Vojin Mili : Sociologija Saznanja Veselin Maslea, 1986

8. OSNOVNI PROBLEMI Predmet sociologije saznanja moe se najoptije odrediti kao prouavanje razvoja racionalno-iskustvene misli o stvar nosti i mogunostima njenog menjanja u skladu s ljudskirn potrebama i tenjama u toku celokupnog postojanja ljudskog drutva. S obzirom da su se poslednjih desetlea desile u oblasti nauke vrlo krupne promene, moglo bi se pomisliti da je postavljanje predmeta sociologije saznanja u najire vremenske razmere staromodno i nekorisno pa stoga nepo trebno. Ali, ovakvo gledite je neosnovano iz vie razloga. Pre svega, savremeni oblici saznajnih delatnosti i njihova dostignua razvili su se u nekom odnosu prema prethodnim. Pored onog to je u njima doista novo, odravaju se i nasle eni oblici organizacije i naini miljenja, ak i krajnje ira cionalni. Mnoga nova nauna dostignua esto slue starim drutvenim ciljevima odravanju drutvenih ureenja za snovanih na izrabljivanju i ugnjetavanju. Istorijski razvoj racionalno-iskustvene misli, a posebno pozitivna odnosno negativna uloga raznih drutvenih uslova u njemu, daleko su od toga da bi bili temeljito proueni i razjanjeni. Stoga je u sociologiji saznanja potpuno opravdan svestran istorijsko-teorijski pristup, u najirim vremenskim i prostornim okvirima. U njemu se, razumljivo, ne zapostavljaju proua vanja odnosa drutvo saznanje u savremenim prilikama; naprotiv, ova prouavanja se mogu bolje utemeljiti ako se postave na iru iskustvenu razvojnu osnovu. Gledite da je prouavanje razvoja racionalno-iskustvene misli, ili, drugim reima, razvoja saznanja, osnovni sadraj sociologije saznanja, zahteva da se naelno razjasni njen od nos prema kritici ideologije, kako se ne bi pomislilo da se ova iskljuuje iz ovako shvaene sociologije saznanja. Dodue, ve isticanje potrebe da se prouavaju kako za razvoj sa

414 znanja povoljni tako i nepovoljni uslovi pokazuje da za to nema razloga. U pojam drutvenih uslova, nepovoljnih za razvoj saznanja, ukljuen je, bar u mogunosti, celokupni osnovni sadraj kritike ideologije; ujedno se time iskljuuju gledita koja ideologiju i druge smetnje u razvoju racionalno -iskustvene misli objanjavaju raznim neistorinim shvata njima ljudske prirode, pa su tako sama izrazito ideoloka. Ali, treba dodati da je ovako shvaena sociologija saznanja znatno ira od kritike ideologije. Svedena na kritiku ideo logije, sociologija saznanja bi se, zapravo, pretvarala u socio logiju zabluda i predrasuda, obmana i samoobmana, tlapnji i greaka. Ovakva zamisao sociologije saznanja odgovarala bi (1) iracionalistikim gleditima, po kojima je ljudski od nos prema stvarnosti u svojoj osnovi iracionalan, i (2) dua listikim shvatanjima o

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

toboe imanentno racionalnom duhu i iracionalnom drutvu ili ivotu", iz kojih izviru samo smet nje to sputavaju i ograniavaju imanentni razvoj saznanja. Ako se pretpostavi da se svi uslovi i inioci razvoja misli nalaze u istoriji, postaje podjednako vano istraivanje onih koji su njen razvoj podsticali kao i onih to su ga ometali. Usredsreivanje sociologije saznanja na prouavanje raz voja racionalno-iskustvene misli, ili saznanja, u drutveno-istorijskom toku pretpostavlja da se saznanje i njegovo na predovanje mogu pouzdano izdvojiti iz ireg sklopa ideja i ostalih sadraja individualne i drutvene svesti i kulture. Ovo izdvajanje je izvodljivo jedino pomou saznajnoteorijskih i logiko-metodolokih istraivanja i kriterija. U protivnom, saznanje, bitan sastavni deo predmeta sociologije saznanja ne bi se moglo pojmovno odrediti ni utvrivati u pojedina nim sluajevima, te stoga povezanost s navedenim filozof skim disciplinama ima konstitutivan znaaj za sociologiju saznanja. Gleditu da~je osnovni zadatak sociologije saznanja, da prouava razvoj racionalnoiskustvene misli, a ne stanje njenih dostignua u nekom vremenskom periodu, daleko vie odgovara naziv socioiogija saznanja nego sociologija znanja. Razlog za usvajanje ovog naziva nije oigledno u povrnom terminolokom paralelizmu s teorijom saznanja, ve u shva tanju temeijne istraivake usmerenosti ove socioloke disci pline. Samo se po sebi razume da se svako novo saznanje nalazi u nekom odnosu prema, postojeim idejnim shvata

415 njima i znanjima, ali teite je na prouavanju nastojanja da se postojea znanja razvijaju.1 Treba takoe podvui da se konstitutivnim za socioiogiju saznanja smatra odnos s teo rijom saznanja, logikom i metodologijom a ne s psihologijom miljenja. Jer, iako je prouavanje psihikih stanja i procesa u kojima nastaju nova saznanja vrlo korisno, zato to olak ava uvid u delovanje neposrednih drutvenih. uslova i ini laca, bez saznajnoteorijskih i logiko-metodolokih analiza rezultata miljenja ne moe se utvrditi njihova saznajna vred nost. Da je naziv sociologija saznanja daleko primereniji ovoj naunoj zamisli nego naziv sociologija znanja, pokazae i pristup u prouavanju drutvenih uslova to utiu na razvoj racionalno-iskustvene misli, kao i u prouavanju njene uloge u drutvenom ivotu. Razvoj ove misli sastoji se u nastajanju novih ideja i znanja, njihovom irenju, preuzimanju i uklju ivanju u razne drutvene delatnosti. Svi ovi procesi bilo da se u njima racionalno-iskustvena misao razvija, iri i primenjuje ili se, naprotiv, sputava i spreava pojavljuju se u drutvenim delatnostima, koje su izgraene na istorijski odreenim drutvenim odnosima i na istorijski odreen nain organizovane, dok je njihov idejni sadraj ukljuen u neku istorijski odreenu individualnu i drutvenu svest. Naglaa vanjem da su svi drutveni uslovi i inioci to utiu na razvoj racionalno-iskustvene misli istorini, istie se njihova pro menljivost. No drutveni uslovi i inioci utiu na razvoj (ili zastoj odnosno nazadovanje) saznanja prvenstveno posred stvom delatnosti u kojima se ideje i znanja stvaraju, ire, preuzimaju i primenjuju. Prouavanje ovih delatoosti nji hovog nastajanja i menjanja, unutranjih odnosa i organi zacije, kao i odnosa s drugim delovima drutva, i njihovih saznajnih dostignua osnovni je nain da se utvrdi kako drutvo utie na razvoj ideja i znanja, kao i uloga ovih idej nih sadraja opet

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

ILIJAHighlight

ukljuenih u razne delatnosti u dru tvenom ivotu. Naunoj disciplini, koja prouava uticaj dru 1 Ovde nije potrebno razmatrati sluajnosti usled kojih je M. Seler (Scheler) 20-tih godina uveo izraz

sociologija znanja" (Wissens-soziologie), posto to ukoliko je uopte vano spada u prikaz raz voja sociologije saznanja, a ne u pokuaj zasnivanja jedncg naunog stanovita u njoj. 0 tom kako se pojavio izraz sociologija znanja bilo je govora u Uvodu knjige. Vid. str. 911.

416 tvenih uslova i inilaca na ideje i znanja, posredstvom ispi tivanja saznajnih i raznih dragih drutvenih delatnosti, daleko vie odgovara naziv sociologija saznanja od bilo kog drugog. Pri tom se ne gubi iz vida da po svojoj drutvenoj funkciji saznajne delatnosti, organizacije i ustanove mogu negativno uticati na postojee znanje i njegov razvoj. No i tada se radi o prouavanju saznajnih delatnosti i njihovih rezultata a ne znanja koje je od njih odvojeno. Obino se prilikom razmatranja predmeta neke nauke, naune discipline ili specijalnosti sva panja obraa na nji hovo razgraniavanje" s drugim, obino upravo najsrodni jim. U tom se u reavanju ovog zadatka naune sistematike ispoljava proces diferencijacije nauka. Nedovoljno se uzima u obzir da prilikom prouavanja raznih sloenih sadraja u prirodi i drutvu dolaze do izraaja nedostaci i slabosti dife rencijacije nauka koju ne prate nastojanja da se njihovi osamostaljeni delovi ponovo povezuju, na osnovu sloenosti prouavanih iskustvenih sadraja i trajnih saznajnih potreba i ciljeva, obino praktinog porekla. Oigledni nedostaci i ogranienosti iscepkanih delova organizacije nauke i nau nog znanja, pokuavaju se, kada ovo postane neophodno, otklanjati povremenom meunaunom i meudisciplinskom saradnjom u pojedinanim istraivanjima. Ovu mogunost, zacelo, ne treba potcenjivati. Ali, ima mnogo naunih disci plina koje prouavaju toliko sloen iskustveni sadraj da se njihova istraivanja mogu uspeno izvoditi samo u tesnoj povezanosti s nizom drugih naunih, a u pojedinim sluajevima i filozofskih, disciplina. Iz prethodnog izlaganja se moe zakljuiti da sociologija saznanja bar u ovoj zamisli spada u takve discipline. Ona bi bila socioloka disciplina samo po imenu ako ne bi bila zasnovana na nekom optem teo rijsko-metodskom sociolokom stanovitu. Zatim, kao to je reeno, njen predmet razvoj racionalno-iskustvene misli ne moe se odrediti bez primene saznajnoteorijskih i logiko -metodolokih kriterija. Nadalje, postavljanje njenog pred meta u najire vremenskoprostorne okvire, ini neophodnim oslanjanje na rezultate i istraivake postupke arheologije, etnologije, svih disciplina istorije ideja, kao i privredne, poli tike i drutvene istorije. Od vrste pojedinih istraivanja za visi s kojim od navedenih nauka i naunih disciplina e saradnja biti najneophodnija. Napokon, neki od kljunih poj

417

mova i problema sociologije saznanja, npr., ideologije ili stvaralaca i prenosilaca ideja i znanja, kao posebnih uih grupa intelektualaca ili inteligencije, imaju

slian znaaj i u sociologlji politike i u tzv. politikim naukama, a stvaraoci i prenosioci ideja i znanja i u sociologiji zanimanja, kao delu sociologije rada. Uz to, o ideologiji i intelektualcima ili inteligenciji vrlo mnogo se govori i pie i publicistiki, usled ega se ne samo poveava vieznanost ovih izraza ve esto i zamagljuje objektivni karakter ovih drutvenih pojava.

Ovim letiminim navoenjem razliitih uglova iz kojih treba posmatrati razvoj racionalno-iskustvene misli u istorijskom toku, kao i tematskih preplitanja s nizom drugih naunih disciplina, tek je nagovetena sloenost predmeta sociologije saznanja, koja se moe potpunije prikazati jedino sistematskim iziaganjem njenog sadraja.

S obzirom na naslov poglavlja, italac moe s pravom oekivati da e u njemu biti u podjednakoj meri obraeni svi problemi koji se smatraju osnovnim ili bar prema srazmernom znaaju koji se pridaje pojedinom problemu. Zato treba objasniti razloge zbog kojih to nije sluaj. Iscrpnije su obraeni oni osnovni problemi ove zamisli sociologije saznanja, koji se razmatraju samo ovde, dok su neki drugi, ne manje vani, samo nagoveteni ako su ire obraeni u posebnim poglavljima. Samo tako mogla su se izbei nepotrebna ponavljanja. U grupu osnovnih, posebno obraenih problema spadaju (1) drutvene funkcije ideja i znanja, (2) drutvena organizacija saznajnih delatnosti, (3) irenje ideja i znanja, i (4) metod sociologije saznanja.

2 U ovom poglavlju su opirnije obraeni (a) mesto

ideja i znanja u irem sklopu drutvene svesti i kulture, (b) struktura idejnih tvorevina i naela ispitivanja njihove saznajne vrednosti, (c) glavni drutveni okviri u kojima se stvaraju uslovi i inioci to uslovljavaju svest i saznanje, (d) stvaraoci i prenosioci ideja i znanja, i (e) priroda drutvenog uslovljavanja svesti i saznanja. Prema ovom sadraju, poglavlje je podeljeno na odeljke. Moe se, svakako, dovoditi u nitanje i osporavati opravdanost ovakve sistematizacije tematskog sadraja sociologije saznanja. Doista, svaki od osnovnih problema, koji su obraeni samo u ovom, po svom karakteru uvodnom, poglavlju

2 Vid. naredna poglavlja ovog dela knjige.

418

mogao bi biti predmet posebnog rada.1 Time bi sistematika sociologije saznanja bila iscrpnije razvijena. Ipak, ovo, ini se, nije od presudne vanosti ako su problemi o kojima se raspravlja samo u ovom poglavlju ipak u tolikoj meri obraeni da je njihovo mesto u ovoj zamisli sociologije saznanja dovoljno razjanjeno, a obrada je istovremeno u tematskom pogledu dovoljno sadrajna da moe podsticati dalja prouavanja. Na itaocima je da ocene da li se i koliko u tome uspelo.

