Vodič za izvoznike u EU - media.giorkosovo.orgmedia.giorkosovo.org/2016/08/Publikacija.pdf · osnovnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom

Vodič za izvoznike u EU

Strana 2 Gračanička inicijativa za održivi razvoj

Izdavač: Gračanička inicijativa za održivi razvoj – GIOR

Priredio: Ivan Todorović

Fotografije: Arhiva GIOR-a

Štampa: Trend, Priština

Grafički dizajn: Ivan Todorović

Tiraž: 100 primeraka

Gračanica, 2016

Ovaj dokument nema autorsko pravo, stoga se njegov sadržaj može delimično ili u potpunosti koristiti bez prethodne dozvole GIOR-a. Međutim, izvor treba biti naveden. Sadržaj i preporuke izražene u ovom izveštaju pripadaju autoru i ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva za evropske integracija Kosova.


Izradu ove publikacije podržalo je Ministarstvo za evropske integracije Strana 3

O PROJEKTU

Projekat „Predstavljanje poljoprivrednih evropskih standarda srpskim poljoprivrednicima na

Kosovu“ koji realizuje GIOR podržan je od strane Ministarstva za evropske integracije, Vlade

Kosova. Glavni cilj projekta je da poljoprivrednike, prvenstveno iz srpske zajednice i

predstavnike lokalne samouprave iz kosovskih opština upoznamo sa evropskim standardima u

poljoprivredi i proizvodnji hrane, zarad ostvarivanja mogućnosti njihovog poslovanja unutar

Evropske Unije.

Glavna ideja projekta da poljoprivrednike upoznamo sa aktivnostima koje trebaju preduzeti,

kako bi ispunili standarde i zakonske procedure, time ostvarili mogućnost poslovanja unutar EU.

Odnosno, šta trebaju preduzeti da srtvore mogućnosti da svoje proizvode prodaju na tržištu EU i

time ostvare održivi razvoj i dugoročnu stabilnost.

O GIOR-u Organizacija „Gračanačka inicijativa za održivi razvoj – GIOR“ formirana je sa ciljem delovanja u

oblasti razvoja poljoprivrede, očuvanja životne sredine, ali i sveukupnog održivog razvoja

zajednice. Vizija GIOR-a je da malo poljoprivredno gazdinstvo bude osnova ekonomskog i

privrednog razvoja Kosova. A dok je misija da se razvoj poljoprivrednih gazdinstava na Kosovu

zasniva na evropskim standardima, znanju i modernim tehnologijama koji tržištu nude

inovativne proizvode, a proizvođačima obezbeđuje održiv i stabilan dohodak. Menadžment

organizacije je sastavljen od ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo u radu civilnog sektora.

U cilju ostvarenja vizije i misije počeli smo sa različitim istraživanjima, kontaktima sa

relevantnim akterima za ovu oblast - predstavnicima lokalnih i centralnih vlasti, ali i da

razvijamo nekoliko programa koji mogu to ostvariti. Paralelno sa ovim smo intezivirali naš

kontakt sa poljoprivrednicima kako bismo što bolje sagledali probleme koje oni imaju, čuli

njihove potrebe i usmerili svoje aktivnosti na put koji rešava njihove probleme.



UVOD

Vodič za izvoznike u EU, u oblasti poljoprivrede i prehrambene inidustruije je pripremljen da

pomogne u sticanju znanja i informacija izvoznicima i potencijalnim izvoznicima, koji svoje

poslovanje planiraju da usmere ka tržištu Evropske Unije. Ovaj vodič predstavlja, svojevrsnu

zbirku važećih i aktuelnih zakona, propisa, direktiva i uputstava, ukratko potrebnih relevantnih

informacija o pripremi i načinu izvoza proizvoda sa Kosova na tržište EU. Poseban osvrt u ovom

vodiču je usmeren na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je nedavno potpisan i

stupio je na snagu. Naročito je posvećena pažnja na prednosti i mogućnosti koje se pružaju za

izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU. U dokumentu se nalazi većina relevantnih zakonskih

akata, ali i institucija i njihovih kontaktima, sa kojima treba sarađivati zarad ostvarenja izvoza.

Generalna preporuka ovog vodiča za sve izvoznike i potencijalne izvoznike, poljoprivrednih i

prehrambenih proizvoda, na Kosovu je da je za izvoz neophodno pripremiti standardizaciju

proizvodnog procesa i sertifikate koji to dokazuju. U tu svrhu izvoznik se treba obratiti

Ministarstvu za trgovinu i industriju, odnosno konkretno Agencija za standardizaciju i Direkciji

za akreditaciju pri Ministarstvu, gde će dobiti uputstva za dalju pripremu izvoza.



SADRŽAJ UVOD ...................................................................................................................................................................................... 4

1. ZAJEDNIČKA AGRARNA POLITIKA ....................................................................................................................... 6

2. KLASIFIKACIJA PROIZVODA .................................................................................................................................... 7

3. EU ZAKONODAVSTVO U OBLASTI POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE ..................... 8

3.1 Pregled bitnih dokumenata ............................................................................................................................ 10

3.2. Trgovinski režim ................................................................................................................................................ 14

4. ORGANSKI POLJOPRIVREDNI I PREHRAMBENI PROIZVODI .................................................................. 15

5. GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI (GMO) ........................................................................................... 17

6. BEZBEDNOST HRANE ............................................................................................................................................... 18

6.1. Komisija Codex Alimentarius ........................................................................................................................ 18

6.2. HACCP koncept ................................................................................................................................................... 18

6.3. ISO 22000:2005 .................................................................................................................................................. 20

6.4. Dobra poljoprivredna praksa (GAP) .......................................................................................................... 21

6.5. Prodajni lanac svetskih poljoprivrednih proizvoda (GlobalG.A.P.) ............................................... 21

7. KOSOVSKE RELEVANTNE INSTITUCIJE............................................................................................................ 22

