meka i komforna, da omogući slobodno i puno disanje, i tako uređena da ramena podupiru njenu težinu.32 Neka ekstremiteti budu odeveni na odgovarajući način – Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na ekstremitete, da budu pažljivo odeveni, kao i grudi i predeo oko srca, gde ima najviše toplote. Roditelji koji odevaju svoju decu, ostav-ljajući ekstremitete nepokrivene, ili skoro nepokrivene, žrtvuju zdravlje i živote svoje dece, zarad mode. Ukoliko ovi delovi tela nisu utoljeni kao ostatak tela, cirkulacija nije ujednačena. Kada ekstremiteti, koji su udaljeni od vitalnih organa, nisu prikladno odeveni, krv se odvlači iz glave, izazivajući glavobolju i 28 Manuscript Releases 4:5, 1911. 29 Testimonies to Ministers and Gospel Workers, 131. 30 Testimonies For The Church 4:142. 31 Christian Temperance and Bible Hygiene, 89, 90. 32 The Ministry of Healing, 382.

~ 270 ~

krvarenje iz nosa; ili postoji osećaj stegnutosti u predelu grudi, koji proizvodi kašalj ili podrhtavanje srca, zbog previše krvi na tom mestu; ili u želucu ima previše krvi, što uzrokuje lošu probavu. Kako bi pratili modu, majke odevaju svoju decu sa skoro golim udovima; i krv se ohlađena vraća do unutrašnjih organa, ometajući cirkulaciju i uzrokujući bolest. Naš Tvorac nam nije stvorio udove da budu razgolićeni i izloženi, kao lice. Gospod je takođe obezbedio....velike vene i nerve za udove i stopala da sadrže veliku količinu krvi, kako bi udovi mogli biti podjednako topli kao ostatak tela. Oni bi trebalo da budu tako temeljno odeveni, kako bi naveli krv do ekstre-miteta. Sotona je osmislio modu koja ostavlja udove izložene i razgolićene, hla-deći krv i odvodeći je od prvobitnog smera. A roditelji se klanjaju u hramu mode i odevaju svoju decu na takav način, da nervi i vene postaju ograničeni i ne odgo-varaju svrsi koju im je Bog namenio. Posledice su uobičajeno hladna stopala i šake. Roditelji koji slede modu umesto razuma, moraće da polože račun Bogu, zbog toga što su svoju decu lišili zdravlja. Čak i sam život se često žrtvuje bogu mode.33 Razlika između muške i ženske odeće – Postoji povećana sklonost žena da svojom odećom i izgledom budu nalik suprotnom polu, i da oblikuju svoju odeću da bude kao muška, ali Bog to naziva grozotom. „Isto tako, želim da se žene pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite.” 1.Timoteju 2:9…. Bog je osmislio da treba da postoji jasna razlika između odeće muškaraca i žena i smatrao je da je ovo pitanje od velike važnosti, pa je pružio eksplicitna uputstva u pogledu ovoga; jer ukoliko bi oba pola nosila istu odeću, to bi izazvalo zbunjenost i veliko uvećanje zločina.34 Odevanje za crkvu – Neka niko na obeščašćuje Božje svetilište, svojom raskalašnom pojavom.35 Svi bi trebalo da nauče da budu uredni, čisti u svom odevanju, ali da ne popuštaju spoljašnjem ukrašavanju, koje je potpuno neprimereno svetilištu. Ne bi trebalo da bude šepurenja izgledom, jer to podstiče nepoštovanje. Pažnja ljudi je često usmerena na ovaj ili onaj deo odeće, i na taj način se nameću misli, koje ne bi trebalo da se nalaze u srcu posetioca crkve koji obožavaju Boga. Bog treba da bude predmet razmišljanja, predmet obožavanja i bogosluženja; i sve što odvlači um od svečane i svete službe, uvreda je za Njega. Parada mašni, karnera, perja, zlata, srebra, predstavlja vrstu idolatrije i potpuno je neprikladna za svetu

33 Testimonies For The Church 2:531, 532. 34 Testimonies For The Church 1:457-460. 35 Testimonies For The Church 5:499.

~ 271 ~

službu Bogu.36 Neki su stekli utisak da, kako bi sproveli odvajanje od sveta, koje nalaže Božja Reč, moraju biti nemarni prama svom izgledu. Neke sestre misle da spro-vode načela neusklađenosti sa svetom, nošenjem običnog sunčanog šešira i iste odeće tokom čitave sedmice, i u Subotu, kada se pojavljuju u skupštini svetih, učestvujući u bogosluženju. I mnogi muškarci koji tvrde da su hrišćani, vide pi-tanje odevanja u istom svetlu. Ove osobe se sastaju sa Božjim narodom u Subotu, u prljavoj i prašnjavoj i pocepanoj odeći, čak punoj rupa. Ovakva vrsta ljudi, ukoliko bi trebalo da se sastane sa nekim svetovnim prijateljom, kod koga žele da steknu naročitu naklonost, potrudili bi se da se po-jave u njegovom prisustvu u najboljoj dostupnoj odeći; jer ovaj prijatelj bi se uvredio kada bi se pojavili u njegovom prisustvu prljave i neuredne kose i prljave i neuredne odeće. Pa ipak, ove osobe misle da nije bitno u kakvoj odeći i kakvom stanju ličnosti, se pojavljuju na sastancima na Subotnjem bogosluženju.37 Odvajte se tako da ne budete predmet polemisanja – Ne postoji potreba da pitanje odevanja učinite tačkom od najvećeg značaja u svojoj religiji. Postoji nešto značajnije o čemu treba da se priča. Pričajte o Hristu; i kada se srce preobrati, sve što nije u skladu sa Božjom Rečju, biće odbačeno.38

Nije vaša odeća ono što vas čini vrednim u Božjim očima. Unutrašnja lepota, gracioznost duha, ljubazna reč, pažljiv obzir prema drugima, to je ono što Bog vrednuje.39 Niko da ne utiče na savest drugih, već da pruži vredan i dostojan pri-mer – Ne ohrabrujte one koji postavljaju odeću u središte svoje religije. Neka svako proučava jasna učenja iz Svetih spisa, po pitanju jednostavnog odevanja, i vernom poslušnošću ovim učenjima, nastoje da pruže vredan i dostojan primer svetu, i onima koji su novi u veri. Bog ne želi da bilo koja osoba utiče na savest drugih. Razgovarajte o Isusovoj ljubavi i poniznosti, ali ne podstičite braću i ses-tre da jedni drugima komentarišu rupe na odeći. Neki smatraju ovaj posao zado-voljstvom; i kada se njihovi umovi okrenu u ovom smeru, oni osećaju da moraju postati crkveni krpari. Oni sedaju na sudijsku stolicu i kada god vide nekog od svoje braće i sestara, oni traže na njemu nešto što bi kritikovali. Ovo je jedan od najefektnijih načina da čovek postane zatucan i ograniči svoj duhovni rast. Bog bi želeo da oni siđu sa sudijske stolice, jer ih On tamo nikada nije postavio.40 Srce mora biti ispravno – Ukoliko smo hrišćani, mi ćemo slediti Hrista, čak iako staza kojom hodamo zahteva odricanje od naših prirodnih sklonosti. 36 Ibid. 37 The Review and Herald, January 30, 1900. 38 Evangelism, 272. 39 Counsels on Stewardship, 301. 40 Historical Sketches of the Foreign Missions of the Seventh-day Adventists, 122,

~ 272 ~

Beskorisno je nekome govoriti, moraš ili ne smeš nositi ovo ili ono, jer ako je ljubav prema ovim ispraznim stvarima u vašem srcu, vaše odustajanje od ukra-šavanja, biće kao odsecanje lišća sa drveta. Prirodne sklonosti ne preporođenog srca bi se opet istakle. Morate slušati sopstvenu savest.41 Gde su mnoge denominacije izgubile svoju snagu – Ljudsko rezonova-nje je uvek nastojalo da izbegne ili ostavi po strani direktna uputstva Božje Reči. U svakom dobu, većina onih koji su za sebe tvrdili da su Hristovi sledbenici, zanemarivali su ona načela, koja su nalagala samoodricanje i poniznost, koja zahtevaju skromnost i jednostavnost u razgovoru, ponašanju i izgledu. Posledice su uvek bile iste – odstupanje od evanđeoskih istina i učenja, vodi ka usvajanju modnih trendova, običaja i načela ovoga sveta. Živa pobožnost ustupa mesto mrtvom formalizmu. Božja sila i prisustvo, povlače se iz tih svetovnih krugova i nalaze se među poniznim vernicima, koji su voljni da budu poslušni učenjima Svete reči. Mnoge uzastopne generacije sledile su ovaj kurs. Jedna za drugom, različite denominacije koje su uzdizale jednostavnost, izgubile su u velikoj meri svoju raniju silu i snagu.42

Božja Reč kao standard – Sve što je značajno po pitanju odevanja, treba strogo čuvati i blisko slediti biblijsko pravilo. Moda je postala boginja koja upravlja spoljašnjim svetom i ona se često uvlači u crkvu. Crkva bi trebalo da Božju Reč učini svojim standardom, i roditelji bi trebalo razborito da razmišljaju o ovoj temi. Kada kod svoje dece primete sklonost ka praćenju svetskih modnih trendova, oni bi trebalo kao Avram, da odlučno upravljaju svojim domaćin-stvom.43

41 The Review and Herald, May 10, 1892. 42 Messages to Young People, 354. 43 Testimonies For The Church 5:499.

~ 273 ~

Poglavlje 67 OČARAVAJUĆA MOĆ MODE

Moda je nemilosrdni gospodar – Moda upravlja svetom; ona je nemi-losrdna gospodarica koja često prisiljava svoje poklonike da se potčine najvećim neprijatnostima i nelagodnostima. Moda opterećuje bez razloga i prikuplja bez milosti. Ona ima očaravajuću moć i stoji spremna da kritikuje i izruguje se sva-kome ko je ne prati.1 Bogati imaju ambiciju da nadmaše jedni druge u prilagođavanju njenim, uvek varirajućim stilovima; srednji i siromašni stalež nastoje da se približe sta-ndardima, koje su postavili oni koji bi trebalo da budu iznad njih. Tamo gde su sredstva i snage ograničeni, a ambicija za otmenošću velika, opterećenje postaje skoro nepodnošljivo. Mnogima nije bitno koliko je odeća prikladna ili čak lepa, oni jednostavno žele da je prekroje i usklade sa modnim trendovima.2 Sotona, podstrekivač i glavni pokretač neprestano promenjivih, nikad za-dovoljavajućih modnih odrednica, uvek je zauzet smišljanjem nečeg novog što će narušiti fizičko i moralno zdravlje; i on slavi zato što su njegovi izumi tako uspešni. Gluposti pogubne po zdravlje i slepa revnost obožavalaca u modnom svetilištu, lako ih dovode pod vlast smrti. Sreća i Božja naklonost se žrtvuju na oltaru mode.3 Idolopoklonstvo prema odeći je moralna bolest. Ona se ne sme preneti u novi život. U većini slučajeva, potčinjenost zahtevima jevanđelja će zahtevati odlučne promene u odevanju.4 Cena koju neki plaćaju – Koliko su mnogi načini odevanja, koje moda propisuje, u suprotnosti sa načelima datim u Pismu! Razmišljajte o modnim sti-lovima koji su preovladavali u prošlih nekoliko stotina ili nekoliko desetina go-dina. Koliko njih.....bi bilo proglašeno neprikladnim za prefinjenu, bogobojaznu i obzirnu ženu.....Mnoge siromašne devojke lišavaju sebe toplog rublja, kako bi nosile moderne haljine, i plaćaju cenu svojim životom. Mnogi drugi, koji žude za prikazivanjem i elegancijom bogatih, namamljeni su na nečastive taze sra-mote. Mnogi domovi su lišeni udobnosti, mnogi muškarci su dovedeni do ban-krota, kako bi zadovoljili preterane zahteve svojih žena i dece.5

Spasenje je ugroženo idolatrijom prema odeći – Ponos, uobraženost i besmisao se ispoljavaju svuda; ali oni koji su skloni da gledaju u ogledalo i dive

1 Christian Temperance and Bible Hygiene, 85. 2 Education, 246. 3 Christian Temperance and Bible Hygiene, 85. 4 Testimonies For The Church 6:96. 5 The Ministry of Healing, 290.

~ 274 ~

se sebi, biće jako malo skloni da gledaju u Božji zakon, veliko moralno ogledalo. Ova idolatrija prema odeći i odevanju uništava sve što je ponizno, krotko i divno u karakteru. Ona troši dragocene sate, koje bi trebalo posvetiti razmišljanju, ispi-tivanju srca, molitvenom proučavanju Božje Reči.....Hrišćanin se ne može povi-novati iskvarenim svetskim modnim trendovima, a da ne ugrozi spasenje svoje duše.6 Ljubav prema šepurenju kvari porodični dom – Uz pomoć Hristove milosti, žena je sposobna da obavi veliki posao. Upravo iz tog razloga, Sotona radi na tome da izmisli modernu odeću, kako bi ljubav prema šepurenju okupirala um i srce i privrženost, čak i majki hrišćanki ovog doba, da one ne bi imale vre-mena da vaspitaju svoju decu ili da neguju svoje sopstvene umove i karaktere, kako bi mogli biti primer svojoj deci, obrazac za dobra dela. Kada Sotona osigura vreme i privrženost, on je potpuno svestan dobitka koji je stekao. U devet od deset slučajeva, on je osigurao posvećenost čitave porodice odeći, odevanju i la-komislenom šepurenju. On računa na decu kao na plen, jer je zarobio i očarao njihovu majku.7 Mala deca slušaju više o odeći i odevanju, nego o sopstvenom spase-nju.....jer je majka više upoznata sa modnim trendovima nego sa svojim Spasite-ljem.8 Roditeljima i deci je oduzeto ono što je najbolje, najslađe i suštinsko u životu. Jer su u ime mode obmanuti u pogledu pripreme za život koji dolazi.9 Nedovoljno hrabri da zaustave talas – Mnoga opterećenja koja majka nosi, posledica su njenih napora da održi korak sa modnim trendovima današ-njice. Posledice ovih modnih trendova na fizičko, umno i moralno zdravlje su užasavajuće. Usled nedostatka hrabrosti da čvrsto stanu uz pravdu, žene dopuš-taju struji popularnih osećanja da ih povuče za sobom.....Previše često i previše očigledno, majke hrišćanke, žrtvuju načela svojim željama da slede mnoštvo koje od mode pravi boga. Savest protestuje, ali one nisu dovoljno hrabre da odlučno ustanu protiv nepravde i zablude.10

Roditelji – čuvajte se – Roditelji često odevaju svoju decu u ekstrava-gantnu odeću, sa puno vidljivih ukrasa, a onda se otvoreno dive efektima njiho-vog izgleda i čestitaju im na njihovom izgledu. Ovi roditelji bili bi zgroženi, kada bi mogli da vide kako Sotona podupire njihove napore i podstiče ih na još veću bezumnost.11 Problem sa kojim se suočava većina majki – Vaše ćerke su sklone 6 The Review and Herald, March 31, 1891. 7 Manuscript Releases 4:3, 1900. 8 Testimonies For The Church 4:643. 9 The Ministry of Healing, 291. 10 The Review and Herald, November 17, 1904. 11 Pacific Health Journal, January, 1890.

~ 275 ~

tome, da ukoliko vide haljinu koja je drugačija od one koju imaju, požele istu takvu haljinu. Ili možda žele nešto drugo što vide da drugi imaju, a vi pritom ne smatrate da je u skladu sa vašom verom da im to omogućite. Hoćete li im dozvo-liti da vam dosađuju u vezi ovoga, da oni oblikuju vas, umesto da vi oblikujete njih u skladu sa načelima jevanđelja? Naša deca su veoma dragocena u Božjim očima. Hajde da ih učimo Božjoj Reči, i vaspitavamo u skladu sa Njegovim pu-tevima. Vaša je privilegija da učite svoju decu da žive tako, da imaju odobravanje neba.... Ne ohrabrujmo svoju decu da slede svetovne modne trendove; i ukoliko budemo verni u ispravnom vaspitavanju svoje dece, ona neće raditi ove stvari….Svetovni modni trendovi često su besmisleni i apsurdni, i vi morate za-uzeti čvrst stav protiv njih.12 Plodovi ljubavi prema pokazivanju i paradiranju – Ljubav prema o-deći i zadovoljstvima razara sreću hiljada ljudi. I neki od onih koji tvrde da vole Boga i drže Njegove zapovesti, verno imitiraju ovu vrstu ljudi i zadržavaju ime hrišćani. Neki mladi su toliko željni pokazivanja i paradiranja, da su voljni i da se odreknu hrišćanskog imena, ukoliko bi mogli samo da slede svoje sklonosti ka ispraznosti i uobraženosti odevanja i ljubav prema zadovoljstvu.13 Porodice koje provode mnogo vremena u odevanju radi paradiranja i po-kazivanja, mogu biti nalik smokvinom drvetu koje je Hrist video izdaleka. Ovo smokvino drvo razmetalo se i paradiralo svojim olistanim granama u samo lice pravde; ali kada je Isus prišao da potraži plodove, pretražio je sve grane i nije našao ništa osim lišća. On je žudeo za plodovima; Njemu trebaju plodovi.14 Nedovoljno za Božje kćeri – Postoji dovoljno neophodnog i važnog po-sla da se obavi u ovom svetu potreba i patnji, bez uzaludnog trošenja vremena na ukrašavanje, paradiranje i pokazivanje. Ćerke nebeskog Cara, članovi carske po-rodice, osećaće teret odgovornosti za sticanje uzvišenijeg života, kako bi mogle biti dovedene u blisku vezu sa Nebom i raditi na jedinstvu sa Iskupiteljem sveta. Oni koji su angažovani u ovom poslu, neće biti zadovoljeni modnim trendovima besmislicama, koje okupiraju um, privrženost i ljubav žena u ovim poslednjim danima. Ukoliko su zaista kćeri Božje, one će biti učesnici u božanskoj prirodi. One će biti podstaknute najdubljim sažaljenjem, kao što je bio njihov božanski Iskupitelj, dok gledaju iskvarujuće uticaje u društvu. One će saosećati sa Hristom, i u svom domenu će, u zavisnosti od prilike i sposobnosti, raditi na spasenju duša koje propadaju, kao što je Hrist radio u svom uzvišenom domenu, za dobrobit ljudi15

12 Manuscript Releases 4:5, 1911. 13 Testimonies For The Church 3:366. 14 Manuscript Releases 6:7, 1903. 15 Testimonies For The Church 3:483, 484.

~ 276 ~

Deo XVI

OČUVANJE MORALNE ISPRAVNOSTI

~ 277 ~

Poglavlje 68 PREOVLAĐIVANJE ISKVARUJUĆIH POROKA

Doba obilne nepravde – Živimo usred opasnosti poslednjih dana. Zbog obilja bezakonja, hladi se ljubav mnogih. Reč „mnogih“ odnosi se na one koji se izjašnjavaju kao Hristovi sledbenici. Oni su pod uticajem preovlađujuće nepravde i odstupanja od Boga, ali nije neophodno da oni tako budu pogođeni tim uticajem. Uzrok ovog propadanja leži u tome što oni nisu čisti od ove nepravde. Činjenica da se njihova ljubav prema Bogu hladi, jer oblije nepravde i zlobe pokazuje da su oni na neki način, učesnici u ovoj nepravdi, ili neće uticati na njihovu ljubav prema Bogu, revnost i žar, iz ovog razloga.1

Uticaj degradirajućih i ponižavajućih knjiga i slika – Mnogi mladi su željni knjiga. Oni čitaju sve što im dođe pod ruku. Uzbudljive ljubavne priče i nečiste slike imaju iskvarujući uticaj. Mnoštvo željno i sa pažnjom čita romane; i kao posledica toga, njihova mašta postaje uprljana i oskrnavljena. Slike obna-ženih ženskih tela, često se mogu naći u prodaji. Ove odvratne slike se često mogu videti u foto radnjama i one vise sa zidova onih koji se bave graviranjem. Ovo je doba kada sve vrvi od iskvarenosti. Požuda oka i pokvarene strasti izazi-vaju se gledanjem i čitanjem. Srce se kvari putem mašte. Um nalazi zadovoljstvo u razmišljanju o prizorima i scenama koje bude niske strasti. Ove odvratne slike, koje se gledaju kroz iskvarenu maštu, kvare moral i pripremaju obmanute i zaslepljene ljude da se prepuste požudnim strastima. Zatim gresi i zločini koji slede, srozavaju bića stvorena po Božjem liku, na nivo zveri, i na kraju ih odvlače u konačnu propast.2 Razuzdanost, naročit greh – Užasna slika stanja u svetu bila je iznesena preda mnom. Razuzdanost je naročit greh ovog doba. Porok nije nikada tako odvažno podizao njenu izopačenu glavu, kao sada. Ljudi deluju umrtvljeno i lju-bitelji vrline su skoro obeshrabreni smelošću, snagom i rasprostranjenošću razuz-danosti.3 Bila sam upućena na Rimljanima 1:18-32, kao na istinski opis stanja u svetu u periodu između prvog i drugog Isusovog dolaska.4

Zapravo, greh, a ne iskušenje ili patnja, je ono što razdvaja Boga od Nje-govog naroda i čini dušu nesposobnom da se raduje i proslavi Boga. Greh je ono što uništava duše. Greh i porok su prisutni u porodicama svetkovatelja Subote.5

1 Testimonies For The Church 2:346. 2 Testimonies For The Church 2:410. 3 Testimonies For The Church 2:346. 4 An Appeal to Mothers, 27. 5 Testimonies For The Church 2:390, 391.

~ 278 ~

Sotonin napad na mlade – U ovim poslednjim danima, Sotona radi sa naročitim naporom da zaposedne umove mladih, da iskvari misli i rasplamsa stra-sti; jer on zna da ih na taj način može navesti na nečista dela i tako uniziti sve plemenite sposobnosti uma, i može upravljati njima tako da izvršavaju njegovu volju.6 Pokazatelj budućnosti društva – Mladi danas su siguran pokazatelj bu-dućnosti društva; i dok ih posmatramo, čemu se možemo nadati u budućnosti? Većina gaji sklonosti i ljubav prema zabavama i odbojnost prema radu....Oni i-maju jako malo samokontrole i postaju uzbuđeni, ljuti i besni za svaku sitnicu. Mnogo njih u svakom dobu i stadijumu života, su bez načela i savesti; i sa svojim lenjim i rasipničkim navikama jurišaju u porok kvareći društvo sve dok naš svet ne postane drugi Sodom. Ukoliko bi želje i strasti bili pod kontrolom razuma i religije, društvo bi izgledalo daleko drugačije. Sadašnje jadno i tužno stanje stvari nikada nije bila Božja namera; ono je nastalo grubim kršenjem prirodnih zakona.7 Problemi samozadovoljavanja(masturbacije) – Neki ljudi visokog obrazovanja i položaja ne razumeju greh samozadovoljavanja i njegove sigurne posledice. Dugo utemeljene navike su zaslepile njihovo razumevanje. Oni ne shvataju preveliku grešnost ovog ponižavajućeg greha.8 Mladi i deca oba pola učestvuju u moralnom zagađivanju i praktikuju o-vaj odvratni porok, koji uništava i telo i dušu. Mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani su tako umrtvljeni istom ovom praksom, da njihova moralna osetljivost ne može biti probuđena, kako bi shvatili da je to greh, koji će, ukoliko nastavi da se praktikuje, izazvati potpuni brodolom duše i tela. Čovek, najplemenitije biće na zemlji, stvoreno po Božjem obličju, pretvorilo se u zver! On postaje zatupeo i iskvaren. Svaki hrišćanin će morati da nauči da obuzda svoje strasti i da dopusti da njime upravljaju načela. Ukoliko ovo ne bude učinio, neće biti dostojan da se nazove hrišćaninom.9

Moralno zagađenje je učinilo više od bilo kog drugog zla, da izazove trku za izopačenošću. Ona se praktikuje do alarmantnog stepena i donosi bolest skoro svake vrste. Čak i veoma mala deca, odojčad, rođena sa prirodnom nadražlji-vošću polnih organa, nalaze trenutno olakšanje u diranju i stimulisanju polnih organa, što samo povećava nadražaj i vodi do ponavljanja ovog postupka dok se navika ne utemelji, što se povećava sa njihovim odrastanjem.10 Požudne sklonosti su nasleđene – Roditelji obično ne sumnjaju da nji-hova deca razumeju bilo šta o ovom poroku. U najvećem broju slučajeva roditelji

6 Christian Temperance and Bible Hygiene, 136. 7 Christian Temperance and Bible Hygiene, 45. 8 Testimonies For The Church 2:347. 9 Ibid. 10 Testimonies For The Church 2:391.

~ 279 ~

su pravi grešnici. Oni su zloupotrebili svoje bračne slobode i privilegije i popuš-tanjem ojačali svoje životinjske strasti. I sa jačanjem ovih strasti, moralne i umne sposobnosti slabe. Duhovni aspekt je potčinjen životinjskom. Deca se rađaju sa, u velikoj meri, izraženim životinjskim sklonostima, noseći pečat karaktera svojih roditelja koji su dobili od njih......Deca rođena od ovakvih roditelja, će skoro uvek primiti prirodno odvratnu naviku ovog tajnog poroka....Gresi roditelja će poho-diti njihovu decu, jer su roditelji u njih utisnuli pečat svojih sopstvenih požudnih sklonosti.11 Opčinjavajuće ropstvo – Bila sam pod dubokim utiskom, dok sam gle-dala moćan uticaj koji životinjske strasti vrše na upravljanje muškarcima i že-nama nesvakidašnjih inteligencija i sposobnosti. Oni bi bili sposobni da obavljaju dobar posao, vršeći moćan uticaj, da nisu robovi niskih strasti. Moje pouzdanje u ljudski rod bilo je užasno potreseno. Pokazano mi je da su osobe, očigledno dobrog ponašanja, koje nisu prak-tikovale slobodno i neodgovorno ponašanje prema suprotnom polu, bile krive za praktikovanje tajnog poroka, tokom skoro svakog dana njihovih života. Oni se nisu uzdržavali od ovog užasnog greha čak ni na zasedanju najsvečanijih sasta-naka. Oni su slušali najsvečanija, najupečatljivija predavanja o sudu, i izgledalo je da ih vode pravo red Božju sudijsku stolicu, izazivajući u njima strah i drhta-vicu; ali ipak, jedva da bi jedan sat protekao pre nego što bi ponovo počeli da praktikuju svoj opčinjavajući greh, skrnaveći tako svoja sopstvena tela. Oni su bili takvi robovi ovog groznog zločina, da je izgledalo da su lišeni moći da kon-trolišu svoje strasti. Ozbiljno smo se trudili oko nekih, preklinjali smo, plakali smo i molili se za njih; a ipak smo znali da je usred naših najozbiljnijih napora i patnje, sila grešne navike zagospodarila i ovi gresi su bili ponovo učinjeni.12

Znanje o porocima prenose žrtve poroka – Oni koji su se potpuno utvr-dili u ovom pogubnom poroku, retko se mogu smiriti dok se opterećenje ovog tajnog zla ne prenese i utisne na one sa kojima se druže. Radoznalost se odjednom probudi i znanje o poroku se prenosi među mladima i decom, sve dok jedva jedan ne ostane u neznanju u pogledu praktikovanja ovog ponižavajućeg greha.13 Jedan iskvaren um poseje više semena zla u kratkom vremenskom peri-odu, nego što mnogi gresi mogu da se iskorene tokom čitavog života.14

11 bid. 12 Testimonies For The Church 2:468, 469. 13 Testimonies For The Church 2:392. 14 Testimonies For The Church 2:403.

~ 280 ~

Poglavlje 69 POSLEDICE ŠTETNIH NAVIKA I OBIČAJA

Životna energija je potrošena - Praktikovanje tajnih navika sigurno u-ništava životne snage organizma. Svaka nepotrebna životna aktivnost biće pra-ćena odgovarajućom depresijom. Mozak, kao životni kapital mladih je toliko jako opterećen u ranom uzrastu, da se javljaju nedostaci i iscrpljenost, koji orga-nizam ostavljaju izloženim bolestima raznih vrsta.1 Postavljen temelj za različite bolesti u kasnijem periodu života – U-koliko se praktikovanje ovih navika nastavi od petnaeste godine pa na dalje, pri-roda će se buniti protiv zlostavljanja koje trpi, i nastaviće da pati i nateraće ih da oni plate kaznu zbog prestupanja njenih zakona, naročito u periodu od tridesete do četrdeset pete godine, mnogobrojnim problemima u organizmu i različitim bolestima, kao što su bolesti jetre, pluća, neuralgija, reumatizam, oboljenja kičme, bubrega i kancerozni tumori. Neki od finih delova mašinerije posustaju, ostavljajući veći teret ostatku organizma da obavi; i često se dešava iznenadno otkazivanje nekih delova organizma i javlja se smrt kao posledica.2 Šesta zapovest se nepromišljeno krši – Oduzeti nekome život u tre-nutku, nije veći greh u očima neba od postepenog, ali sigurnog uništavanja. O-sobe koje sebe vode u sigurnu propast, praktikovanjem loših i štetnih stvari, pre-trpeće kaznu ovde, i bez temeljnog pokajanja, neće biti primljeni u Nebo, kao ni oni koji oduzimaju život trenutno. Božja volja uspostavlja vezu između uzroka i posledice.3 Oni čistog uma takođe podložni bolestima – Ovim ne podrazumevamo da su svi mladi koji su slabi ili bolesni, krivi zbog loših navika. Postoje oni koji čistog uma i savesti pate od raznih bolesti, iz različitih uzroka, nad kojima nemaju kontrolu.4 Umne snage su oslabljene – Sentimentalni i popustljivi roditelji će sao-sećati sa svojom decom, jer ona smatraju da su njihove lekcije prevelik zadatak i da njihova bliska primena na proučavanje uništava njihovo zdravlje. Istina, nije preporučljivo opteretiti umove mladih sa previše raznolikog proučavanja. Ali ro-ditelji, zar ste se udubili u ovu stvar tek toliko da biste samo prihvatili ideju koju predlažu vaša deca? Zar niste prebrzo ukazali poverenje očiglednom razlogu za njihovo neraspoloženje? Roditeljima i starateljima priliči da pogledaju ispod

1 An Appeal to Mothers, 28. 2 An Appeal to Mothers, 18. 3 An Appeal to Mothers, 26. 4 An Appeal to Mothers, 23.

~ 281 ~

površine u potrazi za uzrokom.5 Umovi neke od ove dece su toliko oslabljeni da poseduju samo polovinu ili trećinu briljantnosti intelekta, koji bi posedovali da su ostali moralni i čisti. Oni su to odbacili samozadovoljavanjem (masturbacijom).6 Uzvišena odvažnost i odlučnost i duhovni život uništeni – Tajni porok (masturbacija) uništava uzvišenu odlučnost, ozbiljno nastojanje i snagu volje, koji su neophodni za formiranje dobrog religioznog karaktera. Svi koji istinski shvataju šta se podrazumeva pod, biti Hrišćanin, znaju da su Hristovi sledbenici, kao Njegovi učenici, pod obavezom da sve svoje strasti, fizičke snage i umne sposobnosti potčine Njegovoj volji. Oni, kojima upravljaju njihove strasti, ne mogu biti Hristovi sledbenici. Oni su previše posvećeni služenju svog gospodara, začetnika svakog zla, da bi ostavili svoje iskvarene navike i izabrali službu Hri-stu.7 Religija može biti formalna, ali je lišena milosti - Neki koji za sebe tvrde da su Hristovi sledbenici, znaju da greše protiv Boga i uništavaju svoje zdravlje, pa ipak oni robuju svojim sopstvenim iskvarenim strastima. Oni osećaju grižnju nečiste savesti i sve su manje skloni da se približe Bogu u tajnoj molitvi. Oni mogu zadržati religioznu formu, a ipak biti lišeni Božje milosti u srcu. Nisu posvećeni Njegovoj službi, nemaju poverenja Njega, ne žive Njemu na slavu, ne nalaze zadovoljstvo u Njegovim uredbama i ne uživaju u Njemu.8 Snaga za upravljanje sobom izgleda izgubljena – Neki će priznati zlo grešnih popuštanja, a ipak će za sebe naći izgovor, govoreći da ne mogu da nad-vladaju svoje strasti. Ovo je užasan pristup za jednu osobu koja sebe smatra Hri-stovim sledbenikom. “Neka svako ko se zove Hristovim imenom, odstupi od nepravde.“ Zbog čega je ovo slabost? Zbog toga što su životinjske sklonosti ja-čale upotrebom, dok nisu nadvladale više snage. Muškarcima i ženama nedostaju načela. Oni duhovno umiru, jer su toliko dugo ugađali svojim prirodnim željama i apetitima, da je njihova snaga samokontrole nestala. Niže strasti njihove prirode su preuzele uzde, i ono što treba da bude vladajuća snaga, postaje sluga iskvare-noj strasti. Duša se nalazi u unižavajućem ropstvu. Čulnost je ugasila želju za svetošću i duhovni napredak i blagostanje su uveli.9

Veza sa nebom je prekinuta – Svečane poruke sa Neba, ne mogu nasilno da ostave utisak na srce, koje nije utvrđeno protiv popuštanja ovom ponižavaju-ćem poroku. Osetljivi nervi u mozgu su oštećeni bolesnim uzbuđivanjem, radi zadovoljenja neprirodne želje za čulnim popuštanjem. Nervi u mozgu, koji ko-

5 Testimonies For The Church 4:96, 97. 6 Testimonies For The Church 2:361. 7 An Appeal to Mothers, 9, 10. 8 An Appeal to Mothers, 25. 9 Testimonies For The Church 2:348.