* * *

Da bi se drutvena uslovljenost razvoja racionalno-iskustvene misli mogla sistematski prouavati, potrebno je da se oba lana ovog odnosa drutvo i saznanje dovoljno jasno pojmovno odrede. U ovom odeljku se u najoptijim crtama razmatra mesto saznanja u drutvenoj svesti i kulturi, dok se naredno bavi unutranjom strukturom idejnih tvorevina i ispitivanjern njihove saznajne vrednosti. Drutvena svest obuhvata sve oblike stvaranja, razvijanja i izraavanja ivotnog iskustva pojedinaca i drutvenih grupa. Drutvena svest postoji jedino u psihikom stanju, tj. kao sadraji psihikog ivota pojedinaca. Samo vrlo uslovno moe se prihvatiti upotreba

izraza svest", u bilo kom znaenju ako se pojedini njeni sadraji zamiljaju odvojeno od psihikih stanja. No treba izbegavati takve upotrebe ovog izraza. To to se svest javlja jedino u psihikom ivotu ljudi, nije razlog da se dovodi u pitanje njen drutveni karakter. Od prvih dana ivota, svest pojedinaca se razvija u odnosima s drugim ljudima, izloena raznim merama pomou kojih se nastoji uticati na njeno oblikovanje, zatim u odnosu. pojedinaca prema drutvenim uslovima u kojima ive, kao i u drutveno "posredovanom odnosu prema prirodi. Ovim se ne iskljuuju nasledne individualne razlike, ali se smatra da na razvoj svesti pojedinaca presudno utiu drutveni uslovi 3 Npr. u nastavnom programu i izvoenju nastave stvaraoci i prenosioci ideja i znanja obraivani su kao

posebna tema, dok je sada njen osnovni sadraj pretvoren u odeljak ovog poglavlja iji je cilj da razradi opti problemski okvir sociologije saznanja.

419 i inioci. Zajedniki sadraji u svesti pojedinaca i u osnovi istovetni, ili bar analogni, oblici njihovog izraavanja, to omoguuje meusobno sporazumevanje, kao bitan preduslov uestvovanja u drutvenom ivotu i raznim delatnostima, posledica su istih ili slinih uslova u kojima ive pojedinci u raznim drutvenim grupama, kao i drutvenih dodira i odnosa izmeu tih grupa u pojedinanim drutvima i u meunarodnim razmerama. Drutvenu svest ine zajedniki sadraji psihikog ivota pojedinaca, pripadnika raznih drutvenih grupa. U drutveno neistovrsnim drutvima ne moe postojati jedinstvena drutvena svest, ve se ova sastoji iz svesti raznih drutvenih grupa, u kojima u vrlo razliitoj meri postoje i neki zajedniki, optedrutveni sadraji; u prvom redu oni bez kojih istorijski oblici drutava, sastavljenih iz raznorodnih grupa, ne bi bili moguni. U jednom od narednih odeljaka bie razmotrene drutvene grupe koje najvie utiu kako na razvoj i odravanje samostalne vlastite svesti tako i na svest drugih grupa. Ali ve ovde treba rei da su te osnovne grupe redovno istorijske; odreenije, one su konstitutivni delovi nekog naina proizvodnje, a pripadaju etniko-kulturnim grupama ije se postojanje protee kroz vie glavnih istorijskih naina proizvodnje. Otuda se sadraji svesti ovih grupa ne odnose samo na savremene drutvene prilike, ve u njima znatnu ulogu ima i tzv. kolektivno pamenje.4 Isticanjem da su svi oblici drutvene svesti ukorenjeni u psihiki ivot pojedinaca, a zatim da se u drutveno i kulturno neistovrsnim drutvima najdelotvorniji oblici drutvene svesti razvijaju u klasno-slojnim i etnikim grupama, ele se izbei (1) hipostaziranja drutvene svesti, njenim poistoveivanjem s kulturom,5 i (2) apstraktna globalistika tumaenja drutvene svesti koja previaju bitne razlike u svesti razliitih drutvenih grupa u istim drutvima. 4 M. Halvaks, jedan. od Dirkemovih (Durkheim) uenika, trajno se bavio prouavanjem ovih sadraja

drutvene svesti. Vid. M. Halbwachs, Les cadres sociaux de la memoire, F. Alcan. Paris, 1925; isti, La me-moire collective, Presses univers. de France, Paris, 1950. 5 Izrazit primer hipostaziranja drutvene svesti. u njenom klasnom vidu, jeste Lukaeva knjiga Istorija i

klasna svest. Vid. G. Lukacs, Povijest i klasna svijest (1923), prevod s nemakog, Naprijed, Zagreb, 1970, str. 114; 138; 139; 146.

420

Sve ovo, izuzev specifine osobine svih oblika drutvene svesti da su ukorenjeni u psihiki ivot ljudi, vai i za drutvenu kulturu. Drutvena svest bi se mogla nazvati i ivom drutvenom kulturom", tj. u njoj prisutnim delom kulture. Time bi se ukazalo na delimino proimanje drutvene svesti i kulture, koje je jedan od neophodnih. preduslova drutvene delotvornosti kulture. Ali, pojam kulture je sadrajno mnogo iri od pojma drutvene svesti. Kultura nije ograniena na psihiki nain postojanja; u raznim drutvenim delatnostima, npr., proizvodnoj, politikoj, zdravstvenoj i osobeno kultur-nim, sadraji kulture se opredmeuju i odvajaju od psihikih stanja i procesa u kojima su opredmeenja nastala. Kultura je riznica ne samo savremenih nego i prolih ivotnih iskustava, tenji i zamisli, na razliite naine oblikovanih i u razliitoj meri ostvarenih. Kao oslonac kolektivnog pamenja, ona je izvor raznovrsnih podsticanja u zamiljanju i izvoenju novih stvaralakih pothvata, ali i odravanja ustaljenih pravila ponaanja i manje-vie rutinskih naina delanja. Savremena drutvena svest uvek je posrednik izmeu drutvenog ivota i kulture; u njoj se tumae sadraji vlastitog kulturnog naslea i ono to se preuzima iz kulture drugih drutvenih grupa ili drutava; a pri tom se i vlastito kulturno naslee i ono to se preuzima iz drugih izvora bar donekle menja da bi se prilagodilo postojeim prilikama, shvatanjima i tenjama. Kritiko razmatranje brojnih shvatanja kulture, nastalih u filozofiji i drutvenim naukama samo bi nepotrebno opteretilo izlaganje temeljnih ideja ove zamisli sociologije saznanja. Izloie se stoga samo kako je kultura shvaena u toj zamisli. Ve je reeno da se u kulturi izraavaju i na razliite naine oblikuju ljudska iskustva i tenje. Posredstvom drutvene svesti, sadraji kulture se ukljuuju u sve drutvene delatnosti, od proizvodnih i politikih do zabave i razonode. Prema kulturalistikim shvatanjima, najese izgraenim na idealistikim ontolokim i sociolokim pretpostavkama, drutvo se gotovo poistoveuje s kulturom, izvan koje ostaju jedino bioloke osobine ljudske vrste. U kulturu se, naime, ukljuuju, pored proizvoda svih drutvenih delatnosti (materijalna. i duhovna kultura) i svi drutveni odnosi i drutvene grupe. Kao sredstvo za sveobuhvatnu katalogiza-

421 ciju tvorevina drutvenih delatnosti, podela kulture na materijalnu i duhovnu je upotrebljiva. Ona je neprihvatljiva kad joj se umesto opisno-katalogizatorskog pone pridavati teorijski smisao; tj. kad se svi proizvodi ovako sveobuhvatno shvaene kulture stanu pripisivati kulturnim delatnostima. Delatnosti u oblasti materijalne proizvodnje nisu kulturne" delatnosti, premda su u njih ukljueni kulturni sadraji u obliku znanja, .proizvodnih iskustava i estetskih shvatanja.6 Isto tako, produkcioni i politiki odnosi, kao i razni oblici drutvene organizacije ne spadaju u kulturu, ali su u njima prisutni kulturni sadraji, i kao inioci njihovog uspostavljanja i funkcionisanja i u njihovom idejnom i umetnikom opravdavanju. Na taj nain se kultura, posredovana drutvenom sveu, najtenje povezuje s proizvodnim i ostalim privrednim i politikim delatnostima, ali se ove, kao i odnosi u kojima se obavljaju ne smatraju njenim sastavnim delovima. U teorijskim shvatanjima individualne i drutvene svesti i kulture redovno se razmatra i vrlo razliito tumai i objanjava odnos izmeu svesnog i nesvesnog. Rasprave o ovom odnosu provlae se kroz celu dosadanju istoriju sociologije saznanja, poev od

Marksovih i Engelsovih radova, to je razumljivo jer je shvatanje tog odnosa povezano s drugim njenim osnovnim problemima. Ne ulazei u pojedinosti, ovde e se ukazati samo na glavne razlike u tumaenju ovih pojmova, pre svega pojma nesvesnog. Nesvesnim se esto smatraju saznajna i ostale kulturne delatnosti koje se u psihikom pogledu obavljaju potpuno svesno zbog toga to mislioci ili umetnici ne shvataju prave drutvene uzroke svoje delatnosti i karaktera pojedinanih. ostvarenja, te se njihove subjektivne pobude bitno razlikuju od ovih uzroka. Poznato Engelsovo objanjenje ideologije kao lane (krive, pogrene, izokrenute) svesti (falsches Bewusstsein) vrlo je karakteristi-an i uticajan primer ovog shvatanja nesvesnog.7 Engels uka-

6 Estetska shvatanja, to se izraavaju u tenji da proizvodi budu i lepi a ne samo upotrebljivi i korisni,

mnogo su ira od umetnosti, kao osamostaljene kulturne delatnosti. 7Ideologija je proces koji se istina, odvija sa sveu takozvanog mislioca, ali sa lanom sveu. Prave

pogonske sile koje ga pokreu ostaju mu nepoznate; inae to ne bi bio nikakav ideoloki proces. Dakle, on zamilja lane, odnosno prividne pokretake sile." F. Engels, pismo F. Meringu (Mehring) od 14. jula 1893, MED t. 46, str. 37.

422 zuje na protivrenost izmeu svesnog i nesvesnog s namerom da objasni prirodu ideologije i zadatke njene kritike. U iracionalistikim shvatanjima drutvene svesti, ta protivrenost se smatra neotklonjivom ili sasvim prirodnom sve dok je vrsto usvojena iracionalna ,,vrednosna" podloga miljenja.6 Nesvesno u nekom miljenju moe se, zatim, odnositi na posledice zamiljenog delanja, koje se mogu razlikovati od subjektivnih namera i ak im biti suprotne. U svim ovim sluajevima radi se o pogrenom ili nepotpunom znanju, dok je proces miljenja potpuno svestan i moe biti u skladu sa svim pravilima logike. Sasvim drukiji smisao imaju izrazi nesvesno ili podsvesno kad se pomou njih objanjavaju psihiki koreni i/ili iskustvena osnova miljenja, i drugih, npr. umetnikih, oblika izraavanja i oblikovanja iskustva, kojih subjekt nije uopte ili je nedovoljno svestan. Poreklo tih izvora i osnove, pomou kojih se mogu objasniti iznenadni (intuitivni") saznajni uvidi i nenasluivana, sasvim neoekivana stilska oblikovanja u umetnosti, potpuno je iskustveno. U nesvesnom ili podsvesnom stanju mogu se nalaziti svi oblici psihikog ivota (intelektualni, oseajni, voljni), a ne samo neki, npr. oseajno-afektivni. U nesvesnom ili podsvesnom stanju, ti oblici psihikog ivota su stopljeni; njihovo ralanjavanje, ponekad i razdvajanje, zbiva se u osveava-nju u toku izraavanja, razvijanja i oblikovanja. Za ovo je uvek potreban poseban napor, a sadraj nesvesnog ili pod-svesnog iskustva, koji se osveava, i pravci njegovog daljeg razvijanja odluujue zavise od subjektivnog stanja u vreme osveavanja, a ne samo u trenucima uvida". Nadalje, kao to se u nesvesnom ili podsvesnom stanju mogu nalaziti sadraji svih oblika psihikog ivota, tako isto pojedinani -sadraji ivotnog iskustva i subjektivnog odnosa prema njima dolaze u to stanje iz razliitih uzroka, a ne samo jer su 8 Dobar, takoe vrlo uticajan, primer ovog drugog shvatanja je Maks Veberovo gledite da u dratvenim

naukama, usled specijalizacije, pojedini naunici ne samo da ne moraju biti svesni povezanosti svojjih istraivanja s osnovnim kulturnim vrednostima, nego da je to i dobro, sve dok su te vrednosti neproblematine. Upor. sa zakljukom studije Die Objektivitat" sozialwissenschaftlicher und

sozialpolitischer Erkenntnis, (1904) u M. Weber, Gesammelte Aufsatze zur Wissen-schaftslehre, J. C. B. Mohr (P. Siebeck), Tubingen, 1922, S. 214.