8. OBLAST POLJOPRIVREDE U SSP-U ..................................................................................................................... 25

REFERENCE ....................................................................................................................................................................... 27



1. ZAJEDNIČKA AGRARNA POLITIKA (CAP – Common Agricultural Policy)

U Evropskoj uniji, sektori poljoprivrede i prehrambene industrije su od samog početka

postojanja zajednice bili od vitalnog interesa, između ostalog i zbog još uvek svežih sećanja na

period nestašice hrane za vreme i odmah posle II svetskog rata. Rimskim sporazumom iz 1957.

god definisani su glavni ciljevi zajedničke agrarne politike, sledeće godine su postavljeni njeni

principi, a 1962. god je stupila na snagu. Zajednička agrarna politika predstavlja skup pravila i

mehanizama kojima se reguliše proizvodnja, trgovina i prerada poljoprivrednih proizvoda u EU.

Zakonska osnova agrarne politike za celu EU jeste Rimski sporazum (tj. Sporazum o osnivanju

EEC), deo II, članovi 32-38. U članu 33 navedeni su ciljevi zajedničke agrarne politike. Tada

definisana tri osnovna principa agrarne politike su:

jedinstveno tržište - To podrazumeva slobodno kretanje poljoprivrednih proizvoda u okviru teritorija zemalja članica;

prioritet proizvoda iz EU - Poljoprivredni proizvodi iz EU imaju prioritet nad uvoznim proizvodima i povoljnije cene, radi zaštite unutrašnjeg tržišta;

finansijska solidarnost - Svi troškovi nastali iz sprovođenja zajedničke agrarne politike, podmiruju se iz budžeta EU.

Zajednička agrarna politika je doživela nekoliko reformi. U početku je glavni cilj bio da se osigura

dovoljnost hrane za stanovništvo EU, tako da je agrarna politika i uopšte proizvodnja hrane bila

usmerena ka povećanju produktivnosti i na ruralni razvoj.



2. KLASIFIKACIJA PROIZVODA

Radi lakšeg snalaženja u evropskom zakonodavstvu, a vezano za oblast poljoprivrede i

prehrambenih proizvoda, važno je napomenuti da su u Aneksu I Sporazuma o osnivanju EEC

definisani svi poljoprivredni proizvodi koji su predmet organizacije zajedničkog tržišta i

predmet politike Evropske zajednice u odnosu na poljoprivredu. Oni su tom prilikom nazvani

proizvodi Aneksa 1.

Prerađeni poljoprivredni proizvodi (poznati pod skraćenicom PAPS – Processed Agricultural

Products), izdvojeni su iz poljoprivrednih proizvoda i ne nalaze se na listi Aneksa 1 Sporazuma.

Stoga se, iz tehničkih razloga, nazivaju proizvodi van Aneksa 1 (NA 1 - Non-Anex 1 Products).

Proizvodi van Aneksa 1 pobrojani su u okviru pet osnovnih propisa koji regulišu zajedničku

organizaciju tržišta (CMO - Common Market Organization) šećera, mleka, jaja, žitarica i pirinča i

obuhvataju proizvode kao što su čokolada, slatkiši, sokovi, biskviti, peciva i druge prerađevine.

Osnovne proizvodne grupe u sektoru proizvoda van Aneksa 1 su:

Mlečne prerađevine (CN-Codes 0403)

Zamrznuto voće i povrće (CN-Codes 0710)

Konditorski industrijski proizvodi (CN-Codes 1704,1806,1905)

Različita gotova jela i sosovi (CN-Codes 1901,1902,1904, 2103), uključujući testeninu, sladoled, supe...

Bezalkoholna pića, alkoholna pića i žestoka alkoholna pića (CN odeljak 22)

Duvanski proizvodi (CN-Codes 2402,2403)

Prerađevine na bazi skroba (CN-Codes 2905, 3501, 3809).



3. EU ZAKONODAVSTVO U OBLASTI POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE

INDUSTRIJE EU je usvojila dve različite filozofije koje različitim sredstvima omogućavaju slobodan protok

roba i to:

Novi pristup

Sektorski pristup (stari pristup)

Direktive novog pristupa definišu bitne zahteve za

proizvode koji mogu uticati na zdravlje i život ljudi i

domaćih životinja, interese potrošača i zaštitu

životne sredine. Svaku direktivu novog pristupa

prate harmonizovani standardi u kojima su

definisani ostali zahtevi za proizvod. Harmonizacija

zakonodavstva je ograničena na prihvatanje (preko

direktiva novog pristupa) bitnih zdravstvenih i

bezbedonosnih zahteva koje proizvodi na EU tržištu

moraju zadovoljiti.

Direktive starog, sektorskog pristupa, detaljno

propisuju osnovne i ostale zahteve. Nepodesne su zbog opširnosti i detaljnosti. Ove direktive,

pored ostalih, odnose se i na prehrambene proizvode. Zemlje članice su te zahteve ugrađivale u

svoje propise.

U oblasti prehrambenih proizvoda regulativa može da bude horizontalna, i ona se obavezno

primenjuje, i vertikalna, koja se odnosi na konkretne poljoprivredne proizvode i proizvodne

procedure.

EU u svoje zakonodavstvo unosi i odrednice propisa međunarodnih organizacija (sporazume,

standarde, preporuke i pravila) u cilju uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, roba,

usluga i kapitala na svojoj teritoriji i na svetskom tržištu.