~ 282 ~

municiraju sa celokupnim sistemom, jedini su medij kroz koji Nebo može komu-nicirati sa čovekom i najdublje uticati na njegov život. Sve što ometa protok e-lektričnih impulsa u nervnom sistemu, smanjuje snagu vitalnih sila, a posledica je umrtvljena osetljivost uma. U razmatranju ovih činjenica, koliko je samo važno da službenici u Božjoj službi i ljudi koji ispovedaju pobožnost, ostanu ne-okaljani ovim ponižavajućim porokom!10 Neki žale i grize ih savest, ali samopoštovanje ja izgubljeno – Posle-dica tako unižavajućih navika, nije ista za svaki um. Neka deca imaju moralne snage razvijene u velikoj meri, i ona bi druženjem sa decom koja praktikuju sa-mozadovoljavanje, postala upoznata sa ovim porokom. Posledice koje bi to osta-vilo na ovu decu, često bi ih činilo tužnim, razdražljivim i ljubomornim; ipak takva deca možda ne izgube poštovanje prema religioznom bogosluženju i možda ne pokažu naročito neverstvo u pogledu duhovnih stvari. Njih će ponekada mučiti osećaj grižnje savesti i oni će se osećati poniženo u sopstvenim očima i gubiti poštovanje prema sebi.11 Um može biti utvrđen protiv iskušenja – Moralna snaga je previše slaba, kada dođe do sukoba sa utvrđenim navikama. Nečiste misli kontrolišu maštu i iskušenje je skoro neodoljivo. Ukoliko se um navikne da razmišlja o uzvišavajućim stvarima, mašta utrenirana da posmatra čiste i svete stvari, biće um utvrđen protiv iskušenja. On će biti fokusiran na nebesko, čisto i sveto, i neće moći da bude privučen unižavajućim iskvarenim i odvratnim.12 Postanite razumni u pogledu ovih stvari – Popuštanje nižim strastima, navešće mnoge da zatvore svoje oči pred svetlošću, jer strahuju da će videti grehe, kojih nisu voljni da se odreknu. Ukoliko odaberu tamu umesto svetlosti, njihova krivica neće biti ništa manja. Zašto muškarci i žene ne čitaju i postanu razumni u pogledu ovih stvari, koje tako odlučno utiču na njihovu fizičku, umnu i moralnu snagu? Bog vam je dao telo da se starate o njemu i da ga održavate u najboljem stanju za službu Njemu. Vaša tela ne pripadaju vama . “Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji? Jer ste skupo plaćeni. Zato proslavite Boga u svojim telima, i u duhu vašem što je Božje. “ “Zar ne znate da ste hram Božji i da Božji Duh prebiva u vama? Ako čovek uništi hram Božji, njega će uništiti Bog; hram Božji je svet, a taj hram ste vi.”13

10 Testimonies For The Church 2:347. 11 Testimonies For The Church 2:392. 12 Christian Temperance and Bible Hygiene, 135. 13 Testimonies For The Church 2:352, 353.

~ 283 ~

Poglavlje 70 UPOZORENJA I SAVETI

Mnogi slučajevi su bili obelodanjeni – Mnogi slučajevi su bili izloženi preda mnom i kako sam imala uvid u njihove živote, bilo mi je muka i bila sam zgrožena nad pokvarenošću srca onih, koji su ispovedali pobožnost i govorili o obraćenju i Nebu. Često sam se pitala, kome mogu verovati? Ko nije pakostan, zloban i nepravedan?1 Bila sam ispunjena užasom, kada je preda mnom bilo otvoreno stanje po-rodica, koje ispovedaju sadašnju istinu. Raskalašnost mladih, čak i dece je skoro neverovatna. Roditelji ne znaju da tajni porok uništava Božji lik u njihovoj deci. Gresi koji su karakterisali Sodomljane, postoje i dalje među nama. Roditelji su odgovorni jer nisu vaspitali svoju decu da vole Boga i da mu budu poslušni. Oni ih nisu obuzdavali, niti temeljno podučavali Božjem putu. Oni su im dopustili da odlaze i dolaze kad god požele, i da se druže sa svetovnom decom. Ovi uticaji, koji se suprotstavljaju roditeljskom učenju i autoritetu, postoje u velikoj meri u takozvanom dobrom društvu. Svojim načinom oblačenja, izgledom, zabavama, okružuju sebe atmosferom koja se suprotstavlja Hristu. Naša jedina sigurnost je da stojimo kao Božji poseban narod. Ne smemo popustiti ni jedan inč, običajima i modnim trendovima ovog izopačenog doba, već stajati u moralnoj nezavisnosti, ne praveći kompromis sa iskvarenim idolo-pokloničkim običajima i praksama.2 Neupućeni i u neznanju da budu prosvetljeni – Bez obzira na to koliko je uzvišena profesija neke osobe, oni koji su voljni da zadovoljavaju požudu tela, ne mogu biti Hrišćani. Kao Hristove sluge, njihovo zanimanje, razmišljanje i za-dovoljstvo, trebalo bi da se sastoji od uzvišenijih stvari. Mnogi su neuki i neupu-ćeni u grešnost ovih navika i njihove sigurne posledice. Takvi treba da budu pro-svetljeni.3 Jedan koji je zahtevao molitvu za izlečenje – Moj suprug i ja smo jed-nom prisustvovali sastanku, gde smo saosećali sa jednim bratom koji je bolovao od tuberkuloze. Bio je bled i mršav. Tražio je molitve od Božjeg naroda. Rekao je da je njegova porodica bila bolesna i da je izgubio dete. Govorio je sa oseća-njem žalosti. Rekao je da već neko vreme čeka da vidi brata i sestru Vajt. Verovao je, ako se oni budu molili za njega, da će biti izlečen. Nakon što se sastanak zavr-šio, braća su usmerila našu pažnju na ovaj slučaj. Oni su rekli da im je crkva pomagala, da je njegova žena bila bolesna i da mu je dete umrlo. Braća su se 1 Testimonies For The Church 2:349. 2 Testimonies For The Church 5:78. 3 An Appeal to Mothers, 25.

~ 284 ~

sastajala kod njega i ujedinjavala u molitvi za obolelu porodicu. Bili smo prilično iscrpljeni i opterećeni poslom tokom sastanka, i želeli smo da budemo izuzeti. Ja sam bila odlučna da ne učestvujem u molitvi za bilo koga, osim ukoliko mi Božji Duh to ne naloži. Te noći smo kleknuli u molitvi i izneli njegov slučaj pred Gospoda. Pre-klinjali smo, ne bili saznali Božju volju u vezi sa njim. Sve što smo želeli je da Bog bude proslavljen. Da li bi Gospod želeo da se molimo za ovog bolesnog čoveka? Poverili smo stvar Gospodu i otišli na spavanje. U snu mi je slučaj ovog čoveka bio jasno predstavljen. Pokazan nam je njegov put od detinjstva, i ukoliko bismo se molili za njega, Bog nas ne bi čuo; jer je on gajio bezakonje u svom srcu. Sledećeg jutra čovek je došao kod nas da se molimo za njega. Rekli smo mu da nam je žao što smo primorani da odbijemo njegov zahtev. Ispričala sam mu svoj san i on je potvrdio istinitost. Praktikovao je samozadovoljavanje (masturbaciju) od svog dečaštva pa na dalje i nastavio je sa tom praksom i tokom svog bračnog života, ali je rekao da će pokušati da se odvikne od toga. Ovaj čovek je morao da prevaziđe naviku u kojoj je dugo bio utvrđen. On je bio u srednjim godinama. Njegova moralna načela su bila toliko slaba, da kada bi došlo do su-koba između njih i dugogodišnjeg popuštanja ovom poroku, popuštanje bi preo-vladalo.... Ovaj čovek se svakodnevno unižavao i degradirao, a ipak se usuđivao da stoji u Božjem prisustvu i moli za veću snagu, koju je traćio na gnusan način, i ukoliko bi mu ta snaga bila dodeljena i odobrena, utrošio bi je na požudu. Kakvo strpljenje ima Bog! On je trebalo da da čoveku prema njegovim iskvarenim pu-tevima, i ko može biti živ u Njegovim očima? Da smo bili manje oprezni i zauzeli se za ovaj slučaj pred Bogom, dok je ovaj čovek upražnjavao svoj porok, da li bi nas Gospod čuo? Da li bi nam odgovorio? „Jer ti nisi Bog koji u zlu uživa; zli kod tebe ni za kratko mesta ne nalazi. Hvalisavci ne mogu stajati pred očima tvojim. Ti mrziš sve koji zlo čine.......“ Ovo nije usamljeni slučaj. Čak ni bračni odnos nije bio dovoljan da sa-čuva ovog čoveka iskvarenih navika njegove mladosti. Volela bih da verujem da su retki takvi slučajevi, kao ovaj koji sam predstavila, ali znam da su učestali.4

Samoubica – Gospodin.....je tvrdio da je posvećeni Hristov sledbenik. Bio je veoma slabog zdravlja. To je izazvalo naše saosećanje.... Njegov slučaj bio mi je pokazan u viziji. Videla sam da je bio prevaren u pogledu samog sebe, da nije imao Božju naklonost. Praktikovao je samozadovo-ljavanje, sve dok nije postao obična ljudska olupina. Ovaj porok mi je prikazan kao gadost u Božjim očima..... On je praktikovao ove navike toliko dugo da je izgubio kontrolu nad sa-mim sobom. Prirodno je bio pametan čovek, posedovao je više od uobičajenih 4 Testimonies For The Church 2:349, 351.

~ 285 ~

sposobnosti. Ali kako su sve njegove snage tela i uma dovedene u potčinjenost Sotoni i žrtvovane na njegovom oltaru! Ovaj čovek je otišao tako daleko, da je izgledalo da ga je Bog napustio. Odlazio bi u šumu i provodio dane i noći posteći i moleći se da bi mogao da nadvlada ovaj greh, a onda bi se opet vraćao starim navikama. Bog nije čuo nje-gove molitve. On je molio Boga da učini za njega ono što je bilo u njegovoj moći da učini za sebe. Zavetovao se Bogu iznova i iznova i svaki put je kršio zakletvu i predavao se sopstvenoj iskvarenoj požudi, dok ga Bog nije prepustio sopstvenoj propasti. U međuvremenu je preminuo. Bio je samoubica. Čistota neba nikada neće biti pokvarena njegovim prisustvom.5 Upozorenje i savet razmaženoj ćerki [Napomena: ovo su odlomci iz pisma samovoljnoj devojci koja je praktikovala tajni greh-samozadovoljavanje] – Tvoj um je nečist. Previše dugo si bila oslobođena brige i rada. Obavljanje dužnosti u domaćinstvu, bile bi jedan od najbogatijih blagoslova koje bi mogla imati. Umor i iscrpljenost ti ne bi naneli ni deseti deo štete koju ti nanose pohotne misli i ponašanje. Primila si neispravne ideje u pogledu međusobnog druženja između dečaka i devojčica, i bilo je blisko tvom umu da budeš u društvu dečaka. Nisi čista u umu i srcu. Oštećena si čitanjem ljubavnih priča i romansi i tvoj um je opčinjen nečistim mislima. Tvoja mašta je postala iskvarena, sve dok ti se nije učinilo da nemaš snage da kontrolišeš misli. Sotona te opčinjenu i zarobljenu vodi kako mu volja.... Tvoje ponašanje nije bilo čedno, skromno i podesno. Nisi imala strah Gospodnji pred svojim očima. Tako često si se pretvarala da bi ostvarila svoje planove, koji su ti doneli nečistu i povređenu savest. Draga moja devojčice, uko-liko se ne budeš zaustavila tačno tu gde si sad, propast je sigurno pred tobom. Prestani da sanjariš. Ne dozvoli da tvoje misli plove putem besmisla i iskvareno-sti. Ne možeš se bezbedno družiti sa momcima. Plima iskušenja se budi i izaziva uzbuđenje u tvojim grudima, sa tendencijom da iskoreni žensku čednost i istinsku vrlinu i skromnost. Ukoliko nastaviš svojim samovoljnim, tvrdoglavim putem, kakva će biti tvoja sudbina?....Ti si u velikoj opasnosti, jer upravo žrtvuješ večne interese na oltaru strasti. Strast zadobija kontrolu nad čitavim tvojim bićem – ali kakva strast? Niska i destruktivna. Popuštajući joj, zagorčaćeš živote svojim roditeljima, doneti tugu i naneti sramotu svojim sestrama, žrtvovati sopstveni ka-rakter i izgubiti pravo na nebo i slavni besmrtni život. Da li si spremna da ovo učiniš?.... Drska si. Voliš momke i voliš da oni budu tema tvog razgovora. „Usta govore od suviška srca.“ Navike su postale dovoljno moćne da upravljaju tobom, i ti si naučila da obmanjuješ, kako bi sprovela svoje namere i ostvarila svoje želje. 5 An Appeal to Mothers, 24-28.

~ 286 ~

Ne smatram da je tvoj slučaj beznadežan; ukoliko bih smatrala, moje pero ne bi pisalo ove redove. U snazi Boga, možeš iskupiti prošlost..... Drži se dalje od momaka. U njihovom društvu, tvoja iskušenja postaju ozbiljna i moćna. Izbaci brak iz svoje glave. Nisi ni u jednom smislu osposob-ljena za to. Biće ti potrebne godine iskustva, pre nego što postaneš sposobna da shvatiš dužnosti i poneseš terete bračnog života. Izričito čuvaj svoje misli, strasti i osećanja. Ne unižavaj ih da služe požudi. Uzdigni ih do čistote; posveti ih Bogu. Možeš postati razborita, skromna, moralna devojka, ali ne bez najozbilj-nijih napora. Moraš stražariti, moraš se moliti, moraš razmišljati, moraš istražiti motive i dela. Pažljivo analiziraj svoja osećanja i svoja dela. Da li bi u prisustvu svog oca praktikovala nečista dela? Svakako, ne. Ali činiš to što činiš u prisustvu svog nebeskog Oca, koji je mnogu uzvišeniji, čistiji, svetiji. Da; ti izopačuješ svoje telo u prisustvu čistih, bezgrešnih anđela i u prisustvu Hrista; i nastavljaš to da činiš, bez obzira na savest, bez obzira na svetlost i upozorenja koja su ti data. Ne zaboravi, na nebu se beleže sva tvoja dela. Moraćeš se ponovo suočiti sa najskrivenijim stvarima u tvom životu...... Opet, upozorila sam te kao nekog ko će se morati suočiti sa ovim redo-vima u dan kada svačiji slučaj bude odlučen. Predaj se Hristu bez odlaganja; samo On te snagom svoje milosti može izbaviti od propasti. Samo On može uči-niti da tvoje umne i moralne snage postani zdrave. Tvoje srce može biti zagrejano Božjom ljubavlju; tvoje shvatanje bistro i zrelo; tvoja savest prosvećena i čista; tvoja volja ispravna i posvećena, potčinjena kontroli Svetog Duha. Možeš učiniti sa sobom šta god izabereš. Prestani da činiš zlo. Uči da činiš dobro i onda ćeš biti zaista srećna. Bićeš uspešna u životnim bitkama i rastu do slave i časti budućeg života. “Danas izaberi kome ćete služiti.”6 Sotona radi dok roditelji spavaju – Ovo je doba u kome se sve odvija brzo. Mali dečaci i devojčice počinju da obraćaju pažnju jedni na druge, kada bi i jedni i drugi trebalo da budu u školi, i da primaju pouke o skromnosti i čistoti ponašanja. Koje su posledice ovog uobičajenog mešanja? Da li ovo mešenje u-većava čestitost, nevinost, skromnost i neporočnost? Svakako, ne. Ovo mešanje podstiče i uvećava prve požudne strasti; nakon ovakvih druženja i sastanaka, mladi postaju zaluđeni djavolom i predaju se praktikovanju odvratnih stvari. Roditelji su usnuli i ne znaju da je Sotona postavio svoj pakleni barjak usred njihovog domaćinstva. Bila sam navedena da istražim šta će koristiti mla-dima u ovom iskvarenom dobu? Ponavljam, roditelji su usnuli. Deca su sluđena bolećivom zaljubljenošću i istina nema silu i snagu da ispravi ono što je pogrešno. Šta se može učiniti da bi se zaustavila plima zla? Roditelji mogu učiniti mnogo toga, ako su voljni. Ukoliko se devojčica, koja je tek ušla u pubertet, prisno druži sa dečakom 6 Testimonies For The Church 2:559-565.

~ 287 ~

svog uzrasta ili starijeg, trebalo bi je naučiti da oseća takvu odvratnost i odbojnost prema ovome, da to nikada vise ne ponovi. Ako se devojčica često nalazi u druš-tvu dečaka ili mladih muškaraca, nešto nije u redu. Toj mladoj devojci treba majka, da joj pokaže njeno mesto, da je obuzda i da je nauči šta priliči i pripada devojci njenog uzrasta. Izopačeni stav koja preovladava sa zdravstvene tačke gledišta, da polovi moraju međusobno da se druže, obavila je svoj štetan posao. Kada roditelji ispo-lje deseti deo pronicljivosti koju Sotona poseduje, ovo druženje među polovima može biti manje opasno. Sotona je najuspešniji u svojim naporima da opčini u-move mladih; i mešanje dečaka i devojčica, samo povećava zlo, dvadeset puta.7 Slika nije obojena – Ne zavaravajte sebe verovanjem, da je, na kraju krajeva, ova stvar iznesena pred vas u preuveličavajućem svetlu i na preteran način. Ja nisam obojila sliku. Ja sam navela činjenice koje će podneti probu suda. Budite se! Budite se! Preklinjem vas, pre nego što bude prekasno da se greške isprave, i vi i vaša deca stradate u opštoj propasti. Prihvatite se svečanog posla, i iskoristite svaki zrak svetla, koji možete da sakupite, a koji obasjava vašu stazu, koje niste cenili i negovali; i zajedno, pomoću svetla koje sada sija, počnite da istražujete svoj život i karakter, kao da ste pred Božjim sudom.8 Dok se roditelji ne probude, neće biti nade za njihovu decu.9

7 Testimonies For The Church 2:482, 483. 8 Testimonies For The Church 2:401. 9 Testimonies For The Church 2:406.

~ 288 ~

Poglavlje 71 RODITELJSKA BUDNOST, OPREZ I POMOĆ

Roditelji da od najranijeg detinjstva uče decu samokontroli – Koliko je samo važno da svoju decu učimo samokontroli od njihovog najranijeg detinj-stva, i da ih učimo da potčine svoju volju nama. Ukoliko su već bili dovoljno nesrećni da steknu loše navike, ne znajući za zle posledice, mogu se reformisati pozivanjem na njihov razum i objašnjavanjem da takve navike uništavaju zdrav-lje i loše utiču na um. Trebalo bi da im pokažemo, da različitim nagovaranjem, bilo koja iskvarena osoba, koja može umiriti njihove probuđene strahove i navesti ih da nastave sa popuštanjem ovoj pogubnoj navici, predstavlja njihovog nepri-jatelja i Sotoninog agenta, ma kakva izgovor imala.1 Čuvajte ih čistim – ojačajte njihove umove – Dopuštanje majke, da ostane u neznanju u pogledu navika svoje dece, je zločin. Ukoliko su čista, odr-žavajte ih takvim. Ojačajte njihove mlade umove, i pripremite ih da preziru ovaj, za dušu i telo, poguban porok (samozadovoljavanje).2 Sotona kontroliše umove mladih, i mi moramo raditi verno i odlučno da bismo ih sačuvali. Veoma mlada deca praktikuju ovaj porok i on raste i jača u njima sa godinama, dok svaka plemenita sposobnost tela i duše ne degradira i postane unižena. Mnogi mogu biti sačuvani od ovoga, ukoliko se pažljivo upute u pogledu uticaja ove prakse na njihovo zdravlje. Oni nisu bili upoznati sa činje-nicom da su sami sebi izazivali patnju...... Majke, nikada ne možete biti previše pažljivi u sprečavanju vaše dece da steknu loše unižavajuće navike. Mnogo je jednostavnije naučiti se zlu, nego ga iskoreniti nakon što je naučeno.3 Praktikujte odlučnu budnost i prisno istraživanje – Ukoliko vaša deca praktikuju ovaj porok, ona mogu biti u opasnosti da pribegnu lažima, kako bi vas obmanuli. Ali majke, ne smete se lako stišati i prekinuti svoja istraživanja. Ne bi trebalo da napustite ovu stvar, dok ne budete u potpunosti zadovoljni. Zdravlje i duše onih koje volite, su u opasnosti, što ovoj stvari daje najveći mogući značaj. Odlučna budnost i prisno istraživanje će, uprkos pokušajima izbegavanja i sakri-vanja, obično razotkriti istinsko stanje u ovom slučaju. Onda bi majka trebalo verno da predstavi ovaj predmet deci u pravom svetlu, ukazujući im na njegove unižavajuće i degradirajuće tendencije. Pokušajte da ih ubedite u to da će popuš-tanje ovom grehu uništiti samopoštovanje, plemenitost karaktera, zdravlje i mo-ral; i njena odvratna mrlja će izvući iz duše ljubav prema Bogu, lepotu i svetost. 1 An Appeal to Mothers, 10. 2 An Appeal to Mothers, 13. 3 An Appeal to Mothers, 10, 11.

~ 289 ~

Majka bi trebalo da nastavi, sve dok ne skupi dovoljno dokaza da se ovaj greh više na praktikuje.4 Izbegavajte prenagljenost, brzopletost i osuđivanje dok počinjete – Možete se pitati, kako ispraviti ova zla koja već postoje? Kako da započnemo sa radom? Ukoliko vam nedostaje mudrosti, obratite se Bogu; On je obećao svoju darežljivost. Molite se mnogo i često za božansku pomoć. Ne može se slediti jedno pravilo u svakom slučaju. Posvećena procena sada je neophodna. Ne budite brzopleti, uzrujani i ne pristupajte svojoj deci sa osudom. Takav pristup će samo izazvati pobunu u njima. Trebalo bi da shvatite ozbiljno svaki vaš pogrešan pri-stup, koji je možda otvorio vrata Sotoni, da navede vašu decu na svoja iskušenja. Ukoliko ih niste upućivali u pogledu kršenja zakona zdravlja, krivica počiva na vama. Zanemarili ste važnu dužnost i posledice tog zanemarivanja mogu biti vi-đene u pogrešnim navikama vaše dece.5 Poučavanje sa pribranošću i saosećanjem – Pre nego što se upustite u posao poučavanja svoje dece lekcijama o samokontroli, trebalo bi prvo i sami da ih naučite. Ako se lako uznemirujete i postajete nestrpljivi, kako možete izgledati razumno svojoj deci, dok ih poučavate da kontrolišu svoje strasti? Pribrano i sa osećanjem najdubljeg saučešća i sažaljenja, trebalo bi da pristupite svojoj deci i da im verno predstavite da ih čeka sigurna propast, ukoliko nastave putem kojim su krenuli, da će degradirati i u fizičkom i u umnom i u moralnom pogledu, i da ne greše samo protiv sebe, već protiv Boga. Trebalo bi da učinite da osete, da je čisti i sveti Bog, onaj protiv koga greše; da je veliki Istraživač srca nezadovoljan njihovim ponašanjem; da ništa nije sakriveno od Njega. Ukoliko možete uticati na svoje dete, tako da ga nave-dete na pokajanje koje je prihvatljivo Bogu, da u njemu izazovete žalost po Bogu, koja je na spasenje, posao će biti temeljan, reforma takođe. Oni neće osećati ža-lost samo zbog svojih greha koji su poznati; oni će sagledati svoje grešne običaje u svojim lošim karakterima i biće navedeni da ih bezrezervno ispovede Bogu, i ostaviće ih. Osećaće veliku žalost zbog svog lošeg ponašanja, jer su izazvali odvratnost kod Boga, sagrešili mu i osramotili svoja tela, pred Njim koji ih je stvorio i koji je tražio da svoja tela date kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum.6 Obratite pažnju na društvo svoje dece – Ukoliko umovi vaše dece nisu čvrsto uravnoteženi religioznim načelima, njihov moral će postati iskvaren, zbog opasnog i nemoralnog primera onih, sa kojima dete dolazi u kontakt.7

4 An Appeal to Mothers, 13, 14. 5 An Appeal to Mothers, 20, 21. 6 An Appeal to Mothers, 21, 22. 7 Christian Temperance and Bible Hygiene, 134.

~ 290 ~

Štitite ih, kao što bi to trebalo da čine verne majke, od kvarenja i zagađe-nja koje može biti uzrokovano druženjem sa svakojakim mladim ljudima. Ču-vajte ih, kao dragocene dragulje, od iskvarujućeg uticaja ovog doba. Ukoliko niste uvek u mogućnosti da nadgledate njihov odnos sa mladim društvom, kao što biste želeli, onda neka oni posećuju vašu decu samo u vašem prisustvu; i ni u kom slučaju ne dozvolite da detetovi drugovi spavaju u istom krevetu ili u istoj sobi sa vašom decom. Biće daleko lakše sprečiti zlo, nego ga kasnije lečiti.... Roditelji dopuštaju svojoj deci da posećuju svoje mlade prijatelje, formi-raju sopstvena poznanstva, čak i da napuste roditeljski nadzor daleko od kuće, gde im je dopušteno da se ponašaju kako im volja. Sotona koristi svaku ovakvu priliku, i preuzima kontrolu nad umovima ove dece, koje majke u neznanju izlažu njegovim lukavim zamkama.8 Ishrana je jako važna – Nećete moći probuditi moralnu osetljivost svoje dece, dok pažljivo ne budete birali hranu za njih. Stolovi sa hranom, koju roditelji uobičajeno pripremaju za svoju decu su zamka za decu.9 Popustljivi roditelji ne poučavaju svoju decu samoodricanju. Sama hrana, koju postavljaju pred njih je iritirajuća za stomak. Uzbuđenje tako izazvano, pre-nosi se do mozga, i kao posledica toga, bude se strasti. Nikada ne možete preterati u ponavljanju da sve što uđe u stomak, utiče ne samo na telo, već na posletku i na um. Loša i stimulišuća hrana zagađuje krv čineći je grozničavom, uzbuđuje nervni sistem i previše često otupljuje moralno opažanje, tako da su razum i sa-vest preopterećeni čulnim impulsima. Teško je, i često gotovo nemoguće onima koji su neumereni u ishrani, da budu strpljivi i da imaju samokontrolu. Zato je od naročite važnosti, da deca, čiji karakteri još uvek nisu formirani, jedu zdravu , ne stimulišuću hranu. Naš nebeski Otac nam je iz ljubavi poslao svetlost zdravstvene reforme, da nas čuva od zla, koje nastaje kao posledica neobuzdanog popuštanja apetitu.10 Ako bi ikada trebalo da hrana bude najjednostavnija moguća, onda je to sada. Meso ne bi trebalo postavljati pred našu decu. Konzumiranje mesa će uzbu-diti i ojačati niže strasti i imati tendenciju da umrtvi moralne snage.11 Čistoća je važna – Često kupanje je korisno, naročito uveče, pred odla-zak u krevet, ili ujutru nakon ustajanja iz kreveta. Biće potrebno samo nekoliko trenutaka da okupate svoju decu i da ih istrljate dok njihova tela na budu sijala. Na ovaj način, krv se dovodi na površinu, oslobađajući mozak; i postojaće manja sklonost ka popuštanju nečistim delima i ponašanju. Učite svoje mališane, da Bog nije zadovoljan što su oni prljavih tela, neuredni i u pocepanoj odeći. Recite

8 An Appeal to Mothers, 13, 14. 9 Testimonies For The Church 2:400. 10 Christian Temperance and Bible Hygiene, 134. 11 Testimonies For The Church 2:352.