423 potisnuti", kao drutveno neprihvatljivi, te stoga i lino neprijatni,9. Premda ulogu kulture u drutvenom ivotu ne treba zamiljati i predstavljati pomou shematinih analo-gija s ulogom svesti u ivotu pojedinaca, postoji izvesna slinost izmeu osveavanja nekih nesvesnih i podsvesnih psihikih sadraja i oivljavanja" i novih tumaenja nekih prolih, esto ve gotovo zaboravljenih, sadraja kulture. Ne radi se nipoto uvek o prostom osavremenjavanju" nekih prolih pogleda i shvatanja; samostalniji i stvaralakiji odnos prema vlastitom kulturnom nasleu i drugim kulturama omoguuje da se u ovima zapaze neke ranije neuoene mogunosti koje mogu posluiti u traenju reenja aktualnih problema. I prvi, psihiki, i drugi, kulturni, proces presudno su odreeni stanjem i tenjama individualnih. i kolektivnih subjekata u vreme njihovog odvijanja. U delatnosti pojedinaca ovi procesi se esto prepliu jer se u kulturnom nasleu trae mogunosti da se lina iskustva, uvidi i nasluivanja dalje razvijaju. I ovde se kultura pojavljuje kao izvor ljudskih iskustava, sadrajno iri i raznovrsniji od individualne i kolektivne svesti. Poto su u osnovnim crtama izloena shvatanja individualne i kolektivne svesti i kulture, moe se prei na razjanjavanje uloge i razvoja saznanja u njihovom sklopu. U tu svrhu je potrebno izloiti polazno shvatanje pojma saznanja. Pod saznanjem se podrazumevaju misaoni procesi u kojima se razvijaju i usavravaju postojea i nastaju nova znanja o nekom postojeem ili mogunom sadraju u stvarnosti, kao i manje ili vie verovatna predvianja, zasnovana na racionalnom odnosu prema postojeim iskustvima i znanjima. Subjekt saznanja, njegove osobine i mogunosti, shvaeni su, razumljivo, kao deo stvarnosti. Ukljuivanjem onog to je u stvarnosti moguno i predvidljivo u osnovnu odredbu pojma saznanja, prevazilazi se prosto opisno ili teorijsko ali pasivno-posmatrako (kontemplativno") shvatanje saznanja i ukazuje na njegovu ulogu u menjanju stvarnosti. A da bi se ovo jo vie istaklo, treba u pojam saznanja potpuno ravnopravno 9 Mnogi itaoci e, verovatno, zapaziti da se ovo shvatanje odnosa svesnog i nesvesnog u psihikom

ivotu bitno razlikuje od psihoanalitikog, ija kritika analiza moe ovde izostati.

424

ukljuiti proirenje znanja o stvarnosti i poveanje znanja, praktinih iskustava i vetina o mogunostima i nainima njenog menjanja. Ovako shvaen, pojam saznanja obuhvata podjednako otkria i izume (pronalaske), tj. glavne oblike pojedinanih saznajnih dostignua . na . kojima se jedino mogu pouzdano zasnovati sve sistematizacije raznih posebnih vrsta saznanja. U polaznu odredbu pojma saznanja, treba, pored njegovog mogunog sadraja, uneti i njegove formalne osobenosti, da bi se saznanje i saznajne

delatnosti mogli razlikovati od drugih kulturnih tvorevina i delatnosti u kojima se takoe izraavaju razna saznanja o prirodi, drutvu i oveku, ali se ona razlikuju od saznanja, kao uspenog racionalno-iskustvenog miljenja. Bitne formalne osobenosti saznanja su izraavanje ivotnih iskustava u pojmovnom obliku, njihovo logiko-diskurzivno razvijanje i povezivanje u smisaone celine, razliitog sadraja, obima i stepena teorijske razvijenosti, i metodino iskustveno proveravanje. U narednom odeljku bie neto ire razmotrene strukturalne osobine idejnih tvorevina i naela ispitivanja njihove saznajne vrednosti. Ali, iz ve navedenih formalnih osobenosti saznanja proizlazi da se ono bez obzira na svoje oseajne i voljne praktine pobude razvija u intelektualnom odnosu prema ivotnim iskustvima. Ovako shvaeno, saznanje je znatno ue od individualne i drutvene svesti i kulture, u kojima su pored saznajnih tenji i iskustava sadrani i oseajni, estetski i voljni odnosi prema iskustvu, koji se, kao i mnoga saznanja, ne izraavaju na pojmovni, logiko-diskurzivni nain. Osobeno saznajni oblici svesti i kulture, i posebne saznajne delatnosti u kojima se oni neguju i razvijaju, kao i njihovi odnosi s drugim oblicima- svesti i drugim drutvenim i kulturnim delatnostima, nisu jednom za svagda dati ve su istorijski promenljivi. Ovde se nee prikazivati razvoj saznajnih oblika svesti i posebnih saznajnih delatnosti i njihovi razliiti odnosi s drugim oblicima svesti i drugim delatnostima, nego e se ukratko razmotriti samo nekoliko osnovnih problema, i to iskljuivo u drutveno istorijskim razmerama a ne u razvoju svesti pojedinaca. Ovo ne znai da se potcenjuje moguni doprinos razvojno-psiholokih prouavanja miljenja sociologiji saznanja. Ali, ova literatura nije nikad u toku razvijanja ove za- 425 misli bila temeljitije prouavana i promiljana; prenoenje u oblast razvoja saznanja krajem prolog stolea vrlo popularne ideje o strukturalnoj istovetnosti, ili bar velikoj slinosti filogenetskog i ontogenetskog razvoja,10 ne bi bez sistematskih. uporednih prouavanja. moglo biti ak ni heuristiki podsticajno. Diferencijacija drutvene svesti je istorijski proces koji poinje od sasvim neralanjene i jedinstvene kolektivne svesti malih, gotovo potpuno istovrsnih, prvobitnih zajednica. Ova diferencijacija je sastavni deo razvoja podele rada i klasnog raslojavanja tih zajednica. Kvalitativno razliiti oblici svesti, koji nastaju u toku njene diferencijacije, ne razdvajaju se potpuno; u protivnom sluaju, iezla bi svest kao relativno celovit oblik individualnog i kolektivnog iskustva, koja upravo zahvaljujui svojoj celovitosti moe da bude bitan inilac individuainog i grupnog praktinog odnoenja prema stvarnosti. Diferencijaciju svesti stoga prati tenja da se njeni relativno osamostaljeni delovi meusobno povezuju i usklauju. One drutvene grupe, to najvie utiu na stanje i razvoj drutvene svesti, ulau stalne napore u tom pravcu. Ali, povezivanje razliitih oblika svesti stalna je po-treba i svakog pojedinca. Diferencijacija, nadalje, ne zahvata samo drutvenu svest, kao celinu, nego se odvija i u pojedinim njenim uim oblastima, saznajnoj, vrednosno-norma-tivnoj, umetnikoj, te se u svakoj od ovih pojavijuju i posebniji oblici; npr. neposredna praktina znanja i iskustva, nauke i filozofija, moral i pravo, razne umetnosti irokih

slojeva i profesionalizovanih umetnikih grupa. Sociologiju saznanja zanimaju u prvom redu procesi diferencijacije u saznajnoj oblasti i meusobni odnosi posebnih saznajnih delatnosti, a zatim i saznajni sadraji u drugim oblicima svesti, bilo da oni u ovima, npr. u knjievnosti i umetnosti, nastaju izvorno ili se u njih razliitim putevima prenose iz posebnih saznajnih delatnosti. Upravo izloeni pogledi na istorijske tokove diferencijacije drutvene svesti nee, verovatno, u ovom svom vrlo optem i apstraktnom obliku izazvati ozbiljnija 10

Ovu ideju uneo je u prouavanje biolokog razvoja E. Hekel. Vid. E. Haeckel, Allgemeine Anatomie der Organismen, G. Reimer, Berlin. 1866, 1. Band, S. 576O; 2. Band, S. 300

426

protivljenja. Razlike, esto vrlo duboke i bitne, pa usled toga i dugotrajni sporovi, pojavljuju se odmah im se navedeni opti stavovi konkretizuju, bilo da se radi o diferencijaciji saznajnih delatnosti ili o odnosima ideja i znanja i drugih oblika svesti. Bez obzira na poreklo pojedinih sporova, pojedina stanovita bivaju i teorijski obrazloena. A razreavanje pojedinih sporova oteava okolnost to poetne faze u razvitku drutvene svesti nisu ni izdaleka dovoljno prouene, a njihovo temeljito prouavanje je uopte vrlo teko izvodljivo. U daljem izlaganju bie ukazano na nekoliko problema iz ove oblasti. Znaajan izvor tekoa u prouavanju razvoja drutvene svesti su vrlo nepotpuna znanja o njenim najnerazvijenijim poetnim oblicima. Najveirn delom ova tekoa je objektivne prirode jer nastaje usled fragmentarnosti arheoloke evidencije, koja se ipak postepeno srnanjuje otkrivanjem novih nalazita, ali i zbog nedovoljne sadrinske potpunosti arheolokih izvora. Na osnovu pronaenih trajnih materijalnih opredmeenja, nastalih u raznim drutvenim delatnostima, drutvena svest se moe prouavati jedino posredno. Ovim se, naravno, ne moe opravdati doskoranja pretena jednostrana muzeoloka kulturnoistorijska usmerenost arheolokih istraivanja na jednoj, i fiziko-antropoloka, na drugoj strani, u kojima je bilo zapostavljeno prouavanje naina proizvodnje, u kojoj su se najpre poeli razvijati racionalno--iskustveni pristup stvarnosti i znanja. Pisani izvori o prvo bitnim zajednicama i nerazvijenim drutvima, koji su se po eli javljati ve u drevnim civilizacijama, takoe su sadrinski nepotpuni, ali je pitanje nisu li usled jednostranih teorijskih shvatanja i usmerenosti istraivanja jo nedovoljno iskoriseni. Zapostavljanje temeljitih prouavanja naina proizvodnje i drugih praktinih drutvenih delatnosti bilo je jedan od uzroka to su u etnologiji postale vrlo uticajne pogrene teorije o korenima racionalnog miljenja i optim osobinama svesti nerazvijenih. drutava.11 Trebalo je da se pone shvatati 11

Dovoljno je pomenuti Frezerovo (Frazer) gledite o magijskora poreklu nauka i L. Levi-Brilovo (Levy-Bruhi) uenje o primitivnom" mentalitetu. U pravcu potcenjivanja razvoja racionalno-iskustvene misli u nerazvijenim drutvima i zapostavljanja prouavanja njenog razvoja u etnologiji delovao je i prilino snaan uticaj psihoanalize. 427 svetsko-istorijski znaaj proizvodnih dostignua iz poslednjih hiljadugodita preistorije (neolitska revolucija") da bi se uoila uloga racionalno-iskustvene misli, ugraene u

praktino-tehnika znanja i iskustva bez kojih ta dostignua ne bi bila moguna, u drutvenoj svesti prvobitnih zajedinica i kasnijih nerazvijenih drutava. Isticanje racionalnosti praktino--tehnikih znanja i iskustava ne znai da se previa (1) da su ona bila gotovo stopljena s raznim versko-magijskim zabludama i (2) njihova protivrena primena, koju su odluujue uslovljavali drutveni odnosi.12 Praktino-tehnika misao bila je neophodan inilac razvoja proizvodnih snaga (sredstava za proizvodnju i proizvoaa) i poveavanja drutvene proizvodnosti rada; ali, proizvodila su se nova orua za rad i predmeti potronje i nova oruja; isti proizvodi bili su esto i orua za rad i oruje. Postojea arheoloka i etnoloka graa pokazuje da je drutvena svest razvijenijih preistorijskih zajednica i nerazvijenih drutava iz kasnijih razdoblja ve prilino razuena. U njenom saznajnosociolokom prouavanju trebalo bi davati prednost kompleksnom uporednom pristupu; to znai da bi trebalo prouavati meusobne odnose raznih obiika svesti u to pouzdanije utvrenim, prirodnim i drutvenim uslovima. Na taj nain mogla bi se proirivati znanja i proveravati razliita shvatanja o, na primer, odno-sima izmeu praktino-tehnikog znanja, magije i mitologije; o odnosima prirodne sredine, praktino-tehnikog znanja i mitologije, uzimajui uvek u obzir i drutvenu organizaciju zajednica. Prouavanje pojedinih oblika svesti, npr. magije i mitologije, izdvojenih iz skiopa drutvene svesti, prirodnih i drutvenih uslova mogu vrio malo pomoi u rasvetljavanju njihovog nastajanja i promena. ini se da je osobito razuena bila drutvena svest onih prvobitnih zajednica iz kojih su se razvila prva klasna drutva i civilizacije; u svakom sluaju, na osnovu raspoloivih izvora moe se pouzdano zakljuiti da se ona ve prilino udaljila od poetne potpuno istovrsne kolektivne svesti. Moe se pretpostaviti da su u njoj preovladavali magijsko-mitoloki ujedno i religijski sadraji, ali njihova prevlast nije bila apsolutna, iz prostog razloga to se bez bar donekle razvijenog 12

Vie o praktino-tehnikom znanju vid. u 9. poglaviju, str. 497-513.