Sledeće međunarodne organizacije i grupacije su bitne za regulativu u oblasti proizvodnje i

distribucije hrane:

WTO (World Trade Organization) – Svetska trgovinska organizacija

WHO (World Health Organization) – Svetska zdravstvena organizacija

FAO (Food Agricultural Organization) - Organizacija za hranu i poljoprivredu

ISO (International Organization for Standardization) - Međunarodna organizacija za standardizaciju

CAC (Codex Alimentarius Commission) – Komisija Codex Alimentarius

Evropska unija je prihvatila sledeće značajne sporazume sa WTO:

Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS – Agreement on Sanitary and Phitosanitary Measures)

Sporazum o sprečavanju upotrebe nacionalnih i regionalnih tehničkih zahteva (standarda) kao neopravdanih tehničkih barijera u trgovini (TBT – Agreement on

Technical Barrieres to Trade)

Ovi sporazumi iniciraju poštovanje ISO standarda, a sporazum SPS je bitan za bezbednost i harmonizaciju SPS naučno zasnovanih mera.

Tekstovi i tumačenja ovih sporazuma se mogu naći na: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/legal_e.htm



3.1 Pregled bitnih dokumenata Određena pravna akta EU, posebne homogene celine, donose autonomne propise, direktive,

odluke, preporuke i mišljenja, stvarajući specifični nacionalni pravni prostor. Na ovaj način se

najčešće prevazilaze neusklađenosti nacionalnih zakonodavstava zemalja članica i oblikuje

univerzalni pravni odnos u evropskim i međunarodnim okvirima. No, za treće zemlje, odnosno

zemlje koje nisu članice EU, postojeće EU zakonodavstvo je dosta komplikovano, te one treba da

se usredsrede u prvom koraku na važniju regulativu za svaku pojedinu oblast.

Propis (EC) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta

Ovaj dokument EU predstavlja Opšti zakon o hrani. Opšti principi Zakona o hrani su sledeći:

pokrivaju se sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane za ljude i životinje (član

1.3); ovaj zakon se ne odnosi na primarnu proizvodnju, pripremu, rukovanje i

skladištenje hrane u domaćinstvima namenjene za sopstvenu potrošnju i potrošnju za

životinje u domaćinstvu, tj. nisu namenjene za prodaju na tržištu;

definiše se termin “životna namirnica” (hrana); podrazumeva bilo koju supstancu ili proizvod, bilo obrađen, delimično obrađen ili neobrađen, a namenjen za ljudsku ishranu

ili se s razlogom pretpostavlja da će je konzumirati ljudi. Ovde se uključuju i pića i bilo

koja supstanca, uključujući vodu, koja je sa namerom unešena u hranu tokom njene

proizvodnje, pripreme ili obrade (član 2). Ovaj isti član ne podrazumeva pod “životnim

namirnicama” sledeće: hranu za životinje, žive životinje uopšte, biljke pre žetve, kao i

o pomoćna lekovita sredstva (direktiva 92/74/EEC),

o kozmetiku (direktiva 76/768/EEC),

o duvan i duvanske proizvode (direktiva 89/622/EEC) i

o narkotike

o ostatke pesticida

o druge zagađivače.




Ovaj dokument se odnosi na higijenu prehrambenih proizvoda. Osnovni principi ovog propisa

su:

osnovnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom lancu, počevši od primarne proizvodnje;

uvodi se opšta primena procedura koje se zasnivaju na HACCP principima i pravilima dobre higijenske prakse, sve u cilju povećanja stepena odgovornosti subjekata koji se

bave hranom;

uputstva dobre prakse (proizvođačke, laboratorijske) su pomoć subjektima koji se bave hranom sa ciljem da se usaglase sa propisima iz oblasti higijene hrane i primene HACCP

principa;

utvrđivanje mikrobioloških kriterijuma i kontrole temperatura na osnovu naučne

prakse, a u cilju upravljanja rizicima koji se tiču hrane;

mora se osigurati da hrana koja se uvozi zadovoljava iste higijenske standarde kao i hrana koja se proizvodi u EU (što važi i za kvalitet hrane).

Ovaj dokument se primenjuje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i kod

uvoza, a bez povrede specifičnih zahteva iz oblasti higijene hrane.

Opšte uputstvo o uvozu i tranzitu u EU za žive životinjske i proizvode od životinjskog mesa iz

trećih zemalja, od Jula 2009 mogu se naći u brošuri na:

http://ec.europa.eu/food/animals/docs/la_guide_thirdcountries.pdf


To je posebni propis iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla. Ovaj propis dopunjuje propis

(EC) 852/2004. U Aneksu II su dati zahtevi koji se odnose na neke proizvode životinjskog

porekla, obeležavanje, HACCP proceduru i podatke o prehrambenom lancu.



Propis sadrži sledeće pricipe:

primenjuje se na neprerađene proizvode životinjskog porekla;

ukoliko nije izričito navedeno suprotno, propis se primenjuje na hranu koja sadrži i

proizvode biljnog porekla i obrađene proizvode životinjskog porekla;

nabavka i rukovanje prerađenim proizvodima životinjskog porekla upotrebljenih za

pripremanje takve hrane moraju biti u skladu sa zahtevima ovog propisa.

Direktiva 93/43/EEC dopunjena propisom (EC) 1882/2003 Evropskog parlamenta i

Saveta

Ovo je dokument o higijeni prehrambenih proizvoda koji utvrđuje:

opšta pravila higijene za namirnice,

procedure za proveru usaglašenosti namirnica sa pravilima,

podsticaj primene i razvoja smernica za dobru higijensku praksu koju su preporučili Komisija Codex Alimentarius, FAO i WHO,

najavljuje HACCP principe.

Posebno se ovom direktivom (čl. 3) naglašava da će se priprema, prerada, proizvodnja,

pakovanje, smeštaj, prevoz, distribucija, rukovanje, skladištenje i prodaja životnih namirnica

sprovesti na higijenski način, što sve obuhvata i HACCP koncept.