~ 291 ~

im da Bog želi da oni budu čisti i spolja i iznutra, da bi On mogao da prebiva u njima.12 Čista, široka odeća – Nošenje čiste i uredne odeće je jedan od načina da se misli održe čistim i ljupkim. Svaki komad odeće bi trebalo da bude jednosta-van i skroman, bez nepotrebnih ukrasa, kako bi pranje i peglanje oduzimalo što manje vremena. Naročito bi svaki komad odeće, koji dolazi u dodir sa kožom, trebalo održavati čistim i mirisnim. Ništa što je iritirajuće, ne bi trebalo da dodi-ruje tela dece, niti bi trebalo dozvoliti da ih njihova odeća steže na bilo koji način. Ukoliko se ovom predmetu posveti više pažnje, biće prisutno mnogo manje ne-čistoće.13 Ne oslobađajte decu fizičkog napora i vežbanja – Mnogi mladi su u velikoj meri oslobođeni fizičke aktivnosti zbog straha od preteranog umaranja. Roditelji sami nose teret koji bi njihova deca trebalo da nose. Preterano umaranje je loše, ali posledice lenjosti su još gore. Dokolica vodi ka popuštanju iskvarenim navikama. Rad ne umara i ne iscrpljuje, ni peti deo iscrpljivanja koje nastaje kao posledica samozadovoljavanja. Ukoliko jednostavan, dobro usklađen rad previše iscrpljuje vašu decu, roditelji, budite sigurni da postoji još nešto sa strane, osim njihovog rada, što iscrpljuje organizam i proizvodi osećaj konstantnog umora. Obezbedite svojoj deci fizički napor, koji će aktivirati i nerve i mišiće. Iscrplje-nost usled takvog rada, smanjiće njihovu sklonost ka popuštanju štetnim i nemo-ralnim navikama.14 Dokolica i lenjost – otvorena vrata za iskušenje – Majke, omogućite svojoj deci dovoljno obaveza i rada....Besposlica i lenjost nisu pogodni za fi-zičko, umno i moralno zdravlje. Na taj način, širom se otvaraju vrata i Sotona poziva unutra, i on će tu priliku iskoristiti i privući mlade u svoje zamke. Bespo-slicom i lenjošću, ne samo da slabe moralne snage i jačaju pobude strasti, već Sotonini anđeli preuzimaju vlast nad čitavom tvrđavom uma i primoravaju savest da se preda niskim strastima. Trebalo bi da poučavamo svoju decu navikama strpljivog rada.15 Bog neće pokajnika prepustiti propasti – Trebalo bi da svojoj deci predstavite kao ohrabrenja, to što će milostivi Bog prihvatiti njihovo istinsko po-kajanje iz srca, i blagosloviti njihove napore da se očiste od prljavštine tela i duha. Kada Sotona bude primetio da gubi kontrolu nad umovima vaše dece, on će ih snažnije iskušavati i nastojati da ih primora da nastave sa praktikovanjem ovog opčinjavajućeg poroka. Ali sa čvrstom odlučnošću i namerom, oni se moraju o-dupreti Sotoninim iskušenjima da popuštaju životinjskim strastima, zbog toga što

12 Christian Temperance and Bible Hygiene, 141, 142. 13 Christian Temperance and Bible Hygiene, 142. 14 Testimonies For The Church 2:348, 349. 15 An Appeal to Mothers, 18, 19.

~ 292 ~

je to greh protiv Boga. Oni ne bi trebalo da se izlažu opasnosti na zabranjenom tlu, gde Sotona zahteva kontrolu nad njima. Ako u poniznosti zamole Boga za čistotu misli i pročišćenu i posvećenu maštu, On će ih čuti i uslišiti njihove mo-litve. Bog ih nije ostavio da propadnu u svojim gresima, već će pomoći slabima i bespomoćnima, ukoliko se u veri bace na Njega.16

16 An Appeal to Mothers, 22, 23.

~ 293 ~

Poglavlje 72 BORBA ZA REFORMU

Iskreno pokajanje i odlučan napor su neophodni – Oni koji kvare i uništavaju sopstvena tela, ne mogu uživati Božju naklonost, sve dok se iskreno ne pokaju, dok ne prihvate kompletnu reformu i savršenu svetost u strahu Gospodnjem.1 Jedina nada za one koji praktikuju zle i odvratne navike je da napuste te navike, ukoliko uopšte vrednuju zdravlje ovde, i spasenje u budućnosti. Kada se ovim navikama popušta duže vremena, neophodan je odlučan napor da se odupre iskušenju i odbije iskvareno popuštanje.2 Misli moraju biti pod kontrolom [Napomena: ovo su citati iz pisma sa-movoljnoj mladoj osobi koja je upražnjavala tajni porok.] – Trebalo bi da kon-trolišeš svoje misli. To neće biti lak zadatak; nećeš moći da ga obaviš bez nepo-srednog, ozbiljnog napora.....Ukoliko popustiš beskorisnoj i ništavnoj mašti, do-puštajući svom umu da zadrži nečiste stvari, ti si u izvesnoj meri kriv pred Bo-gom, kao da su tvoje misli sprovedene u delo. Jedino što te sprečava da sprovedeš takve misli u delo je nedostatak mogućnosti i prilike. Danonoćno sanjarenje i maštanje su izuzetno opasne navike. Kada se jednom utemelje, skoro je nemo-guće raskinuti takve navike i usmeriti misli na čiste, svete i uzvišene teme. Mo-raćeš da postaneš verni stražar nad svojim očima, ušima i svim svojim čulima, ukoliko želiš da sačuvaš svoj um i sprečiš ništavne i iskvarene misli da uprljaju tvoju dušu. Samo sila milosti može obaviti ovaj najpoželjniji posao.3 Mašta se mora izričito i uporno kontrolisati, ukoliko strasti i osećanja postanu tema razumu, savesti i karakteru.... Ukoliko ne obuzdate svoje misli, čitanje, reči, tvoja mašta može postati beznadežno bolesna. Pažljivo čitaj svoju Bibliju u molitvi i rukovodi se njenim učenjima. Ovo je tvoja sigurnost.4 Neposredna čula protiv zla – Oni koji bi želeli mudrost koja je od Boga, moraju postati budalasti u pogledu grešnog znanja ovog doba, kako bi bili mudri. Oni bi trebalo da zatvore svoje oči, kako ne bi gledale zlo i učile se zlu. Trebalo bi da zapuše uši, kako ne bi slušali ono što je zlo, i stekli znanje, koje bi uprljalo njihovu čistotu misli i dela, i čuvati jezik, kako se iskvarene reči i obmana ne bi našle na njihovim ustima.5

1 An Appeal to Mothers, 29. 2 An Appeal to Mothers, 27. 3 Testimonies For The Church 2:561. 4 Testimonies For The Church 2:561-563. 5 An Appeal to Mothers, 31.

~ 294 ~

Izbegavajte čitanje i gledanje onih stvari koje će vas navesti na nečiste misli. Negujte moralne i umne snage.6 Izbegavati neaktivnost uparenu sa prekomernim učenjem – Preterano učenje, povećavanjem dotoka krvi u mozga, stvara bolesnu razdražljivost, koja nastoji da smanji moć samokontrole i previše često podstiče impulsivnost i hiro-vitost. Na taj način se otvaraju vrata nečistoti. Zloupotreba ili ne upotrebljavanje fizičkih snaga, u velikoj meri su odgovorni za plimu iskvarenosti koja zapljuskuje svet. „Ponos, samozadovoljstvo zbog obilja hrane i bezbrižan mir”, su podjed-nako smrtonosni protivnici napretku ove generacije, kao što su bili smrtonosni za Sodom i odveli ga u propast. Nastavnici bi trebalo da razumeju ove stveri i trebalo bi da upućuju svoje učenike na ove redove. Učite studente da ispravan život zavisi od ispravnog razmišljanja i da je fizička aktivnost od suštinskog značaja za čistotu misli.7 Nema vremena za kolebanje – Čistota života i karaktera, oblikovana prema božanskom Obrascu, ne zadobija se bez najozbiljnijih napora i čvrstih na-čela. Kolebljive osobe neće uspeti da postignu hrišćansko savršenstvo. Takvi će biti izmereni na merilima i naći će se laki. Sotona, ide unaokolo kao ričući lav i traži koga da proždere. On pokušava da prevari i zavede svaku mladu, bezazlenu osobu…..Sotona govori mladima da još ima dovoljno vremena; da mogu popu-stiti grehu i poroku još samo ovaj put i nikada više; ali to jedno popuštanje će zatrovati čitav njihov život. Ne usuđujte se da ijednom kročite na zabranjeno tlo. U ovom iskvarenom vremenu zla, kada je mamljenje na porok i iskvarenost na svakom koraku, neka najiskreniji plač mladih bude uzdignut do neba: „Kako će mladić čistim sačuvati put svoj?“ I neka njegove uši budu otvorene i njegovo srce sklono da posluša uputstvo dato u odgovoru: „Pazeći na sebe po Reči Tvojoj.“8 Svi su odgovorni za svoje postupke, dok se nalaze u ovom svetu probe. Svi mogu imati snagu da upravljaju svojim postupcima, ukoliko to žele. Ukoliko su slabi u pogledu čistote misli i postupaka, mogu dobiti pomoć od Prijatelja bespomoćnih. Isus je upoznat sa svim slabostima ljudske prirode, i ukoliko se osoba pomoli, dobiće snagu da prevaziđe i najmoćnije iskušenje. Svako može dobiti ovu snagu, ukoliko je zatraži u poniznosti.9 Jedina sigurnost za mlade u ovom dobu zatrovanosti i zagađenja je da ukažu Bogu svoje poverenje. Bez božanske pomoći oni neće biti sposobni da kontrolišu ljudske strasti, apetite i želje. U Hristu se nalazi sva potrebna pomoć, ali koliko malo njih će doći Njemu zbog te pomoći. Isus je rekao dok je bio na zemlji, „ A vi ne želite da dođete k meni da biste imali život.” U Hristu svi mogu

6 Testimonies For The Church 2:410. 7 Education, 209. 8 Testimonies For The Church 2:408, 409. 9 An Appeal to Mothers, 31.

~ 295 ~

biti pobednici. Možete reći sa apostolom, “ Ali u svemu tome nadmoćno pobe-đujemo posredstvom onoga koji nas je voleo.” I opet, “Nego krotim svoje telo i držim ga u pokornosti.”10 U Njemu možete pronaći istinsko zadovoljstvo – Jedina pouzdana si-gurnost za našu decu protiv svake nemoralne i zle prakse, je da nastoje da budu primljeni u Hristov zagrljaj i da budu pod nadzorom vernog i istinitog Pastira. On će ih sačuvati od svakog zla, zaštititi od svih opasnosti, ukoliko budu želeli da poslušaju njegov glas. On kaže, “Moje ovce slušaju moj glas, ja ih poznajem i one idu za mnom.” U Hristu, oni će naći ispašu, zadobiti snagu i nadu i neće biti uznemireni nemirnim čežnjama za nečim što će odvratiti njihov um i zado-voljiti srce. Oni su pronašli biser velike vrednost i njihov um spokojno odmara. Njihova zadovoljstva su čistog, spokojnog, uzvišenog, nebeskog karaktera. Takva zadovoljstva ne ostavljaju bolne posledice ni grižu savesti. Takva zado-voljstva ne ugrožavaju zdravlje i ne iscrpljuju um, već su zdrave prirode. Zajedništvo i ljubav prema Bogu, svetost, uništenje greha, su svi prijatni. Čitanje Božje Reči neće opčiniti maštu i rasplamsati strasti, kao izmišljena priča, već će omekšati, umiriti, uzdići i posvetiti srce. Kada su u opasnosti, kada ih saleću žestoka iskušenja, oni imaju privilegiju da se mole. Kakva uzvišena privi-legija! Konačna bića, od praha i pepela, Hristovim posredovanjem, primljeni u odaje Najuzvišenijeg. Takvim postupanjem, duša se dovodi u svetu Božju prisut-nost, obnavlja se u pogledu znanja i istinske svetosti i utvrđuje protiv neprijatelj-skih napada.11

10 Testimonies For The Church 2:409. 11 An Appeal to Mothers, 23, 24.

~ 296 ~

Deo XVII

BUĐENJE DUHOVNIH SNAGA

~ 297 ~

Poglavlje 73 ODGOVORNOST ZA VEČNE INTERESE

Nama pripada dan naročite opasnosti za decu – Živimo u nesrećnom dobu za decu. Teška struja vuče na dole u propast, i potrebno je više od dečijeg iskustva i snage da bi se pružio otpor struji, da nas ona ne bi odvukla naniže. Mladi izgledaju kao da su Sotonini zarobljenici, i on i njegovi anđeli ih vode u sigurnu propast. Sotona i njegova vojska ratuju protiv Božje vladavine, i sve one, koji imaju želju da pokore svoja srca Njemu, i da slušaju Njegove zahteve, So-tona će pokušati da zbuni i savlada svojim iskušenjima, kako bi postali obeshra-breni i odustali od borbe.1 Nikada nam više nije bila potrebnija prisna veza sa Bogom, nego što je danas. Jedna od najvećih opasnosti koja je uvek saletala Božji narod je usaglaše-nost sa svetovnim praksama i običajima. Naročito su mladi u neprestanoj opa-snosti. Očevi i majke bi trebalo da ih štite od Sotoninog lukavstva. Dok on nastoji da izazove propast njihove dece, neka roditelji ne laskaju sebi, da ne postoji ni-kakva naročita opasnost. Neka ne razmišljaju i ne brinu o svetovnim stvarima, dok su uzvišeniji, večni interesi njihove dece zanemareni.2 Roditelji obično ravnodušni – Tužno je kada se roditelji ohlade u pogledu svog duhovnog života, i zbog manjka pobožnosti i želje da budu posve-ćeni Bogu, oni ne razumeju uzvišenu dužnost koja pripada njima, da strpljivo i temeljno vaspitaju svoju decu da se drže Gospodnjeg puta.3 Roditelji generalno daju sve od sebe, da onesposobe svoju decu za suo-čavanje sa surovim životnim realnostima, sa teškoćama koje će ih okruživati u budućnosti, kada će biti pozvani da izaberu ispravno ili pogrešno i kada budu izloženi snažnim iskušenjima. Oni će tada biti slabi, tamo gde bi trebalo da budu jaki. Oni će popustiti u načelu i dužnosti i čovečanstvo će patiti zbog njihove nemoći.4 Posao od životne važnosti zanemaren – Jedan od glavnih razloga, zašto postoji toliko mnogo zla u svetu danas, je taj što su roditelji zaokupljeni drugim stvarima, žrtvujući posao od životne važnosti – zadatak strpljivog i ljubaznog poučavanja svoje dece Gospodnjem putu.5 Majke su možda stekle znanje i mnogim stvarima, ali nisu stekle znanje od suštinskog značaja, ukoliko ne poznaju Hrista kao ličnog Spasitelja. Ukoliko

1 Testimonies For The Church 1:397. 2 The Review and Herald, June 13, 1882. 3 The Signs of the Times, September 17, 1894. 4 Pacific Health Journal, January, 1890. 5 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 129.

~ 298 ~

je Hrist u domu, ukoliko Ga majke prihvate za svog savetnika, one će svoju decu, od najranijeg detinjstva, vaspitavati u načelima istinske religije.6 Sotoni je dopušteno da upravlja – Zbog toga što muškarci i žene nisu poslušni Bogu, i biraju sami sebi put, sledeći sopstvenu izopačenu maštu, Sotoni je dopušteno da postavi svoj pakleni barjak u njihove porodice i učini da se nje-gova moć oseti kroz bebe, decu i mlade. Njegov glas i volja se ispoljavaju u ne-potčinjenoj volji i izvitoperenim karakterima dece, i kroz njih on ispoljava svoju upravljačku moć i sprovodi svoje planove. Bog je osramoćen ispoljavanjem izo-pačenih naravi, koje isključuju poštovanje Njega i podstiču poslušnost Sotoninim sugestijama. Greh koji su roditelji počinili, dopuštajući tako Sotoni da upravlja, je van svakog razuma.7 Mnogi roditelji vaspitavanjem, bezumnim popuštanjem i ugađanjem uku-sima i apetitima, čine sebe odgovornim za izopačene puteve i sklonosti svoje dece. Sotona može da upravlja čitavim bićem preko sklonosti ka neposlušnosti Božjem zakonu. Roditelji ne upravljaju svojim domaćinstvom, kao što je to A-vram činio. I kakve su posledice? Deca i mladi stoje pod pobunjeničkom zasta-vom. Oni neće biti vođeni, već odlučni da slede svoju sopstvenu volju. Jedina nada za decu je da se nauče da se odreknu sebe i da ne popuštaju sebi.8 Ozbiljna borba predstoji nedisciplinovanoj deci – Deca koja su tako odgajana u nedisciplini, moraju sve da nauče, kada se izjašnjavaju da su Hristovi sledbenici. Čitavo njihovo religiozno iskustvo je pogođeno njihovim vaspitanjem u detinjstvu. Ista samovolja se često ispoljava; prisutan je isti nedostatak samoo-dricanja, isto nestrpljenje pod ukorom, ista ljubav prema sebi, nedostatak volje za traženje saveta drugih, prihvatanje uticaja tuđe procene, ista bezvoljnost i le-njost, izbegavanje tereta, nedostatak odgovornosti. Sve se ovo vidi u njihovom odnosu prema crkvi. Moguće je nekima da to prevaziđu, ali koliko je teška ta borba! Koliko je samo ozbiljna ta borba! Koliko je teško proći kroz temeljno disciplinovanje, koje je neophodno za njih, kako bi dostigli uzvišenost hrišćan-skog karaktera! Ipak, ukoliko prevaziđu sve ovo, biće im dopušteno da vide ko-liko su došli blizu načela večnog uništenja, zbog nedostatka ispravnog vaspitanja u mladosti, zbog propusta da se nauče pokornosti u detinjstvu.9 Utvrditi protiv iskvarujućih uticaja – Roditelji, preuzeli ste odgovor-nost donošenja dece na svet, bez njihovog zahteva, i vi ste odgovorni za živote i duše svoje dece. Svet ih privlačim opčinjava i mami. Možete ih vaspitati na takav način, da ih utvrdite protiv iskvarujućih uticaja. Možete ih vaspitati da preuzmu životne odgovornosti, da shvate svoje obaveze prema Bogu, istinu i dužnost, kao

6 The Signs of the Times, July 22, 1889. 7 Testimonies For The Church 5:325. 8 Letter 117, 1898. 9 Testimonies For The Church 1:219, 220.

~ 299 ~

i uticaj koji njihovi postupci imaju na njihov večni, besmrtni život.10 Mladi danas su neupućeni u Sotonine mehanizme i sredstva. Roditelji bi zbog toga trebalo da budu budni i na oprezu u ovim opasnim vremenima, radeći istrajno i marljivo da onemoguće prvi pristup neprijatelja. Oni bi trebalo da pou-čavaju svoju decu kada sede u kući, kada idu putem, uveče kada ležu u krevet, ujutru kada ustaju.11 Potrebno je da postoji večni oprez kako bi deca mogla biti navedena na staze pravednosti. Sotona započinje svoj rad na njima od najranijeg detinjstva, i stvara u njima želje koje Bog zabranjuje. Bezbednost dece u velikoj meri zavisi od budnosti, opreznosti i brige roditelja nad njima.12 Roditelji ne bi trebalo da dozvole bilo čemu da ih spreči da posvete svojoj deci svo vreme koje je neophodno da bi deca razumela šta znači biti potpuno poslušan Bogu i imati u Njega potpuno poverenje.13

Roditelji, probudite se iz svog dremeža nalik smrti – Zbog ravnoduš-nosti svojih roditelja, mnoga deca osećaju da njihovi roditelji ne brinu za njihove duše. Ovo ne bi trebalo da bude tako, već oni koji imaju decu bi na takav način trebalo da upravljaju domaćinskim i poslovnim stvarima, da se ništa ne ispreči između njih i njihove dece, što bi umanjilo uticaj roditelja na upućivanje dece Hristu. Trebalo bi da naučite svoju decu lekciju o Hristovoj ljubavi, da mogu biti čista u srcu, ponašanju, razgovoru..... Bog bi radio na srcima dece, ukoliko bi roditelji sarađivali sa božanskim predstavnicima, ali On neće učiniti ono što predstavlja vaš deo posla. Roditelji, morate se probuditi iz svog dremeža nalik smrti.14 Naša najveća nada je religija u porodičnom domu – Roditelji su zaspali. Njihova deca odlaze u propast pred njihovim očima, i Bog bi želeo da Njegovi poslanici predstave ljudima, načelom i primerom, neophodnost religije u domu. Zauzmite se za ovu stvar među svojim ukućanima. Apelujte na savest u obavljanju ovih, dugo zanemarivanih dužnosti. Ovo će uništiti duh farizejstva i otpora istini, kao ništa drugo. Religija u domu je naša najveća nada i sa velikim, izgledima da sa čitava porodica obrati Božjoj istini.15 Sotonina sila može biti slomljena – Roditelji imaju više ozbiljnih odgo-vornosti, nego što mogu da zamisle. Nasleđe dece je grešnost. Greh ih je odvojio od Boga. Isus je dao svoj život da bi mogao obnoviti prekinute veze sa Bogom. Od prvog Adama, ljudi nisu primili ništa osim krivice i smrtne presude. Ali Hri-stovi koraci, tokom prelaska preko tla na kojem je Adam pao, izdržavaju svaki 10 The Signs of the Times, December 9, 1875. 11 The Signs of the Times, February 26, 1880. 12 The Review and Herald, March 13, 1894. 13 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 129. 14 The Review and Herald, October 25, 1892. 15 Manuscript Releases 21:1894.

~ 300 ~

test u čovekovu korist.....Hristov savršen primer i Božja milost su dati Adamu, sa ciljem da svoje sinove i kćeri vaspita tako, da budu Božji sinovi i kćeri. I to učeći ih red po red, pravilo po pravilo, kako da Hristu predaju svoje srce i volju, i na taj način unište Sotoninu silu.16 Očevi i majke, u punom pouzdanju vere, molite se za svoje sinove i kćeri. Ne dozvolite da čuju ni jednu nestrpljivu reč sa vaših usana. Ukoliko je neop-hodno, ispovedite se i pokajte se pred svojom decom, zbog toga što ste im doz-volili da slede stazu ispraznosti i besmisla izazivajući negodovanje Boga, koji nije uskratio Svog Sina izgubljenom svetu, kako bi svi mogli dobiti pomilovanje i oproštenje greha.... Očevi i majke, koji ste na različite načine popuštali svojoj deci, na njihovu štetu, Bog želi da nadoknadite i iskupite vreme. Pazite, još dok ste danas poz-vani.17 Roditeljima je dodeljeno najplemenitije misionarsko polje – Učinite svojim životnim pozivom, oblikovanje karaktera svoje dece prema božanskom Obrascu. Ukoliko ikada budu posedovali unutrašnje ukrase, ukrase skromnog i tihog duha, biće to zbog toga, što ste ih istrajno učili da vole poučavanja Božje Reči i što ste težili za Hristovim odobravanjem, pre nego za odobravanjem sveta.18 Kao radnici za Boga, naš posao je da počnemo sa svojim najbližima. Da počnemo u svom sopstvenom domu. Ne postoji važnije misionarsko polje od o-vog.19 Potreban nam je misionarski zanos u našim domovima, kako bismo mogli doneti Reč života pred članove naše porodice i navesti ih da traže svoj dom u carstvu Božjem.20 Upravljanje i upućivanje dece je najplemenitiji misionarski posao, koji bilo koji čovek i žena mogu preuzeti.21

Roditelji kao umetnici da oblikuju živu glinu – Koliko su ozbiljni i istrajni napori umetnika, da na platno prenesu savršenu sličnost sa svojim mode-lom; i koliko marljivo vajar kleše kamen, kako bi napravio savršenu kopiju mo-dela u koji gleda. Tako bi i roditelji trebalo da rade na oblikovanju, poliranju i poboljšavanju svoje dece, prema obrascu koji im je dat u Isusu Hristu. Kao što strpljivi umetnik proučava, radi i planira, kako bi rezultati njegovih napora bili što bliži savršenstvu, tako i roditelji treba da posvete vreme vaspitavanju dece za koristan život i osposobljavanje za besmrtno carstvo. Delo umetnika je malo i 16 Letter 68, 1899. 17 Letter 66, 1910. 18 The Review and Herald, October 9, 1883. 19 Manuscript Releases 19:1900. 20 Manuscript Releases 10:1, 1908. 21 For The Church 6:205.

~ 301 ~

nevažno u poređenju sa delom roditelja. Umetnik radi sa beživotnim materija-lima, od kojih oblikuje lepotu; a roditelji rade sa ljudskim bićem, čiji život može biti oblikovan na dobro ili na zlo, na blagoslov čovečanstvu, ili na prokletstvo; da završi u tami, ili da živi večno u budućem bezgrešnom svetu.22 Neka savršenstvo bude vaš cilj - Hrist je nekada bio malo dete. Za Boga miloga, poštujte decu. Gledajte na njih kao na svetu odgovornost, ne da ih razma-zite i pravite od njih idole, već da ih naučite da žive čistim, plemenitim životima. Oni su Božja svojina. On ih voli i On vas poziva da sarađujete sa njim, učeći ih da izgrade savršene karaktere. Gospod zahteva savršenstvo od Njegove otkup-ljene porodice. On očekuje od nas savršenstvo, koje se otkrilo u Hristu dok je boravio na zemlji. Očevi i majke naročito treba da razumeju najbolje metode za vaspitanje dece, kako bi ona sarađivala sa Bogom.23 Neophodni su obraćeni roditelji – Danju i noću sam opterećena mišlju o našoj velikoj potrebi za obraćenim roditeljima. Koliko je samo onih koji treba da ponize svoja srca pred Bogom i stupe u ispravan odnos sa nebom, ukoliko žele da izvrše spasonosan uticaj na svoje porodice. Oni bi trebalo da znaju šta moraju da učine kako bi nasledili večni život, ukoliko bi vaspitavali svoju decu za nasled-stvo otkupljenih. Svakoga dana bi trebalo da primaju svetlost sa neba u svoje duše, svakoga dana bi trebalo da primaju utiske Svetog Duha na um i srce. Sva-koga dana bi trebalo da primaju Reč istine i da dopuste da ona upravlja njihovim životom.24 Velike odgovornosti počivaju na roditeljima, i oni bi trebalo ozbiljno da nastoje da ispune svoju, od Boga namenjenu misiju. Kada uvide potrebu sa pot-činjavanjem svih energija bića, vaspitavanju njihove dece za Boga, lakomislenost i nepotrebno izgovaranje, koji su danas primetni, biće odbačeni. Oni neće sma-trati prevelikom žrtvom i napornim radom, osposobljavanje da se u radosti sretnu sa svojim Gospodom. Ovo je najdragoceniji deo njihove službe, kao Božjih sled-benika, i onaj koji ne bi smeli da zanemare.25 Neprestano gledajte na Isusa – Roditelji,....iskoristite svaku snagu i mi-šić, da sačuvate svoje malo stado. Paklene sile će se ujediniti da ga unište, ali Bog će za vas podići zastavu protiv neprijatelja. Molite se mnogo više nego inače. Ljubazno i nežno, učite svoju decu da dolaze Bogu, kao svom nebeskom Ocu. Svojim primerom, poučavajte ih samokontroli i korisnosti. Pričajte im da Hrist nije živeo da bi udovoljavao sebi. Sakupite zrake božanske svetlosti, koja obasjava vašu stazu. Hodite u sve-tlosti, kao što je Hrist hodao u svetlosti. Dok pomažete svojoj deci da služe Bogu,

22 Pacific Health Journal, May, 1890. 23 Manuscript Releases 19:1900. 24 Manuscript Releases 5:3, 1912. 25 Releases 2:7, 1911.

~ 302 ~

doći će najprovokativnija iskušenja; ali ne gubite oslonac; držite se Isusa. On kaže, „Neka se čvrsto uhvati za moju snagu da sklopi mir sa mnom, i mir će sklopiti sa mnom.” Isaija 27:5. Pojaviće se teškoće; suočavaćete se sa prepre-kama; ali neprestano gledajte na Isusa. Kada dođe do vanrednog stanja, pitajte Gospode, šta bi trebalo da učinim sada? Ukoliko odbijete da pretite, zakerate i grdite, Gospod će vam pokazati put. Pomoći će vam da koristite dar govora na tako hristolik način, da će mir i ljubav vladati u vašem domu. Sledeći dosledan pravac delovanja, vi možete biti jevanđelisti u domu, služeći u milosti svojoj deci.26 Ovaj posao se isplati – Izvođenje dece na Božji put, ima svoju cenu. Majku će koštati suza, a oca molitvi. Potrebni su neumoran trud, strpljivo upući-vanje, malo tamo, malo ovde. Ali ovaj posao se isplati. Na taj način, roditelji mogu sagraditi bedeme oko svoje dece, koji će ih sačuvati od zla koje zapljuskuje naš svet.27

26 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 156, 157. 27 The Review and Herald, July 9, 1901.

~ 303 ~

Poglavlje 74 SVAKI DOM DA BUDE CRKVA

Roditelji da budu Božji predstavnici – Svaka porodica bi trebalo da bude crkva, prelepi simbol Božje crkve na nebu. Ukoliko roditelji shvate svoje dužnosti prema svojoj deci, oni im nikada neće zakerati i iskaljivati bes na njima. Roditelji na bi trebalo da se ovako ponašaju prema bilo kom detetu. Mnoga deca su naučila da budu zakerala, zlovoljna, osetljiva, razdražljiva, strastvena, jer im je dopušteno da ispoljavaju svoje strasti kod kuće. Roditelji treba da uzmu u obzir da se nalaze na mestu Boga prema svojoj deci, da podstiču svako ispravno načelo i da potiskuju svaku lošu misao.1 Ukoliko roditelji i nastavnici zanemare moralne kvalitete dece, ona će si-gurno postati izopačena.2 Biblijska religija jedina zaštita – Uopšteno govoreći, mladi imaju jako malo moralne snage. To je posledica zanemarivanja vaspitanja u detinjstvu. Poz-navanje Božjeg karaktera i naše obaveze prema njemu, ne bi trebalo posmatrati kao stvar od malog značaja. Biblijska religija je jedina zaštita za mlade.3 Srećni su roditelji čiji su životi istinski odraz božanskog, tako da Božja obećanja i zapovesti bude u detetu zahvalnost i poštovanje; srećni su roditelji čija nežnost, pravednost i dugo trpljenje, tumače deci Božju ljubav, pravednost i dugo trpljenje; i koji učeći decu da vole njih, da im veruju i da ih slušaju, uče decu da vole svog nebeskog Oca, da mu veruju i da mu budu poslušni. Roditelji koji de-tetu predaju takav dar, daruju ga blagom, dragocenijim od bogatstva svih vekova – bogatstvom trajnim koliko i večnost.4 Ispovedanje vere bezvredno bez religije u porodičnom domu – Sva-kodnevne životne aktivnosti govore o našoj naravi i karakteru. Tamo gde postoji nedostatak religioznosti u domu, ispovedanje vere nema vrednost. Onda neka ne-ljubazne reči ne izlaze iz usta onih koji pripadaju porodičnom krugu. Učinite at-mosferu mirisnom, nežnom obazrivošću prema drugima. U nebo će ući samo oni, koji su u vremenu probe izgradili karaktere koji odišu nebeskim uticajem. Sveti na nebu moraju prvo biti sveti na zemlji.5 Ono što će karakter učiniti divnim u domu, je ono što će ga učiniti divnim i u nebeskim dvorovima. Mera vašeg hrišćanstva, ocenjuje se karakterom vašeg

1 Letter 104, 1897. 2 The Review and Herald, March 30, 1897. 3 Testimonies For The Church 5:23, 24. 4 Prophets and Kings, 245. 5 5The Signs of the Times, November 14, 1892.