428

racionalno-iskustvenog pristupa stvarnosti i odreene koliine tehniki efikasnog znanja sve razvijeniji nain proizvodnje i sve sloeniji nain ivota zajednice nisu mogli trajnije odr-ati. Ovo treba imati na umu prilikom prouavanja daljeg razvoja drutvene svesti, a posebno nastajanja njenih speci-jalizovanih saznajnih oblika. Sigurno je sasvim neosnovano traiti saznajni koren nauke u magiji, iako je, kao to je reeno, magija vekovni pratilac praktino-tehnikog znanja. Nije manje pogreno jedini, ak ni najvaniji, koren filozofije i nauke videti u mitologiji i religiji.13 Zbog ega? Mitologija, po pravilu ukljuena u religiju, nerazvijen je oblik pogleda na svet. Fiiozofija takoe gotovo uvek ispunjava, pre svega, ovu funkciju. Ne bi stoga trebalo uopte da bude sporno da je odnos prema mitolokom nasleu igrao veliku ulogu u nastajanju filozofije. Ali, (1) filozofija od svojih poetaka nije idejno jedinstvena, pa se ovo vrlo vidljivo izraava i u nje-nom odnosu prema mitologiji i religiji; u nekim filozofskim pravcima i stanovitima ove se racionalizuju" i opravdavaju; u drugim se nastoji dokazati da su one neosnovane, i one se ili odbacuju kao tetne zablude, ili se, uz objanjenje kako su

zablude nastale, u njima pronalaze pojedina racionalna iskust-va i saznanja. No zauzimanje oba ova, u mnogo emu suprot-na, stava prema mitologiji i religiji postalo je u filozofiji mo-guno jer je filozofija, i kao pogled na svet, promiljala sadr-aj i drugih, nemitolokih oblika svesti. Mitologija nije nikad mogla biti njen jedini izvor i podsticaj, a u kritikama mito-logije ni najvaniji. (2) U svojim razvijenijim oblicima, koji su se rano pojavili, filozofija nije bila samo pogled na svet; prouavanje strukture miljenja i razrada logikih naela prisutni su u filozofiji od samih njenih poetaka. U tome je mitologija jo manje mogla da bude jedini ili uopte bitan izvor podsticaja. (3) Filozofija se vrlo esto sa svojim etikim i politikim uenjima pojavljivala i neposredno u drutveno- 13

Ovo gledite se vrlo uporno odrava. i ponekad iznosi kao samo po sebi razumiiivo. Npr., Agnes Heler, (Heller) bez ikakvih irih isku-stveno zasnovanih obrazioenja, tvrdi: Nasuprot Levi-Strosu, mislimo da nauno miljenje u prvom redu nije proizilo iz sistematizovanja svakodnevnih iskustava i posmatranja, ve se iz religioznog milje-nja odvojilo kao specifina disciplina..." A. Heler, Svakodnevni i-vot (1970), prevod s nemakog, Nolit, 1978. str. 188, prim. 44.

429 -integrativnoj funkciji. I na ovom podruju susret s mitolo-gijom bio je neizbean, ali racionalnim pristupima svakako nedovoljan; ovi su morali uzimati u obzir i ve postojeu pravnu misao i praksu.14 Pravo je, zaista, bilo povezano s mitoloko-magijskim religijskim shvalanjima, ali se dosta rano -pretvorilo u poseban oblik drutvene svesti. (4) Kao pogledi na svet, pojedina filozofska stanovita su sadravala razne naune ideje, npr. matematike, astronomske, medicin-ske/koje su ve bile razvijane i sistematizovane izvan. nje, to istorija nauke u klasino doba antike Grke neosporno pokazuje.15 U svom zanimljivom, dobro dokumentovanom, razmatranju uloge koju je odnos prema ostalim oblicima drutvene svesti imao u nastojanju filozofije u antikoj Gr-koj, A. S. Bogomolov navodi primere suprotstavljavanja nau-nih krugova, u ovom sluaju medicinskih, pojedinim filozof-skim tumaenjima naunih shvatanja.16 Istovremeno, moe se pretpostaviti da je filozofsko promiljanje naunih pogleda i znanja uticalo da pojedine nauke u antikoj Grkoj popri-me sistemaiiniji i izrazitije teorijski, oblik nego prethodno na drevnom Bliskom istoku.17 U temelju tih razlika i njiho-vih neposrednih. idejnih uzroka, nalazile su se, verovatno, razliite drutvene i politike priiike u ovim zemljama. Filozofija, kao poseban obiik svesti i saznajne delatnosti, nastajala je gotovo istovremeno u tri velike civilizacije: an-tikoj grkoj i drevnoj indijskoj i kineskoj. To kazuje da njena pojava nije istorijska sluajnost, deo nekog grkog 14

Karakteristian primer je prouavanje ustava grkih gradova--dravica u Aristotelovoj koli. 15

Upor., npr., G. Sarton, A History of Science -Ancient Science through the Golden Age of Greece, Harvard University Press, Cam-bridge, Mass., 1952, p. 275391; 431454; 501564; R. Taton (red.), Histoire generale des sciences, t.I: La science antique et medievale (des origines a 1450), 2 editioa. revisee et mise a jour, Presses univer. de France, Paris, 1966. p.226-250; 282-306. 16

A. C. , , v A. C. Boo-, T.. O, - -, Ha", Moc, 1983, . III, cp. 108109. 17 O razlikama izmeu vavilonske i antike grke tematike vid, J. Hoyrup, Varieties of mathematical discourse: Mesopotamia, Greece and Latin Middle Ages, Science and Societv, v. XLIX (1985), n 1. p. 441.

430 uda", ve nuan sastavni deo jednog stupnja u istorijskom razvoju. Slinosti i razlike u nastajanju i daljem razvoju filozofije, kao i u njenim odnosima s ostalim oblicima svesti i saznajnim i kulturnirn delatnostima u ovim civilizacijama, rnogu se razjasniti jedino kompleksnim uporedno-istorijskim pristupom.18 A. S. Bogomolov je bio sasvim svestan ovih isto-rijskih injenica, ali je smatrao da je usredsreivanje analize na nastajanje filozofije u antikoj Grkoj teorijski opravdano zbog ,najistijeg' oblika drutvenog razvoja u okviru kojeg se raa filozofija."19 Ovo gledite nije odrivo; ako je neka pojava sastavni deo pojedine faze u svetskoistorijskom raz-voju, njeni uzroci se mogu potpunije upoznati ako se ona prouava u razliitiin konkretno-istorijskim uslovima, u koji-ma dobija osobene crte, a i ne razvija se u podjednakoj meri. Od slinog kompleksnog uporedno-istorijskog pristupa mogu se oekivati doprinosi trajnije vrednosti i u proua-vanju drugih prelomnih faza u razvoju filozofije i nauka. U njihovom razjanjavanju i objanjavanju moraju se uzi-mati u obzir unutranje i meunarodne privredne i politike prilike, ali i meusobni odnosi raznih oblika drutvene svesti i saznajnih delatnosti u prouavanom dobu i njihove idejne tradicije. Sporovi nastaju obino zato to se navedenim iniocima, pa i nekim drugim, npr. verskim, u pojedinim gleditima pridaje korenito razliit znaaj. Kao karakteristi-an primer ovakvih sporova, mogu se navesti razliita shva-tanja uzroka razvoja prirodnib nauka u Evropi od renesanse do 18. stoiea; u jednim se preuveliava kontinuitet sa sred-njovekovnom sholastikom; u drugim, obnova antike filozo-fije, prvenstveno platonizma, a u treim se odluujua uloga pridaje tehnikim potrebama tadanjeg razvoja kapitaisti-

18 Za ovakav pristup, zamiljen u tradiciji klasinog pozitivizma, zalagao se jo 20-tih godina P.Mason-

Ursel. Vid. P. Masson-Oursel, La philosophie comparee (1923), 2e edition, F. Alcan, Paris, 1931, ali bez primetnijeg odziva. U isroriji nauke razvijao je uporedni pristup na hronolokofaktografski nain D. Sarton. Vid. G, Sarton, An Intro-duction to the Historv of Science, v I: From Homer to Omar Khayyam, Carnegie Institution of Washington, Baltimore, 1927. Danas postoje znatno bolji preduslovi za temeljita uporedna prouavanja ovog probtema. 19

A. C. Bo, op cit. cp. 36.

431 kog naina proizvodnje i proizvodno-tehnikim iskustvima zanatlija, to se u idealistikim shvatanjima nazivala se ona ,,imanentistikim" ili internalistikim" ili uopte ne uzima u obzir ili potcenjuje.20 Ovaj problem, kao i saznajno-socioloki jednostavniji i manje vaan odnos izmeu filozo-fije i nauka u prolom i ovom stoleu, nee se ovde razmat-rati. Kao to je reeno, svakom od njih treba prilaziti kom-pleksno i to odreenije. S obzirom da su se moderne nauke do druge polovine prolog stolea razvijale gotovo iskljuivo samo u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, i Severnoj Americi, upo-redno-istorijski pristup ima ovde ui okvir nego u proua-vanju nastajanja filozofije i nauka u prvim civilizacijama, ali su njegove mogunosti ipak velike, te je on i ovde neza-menljiv.

Prelazei na odnose saznanja i saznajnih delatnosti s drugim oblicima drutvene svesti, treba se najpre ukratko osvrnuti na odnos s vrednosno-normativnim, koji je najiri i najneposredniji, a vrlo razliito se tumai. Poto su razliita gledita_o prirodi ovih odnosa prilino poznata, dovoljno je u najkraim crtama izloiti njihovu sr. Gledite da postoji korenita razlika i nepremostiv jaz izmeu znanja o stvar-nosti i etiko-kulturnih vrednosti, kao idejnih temelja prak-tinih opredeljenja i normiranja drutvenih odnosa, ponaa-nja i delanja, vrlo je rasprostranjeno u buroaskoj filozofiji i drutvenim naukama ovog stolea. Njegovo poreklo je u novokantovstvu, ali je njegova uticajnost znatno proirena time to je prihvaeno u novopozitivizmu. Prema tom gle-ditu, koreni vrednosti nalaze se u oseanjima i iracionalnim voljnim odlukama, dok je uloga saznanja u osnovi svedena na stvaranje to efikasnijih sredstava i organizacije drutve-nog delanja. Ciljevi ovog delanja, proizali iz vrednosnih opre-deljenja, ne mogu se svestrano ocenjivati na racionalno-isku stven nain; moguno jc samo ispitati doslednost neke prak 20

U gleditima P. Dijema (Duhem), .A, Koarea (Koyre) B. Hesena i E. Cilsela (Zilsel) izrazito su se ispoljila navedena raziita shvata-nja. Vid. podsticajan pokuaj da se u prouavanju nastajanja novo-vekovnih prirodnih nasuka uzmu u obzir razni idejni izvori i postojea zanatska praktina iskustva u S. Lilley, Cause and effect in the history or science, Centaurns, v. 3 (1953), n0 12. p. 5872.