Pored gore navedenih propisa i direktive, treba spomenuti još neke kao bitne za bezbednost

hrane, a koje tretira zakonodavstvo EU:

Upotreba pesticida

Direktiva 76/895/EEC - utvrđuje se maksimalna granica ostataka za određeno voće i povrće,

Direktiva 86/362/EEC - utvrđuje se maksimalna granica ostataka za žita i proizvode od žita,



Direktiva 86/363/EEC - utvrđuje se maksimalna granica ostataka za proizvode životinjskog

porekla,

Direktiva 90/642/EEC - utvrđuje se maksimalna granica ostataka za prozvode biljnog porekla,

uključujući voće i povrće.

Upotreba sredstava za lečenje životinja

Propis (EC) broj 2377/90 - utvrđuje maksimalne granice ostataka veterinarskih medicinskih

preparata u namirnicama životinjskog porekla,

Propis (EC) 2011/2003 - utvrđuje se procedura za određivanje maksimalne granice ostataka

veterinarskih medicinskih preparata u namirnicama životinjskog porekla,

Direktiva 89/569/EEC - preporuka o usaglašenosti ispitivanja sa principima dobre

laboratorijske prakse (GLP),

Direktiva 93/99/EEC - utvrđuje dodatne mere koje se odnose na zvaničnu kontrolu

prehrambenih proizvoda.

Ostali važni propisi i direktive na engleskom, ali ono što je bitnije i na hrvatskom jeziku (što

omogućava ljudima sa ovog govornog područja lakše shvatanje napisanog), mogu se naći na:

http://eur-lex.europa.eu/homepage.html



3.2. Trgovinski režim Zakonodavstvo Evropske zajednice koje reguliše trgovinski režim za proizvode van Aneksa 1

proističe prvenstveno iz propisa Saveta br. 3448/93 od 6.12.1993. godine o trgovinskim

aranžmanima za određene proizvode nastale preradom poljoprivrednih proizvoda.

Zakonodavstvo iz ove oblasti može da se podeli u

dve grupe:

1. Trgovinski aranžmani koji regulišu uvoz

prerađenih poljoprivrednih proizvoda iz trećih

zemalja (metode, analize, specijalni unutrašnji

aranžmani o preradi, preferencijalni trgovinski

aranžmani);

2. Odredbe koje regulišu plaćanje izvoznih

subvencija na izvoz prerađenih poljoprivrednih

proizvoda u treće zemlje. Najznačajnija uredba iz ove oblasti je propis br. 1520/2000 od

13.7.2000. godine.

Za potencijalne izvoznike poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u EU, uputno je da obrate

pažnju na dokumente Evropske komisije koji obrađuje ključne zahteve i mere koje se

preduzimaju prilikom uvoza ovih proizvoda iz trećih zemalja, a koji se nalaze na:

http://ec.europa.eu/food/safety/international_affairs/trade/index_en.htm

Takođe, potencijalni izvoznici trebaju obratiti pažnju na informacije, kao i različite korisne

publikacije Ministarstva za trgovinu i industriju Vlade Kosova i drugih relevantnih organizacija i

institucija na Kosovu, koji se nalaze na:

http://www.mti-ks.org/sr/Publikacije



4. ORGANSKI POLJOPRIVREDNI I PREHRAMBENI PROIZVODI

Jačanje svesti potrošača o bezbednosti hrane i zaštiti životne sredine, a time i porast potražnje za

organskom hranom, doprineli su brzom razvoju organske poljoprivrede tokom poslednje

decenije. Organski sektor u EU se ubrzano razvija tokom proteklih godina. Prema podacima

Eurostata , EU je u 2011. godini imala ukupne površine od 9,6 miliona hektara sa organskim

uzgojem, u odnosu na 5,7 miliona u 2002. Iako je ovo veliko povec anje , cela oblast organske

poljoprivrede predstavlja samo 5,4 ukupnog koris c enog poljoprivrednog zemljis ta u Evropi.

Organska poljoprivreda se obrađuje na više od 186 000 farmi širom Evrope.1 Koliku važnost

Evropa pridaje ovom pitanju, vidi se iz činjenice da održivost poljoprivrede uz očuvanje životne

sredine danas predstavlja ključni element zajedničke agrarne politike.

Najvažniji zakonski akt kojim se reguliše proizvodnja, obeležavanje i kontrola organskih

poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste propis (EEC) 2092/91, i njegove izmene i dopune date u

sledećim propisima: (EC) 1935/95, (EC) 1804/1999, (EC) 223/2003 i (EC) 392/2003.

Ove izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91, kao i brojne izmene i dopune njegovih aneksa,

nalaze se na:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:1991R2092:20060506:EN:PDF

Pored definisanja vrste proizvoda i zahteva koji moraju biti ispunjeni da bi se proizvod smatrao

organskim, ovim propisom se regulišu i pravila uvoza iz trećih zemalja – odnosno zahtevi za

registraciju kontrolnih organizacija i primenu sistema inspekcije. Lista registrovanih kontrolnih

organizacija ili tela u trećim zemljama, kontrolnih tela u zemljama članicama, kao i pregled

podataka o organskim proizvodima uvezenim u EU iz trećih zemalja, dostupni su za

pretraživanje na

http://ec.europa.eu/agriculture/ofis_public/r8/ctrl_r8.cfm?targetUrl=home

1 Izvor sajt Evropske komisije, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, organska pojloprivreda, Oktobar 2013: http://ec.europa.eu/agriculture/organic/eu-policy/data-statistics/index_en.htm



Važne izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91 koje se tiču uvoza iz trećih zemalja, sadržane su

u propisima (EC) 94/92, (EC) 3457/92, (EC) 529/95 i (EC) 1788/2001.

U martu 2000. god, ustanovljen je logo Evropske komisije za

dobrovoljno obeležavanje organskih proizvoda, a zatim je u

martu 2010 doneta odluka o usvajanju novog izgleda logoa.