~ 304 ~

porodičnog života. Hristova milost omogućava onima koji je poseduju, da poro-dični dom učine srećnim mestom, prepunim mira i odmora. Ukoliko nemate Hri-stov Duh, niste Njegovi i nikada nećete videti otkupljene svete u Njegovom car-stvu, koji treba da budu zajedno sa Njim u nebeskom blaženstvu. Bog želi od vas da se potpuno posvetite Njemu i predstavljate Njegov karakter u krugu svojih porodica.6 Rad na posvećenju počinje u porodičnom domu. Oni koji su hrišćani u porodičnom domu, biće hrišćani i u crkvi, i u svetu. Mnogi ne rastu u milosti jer ne gaje religioznost u porodičnom domu.7 Roditelji su vaspitači i edukatori u kućnoj crkvi – Govorim očevima i majkama: vi možete biti vaspitači i edukatori u svojim kućnim crkvama; možete biti duhovni misionarski predstavnici. Neka očevi i majke osete potrebu da budu kućni misionari, potrebu da čuvaju porodičnu atmosferu od neljubaznog i prena-gljenog govora, a kućnu školu, mestom, gde Božji anđeli mogu doći i sa blago-slovom učiniti uložene napore uspešnima.8 Smatrajte porodičnu ustanovu školom za obuku, pripremom za obavljanje religioznih dužnosti. Vaša deca treba da imaju udela u crkvi, i svaku snagu uma, svaku fizičku sposobnost treba održavati snažnom i aktivnom za službu Hristu. Oni bi trebalo da budu naučeni da vole istinu zbog nje same; oni treba da budu posvećeni kroz istinu kako bi se mogli održati na velikom ispitu koji će se uskoro dogoditi, kako bi se odredila sposobnost svakoga da uđe u uzvišeniju školu i postane član carske porodice, dete nebeskog Cara.9 Oni moraju da žive dosledne i postojane živote – Sve ostavlja svoj uti-sak na mlad um. Izgled i lice se posmatraju deca, glas ima svoj uticaj i deca imi-tiraju ponašanje roditelja. Razdražljivi i zlovoljni očevi i majke pružaju pouke svojoj deci, koje će ona, u nekom periodu njihovih života, pružiti svetu. Deca u životima svojih roditelja moraju da vide doslednost, koja je u skladu sa njihovom verom. Vodeći dosledan život i sprovodeći samokontrolu, roditelji mogu obliko-vati karaktere svoje dece.10

Deca kao radnici za Hrista – Oni koji su vezani krvnim srodstvom, i-maju najveće prigovore jedni na druge. Članovi porodice bi trebalo da ispoljavaju ljubaznost i nežnu ljubav jedni prema drugima. Reči koje se izgovaraju i postupci koji se praktikuju, trebalo bi da budu u skladu sa hrišćanskim načelima. Na ovaj način, dom može postati škola, gde se obučavaju radnici za Boga. Porodični dom treba smatrati svetim mestom....Svakog dana naših života, mi bi trebalo da predajemo sebe Bogu. Na taj način možemo zadobiti naročitu 6 The Signs of the Times, November 14, 1892. 7 The Signs of the Times, February 17, 1904. 8 Manuscript Releases 3:3, 1908. 9 Manuscript Releases 12:1898. 10 Testimonies For The Church 4:621.

~ 305 ~

pomoć i svakodnevne pobede. Krst treba nositi svakodnevno. Svaku reč treba čuvati, jer smo dužni pred Bogom da u svojim životima predstavljamo Hristov karakter što je više moguće.11 Fatalna greška koju mnogi prave – Možemo li vaspitati svoje sinove i kćeri za pristojno uobičajen život, koji je po ispovedanju hrišćanski, ali sa nedo-statkom Njegove samopožrtvovanosti, život kome će Onaj koji je istinit, presuditi sa , „Ne poznajem te“? Hiljade njih rade ovo. Oni misle da obezbede deci koristi jevanđelja, dok se odriču duha jevanđelja. Ali to ne ide tako. Oni koji odbijaju privilegiju druženja sa Hristom u službi, odbijaju jedini vid obuke koji ih ospo-sobljava za učešće sa Njim u Njegovoj slavi. Mnogi očevi i majke koji lišavajući svoju decu Hristovog krsta, prekasno su naučili da su ih na taj način predavali neprijatelju Boga i ljudi. Oni su zapečatili njihovu propast ne samo za budućnost, nego i za sadašnji život. Iskušenje ih je savladalo. Oni su izrasli u prokletstvo za svet, žalost i sramotu svojim roditeljima.12 Mi ne znamo u kom pravcu naša deca mogu biti pozvana da služe. Oni mogu provesti svoje živote unutar porodičnog kruga; mogu se baviti uobičajenim zanimanjima ili poučavati jevanđelje u paganskim zemljama; ali svi su podjed-nako pozvani da misionare za Boga, da budu poslanici milosti, svetu. Oni treba da steknu obrazovanje koje će im pomoći da stoje do Isusa u nesebičnoj službi.13 Učite ih da se uzdaju u božansku pomoć – Ukoliko želite da vaša deca poseduju uvećane sposobnosti da čine dobro, učite ih da zauzmu ispravan stav prema budućem svetu. Ukoliko nauče da se uzdaju u božansku pomoć u svojim teškoćama i opasnostima, neće im nedostajati snage da zauzdaju svoje strasti i da odbace unutrašnja iskušenja da postupaju loše. Povezanost sa Izvorom mudrosti će doneti svetlost i pronicljivost u razlikovanju između dobra i zla. Oni koji su tako obdareni, postaće moralno i intelektualno snažni i imaće jasnije poglede i bolju procenu, čak i u pogledu privremenih stvari.14 Spasenje osigurano kroz veru i poverenje – Možemo imati Božje spa-senje u svojim porodicama; ali moramo verovati u to, živeti za to, i imati istrajnu veru i poverenje u Boga.....Uzdržanost, koju nam Božja Reč nalaže, za našu je korist. Ona pročišćava naš ukus, posvećuje našu procenu, donosi mir umu, i na kraju večni život....Službeni anđeli će boraviti u našim domovima i sa radošću nositi vesti o našem uspehu u božanski život, a anđeo zapisničar će načiniti rado-stan i srećan zapisnik.15 Hristov duh će vršiti stalan uticaj u našem porodičnom životu. Ukoliko bi muškarci i žene otvorili svoja srca nebeskom uticaju istine i ljubavi, ova načela 11 Manuscript Releases 14:0.1897. 12 Education, 264, 265. 13 Prophets and Kings, 245. 14 The Health Reformer, November 1, 1878. 15 Pacific Health Journal, January, 1890.

~ 306 ~

bi ponovo potekla, kao potoci u pustinji, osvežavajući sve i donoseći svežinu tamo gde su sad neplodnost i smrt.16 Vaša deca će poneti iz kuće dragoceni uticaj kućnog vaspitanja. Onda radite u porodičnom krugu u prvih nekoliko godina dečijih života, i oni će poneti taj uticaj u školsku učionicu; taj uticaj će osetiti mnogi drugi. Tako će Bog biti proslavljen.17

16 Manuscript Releases 14:2, 1898. 17 Manuscript Releases 14:2, 1898.

~ 307 ~

Poglavlje 75 DOVOĐENJE MALE DECE HRISTU

Koliko rano mala deca mogu postati Hrišćani? – U detinjstvu je um spreman za oblikovanje i primanje utisaka, i tada bi trebalo dečaci i devojčice da uče da vole i poštuju Boga.1 Bog želi da svako dete u svojim nežnim godinama, bude Njegovo dete, da bude pripojeno Njegovoj porodici. Ma kog uzrasta bili, mladi mogu bit članovi domaćinstva vere i steći dragoceno iskustvo. Oni mogu imati nežna srca, spremna da prime utiske koji će biti trajni. Njihova srca se mogu dovesti u pove-renje i ljubav prema Isusu i živeti za svog Spasitelja. Hrist će ih učiniti malim misionarima. Čitav tok njihovih misli može biti promenjen, tako da ni najmanje neće uživati u grehu, već će ga izbegavati i prezirati.2 Uzrast bez posledica – Jednog eminentnog duhovnika su pitali, kog uzrasta dete mora biti da bi postojala razumna nada da ono bude hrišćanin. „ Uzrast nema ništa sa tim“ , glasio je odgovor. Ljubav prema Isusu, poverenje, spokoj, pouzdanje, su kvaliteti koji se slažu uz dečiju prirodu. Čim dete postane sposobno da voli majku i da joj veruje, može voleti Isusa i verovati mu , kao Prijatelju njegove majke. Isus će biti njegov prijatelj, voljen i poštovan.“ Imajući u vidu prethodnu istinitu izjavu, mogu li roditelji biti previše oprezni u iznošenju pravila i primera pred male budne oči i izoštrena čula? Našu religiju bi trebalo učiniti praktičnom, kako u našim domovima tako i na mestima bogosluženja. Ne bi trebalo da bude ničeg hladnog, surovog i pretećeg u našem ponašanju; već bi trebalo da pokažemo ljubaznošću i saosećanjem da posedujemo topla srca, puna ljubavi. Isus bi trebalo da bude počasni gost u našem porodičnom krugu. Trebalo bi da pričamo sa Njim, da mu iznesemo sve što nas opterećuje, da prenesemo na Njega sve svoje terete i opterećenja, da razgovaramo sa Njim o Njegovoj ljubavi, milosti i savršenstvu Njegovog karaktera. Kakve pouke mogu dati pobožni roditelji, pričanjem o svojim problemima sa Isusom, Nosiocem te-reta, umesto razdraživanja, grdnje, ruženja i komplikovanosti, koji ne mogu po-moći. Umovi mališana mogu biti naučeni da se okrenu Isusu, kao što se cvet svojim otvorenim laticama okreće suncu.3

Kroz svaku lekciju bi trebalo poučavati o Božjoj ljubavi – Prva lekcija koju bi deca trebalo da nauče je da je Bog njihov Otac. Ovu lekciju bi ih trebalo naučiti u njihovim najranijim godinama. Roditelji treba da shvate da su odgo-

1 Manuscript Releases 11:5, 1903. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 169. 3 Good Health, January, 1880.

~ 308 ~

vorni pred Bogom za upoznavanje svoje dece sa njihovim nebeskim Ocem....Sva-kom lekcijom, trebalo bi ih učiti da je Bog ljubav.4 Očevi i majke bi trebalo da uče odojčad, decu i mlade o Isusovoj ljubavi. Neka prvo detetovo čavrljanje bude o Hristu.5 Hrist bi trebalo da se nalazi u svakoj lekciji koja se deci pruža.6 Od svojih najranijih godina, dete bi trebalo da bude upoznato sa stvarima o Bogu. Neka majka, jednostavnim rečima, priča detetu o Hristovom životu na zemlji. I neka u svoj svakodnevni život unese učenja o Spasitelju. Neka majka pokaže detetu, svojim primerom, da je ovaj život samo priprema za život koji dolazi, samo razdoblje u kome ljudska bića mogu izgraditi karaktere, koji će im osigurati ulazak u Božji grad.7 Deci je potrebno više od uobičajene pažnje – Uopšteno gledano, pre-malo pažnje je posvećeno našoj deci i mladima, i oni nisu uspeli da se razviju, kako su mogli, u hrišćanskom životu, jer članovi crkve nisu gledali na njih sa nežnošću i saosećanjem, želeći da oni budu uspešni u božanskom životu.8 Bog se ne proslavlja, ukoliko se deca zanemaruju i zaobilaze.....Oni zahtevaju više od uobičajene pažnje, više od reči ohrabrenja. Njima je potreban pažljiv, naporan i molitven rad. Srce ispunjeno ljubavlju i saosećanjem, dopreće do srca mladih, koji su očigledno bezbrižni i beznadežni.9 Isus kaže, „Vaspitajte ovu decu za Mene.“ – Roditelji bi trebalo da shvate činjenicu, da treba da vaspitaju svoju decu za Božje dvorove. Kada su im deca poverena, to je isto kao da ih je Isus stavio u njihove ruke i rekao, „Vaspi-tajte ovu decu za Mene, da mogu sijati u Božjim dvorovima.“ Jedan od prvih zvukova koji bi trebalo da privuče njihovu pažnju je Isusovo ime i u njihovim najranijim godinama, trebalo bi ih navesti na molitvu. Njihovi umovi bi trebalo da budu ispunjeni pričama o Isusovom životu, i njihova mašta ohrabrena u za-mišljanju slave budućeg života.10 Deca mogu imati hrišćansko iskustvo još u ranom detinjstvu – Pomo-zite svojoj deci da se pripreme za stanove, koje je Isus otišao da pripremi za one koji Ga vole. Pomozite im da ispune Božju nameru za njih. Neka vaše vaspitanje bude takvo da im pomogne da poštuju Onoga, koji je umro, da bi njima osigurao večni život u Božjem carstvu. Učite ih da odgovore na poziv, „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i naći ćete odmor za

4 The Review and Herald, June 6, 1899. 5 The Review and Herald, October 9, 1900. 6 The Signs of the Times, February 9, 1882. 7 Manuscript Releases 2:1903. 8 The Review and Herald, February 13, 1913. 9 Counsels on Sabbath School Work, 77. 10 The Review and Herald, February 19, 1895.

~ 309 ~

svoju dušu. Jer, moj jaram je blag i moje breme je lako.” 11 Moja braćo i sestre, vi imate da obavite sveti posao, vaspitavanjem svoje dece. Dok su mladi, njihova srca i umovi su najpodložniji utiscima.....Učite ih da treba da obave svoj deo posla i da još u detinjstvu mogu da steknu hrišćansko iskustvo.12 Ukoliko roditelji ne postave sebi za prvi i najvažniji zadatak, da upućuju stopala svoje dece na stazu pravednosti od njihovih najranijih godina, pogrešne staze će biti izabrana pre ispravnih.13 Dragovoljna poslušnost je test obraćenja – Zar nećemo učiti svoju decu, da dragovoljna poslušnost Božjoj volji dokazuje da li su oni koji za sebe tvrde da su hrišćani, zaista hrišćani? Gospod misli upravo onako kako kaže u Svojoj Reči.14 Božji zakon, temelj reformacije – Božji zakon treba da bude obrazovno sredstvo u porodici. Roditelji su pod najsvečanijom obavezom da žive u skladu sa Božjim zapovestima, postavljajući pred svoju decu primer najstrože ispravno-sti...... Božji zakon je temelj trajne reformacije. Mi treba na čist, jasan i razgo-vetan način, da predstavimo svetu potrebu za poslušnošću Njegovom zakonu. Veliki reformni pokret mora početi u porodičnom domu. Poslušnost Božjem za-konu je veliki podsticaj za rad, privređivanje, ekonomisanje i pravično postupa-nje čoveka sa čovekom.15 Učite svoju decu Božjim zapovestima - Da li ste učili svoju decu od najranijeg detinjstva da drže Božje zapovesti?....Treba da ih učite da izgrade ka-raktere po ugledu na božanski obrazac, da se Hrist može otkriti njima. Hrist je voljan da se otkrije deci. Ovo znamo iz istorije Josifa, Samuila, Danila i njegovih drugova. Zar ne možemo da vidimo iz zapisa o njihovim životima, šta Bog oče-kuje od dece i mladih?16 Roditelji ......su pod obavezom prema Bogu, da izvedu svoju decu pred Njega, osposobljenu već u jako ranom periodu, da prime inteligentno znanje o tome, šta se podrazumeva pod pojmom, biti sledbenik Isusa Hrista?17 Svedočanstvo obraćenog deteta – Religija pomaže deci da proučavaju bolje i urade više vernog posla. Devojčica od dvanaest godina, je na jednostavan način iznela dokaz da je hrišćanka.“ Nisam volela da učim, već da se igram. Bila sam lenja u školi i često propuštala svoje lekcije. Sada svaku lekciju naučim 11 Manuscript Releases 13:8, 1903. 12 Letter 10, 1912. 13 The Review and Herald, April 14, 1885. 14 Manuscript Releases 6:4, 1899. 15 Letter 74, 1900. 16 Manuscript Releases 6:2, 1901. 17 Manuscript Releases 5:9, 1900.

~ 310 ~

dobro, da bih udovoljila Bogu. Bila sam nestašna u školi, kada me nastavnici nisu gledali, sprdajući se, kako bi druga deca gledala u mene. Sada želim da ugodim Bogu dobrim ponašanjem i držanjem školskih zakona. Bila sam sebična kod kuće, nisam volela da radim kućne poslove, i bila sam tužna kada me mama po-zove iz igre da bih joj pomagala oko poslova. Sada mi predstavlja pravo zado-voljstvo da pomažem majci na bilo koji način, i da joj pokažem da je volim.18 Pazite se odugovlačenja – Roditelji, trebalo bi da počnete da disciplinu-jete umove svoje dece, dok su još mladi, da bi mogli postati hrišćani, .....Budite oprezni da ih ne uspavate nad ponorom propasti, pogrešnim mislima, da oni nisu dovoljno odrasli da bi bili odgovorni, da nisu dovoljno odrasli da se pokaju za svoje grehe i ispovede ih Hristu.19 Deca od osam, deset ili dvanaest godina su dovoljno odrasla da se usmere na ličnu religiju. Ne poučavajte svoju decu uz napomenu da će u nekom budućem periodu biti dovoljno odrasla da se pokaju i prihvate istinu. Ispravno upućena, veoma mlada deca mogu imati ispravne poglede na svoje grešno stanje i na put spasenja kroz Hrista.20 Bila sam upućena na mnoga dragocena obećanja, za svedočanstvo onima koji rano traže svog Spasitelja. Knjiga Propovednikova 12:1: „Sećaj se svog Ve-ličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje, pre nego što dođu zli dani i stignu godine za koje ćeš reći: „Nisu mi mile”. Priče Solomonove 8:17: Ja volim one koji mene vole, i koji me rano traže, nalaze me.” Veliki Pastir Izraela još uvek govori, “Pustite decu i ne sprečavajte ih da mi dolaze jer takvima pripada Carstvo nebesko.” Učite svoju decu da je najbolje za njih da u mladosti traže Gospoda.21 Upućujte i usmeravajte decu od najranijeg detinjstva preko mladosti – Dopustiti detetu da sledi svoje prirodne pobude i instinkte, znači dopustiti mu da se kvari i postane vešto u zlu. Posledice lošeg vaspitanja otkriće se u detinj-stvu. U ranoj mladosti razvija se sebična narav i kako mladi odrastaju, raste i greh. Neprestano svedočanstvo protiv roditeljskog zanemarivanja, nose deca ko-joj je bilo dopušteno da slede svoje sopstvene izbore. Takav silazni tok može se sprečiti tako što će se deca okružiti uticajima koji će suzbiti zlo. Od najranijeg detinjstva do mladosti i od mladosti do zrelog doba, dete bi trebalo da bude pod dobrim uticajima.22 Utvrditi decu za buduće probe – Roditelji, postavite sebi svečano pita-nje, “Da li smo vaspitali svoju decu da se potčine roditeljskom autoritetu, i na taj način ih vaspitali da slušaju Boga, da ga vole, da im Njegov zakon bude vrhovni 18 Counsels on Sabbath School Work, 79. 19 Testimonies For The Church 1:396. 20 Testimonies For The Church 1:400. 21 Testimonies For The Church 1:396, 397. 22 The Review and Herald, September 15, 1904.

~ 311 ~

vodič u ponašanju i životu? Da li smo ih vaspitali da postanu misionari za Hrista? Da čine dobro?” Verujući roditelji, vaša deca će morati da vode odlučujuće bitke za Gospoda u dan sukoba; i dok budu zadobijali pobede za Princa mira, mogu trijumfovati i u svoju korist. Ali ukoliko nisu bili odgajani u strahu Gospodnjem; ukoliko nemaju znanje o Hristu i vezu sa nebom, neće imati moralnu snagu i potčiniće se zemaljskim moćnicima, koji su lažno uzdigli sebe iznad Boga nebe-skog, uspostavljajući lažnu subotu, kako bi zauzela mesto Jehovine Subote.23

23 The Review and Herald, April 23, 1889.

~ 312 ~

Poglavlje 76 PRIPREMANJE DECE ZA ČLANSTVO U CRKVI

Dobro uravnoteženo vaspitanje – Uputstva bi trebalo pružati onako kako je Bog odredio i regulisao. Decu bi trebalo vaspitavati strpljivo, pažljivo, marljivo, milostivo. Na svim roditeljima počiva obaveza da svojoj deci pruže fi-zička, umna, duhovna uputstva. Od suštinskog značaja je da pred decom uvek budu izloženi Božji zahtevi. Fizičko vaspitanje, razvijanje tela, mnogo je jednostavnije od duhovnog vaspitanja i obučavanja... Prosvećenost duše, koja daje čistotu i uzvišenost mislima i prijatan miris rečima i postupcima, zahteva više brižljivog napora. Potrebno je strpljenje, da bi se sve zle pobude oplevile iz bašte srca. Duhovno vaspitavanje ne bi se trebalo ni u kom slučaju zanemariti. Nau-čimo svoju decu prelepim poukama Božje Reči, da bi kroz njih mogla steći zna-nje o Njemu. Neka razumeju da ne bi trebalo da rade ništa što nije ispravno. Učite ih da čine pravdu i rasuđuju. Kažite im da im ne možete dozvoliti da zauzmu pogrešan stav i idu u pogrešnom pravcu. U ime Gospoda Isusa Hrista, izvedite ih pred Boga na prestolu milosti. Neka znaju da Isus živi da bi posredovao za njih. Podstičite ih da izgrade karaktere oblikovane prema božanskoj sličnosti.1 Znanje o Bogu i Hristu je od suštinskog značaja – Duhovno vaspitanje ni u kom slučaju ne bi trebalo zanemariti, jer, „Početak mudrosti je strah od Boga.“ Psalmi 111:10. Po nekima, vaspitanje i obrazovanje stoje odmah do reli-gije, ali istinsko vaspitanje je religija.2 Definisati praktično religiozno iskustvo – Praktično uputstvo u religi-oznom iskustvu je šta bi Hrišćanski roditelji trebalo da budu spremni da pruže svojoj deci. Bog ovo zahteva od vas, i vi zanemarujete svoju dužnost ukoliko ne uspete da obavite ovaj posao. Upućujte svoju decu u skladu sa metodama disci-plinovanja koje je Bog odabrao i uslovima za uspeh u hrišćanskom životu. Učite ih da ne mogu služiti Bogu i u isto vreme biti preokupirani prevelikom brigom za ovaj život; ali ne dozvolite im da gaje miso da nemaju potrebu za napornim i mukotrpnim radom, i da provedu svoje slobodno vreme u besposlici i lenjosti. Božja Reč je jasna po pitanju ovoga.3 Poučavajte ih znanju o Bogu – Poznavati Boga, predstavlja večni život. Da li učite svoju decu ovim stvarima ili ih učite da ispune svetovne standarde? Da li se pripremate za dom koji je Bog pripremio za vas?...Učite svoju decu o 1 The Review and Herald, September 15, 1904. 2 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 108. 3 Testimonies For The Church 5:42.

~ 313 ~

Spasiteljevom životu, smrti i vaskrsenju. Učite ih da proučavaju Bibliju....Učite ih da izgrade karaktere koji će živeti kroz večnost. Moramo se moliti kao nikada pre, da Bog čuva i blagoslovi našu decu.4 Učite ih svakodnevnom pokajanju i oproštenju – Nije od suštinskog značaja da svi budu u mogućnosti da sa sigurnošću preciziraju kada su im gresi oprošteni. Lekcija koju bi deca trebalo da nauče je da svoje greške treba da iznesu pred Isusa još u ranom detinjstvu. Učite ih da Ga svakodnevno mole za oproštaj za svaku lošu stvar koju su učinili, i da Isus čuje jednostavnu molitvi srca koje se kaje, i da će im oprostiti i primiti ih, kao što je primao decu koju su mu dovodili kada je bio na zemlji.5 Učite ih zdravim i ispravnim naukama – Oni koji su uvideli istinu i shvatili njen značaj i imali iskustvo u Božjim stvarima, treba svoju decu da uče ispravnim i zdravim naukama. Oni bi trebalo da ih upoznaju sa velikim stubo-vima naše vere, sa razlozima zbog kojih smo Adventisti Sedmog dana – zašto smo pozvani da, kao deca Izraela, budemo poseban narod, sveta nacija, izdvojena od drugog naroda na zemlji. Ove stvari bi trebalo objasniti deci jednostavnim jezikom, lakim za razumevanje; i kako budu rasli sa godinama, primljene pouke će biti primerene njihovom rastućem kapacitetu, dok su temelji istine postavljeni široko i duboko.6 Poučavajte decu kratko i često – Oni koji poučavaju decu, trebalo bi da izbegavaju zamorne i monotone napomene. Kratki razgovori, pravo u centar stvari, imaće radostan uticaj. Ukoliko imate puno toga da kažete, radite to kratko i često. Nekoliko interesantnih napomena, sada i posle, biće od veće koristi, nego da im sve ispričate odjednom. Dugi govori zamaraju umove mladih. Previše priče će ih navesti da čak i preziru duhovna uputstva, kao što prejedanje opterećuje želudac, smanjuje apetit i vodi do preziranja hrane.7 Veče je dragoceno vreme za poučavanje – Porodični dom bi trebalo učiniti školom poučavanja, pre nego mestom monotonog i napornog rada. Veče bi trebalo negovati kao dragoceno doba dana i posvetiti ga poučavanju dece pu-tevima pravednosti.8 Pričajte im iznova o Božjim obećanjima – Potrebno je da prepoznamo Svetog Duha kao našeg prosvetitelja. Da Duh voli da se obraća deci i da im otkriva bogatstva i lepote Božje Reči. Obećanja koja je izgovorio veliki Učitelj, očaraće čula i pokrenuće dušu deteta duhovnom snagom, koja je božanska. U

4 Manuscript Releases 16:1895. 5 Manuscript Releases 5:1896. 6 Testimonies For The Church 5:330. 7 Gospel Workers, 208, 209. 8 Counsels on Sabbath School Work, 48.

~ 314 ~

prijemčivom umu će rasti bliskost sa božanskim stvarima, koje će biti kao bari-kada iskušenjima neprijatelja.9 Učinite religiozna uputstva prijatnim - Religiozna uputstva bi trebalo pružati deci od njihovih najranijih godina. Ova uputstva ne bi trebalo pružati u kritičarskom i osuđivačkom duhu, već u radosnom i vedrom duhu. Majke treba da budu neprestano na oprezu, da na njihovu decu ne bi došlo iskušenje u takvom obliku da ga oni ne prepoznaju. Roditelji bi trebalo da čuvaju svoju decu mudrim, prijatnim uputstvima. Kao najbolji prijatelji ovih neiskusnih mališana, oni bi tre-balo da im pomognu u nadvladavanju, jer za njih znači sve da budu pobednici. Oni bi trebalo da imaju u vidu, da su njihova draga deca, koja nastoje da čine dobro, mlađi članovi Gospodnje porodice, i oni bi trebalo da osećaju intenzivno interesovanje da im pomognu da hodaju ispravnim stazama na Carevom putu poslušnosti. Sa interesovanjem punim ljubavi, oni bi trebalo da ih uče dan za danom, šta znači biti dete Božje i potčiniti svoju volju poslušnosti Njemu. Učite ih da poslušnost Bogu podrazumeva poslušnost roditeljima. Ovo mora biti sva-kodnevni posao. Roditelji, stražite i molite se, i učinite svoju decu svojim prija-teljima.10 Poučavajte duhovne pouke iz dužnosti i zadataka u domaćinstvu – Bog je odredio roditeljima i nastavnicima posao obrazovanja mladih u ovom pravcu, i iz svakog postupka u njihovom životu, oni mogu naučiti duhovne lek-cije. Dok ih poučavamo navikama fizičke čistoće, trebalo bi da ih učimo da Bog želi da oni budu čistog srca, kao što su čistog tela. Dok spremaju i čiste prostoriju, mogu naučiti kako Gospod pročišćava srce. Oni neće zatvoriti vrata i prozore i ostaviti u sobi nečistoću, već će širom otvoriti vrata i prozore i marljivim napo-rom izbaciti prašinu napolje. Tako prozori pobuda i osećanja moraju biti otvoreni prema nebu i prašina sebičnosti i privrženosti ovom svetu mora biti izbačena. Milost Božja mora pročistiti odaje uma, i svaki delić prirode mora biti pročišćen i oživljen Božjim Duhom. Nered i neurednost u obavljanju dnevnih dužnosti, vodiće do zaboravljanja Boga i zadržavanja forme pobožnosti u ispovedanju vere, uz gubljenje veze sa realnošću. Mi treba da stražimo i molimo se, ili ćemo u suprotnom izgubiti suštinu. Živa vera bi, kao zlatne niti, trebalo da prožima svakodnevno iskustvo u obavljanju malih dužnosti.11 Suštinsko obrazovanje nasuprot učenju iz knjiga - Ispravno je da mladi osete da moraju dostići najuzvišeniji razvoj svojih umnih snaga. Mi ne treba da ograničimo obrazovanje, koje Bog nije ograničio. Ali naša dostignuća neće imati nikakav značaj, ukoliko ne budu u službi proslavljanja Boga i na dobro

9 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 172. 10 Testimonies For The Church 6:93, 94. 11 Testimonies For The Church 6:170, 171.