432

tine zamisli, njenu instrumentalno-tehniku racionalnost i trokove izvoenja. Ideja o vrednosno-neutralnoj" nauci naj-poznatiji je opti izraz ovih shvatanja odnosa saznanja i vrednosti. Ne ulazei ovde u njihovu iscrpnu kritiku,21 treba istai da ona bitno ograniavajui ulogu racionalno-iskustvene misli i saznanja u drutvenoj praksi. Nije uopte sporno da se u korenu praktinih opredeljenja ne nalaze samo znanja i saznajne pretpostavke ve i oseanja i voljne tenje. Ali im se psihika podloga saznanja ne shvati intelektualistiki (u saznajnoteorijskom a ne sociolokom znaenju ove rei), moe se razumeti da oseanja i voljne tenje iz kojih izrasta neko vrednosno opredeljenje mogu podsticati i saznajnu de-latnost, ne ograniavajui je na instrumentalno-tehnike za-datke. Kad se u kritici emotivistiko-voluntaristikog shva-tanja vrednosti istie da u svakom vrednosnom sistemu i normativnoj teoriji postoje bez obzira koliko su izriite i razvijene saznajne pretpostavke o stvarnosti, o onom to se ljudskom delatnou u njoj moe postii i to se moe oekivati od usvajanja nekog vrednosnog sistema i primene, na njemu izgraene, normativne teorije, ne smatra se nipoto da su ove saznajne pretpostavke u svim vrednosnim siste-mima i normativnim teorijama nekog doba podjednako raz-vijene, a jo manje da su podjednako opravdane. Bitno je da su one prisutne u svim vrednosnim sistemima i normativ-nim teorijama. Neposredne uzroke njihove razliite razvije-nosti i teorijske opravdanosti treba traiti u istorijskim oso-binama drutvenih, u prvom redu klasnih, svesti u kojima se razvijaju i vrednosno-normativne i saznajne delatnosti. Sledei oblik drutvene svesti iz kojeg takoe usled nje-ne diferencijacije ne iezavaju saznajni sadraji, kao i veze sa specijalizovanim saznanjnim delatnostima, jeste umetnost, ukljuivi i knjievnost. Umetnost, osobito knjievnost, izvo

21Vie o ovom vid. u mojoj knjizi Socioloki metod, 2. dopunjeno izdanje, Nolit, Beograd, 1978, str. 335362. S obzirom na veliku po-pularnost ideje o korenitim razlikama vrednosti i saznanja, ne izne nauje da je ona dola dosledno do izraaja i u novopozitivistikoj struji u sociologiji saznanja. Vid, npr., Th. Geiger, Ideologie und Wahrheit, Eine soziologische Kritik des Denkens (1953), H. Luchter-hand, Neuwied und Beriin, 1968, naroito Kap. IV: Das Werturteil eine ideologische Aussage, S. 4757

433

ran je oblik saznanja, izraenog na umetniki a ne pojmovni, logiko-diskurzivni nain. Tenja za saznanjem stvarnosti i njenim vernim prikazivanjem vrlo je iroko prisutna u umet-nosti, naroito u njenim realistikim pravcima. Upravo zato su knjievna i likovno-umctnika dela esto izuzetno vani izvori o drutvenom ivotu raznih prolih epoha. Isticanjem saznajne izvornosti umetnikog stvaranja eli se naglasiti da se njegove saznajne mogunosti nipoto ne ograniavaju na ilustrovanje" preuzetih ideja i tema. Ovo ne znai da se isti sadraji, tematske analogije i u osnovi istovetan opti odnos prema stvarnosti ne pojavljuju gotovo istovremeno u umet-nikim i saznajnim delatnostima, koje su se razvile iz dru-tvene svesti istih drutvenih grupa, a to se moe prilino pouzdano utvrditi.22 Samo u ovim uporednim ispitivanjima ne sme se nikad. izgubiti iz vida da se usled posebnosti sa-znajnih i umetnikih oblika svesti u osnovi istovetna ivotna iskustva i stavovi u njima izraavaju na bitno razliite naine. to se vie uzimaju u obzir ove posebnosti, to se svestranije moe upoznati neka istorijska drutvena svest, poreenjem njenih razliitih sastavnih delova. Ali, odnos iz-meu saznajnih i umetnikih delatnosti ne uspostavlja se jedino u sadrajnom ve i u tehnikom pogledu, i to kako neposredno, tako jo vie posredstvom proizvodnih prakti-no-tehnikih iskustava. Ni u ovoj oblasti odnos i uticaji nisu jednosmerni ve su uzajamni, a uz to i vrlo raznovrsni. Obino se istie veliki uticaj zanatskog, a u najnovije vreme i naunog proizvodnog praktino-tehnikog znanja na sve li-kovne umetnosti, a naroito na arhitekturu.23 Teko da je 22

Primera radi, mogu se navesti ikonoloki radovi E. Panofskog o povezanosti srednjovekovne umetnosti sa sholastikom i renesansne s tadanjim filozofskim strujama, u prvom redu novoplatonizmom. Vid. E. Panofsky, Architecture gothique et pensee scolastique (1951), pre-vod s engles, Les editions de minuit, Paris 1970; NeopIatonistiki pokret i Mikelanelo,u E Panofski Ikonoloke studiie Humani 93 k Nli stike teme u renesansnoj umetnosti (1939), prevod s engleskog, Nolit, Beograd, 1975. A zatim i pristup L. Goldmana (Goldmann) u ko-jem se nastoji utvrditi povezanost filozofije i knjievnosti otkriva-njem zajednikih pogleda na svet. Vid. L. Goldman, Skriveni bog (1959), prevod s francuskog, BIGZ, Beograd, 1980. 23

Vid., npr.. P.Frankastel, Umetnost i tehnika u XIX i XX veku (1956), prevod s francuskog, Nolit, Beograd, 1964.

434

njih, moe se, svakako, mnogo saznati prouavanjem njihove organizacije. Ali, bez svestranog ispitivanja sadraja saznajnih delatnosti, posledice drutvenih uticaja na njih i njihova stvarna uloga u drutvenom ivotu ne mogu se sagledati. U drutvima gde su

saznajne delatnosti specijalizovane i raz-vijene, njihove tvorevine su sadrajno obimne, razgranate i raznovrsne, a razlikuju se i u svojim formalnim osobinama i saznajnoj vrednosti. Ako se ove unutranje osobine tih tvorevina ne poznaju, ili nedovoljno uzimaju u obzir, njihovi odnosi s drutvenim uslovima, a posebno s drugim drutve-nim delatnostima ne mogu se dovoijno odreeno utvrditi. Nastojei da upozna strukturu idejnih tvorevina i da to je rmoguno pouzdanije oceni njihovu saznajnu vrednost, socio-logija saznanja ne samo da koristi rezultate teorije saznanja raznih disciplina istorije ideja i kritikih ispitivanja savre-mene filozofske, naune i drutvenopolitike misli, nego i sama mora da primenjuje istraivake pristupe i postupke istorije ideja, teorije saznanja i metodologije. Dobro pozna-vanje i sposobnost samostalnog korienja pomenutih nau-nih i fiiozofskih. pristupa potrebno je, ili bar korisno, iz vie razloga. Pre svega, da bi se mogla oceniti vrednost poje-dinih pristupa i postupaka pomenutih disciplina, a, zatim, da bi se oni mogli to bolje prilagoditi istraivakim zada-cima sociologije saznanja. Uostalom, njen odnos s drugim prouavanjima saznajnih delatnosti i njihovih tvorevina tre-ba shvatiti u duhu meusobne saradnje i dopunjavanja, a ne hijerarhino. Svaka od tih filozofskih i naunih disciplina moe biti predmet sociologije saznanja, kao to razvoj ove poslednje treba prouavati istorijski i u njegovom kritikom ispitivanju primenjivati saznajnoteorijska naela i kriterije.24 24

Na ovo je ukazano u mom lanku Sociologija saznanja i so-ciologija nauke, Sociologija, g. XXII (1980), br. 34, str.211212. Stvar- no ima malo meusobne saradnje; u filozofskim krugovima, javija se _ i u najnovije vreme mnogo ee potcenjivanje sociologije sa- znanja i nauke, dok se u ovima izbegavaju kritike analize raznih saznajnoteorijskih i epistemolokih stanovita, u kojima bi se ubed-ljivo pokazivali njihovi drutveni koreni. Kao jedan od ranijih radova ove vrste vid. ogled P. Landsberg, Zur Soziologie der Erkenntnistheo-rie Schmolers Jahrbuch fiir Gesetzgebung, Verwaltung und Volkswirt-schaft, 55. Jg. (1931), II Halbband, S. 769-^808. Landsberg ne ocenjuje saznajnoteonjsku vrednost pojedinih stanovita, ve u optim potezi- 436

Strukturalna analiza idejnih tvorevina otkriva njihovu vieslojnost, pre svega u pogledu razliite optosti pojedinih njihovilh delova. Ovde e ta vieslojnost biti prikazana u naj-optijim crtama. Podrobno razmatranje nekih njenih slojeva spada u teoriju saznanja i logiku, a drugih u pojedine disci-pline istorije ideja. Najoptiji sloj idejnih tvorevina ini logiko-kategorjalni okvirr miljenja; on se sastoji iz naj-optijih pojmova i logikih naela. Ovaj sloj je samo pri-vidno isto formalan; u stvari, logikokategorijalni okvir miljenja nerazdvojno je povezan s ontolokim idejama o prirodi stvarnosti, koje utiu na shvatanja o tom kako se mogu proirivati i usavravati znanja o njoj. A poto su i ontoloke ideje i shvatanja o mogunostima i najsvrsishod-nijim putevima i nainima saznanja plod istorijskog razvoja, logiko-kategorijalni okvir miljenja nije transcendentalan. To najbolje pokazuju injenice da on ni u istim drutvima i dobima nije jedinstven; pored istorijski odreenih i opte-usvojenih logikih naela, postoje i znaajne razlike u shva-tanju stvarnosti i puteva njenog saznavanja. Nadalje, poje-dina ontoloka i saznajnoteorijska stanovita (materijalizam idealizam dualizam

pluralizam; racionalizam empi-rizam intuicionizam skepticizam) pretvaraju se u sklopu opteg idejnog i dratvenog razvoja u posebne idejne tradici-je; na pojavu njihovih novih verzija ne utiu samo nova opta idejna stanja i drutvene prilike ve i ove tradicije. Svaki opti logiko-kategortjalni okvir odnosi se na stvarnost kao celinu, i u tom obliku predstavlja logiko-ontoloku osnovu pogleda na svet. Ovo ne znai da su u izgradnji pojedinih logiko-kate-gorijalnih okvira dola podjednako do izraaja iskustva i znanja o svim oblastima stvarnosti, i da su podjednako uo-ene osobenosti pojedinih oblasti. Obino preovladavaju is-kustva i znanja o nekoj posebnoj oblasti, npr. mehanikoj i ire fizikalnoj, biolokoj, drutvenoj ili psihikoj, i ona se prenose na sve ostale, ili se u dualistikim i pluralistikim ontolokim stanovitima ue oblasti stvarnosti manje ili vie ma nastoji da pokae njihovu povezanost s drutvenoistorijskim kre-tanjima, drutvenim poloajem predstavnika pojedinih saznajnoteorij-skih pravaca i njihovim optim filozofskim shvatanjima oveka i drutva.

437

razdvajaju; a sva ova ontoloka stanovita ispoljavaju se i u saznajnoteorijskim i metodolokirn zamislima. Ali, poto praktine potrebe zahtevaju da se poveavaju i usavravaju znanja o pojedinanim oblastima stvarnosti, to izaziva kon-kretizaciju optih ontolokih stanovita. i epislemoloko-meto-dolokih zamisli prema posebnostima pojedinanih podruja koje prouavaju pojedine nauke.25 Ve pomenute razlike u optirn ontolokim i saznajnoteorijskim stanovitima obino su jo raznovrsnije na ovoj uoj ravni, tj. u naukama to prouavaju pojedine oblasti stvarnosti, a u osnovi istovetna ili srodna stanovita na obe ravni meusobno su povezana. U narednom sloju u strukturi idejnih tvorevina izraava se operativna osobenost saznajnih delatnosti, nastojanja da se opta saznajnoteorijska i metodoloka naela i postojea znanja i pretpostavke upotrebljavaju u novim istraivanjima, i u tu svrhu izgrauju posebni istraivaki pristupi i tehnika sredstva. Ovaj sloj operativnih iskustava, znanja i vetina na-roito je razvijen u iskustvenim naukama. Da bi se ovo uvide-lo, dovoljno je uporediti metodoloke prirunike raznih nauka s filozofskim radovima o teoriji saznanja, logici i metodolo-giji. Oba dela ovog sloja nastaju u prouavanju saznajnih delatnosti, promiljanju i sreivanju njihovih iskustava i razvijanju istraivakih pristupa i tehnikih sredstava to se u njima upotrebljavaju, s ciljem da se ove delatnosti unapreuju. Tesna povezanost saznajnoteorijskih i opte-metodolokih razmatranja s istraivako-tehnikim iskustvi-ma i potrebama najpovoljniji je preduslov za uspeno ostva-rivanje tog cilja. U praksi, i to ne od jue, ta povezanost je nedovoljna, te se na jednoj strani pojavljuju neplodne logi-ko-saznajnoteorijske spekulacije, a na drugoj prakticistiki pristup- istraivako-tehnikim iskustvima i zadacima. Druga jednostranost sastoji se u pretenom prouavanju istraiva- 23 Osnovne pretpostavke na kojima se razvijaju logiko-kategori-jalni okviri miljenja na ove dve ravni A. Guldner je nazvao poza-dinskim" (background assumptions) i podrunim" domain assump-tions). Vid. A. Gouldner, The Coming Crisis of Western 5ociology (1970), Heinemann. 1972, p. 2937. Ideja je

prihvatljiva, premda nije dovoljno sistematski obrazloena, a izraz pozadinske pretpostavke nije terminoloki dovoljno primeren za oznaavanje opteg ontoloko -teorijskosaznajnog stanovita. 438