Propis (EU) No 271/2010 postavlja uslove prezentacije i

korišćenja ove oznake. Ovom oznakom se potvrđuje:

da je najmanje 95% sastojaka proizvoda proizvedeno prema propisima za organsku proizvodnju;

da je proizvod zadovoljio zahteve zvaničnog sistema kontrole;

da je proizvod na tržište stigao direktno od proizvođača ili prerađivača, u zatvorenom

pakovanju;

da proizvod ima naznačeno ime proizvođača, prerađivača ili uvoznika, kao i oznaku

kontrolnog tela.

Korisne informacije Evropske komisije o organskoj poljoprivredi u EU mogu se naći na:

http://ec.europa.eu/agriculture/organic/index_en.htm

Na Kosovu je organska proizvodnja regulisana Zakonom br. 04/L-085 o Organskoj poljoprivredi

koji stvara osnovu za održivi razvoj organske proizvodnje, takođe obezbeđuje i efikasno

funkcionisanje tržišta uz garantovanje fer konkurencije, poverenje potrošača i zaštitu interesa

potrošača. Ovaj zakon definiše ciljeve i principe što se tiče: svih faza proizvodnje, pripremanja i

distribucije organskih proizvoda i njihove kontrole; korišćenje indikatora koji se odnose na

označavanje i reklamiranje organskih proizvoda i on je delimično usklađen sa Uredbama EU (EC)

br. 834/2007 od 28 Juna 2007. god. i Uredbe (ES) Br. 889/2008.2

2 Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma za stabilizaciju i pridruţivanje (NPSSSP) – Vlada Kosova, Mart 2016



5. GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI (GMO)

Za odobrenje plasmana GMO proizvoda na tržište EU zaduženo je Evropsko telo za bezbednost

hrane (EFSA – European Food Safety Authority). Proizvodi koji su odobreni, zadovoljili su

određena ispitivanja kojima je dokazano da ne ugrožavaju zdravlje ljudi ili životinja. Odobrenje

se izdaje na period od 10 godina. (http://www.efsa.europa.eu).

Propis (EC) 1829/2003 je polazni zakonski akt kojim su obuhvaćeni svi proizvodi koji služe za

ishranu ljudi ili životinja, a koji sadrže genetski modifikovane organizme, uključujući i one koji

su već na tržištu. Detaljna pravila za sprovođenje ovog propisa, sadržana su u propisu (EC)

641/2004. Od 2003. godine svi proizvodi koji su genetski modifikovani organizmi, sadrže ih u

sebi ili su izvedeni iz njih, bilo da se koriste za ishranu ljudi ili životinja, moraju uvek imati

oznaku GMO, čime se potrošačima omogućuje da sami odluče da li će ili ne koristiti ovakve

proizvode. GMO oznakom se postiže još jedan cilj, a to je sledljivost tj. praćenje GMO kroz čitav

lanac proizvodnje hrane. Ova dva aspekta, označavanje i sledljivost, kao i jedinstvena procedura

odobravanja za plasman na tržište EU, regulisani su propisom (EC) 1830/2003. Takođe, predaja

zahteva za odobrenje genetski modifikovane hrane i hrane za životinje je regulisana Uredbom o

realizaciji Komisije (EC) 503/2013 od 3. aprila 2013. godine

Evropskom regulativom je utvrđeno obeležavanje GMO i proizvoda sa GMO, a načini

kvalitativnih i kvantitativnih analiza na sadržaj GMO donose se u EU standardizaciji (CEN) kao

evropski standardi (EN). Propis (EC) 65/2004 uspostavlja sistem za razvoj i dodelu jedinstvenih

identifikatora za GMO proizvode.

Na Kosovu ovu oblast definiše Zakon o Hrani, br. 03/L- 016 od februara 2009 god.



6. BEZBEDNOST HRANE

6.1. Komisija Codex Alimentarius (CAC – Codex Alimentarius Commission)

Odlukom Saveta 2003/822/EC, EU je pristupila Komisiji Codex Alimentarius (CAC) koja je 1963.

godine osnovana od strane FAO i WHO sa glavnim ciljem da definiše međunarodne standarde i

preporuke koji se odnose na poljoprivredu i ribarstvo, namirnice, aditive i zagađujuće supstance

u hrani, hranu za životinje i ostatke veterinarskih proizvoda i pesticida, ali i da definiše

označavanje provere i sistem sertifikacije, metode uzorkovanja i analize, kodove etike i proizvođačke prakse i higijensku praksu u proizvodnji hrane. Zvanični CAC websajt je:

http://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/en/

Komisija Codex Alimentarius je usvojila Codex Alimentarius, koji predstavlja skup

međunarodnih standarda za prerađenu, poluprerađenu i sirovu hranu. Pored toga, standardima

su obuhvaćeni materijali koji se koriste u preradi hrane. Tekstovi svih standarda se mogu naći na

websajtu Komisije:

http://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/standards/list-of-standards/en/

6.2. HACCP koncept Pristupanjem Komisiji Codex Alimentarius, u mere za bezbednost hrane

unet je HACCP koncept kao ključni element, kao i obaveznost sertifikacije

HACCP koncepta. Danas je na snazi dokument ove Komisije pod oznakom

CAC/RCP 1-1969, REV. 4-2003 (ALINORM 93/13 Anex II) i “Preporučeni

medjunarodni kodeks prakse” - “Osnovni principi higijene hrane” u čijem

aneksu je HACCP.

Uz ovaj dokument neophodna je primena pripadajuće horizontalne legislative i standarda koji se

odnose na zahteve iz horizontalnih direktiva, kao što su za:



mleko i mlečne proizvode (direktiva 92/46/EEC sa svim izmenama)

ribu (direktiva 9/493/EEC)

meso i mesne preradjevine (direktiva 92/46/EEC) i dr.