~ 315 ~

čovečanstva. Ukoliko naše znanje nije stepenik ka ostvarenju najuzvišenijih ci-ljeva, ono je bezvredno.... Suštinsko obrazovanje je važnije od obrazovanja koje se stiče iz knjiga. Od suštinskog je značaja da se stekne znanje o svetu u kome živimo; ali ukoliko izbacimo večnost iz računice, napravićemo propust od koga se nikada nećemo oporaviti.12 Uzajamne koristi – Naša deca su Gospodnje vlasništvo; oni su skupo plaćeni. Ova misao bi trebalo da nam bude glavna pobuda, da se trudimo oko njih. Najuspešnije metode koje osiguravaju njihovo spasenje i čuvaju ih od puta iskušenja, su da ih neprestano upućujemo u Božjoj Reči. I kako i roditelji postaju učenici sa decom, oni će otkriti kako brže rastu u poznavanju istine. Neverovanje će nestati; vera i aktivnost će se povećati; uverenost i poverenje će se povećavati, kako budu upoznavali Gospoda.13 Kako roditelji mogu biti kamen spoticanja – Kakav primer dajete svo-joj deci? Kakav poredak imate u porodičnom domu? Vaša deca bi trebalo da budu vaspitana da budu ljubazna, pažljiva prema drugima, nežna, sklona molitvi, i iznad svega ostalog, da poštuju religiozne stvari i osete važnost Božjih zahteva.114 Dečaci i devojčice mogu rano pokazati duboku i uravnoteženu pobožnost, ukoliko se sredstva koja je Bog odredio da budu vodič svakoj porodici, slede u Gospodnjem strahu i ljubavi. Oni će pokazati vrednost ispravnog vaspitanja i discipline. Ali utisci koje na um dece ostavljaju reči učitelja istine, često su u suprotnosti sa rečima i delima roditelja. Često su osetljiva i svojevoljna srca dece impresionirana istinom, ali iskušenja često dolaze na njih preko oca i majke, i oni padaju u ruke Sotoni. Skoro je nemoguće postaviti dečija stopala na sigurne staze kada roditelji ne sarađuju. Zla osećanja izlaze iz usta nepromišljenih roditelja i postaju glavna prepreka istinskom obraćenju dece.15 Živite u skladu sa vašim molitvama – „Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, zamolite što god želite i biće vam.” Kada se molite izložite ovo obećanje. Naša je privilegija da dođemo Njemu sa svetom odvažnošću. Dok Ga molimo da nas obasja svojom svetlošću, On će nas čuti i odgovoriti nam. Ali moramo živeti u skladu sa svojim molitvama. Nećemo imati koristi ukoliko ži-vimo suprotno njima. Viđala sam oca koji bi nakon čitanja dela Pisma i, molitve, skoro svaki put počeo da grdi svoju decu i da im zakera. Kako Bog može da odgovori na tako iznesenu molitvu? I ukoliko bi se, nakon grdnje i zakeranja, otac pomolio, da li bi ta molitva bila korisna za decu? Ne; osim ukoliko ta molitva

12 Testimonies For The Church 8:311. 13 The Review and Herald, May 6, 1909. 14 Testimonies For The Church 5:424. 15 Manuscript Releases 4:9, 1901.

~ 316 ~

nije molitva ispovedanja Bogu.16 Kada su deca spremna za krštenje – Nikada ne dozvolite da vaša deca pomisle da nisu Božja deca dok ne odrastu dovoljno da budu krštena. Krštenje ne čini decu hrišćanima; niti ih krštenje obraća; to je samo jedan spoljašnji znak koji pokazuje da su svesni da treba da budu Božja deca, priznanjem da veruju u Isusa Hrista kao svog Spasitelja i da će ubuduće živeti za Hrista.17 Roditelji čija deca žele da se krste, treba da preispituju sebe i daju verna uputstva svojoj deci. Krštenje je najsvetiji i najznačajniji obred, i trebalo bi da postoji suštinsko razumevanje značenja krštenja. Krštenje znači pokajanje zbog greha i ulazak u novi život u Isusu Hristu. Ne bi trebalo da bude nepotrebne žurbe da se primi ovaj obred. Neka oba roditelja i deca naprave računicu. U pristajanju na krštenje svoje dece, roditelji se sveto obavezuju da budu verne sluge preko ove dece, da ih vode i upućuju u izgradnji njihovih karaktera. Oni se obavezuju da sa naročitim interesovanjem štite ove jaganjce iz stada, kako ne bi osramotili veru koju ispovedaju… Kada dođe najradosniji trenutak u njihovom životu i oni u svom srcu vole Isusa i požele da se krste, onda postupajte verno sa njima. Pre nago što prime obred krštenja, pitajte ih da li će njihov primarni cilj u životu biti rad za Boga. Zatim im recite kako da počnu. Prve lekcije mnogo znače. U jednostavnosti ih učite kako da obave svoju prvu službu Bogu. Učinite rad što je moguće jedno-stavnijim, da bi deci bio potpuno razumljiv. Objasnite im šta znači predati se potpuno Gospodu i delovati prema uputstvima iz Njegove reči, uz konsultovanje roditelja hrišćana.18

Dužnost roditelja nakon krštenja – Nakon napornog truda, ukoliko ste zadovoljni kako vaša deca razumeju značenje obraćenja i krštenja, i ukoliko su istinski obraćena, dopustite im da se krste. Ali ponavljam, pre svega, pripremite sebe da se ponašate kao verni pastiri u vođenju njihovih neiskusnih stopala uskim putem poslušnosti Bogu. Bog mora raditi u roditeljima, da bi oni mogli pružiti deci ispravan primer u ljubavi, ljubaznosti i hrišćanskoj poniznosti i u potpunom predavanju sebe Hristu. Ukoliko pristanete na krštenje svoje dece, a onda ih osta-vite da rade i ponašaju se kako im volja, ne osećajući naročitu dužnost da održite njihova stopala na pravoj stazi, sami ćete biti krivi ukoliko izgube veru, hrabrost i interesovanje za istinu.19 Bog vas poziva da ih poučavate da se pripreme da postanu članovi carske porodice, deca nebeskog Cara. Sarađujte sa Bogom, marljivo radeći za njihovo spasenje. Ukoliko sagreše, ne grdite ih i ne zakerajte im. Nikada im se nemojte

16 Manuscript Releases 11:4, 1903. 17 Manuscript Releases 5:1896. 18 Testimonies For The Church 6:93, 94. 19 Testimonies For The Church 6:94, 95.

~ 317 ~

rugati i podsmevati da su kršteni, a ipak još uvek greše. Zapamtite da imaju još puno toga da nauče u pogledu dužnosti Božje dece.20 Priprema za posebne sastanke i okupljanja – Ovo je rad u kome poro-dice treba da se angažuju, pre nego što dođu na naša sveta okupljanja. Neka pri-prema za jedenje i oblačenje bude sekundarna stvar, a neka duboko ispitivanje srca započne kod kuće. Molite se tri puta dnevno, i kao i Jakov budite nametljivi. Porodični dom je mesto na kome treba da nađete Isusa; a onda Ga povedite sa sobom na sastanke i okupljanja i kako će dragoceno biti vreme koje tamo prove-dete. Ali kako možete očekivati da osetite Gospodnje prisustvo i vidite ispolja-vanje Njegove sile, kada je individualan rad u pripremi za to vreme, zanemaren? Zbog dobrobiti svoje duše, zbog Hrista, zbog dobrobiti drugih, radite kod kuće. Molite se kao što nikada niste navikli da se molite. Dopustite da se srce slomi pred Bogom. Zavedite red u svojoj kući. Pripremite decu za te posebne prilike. Učite ih da nije toliko značajno da se pojave pred Bogom u lepoj odeći, koliko je važno da se pojave čistih ruku i čistog srca. Uklonite svaku prepreku koja se može naći na njihovom putu – sva razlike koje mogu postojati među de-com ili između vas i dece. Na taj način prizvaćete Gospodnje prisustvo u svoje domove, i sveti anđeli će vas posećivati dok odlazite na okupljanja i njihova sve-tlost i prisustvo će potisnuti tamu zlih anđela.21

Posejte seme istine u veri – Posao sejača je posao vere. Tajnu klijanja i rasta semena, on ne može razumeti, ali on ima poverenja u sredstva kojima Bog izaziva cvetanje vegetacije. On baca seme očekujući obilnu žetvu. Tako i roditelji i nastavnici treba da se trude, očekujući žetvu od semena koje su posejali.22 Trebalo bi da zamolimo Boga da blagoslovi seme koje smo posejali i Sveti Duh će osvedočiti čak i mališane. Ukoliko se vežbamo u veri u Boga, bi-ćemo u mogućnosti da ih dovedemo Jagnjetu Božjem koje uze na sebe grehe sveta. Ovo je rad od najvećeg značaja za mlađe članove Gospodnje porodice.23

20 Manuscript Releases 8:0.1901. 21 Testimonies For The Church 5:164, 165. 22 Education, 105. 23 Testimonies For The Church 6:105.

~ 318 ~

Deo XVIII

ODRŽAVANJE RELIGIOZNOG ISKUSTVA

~ 319 ~

Poglavlje 77 BIBLIJA U PORODIČNOM DOMU

Biblija je raznovrsna i svestrana knjiga – U širokom opsegu stila i tema, Biblija poseduje nešto što može zainteresovati svaki um i apelovati na svako srce. Na njenim stranicama ispisana je istorija od najranijih davnina; bio-grafija najvernijih; načela vladavine za upravljanje državom, za upravljanje do-maćinstvom – načela kojima ljudska mudrost nikada nije dorasla. Ona sadrži naj-dublju filozofiju; najslađu, najuzvišeniju, najstrastveniju i najosećajniju poeziju. Biblijski spisi su nemerljivo superiorni u odnosu na bilo koje delo ljudskih ruku, čak i kada se tako uzmu u razmatranje; ali biblijski spisi su beskonačno širokog obima i beskonačno velike vrednosti, kada se posmatraju u odnosu na veliku cen-tralnu misao. Posmatrana u svetlu ove misli, svaka tema ima novo značenje. Naj-jednostavnije moguće iskazanim istinama obuhvaćena su načela koja su uzvišena kao nebo i koja se protežu i u večnost.1 Božja Reč obiluje dragocenim draguljima istine i roditelji bi trebalo da ih izvade iz njihovog kovčega, i predstave pred svojom decom u pravom svetlu.....U Božjoj Reči imate riznicu iz koje možete crpeti zalihe, i kao hrišćani, trebalo bi da se snabdete za svako dobro delo.2 U njoj je Bog obezbedio bogatu gozbu – Pružanjem privilegije da pro-učavamo Njegovu Reč, Bog je pred nas postavio bogatu gozbu. Mnoge koristi i prednosti potiču od hranjenja Njegovom Rečju, koja je predstavljena Njegovim telom i krvlju, Njegovim duhom i životom. Učestvovanjem u ovoj Reči, naše duhovne snage se uvećavaju; mi rastemo u milosti i poznavanju istine. Navike samokontrole se izgrađuju i jačaju. Slabosti detinjstva – razdražljivost, tvrdogla-vost, sebičnost, ishitrene reči, dela podstaknuta strašću – nestaju, i na njihovom mestu se razvijaju vrline hrišćanske zrelosti.3 Predivne pouke iz biblijskih priča i parabola, čista, jednostavna uputstva Božje Svete Reči, predstavljaju duhovnu hranu za vas i vašu decu. O, kakav je posao pred vama! Hoćete li ga se prihvatiti u Gospodnjem strahu i ljubavi prema Gospodu? Hoćete li komunicirati sa Bogom kroz Njegovu Reč?4

Biblija je standard čestitosti i iskrenosti – Božju Reč bi trebalo promiš-ljeno izneti da utiče na umove mladih, da bude njihov standard istinitosti i česti-tosti, da koriguje njihove greške, da prosvetljava i usmerava njihove umove, koja 1 Education, 125. 2 The Signs of the Times, September 10, 1894. 3 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 207. 4 Letter 27, 1890.

~ 320 ~

će biti daleko uspešnija u obuzdavanju i kontrolisanju naglog temperamenta, nego grube reči koje podstiču gnev. Vaspitavanje dece da upoznaju biblijske sta-ndarde, zahtevaće vreme, upornost i molitvu. Na ovo bi trebalo obratiti pažnju ukoliko su neke stvari kod kuće zanemarene.5 Biblijske istine, primljene, uzdići će um iz svetovnosti i uniženosti. Kada bi Božja Reč bila vrednovana kao što bi trebalo, i mladi i stari bi posedovali unutrašnju čestitost i iskrenost, snagu načela, koja bi im omogućila da se odupru iskušenju.6 Svetac Izraelov nam je obznanio uredbe i zakone koji treba da upravljaju ljudskim razumom. Ova pravila, koje su proglašena, „svetim, pravednim i dobrim“ izgradiće standard ponašanja u domu. Ne može biti odstupanja od njih bez greha, jer su oni temelj hrišćanske religije.6 Biblija jača um – Kada bi se Bilija proučavala kako bi trebalo, ljudi bi bili snažnog uma. Stvari obrađene u Božjoj Reči, dostojanstvena jednostavnost njenih pouka, plemenite teme koje ona predstavlja umu, razvijaju sposobnosti u čoveku, koje ne mogu biti razvijene na drugi način. U Bibliji je otvoreno bezgra-nično polje za maštu. Student će, razmišljajući o velikim biblijskim temama i povezujući se sa njenom uzvišenom slikovitošću, postati prečišćeniji, uzvišeniji u mislima i osećanjima, nego kada bi čitao bilo kakva dela koja su čisto ljudskog porekla. Mladalački umovi ne uspevaju da dostignu svoj najplemenitiji razvoj, onda kada zanemaruju najuzvišeniji izvor mudrosti – Božju Reč. Razlog zbog kojeg imamo tako malo ljudi dobrog, stabilnog i vrednog uma, je taj, što nema Gospodnjeg straha, ljubavi prema Gospodu, a religiozna načela se ne sprovode u svakodnevnom životu kao što bi trebalo. Bog želi od nas da iskoristimo svako sredstvo kao bismo negovali i jačali svoje umne snage.....Ukoliko bi se Biblija više čitala, ukoliko bi istina bila bolje shvaćena, bili bismo daleko više posvećen i inteligentan narod. Duša dobija e-nergiju istraživanjem biblijskih stranica.7 Biblija je temelj porodičnog, društvenog i nacionalnog prosperiteta – Učenja Biblije imaju vitalan uticaj na prosperitet čoveka u svim životnim sfe-rama. Ona otkriva načela koja su kamen temeljac nacionalnog prosperiteta – na-čela koja su povezana sa blagostanjem društva i koja predstavljaju sigurnost za porodicu – načela bez kojih ni jedan čovek ne može postići korisnost, sreću i poštovanje u ovom životu, niti može osigurati budući besmrtni život. Ne postoji položaj u životu ili faza u ljudskom iskustvu, za koje učenja Biblije ne predstav-ljaju pripremu od suštinskog značaja.8

5 The Signs of the Times, September 13, 1877. 6 Testimonies For The Church 8:319. 7 The Review and Herald, November 13, 1888. 8 Christian Temperance and Bible Hygiene, 126.

~ 321 ~

Poznavanje Pisma predstavlja zaštitu – Od detinjstva, Timotej je poz-navao Spise; i ovo znanje je bila njegova zaštita od zlih uticaja koji su ga okru-živali, i od iskušenja da odabere zadovoljstvo i sebično udovoljavanje sebi, pre nego dužnost. Takva zaštita je potrebna svoj našoj deci, a deo posla roditelja i Hristovih poslanika bi trebalo da bude, da se uvere u to, da su deca pravilno upu-ćena u Božju Reč.9 Ljubav prema Bibliji nije prirodna – Mladi su neuki i neiskusni, i lju-bav prema Bibliji neće doći prirodno. Ukoliko se sa velikim naporom oko njih ne izgrade bedemi koji će ih štititi od Sotoninih zamki, oni su izloženi njegovim iskušenjima i Sotona upravlja njima po svojoj volji. U njihovim ranim godinama, decu bi trebalo učiti zahtevima Božjeg zakona, i veri u Isusa našeg Iskupitelja, koja čisti od mrlja greha. Ova vera se mora poučavati dan za danom, poukom i primerom.10 Mladi naročito zanemaruju proučavanje Biblije – I mladi i stari zane-maruju Bibliju. Oni je ne čine predmetom svog proučavanja i pravilom u svom životu. Naročito su mladi krivi za ovo zanemarivanje. Većina njih pronalazi vreme da čita druge knjige, ali knjiga koja ukazuje na put za večnost, se ne pro-učava svakodnevno. Zaludne, isprazne priče se čitaju, dok je Biblija zanemarena. Ova knjiga je naš vodič za uzvišeniji i svetiji život. Mladi bi je proglasisli najin-teresantnijom knjigom koju su ikada čitali, da njihova mašta nije izopačena čita-njem izmišljenih priča.11 Mladalački umovi ne uspevaju da dostignu svoj najplemenitiji razvoj, kada zanemaruju najuzvišeniji izvor mudrosti – Božju Reč. Da se nalazimo u Božjem svetu, u prisustvu samog Stvoritelja; da smo stvoreni po Njegovom obli-čju; da nas On pazi, voli i brine o nama – ovo su predivne teme za razmišljanje i navode um na šira, uzvišenija polja razmišljanja. Onaj koji otvara um i srce razmišljanju o ovim temama, nikada neće biti zadovoljen beznačajnim, uobiča-jenim i uzbudljivim stvarima.12 Nemar roditelja se ogleda u deci – Čak i kada su sasvim mala, deca primećuju; i ukoliko roditelji pokažu da Božja Reč nije njihov vodič i savetnik, ako zanemare poruke upućene njima, isti nemaran duh, „Ne marim za to; Imam svoj sopstveni put, “ postojaće i biti vidljiv i u njihovoj deci.13 Dajte Božjoj Reči počasno mesto – Kao narod koji je dobio veliku sve-tlost, mi treba da se uzdignemo u svojim navikama, u svojim rečima, u svom porodičnom životu i druženju. Dajte počasno mesto Božjoj Reči, kao vodiču u

9 Patriarchs and Prophets, 599. 10 Testimonies For The Church 4:398. 11 Testimonies For The Church 5:329. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 138, 139. 13 Manuscript Releases 4:9, 1898.

~ 322 ~

porodicom domu. Neka se ona smatra savetnikom u svakoj poteškoći i standar-dom svakog postupka. Hoće li moja braća i sestre shvatiti da nijedna duša u po-rodičnom krugu ne može istinski prosperirati, ukoliko njome ne upravljaju Božja istina, mudrost i pravednost? Očevi i majke bi trebalo da ulože svaki napor da odbace naviku da službu Bogu smatraju teretom. Moć istine mora biti posveću-juće sredstvo u porodičnom domu.14 Roditelji, pružite svojoj deci, red po red, pravilo po pravilo, uputstva sadr-žana u Božjoj Svetoj Reči. Ovo je posao na koji ste se obavezali da ćete ga oba-viti, kada ste kršteni. Ne dozvolite da vas bilo šta što je svetovnog karaktera, spreči da obavite ovaj posao. Učinite sve što je u vašoj moći da sačuvate duše svoje dece, bilo da su ona kosti vaših kostiju i telo vašeg tela, ili su usvojena.15 Učinite Bibliju kućnim udžbenikom – Roditelji, ukoliko želite da vaspi-tavate svoju decu da služe Bogu i čine dobro u svetu, učinite Bibliju svojim udžbenikom. Ona raskrinkava Sotonina lukavstva. Ona je veliki uzdizatelj ljud-ske rase, ukoritelj i korektor moralnih zala, detektor koji nam omogućava da pra-vimo razliku između istine i laži. Šta god drugo da se uči u školi i kod kuće, Biblija, kao veliki vaspitač i edukator, bi trebalo da bude na prvom mestu. Uko-liko joj damo mesto koje joj pripada, On će raditi za vas na obraćenju vaše dece. Postoji bogat izvor istine i lepote u ovoj svetoj knjizi, i roditelji treba da krive sebe ukoliko Bibliju ne učine naročito interesantnom svojoj deci.16 „Pisano je“ je bilo jedino oružje koje je Hrist koristio, kada Mu je kušač došao sa svojim obmanama. Poučavanje biblijskih istina je najveći i najvažniji posao koji bi svaki roditelj trebalo da preduzme. U prijatan i srećan okvir uma ubacite istinu, kao što ju je Bog izgovorio pred decom Kao očevi i majke, vi možete biti očigledne pouke svojoj deci u svakodnevnom životu, tako što ćete biti strpljivi, ljubazni puni ljubavi, vezujući ih za sebe. Ne dopustite im da se ponašaju kako im volja, već im pokažite da je vaš posao da sprovodite Božju Reč i da ih podižete u nauci i strahu Gospodnjem.17 Proučavajte marljivo, sistematski – Pridržavajte se sistema u prouča-vanju Pisma u svojim porodicama. Zanemarite bilo šta što je privremene pri-rode....već budite sigurni da je duša nahranjena hlebom života. Nemoguće je pro-ceniti dobre rezultate, ukoliko se sat ili pola sata svakoga dana posvete Božjoj Reči. Učinite Bibliju njenim sopstvenim tumačem, uzimajući u obzir sve što je rečeno na datu temu u različitim vremenima i okolnostima. Ne prekidajte svoje časove proučavanja zbog gostiju. Ukoliko vam oni svrate tokom proučavanja, pozovite ih da vam se pridruže u proučavanju. Neka bude vidljivo da vam je

14 Letter 107, 1898. 15 Manuscript Releases 7:0.1900. 16 Testimonies For The Church 5:322. 17 Manuscript Releases 5:1896.

~ 323 ~

važnije da steknete znanje o Božjoj Reči, nego da osigurate svetovne prednosti i zadovoljstva.18 Ukoliko bismo svakodnevno proučavali Bibliju, marljivo i uz molitvu, trebalo bi svaki dan da vidimo neku lepu istinu u novom, čistom i energičnom svetlu.19 Neka svi proučavaju lekcije Subotnje škole – Subotnja škola nudi ro-diteljima i deci priliku za proučavanje Božje Reči. Ali u cilju sticanja prednosti i koristi, koje bi trebalo da steknu u Subotnjoj školi, i roditelji i deca bi trebalo da posvete vreme proučavanju lekcija, nastojeći da steknu temeljno poznavanje predstavljenih činjenica i duhovnih istina, kojima ove činjenice treba da pouča-vaju. Naročito bi trebalo da utisnemo u umove mladih, važnost nastojanja da se potpuno značenje Pisma uzme u obzir. Roditelji, odvojite malo vremena svakoga dana da proučavate lekcije iz Subotnje škole sa svojom decom. Odložite druženje i posete, ukoliko je potrebno, pre nego da žrtvujete sat vremena posvećenih lekcijama iz svete istorije. Roditelji bi kao i deca trebalo da imaju korist od ovog proučavanja. Neka se najvažniji odlomci iz Pisma, povezani sa lekcijom, zapamte, ne kao zadatak, nego kao pri-vilegija. Iako će memorija u početku biti manjkava, jačaće sa vežbanjem, tako da ćete se posle nekog vremena naslađivati, ceneći reči istine. I takva navika će se pokazati kao najvrednija pomoć duhovnom rastu i razvoju.20 Roditelji bi trebalo da smatraju svetom dužnošću, upućivanje svoje dece u Božje uredbe i zahteve, podjednako kao i u proročanstva. Oni bi trebalo da vaspitaju i obrazuju svoju decu kod kuće i trebalo bi i sami da budu zaintereso-vani za lekcije iz Subotnje škole. Proučavanjem zajedno sa svojom decom, rodi-telji pokazuju da pridaju značaj istini koja se iznosi u lekcijama i tako pomažu svojoj deci da formiraju ukus za biblijsko znanje.21 Ne zadovoljavajte se površnim znanjem – Važnost nastojanja za te-meljnim poznavanjem Pisma, jedva može biti procenjena. „Nadahnuta od Boga“ u stanju da nas učini „mudrim na spasenje,“ čineći Božjeg čoveka „savršenim, temeljno opremljenim za sva dobra dela“ (2. Timoteju3:15-17), Biblija polaže pravo na našu najuzvišeniju pažnju, punu poštovanja. Ne bi trebalo da se zado-voljimo površnim znanjem, već bi trebalo da nastojimo da naučimo puno znače-nje reči istine, da budemo nadahnuti duhom svetih proročanstava.22 Primenite lekcije na dečije iskustvo – U poučavanju dece Bibliji, može nam dosta koristiti posmatranje sklonosti njihovih umova, stvari za koje poka-zuju interesovanje, i buđenje njihovog interesovanja o tome šta Biblija kaže po 18 The Review and Herald, October 9, 1883. 19 Counsels on Sabbath School Work, 23. 20 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 137, 138. 21 Testimonies on Sabbath School Work, 111. 22 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 139.

~ 324 ~

pitanju ovih stvari. Onaj koji nas je stvorio sa raznolikim sposobnostima, dao je u svojoj reči za svakoga ponešto. Kada učenici vide da su lekcije iz Biblije pri-menjive na njihove sopstvene živote, učite ih da na nju gledaju kao na savet-nika.... Biblija ima puninu, snagu i dubinu značenja koje je neiscrpno. Podstičite decu da traže njena bogatstva i misli i izražavanja.23 Svako mora proučavati za sebe – Očevi i majke nose tešku odgovornost u pogledu svoje dece. Oni roditelji koji veruju i proučavaju pismo, shvatiće da moraju biti poslušni Božjim zapovestima, da se ne smeju ponašati suprotno Nje-govom svetom zakonu. Oni koji dopuste bilo kome da ih navede da zanemare Božju Reč, moraće u dan suda da se suoče sa posledicama svog izbora. Roditelji ne treba da poveravaju svoje duše i duše svoje dece, pastoru, nego Bogu, čiji su postali stvaranjem i otkupljenjem. Roditelji bi trebalo da istražuju pismo za sebe, jer i oni imaju dušu koju mogu da spasu ili izgube. Ne bi smeli da priušte sebi da u pogledu svog spasenja zavise od pastora. Moraju proučavati istinu za sebe.24 Učinite proučavanje Biblije interesantnim deci – Neka mladi nauče da vole da proučavaju Bibliju. Neka prvo mesto u našim mislima i osećanjima bude rezervisano za knjigu nad knjigama, jer ona sadrži znanje koje nam je potrebno iznad svakog drugog.25 Kako bi obavili ovaj posao roditelji moraju i sami da budu upoznati sa Božjom Rečju.....Umesto da govore uzalud i pričaju deci besmislene i beskorisne priče, neka pričaju sa njima na biblijske teme. Ova knjiga nije namenjena samo školovanim ljudima. Ona je pisana uobičajenim jednostavnim jezikom, kako bi obični ljudi mogli da je razumeju; uz prikladna objašnjenja, veliki deo Bilblije se može učiniti interesantnim i veoma maloj deci.26 Nemojte misliti da će Biblija deci postati dosadna. Uz mudro upućivanje Božja Reč će postajati sve poželjnija. Ona će za njih biti hleb života; nikada neće zastareti. U njoj postoje svežina i lepota koji privlače i očaravaju decu i mlade. Ona je kao sunce koje sija nad zemljom, dajući neiscrpno svoju svetlost i toplotu. Uz pomoć doktrina i lekcija iz biblijske istorije, deca i mladi mogu naučiti da su sve druge knjige manje vredne od Biblije. U njoj mogu naći izvor milosti i lju-bavi.27 Roditelji, neka uputstva koja dajete svojoj deci budu jednostavna i uverite se da su jasno shvaćena. Pouke koje ste naučili iz Božje Reči, treba da predstavite njihovim mladim umovima tako jednostavno i jasno, da ne postoji šansa da ne

23 Education, 188. 24 Manuscript Releases 3:3, 1900. 25 The Review and Herald, October 9, 1883. 26 The Signs of the Times, April 8, 1886. 27 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 171.

~ 325 ~

razumeju. Jednostavnim poukama izvučenim iz Božje Reči i njihovog sopstve-nog iskustva, možete ih učiti kako da usaglase svoje živote sa najuzvišenijim standardom. Čak i u detinjstvu i mladosti oni mogu naučiti da žive promišljene ozbiljne živote, koji će doneti bogatu žetvu za dobro.28 Dajte im najsvežije i najčistije misli; upotrebljavajte najbolje metode – Naš nebeski Otac, u objavljivanju svoje Reči, nije prevideo decu. Da li se u svemu što su ljudi napisali, može naći bilo šta što tako utiče na srce, bilo šta što je tako dobro prilagođeno da probudi interesovanje mališana, kao biblijske priče? U ovim jednostavnim pričama objašnjena su velika načela Božjeg za-kona. Na taj način, ilustracijama prilagođenim dečijem razumevanju, roditelji i nastavnici mogu početi vrlo rano da ispunjavaju Njegov nalog u pogledu Njego-vih zapovesti: „Usađuj ih sinovima svojim i govori o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“ 5. Mojsijeva 6:7. Upotreba očiglednih pouka, tabli, mapa, slika, može biti od pomoći u objašnjavanju ovih lekcija i njihovom učvršćivanju u memoriji. Roditelji i nastavnici bi trebalo neprestano da teže ka naprednijim metodama. Poučavanje Biblije bi trebalo da podrazumeva naše najsvežije misli, naše najbolje metode i naš najozbiljniji napor.29 Uzmite Bibliju za vodič – Morate učiniti Bibliju svojim vodičem, uko-liko želite da odgajate svoju decu u nauci i strahu Gospodnjem. Neka život i ka-rakter Hrista budu predstavljeni kao obrazac koji oni trebaju da slede. Ukoliko pogreše, pročitajte im šta je Gospod rekao u vezi sličnih greha. Postoji potreba za neprestanom brigom i marljivošću. Jedna pogrešna crta karaktera koju roditelji tolerišu a nastavnici ne koriguju, može učiniti da ceo karakter postane izopačen i neuravnotežen. Učite decu da moraju imati novo srce; da moraju imati nove u-kuse, da moraju biti nadahnuti novim motivima. Oni moraju imati Hristovu po-moć; oni moraju postati upoznati sa Božjim karakterom, kao što je otkriven u Njegovoj Reči.30

28 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 109. 29 Education, 185, 186. 30 The Signs of the Times, May 25, 1882.