kih delatnosti koje su usmerene na proirenje znanja o stvarnosti, dok se zapostavlja, ili potpuno izostaje, proua-vanje konstruktorsko-izumiteljske delatnosti i sloenih zada-taka koje treba reavati prilikom uvoenja otkria ili izuma u razne praktine drutvene delatnosti. Ako sociologija sa-znanja treba da prouava odnose drutva i saznajnih delat-nosti, ona ne sme zanemarivati ove njihove izrazite praktine oblike. Sasvim je sporedno a li osnovna obavetenja o njima moe nai u metodolokim radovima raznih primenje-nih nauka, u prirunicima za obavljanje raznih profesional-nih delatnosti, u ekonomskim i sociolokim prouavanjima proizvodnih i drugih novina (inovacija"), ili treba da ih samostalno stvara. U daljoj strukturalnoj analizi idejnih tvorevina moraju se imati u vidu njihova formalna svojstva i tematski sadraj i nastojati da se oni prouavaju u meusobnoj povezanosti. U formalnom pogledu, misli se na irinu, stepen optosti, oblik sistematizovanja i stupanj iskustvene proverenosti i pouzdanosn tih tvorevina; npr., na filozofske i teorijske nau-ne sisteme; pojedinane naune teorije, zakone i teorijske hipoteze razliite irine; na iskustvena uoptavanja i sinte-tike radove, razliite sadrajne irine o pojedinim duim ili kraim istorijskim periodima i na celovite opise pojedinanih istorijskih dogaaja. A na najniem stupnju optosti, kao iskustvena osnova na koju se oslanjaju svi oblici teorijskog i istoriografskog uoptavanja, nalazi se izvorna iskustvena graa; ova se stvara i sreuje prema postojeim shvatanjima o tom kako se pojedini njeni delovi mogu to lake i efikas-nije dalje obraivati i koristiti u razliite svrhe. Pojedini delovi iskustvene grae u vrlo su razliitoj meri potpuni i pouzdani. Povezivanje forrnalnih osobina idejnih tvorevina s njihovim iskustvenim sadrajem omoguuje da se utvrde pravci u kojima su se u nekom drutvu.i vremenskom periodu kretale saznajne delatnosti i kakve su promene izazvale u zateenim idejama i znanjima.26 Vea pomeranja u tematskoj 24

S namerom da ga uini u metodskom pogledu to je moguno preciznijim pomou istorijsko-statistikih postupaka, Pitirim Sorokin je ovaj pristup uveo u sociologiju saznanja u izuzetno irokom sadr-inskom okviru i vremenskom rasponu. (Vid. P. Sorokin, Social and

439

usmerenosti usled prodiranja nauke u delatnosti koje su se ranije zasnivale na neposrednim praktinim iskustvima i zna-njima, zatim usled pojave novih problema i teorijskih stano-vita, uz ponekad istovremeno srazmerno ili apsolutno opadanje uestalosti, izvornosti i praktinog znaaja saznaj-nih dostignua u nekim starijim oblastima-istraivanja, ispo-ljavaju se i u institucionalnim promenama u organizaciji saznajnih delatnosti. Ove institucionalne promene esto utiu na strukturisanje ideja i znanja, te ih treba uzimati u obzir i u strukturalnoj analizi idejnih tvorevina. Nadalje, u ovoj analizi treba imati u vidu u kakvom se odnosu s praktinim drutvenim delatnostima nalaze.pojedine vrste ideja i znanja. Ovi su u drutvenu praksu neposredno ukljueni samo dok ne ponu da se stvaraju u specijalizovanim i institucionali-zovanim saznajnim delatnostima. Ovo je najvidljivije u poljo-privrednoj i zanatskoj proizvodnji koje se oslanjanju isklju-ivo na neposredno usmeno prenoenje iskustava i znanja;27 ali ideje i znanja su. samo neposredno ukljueni u praksu i u drugim oblastima, npr. drutvene organizacije

ili oruanih snaga, dok se u njima ne pojave specijalizovane saznajne delatnosti. Odnos specijalizovanih saznajnih delatnosti i od-govarajuih praktinih u razliitoj meri je posredan; npr. vie u teorijskim a manje u primenjenim naukama; vie u izvornim filozofskim delima i delima drutvenopolitike misli a manje u njihovim uproenim popularizacijama. Ovaj po-sredni odnos stvara realnu mogunost da se u nekom drutvu Cultural Dynamics, VoL II, American Books Co, New York, 1937; kri-tiki osvrt na Sorokinov pristup vid. u 6. pogiavlju ove knjige, str. 326 331. Pod neposrednim Sorokinovim uticajem, aii u sadrajno znatno uem obliku i kraem vremenskom periodu Robert Merton je uveo ovaj pristup u istoriisko-socioloka-_prouavanja nauke. Vid. K. Merton, Science, Technoiogy and Society in Seventeenth Century England (1938), Harper and Row, New York, 1970, p. 3854. 27 Pri tom se ne zaboravljaju tekoe u prouavanju ovog oblika praktinih iskustava i znanja, u prvom redu jer o njemu ima malo tragova u istoriografskim izvorima, pored ostalog i zato jer su se ona iz cehovskih interesa nastojala uvati u tajnosti. 0 nastojanjima da se tajne zanatskih iskustava otkriju i izloe, kao i o ulozi ovih na-stojanja u razvoju prirodnih nauka poetkom novog veka u Evropi, vid. W. Eamon, Arcana disclosed: The advent of printing, the Books of Secrets and the development of experimantal science in the sixteenth centyry, History of Science, v. XXII (1984), Part. 2 (56), p. 1ll149.

440

nepotpuno koristi raspoloivo teorijsko znanje, usled toga to su primenjene nauke, kao neophodan posredujui inilac, nedovoljno razvijene;3 a treba dodati i usled neprimerenih popularizacija nekih filozofskih, naunih i drutvenopoliti-kih ideja i znanja. Premda su osnovni zadaci strukturalne analize idejnih tvorevina izloeni u krajnje saetom obliku, ipak se moe pokazati koje neophodne preduslove ona stvara za proua-vanje idejnih posledica drutvenog uslovljavanja raznih sa-znajnih delatnosti. (1) Strukturalna analiza, ako se ne odnosi na statine preseke stanja ideja i znanja u pojedinim trenu-cima ve na due ili krae vremenske periode, omoguuje da se utvrdi na kojim takama su se zbivale i u kojim su se pravcima razvijale promene u idejnom nasleu. Poto se nikad svi delovi ovog naslea ne menjaju istovremeno, do-voljno odreeni podaci o tom ta se u njemu menja neop-hodni su za dalje prouavanje drutvenih prilika koje su uslovljavale pojedine promene i drutvenih inilaca koji su sauestvovali u njihovom izvoenju. (2) Strukturalna analiza, u kojoj se moraju uzeti u obzir svi slojevi pojedinih vrsta idejnih tvorevina, omoguuje da se objektivno oceni dubina i irina pojedinih promena; ove su tim dublje, to zahvataju vie slojeva misli, od njenih najoptijih ontolokih ideja, logiko-kategorijalnog okvira do iskustvene grae; a tim su ire to se ispoljavaju u misli koja se odnosi na vie poseb-nih oblasti stvarnosti. U filozofskim i naunim prouavanjima saznanja nije retka pojava da se vrlo neodmereno i s vrlo neodreenim znaenjima upotrebljavaju krupne rei, i tako obezvreuju. Kao primer mogu se navesti brojne upotrebe izraza nauna revolucija", koji je poslednjih desetlea po-stao vrlo pomodan u filozofiji, istoriji i socioiogiji nauke. Strukturalna analiza idejnih tvorevina moe sluiti kao brana protiv slinih semantikih poremeaja". (3) U prethodnom izlaganju je samo nagoveteno da strukturalna analiza idej-nih tvorevina treba da se bavi svim njihovim smisaonim

28 Tehniko-tehnoloko. zaostajanje industrije u Britaniji krajem prolog i poetkom ovog stolea, i pored

vrlo znaajnih dostignua njenih prirodnih nauka, jedan je, prilino prouen, primer ove vrste. Nesto vie o ovom vid. u poglaviju irenje ideja i znanja. str. 647648.

441

441 odnosima; da utvruje da li su pojedine veze logiki dosled-ne i iskustveno zasnovane, a gde smisaoni odnosi nisu uspo-stavljeni, ili su pojedine ideje i shvatanja meusobno nespo-jivi, mada pripadaju istim idejnim tvorevinama ili irim u koje su ove ukljuene. Ali ovaj zadatak strukturalna analiza ne moe uspeno obaviti ako je samo formalna, tj. ako se ne povee s utvrivanjem istinitosti prouavanih idejnih tvo-revina. U sociologiji saznanja nije osporavana potreba struktu-ralne analize. No ve dvadesetih godina poeo je spor o tom da li ona treba da se bavi utvrivanjem saznajne vrednosti ideja, a prvenstveno njihove istinitosti i heuristike plod-nosti. Potvrdan odgovor ne znai da se mora prihvatiti Dirkemovo sociologistiko gledite prema kojem je sociolo-gija saznanja zapravo socioloka teorija saznanja, i stoga u stanju da sama izgrauje kriterij istinitosti. Sociologija saznanja moe preuzeti ovaj kriterij i naine njegove pri-mene iz teorije saznanja i samo ih podesiti svojim posebnim istraivakim ciljevima. Presudno je da li je ispitivanje sa-znajne vrednosti ideja u njoj uopte potrebno. Osporavanjem ove potrebe, ona se saznajnoteorijski neutralizuje. Ovo gle-dite se opravdavalo razliitim razlozima. U Manjhajmovoj vrlo eklektinoj zamisli, saznajnoteorijskoj neutralizaciji so ciologije saznanja odgovarali su (1) vrednosno-neutralni" pojam ideologije, kojim se njeni istraivaki zadaci ograni-avaju na utvrivanje funkcionalnih odnosa ^izmeu ideja i drutvenih uslova u kojima su one nastale ili imaju neku funkciju,29 i (2) gledite da su sva shvatanja o drutvu nepot-puna jer nastaju u razliitim ,,perspektivama", iz kojih se mogu sagledati samo neki aspekti" drutva kao celine,30 ali bez potrebe da se utvruju raziiite saznajne mogunosti pojedinih, drutveno uslovljenih perspektiva. Nastojei do slednije nego Manhajm da .sociologiju saznanja odvoji od 29

Vid. K. Manhajm, Ideologija i utopija (1929), prevod s nema-kog, Nolit, Beograd, 1968, str. 7077. 30

K. Manhajm, Sociologija znanja (1931), op. cit., str. 218225. Naporedo s ovim shvatanjima, u Manhajmovoj zamisli su dola do izraaja i suprotna gledita u vrednosnom" pojmu ideologije (Ibid. str. 7779.) i uzimanju u obzir istinitosti ideja u dragim ajegovim od-redbama pojmova ideologije i utopije. (Ibid., str. 157161.)

442

ispitivanje saznajne vrednosti ideja; jer, drutveno uslov-Ijena je misao razliitog saznajnog kvaliteta proirivanje znanja, kao i odravanje zateenih i stvaranje novih zabluda i samoobmana; razvoj saznanja kao i njegov zastoj i nazado vanje na pojedinim p^irujima. Bez pouzdaaili kriterija za utvrivanje saznajne vrednosti ideja, sociologja saznanja se pretvara u vrlo neodreeno prouavanje povezanosti ideja s drutvenim prilikama, i nije u staiaju da otkriva povoljne i nepovoljne drutvene uslove za razvoj pojedinih oblika sa-znanja i njihov koliko-toliko usklaen meusobni odnos u drutvenoj

svesti istorijskih drutvenih grupa. Teza o sa-znajnoteorijskoj neutralnosti sociologije saznanja esto je isticana u nastojanjima da se ona odvoji od one struje u kritici ideologije koja je u drutvenim protivrenostima i i preivelim oblicima drutvenog ureenja traila glavne iz-vore predrasuda, zabluda, samoobmana i obmanjivanja, i smatrala da je razjanjavanje pa i raskrinkavanje" tih za-bluda i obmana neizbean i vaan zadatak u otklanjanju nji-hovih uzroka i borbi za drutveni napredak. Ovoj struji u kritici ideologije bili su neophodni saznajni kriteriji u ocenjivanju. ideja. Utoliko je saznajnoteorijsko neutralizova-nje doista odvajalo sociologiju saznanja od ove struje. Ali, mada kritika rdeologije ostaje jedan od osnovnih zadataka sociologije saznanja, ne bi biJo opravdano smatrati da je ona samo naunija kritika ideologije, tj. sociologija predrasuda, zabluda i obmana. U tom sluaju, prouavanje drutvenih iniiaca koji su podsticaJi razvoj saznanja ne bi ulazili u njen vidokrug, ili bi, u najboljem sluaju, imali sasvim sporedan znaaj. Madalje, utvrivarije drutvenih funkcija ideja ne rnoe takoe, kao ni otkrivanje njihove drutvene uslovljenosti, zameniti ispitivanje njiliovih saznajnih kvaliteta. Ideje se doista ukljuuju u drutsssai Mvat jiasEsstvom svojih dru-stveoih funkcija. Zbog tga se o njifaovom dratvenom karak-teru moe najvie saznati prouavanjem njihovili drutvenih funkcija u drutvu kao ceiini i pojedinim drutvenim gru-pama. A poto su drutvene funkcije objektivni odnosi, za-snovani na drutvenom determinizmu, izmeu nekih delat-nosti i potreba drutva, odnosno njegovih uih delova, koje 443

443 ispitivanje saznajne vrednosti ideja; jer, drutveno uslov-ljena je misao razliitog saznajnog kvaliteta proirivanje znanja, kao i odravanje zateenih i stvaranje novih zabluda i samoobmana; razvoj saznanja kao i njegov zastoj i nazado vanje na pojedinim podrujima. Bez pouzdanih kriterija za utvrivanje saznajne vrednosti ideja, sociologija saznanja se pretvara u vrlo neodreeno prouavanje povezanosti ideja s drutvenim prilikama, i nije u stanju da otkriva povoljne i nepovoljne drutvene uslove za razvoj pojedinih oblika sa-znanja i njihov koliko-toliko usklaen meusobni odnos u drutvenoj svesti istorijskih drutvenih grupa. Teza o sa-znajnoteorijskoj neutralnosti sociologije saznanja esto je isticana u nastojanjima da se ona odvoji od one struje u kritici ideologije koja je u drutvenim protivrenostima i i preivelim oblicima drutvenog ureenja traila glavne iz-vore predrasuda, zabluda, samoobmana i obmanjivanja, i smatrala da je razjanjavanje pa i raskrinkavanje" tih za-bluda i obmana neizbean i vaan zadatak u otklanjanju nji-hovih uzroka i borbi za drutveni napredak. Ovoj struji u kritici ideologije bili su neophodni saznajni kriteriji u ocenjivanju. ideja. Utoliko je saznajno teorijsko neutralizova-nje doista odvajalo sociologiju saznanja od ove struje. Ali, mada kritika ideologije ostaje jedan od osnovnih zadataka sociologije saznanja, ne bi bilo opravdano smatrati da je ona samo naunija kritika ideologije, tj. sociologija predrasuda, zabluda i obmana. U tom sluaju, prouavanje drutvenih inilaca koji su podsticali razvoj

saznanja ne bi ulazili u njen vidokrug, ili bi, u najboljem sluaju, imali sasvim sporedan znaaj. Nadalje, utvrivanje drutvenih funkcija ideja ne rnoe takoe, kao ni otkrivanje njihove drutvene uslovljenosti, zameniti ispitivanje njihovih saznajnih kvaliteta. Ideje se doista ukljuuju u drutveni ivot posredstvom svojih dru-tvenih funkcija. Zbog toga se o njihovom drutvenom karak-teru moe najvie saznati prouavanjem njihovih drutvenih funkcija u drutvu kao celini i pojedinim drutvenim gru-pama. A poto su drutvene funkcije objektivni odnosi, za-snovani na drutvenom determinizmu, izmeu nekih delat-nosti i potreba drutva, odnosno njegovih uih delova, koje 444

delatnosti zadovoljavaju, kvalitet delatnosti otkriva karakter potreba, a u svakom sluaju kako i koliko se one zadovo-ljavaju. Ako se u nekim drutvenim odnosima zablude, samo-obmane, obmanjivanje i lai pojavljuju u ulozi znanja, to je nauno vrlo znaajan podatak i o tim odnosima a ne samo o idejama. Ispitivanje drutvenih funkcija ideja postaje, sto-ga, socioloki daleko vrednije ako se utvruje i njihov saznaj.-ni kvalitet.34 Prethodni stav se odnosi na drutveno-integrativ-nu misao, a navedeni Marksov stav na samosvest; ali, o drutvu se moe isto tako mnogo vie posredno saznati ako se utvrdi saznajna vrednost ideja s raznim praktino-tehni-kim funkcijama; npr. proizvodnim, upravnim, zdravstvenim, obrazovnim, nego ako se istraivanje ogranii na sadraj tih ideja; i to kako o stanju drutva u nekom periodu tako i o promenama to se u njemu zbivaju u toku vreraena. ini se, dakle, da nema osnovanih teorijskih razloga da se produava spor o tom da li je ispitivanje saznajne vrednosti ideja u sociologiji saznanja korisno i potrebno. To ne znai da mnogi sadrajni i metodoloki problemi ostvarivanja ove zamisii nisu jo vrlo daleko od svojih. zado-voljavajuih resenja.35 Dalji napori trebalo bi da pridonesu njihovom sistematskom postavljanju i razvijanju primerenih istraivako-tehnikih postupaka. Ovde se o tom iznosi samo nekoliko optih ideja. Saznajnoteorijsku osnovu ispitivanja saznajne vrednosti ideja trebalo bi da ini gledite o dija-lektikom odnosu relativne i apsolutne istine. Ono ukazuje na istorinost razvoja saznanja; kako se ovaj razvoj ostva-ruje u razliitim saznajnim delatnostima, moe se utvrditi jedino istorijskim istraivanjima, i tako proveriti razna po-stojea shvatanja idejnog razvoja. Moe se pretpostaviti da ni prosto kumulativistiko ni potpuno diskontinuistiko shva- 34

Na to ukazuje sledea, dobro poznata Marksova misao o re-ligiji: ,,0va drava, i ovo drutvo proizvode religiju, iskrivljenu svijest o svijetu, jer su oni izopaeni svijet'. K. Marks, Prilog kritici Hegelove filozofije prava (1844), MED, t. 3, str. 150. 35

O objektivnim tekoama ostvarivanja ove zamisli i nastoja-njima da se one postepeno savladavaju vid. u poglavlju o metodu str. 716721. 445

tanje ne odgovaraju njegovom stvarnom toku.36 Dijalektiko shvatanje odnosa relativne i apsolutne istine, zatim, upuuje da ocenjivanje saznajne vrednosti neke idejne tvorevine

ne sme da se ogranii na njen neposredan doprinos razvoju saznanja, ve da treba uzimati u obzir i njene heuristike mogunosti, tj. njen pozitivan uticaj na dalji razvoj misli. Ako se doda da dijalektiko shvatanje relativnog i apsolut-nog u razvoju saznanja zahteva da se utvrdi i koliko je racionalan i kritian odnos prema idejnom nasleu, dobijaju se osnovne karakteristike istorinog pristupa u ocenjivanju saznajne vrednosti ideja. U krajnjoj liniji, ove ocene se uvek odnose na pojedinana saznajna dostignua, na osnovu kojih se ocenjuje vrednost saznajne delatnosti pojedinaca, ustano va, idejnih pravaca, pojedinih drutava, kultura i civilizacija. Istorinost u ocenjivanju saznajne vrednosti ideja i rezultata raznih saznajnih delatnosti u biografskim, grupnim i dru-tvenim razmerama zahteva da se epohalni pristup sjedi-njava s razvojno-istorijskim. Epohalni pristup znai da se poreenja rezaltata saznajnih delatnosti u raznim drutvima odnose na iste vremenske periode; istorijsko-razvojnim na-stoji se utvrditi (1) kako se pojedinci, ustanove, idejni pravci odnose prema idejnom nasleu i idejama i znanjima koji bi im, uz izvestan napor, mogli postati pristupani; i (2) koliko su i u kojim pravcima njihova saznajna dostignua uticala na dalji razvoj ideja i znanja. Ovako shvaen epohalni pri-stup potpuno je primeren u poreenjima drutava koja se nalaze na priblino istom stupnju privrednog razvoja, i u kojim postoje priblino podjednake materijalne mogunosti za razvoj saznajnih delatnosti, uzimajui, razume se, uvek u obzir i raziitu veliinu pojedinih drutava. No usled ne-ravnomernog istorijskog razvoja, ne sarno da danas postoje, ve su i u raznim prolim epohama postojala, drutva na razliitim. stupnjevima privredaog i drutvenog razvoja, pa 36

U sociologiji saznanja je ponekad kumulativistiki tumaen raz-voj prirodmh nauka, (Vid. K. Mannheim, Historismus (1924), u K. Mannheim, Wissenssoziologie, H. Luchterhand, Berlin und Neuwied, 1964, 5. 283386.), dok je teza T. Kuna (Kuhn) o ."nesamerljivosti paradigmi", koje se smenjuju u razvoju nauke, vrlo popularno novije diskontinuistiko shvatanje razvoja nauka.

446

usled toga i razliiti opti uslovi za razvoj saznajnih delat-nosti, i razliiti neposredni zadaci ije uspeno reavanje je stvaralo, odnosno stvara, preduslove daljeg razvoja saznajnih delatnosti u njima.37 Ovim se ne relativie vrednost vrhunskih saznajnih dostignua neke epohe, ve eli samo skrenuti pa-nja na razliite neposredne prioritete u razvijanju saznajnih delatnosti u drutvima u kojima se one nalaze na razliitim stupnjevima razvoja. Drugim reima, u epohalnom pristupu treba uzimati u obzir i postojee razlike u razvijenosti saznaj-nih delatnosti u raznim drutvima, upravo da bi se na to irem istorijskom iskustvu utvrdilo kako su se one u pro-losti u pojedinim sluajevima smanjivale a u drugim pove-avale. Napokon, sloenost svestranog utvrivanja saznajne vrednosti ideja proistie i otud to, pored isto teorijskih, treba primenjivati i praktine kriterije. Ako se teorijska vred-nost nekog saznajnog dostignua sastoji u tom kolike pro-mene izaziva u strukturi postojeeg znanja i/ili koliko una-preuje istraivaka iskustva i sredstva, njegov praktini zna-aj ogleda se u doprinosu ooveavanju ljudskog ivota u raznim oblastima (proizvodnji, politikom ivotu, zatiti zdravlja, obrazovanju i drugim sredstvima razvijanja racio-nalne individualne i drutvene

svesti). A, pri tom, valja uvek imati na umu da se subjektivne pobude idejnih stvaralaca i drutveno odreene praktine upotrebe njihovih saznajnih dostignua mogu korenito razlikovati. Premda nedovoljno razvijeno, sadrinsko problematizovanje sistematskog ispiti-vanja saznajne vrednosti ideja ide, ipak, znatno ispred izgrad-nje primerenog istraivako-tehnikog pristupa. Ova se, usled pritiska praktinih potreba vladajuih krugova, donedavno uglavnom ograniavala na utvrivanje proizvodno-tehrukih mogunosti nauka. Sadrinska i istraivako-tehnika razrada svestranog pristupa u ispitivanju teorijske vrednosti i prak-tinog znaaja - aktualnog i mogunog - dostigmua svih saznajnih delatnosti spada, svakako, u temeljne probleme so-ciologije saznanja. 37

Neto vie o ovom vid. u mom lanku Drutveni potencijal pojam i probiemi, Socioloki pregled g. XII (1978), br, l, str. 518.

447

* * *

Strukturalna analiza idejnih tvorevina, ispitivanje njiho-ve saznajne vrednosti i poloaja u sklopu drutvene svesti i kulture samo su neophodne predradnje u prouavanju dru-tvenog uslovljavanja svesti, miljenja i saznanja. Sociologija saznanja je izgraena na temeljnoj pretpostavci da ideje i znanja ne nastaju iz puke radoznalosti, kao ista teorija", i da se ne razvijaju iskljuivo po svojim imanentnim zako-nima, ve da u drutvu imaju odreene funkcije, kao neop-hodan element raznih drutvenih delatnosti, koje su sastavni delovi drutvene prakse. Dratveni uslovi, koji odreuju raz-ne istorijske oblike prakse, utiu i na razvoj ideja i znanja, i to ne samo na njihov sadraj i usmerenost nego i na nji-hovu formu i saznajnu vrednost. Sve dok se ne pojave i ne ponu institucionalizovati posebne saznajne delatnosti, dru-tveni uslovi utiu na idejni ivot neposredno, tanije, u osnovnim vidovima drutvene prakse; kasnije je njihov uticaj sve vie posredovan posebnom organizacijom saznajnih delat-nosti. Ove polazne pretpostavke zahtevaju dalju razradu u kojoj treba razjasniti (1) dratvene funkcije ideja i znanja (2) glavne istorijske oblike u kojima se u zdruenom vidu obrazuju drutveni uslovi i inioci to odluujue utiu na idejni razvoj i drutvene grupe posredstvom ije prakse se ovi uticaji ostvaruju; (3) grupne i institucionalne posrednike; i (4) nain uslovljavanja. U ovom odeljku e se razmatrati drugi od upravo navedenih istraivakih zadataka. Ipak, prethodno treba u najkraim crtama izloiti shvatanje drutvenih funkcija ideja i znanja.38 Gledite da su ideje i znanja ukljueni u sve dru-tvene delatnosti u kojima se izraava drutvena praksa ne rnoe se razjasniti i obrazloiti ako se ne uzmu u obzir sve njihove drutvene funkcije. Premda se ideje i znanja s razli-itim drutvenim funkcijama nikad potpuno i trajno ne razdvajaju, ve se meusobno prepliu i proimaju, postojanje i osobenosti njihovih razliitih drutvenih funkcija su tim vidljivije to je drutveni ivot vie razuen, posebne dru- 38