Akronim HACCP je skraćenica od “Hazard Analysis and Critical Control Points” - Analiza rizika i

kritične kontrolne tačke. Pod HACCP konceptom podrazumeva se sistem koji identifikuje,

ocenjuje i kontroliše rizike koji su značajni za ispravnost hrane. Suština ovog koncepta je

obezbeđivanje sigurnosti hrane, preventivno delovanje kroz integrisani vid kontrole „od njive do

trpeze“, a glavna odgovornost je na samom proizvođaču. Područje primene HACCP koncepta je

široko, a ne smeju se zanemariti i neophodne komunikacije koje definišu i/ili uslovljavaju uticaje

na bezbednost hrane koja treba da stigne do potrošača.

HACCP koncept se sastoji od 7 principa:3

Princip 1. Sprovesti analizu rizika (biološki, hemijski, fizički) i definisati preventivne mere.

Princip 2. Utvrditi kritične kontrolne tačke (CCP) u procesu.

Princip 3. Uspostaviti granične vrednosti za svaku CCP.

Princip 4. Uspostaviti sistem praćenja za svaku CCP.

Princip 5. Uspostaviti korektivne mere koje treba preduzeti kada praćenje pokaže da

posmatrana CPP nije pod kontrolom.

Princip 6. Definisati i uspostaviti postupke verifikacije u cilju potvrđivanja efektivnosti HACCP

koncepta.

Princip 7. Definisati i uspostaviti dokumentaciju koja sadrži sve postupke i zapise koji

odgovaraju uspostavljenom HACCP konceptu.

3 Izvor: Codex Alimentarius Commission, JOINT FAO/WHO FOOD STANDARDS PROGRAMME, ALINORM 93/13A APPENDIX II, 1993 godina, str 26.



Za primenu HACCP koncepta u bilo kojoj organizaciji za proizvodnju hrane, osnovni uslov je da

ista mora da funkcioniše u skladu sa Kodeksom opštih principa higijene hrane, odgovarajućim

kodeksom kodova higijenske prakse i odgovarajućim zakonodavstvom za bezbednost hrane.

Preispitivanje uspostavljenog HACCP koncepta je takodje nužan uslov u primeni HACCP, zbog

mogućih izmena načinjenih u bilo kom koraku primene HACCP koncepta, jer ne treba zaboraviti

da se HACCP uspostavlja za specifičan proizvod.

Uspostavljeni HACCP koncept se može koristiti za samoocenjivanje uspešnosti proizvodnje

bezbedne hrane ili sertifikovanje od strane priznatih sertifikacionih tela u oblasti sertifikacije

bezbednosti hrane.

6.3. ISO 22000:2005 – Sistemi upravljanja bezbednošću hrane

– Zahtevi za organizacije u lancu snabdevanja hranom

CIES (Comité International d’Entreprises à Succursales), međunarodni

forum za ispravnost hrane, smatra kao dobro rešenje za usaglašavanje

standarda za bezbednost hrane međunarodni standard ISO 22000:2005 koji

u sebi objedinjuje sve elemente HACCP i pravila dobre poslovne prakse (ISO

9001), te sledljivosti označavanje namirnica.

Ovim standardom se utvrđuju standardi za sisteme upravljanja bezbednošću

hrane i mogu ga primeniti sve organizacije u lancu snabdevanja hranom, uključujući i one koje

imaju udela i uticaja na njih. Standard kroz određene zahteve utvrđuje elemente koji utiču na

proizvodnju i bezbednost hrane za upotrebu. U tački 7 – planiranje i realizacija bezbednih

proizvoda, utvrđuje ključne elemente, među kojima su analiza rizika i uspostavljenje HACCP

plana krucijalni zahtevi za sistem upravljanja bezbednošću hrane.



Poslednja tačka standarda omogućava utvrđivanje ocene kvaliteta sistema upravljanja

bezbednošću hrane i sadrži elemente verifikacije, validacije i poboljšanja sistema upravljanja.

Standard ISO 22000:2005 se može smatrati integracijom standarda ISO 9001 i HACCP koncepta

Komisije Codex Alimentarius (CAC/RCP 1-1969, Rev. 4-2003-Anex 2).

6.4. Dobra poljoprivredna praksa (GAP) Ministri EU su 2003. godine doneli novu politiku za oblast poljoprivrede (CAP - Common

Agricultural Policy) kojom je pružena podrška i malim farmerima i njihovom izlasku na tržište.

Ovom politikom se podvlači značaj održivosti poljoprivrede i bezbednosti hrane korišćenjem

dobre prakse (GP - Good Practices), dobre proizvođačke prakse (GMP - Good Manufacture

Practices), dobre higijenske prakse (GHP - Good Higiyene Practices), dobre poljoprivredne

prakse (GAP - Good Agricultural Practices), propisa i standarda. U Evropskoj uniji, ovi

dokumenti vode se kao EUGAP (EU Good Agricultural Practices) – evropska dobra

poljoprivredna praksa.

6.5. Prodajni lanac svetskih poljoprivrednih proizvoda (GlobalG.A.P.) GLOBALG.A.P. vuče korene iz 1997. godine kao EUREPGAP, kada je

nastao na inicijativu velikih evropskih maloprodajnih lanaca koji su

pripadali grupi EUREP (Euro-Retailer Produce Working Group).

Britanski trgovci su radili zajedno sa supermarketima u Evropi i postali

su svesni rastuc e zabrinutosti potrošača u pogledu bezbednosti

proizvoda, uticaj na životnu sredinu i zdravlje, bezbednost i dobrobit radnika i životinja.