~ 326 ~

Poglavlje 78 MOĆ MOLITVE

Potreba za porodičnom molitvom – Svaka porodica bi trebalo da po-digne svoj oltar molitve, shvatajući da je strah od Gospoda početak mudrosti. Ukoliko je bilo kome u svetu potrebna snaga i ohrabrenje koje religija daje, onda su to oni koji su odgovorni za vaspitanje i obrazovanje dece. Oni ne mogu obav-ljati posao na način prihvatljiv Bogu, dok njihov svakodnevni primer, uči one koji u njih gledaju za vođstvo, da mogu živeti bez Boga. Ukoliko oni vaspitaju svoju decu da žive smo za ovaj život, neće ih pripremiti za večnost. Oni će umreti kao što su i živeli, bez Boga i roditelji će biti pozvani da polože račun zbog gu-bitka duša njihove dece. Očevi i majke, potrebno je da tražite Boga, ujutru i u-veče, na porodičnom oltaru, da biste naučili kako da svoju decu poučavate mudro, nežno i sa ljubavlju.1 Porodično bogosluženje zanemareno – Ako je ikada postojalo vreme kada bi svaka kuća trebalo da bude kuća molitve, onda je to sada. Neverstvo i skepticizam preovladavaju. Sve vrvi od bezakonja. Iskvarenost teče vitalnim to-kovima duše i pobuna protiv Boga izbija u životu. Orobljene grehom, moralne snage se nalaze pod Sotoninom tiranijom. Duša je postala igralište za njegova iskušenja; i ukoliko se neka moćna ruka ne ispruži da ga spase, čovek odlazi putem kojim ga Sotona vodi. Pa ipak, u ovom vremenu strahovite opasnosti, neki koji ispovedaju da su hrišćani, ne praktikuju porodično bogosluženje. Ne poštuju Boga u svom domu; ne uče svoju decu da Ga vole i da Ga se boje. Mnogi su se toliko udaljili od Njega, da osećaju osudu u Njegovom prisustvu. Oni ne mogu „pristupiti slobodno pre-stolu milosti,“ „podižući verne ruke bez gneva i rasprava.“ Jevrejima 4:16; 1.Ti-moteju 2:8. Oni nemaju živu vezu sa Bogom. Oni imaju obličje pobožnosti bez njene sile i snage.2 Ideja da molitva nije od suštinske važnosti, je Sotonino najuspešnije sred-stvo za uništavanje duša. Molitva predstavlja razgovor sa Bogom, Izvorom mudrosti, snage, mira i sreće.3 Tragičnost doma bez molitve – Ništa u meni ne izaziva tako veliku tugu, kao dom bez molitve. Ne osećam se sigurno u takvom domu, ni za jednu noć; i da nije postojala nada da će roditelji razumeti svoju potrebu i tužno 1 The Review and Herald, June 27, 1899. 2 Testimonies For The Church 7:42. 3 Ibid.

~ 327 ~

zanemarivanje, ne bih ostala. Deca ispoljavaju posledice zanemarivanja jer strah Božji nije pred njima.4 Formalna molitva nije prihvatljiva – U mnogim slučajevima, jutarnje i večernje bogosluženje je malo više od puke formalnosti, dosadno i monotono ponavljanje fraza, u kojima nije prisutan duh zahvalnosti i osećanje potrebe. Gospod ne prihvata takvu službu. Ali molitve poniznog srca i pokajničkog duha, On neće prezreti. Otvaranje naših srca našem nebeskom Ocu, i priznavanje naše potpune zavisnosti, izražavanje naših želja, poštovanje zahvalne ljubavi - ovo predstavlja istinsku molitvu.5 Neka domaćinstva budu domaćinstva molitve – Kao stari patrijarsi, oni koji ispovedaju da vole Boga, trebalo bi da podignu oltar gde god razapnu svoj šator.....Roditelji bi često trebalo da podignu svoja srca prema Bogu u poniznom preklinjanju za sebe i svoju decu. Neka otac kao sveštenik, postavi na Božji oltar jutarnju i večernju žrtvu, dok se žena i deca ujedinjuju u molitvi i zahvalnosti. U takvom domaćinstvu, Isus će voleti da boravi.6 Neka članovi svake porodice imaju na umu da su blisko povezani sa ne-bom. Gospod je naročito zainteresovan za porodice Njegove dece, ovde na zem-lji. Anđeli nude miris tamjana za svece koji se mole. Onda neka se molitva uzdiže do neba i ujutru i kada sunce zađe, dok pred Boga iznosimo Spasiteljeve zasluge. Ujutru i uveče, nebeski univerzum će primetiti svako molitveno domaćinstvo.77 Anđeli štite decu posvećenu Bogu – Pre nego što napustite kuću da biste otišli na posao, trebalo bi sakupiti čitavu porodicu; i otac, ili majka u očevom odsustvu, bi trebalo usrdno da se moli Bogu da ih čuva tokom dana. Dođite u poniznosti, sa srcem punim nežnosti, shvatajući iskušenja i opasnosti koja su pred vašom decom; verom ih vežite na oltar i molite Boga da se stara o njima. Službeni anđeli će štititi decu koja su na taj način posvećena Bogu.8 Molitva pravi živu ogradu oko dece – Ujutru bi prve misali hrišćanina trebalo bi da budu usmerene na Boga. Svetovni posao i lični interesi bi trebalo da budu na drugom mestu. Deca bi trebalo da nauče da cene i poštuju molitveni čas....Dužnost je hrišćanskih roditelja, da svako jutro u veče, najozbiljnijom mo-litvom i istrajnom verom, načine ogradu oko svoje dece. Oni bi trebalo pažljivo da ih upućuju – ljubazno i neumorno, učite ih kako da žive da bi udovoljili Bogu.9 Imajte ustaljeno vreme za bogosluženje – U svakoj porodici bi trebalo da postoji ustaljeno vreme za jutarnje i večernje bogosluženje. Koliko je samo podesno za roditelje da okupe svoju decu oko sebe pre doručka, da se zahvale 4 The Signs of the Times, August 7, 1884. 5 The Signs of the Times, July 1, 1886. 6 Patriarchs and Prophets, 144. 7 Manuscript Releases 19:1900. 8 Testimonies For The Church 1:397, 398. 9 Ibid.

~ 328 ~

nebeskom Ocu za Njegovu zaštitu tokom noći, i da ga zamole za Njegovu pomoć i vođstvo i staranje tokom dana! Koliko je takođe podesno, kada dođe veče, za decu i roditelje da se još jednom okupe pred Bogom i zahvale mu za blagoslove proteklog dana.10 Ne dopustite da okolnosti upravljaju vama – Okolnosti ne bi trebalo da upravljaju porodičnim bogosluženjem. Ne treba da se molite povremeno, i kada imate puno posla tokom dana, da to zanemarite. Postupajući tako, navodite svoju decu da gledaju na molitvu kao na nešto što nije naročito značajno. Molitva znači jako mnogo, Božjoj deci i žrtva zahvalnosti bi trebalo da bude pred Bogom ujutru i uveče. Psalmist kaže, „Dođite, kličimo radosno Gospodu! Kličimo po-bednički Steni spasenja našega! Sa zahvalama dođimo pred lice njegovo, pobed-nički uz pesme njemu kličimo.“11 Očevi i majke, ma koliko bili pod pritiskom posla, ne propustite da oku-pite svoju porodicu oko Božjeg oltara. Molite za zaštitu svetih anđela u svom domu. Zapamtite da su vaši najdraži izloženi iskušenjima.12 U našim naporima za udobnost i radost gostiju, nemojmo prevideti svoje dužnosti prema Bogu. Čas molitve ne bi trebalo da bude zanemaren ni u kom pogledu. Nemojte pričati i zabavljati se, dok svi članovi porodice ne postanu pre-više iscrpljeni da bi uživali u periodu posvećenja. Na ovaj način prinosi se Bogu osakaćen dar. U ranim večernjim časovima, kada se možemo bez žurbe i sa ra-zumevanjem moliti, trebalo bi da predstavimo svoje molbe i da podignemo gla-sove u srećnom i zahvalnom veličanju. Neka svi koji posećuju hrišćansku porodicu, vide da je molitveni čas, naj-značajniji, najsvetiji i najradosniji čas u danu. Ovi periodi posvećenosti vrše pro-čišćavajući, uzvišavajući uticaj na sve koji učestvuju u njima. Oni donose mir i odmor zahvalnosti duhu.13 Deca da poštuju vreme bogosluženja – Vaša deca bi trebalo da budu vaspitana da budu ljubazna, pažljiva prema drugima, nežna, sklona molitvi i iznad svega drugog, da poštuju religiozne stvari i da osete važnost Božjih zahteva. Njih bi trebalo učiti da poštuju vreme za predviđeno za molitvu; od njih bi trebalo zahtevati da ustanu ujutru na vreme, kako bi prisustvovali porodičnom bogosluženju.14 Učinite vreme bogosluženja interesantnim – Otac, koji je sveštenik u domaćinstvu, bi trebalo da upravlja jutarnjim i večernjim bogosluženjem. Ne postoji razlog zbog čega ovo ne bi postalo najprijatnija i najinteresantnija aktiv-

10 Testimonies For The Church 7:43. 11 Manuscript Releases 12:1898. 12 The Ministry of Healing, 393. 13 Messages to Young People, 342. 14 Testimonies For The Church 5:424.

~ 329 ~

nost u porodičnom životu, i Bog se sramoti kada se ona učini suvoparnom i do-sadnom. Neka periodi bogosluženja budu kratki, zanimljivi i energični. Ne do-pustite da vaša deca zaziru od njih zbog dosade ili nedostatka interesovanja. Kada se dugo poglavlje čita i objašnjava, i kada molitva traje dugo, ova dragocena slu-žba postaje iscrpljujuća i oseća se olakšanje kada se završi. U glavama članova porodice, trebalo bi da postoji naročit cilj da se vreme bogosluženja učini jako interesantnim. Uz malo razmišljanja i pažljivom pripre-mom za molitvu, kada dođemo u Božje prisustvo, porodično bogosluženje može se učiniti prijatnim i biće ispunjeno rezultatima koje će sama večnost otkriti. Neka otac odabere deo Svetog Pisma koji je interesantan i lako razumljiv; neko-liko stihova će biti dovoljno da se pruži lekcija, koja može da se proučava i pri-menjuje tokom dana. Mogu se postavljati pitanja, učiniti nekoliko ozbiljnih opa-žanja i napomena, ili može biti iznet kratak događaj u cilju bolje ilustracije. Na kraju se mogu otpevati nekoliko stihova duhovne pesme i molitva bi trebalo da bude kratka i svrhovita. Onaj koji vodi molitvu, ne bi trebalo da se moli u vezi svega, već da izrazi svoje potrebe jednostavnim rečima i proslavi Boga sa zahval-nošću.15 U buđenju i jačanju ljubavi prema proučavanju Biblije, mnogo toga zavisi od načina na koji se iskoristi vreme za bogosluženje. Jutarnji i večernji časovi bogosluženja bi trebalo da budu najslađi i najkorisniji časovi u danu. Neka bude jasno da tokom ovih časova ne treba nametati problematične, neprijatne misli; kako bi roditelji i deca mogli da se okupe i sretnu sa Isusom i prizovu u svoj dom prisustvo svetih anđela. Neka službe budu kratke, pune života, prilagođene prilici i raznovrsne s vremena na vreme. Neka se svi pridruže čitanju Biblije i neka na-uče i često ponavljaju Božji zakon. Interesovanje dece može da se poveća, uko-liko im se ponekad dopusti da oni ponekad odaberu štivo za čitanje. Postavite im pitanja o tome i dopustite im da odgovore. Pomenite sve što može koristiti boljem ilustrovanju značenja pročitanog. Kada se na ovaj način služba ne učini previše dugom, dopustite mališinima da učestvuju u molitvi i da se pridruže pesmi, makar u jednom stihu.16

Molite se izrazito i jasno – Svojim sopstvenim primerom učite svoju decu da se mole izrazitim i jasnim glasom. Učite ih da podignu svoje glave sa stolice i da nikada ne prekrivaju lice rukama. Na taj način mogu prineti jedno-stavne molitve, ponavljajući Gospodnju molitvu u harmoniji.17 Moć muzike – Istorija biblijskih pesama je puna predloga kako iskoristiti prednosti muzike i pesama. Muzika je često izopačena, kako bi služila zlim na-merama, i na taj način postaje jedno od najprivlačnijih sredstava za iskušavanje.

15 The Signs of the Times, August 7, 1884. 16 Education, 186. 17 Manuscript Releases 12:1898.

~ 330 ~

Ali ispravno upotrebljena, ona je dragoceni dar od Boga, osmišljena da uzdigne misli na uzvišene i plemenite teme, da inspiriše i uzdigne dušu..... Ona je jedna od najefikasnijih sredstava za utiskivanje duhovne istine u srce. Koliko često se teško opterećena duša spremna na očajanje, priseti neke Božje Reči – davno zaboravljenog refrena dečije pesme – i iskušenja izgube svoju snagu, život dobije novo značenje i svrhu, i smelost i radost se prenose drugim dušama! Vrednost pesme, kao sredstva obrazovanja i vaspitanja, nikada ne bi tre-balo izgubiti iz vida. Neka se kod kuća pevaju ljupke i čiste pesme i biće manje Bogu, nastavnicima i jedni drugima. Kao deo religiozne službe, pevanje je podjednako čin bogosluženja, kao i molitva. Zapravo, većina pesama predstavljaju molitvu. Ukoliko dete nauči da razume ovo, više će razmišljati o značenju reči koje peva i biti podložniji uticaju tih reči.18 Instrumentalne i glasovne – Uveče i ujutru pridružite se svojoj deci u bogosluženju čitajući Njegovu reč i pevajući hvale Njemu. Učite ih da poštuju Božji zakon. Uzmite u obzir zapovesti upućene Izraelcima: „Usađuj ih sinovima svojim i govori o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“ Shodno tome, Mojsije je uputio Izraelce da reči zakona povežu sa mu-zikom. Dok su starija deca svirala instrumente, mlađa su marširala, pevajući u harmoniji pesme o Božjim zapovestima. U kasnijim godinama, oni su zadržali u svojim umovima reči zakona, koje su naučili tokom detinjstva. Ukoliko je bilo važno za Mojsija da sjedini zapovesti sa muzikom i pesmom, da su, dok su marširali kroz pustinju, deca mogla da nauče da pevaju zakon, stih po stih, koliko je tek važno u ovo vreme učiti decu Božjoj reči! Hajde da dođemo do Božje pomoći, učeći našu decu da drže zapovesti. Učinimo sve što je u našoj moći da muzika bude prisutna u našim domovima, kako bi Bog mogao ući.19 Posebno vreme bogosluženja Subotom - Tokom porodičnog bogoslu-ženja (Subotom), neka deca uzmu učešće. Neka svako ponese svoju Bibliju i neka svako pročita stih ili dva. Onda neka se otpeva neka porodična himna praćena molitvom. Za ovo je Hrist dao primer. Gospodnju molitvu ne treba ponavljati samo kao formu, već je ona ilustracija onoga kakve bi molitve trebalo da budu – jednostavne, ozbiljne i sveobuhvatne. U jednostavnoj molitvi iskažite Gospodu svoje potrebe i iskažite zahvalnost za Njegovu milost. Na taj način pozivate Isusa kao dobrodošlog gosta, u svoj dom i srce. Duge molitve u porodici, u pogledu dalekih ciljeva, nisu na mestu. One molitveni čas čine iscrpljujućim, onda kada bi ga trebalo smatrati privilegijom i blagoslovom. Učinite vreme bogosluženja 18 Education, 167, 168. 19 Evangelism, 499, 500.

~ 331 ~

interesantnim i radosnim.20 Više molitve znači manje kažnjavanja – Trebalo bi da se molimo Bogu mnogo više nego što to činimo. Postoji velika snaga i blagoslov u zajedničkoj porodičnoj molitvi sa našom decom i za našu decu. Kada bi moja deca uradila nešto loše, i ja bih sa njima pričala ljubazno i onda se pomolila sa njima, nikada nakon toga nisam uvidela potrebu da ih kaznim. Njihova srca bi se istopila u nežnosti pred Svetim Duhom, koji je došao kao odgovor na molitvu.21 Prednosti molitve u samoći – Isus se u svom ovozemaljskom životu mo-lio satima, da bi primio mudrost i snagu. Neka mladi slede Njegov primer, pro-nalazeći tiho vreme u zoru i sumrak, za zajednicu sa svojim nebeskim Ocem. I tokom čitavog dana dopustite im da podižu svoja srca Bogu. Na svakom koraku našeg puta, On kaže, „Jer ja, Gospod, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ‘Ne boj se. Ja ću ti pomoći.“ Isaija 41:13. Nauče li naša deca ove pouke u mla-dosti, kakva svežina i snaga, radost i ljupkost će biti uneseni u njihove živote!22 Nebeske kapije su otvorene svakoj majci – Kada je Hrist kleknuo na obali Jordana, nakon svog krštenja, i pomolio se u korist čovečanstva, nebesa su bila otvorena; i Sveti Duh je kao golub od uglačanog zlata, okružio Spasitelja; i sa neba je došao glas koji je rekao, „Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ Kakvo značenje ovo ima za vas? Kaže da je nebo otvoreno za vaše moli-tve. Kaže da ste prihvaćeni u Voljenom. Kapije su otvorene svakoj majci koja svoj teret položi kod Spasiteljevih nogu. Kaže se da je Hrist obgrlio ljudsku rasu svojom ljudskom rukom, a svojom božanskom rukom dohvatio presto Beskonač-nog, i ujedinio čoveka sa Bogom i zemlju sa nebom.23 Molitve majki hrišćanki ne zanemaruje nebeski Otac, koji je poslao Svog Sina na zemlju da otkupi ljude za Sebe. On se neće okrenuti od vaših molitvi i ostaviti vas i vaše bližnje Sotoninim udarcima u veliki dan konačnog sukoba. Vaše je da radite sa jednostavnošću i vernošću, a Bog će utvrditi dela vaših ruku.24

20 Testimonies For The Church 6:357, 358. 21 Manuscript Releases 4:7, 1908. 22 Education, 259. 23 The Signs of the Times, July 22, 1889. 24 The Review and Herald, April 23, 1889.

~ 332 ~

Poglavlje 79 SUBOTA – DAN ZA UŽIVANJE

Preovlađujuće nepoštovanje Subote – Bilo mi je pokazano da velika većina roditelja, koji ispovedaju verovanje u svečanu poruku za ovo vreme, nije vaspitala svoju decu za Boga. Oni nisu obuzdavali sebe, i razdraživao bi ih svako, ko bi pokušao da ih obuzda. Oni nisu svakodnevno, u živoj veri, ograničavali i obuzdavali svoju decu na Gospodnjem oltaru. Mnogima od ovih mladih bilo je dopušteno da prestupaju četvrtu zapovest, težeći sa sopstvenim zadovoljstvima na Božji sveti dan. Oni nisu osećali grižnju savesti dok su šetajući ulicama Subo-tom, tražili zabavu. Mnogi idu gde im je volja i rade što im je volja; i njihovi roditelji se toliko plaše da ih ukore, da oponašajući Ilaja, ne upravljaju njima. Na kraju mladi izgube svo poštovanje prema Suboti, i ne osećaju nikakvo zadovoljstvo na religioznim sastancima, niti u pogledu svetih i večnih stvari.1 Obratite pažnju na prvu reč u četvrtoj zapovesti – „Seti se“ , je postav-ljeno na sam početak četvrte zapovesti. Roditelji, treba i sami da se sećate Subot-njeg dana i da ga držite svetim. I ukoliko postupate ovako, pružate ispravna u-putstva svojoj deci; oni će poštovati Božji sveti dan....Hrišćansko vaspitanje je neophodno u vašim domovima. Tokom čitave nedelje imajte Božju svetu Subotu u vidu, jer taj dan treba da bude posvećen službi Bogu. To je dan kada ruke treba da se odmore od svetovnih poslova, kada potrebama duše treba posvetiti naročitu pažnju.2 Kada postoji takav odnos prema Suboti, privremenom neće biti dopušteno zadire u duhovno. Nijednu dužnost koja se odnosi na šest radnih dana, ne treba ostaviti za Subotu. Tokom sedmice, naše energije ne bi trebalo da se iscrpe sve-tovnim, zemaljskim poslovima, u tolikoj meri, da na dan kada je Gospod počinuo i bio osvežen, budemo previše iscrpljeni da bismo se posvetili službi Njemu.3 Neka petak bude dan pripreme – Neka priprema za Subotu bude zavr-šena u petak. Uverite se da je odeća pripremljena i da je svo pripremanje hrane završeno. Neka cipele budu sređene a kupanja obavljena. Moguće je uraditi ovo. Ukoliko postavite to sebi za pravilo, možete to uraditi. Subota nije data da bi se krpila odeća, pripremala hrana, tražila zadovoljstva, niti za bilo koji drugi sve-tovni rad. Pre zalaska sunca ostavite svetovne poslove sa strane i sve svetovne papire sklonite iz vidokruga. Roditelji, objasnite svojoj deci ovaj posao i njegovu svrhu i dopustite im da uzmu učešća u vašoj pripremi da držite Subotu u skladu

1 Testimonies For The Church 5:36, 37. 2 Manuscript Releases 5:7, 1897. 3 Testimonies For The Church 6:354.

~ 333 ~

sa zapovešću.4 U mnogim porodicama, Subotom se glancaju i čiste cipele, šije se, a sve zbog toga što ove male stvari nisu završene u petak. Oni se ne „sećaju Subotnjeg dana da bi ga držali svetim.“.... Petkom se treba starati o dečijoj odeći. Tokom sedmice, deca bi trebalo svojim rukama da spreme odeću po uputstvima i nadzorom majke, kako bi mogli da se obuku tiho, bez ikakve zabune, žurbe i grubih reči.5

Postoji još jedan posao na koji treba obratiti pažnju na dan pripreme. Na ovaj dan sve nesuglasice među braćom, bilo u porodici ili u crkvi, bi trebalo osta-viti po strani.6 Subota počinje sa porodicom na bogosluženju – Pre nego što zađe sunce, neka se članovi porodice okupe da čitaju Božju Reč, pevaju i mole se. Ovde postoji potreba za reformom jer mnogi su nemarni. Treba da se ispovedamo Bogu i jedni drugima. Trebalo bi da počnemo iznova da se dogovaramo, da bi svaki član porodice bio pripremljen da poštuje i svetkuje dan koji je Bog blago-slovio i posvetio.7 Subotnji časovi nisu naši već Božji – Bog je dao nama šest dana da o-bavimo sav svoj posao, a za sebe je rezervisao sedmi jedan. Taj dan bi trebalo da bude dan blagoslova za nas – dan kada bi trebalo da ostavimo po strani sve sve-tovne stvari i fokusiramo naše misli na Boga Nebo.8 Kada Subota započne, trebalo bi da stražarimo nad sobom, nad svojim delima, rečima, da ne bismo pokrali Boga, prisvajajući to vreme, koje je striktno pripada Bogu, za sebe. Ne bismo trebali da radimo ni mi, niti da dopustimo svojoj deci da rade bilo kakav posao vezan za izdržavanje, niti bilo šta drugo što je obavljano tokom prethodnih šest radnih dana. Petak je dan pripreme. Tada vreme može biti posvećeno pripremama za Subotu, razmišljanju i razgovaranju o Su-boti. Sve što bi se u očima Neba smatralo kršenjem svete Subote, ne bi trebalo ni reći ni učiniti tokom Subotnjeg dana. Bog zahteva, ne samo da se uzdržavamo od fizičkog rada Subotom, već da um bude disciplinovan i zaokupljen svetim te-mama. Četvrta zapovest se doslovno krši razgovorom o svetovnim stvarima ili učestvovanjem u beznačajnim razgovorima. Razgovor o svemu što nam padne na pamet je izgovaranje naših sopstvenih reči. Svako odstupanje od ispravnog, odvodi nas u ropstvo i pod osudu.9 Subotnje vreme previše dragoceno da bi se prespavalo – Niko ne bi

4 Testimonies For The Church 6:355, 356. 5 Manuscript Releases 5:7, 1897. 6 Testimonies For The Church 6:356. 7 Testimonies For The Church 6:356, 357. 8 Manuscript Releases 3:1879. 9 Testimonies For The Church 2:702, 703.

~ 334 ~

trebalo da dopusti sebi, da tokom sedmice bude toliko zaokupljen svetovnim inte-resima i poslovima, i bude toliko iscrpljen radom za svetovni dobitak, da Subo-tom nema snagu i energiju za službu Bogu. Mi potkradamo Boga kada onespo-sobljavamo sebe da Mu služimo na Njegov sveti dan. A i podjednako potkradamo i sebe; jer nam je potrebna toplina i sjaj zajednice, kao i snaga stečena iz mudrosti i iskustva drugih hrišćana.10 Neka dragoceni Subotnji časovi ne budu protraćeni u krevetu. U Subotu ujutru, porodica bi trebalo da bude rano na nogama. Ukoliko ustanu kasno, biće prisutna zbrka i užurbanost u pripremanju za doručak i Subotnju školu. Prisutni su užurbanost, laktanje i nestrpljenje. Na taj način nesveta osećanja ulaze u dom. Subota, tako oskrnavljena, postaje dosadna i zamarajuća, i njeno približavanje budi strah umesto ljubav.11 Prisustvujte javnom bogosluženju sa svojom decom – Očevi i majke bi trebalo da učine pravilom da njihova deca prisustvuju javnom bogosluženju Subotom, i trebalo bi da podstaknu ovo pravilo svojim primerom. Naša je dužnost da upravljamo svojom decom i svojim domaćinstvom, kao što je Avram činio. Primerom, kao i pravilom, trebalo bi da utisnemo u njih važnost religioznog po-učavanja. Svi koji su se zavetovali na krštenju, svečano su posvetili sebe za slu-žbu Bogu; oni se nalaze pod svečanom obavezom da postave sebe i svoju decu, tamo gde mogu biti podsticani i ohrabrivani za hrišćanski život.12 Ali dok služimo Bogu, ne treba da to smatramo teškim poslom. Gospod-nja Subota je načinjena da bude blagoslov nama i našoj deci. Oni treba da gledaju na Subotu kao na dan uživanja, dan koji je Bog posvetio; i oni će je takvom i smatrati, ukoliko budu ispravno upućeni.13 Nosite prikladnu odeću za dom bogosluženja – Mnogima trebaju uput-stva kako da se pojave na bogosluženju Subotom. Oni ne treba da dolaze u Božje prisustvo u uobičajenoj odeći koju nose tokom ostalih dana u sedmici. Svi bi trebalo da imaju posebno Subotnje odelo, da ga obuku kada prisustvuju službi u Božjem domu. Iako ne bi trebalo da se povinujemo svetovnim modnim trendo-vima, ne bi trebalo ni da budemo ravnodušni u pogledu našeg spoljašnjeg izgleda. Treba da budemo uredni i doterani, ali bez ukrašavanja. Božje deca bi trebalo da budu čista i spolja i iznutra.14 Objasnite deci Subotnju propoved – Propovednici su angažovani na svetom i svečanom poslu, ali na onima koji slušaju, počiva podjednako sveta odgovornost. Oni treba da slušaju i odlučno slede uputstva, koja moraju da prak-tikuju svi koji zadobiju večni život. Svaki slušalac bi trebalo da nastoji da razume 10 The Review and Herald, June 13, 1882. 11 Testimonies For The Church 6:357. 12 The Review and Herald, June 13, 1882. 13 Manuscript Releases 3:1879. 14 Testimonies For The Church 6:355.

~ 335 ~

svako predstavljanje biblijske istine, kao Božju poruku njemu, da je primi verom i sprovede u svakodnevnom životu. Roditelji bi trebalo da objasne svojoj deci reči izgovorene sa propovedaonice, da i oni mogu razumeti i steći znanje, koje ako se sprovede u delo, donosi obilje milosti i mira.15 Obezbediti posebno poslasticu za vreme jela – Ne bi trebalo Subotom imati na stolu veću količinu i raznolikost hrane na stolu, nego ostalim danima. Umesto toga, hrana bi trebalo da bude jednostavnija i manje bi je trebalo pojesti, kako bi um ostao bistar i snažan u spoznaji duhovnih stvari. Prejedanje zamućuje razum. Najdragocenije reči se mogu čuti, a ne ceniti, jer je um zbunjen nepravil-nom ishranom. Prejedanjem Subotom, mnogi sramote Boga više nogo što misle. Dok bi spremanje hrane Subotom trebalo izbegavati, nije neophodno jesti hladnu hranu. Kada je hladno vreme, trebalo bi podgrejati hranu pripremljenu dan ranije. I neka obroci, iako jednostavni, budu ukusni i privlačni. Obezbedite i neku poslasticu, nešto što porodica ne jede svaki dan.16 Ostatak dana je dragocen – Subotnja škola i sastajanje na bogosluženju zauzimaju samo deo Subotnjeg dana. Ostatak dana koji preostaje porodici, može se učiniti najsvetijim i najdragocenijim od svih Subotnjih časova. Većinu ovog vremena roditelji bi trebalo da provedu sa svojom decom.17 Planirajte prikladno čitanje i razgovor – Subota – oh! Učinite je naj-prijatnijim, najblagoslovenijim danom u sedmici.... Roditelji mogu i trebalo bi da posvete pažnju svojoj deci, čitajući im naj-privlačnije delove biblijske istorije, vaspitavajući ih da poštuju Subotnji dan i da ga drže u skladu sa zapovešću. Ovo ne može biti učinjeno ukoliko roditelji ne osećaju potrebu da zainteresuju svoju decu. Ali oni mogu učiniti Subotu uživa-njem, ukoliko zauzmu ispravan stav. Deca mogu biti zainteresovana za dobro čitanje ili razgovor o spasenju njihovih duša. Ali ona moraju biti obrazovana i vaspitana. Urođeno srce ne voli da misli o Bogu, o nebu, o nebeskim stvarima. Mora biti prisutno neprestano potiskivanje svetovnosti i sklonosti ka zlu i pro-puštanje nebeske svetlosti.18 Ne biti ravnodušan prema dečijim aktivnostima – Primetila sam da su mnogi Subotom ravnodušni i da ne znaju gde su im deca i šta rade.19 Roditelji, iznad svega, brinite o svojoj deci Subotom. Ne dopustite im da krše Božji sveti dan, igranjem u kući ili napolju. Vi možete i sami prekršiti Su-botu, ukoliko dopustite svojoj deci da je krše, i kada dopuštate svojoj deci da se igraju Subotom, Bog gleda na vas kao na oskvrnitelje Subote.20 15 Manuscript Releases 4:1, 1903. 16 Testimonies For The Church 6:357. 17 Testimonies For The Church 6:358. 18 The Review and Herald, April 14, 1885. 19 The Review and Herald, April 14, 1885. 20 The Review and Herald, September 19, 1854.