Vie o ovom vid. u sledeem poglavlju. 448

MILIC

tvene delatnosti vie osamostaljene i na razliite naine in-stitucionalizovane, a unutardrutvene i meunarodne suprot-nosti snanije prisutne i mogu potpunije da se u idejnom vidu izraze. Uloga ideja i znanja u raznim drutvenim delat-nostima i razliitim drutvenim odnosima i stanjima ispo-ljava se u tri njihove osnovne drutvene funkcije: (1) prak-tino-tehnikoj; (2) drustveno-integrativnoj i (3) svetopogled-noj. Praktino-tehnika funkcija je najneposrednije ukljuena u razvoj drutvene podele rada. Osamostaljivanje svake nove oblasti i nastajanje svake nove delatnosti u podeli rada prati pojava i razvoj odgovarajuih oblika praktino-tehnikog zna-nja. Osnovne vrste ovog znanja proizvodnotehniko, zdrav-stveno, obrazovno, upravno, vojno) podudaraju se s glavnim oblastima podele rada. U jezgru drutveno-integrativne misli nalaze se ideje pomou kojih se opravdava oblik drutva za koji se zalae neka drutvena grupa; njen postojei ili eljeni drutveni poloaj, unutargrupni i meugrupni odnosi, kao i ideje o nainu meusobnog usklaivanja raznih drutvenih delatnosti u sklopu postojeeg ili zamiljenog budueg oblika drutvene prakse. Pogled na svet, kao najcelovitiji oblik idej-nog odnoenja prema stvarnosti i ovekovom individualnom i grupnom. poloaju u njoj, predstavlja idejni sadraj line i grupne samosvesti. Pogled na svet i samosvest su tesno, premda esto ne dosledno, povezani s drutveno-integrativ-nom milju i praktino-tehnikim iskustvima i znanjima. Svaki potpunije razvijen istorijski oblik drutvene prakse izraava se u sve tri funkcije ideja i znanja, a samim tim ih i uslovljava. U klasnim drutvima, razliit drutveni polo aj klasa, i njihova razliita ivotna iskustva, stremljenja i tenje, predstavljaju osnovu iz koje se razvijaju razliite-praktine zamisli, a ove se vie ili manje izrazito ispoljavaju i konkretizuju u idejama i znanjima sa svim drutvenim . funkcijama. Donekle ovo vai i za pojedine drutvene slojcve i profesionalne grupe. U etniki meovitim drutvima, pored navedenih, nainom proizvodnje i klasnim odnosima stvore-nih, uslova u kojima nastaju razliita, esto suprotstavljena praktina stanovita, a najtenje povezani s tim uslovima, deluju i etniki inioci. Spletovi drutvenih uslova i inilaca to utiu na ideje i znanja u stvarnom drutvenom ivotu vrlo su sloeni i isto-

449

rijski promenljivi. U svojoj punoj konkretnosti i odreenosti, oni se mogu utvrditi jedino svestranim istorijskim prouava-njem. Ali, da se istoriografska prouavanja ne bi gubila u gomilanju sve novih pojedinosti, i da bi se pojedinani slu-ajevi mogli temeljitije objasnitimti i pouzdanije utvrditi njihov istorijski znaaj, teorija nastoji da otkrije neke opte pra-vilnosti u drutvenom uslovljavanju ideja i znanja i glavne faze kroz koje su proli njihovi odnosi s drutvenim ivotom. Prirodno je da svaka teorija drutvenog razvoja tu ulogu i odnose shvata i objanjava na svoj nain. Ovde nee biti razmatrana razna ranija i savremena teorijska shvatanja ovih problema, ve e se izneti samo vlastito, koje se oslanja na klasinu marksistiku teorijsku misao i savremene pokuaje njenog daljeg razvijanja.39 Najoptija osobenost drutvenog uslovljavanja svesti, miljenja, ideja i znanja jeste da se ono odvija u praksi, to znai u vie ili manje svesnom i aktiv-nom

odnosu prema postojeim prirodnim i drutvenim uslo-vima. Svojom proizvodnom delatnou, temeljnim oblikom prakse, drutvo stvara materijalne preduslove svog opstanka i razvoja drugih praktinih delatnosti, pomou kojih nastoji da zadovolji svoje razne potrebe. Zahvaljujui poveavanju proizvodnosti rada, proiruju se mogunosti da se praktinim delatnostima aktivnije utie na postojee objektivne prilike i zadovoljavaju najrazliitije potrebe. Aii, i kad su mogu-nosti praktinog uticanja na prirodne i drutvene uslove naj-ogranienije, uslovljenost svesti i miljenja nije potpuino mehanika ili refleksna. Stvaranje orua za rad i. promene u podeli rada i produkcionim odnosima, koje se ne zasnivaju __na biolokim osobinama oveka kao vrste, pretpostavljaju razvoj svesti, proirenje sadraja i poveanje pouzdanosti znanja o prirodi i drutvu. Razvoj proizvodnih snaga (nova orua, proirenje skupa predmeta rada i poveanje proizvod-nih iskustava proizvodaa) i produkcionih odnosa osnova su podizanja drutvene proizvodnosti rada i preduslov razvoja svih ostalih delatnosti pa stoga i znanja. 39

Pri tom se ima u vidu da su u marksistikoj misii postojale u prolosti, kao i danas, razliite idejne struje. One se ispoljavaju i u razliitiin shvatanjima drutvene uslovijenosti ideja i znanja, ali ni ove razlike nee biti razmatrane.

450

Iz shvatanja da je proizvodnja materijalnih dobara osno-va drutvenog ivota, proistie gledite da su razliiti naini proizvodnje, kao protivrena jedinstva proizvodnih snaga i produkcionih odnosa, i na njima razvijene drutvenoekonom-ske reformacije osnovne faze svetsko-istorijskog razvoja ove-anstva, u kojima treba da se kreu i prouiavanja drutvene uslovljenosti ideja i znanja. Bilo bi sasvim nepotrebno doka-zivati da se ideja o drutvenoekonomskim formacijama nalazi u sri Marks-Engelsovog i Lenjinovog shvatanja drutvenog razvoja. Ali ona u njihovim delima nije sistematski razvijena, to je moglo da bude jedan od, svakako sporednijih, uzroka kako njenih kasnijih vrlo shematinih tumaenja tako i za-postavljanja. Da ovakva tumaenja nemaju osnova u klasi-noj marksistikoj teoriji, najbolje pokazuju njena najvia teorijska i istraivaka ostvarenja, naroito Kapital i Lenji-nov Razvitak kapitalizma u Rusiji. Neistorinim i shemati-nim shvatanjima pojma drutvenoekonomskih formacija izri-ito se suprotstavlja i itav niz njihovih teorijskih stavova; npr., Marksova kritika ekonomistikog svoenja celokupnog drutvenog ivota na ekonomsku osnovu;40 Engelsovo upozo-renje da konkretni istorijski oblici drutva samo izuzetno potpuno odgovaraju teorijskom pojmu neke drutvenoeko-nomske formacije;41 i Lenjinova brojna ukazivanja da se po- 40

Najskriveniju unutranju tajnu, skrivenu osnovicu itave dru-tvene konstrukcije, pa stoga i politikog oblika odnosa suverenosti i zavisnosti, ukratko, svakog vremenski datog specifinog dravnog oblika, nalazimo svaki put u neposrednom odnosu viasnika uslova proizvodnje prema neposrednim proizvoaima u odnosu iji oblik uvek prirodno odgovara nekom odreenom stepenu razvitka naina rada, a stoga njegovoj drutvenoj proizvodnoj snazi. To ne spreava da ista ekonomska baza ista po glavnim uslovima mce usled bezbrojnih razliitih empirikih okoinosti, prirodnih uslova, rasnih_ odnosa, istorijskih uslova koji deluju spolja itd. pokazivati beskona-ne varijacije i nijanse u pojavi, a

koje se mogu razumeti jedino ana-lizom tih empiriiskih datih okolnosti." K. Marks. Kapital, 3. tom. MED, t. 23, str. 658659. 41

Zar je feudalizam ikad odgovarao svom pojmu? Osnovan u Zapadnoj franakoj dravi, dalje razvijan u Normandiji zahvaljujui norvekim osvajaima, usavren u Engleskoj i Junoj Italiji zahvalju-jui francuskim Normanima, on se najvie pribliio svom pojmu u efemernom Jerusalemskom kraljevstvu, koje je u Assises de Je-rusalem za sobom ostavilo najkarakteristiniji izraz feudalnog po-rekla." F. Engels, Pismo K. mitu (Schmidt) od 12. marta 1895 MED, t. 46, str. 383. 451

jam drutvenoekonomske formacije mora u prouavanju drutva koristiti na to konkretniji istorijski nain,42 kao i da u pojedinanim drutvima vrlo esto postoje elementi raznih drutvenoekonomskih formacija, a ona se mogu svr-stati u onu to u njima preovladava.43 Brojna nastojanja da se pojam drutvenoekonomske formacije dalje razvija na osnovu sve irih iskustvenih nalaza arheologije, etnologije i istoriografije, to su se pojavila poslednjih petnaestak go-dina,44 mogla su se osloniti na izvorne ideje klasine mark-sistike teorijske misli. Posebno se s vremena na vreme ras-plamsavaju rasprave i polemike o tzv. azijskom nainu pro izvodnje i osobenostima azijskih drutava.45 Ne ulazei u poje-dinosti ovih najnovijih pokuaja da se pojam drutvenoeko-nomske formacije i teorijski razvija, kao i teorijskih razlika 42

Ova misao se javlja ve u prvom Lenjinovom delu Sta su ,,pri-jatelji naroda" i kako se oni bore protiv socijaldemokrata (1894), u kojem je istaknut kljuni znaaj pojma drutvenoekonomske forma-cije u marksistikoj teoriji. Upor. V. I. Lenjin, Dela, Yugoslaviapub-lic, Beograd, 1973, t. 1, str. 134135; 144; 152. 43

Vid., npr., V. I. Lenjin, 0 porezu u naturi (1921), Dela, t. 34, str. 7879. Lenjinova razmatranja o drutvenoekonomskim formacija-ma imaju redovno, pored teorijskog, i politiko-strategijski smisao, a da ova povezanost ne ide na utrb teorije. 44

.Vid, npr., raspravu E. Sereni, De Marx a Lenine: La categorie de formation economique et sociale, La Pensee, 1971, No 159, p. 349 i nekoliko diskusionih priloga u istom broju ovog aspisa; (Ibid, p. 50 106).) E. M. He opoc -- , y E. M. KOB (OTB. pe.), po -- , "Haa", Moca, 1975, crrp. 724; M. A. , E. . , - , , cp. 4077; E. B. - 3. B. , o B 3a Ibid., p. 107123; K). .. Ce, Teop - , .. H. M (. pe.), - -- . "", , 1978, :CTP.;.5589; . Godelier, Po jam drutvenoekonomska formacija: primjer Inka, u M. Godelier, Marksizam i antropologija (1977), prevod s francuskog, kolska knji-ga, Zagreb, 1982, str. 133141. Vid. takoe M. Sawer, Marksizam i pi-tanje azijskog naina proizvodnje (1977), prevod s engleskog, Veselin Maslea", Sarajevo, 1984. 45

Vid. izbore priloga iz ovih rasprava u tematskim brojevima Azijski nain proirvodnje, Marksizam u svetu, g. VII (1980), br. 7 i Marksizam i orijentalno drutvo, Ibid., g. IX (1983), br. 2.

452

to se u njima javljaju, treba kao njihovu osnovnu vrednost istai nastojanje da se teorijski promiljaju razlike u svakoj posebnoj drutvenoekonomskoj formaciji, nastale usled raz-liitih odnosa i veza pojedinih drutava i irih oblasti s drutvima u kojima je bila najvie razvijena bilo prethodna ili tadanja formacija; zatim razlike to nastaju u

pojedinim fazama neke formacije, kao i razlike u kojima su se ispoljili uticaji razliitih geografskih, politikih i kulturnih prilika u pojedinim drutvima i irim geografsko-istorijskim oblastima. Vrednost pojedinih teorijskih priloga zavisi prvenstveno od toga koliko se u njima temeljito obrauju arheoloki, etno-loki ili istoriografski nalazi; s ciljem da se obogati sadraj pojma neke drutvenoekonomske formacije, koji se odnosi na drutveni ivot na irokim podrujima u toku vie stolea, a u fazama prvobitne zajednice i desetina hiljada godina, i moe upotrebiti u prouavanju njenih optih osobina i zakona razvoja, kao i u objanjavanju istorijskih posebnosti u koji-ma su se ovi izraavali. Ako teorijska razmatranja nemaju ovu iroku i sadrajnu iskustvenu podlogu, neplodna speku-lacija i prosta egzegetika su gotovo neizbene. Pomenuti no-viji radovi o drutvenoekonomskim formacijama podsticaj-niji su za sociologiju saznanja svojim opti