Njihovo rešenje: Uskladiti svoje sopstvene standarde i procedure i razviti samostalan sistem

sertifikacije dobre poljoprivredne prakse (Good Agricultural Practice - G.A.P.). Cilj ove inicijative

je bio da daje i razvija dobrovoljno prihvaćene standarde i procedure radi međunarodne

sertifikacije prema evropskoj dobroj poljoprivrednoj praksi (EUREPGAP).



Procesom širenja pridružili su se trgovci iz čitavog sveta, pa je tako EUREPGAP stekao globalni

značaj i 2007. godine je promenio ime u GLOBALG.A.P. Ovaj standard se primenjuje u više od

100 država širom sveta. Zvanični sajt GLOBALG.A.P. je:

http://www.globalgap.org/

7. KOSOVSKE RELEVANTNE INSTITUCIJE U nastavku su predstavljene neke agencije, institucije i laboratorije Kosova čija je delatnost

kontrolisanje standardizacije, aktivnosti akreditacije, inspekcije i ispitivanja.4

Kosovska agencija za standardizaciju (KAS)

Kosovska agencija za standardizaciju (KAS) je organ za vođenje, organizovanje i kontrolu

delatnosti standardizacije na Kosovu. KAS je osnovan u Aprilu 2005. godine u skladu sa

Zakonom o standardizaciji 2004/12 i Administrativnim Uputstvom 2005/15. KSA je nacionalno

telo koje odobrava standarde, vrši njihovo usklađivanje i kao rezultat treba da stimuliše

privredni razvoj, stvaranjem osnove za konkurentnost u regionu i šire. KAS stavlja na

raspolaganje zainteresovanim stranama informaciju o svakom Kosovskom standardu.

Kontakt podaci:

Ul. “Ismail Hajdaraj” b.b, Bolničko naselje, Priština

Tel: 038 512 779, Fax: 038 512 798

E-mail: [email protected]

http://aks.rks-gov.net/

Kosovska direkcija za akreditaciju (DAK)

4 Lista institucija i kontakata je preuzeta iz publikacije UNDP-a na Kosovu „PRIRUČNIK IZABRANIH SISTEMA UPRAVLJANJA PREMA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA - SISTEMI UPRAVLJANJA IZ SERIJE STANDARDA ISO 9000 I ISO 14000 I SISTEM HACCP”, 2015. godina



Kosovska direkcija za akreditaciju (DAK) je nacionalno telo za akreditacije, za procenu tehničke

nadležnosti organa procene usklađenosti u skladu sa međunarodnim standardima. Ovi organi

vrše aktivnosti poput: ispitivanja, kalibracije, sertifikacije i inspekcije bilo da su dobrovoljne ili

obavezne, u javnim ili privatnim sektorima. Misija DAK-a je da svim zainteresovanim stranama

pruži akreditaciju, na osnovu propisa koji su definisani u zakonima, standardima i principima

akreditacije.

Kontakt podaci:

Ministarstvo za trgovinu i industriju,

Ul. Muharrem Fejza b.b, Bolničko naselje, Priština

Tel: 038 512 792


http://www.dak-ks.org/

Kosovska agencija za metrologiju (KAM)

Kosovska agencija za metrologiju (KAM) je jedina državna institucija koja je odgovorna za

osnivanje i upravljanje metrološkim sistemom, uključujući mere koje su povezane sa plemenitim

metalima. KAM sa laboratorijama koje ima obavlja verifikaciju, ispitivanje i kalibraciju mernih

instrumenata kao što su: električno brojilo, merni instrumenti mase (skale i tegovi), termometri,

volumetri u prodajnim mestima goriva, kao i vrši kontrolu kvaliteta radova od plemenitih

metala. U okviru pripremanja mernih instrumenata za verifikaciju, ispitivanje i kalibraciju, KAM

je ovlastio i subjekte koji se bave servisiranjem i pripremanjem mernih instrumenata za

verifikaciju, ispitivanje ili kalibraciju.

Kontakt podaci:

Ul. „Muharrem Fejza“ b.b. Bolničko naselje, Priština

Tel: 038 512 121

http://www.mti-ks.org/sq/Agjencia-e-Metrologjise-se-Kosoves



Agencija za Hranu i Veterinarstvo (AHV)

Agencija za Hranu i Veterinarstvo razvija i sprovodi nacionalne politike u oblasti kvaliteta i

sigurnosti hrane, kao i u sektorima za zdravlje životinja i njihovu dobrobit. AHV je najviši organ

za hranu i veterinarstvo, koji je odgovoran da štiti život i zdravlje ljudi, pružajući visok nivo

sigurnosti hrane, uključujući i hranu za životinje, zdravlje životinja, staranje prema životinjama

kao i kvalitet hrane biljnog i životinjskog porekla.

Kontakt podaci:

Industrijska zona, Kosovo Polje

Tel: 038 551918 Fax: 038 551962


http://www.auv-ks.net

Kosovski Poljoprivredni Institut (KPI)

Kosovski Poljoprivredni Institut je specijalizovana institucija za istraživanja i poljoprivredna

ispitivanja, fizička i hemijska ispitivanja i kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, hrane i

očuvanja životne sredine. KPI se nalazi u Peći. Glavni zadaci KPI-a su podrška poljoprivrednih

istraživanja, pružanje savetodavnih usluga, istraživačkih usluga, realizaciju analiza za sve

aspekte poljoprivrede. KPI ima laboratoriju za ispitivanje hemijskih otpadaka u usevima. Između

ostalog, dužnosti KPI-a su tehnička i naučna podrška tehničkim odeljenjima MPŠRR-a,

istraživanje sorti poljoprivrednih kultura u agro-ekološkim uslovima Kosova, vrednovanje

proizvodnih kvaliteta i podobnosti zemljišta na Kosovu, istraživanje, identifikovanje i

inventarizacija štetnih bioloških agenata (štetočina, patogena, loših korova itd.) na Kosovu, itd.