~ 336 ~

Van kuće sa decom – Roditelji mogu izvesti svoju decu napolje da vide Boga u prirodi. Oni mogu biti upućeni na cvetajuće cvetove i otvorene pupoljke, na veličanstveno drveće i prelepu travu, i razmišljati o tome kako je Bog sve ovo stvorio za šest dana i sedmi dan počinuo i posvetio ga. Na ovaj način, roditelji mogu privezati svoje pouke za svoju decu, tako da kada deca pogledaju na stvari iz prirode, imaće na umu Velikog Stvoritelja svega. Njihove misli će biti usme-rene ne Boga prirode – nazad na stvaranje sveta, kada je postavljen temelj Suboti, i svi sinovi Božji uskliknuli od radosti. Ovakve pouke treba utisnuti u umove naše dece. Ne treba da učimo svoju decu da ne smeju da budu srećna u Subotu, da je pogrešno šetati van kuće. O, ne. Hrist je Subotom vodio svoje učenike pored je-zera i poučavao ih. Njegove Subotnje propovedi nisu uvek propovedane i zatvo-renom prostoru.21 Ostale pouke iz prirode – očigledne pouke – Učite decu da vide Hrista u prirodi. Izvedite ih na svež vazduh, pod veličanstveno drveće, u baštu; i u svim veličanstvenim delima stvaranja, učite ih da vide izraz Njegove ljubavi. Učite ih da je On načinio zakone koji upravljaju svim živim stvarima, da je On načinio zakone zbog nas, i da ovi zakoni postoje zarad naše sreće i radosti. Ne zamarajte ih dugim molitvama i dosadnim ukoravanjima, već ih kroz očigledne pouke iz prirode, učite poslušnosti Božjem zakonu.22 Prikažite im Božji karakter na ispravan način – Kako deca mogu pri-miti više ispravnog znanja o Bogu, i njihovi umovi biti bolje impresionirani, nego tako što će provesti deo vremena van kuće, ne u igri, već u društvu svojih rodite-lja? Neka njihovi mladi umovi budu povezani sa Bogom u prelepim prizorima prirode; neka njihova pažnja bude usmerena na simbole Njegove ljubavi prema čoveku, u Njegovim delima stvaranja, i oni će biti privučeni i zainteresovani. Oni neće biti u opasnosti da povežu Božji karakter sa svime što je strogo i ozbiljno; ali kada vide predivne svari koje je On stvorio zarad sreće čovečanstva, biće na-vedeni da ga smatraju za nežnog Oca, punog ljubavi. Oni će uvideti da Njegove zabrane i nalozi ne postoje samo da bi se pokazala Njegova moć i autoritet, već zarad sreće Njegove dece. Pošto se Božji karakter odlikuje ljubavlju, blagona-klonošću, lepotom i privlačnošću, ona će niti privučena Njemu. Možete uputiti njihove umove na predivne ptice, koje svojim radosnim pesmama ispunjavaju vazduh muzikom, na vlati trave i na veličanstveno obojeno cveće, koje u svojoj savršenosti ispunjava vazduh mirisom. Sve ovo objavljuje ljubav i veštinu nebe-skog Umetnika i prikazuje Božju slavu. Roditelji, zašto da ne iskoristimo dragocene pouke koje nam je Bog dao u knjizi prirode, da pružimo deci ispravnu sliku o Njegovom karakteru? Oni koji 21 Manuscript Releases 3:1879. 22 The Desire of Ages, 516, 517.

~ 337 ~

žrtvuju jednostavnost zarad trendova, i koji ignorišu lepote prirode, ne mogu i-mati produhovljen um. Oni ne mogu razumeti Božju veštinu i moć, koji se otkri-vaju u njegovim stvorenim delima; zbog toga, njihova srca ne lupaju ubrzano sa novom ljubavlju i interesovanjem i oni nisu ispunjeni sa strahopoštovanjem i naklonošću, kada vide Boga u prirodi.23 Dan u kome treba živeti Edenskim životom – Vrednost Subote kao sredstva vaspitavanja i obrazovanja, je neprocenjivo. Sve što naš Bog zahteva od nas, on nam vraća obogaćeno, preobraženo Svojom slavom.... Subota i porodica su bile podjednako ustanovljene u Edenskom vrtu, i Božjom namerom, oni su neraskidivo povezani. Na ovaj dan, više nego na bilo koji drugi, omogućeno nam je da živimo Edenskim životom. Božji plan je bio da članovi porodice budu udruženi u radu i proučavanju, u bogosluženju i rekreaciji, otac kao sveštenik svog domaćinstva, i otac i majka kao učitelji i prijatelji svoje dece. Ali posledice greha, koje su promenile uslove života, u velikoj meri su sprečile ovo udruživanje. Često otac jedva da viđa svoju decu tokom sedmice. On je skoro u potpunosti lišen mogućnosti za druženje ili upućivanje. Ali Božja ljubav je postavila ograničenje zahtevima napornog rada. Preko Subote, On pruža milostivu ruku. U Svom sopstvenom danu, on omogućava porodici komunikaciju sa Njim, prirodom i međusobnu komunikaciju među članovima porodice.24 Učinite Subotu zadovoljstvom i uživanjem – Svi koji vole Boga, tre-balo bi da urade sve što mogu da Subotu učine svetim uživanjem, časnom i ce-njenom. Oni ovo ne mogu učiniti, težeći za sopstvenim zadovoljstvima u greš-nim, zabranjenim zabavama. Ipak, mogu učiniti mnogo da uzdignu Subotu u svo-jim porodicama i učine je najinteresantnijim danom u sedmici. Trebalo bi da posvetimo vreme, da bismo zainteresovali svoju decu. Promena će imati radostan uticaj na njih. Možemo izaći sa njima na svež vazduh; možemo sedeti sa njima u šumarku ili na suncu i dati njihovim nemirnim umovima nešto o čemu će da razmišljaju, dok razgovaramo sa njima o Božjim delima, i možemo ih inspirisati ljubavlju i poštovanjem, obraćajući njihovu pažnju na prelepe stvari u prirodi. Subotu bi trebalo učiniti toliko zanimljivom našim porodicama, da njen dolazak uvek bude pozdravljen sa radošću. Ne postoji bolji način da roditelji uzdignu i poštuju Subotu, od osmišljavanja načina za pružanje ispravnih uput-stava svojim porodicama i buđenjem interesovanja za duhovne stvari, pružanjem ispravnih pogleda o Božjem karakteru i o tome što On zahteva od nas, kako bi-smo usavršili hrišćanske karaktere i dostigli večni život. Roditelji, učinite subotu uživanjem, da joj se vaša deca mogu radovati, i da bude uvek dobrodošla u nji-hovom srcu.25

23 Testimonies For The Church 2:583, 584. 24 Education, 250, 251. 25 Testimonies For The Church 2:584, 585.

~ 338 ~

Prikladan vrhunac u molitvi i pesmi – Kada sunce zađe, neka molitva i pesma obeleže završetak svetih sati i prizovu Božje prisustvo kroz staranje u radnoj sedmici. Na taj način roditelji mogu učiniti Subotu najradosnijim danom u sed-mici. Oni mogu navesti svoju decu da je posmatraju kao radost, danom nad da-nima, za Boga svetom i časnom.26


~ 339 ~

Poglavlje 80 POŠTOVANJE I NAKLONOST

PREMA ONOME ŠTO JE SVETO

Dragocenost poštovanja - Još jedna dragocenost koju bi trebalo pažljivo negovati je poštovanje.1 Vaspitavanje i obrazovanje mladih bi trebalo da budu takvog karaktera, da uzdignu svete stvari i da podstiču čistu posvećenost Bogu u Njegovom domu. Mnogi koji ispovedaju da su deca nebeskog Cara, nemaju istinsku zahvalnost prema svetosti večnih stvari.2 Bogom se treba baviti sa poštovanjem - Istinsko poštovanje prema Bogu, nadahnuto je shvatanjem Njegove beskonačne veličine, i razumevanjem Njegovog prisustva. Ovakvim shvatanjem Nevidljivog, srce svakog deteta bi tre-balo da bude duboko impresionirano.3 „Strahopoštovanje prema Bogu neka imaju sveti s kojima je blizak, veli-čanstven je on i strah uliva svima koji su oko njega.“ Psalmi 89:7. Njegovo ime treba duboko uvažavati – Poštovanje bi takođe trebalo pokazati prema Božjem imenu. Božje ime nikada ne bi trebalo izgovarati olako i nepromišljeno. Čak i u molitvi bi trebalo izbegavati često i nepotrebno ponavlja-nje Njegovog imena. „Sveto i veličanstveno je njegovo ime.“ Psalmi 111:9. Anđeli dok ga izgovaraju, pokrivaju svoje lica. Sa takvim poštovanjem bi trebalo, i mi koji smo pali i grešni, da ga izgovaramo!4 Njegova Reč je sveta – Trebalo bi da poštujemo Božju Reč. Trebalo bi da je poštujemo, nikada je ne upotrebljavajući u uobičajenim situacijama i na uobičajen način, niti nemarno. Nikada ne bi trebalo citirati Pismo u šali i sa pod-smehom, niti parafrazirati, da bi se ukazalo na neku duhovitu izreku. „Svaka je reč Božje čista; „Reči su Gospodnje čiste reči, kao srebro pročišćeno u topionič-koj peći u zemlji, sedam puta pročišćeno.“ (Priče Solomonove 30:5, Psalmi 12:6.)5 Decu bi trebalo učiti da poštuju svaku reč koja izlazi iz Božjih usta. Ro-ditelji treba uvek da veličaju načela Božjeg zakona pred svojom decom, pokazu-jući i sami poslušnost tom zakonu i živeći pod Božjom kontrolom. Ako osećaj svetosti zakona obuzme roditelje, svakako će transformisati karakter, obraćenjem

1 Education, 242. 2 Testimonies For The Church 5:496. 3 Education, 242. 4 Education, 243. 5 Education, 244.

~ 340 ~

duše.6 Mesto za molitvu – Bog je tu prisutan – U svakom hrišćanskom domu, Bog bi trebalo da bude poštovan jutarnjim i večernjim žrtvama molitve i hvale. Decu bi trebalo učiti da poštuju vreme predviđeno za molitvu.7 Decu bi trebalo učiti da vreme i mesto za molitvu i službe javnog bogo-služenja, smatraju svetim, jer je Bog tu prisutan. I kako se poštovanje bude ispo-ljavalo u stavovima i ponašanju, tako će se buditi nadahnjujuća osećanja.88 Božji dom – Njegov sveti hram – Bilo bi dobro za mlade i stare, da proučavaju, razmišljaju i često ponavljaju one reči iz Svetog Pisma, koje ukazuju na to, kako se treba odnositi prema mestu na kome je Bog na poseban način pri-sutan. „Tada mu reče: Ne prilazi ovamo. Izuj sandale sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.“ Izlazak 3:5. Jakov je nakon anđeoske vizije uzviknuo: „Gospod je zaista na ovom mestu, a ja to nisam znao.“…. „Ovo je sigurno Božji dom, a ovo su nebeska vrata.“ Postanje 28:16,17. „Ali Gospod je u svom svetom hramu. Ćuti pred njim, sva zemljo.“ Ha-vakuk 2:20.9 Mnogi….ne gaje istinsku zahvalnost i poštovanje prema svetosti večnih stvari. Skoro svi bi trebalo da nauče kako da se ponašaju u Božjem domu. Rodi-telji ne bi trebalo samo da poučavaju, već i da zapovedaju svojoj deci da ulaze u svetilište sa trezvenošću i poštovanjem.10 Zaštita od rastuće nemarnosti - Iz svetosti, koja je bila pripisana ze-maljskoj svetinji, hrišćani mogu naučiti kako da se odnose prema mestu, na kome se Bog sastaje sa Njegovim narodom. Dogodila se velika promena, ali ne na bo-lje, već na gore, u navikama i običajima naroda u odnosu na religiozno bogoslu-ženje. Dragocene, svete stvari koje nas povezuju sa Bogom, brzo nestaju iz naših umova i srca, i svedene su na nivo uobičajenih stvari. Poštovanje, koje su ljudi u stara vremena imali prema svetinji, gde su se sastajali sa Bogom u svetoj službi, je u velikoj meri izumrlo. Ipak, sam Bog je dao naredbu u vezi Njegove službe, uzdižući je visoko iznad svega što je privremene i svetovne prirode.11 Božji dom često skrnave, a Subotu krše deca svetkovatelja Subote. U ne-kim slučajevima im je dopušteno da trče u Božjem domu, igraju se, pričaju i ispoljavaju svoje zle naravi, na samim okupljanjima, gde bi sveti trebalo da obo-žavaju i proslavljaju Boga u lepoti i svetosti. I mesto koje bi trebalo da bude sveto 6 The Review and Herald, May 10, 1898. 7 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 110. 8 Education, 242, 243. 9 Education, 243. 10 Testimonies For The Church 5:496. 11 Testimonies For The Church 5:491.

~ 341 ~

i u kome bi trebalo da vlada sveti mir, i gde bi trebalo da postoji savršen red, urednost i poniznost, postaje savršeni Vavilon, “pometnja”. Ovo je dovoljno da izazove Božje nezadovoljstvo i izostavi Njegovo prisustvo sa naših skupova.12 Mi imamo vise razloga za poštovanje od Jevreja – Istina je da je poš-tovanje prema Božjem domu izumrlo. Svete stvari i mesta se ne raspoznaju; sveto i uzvišeno se ne ceni. Zar ne postoji uzrok nedostatka žarke pobožnosti u našim domovima? Da nije zbog toga što je uzvišeni religiozni standard ostavljen da trune u prašini? Bog je svom drevnom narodu dao pravila uređenja, savršena i precizna. Da li se Njegov karakter promenio? Zar On nije veliki i moćni Bog koji upravlja nebesima? Zar ne bi bilo dobro za nas da često čitamo uputstva koja je sam Bog dao Jevrejima, da mi, koje je obasjala svetlost veličanstvene istine, mo-žemo oponašati njihovo poštovanje prema Božjem domu? Imamo ogroman raz-log za to....čak i da budemo pažljiviji i sa više poštovanja u našem bogosluženju od Jevreja. Ali neprijatelj radi na tome da uništi našu veru u svetost hrišćanskog bogosluženja.13 Crkva – Svetilište zajednice – Porodični dom je svetilište za porodicu i najpovučenije mesto za individualno bogosluženje; ali crkva je svetilište za za-jednicu. Trebalo bi da postoje pravila u pogledu vremena, mesta i načina bogo-služenja.14 Učite decu da ulaze sa poštovanjem – Roditelji, uzdignite standard hrišćanstva u umovima svoje dece; pomozite im da utkaju Isusa u svoje iskustvo; učite ih da imaju najuzvišenije poštovanje prema Božjem domu, i da shvate, da kada uđu u Božji dom, to bi trebalo da učine sa srcima omekšanim i potčinjenim mislima kao što su ove: „Bog je ovde; ovo je Njegov dom. Moram imati čiste misli i najčistije pobude. Ne smem imati u sebi ponos, zavist, ljubomoru, zle pretpostavke, mržnju ili prevaru u svom srcu; jer dolazim u prisustvo svetog Boga. Ovo je mesto na kom se Bog sastaje sa svojim narodom i blagosilja ga. Uzvišeni i Sveti, koji prebiva u večnosti, gleda na mene, ispituje moje srce i čita najskrivenije misli i dela u mom životu.15 Deca da ostanu sa njihovim roditeljima – Moralna osećajnost vernika u Božjem svetom hramu, mora biti uzvišena, prečišćena i posvećena. Ova stvar se na žalost zanemaruje. Njena važnost je zanemarena, i kao posledica toga, ne-red i nepoštovanje su počeli da preovlađuju i Bog je osramoćen. Kada vođe u crkvi, propovednici i narod, očevi i majke nemaju uzvišene poglede na ovu stvar, šta se može očekivati od neiskusne dece? Oni se previše često mogu naći u gru-pama, daleko od roditelja, pod čijom nadležnošću bi trebalo da budu. Bez obzira

12 The Review and Herald, September 19, 1854. 13 Testimonies For The Church 5:495, 496. 14 Testimonies For The Church 5:491. 15 Testimonies For The Church 5:494.

~ 342 ~

što su u Božjem prisustvu i Njegovo oko ih gleda; oni šapuću, smeju se, nemarni su, bez poštovanja i nepažljivi.16 Da budu trezveni i tihi – Nemojte pokazivati tako malo poštovanja prema Božjem domu i bogosluženju, tako što ćete razgovarati jedan sa drugim, tokom propovedi. Ukoliko bi oni koji ovako postupaju, mogli da vide anđele Božje, kako ih gledaju i beleže njihove postupke, bili bi ispunjeni sramotom i bili bi odvratni sami sebi. Bog želi pažljive slušaoce. Neprijatelj je posejao kukolj dok je domaćin spavao.17 Ne ponašati se kao na uobičajenim javnim mestima – Trebalo bi da postoji sveto mesto, kao svetinja starih, gde Bog treba da se sastaje sa svojim narodom. To mesto ne bi trebalo koristiti kao trpezariju ili kao poslovnu prosto-riju, već samo za bogosluženje. Kada deca pohađaju školu na istom mestu na kome se okupljaju Subotom, oni ne mogu biti navedeni da osete svetost tog mesta i da moraju prisustvovati sa osećanjem poštovanja. Sveto i uobičajeno se na taj način mešaju, da postaje teško razlikovati ih. Upravo iz ovog razloga, kuću ili svetilište ne bi trebalo učiniti uobičaje-nim mestom. Svetost tog mesta ne bi trebalo da bude zbunjujuća ili pomešana sa uobičajenim svakodnevnim osećanjima ili poslovnim životom. Trebalo bi da bude prisutno svečano strahopoštovanje kod vernika dok ulaze u svetinju, i tre-balo bi iza sebe da ostave sve uobičajene svetovne misli, jer je to mesto gde Bog otkriva svoje prisustvo. To je kao dvorana večnog i velikog Boga; zbog toga po-nos i strast, razdor i samopoštovanje, sebičnost i zavist, koje Bog proglašava i-dolatrijom, su neprikladni za ovakvo mesto.18 Ne ispoljavati duh lakomislenosti – Roditelji, vaša je dužnost da dove-dete svoju decu u svršenu pokornost, potčinjavajući i obuzdavajući njihove zle naravi i strasti. I ukoliko se deca vode na sastanke, trebalo bi da razumeju gde se nalaze – da nisu kod kuće, već na mestu na kom se Bog sastaje sa svojim naro-dom. Trebalo bi da ih držite tihim, da im ne dopustite da se igraju, i Bog će okre-nuti svoje lice prema vama, da se sastane sa vama i da vas blagoslovi. Ukoliko je primetan red na skupovima svetih, istina će imati mnogo bolji i efikasniji uticaj na one koji je slušaju. Svečanost koja je toliko mnogo potrebna, biće podsticana i postojaće moć u istini da uzbuni dubine duše, i samrtna ošamućenost neće se više nalaziti na onima koji slušaju. Vernici i nevernici će biti pod uticajem. Izgle-dalo je da je na nekom mestima kovčeg Božji uklonjen iz crkve, zbog toga što su svete zapovesti kršene i snaga Izraela oslabljena.19 Izbaciti nemirnu decu napolje – Vaše dete bi trebalo da nauči da sluša,

16 Testimonies For The Church 5:496, 497. 17 Messages to Young People, 266. 18 Manuscript Releases 2:3, 1886. 19 The Review and Herald, September 19, 1854.

~ 343 ~

kao što Božja deca slušaju Boga. Ukoliko se održava ovakav standard, vaša reč će imati težinu, kad je dete nemirno u Božjem domu. Ali ukoliko dete ne može da se obuzda, ukoliko roditelji osećaju da je obuzdavanje previše strogo, dete bi trebalo odmah ukloniti iz crkve; ne bi ga trebalo ostaviti da odvraća pažnju slu-šaocima pričanjem i trčanjem okolo. Bog se sramoti mlakošću i labavošću, sa kojom roditelji postupaju prema svojoj deci, dok su u crkvi.20 Nepoštovanje se podstiče razmetanjem odećom – Svi bi trebalo da na-uče da budu čisti i uredni u pogledu odevanja, ali da ne popuštaju spoljašnjem ukrašavanju, koje je potpuno neprimereno svetilištu. Ne bi trebalo da bude šepu-renja odećom, jer ovo podstiče nepoštovanje....Sve stvari po pitanju oblačenja bi trebalo strogo čuvati, sledeći biblijsko pravilo. Moda je boginja koja vlada spo-ljašnjim svetom i ona se često uvlači u crkvu. Crkva bi trebalo da učini Božju Reč svojim standardom i roditelji bi trebalo da inteligentno razmišljaju o ovoj temi.21 Pokazati poštovanje prema propovednicima – Božjim predstavni-cima – Poštovanje bi trebalo pokazivati prema Božjim predstavnicima – propo-vednicima, nastavnicima i roditeljima koji su pozvani da postupaju i govore u Njegovo ime. Bog se proslavlja i poštuje iskazivanjem poštovanja prema njima.22 Deca su retko upućena u to da je propovednik, Božji ambasador, da je poruka koju on nosi, jedno od Boga određeno sredstvo u spasavanju duša, i da će svima koji imaju privilegiju da budu u njihovom domašaju, to biti miris života za život ili miris smrti za smrt.23 Ni sa čim što je sveto, što se odnosi na obožavanje Boga, ne bi trebalo postupati sa nemarnošću i ravnodušnošću. Kada se izgovara reč života, trebalo bi da imate na umu da slušate Božji glas kroz Njegovog odabranog slugu. Nemojte izgubiti ove reči zbog nepažnje; ukoliko ih poslušate, one mogu sprečiti vaša stopala da kroče na pogrešne staze.24 Odgovornost roditelja sklonih kritici – Roditelji, budite pažljivi kakve ideje i primer dajete svojoj deci. Njihovi umovi su savitljivi i otvoreni za utiske. U pogledu službe u svetilištu, ukoliko govornik ima neki nedostatak, izbegavajte da to pominjete. Govorite samo o dobrim stvarima koje radi, o dobrim zamislima koje predstavlja, koje bi trebalo da poslušate kao da dolazi od Božjeg predstav-nika. Može se jasno videti zašto su deca tako malo impresionirana propoveda-njem Reči i zašto imaju tako malo poštovanja prema Božjem domu. Njihovo vaspitanje je bilo neispravno u ovom pogledu.25 20 Letter 1, 1877. 21 Testimonies For The Church 5:499, 500. 22 Education, 244. 23 Testimonies For The Church 5:497. 24 Messages to Young People, 266. 25 Testimonies For The Church 5:498.

~ 344 ~

Nežni i osetljivi umovi mladih, stiču svoju procenu rada Božjih slugu, na osnovu načina na koji njihovi roditelji odnose prema ovoj stvari. Mnoge glave porodica čine službu predmetom kritikovanja kod kuće, odobravajući neke stvari, a osuđujući druge. Na taj način se Božja poruka ljudima kritikuje, dovodi u pita-nje i postaje predmet lakomislenosti. Kakav uticaj se vrši na mlade ovom nemar-nošću i primedbama bez poštovanja, same nebeske knjige će otkriti. Deca ove stvari shvataju mnogo brže, nogo što roditelji to misle. Njihova moralna čula pri-maju pogrešne predrasude i pobude koje vreme nikada neće u potpunosti prome-niti. Roditelji žale zbog tvrdoće srca svoje dece i zbog teškoća u uzdizanju nji-hove moralne osetljivosti, kako bi odgovorila Božjim zahtevima. Ali u nebeskim knjigama nepogrešivom olovkom je zabeležen pravi uzrok. Roditelji su bili neo-braćeni. Oni nisu bili u skladu sa Nebom ili nebeskim poslom. Njihove niske, uobičajene ideje o svetosti službe i o Božjem svetilištu, su utkane u vaspitanje njihove dece. Pitanje je da li će bilo ko, ko se godinama nalazio pod ovim razornim uticajem kućnog vaspitavanja, ikada imati osetljivo poštovanje i uzvišen obzir prema Božjoj službi i prema sredstvima koja je Bog namenio za spasenje duša. O ovim stvarima bi trebalo govoriti sa poštovanjem, prikladnim jezikom i sa fi-nom osetljivošću, da možete otkriti svima sa kojima ste povezani, da poštujete poruke Božjih slugu, kao poruke vama, od Boga lično.26 Vežbajte se u poštovanju dok ne postane navika – Poštovanje je veoma neophodno mladima ovog doba. Uznemirena sam dok gledam decu i mlade reli-gioznih roditelja, tako nemarne prema redu i pristojnosti, koji bi trebalo da budu prisutni u Božjem domu. Dok Božje sluge predstavljaju narodu reči života, neki će čitati, a drugi će šaputati i smejati se. Njihove oči greše skretanjem pažnje onih oko njih. Ukoliko se navici dozvoli da ostane neograničena i ne kontrolisana, rašće i uticati na druge. Deca i mladi ne bi nikada trebalo da osete da bi trebalo da se ponose svo-jom nemarnošću i ravnodušnošću na bogoslužbenim skupovima. Bog vidi svaku bezočnu misao ili postupak, i on se beleži u nebeskim knjigama. On kaže, „Znam tvoja dela.“ Ništa se ne može sakriti od Njegovog svevidećeg oka. Ukoliko ste na bilo koji način izgradili naviku nepažnje i ravnodušnosti u Božjem domu, vežbajte snage koje treba da korigujete i pokažite da imate samopoštovanja. Vežbajte se u poštovanju, dok ono ne postane deo vas.27

26 Testimonies For The Church 5:497, 498. 27 The Youth’s Instructor, October 8, 1896.

~ 345 ~

Poglavlje 81 USAGLAŠENOST PORODIČNOG DOMA I CRKVE

Počnite sa delom milosti u svom domu – Roditelji, počnite sa delom milosti u hramu svog doma, ponašajući se na takav način da vaša deca mogu videti da sarađujete sa nebeskim anđelima. Uverite se da ste obraćeni svakoga dana. Osposobite sebe i svoju decu za večni život u Božjem carstvu. Anđeli će biti vaši snažni pomagači. Sotona će vas iskušavati, ali ne popuštajte. Nemojte izgovoriti nijednu reč, na osnovu koje neprijatelj može steći prednost. Istina je čista i neiskvarena. Dopustite joj da prebiva u srcu. Neka odluka svakog člana porodice bude, „Ja ću biti hrišćanin, jer u ovoj zemaljskoj školi moram izgraditi karakter koji će mi omogućiti ulaz u viši razred na nebu. Moram činiti drugima ono što bih voleo da oni čine meni, jer samo oni koji otkriju Hrista u ovom svetu, mogu ući u nebeske dvorove.“ Učinite da vaš porodični život bude što više sličan nebeskom. Neka čla-novi porodice, kada se okupljaju oko porodičnog oltara, ne zaborave da se mole za ljude koji se nalaze na odgovornim položajima u Božjem delu.1 Oni koji upravljaju svojim porodicama na ispravan način, doneće u crkvu uticaj reda i poštovanja. Oni će predstavljati osobine milosti i pravde, kako stoje ruku pod ruku. Oni će svojoj deci otkriti Hristov karakter. Zakon ljubaznosti, dobrote i ljubavi na njihovim usnama, neće učiniti njihove zapovesti slabim i bez autoriteta i njihovi nalozi neće nailaziti na neposlušnost.2 Primerni domovi sačinjavaju primernu crkvu – Svaka porodica je crkva kojom roditelji predsedavaju. Prvo što bi roditelji trebalo da uzmu u razma-tranje je rad za spasenje njihove dece. Kada otac i majka, kao sveštenici i nastav-nici u porodici, u potpunosti zauzmu stav na strani Hrista, vršiće dobar uticaj u domu. I ovaj uticaj osetiće se i u crkvi, i prepoznaće ga svaki vernik. Zbog veli-kog nedostatka pobožnosti i posvećenja u porodičnom domu, Božje delo je znatno otežano. Niko ne može doneti u crkvu uticaj koji ne vrši u svom porodič-nom životu i poslovnim odnosima.3 Prikladno ponašanje u crkvi se uči u porodičnom domu – Porodični dom je škola u kojoj svi mogu naučiti kako da se ponašaju u crkvi. Kada su svi članovi carske porodice, postojaće istinska ljubaznost u porodičnom životu. Svaki član porodice će nastojati da učini da drugim članovima bude prijatno. Božji anđeli, koji služe onima koji će biti naslednici spasenja, pomoći će vam da

1 Manuscript Releases 9:3, 1901. 2 The Review and Herald, February 19, 1895. 3 Manuscript Releases 5:7, 1903.

~ 346 ~

od svoje porodice načinite model nebeske porodice. Neka bude mira u porodič-nom domu i biće mira i u crkvi. Ovo dragoceno iskustvo doneseno u crkvu, biće sredstvo za stvaranje naklonosti jednih prema drugima. Svađe će prestati. Istinska hrišćanska ljubaznost biće viđena među članovima crkve. Svet će saznati da su sa Isusom i da uče od njega. Kakav utisak bi crkva mogla da ostavi na svet, ako bi svi njeni članovi živeli hrišćanskim životima!4 Zašto postoje slabost i nemoć u crkvi – Mnogi izgleda misle da su pro-padanje u crkvi, rastuća ljubav prema zadovoljstvima, uzrokovani nedostacima i manjkavostima u radu pastora. Istina, u crkvi bi trebalo da postoje verni vodiči. Propovednici bi trebalo naporno da rade za mlade koji se nisu predali Hristu, kao i za druge, koji su, iako na crkvenom spisku, neverni i bez Hristovog duha. Ali propovednici mogu svoj posao obavljati verno i dobro, ali ipak to neće imati ve-liki značaj, ukoliko roditelji zanemare svoj posao. Nedostatak sile i snage u crkvi, uzrokovan je nedostatkom hrišćanstva u porodičnom životu. Dok se roditelji ne zauzmu za svoj posao kao što bi trebalo, biće jako teško probuditi u mladima osećaj za njihovu dužnost. Ukoliko religioznost vlada u domu, ona će biti doneta u crkvu. Roditelji koji obavljaju svoj posao su sila za dobro. Dok obuzdavaju i podstiču svoju decu, podižući ih u nauci i strahu Gospodnjem, oni izlivaju bla-goslove na komšiluk u kome žive. I crkva jača njihovim vernim radom.5 Nemarni roditelji ne mogu uzdignuti crkvu – Ukoliko se neposlušnost dopušta u porodičnom životu, srca dece biće ispunjena otporom prema Božjoj vladavini. Sila Svetog Duha neće moći da omekša i pokori njihova srca. Ukoliko se u kasnijim godinama, pod posebnim okolnostima ne pokore Hristovom jevan-đelju, moraće da vode užasnu borbu, da bi svoju nevernu i neispravnu volju mogli da potčine Božjoj volji. Često crkva treba da ispašta kroz svoje članove, zbog pogrešnog vaspitanja koje su primili u mladosti. Kao deci, bilo im je dozvoljeno da obmanjuju i varaju, kako bi dobili ono što žele; i duh kome je bilo dopušteno da bude buntovan u porodičnom domu, poslednji će biti poslušan Božjoj Reči.6 Duhovnost se može uništiti kriticizmom – Kada ste u iskušenju da izgo-vorite ljutite reči, molite za milost da se oduprete iskušenju. Imajte na umu da će vaša deca govoriti onako kako čuju da vi govorite. Svojim primerom ih vaspita-vate. Zapamtite, da ukoliko izgovarate ljutite reči članovima crkve, iste reči biste izgovarali i na nebu, kada bi vam bilo dopušteno da tamo uđete..... Nakon porodice dolazi crkva. Uticaj porodice bi trebalo da bude takav, da predstavlja pomoć i blagoslov za crkvu. Nikada ne izgovarajte reči nezado-voljstva, prigovora i zakeranja. Postoje crkve u kojima je duhovnost skoro uniš-tena, zbog toga što je duhu ogovaranja dopušteno da uđe među članove crkve.

4 Manuscript Releases 6:0.1903. 5 The Signs of the Times, April 3, 1901. 6 The Review and Herald, March 30, 1897.

~ 347 ~

Zašto optužujemo i osuđujemo? Ćutanje je najsnažniji ukor koji možete dati o-nome ko vam upućuje neljubazne, grube i ljutite reči. Ostanite savršeno tihi. Često ćutanje govori više od samih reči.7 Briga o unesrećenim mladima - Mladim muškarcima i ženama, koji se ne nalaze pod uticajem porodičnog doma, potreban je neko ko će da pazi na njih i ko će da pokaže interesovanje za njih; i oni koji ovo čine, nadoknađuju veliki nedostatak, i zaista rade posao za Boga i za spasenje duša, kao i propovednici sa propovedaonice. Ovu nesebičnu blagonaklonost u radu za dobro mladih, Bog zahteva od svakoga od nas. Koliko ozbiljno bi iskusan hrišćanin trebalo da radi da bi sprečio formiranje onih navika, koje neizbrisivo kvare karakter! Neka Hri-stovi sledbenici učine Božju reč privlačnu mladima.8 Propovednik ima naročitu mogućnost – U svakoj prikladnoj, povoljnoj prilici, ponavljajte deci priču o Isusovoj ljubavi. U svakoj propovedi, neka malo mesta bude ostavljeno za njihovu dobrobit. Hristov sluga može postati trajni pri-jatelj ovim mališanima. Onda neka ne propusti priliku da im pomogne da postanu inteligentniji u poznavanju Pisma. Ovo može učiniti mnogo više nego što mo-žemo zamisliti, da se zatvori put Sotoninim izumima. Ukoliko se deca rano u-poznaju sa istinama iz Božje Reči, brana protiv bezbožnosti biće podignuta i oni će biti u stanju da suoče neprijatelja sa rečima, „Pisano je.“9 Budite verni u porodičnom domu kao na bogosluženju – Roditelji, kao učitelji svojih voljenih, istina bi trebalo da ima upravljačku moć nad vašom sa-vešću i vašim razumevanjem, upravljajući vašim rečima i delima. Budite verni u svom porodičnom životu, ko što ste verni na bogosluženju. Pružite ispravan ka-rakter svima u vašem porodičnom domu. Božji anđeli su prisutni, ukazujući na to, kako se tretiraju mlađi članovi Gospodnje porodice. Religioznost iz porodič-nog doma će svakako biti donesena u crkvu.10

7 Manuscript Releases 21:1903. 8 Fundamentals of Christian Education, 51. 9 Gospel Workers, 208. 10 Manuscript Releases 8:4, 1897.

~ 348 ~

Deo XIX

DAN ZA SVOĐENJE RAČUNA

~ 349 ~

Poglavlje 82 POZNI JE ČAS

Sotona postrojava svoju vojsku – Sotona postrojava svoju vojsku i da li smo mi individualno pripremljeni za zastrašujući sukob koji je upravo pred nama? Da li pripremamo sebe i svoja domaćinstva, kako bismo mogli razumeti položaj naših neprijatelja i njihove načine ratovanja? Da li naša deca formiraju navike odlučnosti, kako bi mogli biti istrajni u pogledu svakog načela i dužnosti? Molim se za to da svi možemo razumeti znake vremena i da možemo tako pri-premiti sebe i svoju decu, da u vreme sukoba, Bog može biti naše utočište i odbrana.1 Pripremite se za nadmoćno i neodoljivo iznenađenje – Prestup je skoro dostigao svoju granicu. Zbunjenost ispunjava svet i veliki užas će uskoro doći na ljudska bića. Kraj je veoma blizu. Božji narod bi trebalo da se priprema za ono što će zadesiti svet kao nadmoćno i neodoljivo iznenađenje. Naše vreme je dragoceno. Imamo još samo nekoliko dana probe, kada se moramo spremiti za budući, večni život.2 Mnoge porodice nespremne – Subotom i nedeljom, u noćnim vizijama, činilo mi se da iznosim svoje svedočanstvo narodu. U oba navrata, izgledalo je kao da se nalazim u ogromnom šatoru, koji je doslovno upakovan. Bog mi je dao odlučnu poruku za narod. Imala sam obavezu prema našim porodicama koje nisu bile pripremljene da se sretnu sa Gospodom. Bila sam u naročitoj obavezi da ukažem našem narodu na potrebu da traže Gospoda prisnim istraživanjem srca i ozbiljnošću namera..... Roditelji koji su istinski obraćeni, otkriće u svom porodičnom životu da su doveli svoje živote u saglasnost sa Božjom Rečju....Za očeve i majke, ispravno vaspitanje njihove dece, predstavlja najvažniji posao u njihovim životima.3 Svečana pitanja za roditelje – Očevi i majke, kako stoji vaš dosije? Da li ste bili verni svojoj dužnosti? Dok ste posmatrali sklonost svoje dece da slede kurs za koji ste znali da će rezultovati nečistotom mili, reči i dela, da li ste prvo tražili pomoć od Boga, pokušavajući da im ukažete na opasnost u kojoj se nalaze? Da li ste im ukazali na opasnost idenja stazom njihovih sopstvenih izbora? Majke, da li ste zanemarile posao koji vam je Bog poverio – najvažniji posao koji je ikada poveren smrtnim ljudima? Da li ste odbili da nosite odgovornosti koje vam je Bog poverio? U vremenu nevolje koje je upravo pred nama, kada se Božji sudovi budu izručivali na nečiste i nesvete, da li će vas vaša 1 The Review and Herald, April 23, 1889. 2 The Youth’s Instructor, April 28, 1908. 3 Letter 64, 1911.

~ 350 ~

deca proklinjati zbog vaše popustljivosti?4 Roditeljima koji su novi u širenju poruke, potrebno je uputstvo – Oni koji nose poslednju poruku milosti svetu, trebalo bi da osećaju svojom dužnošću da upute roditelje u pogledu religioznosti u porodičnom domu. Njihov veliki re-formni pokret mora početi predstavljanjem načela Božjeg zakona očevima, maj-kama i deci. Kada se predstave zahtevi zakona i muškarci i žene budu osuđeni zbog neposlušnosti, ukažite im na odgovornost koju preuzimaju svojom odlu-kom, ne samo za sebe nego i za svoju decu. Pokažite im da je poslušnost Božjoj Reči naša jedina zaštita od zala koja odvlače svet u uništenje.5 Našim mladima su potrebni pomoć i ohrabrenje – Sada je naše vreme i prilika da radimo za mlade ljude. Kažite im da smo sada u opasnoj krizi i da želimo da znamo kako da prepoznamo istinsku pobožnost. Naše mlade ljude treba pomoći, uzdignuti i ohrabriti, ali na ispravan način; možda ne kao što bi oni to želeli, već na način koji će im pomoći da posvete svoje umove. Njima je potre-bnija dobra, posvećena religioznost, više nego bilo šta drugo.6 Ne odlažite – Nadolazeći događaji bacaju svoje senke na naše staze. O-čevi i majke, apelujem na vas, da sada uložite najozbiljnije napore zarad dobra svoje dece. Svakodnevno im pružajte religiozna uputstva. Učite ih da vole Boga i da budu verni načelima pravednosti. Sa uzvišenom, ozbiljnom verom, kojom upravlja božanski uticaj Svetog Duha, radite, radite sada. Ne odlažite ni za jedan dan, ni za jedan sat.7 Budite temeljni u radu – Roditelji, ponizite svoja srca pred Bogom. Za-počnite temeljan rad sa svojom decom. Molite Gospoda da oprosti vašu nepažnju prema Njegovoj Reči, u zanemarivanju da vaspitate svoju decu kako bi trebalo. Molite za svetlost i vođstvo, za blagu savest i za razboritost, da možete videti greške i neuspehe. Bog će čuti takve molitve iz poniznog i skrušenog srca.8 Ispovest može biti neophodna – Ukoliko niste uspeli da obavite svoju dužnost prema vašim porodicama, ispovedite svoje grehe pred Bogom. Okupite svoju decu oko sebe i priznajte svoj nemar. Recite im da želite da sprovedete reformaciju u porodičnom domu i zamolite ih da vam pomognu da dom učinite onakvim kakav bi trebalo da bude. Čitajte im uputstva iz Božje Reči. Molite se sa njima; i molite Boga da poštedi njihove živote i da im pomogne da se pripreme za dom u Njegovom carstvu. Na ovaj način možete započeti reformaciju; i onda nastaviti da se držite Gospodnjeg puta.9 Pružite deci primer stroge poslušnosti – Naročit je posao roditelja da 4 The Review and Herald, December 23, 1902. 5 Testimonies For The Church 6:119. 6 Fundamentals of Christian Education, 547. 7 The Review and Herald, April 23, 1889. 8 Manuscript Releases 2:2, 1904. 9 Ibid.

~ 351 ~

Božje zakone učine svojoj deci jednostavnim i jasnim i da podstiču njihovu po-slušnost sebi, kako bi deca mogla da uvide značaj poslušnosti Bogu kroz čitav njihov život. Ovo je bio Mojsijev posao. On je propisao roditeljima dužnost da svojoj deci pružaju primer stroge poslušnosti. I ovo je posao, koji iznad svega ostalog, mora biti danas obavljen u porodičnom životu. Ovaj posao treba da prati poruku trećeg anđela. Neznanje nije izgovor, zbog koga bi roditelji trebalo da zanemare da pouče svoju decu, šta znači prekršiti Božji zakon. Svetlost je obilna, i niko ne treba da hoda u tami, niti u da bude u neznanju. Bog je zaista naš učitelj danas, kao što je bio učitelj deci Izraela, i svi su vezani najsvetijom obavezom da budu poslušni Njegovim zakonima.10 Molite se i radite za njihovo spasenje – Učite svoju decu da srce mora biti uvežbano u samokontroli i samoodricanju. Životni motivi moraju biti u skladu sa Božjim zakonom. Nikada ne budite zadovoljni time što vaša deca odra-staju odvojena od Hrista. Nikada nemojte osećati spokojstvo, dok su oni hladni i ravnodušni. Plačite pred Bogom dan i noć. Molite se i radite za spasenje duša svoje dece. “Početak mudrosti je strah Gospodnji.” To je glavna pobuda, zamajac karaktera. Bez straha Gospodnjeg, oni neće uspeti da ispune veliku svrhu svog stvaranja.11 Ponašajte se kao graditelji karaktera – Roditelji, adventisti sedmog dana, trebalo bi potpunije da razumeju svoje dužnosti kao graditelja karaktera. Bog je pred njih postavio privilegiju jačanja Njegove stvari kroz posvećenje i napore njihove dece. On želi da vidi na okupu veliki broj mladih, koji su zahva-ljujući pobožnim uticajima iz svojih domova predali svoja srca Njemu i koji idu napred, dajući mu najuzvišeniju službu u svojim životima. Poučavani i uvežba-vani pobožnim instrukcijama u domu, uticajem jutarnjeg i večernjeg bogosluže-nja, doslednim primerom roditelja koji vole Boga i boje ga se, oni su naučili da se potčine Bogu kao svom učitelju, i pripremljeni su da mu pruže prihvatljivu službu, kao odani sinovi i kćeri. Takvi mladi su spremni da predstave svetu Hri-stovu moć i milost.12

10 Letter 90, 1898. 11 The Review and Herald, April 23, 1889. 12 Counsels to Parents, Teachers, and Students, 131.

~ 352 ~

Poglavlje 83 NAGRADE

Živopisni prizor sudnjeg dana – Jednom sam sanjala san u kome sam videla veliku grupu ljudi okupljenih zajedno; i odjednom, nebesa su pocrnela, počelo je da grmi i da sevaju munje, i glas, bučniji od najglasnijeg zvona i grm-ljavine, odjeknuo je nebesima i zemljom, govoreći, „Svršeno je.“ Jedan deo o-kupljenih ljudi je bledih lica iskoračio, zavijajući i plačući, „Oh, ja nisam spre-man.“ Postavljeno je pitanje, „Zašto nisi spreman? Zašto nisi usavršio mogućno-sti i sposobnosti koje sam ti milostivo dao?“ Probudila sam se sa plačom, koji mi je odzvanjao u ušima. „Ja nisam spreman; Ja sam izgubljen! Večno izgubljen!“ U pogledu svečanih dužnosti koje počivaju na nama, razmišljajmo o bu-dućnosti, da bismo mogli razumeti šta moramo učiniti kako bi se suočili sa njom. Da li ćemo u taj dan biti suprotstavljeni sa nemarom i prezirom prema Bogu i Njegovoj milosti, sa odbacivanjem Njegove istine i ljubavi? Na svečanom zase-danju u poslednji dan, na saslušanju univerzuma, biće pročitan razlog za osudu grešnika. Po prvi put roditelji će saznati za tajni život svoje dece. Deca će uvideti koliko su grešila protiv svojih roditelja. Dogodiće se opšte otkrivanje tajni i mo-tiva srca, jer ono što je bilo sakriveno biće otkriveno. Oni koji su ismevali svete stvari povezane sa sudom, otrezniće se čim se suoče sa užasnom realnošću. Oni koji su prezirali Božju Reč, suočiće se onda sa Autorom nadahnutih proročanstava. Ne možemo priuštiti sebi da živimo bez da obratimo pažnju na dan suda; jer iako dugo kasni, sada je blizu, čak pred vratima i veoma žuri. Arhan-đeoska truba će uskoro iznenaditi žive i probuditi mrtve. U taj dan, zli će biti odvojeni od pravednih, kao što pastir odvaja koze od ovaca.1 Kada Bog pita, „Gde su deca?“ – Roditelji koji su zanemarili dužnosti koje im je Bog poverio, moraće se suočiti sa tim zanemarivanjem u dan suda. Gospod će tada pitati, „Gde su deca koju sam vam poverio da ih vaspitate za mene? Zašto oni nisu sa moje desne strane?“ Mnogi roditelji će tada uvideti da je nepromišljena ljubav oslepela njihove oči da ne vide greške svoje dece, i da su ostavili decu da razvijaju deformisane karaktere, nepodesne za nebo. Drugi će uvideti da nisu pružili svojoj deci vreme i pažnju, ljubav i nežnost; njihovo zane-marivanje dužnosti, učinilo je decu onakvima kavi jesu.2 Roditelji, ukoliko propustite svoju priliku, Bogu će biti žao; jer u dan suda, Bog će reći, „Šta ste uradili sa Mojim stadom, Mojim predivnim sta-dom?“...

1 The Youth’s Instructor, July 21, 1892. 2 Testimonies For The Church 4:424.

~ 353 ~

Pretpostavimo da bi trebalo da budete na nebu, a ni jedno od vaše dece nije tamo. Kako biste mogli reći Bogu, „Evo mene, Gospode, i dece koju si mi poverio“? Nebo beleži nemar roditelja. Nemar je zapisan u nebeskim knjigama.3 Porodice će proći ispitivanje pred Bogom – Kada se roditelji deca sretnu na poslednjoj proceni, kakav će to biti prizor! Hiljade dece, koji su bili robovi apetita i sramotnog poroka, čiji životi su moralne olupine, staće lice u lice sa svojim roditeljima, koji su od njih napravili ono što su. Ko osim roditelja mora preuzeti ovu zastrašujuću odgovornost? Da li je Gospod učinio ove mlade iskva-renim? O, ne! On ih je načinio po svom obličju, malo nižim od anđela. Ko je onda obavio taj strašan posao izgradnje životnog karaktera? Ko je promenio nji-hove karaktere tako da ne nose Božji otisak, i tako da zauvek moraju biti odvojeni od Njegovog prisustva, kao previše nečisti da bi zauzeli bilo kakvo mesto pored čistih anđela na svetom nebu? Da li su gresi roditelja preneseni na decu, u vidu izopačenih apetita i strasti? I da li je majka sklona ljubavi prema zadovoljstvima, obavila svoj posao, zanemarivši da ispravno vaspita svoju decu prema obrascu koji joj je dat? Sve ove majke će, više nego sigurno, proći ispitivanje pred Bo-gom.4 Na nebu postoji ilustrovan zapis – Neka roditelji deca zapamte da dan za danom, svako od njih formira karakter, i da su osobine ovog karaktera ubele-žene u nebeske knjige. Bog slika svoj narod, kao što umetnik slika muškarce ili žene, prenoseći crte lica na platno. Kavu vrstu slike vi želite da proizvedete? Ro-ditelji, odgovorite na pitanje! Kakvu vrstu slike će Vrhovni Umetnik načiniti od vas u nebeskim evidencijama?....Moramo odlučiti sada. Ubuduće, kada smrt dođe, neće biti više vremena da se ispravljaju deformisane crte karaktera. Za svakoga od nas pojedinačno, ovo bi trebalo da bude najznačajnije pi-tanje. Svakoga dana, naša sličnost se uzima za vreme i večnost. Neka svako kaže, „Kako će moje reči zvučati nebeskim anđelima? Da li su one kao zlatne jabuke na srebrnim slikama ili su kao uništavajući grad, koji ranjava i nanosi modrice?“... Ne samo naše reči i dela, već i naše misli, čine sliku onoga što jesmo. Onda neka svaka duša bude dobra i čini dobro. Neka slika koje je načinjena o vama, bude takva da je se ne postidite. Svako osećanje koje negujemo, ostavlja svoj otisak na naš lik. Neka nam Bog pomogne da načinimo evidenciju u svojim porodicama, onakvu, kakvom bismo želeli da bude u nebeskoj evidenciji.5 Da li ste bili nemarni? – O, kada bi roditelji pažljivo i uz molitvu pazili na dobrobit svoje dece! Neka se zapitaju, Da li smo bili nemarni? Da li smo za-nemarili ovaj svečani posao? Da li smo dopustili da naša deca postanu razonoda

3 Manuscript Releases 6:2, 1901. 4 Testimonies For The Church 3:568, 569. 5 Letter 78, 1901.

~ 354 ~

za Sotonina iskušenja? Da li smo zanemarili svečani nalog da se izmirimo sa Bogom, zbog toga što smo dopustili svojoj deci da upotrebljavaju svoje sposo-bnosti, talente, vreme i uticaj u radu protiv istine, protiv Hrista? Zar nismo zane-marili svoju roditeljsku dužnost i povećali broj podanika u Sotoninom carstvu?6 Ukoliko majke zanemare da pravilno vaspitaju svoju decu, njihovo zane-marivanje će se odraziti na njima, čineći njihova opterećenja i nedoumice težim, nego što bi bile da su posvetile vreme i strpljivu brigu da vaspitaju svoju decu da budu poslušna i pokorna. Na kraju će se isplatiti majkama da rade na izgradnji karaktera svoje dece, njihovih primarnih i najuzvišenijih razmišljanja, kako trnje i korov ne bi uhvatili korena i doneli obilnu žetvu.7 Deca će osuditi neverne roditelje – Božje prokletstvo će svakako poči-vati na nevernim roditeljima. Ne samo što sade trnje koje će ih povrediti tamo, već se moraju suočiti sa sopstvenom nevernošću, kada sud zasedne. Mnoga deca će ustati u dan suda i osuditi svoje roditelje, zbog toga što ih nisu obuzdavali i okriviti ih za svoje uništenje. Lažno saosećanje i slepa ljubav roditelja, navela ih je da nalaze izgovore za greške svoje dece i da dopuste da greške prođu nekori-govane, i njihova deca su izgubljena u posledicama i krv njihovih duša će poči-vati na njihovim roditeljima.8 Deca će odati priznanje vernim roditeljima – Kada sud zasedne i knjige se otvore; kada veliki Sudija objavi, „dobro obavljeno“ i kada se kruna besmrtne slave postavi na pobednika, mnogi će podići svoje krune pred okuplje-nim univerzumom, ukazujući na svoju majku govoreći, „Ona me je učinila ova-kvim kakav sam, kroz milost Božju. Njena uputstva, njene molitve bile su blago-slov za moje večno spasenje.“9 Posledice vernog vaspitavanja će biti jasno pokazane – Svi koji su oblikovani nesebičnim duhom, posmatraće plodove svog rada. Sprovođenje sva-kog ispravnog načela i plemenitog dela biće vidljivo. Nešto od ovoga vidimo ovde. Ali koliko su posledice najplemenitijeg posla na svetu, u ovom životu malo vidljive na počiniocu! Koliko njih je naporno, nesebično i neumorno radilo za one koji izlaze van njihovog domašaja i znanja! Roditelji i nastavnici ležu u svoj poslednji san, njihov životni posao deluje kao da je bio uzalud; oni ne znaju da je njihova vernost otvorila izvore blagoslova, koji nikada ne mogu prestati da teku; samo verom, oni vide decu koju su vaspitavali i obučavali, kako postaju blagoslov i nadahnuće ljudima oko sebe i uticaj se ponavlja hiljadu puta...Ljudi seju seme da bi iznad njihovih grobova drugi mogli požnjeti blagoslovenu žetvu. Oni sade drveće da bi drugi mogli jesti plodove sa njih. Oni su zadovoljni ovde

6 Testimonies For The Church 6:429, 430. 7 The Signs of the Times, August 5, 1875. 8 Testimonies For The Church 1:219. 9 Messages to Young People, 330.

~ 355 ~

saznanjem da su pokrenuli sredstva za dobro. U budućnosti će dela i reakcije ovih ljudi biti svima vidljive.10 Roditelji mogu dovesti svoju decu sa sobom u obećanu zemlju – Bog je dopustio da svetlost sa njegovog prestola sija duž cele staze života. Stub od oblaka danju, stub od vatre noću, se pomera pred nama, kao i pred drevnim Izra-elom. Privilegija je hrišćanskih roditelja danas, kao što je bila privilegija Božjeg naroda u starim vremenima, da dovedu svoju decu sa sobom u obećanu zemlju.11 Vi želite domaćinstvo za Boga; vi želite svoju porodicu za Boga. Vi želite da ih povedete kroz kapije grada i kažete, „Evo mene Gospode, i dece koju si poverio meni,“ Oni mogu biti u potpunosti odrasli, ali osu u isto vreme vaša deca; i vaše vaspitanje i budnost nad njima, Bog blagosilja, dok oni stoje kao pobednici. Sada možete reći, „Gospode, evo mene i moje dece.“12 Prekinuti porodični lanac biće obnovljen – Isus dolazi, dolazi na obla-cima, sa velikom slavom. Veliko mnoštvo sjajnih anđela će biti sa Njim. On će doći da odlikuje one koji su Ga voleli i držali Njegove zapovesti, i da ih uzme k Sebi. On nije zaboravio njih, niti svoje obećanje. Obnoviće se porodični lanac.13 Uteha za ožalošćenu majku – Ti se raspituješ za spasenje svog mališana. Hristove reči su odgovor za tebe: „Pustite decu i ne sprečavajte ih da mi dolaze jer takvima pripada Carstvo nebesko.“ Seti se proročanstva, „Ovako kaže Gospod: ‘U Rami se čuje glas, naricanje i gorko plakanje. Rahela plače za svojim sinovima. Neće da se uteši za svojim sinovima, jer ih više nema’…… Ovako kaže Gospod: „Ne plači više i nemoj suze liti, jer postoji nagrada za tvoja dela’, govori Gospod. ‘Oni će se vratiti iz neprijateljske zemlje.’“ Ova obećanja su tvoja. Možeš biti utešena i imati poverenje u Gospoda. Gospod me je često upućivao u to, da će mnogi mališani biti položeni u grob, pre vremena velike nevolje. Ponovo ćemo videti svoju decu. Ponovo ćemo se sresti sa njima i prepoznati ih u nebeskim dvorovima. Imajte poverenje u Gospoda i nemojte se plašiti.14 Deca će biti donesena u naručja majki – O, divnog li otkupljenja! Dugo smo o njemu pričali, dugo mu se nadali, razmišljali o njemu sa željnim naslući-vanjem, ali ga nikada nismo potpuno razumeli. Živi pravednici će biti preobraženi “ u trenutku, u treptaju oka.” Božjim glasom oni su proslavljeni; sada su učinjeni besmrtnim i sa vaskrslim svetima, povedeni da se susretnu sa svojim Gospodom u vazduhu. Anđeli „će skupiti nje-gove izabrane sa sve četiri strane sveta, s jednog kraja neba do drugog.” Malu decu anđeli donose u naručja njihovih majki. Prijatelji, dugo razdvojeni smrću, 10 Education, 305, 306. 11 The Signs of the Times, November 24, 1881. 12 Manuscript Releases 4:9, 1894. 13 The Review and Herald, November 22, 1906. 14 Letter 196, 1899.

~ 356 ~

su ponovo zajedno, da se nikada vise ne razdvoje i da se sa pesmama radosti zajedno popnu u Božji Grad.15 Dan kome se dugo nadamo – Od dana kada je prvi par žalosnim kora-cima izašao iz Edemskog vrta, deca vere su čekala Obećanog da uništi silu uniš-titelja i ponovo ih vrati u izgubljeni Raj.16 Nebo će biti dovoljno jevtino ukoliko ga steknemo kroz patnju…. Dok sam gledala šta moramo biti da bismo nasledili slavu, a onda gledala koliko je Isus morao da strada da bi nam obezbedio bogato nasledstvo, molila sam se da možemo biti kršteni Hristovim stradanjem, da ne bismo zazirali od iskušenja, već ih podnosili strpljivo i radosno, znajući koliko je Isus stradao, da bismo mi, kroz Njegovo siromaštvo i stradanje, mogli biti učinjeni bogatim.17 Nebo znači sve! – Nebo nam znači sve. Mi ne smemo ni na koji način rizikovati po pitanju ove stvari. Mi se ne smemo izlagati opasnosti. Mi moramo znati da je naše korake odredio Gospod. Neka nam Gospod pomogne u velikom poslu prevazilaženja. On je spremio krune za one koji preovladaju i pobede. Spre-mio je bele haljine za pravedne. Spremio je večni svet slave, za one koji traže slavu, čast i besmrtnost. Svako ko uđe u Božji Grad, ući će kao pobednik. On neće ući kao osuđeni kriminalac, već kao Božji sin. I dobrodošlica svakome ko ulazi, glasiće, „Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Carstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta!“ Matej 25:34.18 Zajedničari Hristove radosti – Vidimo pratnju anđela sa svake strane vrata; i dok prolazimo, Isus govori, „Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasle-dite Carstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta!“ Ovde vas On poziva da budete zajedničari Njegove radosti, a šta je to? To je radost zbog agonije vaše duše, očevi. To je radost zbog toga što su vaši napori, majke, nagrađeni. Evo vaše dece; kruna života je na njihovim glavama, i Božji anđeli su učinili besmrtnim imena majki, čiji su napori pridobili njihovu decu za Isusa Hrista.19 Veličanstveni dan pobede – Sada je crkva ratoborna. Sada smo suočeni sa svetom u tami, skoro potpuno predanom idolatriji….Ali dolazi dan kada će se voditi borba i izvojevati pobeda. Božja volja treba da bude na zemlji kao i na nebu… Svi će biti srećna, ujedinjena porodica, zaodenuta u odeću slave i zahval-nosti. Sva priroda, u svojoj neprevaziđenoj lepoti, odaće Bogu priznanje hvalom i obožavanjem. Svet će biti okupan u svetlosti neba. Svetlost meseca će biti kao svetlost sunca, a svetlost sunca će biti sedam puta jača nego sada. Godine će pro-laziti u radosti. Jutarnje zvezde će pevati zajedno, a Božji sinovi će vikati od radosti, dok će se Bog i Hrist ujediniti u objavi, „Neće više biti greha, niti će 15 The Great Controversy, 645. 16 The Great Controversy, 299. 17 Early Writings, 67. 18 Christian Temperance and Bible Hygiene, 149. 19 Manuscript Releases 12:1895.

~ 357 ~

ikada vise biti smrti.“ Ove vizije o budućoj slavi, prizori naslikani Božjom rukom, trebalo bi da budu dragi njihovoj deci….. Ova vizija o nevidljivim stvarima bi trebalo stalno da bude pred nama. I to zbog toga, da bismo mogli ispravno da vrednujemo stvari od večne važnosti i od vremena. Ovo će nam dati snagu da utičemo na druge zarad uzvišenijeg ži-vota.20

Da li će Bog reći, „Dobro obavljeno“? – Kada stanete pred veliki beli presto, onda će vaš rad izgledati onakav kakav jeste. Knjige su otvorene i otkri-ven je zapisnik o svakom životu. Mnogi iz tog ogromnog skupa su nespremni za ono na šta su otkrivenja ukazivala. Reči će doći do ušiju nekih sa potresnom jasnoćom, „Izmeren si na merilima i našao si se lagan.“ Mnogim roditeljima, Sudija će reći u taj dan, „Imao si Moju Reč, koja jasno određuje tvoju dužnost. Zašto nisi bio poslušan njenim učenjima? Zar niste znali da je to bio Božji glas? Zar vam nisam zapovedio da istražujete Svete Spise, kako ne biste zalutali? Niste uništili samo sopstvene duše, već ste, pretvarajući se da ste pobožni, obmanuli mnoge druge. Nemate udela sa Mnom. Udaljite se; udaljite se.“ Druga grupa ljudi stoji drhteći, bledih lica, verujući u Hrista, a ipak potla-čeni osećanjem sopstvene bezvrednosti. Oni sa suzama radosnicama i zahval-nošću slušaju Gospodarevu pohvalu. Dani neprekidnog mukotrpnog truda, pod-nošenja teških tereta, straha i bola, zaboravljaju se, dok glas, ljupkiji od muzike anđeoskih harfi, objavljuje reči, „Dobro, dobri slugo, podeli radost sa svojim gospodarem.“ Tamo stoji mnoštvo otkupljenih, sa palminim granama u rukama i krunama na glavama. To su oni koji su vernim, ozbiljnim naporima, uspeli da se osposobe za nebo. Životno delo obavljeno na zemlji, je priznato u nebeskim dvo-rovima kao dobro obavljen posao. Sa neizrecivom radošću, roditelji gledaju krunu, ogrtač i harfu, koje se daju njihovoj deci. Dani nade i straha su završeni. Seme posejano sa suzama i molitvama, moglo je izgledati kao da je uzalud posejano, ali je na kraju žetva pobrana sa radošću. Njihova deca su otkupljena. Očevi i majke, hoće li glasovi vaše dece pevati pesme radosti u taj dan?21

20 The Ministry of Healing, 504-508. 21 The Signs of the Times, July 1, 1886.

Documents

Vodič o vaspitanju - religija.me · kom čitavog života – lekcije o poštovanju, poslušnosti i samokontroli. Obrazovni Obrazovni uticaji u porodičnom domu su odlučna sila za