Kontakt podaci:

Peć, Tel: 039 431 635



Savet Poslovnih Konsultanata (SPK)

Savet poslovnih konsultanata je vodeće udruženje pružaoca poslovnih usluga na Kosovu i

priznato je od strane lokalnih i međunarodnih partnera za profesionalizam, standarde izvrsnosti

i brigu prema klijentima. SPK je posvećena služenju interesima svojih članova, podržavajući

njihove napore za obezbeđivanje boljeg kvaliteta usluga prema svojim klijentima.

Kontakt podaci:

Ul. Sylejman Vokshi 19/2, prizemlje, Priština

Tel: 038 712 369


http://www.bcc-ks.org/

8. OBLAST POLJOPRIVREDE U SSP-U Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP )je podeljen u tri poglavlja:

Industrijsko poglavlje (gde su uključena vozila i mašine), poljoprivredni

proizvodi i ribarstvo kao jedna posebna oblast. Ovaj sporazum

omogućava da proizvodi Evropske Unije uđu na Kosovo sa nultom

stopom carinskih dažbina ili sa postepenom taksom, koja će se smanjiti

tokom godina, ali normalno da favorizuje i ekonomiju Kosova, jer

omogućava i proizvođačima na Kosovu da izvoze svoje proizvode na veliko tržište Evropske

unije. Poljoprivredni proizvodi, imaju progresivni stepen smanjenja carinskog poreza. Ovo je

materijalni efekat na koji ima uticaj SSP. Neki od poljoprivrednih proizvoda, kao što su krompir i

mlečni proizvodi su takođe među poljoprivrednim proizvodima za koje će EU ukinuti carinske

dažbine od dana stupanja na snagu SSP-a. Dok će za proizvode junećeg mesa EU fiksirati

carinske dažbine koje se primenjuju za izvoz sa Kosova u EU na 20 odsto naknade.

Ovaj sporazum je jako važan korak u ekonomskim i trgovinskim aspektima. Ovo je asimetričan

sporazum, što znači da će svi domaći proizvodi imati pun pristup tržištu EU, osim onih koji su

pregovarani prema kvotama.



Izvoz proizvoda u EU u oblasti poljoprivrede se realizuje pod uslovom da postoji potvrda i

prateća dokumentacija. Njih će izdavati zvanični organ koji je priznat od obe strane, a koji će biti

stavljen na zajednički sastavljenom spisku. Sporazum je postignut oko sledećih proizvoda u

oblasti poljoprivrede:5

Carinske dažbine su potpuno ukinute od stupanja na snagu sporazuma za ukupno 2,564

poljoprivrednih proizvoda, prerađenih poljoprivrednih i ribljih proizvoda, osim mesa,

vina i proizvoda od šećera.

EU ukida carinske dažbine od stupanja na snagu sporazuma za sve mesne proizvode (svežeg i smrznutog) osim junećeg mesa (‘baby beef’). Za životinjske proizvode iz

Poglavlja 7 i 8 Kombinovane nomenklature (različiti kožni proizvodi), gde se primenjuje

carinska dažbina “ad valorem” (20 ) i specifična carinska dažbina (20 ), eliminacija

uključuje samo “ad valorem” dažbinu.

Za proizvode junećeg mesa EU će fiksirati carinsku dažbinu koja se primenjuje za izvoz

sa Kosova u EU na 20% “ad valorem” dažbine i 20 specifične dažbine (preferencijalna

dažbina) u okviru godišnje kvote od 475 tona (izražene u telesnoj težini)

EU ukida carinske dažbine za vrste kafe sa kofeinom od stupanja na snagu sporazuma

Krompir i mleko ulaze među poljoprivredne proizvode za koje EU ukida carinske dažbine od dana stupanja na snagu SSP-a.

Izvoz u EU vina od svežeg grožđa i “penušavog vina” se oslobađa od carinskih dažbina do iznosa koji su utvrđeni kvotama. Za vino od grožđa kvota je 40,000 hektolitara, a za

“penušavo vino” kvota je 10,000 hektolitara.

Pastrmka i šaran: Primenjuju se kvote. Carinske dažbine u EU ne odnose se na

zapreminu od 15 tona godišnje za pastrmke. Kvota za šarana je 20 tona godišnje. Nakon

tog iznosa, primenjuju se carinske dažbine EU.

5 Izvor: „Koristi od SSP-a u sektoru poljoprivrede”, Studija slučaja, Ministarstvo trgovine i industrije, Odsek za trgovinske sporazume, Mirsad Simnica, 2016



REFERENCE

Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma za stabilizaciju i pridruţivanje (NPSSSP), Vlada

Kosova, Mart 2016. Priština

Priručnik izabranih sistema upravljanja prema međunarodnim standardima, Program

Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) Kosovo

Smernice za poslovanje sa Evropskom unijom, Privredna komora Beograda, Beograd 2006

EU&Kosovo, Pregled ključnih politika evropskih integracija, EU i poljoprivreda, Maj 2014

Koristi od SSP-a u sektoru poljoprivrede (Studija slučaja), Ministarstvo Trgovine i Industrije,

Odsek za trgovinske sporazume, Mirsad Simnica, 5. april, 2016

Internet stranice: European Commission, Agriculture and Rural Development

http://ec.europa.eu/agriculture/statistics/trade/index_en.htm

Internet stranice EUR-Lex, Access to European Union law,

http://eur-lex.europa.eu/homepage.html

Internet stranice: European Commission, Food safety

http://ec.europa.eu/food/safety/index_en.htm

Codex alimentarius commission, Joint FAO/WHO food standards programme, ALINORM 93/13A APPENDIX II - GUIDELINES FOR HACCP SYSTEM, 1993 godina, str 26.



Documents

Vodič za izvoznike u EU - media.giorkosovo.orgmedia.giorkosovo.org/2016/08/Publikacija.pdf · osnovnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom