· Web viewТако, на пример, од 448 ученика из 2010/11. године који су морали да понављају разред, само њих 200 (44.64%

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, ПРОПИСЕ, УПРАВУИ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ – НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

АНАЛИЗA УЗРОКА СМАЊЕЊА БРОЈА ДЕЦЕ

УПИСАНИХ У ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ, ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕНА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Нови Сад, јануар 2016. године

УВОД

Покрајинска влада, на 64. седници одржаној 24. децембра 2014. године, на којој су разматране информације о упису деце у припремни предшколски порграм, први разред основних школа и први разред средњих школа на територији АП Војводине, донела је закључак којим задужује Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (у даљем тексту: Секретаријат) да – у сарадњи с другим надлежним покрајинским органима управе – сачини свестрану анализу узрока смањења броја деце уписаних у предшколске установе, основне и средње школе, те да Покрајинској влади предложи мере и активности за превазилажење тог проблема.

***

У Стратегији Европа 2020, Европска унија поставила је циљ да се смањи проценат особа које су раније напустиле школовање с тренутних 15% на 10%. Такође, на нивоу Европске уније рано напуштање школовања дефинисано је пропорцијом становништва узраста 18–24 године с нижим средњим образовањем или ниже (кореспондира са завршетком основне школе у нашем систему образовања). Млади људи који су остварили образовање само на нивоу предшколског, основног, ниже средње или кратких програма средњег образовања за мање од две године, налазе се у овој групи.

У Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, број 107/2012) наводи се да – иако је пре више од педесет година (1958. године) уведено обавезно бесплатно основно школовање – још увек знатан проценат грађана нема завршену основну школу (22% – према Попису становништва 2002. године). Такође, у поменутом документу констатује се и то да је висока стопа осипања ученика, те да о томе нема тачних и прецизних података јер до сада није урађено систематско истраживање осипања деце у Републици Србији (на пример: у којим категоријама деце је осипање највеће, каква је регионална слика о томе, који су главни разлози напуштања школе).

У делу Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године који је у вези с циљевима развоја образовања, предвиђено је следеће:

1) за децу од 5,5 до 6,5 година остварен је потпуни обухват целодневним и полудневним обукама припремног предшколског програма;

2) сва деца законом предвиђеног школског узраста (минимално 98% генерације), без обзира на социјалне, економске, здравствене, регионалне, националне, језичке, етничке, верске и друге карактеристике, обухваћена су квалитетним основним образовањем и васпитањем из којег осипање није веће од 5% (основну школу завршава 93% генерације);

3) минимално 95% оних који су завршили основну школу (88% генерације) уписује неку од средњих школа. Средње стручне четворогодишње школе уписује 39% генерације, остало средње стручно образовање уписује 10% генерације док опште средње и уметничко образовање и васпитање уписује 39% генерације;

4) четворогодишње средње стручне школе завршава минимално 95% уписаних (37% генерације); исто толико и гимназије (37% генерације). Неопходно је да се што пре анализирају могућности и оправданости како би од 2020. године био обавезан (а) упис у средње образовање након завршене основне школе и (б) останак у средњем образовању – за случај да није завршено – до стицања пунолетства.

***

Секретаријат сваке године прикупља податке о броју деце, односно о броју ученика уписаних у установе предшколског, основног и средњег образовања и васпитања и израђује информације о томе. Констатовано је да се из године у годину смањује број ученика у образовно-васпитним установама на територији АП Војводине, како због смањења наталитета, тако и због осипања деце при преласку из једног нивоа образовања у наредни ниво образовања. Такође, постоје и знатне разлике у броју ученика

2

уписаних у први разред основне школе, односно први разред средње школе и броју ученика који заврше школу, односно стекну одређени ниво образовања.

Циљ ове анализе јесте да прикаже тенденције, испита узроке смањења броја уписане деце у обавезни припремни предшколски програм, као и најчешће разлоге прекидања и напуштања система предуниверзитетског образовања у АП Војводини.

Како бисмо могли да сагледамо разлоге смањења броја ученика на различитим нивоима образовања на територији АП Војводине, сачинили смо неколико анкета (чек-листа) које смо послали локалним самоуправама, основним и срдњим школама, с молбом да нам доставе податке којима располажу.

Тражени су подаци за сваку од претходних школских година (дакле, за 2013/14, 2012/13, 2011/12. и 2010/11), о свим генерацијама обухваћеним системом образовања и васпитања у поменутим школским годинама на нивоу обавезног припремног предшколског програма, основног и средњег образовања.

ПРАЋЕЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА УПИСАНИХ У ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ШКОЛСКЕ 2003/04. ГОДИНЕ У АП ВОЈВОДИНИ

Пратећи генерацију ученика уписаних у први разред основне школе школске 2003/04. године, уписаних у VIII разред основне школе 2010/11. године, те у први разред средње школе 2011/12. и завршни разред средњег образовања, добили смо податак о томе да је за територију АП Војводине 20,77% уписаних ученика прекинуло школовање у некој фази свог образовања.

Број „осутих” ученика по локалним самоуправама много је већи од укупног процента тих ученика у АП Војводини као целини, што значи да су ученици основних и средњих школа у појединим локалним самоуправама напуштали и прелазили у друге школе, дакле, нису изашли из система образовања на територији АП Војводине.

3

Табела бр. 1: Преглед броја ученика једне генерације уписане у I разред основне школе школске 2003/04. године, VIII разред, први разред средње школе и завршни разред средњег образовања.

ОПШТИНА

I РАЗРЕД ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ 2003/04.

VIII РАЗРЕД

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2010/11.

% ОСУТИХ ТОКОМ

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВА

ЊА

СРЕДЊА ШКОЛА

ТРОГОДИШЊЕ

УПИСАНИ 2011/12.


ЗАВРШНИ 13/14.

% ТРОГОДИ

ШЊЕ ОСУТИ


ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ УПИСАНИ 2011/12.

ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЗАВРШНИ 2014/15.

% ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ

ОСУТИ

УКУПНО УПИСАНИ У СРЕДЊЕ

ШКОЛЕ ТРОГОДИШЊИ И

ЧЕТВОРОГОДИШЊИ

УКУПНО ЗАВРШНИ

У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ


СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВ

АЊА

% ОСУТИХ ОД ПРВОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВ

АЊААДА 218 176 -19.27% 42 31 -26.19% 99 75 -24.24% 141 106 -24.82% -51.38%АЛИБУНАР 303 263 -13.20% 25 24 -4.00% 152 154 1.32% 177 178 0.56% -41.25%АПАТИН 317 275 -13.25% 45 42 -6.67% 138 122 -11.59% 183 164 -10.38% -48.26%БАЧ 186 165 -11.29% 14 13 -7.14% 33 37 12.12% 47 50 6.38% -73.12%БАЧКА ПАЛАНКА 627 595 -5.10% 115 79 -31.30% 396 355 -10.35% 511 434 -15.07% -30.78%

БАЧКА ТОПОЛА 419 362 -13.60% 72 72 0.00% 336 290 -13.69% 408 362 -11.27% -13.60%

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ 163 139 -14.72% 0 0 0.00% 96 87 -9.38% 96 87 -9.38% -46.63%

БЕЛА ЦРКВА 281 203 -27.76% 20 12 -40.00% 160 126 -21.25% 180 138 -23.33% -50.89%БЕОЧИН 194 140 -27.84%БЕЧЕЈ 469 433 -7.68% 111 82 -26.13% 403 344 -14.64% 514 426 -17.12% -9.17%ВРБАС 566 519 -8.30% 38 40 5.26% 377 343 -9.02% 415 383 -7.71% -32.33%ВРШАЦ 631 545 -13.63% 111 92 -17.12% 629 546 -13.20% 740 638 -13.78% 1.11%ЖАБАЉ 365 298 -18.36% 53 41 -22.64% 119 100 -15.97% 172 141 -18.02% -61.37%ЖИТИШТЕ 211 165 -21.80%ЗРЕЊАНИН 1320 1221 -7.50% 222 177 -20.27% 1310 1112 -15.11% 1532 1289 -15.86% -2.35%ИНЂИЈА 500 489 -2.20% 120 112 -6.67% 336 294 -12.50% 456 406 -10.96% -18.80%ИРИГ 133 124 -6.77% 21 19 -9.52% 36 37 2.78% 57 56 -1.75% -57.89%КАЊИЖА 352 277 -21.31% 55 38 -30.91% 94 90 -4.26% 149 128 -14.09% -63.64%КИКИНДА 651 556 -14.59% 113 96 -15.04% 492 446 -9.35% 605 542 -10.41% -16.74%КОВАЧИЦА 313 279 -10.86% 0 0 0.00% 90 76 -15.56% 90 76 -15.56% -75.72%КОВИН 442 388 -12.22% 38 30 -21.05% 173 123 -28.90% 211 153 -27.49% -65.38%КУЛА 500 446 -10.80% 95 110 15.79% 319 302 -5.33% 414 412 -0.48% -17.60%МАЛИН ИЂОШ 163 144 -11.66%

НОВА ЦРЊА 156 113 -27.56% 23 16 -30.43% 60 56 -6.67% 83 72 -13.25% -53.85%НОВИ БЕЧЕЈ 315 251 -20.32% 17 15 -11.76% 86 65 -24.42% 103 80 -22.33% -74.60%НОВИ КНЕЖЕВАЦ 135 103 -23.70% 79 64 -18.99% 35 23 -34.29% 114 87 -23.68% -35.56%

ОПШТИНА

I РАЗРЕД ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ 2003/04.

VIII РАЗРЕД

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2010/11.


ОСНОВНОГ ОБРАЗОВА

ЊА



УПИСАНИ 2011/12.


ЗАВРШНИ 13/14.

% ТРОГОДИ

ШЊЕ ОСУТИ


ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ УПИСАНИ 2011/12.

ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЗАВРШНИ 2014/15.

% ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ

ОСУТИ

УКУПНО УПИСАНИ У СРЕДЊЕ

ШКОЛЕ ТРОГОДИШЊИ И

ЧЕТВОРОГОДИШЊИ

УКУПНО ЗАВРШНИ

У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ


СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВ

АЊА

% ОСУТИХ ОД ПРВОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВ

АЊАНОВИ САД 3307 3337 0.91% 578 435 -24.74% 3981 3593 -9.75% 4559 4028 -11.65% 21.80%ОПОВО 124 99 -20.16%ОЏАЦИ 358 311 -13.13% 48 45 -6.25% 170 157 -7.65% 218 202 -7.34% -43.58%ПАНЧЕВО 1353 1292 -4.51% 320 226 -29.38% 1287 1172 -8.94% 1607 1398 -13.01% 3.33%ПЕЋИНЦИ 256 238 -7.03% 67 61 -8.96% 84 76 -9.52% 151 137 -9.27% -46.48%ПЛАНДИШТЕ 122 111 -9.02%РУМА 598 546 -8.70% 88 80 -9.09% 336 310 -7.74% 424 390 -8.02% -34.78%СЕНТА 279 220 -21.15% 29 20 -31.03% 366 328 -10.38% 395 348 -11.90% 24.73%СЕЧАЊ 192 141 -26.56% 21 12 -42.86% 57 48 -15.79% 78 60 -23.08% -68.75%СОМБОР 904 816 -9.73% 224 186 -16.96% 887 780 -12.06% 1111 966 -13.05% 6.86%СРБОБРАН 221 195 -11.76% 0 0 0.00% 62 49 -20.97% 62 49 -20.97% -77.83%СРЕМСКА МИТРОВИЦА 868 820 -5.53% 159 125 -21.38% 942 828 -12.10% 1101 953 -13.44% 9.79%

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ 94 94 0.00% 0 0 0.00% 133 126 -5.26% 133 126 -5.26% 34.04%

СТАРА ПАЗОВА 691 686 -0.72% 78 55 -29.49% 355 317 -10.70% 433 372 -14.09% -46.16%

СУБОТИЦА 1652 1477 -10.59% 287 221 -23.00% 1505 1301 -13.55% 1792 1522 -15.07% -7.87%ТЕМЕРИН 288 294 2.08% 48 46 -4.17% 49 45 -8.16% 97 91 -6.19% -68.40%ТИТЕЛ 202 168 -16.83% 42 38 -9.52% 75 61 -18.67% 117 99 -15.38% -50.99%ЧОКА 142 114 -19.72% 23 17 -26.09% 42 32 -23.81% 65 49 -24.62% -65.49%ШИД 400 365 -8.75% 54 43 -20.37% 199 175 -12.06% 253 218 -13.83% -45.50%Укупно за АП Војводину 21981 19993 -9.04% 3495 2815 -19.46% 16499 14601 -11.50% 19994 17416 -12.89% -20.77%

5

ОБАВЕЗНИ ПРИПРЕМНИ ПРЕДШКОЛСКИ ПРОГРАМ У АП ВОЈВОДИНИ

Анализа добијених података заснива се на одговорима 27 или 60% локалних самоуправа, од укупно 45.

Циљ анализе јесте испитивање узрока смањења броја уписане деце у обавезни припремни предшколски програм. Како би добили поузданије податке, у анализи смо пошли од године рођења деце која затим „стасају” и одређене године се уписују у ппп. Подаци о деци која су приказана у категорији „рођени/стасали/уписани 2010/11.”, прикупљени су на основу података добијених од локалних самоуправа и односе се на годину рођења поменуте деце 2004/05., те су на исти начин обрађени и остали подаци из графикона бр.1.

Графикон бр.1: Однос броја рођене деце, деце стасале за упис и деце уписане у припремни предшколски програм.

Из графикона бр.1 може се приметити да је у годинама од 2010. до 2013. врло неуједначен број деце у категоријама „рођени–стасали–уписани”. Последње две године, 2013/14. и 2014/15. школске године, по бројевима уједначеније су. Чак се у 2014/15. години бележи мали пораст у броју уписане деце у ппп и поред забележеног пада у броју рођене деце.

Може се претпоставити да је одступање у броју деце у категоријама „рођени–стасали–уписани” узроковано миграцијама претходних година, као и неуједначеним и непотпуним изворима података о категорији „рођени” (нпр. доласци у АП Војводину, евидентирање рођених у матичним књигама према месту рођења, а не према месту пребивалишта, давање података за целу календарску годину уместо у тачно одређеном временском интервалу – као што је и тражено „рођени 1.3.2008–1.3.2009”).

Табела бр. 2: Број деце рођене и стасале за упис у припремни предшколски програм.

Број рођене деце Број деце стасале за упис у ппп Разлика

2010/11 12328 11158 више 11702011/12 12013 10940 више 10732012/13 12185 10972 више 12132013/14 12011 11829 више 1822014/15 11912 11685 више 227

.

2010/11; Број рођене деце;

12328


12013


12185


12011


11912

2010/11; Број стасале за упис у

ппп; 11158


ппп; 10940


ппп; 10972


ппп; 11829


ппп; 11685

Број стасале за упис у ппп

Број рођене деце

Графикон бр. 2: Однос броја рођене деце и деце стасале за упис у припремни предшколски програм.

Број рођене деце из године у годину карактерише опадајућа тенденција (изузев 2012/13, када је видан мањи пораст у броју). Разлика у броју између рођене деце и деце стасале за упис у ппп, у годинама од 2010/11. до 2012/13. знатно је већа него последње две године. Претпоставка је да су последње две године промењени узроци који су били карактеристични за претходне године (иако према добијеним подацима немамо јасан увид о којим узроцима је реч).

Табела бр. 3: Број деце стасале за упис у припремни предшколски програм и деце која су стасала за упис, а нису уписана у припремни предшколски програм.

Деца стасала за упис у пппДеца која су стасала

за упис, али нису уписана у ппп

%

2010/11 11158 597 5.352011/12 10940 454 3.552012/13 10972 55 4.332013/14 11829 795 5.902014/15 11685 868 6.48

2010/11; Деца

стасала за упис у ппп;

11158

2011/12; Деца


10940

2012/13; Деца


10972

2013/14; Деца


11829

2014/15; Деца


11685

2010/11; Деца

стасала али нису

уписана у ппп; 597

2011/12; Деца



2012/13; Деца



2013/14; Деца



2014/15; Деца



Деца стасала али нису уписана у ппп

Деца стасала за упис у ппп

Графикон бр. 3: Однос броја деце стасале за упис и деце која нису уписана у припремни предшколски програм.

Може се приметити да од 2012/13. године расте број деце која нису уписана у ппп, а стасали су за упис (2014/15. године то је 6.48% деце). Разлози због којих деца која су стасала за похађање припремног предшколског програма нису и уписана у тај програм, према редоследу учесталости, јесу следећи:

1. промена места пребивалишта;2. одлазак у иностранство;3. сметње у развоју детета (лични пратилац и финансирање);4. васпитна занемареност;

7

5. болничко лечење;6. социјална и материјална угроженост;7. непознато.

Tабела бр. 4: Број прекршајних пријава против родитеља који нису уписали децу у ппп.Стасали а нису

уписани Прекршајне пријаве %

2010/11. 597 45 7.542011/12. 454 87 19.162012/13. 552 60 10.872013/14. 795 53 6.672014/15. 868 62 7.14

Графикон бр. 4: Приказ броја прекршајних пријава против родитеља који нису уписали децу стасалу за упис у припремни предшколски програм.

Локалне самоуправе – у складу са законском обавезом – подносе прекршајне пријаве против родитеља који не упишу своје дете у обавезни припремни предшколски програм. Издваја се 2011/12. година, када је у односу на број неуписане деце био поднет највећи број прекршајних пријава

Табела бр. 5: Врсте активности које предузимају локалне самоуправе.Врста активности

(које је јединица локалне самоуправе предузела ради побољшавања услова реализације припремног предшколског програма)

1. Ослобађање од плаћања трошкова боравка у пу за свако треће дете2. Стручно усавршавање васпитача, семинари3. Персонални асистенти, програми подршке за децу са сметњама у развоју4. Бесплатна ужина за децу социјално угрожених породица5. Опремање и текуће одржавање објеката (котлови за централно грејање; реновирање објекта; одржавање опреме, игралишта)6. Опремање објеката креветићима и клупицама, обнова купатила, кухиња, намештаја7. Трошкови закупа објекта вртића8. Капитална улагања9. Набавка адекватног возила за транспорт хране

Предлози локалних самоуправа о решавању проблема у вези са смањењем броја уписане деце у припремни предшколски програм и разлозима њиховог осипања:

Мере популационе политике 5–22.73% Информисање родитеља о значају ране стимулације деце 4–18.08% Омогућити запослење и већу зараду 4–18.08% Отварање нових радних места 3–13.64%

8

Стимулација младих парова и трудница 2–09% Боља евиденција Рома 2–09% Боља здравствена заштита 1–4.55% Мрежа предшколских установа 1–4.55%

Укупно 22–100%

Мере популационе политике; Series1;

0.227272727272727; 22.73%

Омогућити запослење; Series1; 0.181818181818182;

18.18%

Информисање родитеља о значају ране стимулације; Se-

ries1; 0.181818181818182; 18.18%

Отварање нових радних места; Se-

ries1; 0.136363636363636;

13.64%

Стимулација младих парова и трудница;

Series1; 0.0909090909090909

; 9.09%

Боља евиденција ромске деце; Series1; 0.0909090909090909

; 9.09%

Боља здравствена заштита; Series1;

0.0454545454545455; 4.55%

Мрежа предшколских установа ; Series1;

0.0454545454545455; 4.55%

Мере популационе политике Омогућити запослењеИнформисање родитеља о значају ране стимулације Отварање нових радних местаСтимулација младих парова и трудница Боља евиденција ромске децеБоља здравствена заштита Мрежа предшколских установа

Графикон бр.5: Предлози локалних самоуправа.

ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ У АП ВОЈВОДИНИ

Анализом података о броју ученика у основним школама на територији АП Војводине, које Секретаријат сваке године прикупља, утврђено је да је 9,04% ученика уписаних у први разред школске 2003/04. године прекинуло започето основно образовање:

90.96%

9.04%

Однос броја уписаних ученика у I и VIII разред и % осипања током основне школе

генерације 2003/04.

УПИСАНИ У VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 2010/11 (19.933)

Графикон бр. 6: Осипање током основног образовања.

9

Графикон бр. 7: Проценат осипања ученика током основне школе генерације уписане у први разред 2003/04. године по локалним самоуправама у поређењу с просеком АП Војводине

Графички приказ осипања ученика по јединицама локалних самоуправа, изражено у процентима, показује највеће осипање ученика за генерацију уписану 2003/04. у први разред у

10

општинама Беочин, Бела Црква, Нова Црња, Сечањ, Нови Кнежевац, Житиште, Нови Бечеј, Кањижа, Сента и Опово, које су имале осипање изнад 20%.

Већи део поменутих општина налазе се на територији Баната, или у пограничним подручјима с већим бројем припадника националних мањина – националних заједница, неразвијеним општинама. Стога, разлози прекидања започетог основног образовања могу бити узроковани неким од следећих фактора: сиромаштво, лоша саобраћајна повезаност, неразвијеност институција (на пример: домови здравља, домови културе), одлазак у иностранство.

Такође, треба напоменути и то да је за поменуту генерацију ученика у појединим локалним самоуправама повећан број ученика у школама, односно уочене су миграције ка Граду Новом Саду и општини Темерин, док је број ученика у Сремским Карловцима остао исти.

Од укупно 345 редовних основних школа на територији АП Војводине, на упитник је одговорило 220 или 63.77% школа с територије 42 локалне самоуправе од укупно 45. Податке нису доставиле основне школе с територија општина Нови Кнежевац, Сента и Сремски Карловци.

Табела бр. 6 показује процентуални обухват ученика у овом истраживању у односу на укупан број ученика у АП Војводини за период од школске 2010/11. до 2013/14. године. Податке о процентуалном обухвату добили смо упоређивањем с претходно прикупљеним подацима које је прибавио Секретаријат. Анализом података, утврђено је да се обухват ученика у истрживању кретао у распону од 54.69% (школска 2013/14. година) до 60.60% (школска 2011/12. година).

11

Табела бр. 6: Обухват основних школа истраживањем:

Општина

Укуп

ан б

рој ш

кола

оп

шти

не

Бр. ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

%

2010/11 2011/12 2012/13 2013/14

Укупан број

ученика у

општини

број ученика

школа које су

одговориле на упитник

%


ученика у

општини




%


ученика у

општини




%


ученика у

општини




%

Ада 2 1 50.00 864 488 56.48 1333 541 40.59 1268 466 36.75 1215 447 36.79Алибунар 8 3 37.50 1720 299 17.38 1647 190 11.54 1648 282 17.11 1589 266 16.74Апатин 5 2 40.00 2179 633 29.05 2124 686 32.30 2115 598 28.27 2111 586 27.76Бач 5 5 100.00 1179 1179 100.00 1158 1158 100.00 1092 1092 100.00 1080 1080 100.00Бачка Паланка

10 6 60.00 4476 2087 46.63 4402 2135 48.50 4377 1976 45.15 4360 1934 44.36

Бачка Топола

8 6 75.00 2658 1806 67.95 2550 1933 75.80 2436 1652 67.82 2393 1631 68.16

Бачки Петровац

4 3 75.00 1080 920 85.19 1070 976 91.21 1040 900 86.54 1040 904 86.92

Бела Црква 7 7 100.00 1512 1512 100.00 1472 1472 100.00 1460 1460 100.00 1452 1452 100.00Беочин 2 1 50.00 1333 1100 82.52 1307 1086 83.09 1325 1109 83.70 1355 1142 84.28Бечеј 6 3 50.00 3353 1833 54.67 3344 1787 53.44 3234 1238 38.28 3230 1271 39.35Врбас 9 6 66.67 3621 2690 74.29 3596 2805 78.00 3543 2618 73.89 3531 2606 73.80Вршац 11 8 72.73 4327 3166 73.17 4278 2985 69.78 4273 2576 60.29 4247 2547 59.97Жабаљ 4 1 25.00 2628 862 32.80 2610 893 34.21 2559 884 34.54 2568 871 33.92Житиште 3 2 66.67 1338 988 73.84 1297 996 76.79 1270 944 74.33 1251 906 72.42Зрењанин 27 20 74.07 9728 8596 88.36 9643 7371 76.44 9439 6862 72.70 9304 6829 73.40Инђија 9 6 66.67 3560 2374 66.69 3487 2550 73.13 3519 2367 67.26 3491 2325 66.60Ириг 2 2 100.00 811 811 100.00 757 757 100.00 724 724 100.00 715 715 100.00Кањижа 3 1 33.33 2055 349 16.98 2010 393 19.55 2005 338 16.86 1970 327 16.60Кикинда 15 9 60.00 4607 2081 45.17 4599 2621 56.99 4477 2393 53.45 4507 2390 53.03Ковачица 7 2 28.57 2302 669 29.06 2299 682 29.67 2186 628 28.73 2225 629 28.27Ковин 10 9 90.00 2989 2724 91.13 2958 2866 96.89 2895 2663 91.99 2812 2597 92.35Кула 7 3 42.86 3600 1766 49.06 3567 1510 42.33 3486 1727 49.54 3425 1741 50.83Мали Иђош 3 3 100.00 1091 1091 100.00 1064 1064 100.00 1039 1039 100.00 1003 1003 100.00Нова Црња 5 3 60.00 901 460 51.05 882 549 62.24 870 443 50.92 833 419 50.30Нови Бечеј 5 3 60.00 1941 1318 67.90 1911 1444 75.56 1838 1231 66.97 1844 1225 66.43Нови Сад 34 14 41.18 26797 8833 32.96 26790 7682 28.67 27057 8762 32.38 27459 8872 32.31Опово 1 1 100.00 865 865 100.00 865 865 100.00 880 880 100.00 892 892 100.00Оџаци 10 4 40.00 2210 982 44.43 2156 1134 52.60 2073 947 45.68 2025 916 45.23Панчево 19 12 63.16 9894 6751 68.23 9729 6845 70.36 9733 6651 68.33 9742 6680 68.57

Општина

Укуп

ан б

рој ш

кола

оп

шти

не

Бр. ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

%

2010/11 2011/12 2012/13 2013/14


ученика у

општини




%


ученика у

општини




%


ученика у

општини




%


ученика у

општини




%

Пећинци 3 2 66.67 1711 936 54.70 1652 963 58.29 1627 898 55.19 1573 877 55.75Пландиште 3 3 100.00 913 913 100.00 888 888 100.00 876 876 100.00 830 830 100.00Рума 11 8 72.73 4215 2298 54.52 4150 3424 82.51 4032 1365 33.85 3966 1322 33.33Сечањ 8 7 87.50 1132 956 84.45 1073 895 83.41 1060 877 82.74 1003 828 82.55Сомбор 19 10 52.63 6421 2224 34.64 6355 3479 54.74 6239 2164 34.69 6201 2799 45.14Србобран 4 3 75.00 1487 864 58.10 1469 400 27.23 1439 817 56.78 1409 814 57.77Сремска Митровица

9 6 66.67 6564 3370 51.34 6533 3209 49.12 6401 3350 52.34 6285 2369 37.69

Стара Пазова 9 5 55.56 5388 3373 62.60 5607 3291 58.69 5305 2941 55.44 5306 3225 60.78Суботица 21 18 85.71 11443 10333 90.30 10979 10240 93.27 11196 10022 89.51 11004 9891 89.89Темерин 4 4 100.00 2414 2414 100.00 2389 2389 100.00 2394 2394 100.00 2406 2406 100.00Тител 2 2 100.00 1298 1298 100.00 1273 1273 100.00 1238 1238 100.00 1251 1251 100.00Чока 3 2 66.67 954 453 47.48 960 476 49.58 904 440 48.67 899 439 48.83Шид 5 4 80.00 2678 1915 71.51 2628 2170 82.57 2493 1798 72.12 2430 1763 72.55

АПВ 342 220 64.33 156045 90580 58.05 154214 93460 60.60 152290 84541 55.51 151423 82814 54.69

13

Најчешћи узроци осипања броја ученика током стицања основног образовања у АП Војводини

Анализа података прикупљених истраживањем о узроцима осипања током стицања основношколског образовања, приказаних у табели бр. 7, указују на то да се број ученика који излазе из редовног система основног образовања у АП Војводини континуирано повећава током година. У поређењу с бројем ученика обухваћених истаживањем, проценат оних који прекидају или напуштају редован систем основног образовања у АП Војводини креће се у распону од 1.01% (у школској 2011/12. години) до 1.64% (у школској 2013/14. години).

Табела бр.7: Најчешћи узроци осипања ученика током стицања основног образовања у АП Војводини

УЗРОЦИШКОЛСКА ГОДИНА

2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.број % број % број % број %

Ученик је понављао разред 448 0.49 415 0.44 456 0.54 553 0.67Ученик се одселио у иностранство 155 0.17 163 0.17 214 0.25 299 0.36

Ученик је прешао у другу основну школу ван територије АП Војводине, у Републици Србији

91 0.10 107 0.11 113 0.13 115 0.14

Ученик је прекинуо школовање због васпитне занемарености

63 0.07 59 0.06 65 0.08 87 0.11

Ученик је прешао у школу за образовање ученика са сметњама у развоју

34 0.04 38 0.04 43 0.05 60 0.07

Ученик је са хроничним и тешким обољењима (на дуготрајном кућном или болничком лечењу)

23 0.03 26 0.03 34 0.04 31 0.04

Ученик је прекинуо школовање због материјалних услова

35 0.04 24 0.03 35 0.04 26 0.03

Ученик је прекинуо школовање због неадекватне саобраћајне повезаности

0 0.00 2 0.00 1 0.00 1 0.00

Други разлози 109 0.12 113 0.12 136 0.16 186 0.22

УКУПНО 958 1.06 947 1.01 1097 1.30 1358 1.64

Најчешћи узроци осипања ученика из редовног система основног образовања у АП Војводини јесу: понављање разреда (најизраженије у општинама: Алибунар и Беочин), пресељење у иностранство (најизраженије у општини Сечањ), прелазак у друге школе ван територије АП Војводине, у Републици Србији (најизраженије у општинама: Тител и Пећинци). Даља анализа података указује на то да се повећава број деце која прелазе из редовних основних школа у посебне школе за ученике са сметњама у развоју (нарочито изражено у општинама: Бачки Петровац, Нови Бечеј, Нова Црња и Кула). Највероватнији узрок ове појаве јесте недостатак адекватне стручне подршке, који уједно и онемогућава сналажење деце са сметњама у развоју у редовној основној школи.

Најчешћи узроци осипања броја ученика током стицања основног образовања у АП Војводини

материјални услови

3%Други разлози

12%

хронична и тешка обољења

3%

прелазак у школу за образовање

ученика са сметњама у

развоју4%

васпитна занемареност

6%

одлазак у другу основну школу ван територије АПВ у Р. Србији

10%

понављање разреда

43%

одлазак у иностранство

19%

Графикон бр. 8: Најчешћи узроци осипања ученика током основног образовања

Такође, ученици са хроничним и тешким обољењима нередовно похађају наставу, на шта утиче и природа саме болести, од које свакако зависи и начин стицања даљег образовања. Ово истраживање не обухвата податке о томе где и на који начин се наставља њихово школовање.

Анализа података показује да из године у годину варира број ученика који прекидају школовање услед васпитне занемарености (најизраженије у општини Житиште), материјалних разлога (најизраженије у општини Житиште) и неадекватне саобраћајне везе (наведено као разлог у општинама: Бела Црква, Житиште, Шид). Ипак, треба нагласити и то да материјална ускраћеност и неадекватна саобраћајна повезаност ни у ком случају не смеју бити препрека стицању обавезног образовања.

Такође, анализом је утврђено да се током година континуирано повећавају и други разлози који утичу на излазак из редовног система основног образовања. Квалитативна анализа истраживања указала је на то да су поменути разлози углавном у вези са: одласком ученика у школу за образовање одраслих, ступањем у малолетничке брачне или ванбрачне заједнице, неприлагођеним понашањем, нередовним похађањем наставе, честим променама пребивалишта, осетљивим групама и др.

Табела бр. 8: Најчешћи узроци доласка ученика у основне школе:ШКОЛСКА ГОДИНА

2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.Ученик се доселио из иностранства 69 0.08 93 0.10 116 0.14 104 0.13

Ученик је дошао из друге основне школе која је на територији Републике Србије, а ван територије АП Војводине

94 0.10 127 0.14 141 0.17 136 0.16

Ученик је дошао из приватне у јавну основну школу 0 0.00 1 0.00 1 0.00 0 0.00

Ученик је поново похађао разред (понављао је) 193 0.21 200 0.21 228 0.27 208 0.25

УКУПНО 356 0.39 421 0.45 486 0.57 448 0.54

Најчешћи узроци доласка ученика у основне школе на територији АП Војводине приказани су у табели бр. 8, а у вези су с доласком ученика из иностранства, из других основних школа које су на територији Републике Србије, а ван АП Војводине, преласком из приватних школа у јавне основне школе, као и у вези с понављањем разреда и наставком школовања с наредном генерацијом. Добијени подаци указују на то да је у поређењу са свим анализираним школским годинама, највећи број

15

ученика ,,ушао у систем образовања’’, то јест уписао и наставио школовање на територији АП Војводине, током 2012/13. године (0.57%). Као најчешћи узрок доласка наводи се понављање, односно поновно похађање разреда и чињеница да се један ученик појављује у две генерације. Такође, приказани подаци указују на то да је број ученика који долазе из школа с територије Републике Србије а изван територије АП Војводине, већи него број ученика који долазе из иностранства, као и то да је мали и процентуално занемарљив број ученика који су прешли из приватних у јавне основне школе.

Табела бр. 9: Разлика у броју ученика који током школске године напуштају односно уписују основне школе по школским годинама:

ШКОЛСКА ГОДИНА2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

број % број % број % број %УКУПНОодлазећи 958 1.06 947 1.01 1097 1.3 1358 1.64

УКУПНОдолазећи 356 0.393023 421 0.45046 486 0.574869 448 0.540971

РАЗЛИКА 602 0.67 526 0.56 611 0.73 910 1.10

Подаци приказани у табели бр. 9 приказују број ученика који су ,,ушли” и ,,изашли” из система основног образовања на територији АП Војводине, а њихова компарација показује да је током свих анализираних школских година више ученика који су напустили него оних који су дошли у основне школе на територији АП Војводине.

Анализа и компарација података приказаних у табелама бр. 7, 8 и 9 такође указује и на чињеницу да се знатно већи број ученика креће ка иностранству него што из иностранства долази, и то у односу 2:1, а у последњој анализираној школској години 2013/14. – готово у односу 3:1 (дошло – 104,. отишло – 299). Претпоставка је и то да у овој категорији има и ученика који често мењају своје пребивалиште и нередовно похађају наставу, што може да проузрокује најчешћи фактор напуштања образовања – понављање разреда.

Када је реч о најдоминантнијем фактору напуштања основног образовања тј. популације ученика који понављају разред – приказаних у табелама бр. 7 и 8 – уочљив је и забрињавајућа тенденција да велики број ученика који понавља разред не наставља школовање с наредном генерацијом, то јест напушта редовни систем основног образовања. Тако, на пример, од 448 ученика из 2010/11. године који су морали да понављају разред, само њих 200 (44.64% ученика) то је учинило и у наредној школској години (2011/12), док је више од половине ученика (55.36%) заправо изашло/напустило систем редовног основног образовања то јест није наставило школовање с новом, млађом генерацијом.

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ У АП ВОЈВОДИНИ

На територији Аутономне покрајине Војводине, у 40 локалних самоуправа (од укупно 45), то јест у 34 општине и шест градова, постоји 131 средња школа: 25 гимназија, 75 стручних школа, 11 мешовитих школа, десет уметничких школа и десет средњих школа за ученике са сметњама у развоју.

Из године у годину примећена је тенденција сталног опадања броја ученика, смањивао се број уписаних ученика у први разред средњих школа, укупан број ученика у средњим школама, као и број ученика једне генерације при преласку у наредне разреде.

Број уписаних ученика у први разред средњих школа на територији АП Војводине у школској 2013/14. години мањи је за 3329 у односу на број уписаних ученика у школској 2010/11. години. Највећа разлика у поређењу с претходном годином била је у школској 2013/14. години, када се уписало 2356 ученика мање ли 11,80% у односу на претходну школску годину.

16

Ако посматрамо једну генерацију ученика уписаних у први разред средње школе у школској 2010/11. години, можемо констатовати следеће.

Укупан број ученика у другом разреду смањен је за 1577 или 7,53%, у трећем разреду још за 807 ученика или 4,17%, док у четвртом разреду остају само ученици уписани за четворогодишња занимања.

Број ученика уписан за трогодишње образовање у завршној години мањи је за 1056 ученика или 22,37%. У другом разреду број ученика мањи је за 759 или 16,08%, а у трећем разреду мање је за 297 ученика или 7,5%.

Број ученика у четворогодишњем трајању у завршној години мањи је за 1692 ученика или за 10,44% у односу на број уписаних ученика. У другом разреду уписаних ученика мање је за 818 или 5,04%, у трећем још за 510 ученика или 3,31%, а у завршној четвртој години за 364 ученика или 2,45%.

Дакле, значајније смањење броја ученика је у трогодишњем образовању, а најзначајнија смањења јесу након првог разреда без обзира на дужину трајања образовања. Када су у питању школске године, у 2011/12. години највише ученика изашло је из система средњег образовања на територији АП Војводине.

Када је реч о средњем образовању, на територију АП Војводине 12,89% ученика није завршило започето средње образовање. Када се погледа број ученика према дужини трајања образовања, 19,46% ученика у трогодишњем образовању прекинуло је започето школовање, док тај број у четворогодишњем образовању износи 11,50%.

87.11%

12.89%

Однос броја ученика уписаних у I и завршни разред и % осипања током средње школе генерације

2011/12.

УКУПНО ЗАВРШНИ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ ТРОГОДИШЊЕ 2013/14 И ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ 2014/15 (17.416)

ОСУТИ ТОКОМ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА (2.578)

Графикон бр. 9: Осипање током средњег образовања

Средње образовање није организовано у Беочину, Житишту, Малом Иђошу, Опову и Пландишту.Подаци у графикону бр. 10 показују да је највеће „осипање ученика” у следећим општинама:

Ириг, Жабаљ,Ада, Ковин, Кула и Нови Кнежевац, са више од 20%. Разлози могу бити бројни: веће интересовање ученика за друге образовне профиле којих нема у

тим средњим школама, прелазак на „лакша” занимања, сиромаштво и лоша саобраћајна повезаност, понављање разреда, већа могућност наставка школовања итд.

Повећан број ученика забележен је у општини Нова Црња.Ради анализе осипања током средњошколског образовања и васпитања, тражени су подаци од

121 редовне средње школе из 40 локалних самоуправа (у пет локалних самоуправа не постоји средња школа); анкетом нису биле обухваћене средње школе за децу са сметњама у развоју.

Податке је доставило 86 или 71% средих школа, у којима је у посматране четири школске године у просеку било 54.186 ученика или 76,05% од укупног броја ученика на територији АП Војводине.

17

Графикон бр. 10: Проценат осипања ученика током средњег образовања генерације 2011/12. по локалним самоуправама у поређењу с просеком АП Војводине.

-24.82-18.87

-17.63-18.99

-14.49-14.49

-16.22-14.17

-17.94-19.27

-15.65-29.41

-15.91-18.02

-38.46-3.30

-9.82-9.82

-23.81-22.60

4.13-6.02

-22.26-10.57

-9.38-15.04

-11.54

-19.33-19.12

-5.26-17.18

-6.19-14.95-14.45

-12.88-11.17

-1.75-12.50

-14.69-14.69

-12.89

-45.00

-40.00

-35.00

-30.00

-25.00

-20.00

-15.00

-10.00

-5.00

0.00

5.00

10.00

АДААЛИБУНАРАПАТИНБАЧБАЧКА ПАЛАНКАБАЧКА ТОПОЛАБАЧКИ ПЕТРОВАЦБЕЛА ЦРКВАБЕОЧИН*БЕЧЕЈВРБАСВРШАЦЖАБАЉЖИТИШТЕ*ЗРЕЊАНИНИНЂИЈАИРИГКАЊИЖАКИКИНДАКОВАЧИЦАКОВИНКУЛАМАЛИ ИЂОШ*НОВА ЦРЊАНОВИ БЕЧЕЈНОВИ КНЕЖЕВАЦНОВИ САДОПОВО*ОЏАЦИПАНЧЕВОПЕЋИНЦИПЛАНДИШТЕРУМАСЕНТАСЕЧАЊСОМБОРСРБОБРАНСРЕМСКАСРЕМСКИ КАРЛОВЦИСТАРА ПАЗОВАСУБОТИЦАТЕМЕРИНТИТЕЛЧОКАШИД

% О

СУТИ

Х ТО

КОМ

СР

ЕД

ЊЕ

Г ОБ

РА

ЗОВ

АЊ

АП

РО

СЕ

К ЗА А

ПВ

18

Табела бр. 10: Обухват средњих школа истраживањем:

ОпштинаУк

упан

бро

ј шко

ла

опш

тине

Бр. ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

%

2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

укупан број

ученика у

општини

број ученика школа које су

одговориле на

упитник

%


ученика у општини



упитник

%





упитник

%





упитник

%

АДА 1 1 100.00 528 528 100.00 480 480 100.00 462 462 100.00 401 401 100.00АЛИБУНАР 1 1 100.00 639 298 46.64 646 646 100.00 582 582 100.00 538 538 100.00АПАТИН 3 2 66.67 831 623 74.97 782 595 76.09 699 516 73.82 619 449 72.54БАЧКА ПАЛАНКА

3 1 33.33 1755 498 28.38 1740 468 26.90 1687 450 26.67 1626 425 26.14

БАЧКА ТОПОЛА 3 3 100.00 1281 1281 100.00 1365 1365 100.00 1444 1444 100.00 1391 1391 100.00БАЧКИ ПЕТРОВАЦ

1 1 100.00 335 335 100.00 358 358 100.00 345 345 100.00 305 305 100.00

БЕЛА ЦРКВА 2 2 100.00 607 607 100.00 600 600 100.00 599 599 100.00 553 553 100.00БЕЧЕЈ 3 2 66.67 1758 886 50.40 1735 867 49.97 1738 870 50.06 1776 943 53.10ВРБАС 2 2 100.00 1552 1552 100.00 1547 1547 100.00 1502 1502 100.00 1424 1424 100.00ВРШАЦ 5 3 60.00 2662 1871 70.29 2646 1817 68.67 2599 1757 67.60 2501 1717 68.65ЖАБАЉ 1 1 100.00 697 697 100.00 660 660 100.00 671 671 100.00 619 619 100.00ЗРЕЊАНИН 8 4 50.00 5932 3582 60.38 5773 3469 60.09 5697 2989 52.47 5397 2867 53.12ИНЂИЈА 3 1 33.33 1835 476 25.94 1740 472 27.13 1660 443 26.69 1548 406 26.23ИРИГ 1 1 100.00 135 135 100.00 187 187 100.00 218 218 100.00 207 207 100.00КАЊИЖА 1 1 100.00 549 549 100.00 533 533 100.00 554 554 100.00 512 512 100.00КИКИНДА 4 4 100.00 2573 2573 100.00 2436 2436 100.00 2363 2363 100.00 2237 2237 100.00КОВАЧИЦА 1 1 100.00 298 298 100.00 303 303 100.00 1023 313 30.60 298 298 100.00КОВИН 2 1 50.00 773 367 47.48 756 335 44.31 302 302 100.00 635 284 44.72КУЛА 4 4 100.00 1671 1671 100.00 1599 1599 100.00 1622 1622 100.00 1549 1549 100.00НОВА ЦРЊА 1 1 100.00 295 295 100.00 294 294 100.00 292 292 100.00 297 297 100.00НОВИ БЕЧЕЈ 1 1 100.00 421 421 100.00 409 409 100.00 398 398 100.00 384 384 100.00НОВИ КНЕЖЕВАЦ

2 1 50.00 296 108 36.49 298 112 37.58 294 114 38.78 281 92 32.74

НОВИ САД 15 11 73.33 16281 12506 76.81 16357 12666 77.43 16307 12662 77.65 15859 12214 77.02ПАНЧЕВО 9 6 66.67 5549 3965 71.45 5539 3927 70.90 5600 3967 70.84 5414 3758 69.41ПЕЋИНЦИ 1 1 100.00 547 547 100.00 526 526 100.00 538 538 100.00 505 505 100.00РУМА 4 4 100.00 1664 1664 100.00 1603 1603 100.00 1609 1609 100.00 1552 1552 100.00

СЕНТА 4 2 50.00 1389 596 42.91 1448 646 44.61 1451 630 43.42 1369 571 41.71СОМБОР 7 6 85.71 4047 3520 86.98 4010 3930 98.00 4008 3932 98.10 3756 3686 98.14СРБОБРАН 1 1 100.00 174 174 100.00 181 181 100.00 186 186 100.00 196 196 100.00СРЕМСКА МИТРОВИЦА

6 2 33.33 4218 1725 40.90 4094 1650 40.30 4069 1631 40.08 3952 1577 39.90

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

1 1 100.00 551 551 100.00 545 545 100.00 542 542 100.00 557 557 100.00

СТАРА ПАЗОВА 3 3 100.00 1681 1681 100.00 1605 1605 100.00 1568 1568 100.00 1509 1509 100.00СУБОТИЦА 8 6 75.00 6105 4535 74.28 6151 4580 74.46 6100 4534 74.33 5856 4349 74.27ТЕМЕРИН 1 1 100.00 427 427 100.00 412 412 100.00 376 376 100.00 333 333 100.00ТИТЕЛ 1 1 100.00 451 451 100.00 433 433 100.00 412 412 100.00 381 381 100.00ЧОКА 1 1 100.00 217 217 100.00 206 206 100.00 204 204 100.00 175 175 100.00ШИД 2 2 100.00 902 902 100.00 901 901 100.00 887 887 100.00 857 857 100.00АПВ 117 87 74.36 71626 60779 84.86 70898 53363 75.27 70608 52484 74.33 67369 50118 74.39

20

Табела бр. 11: Најчешћи узроци осипања ученика током стицања средњег образовања у АП Војводини.2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

3-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

4-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

3-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

4-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

3-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

4-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

3-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

4-го

д

% у

одн

осу

на б

р уч

. шко

ла к

оје

су

одго

вори

ле

Ученик је прекинуо школовање због васпитне занемарености

49 0.45 62 0.12 53 0.64 44 0.10 60 0.82 86 0.19 43 0.72 75 0.17

Ученик је прекинуо школовање због материјалних услова

52 0.48 30 0.06 32 0.39 33 0.07 38 0.52 35 0.08 52 0.87 36 0.08

Ученик је прекинуо школовање због неадекватне саобраћајне повезаности

7 0.06 14 0.03 12 0.15 20 0.04 17 0.23 28 0.06 22 0.37 22 0.05

Ученик је прекинуо даље школовање због здравствених разлога

9 0.08 16 0.03 6 0.07 11 0.02 9 0.12 20 0.04 12 0.20 27 0.06

Ученик је понављао разред

211 1.96 255 0.51 179 2.17 235 0.52 166 2.27 281 0.62 109 1.82 225 0.51

Ученик се одселио у иностранство 8 0.07 29 0.06 12 0.15 33 0.07 20 0.27 58 0.13 19 0.32 64 0.15

Ученик је прешао у другу државну средњу школу ван територије апв, у републици србији

3 0.03 27 0.05 8 0.10 32 0.07 12 0.16 61 0.14 9 0.15 39 0.09

Ученик због других разлога нередовно похађа или је престао да похађа наставу:

96 0.89 112 0.22 97 1.18 128 0.28 111 1.52 117 0.26 83 1.39 143 0.32

Прелазак на ванредно

8 0.07 12 0.02 11 0.13 21 0.05 11 0.15 18 0.04 7 0.12 18 0.04

школовањеВелики број изостанака и лоше оцене

6 0.06 4 0.01 4 0.05 15 0.03 16 0.22 7 0.02 0.00 14 0.03

Незаинтересованост за наставак школовања

11 0.10 20 0.04 12 0.15 18 0.04 11 0.15 32 0.07 10 0.17 33 0.07

Непознато 62 0.58 65 0.13 61 0.74 60 0.13 56 0.77 42 0.09 61 1.02 45 0.10

Остало 9 0.08 11 0.02 9 0.11 14 0.03 17 0.23 18 0.04 5 0.08 33 0.07

УКУПНО 435 4.036 545 1.09 399 4.85 536 1.19 433 5.93 686 1.52 349 5.83 631 1.43

22

У свакој од наведених школских година све већи је број ученика који прекидају школовање у трогодишњем образовању, него у четворогодишњем образовању.

Разлози напуштања средње школе за ученике трогодишњих профила


13%

материјални услови11%

неадекватна саобраћајна повезаност

4%

здравствени разлози2%

понављао разред40%

остало2%

велики број изостанака

2%

незаинтересованост за наставак школовања

3%

прелазак на ванредно школовање

2%


4%

Ученик је прешао у другу државну

средњу школу ван територије АП Војводине, у

Републици Србији2%

непознато15%

Графикон бр. 11: Узроци осипања ученика током трогодишњег средњег образовања.

Када је реч о разлозима прекидања школовања, највећи проценат је оних ученика који су понављали разред када имамо у виду трогодишње образовање (око 2% од укупног броја ученика у трогодишњем образовању). Из године у годину тај проценат био је у благом порасту до школске 2013/14. када је нешто смањен. Гледајући локалне самоуправе, највише ученика који су понављали разред је у Врбасу (19,38% у школској 2012/13), а затим Апатину, Шиду, Белој Цркви и Старој Пазови (мање од 9%).

Разлози напуштања средње школе за ученике четворогодишњих профила

понављао разред41%

прелазак на ванредно школовање

3%велики број

изостанака и лоше оцене

2%

незаинтересованост за наставак школовања

4%

непознато9%

остало3%


8%

Ученик је прешао у другу државну

средњу школу ван територије АП Војводине, у

Републици Србији7%


10%

материјални услови6%

неадекватна саобраћајна повезаност

4%

здравствени разлози3%

Графикон бр. 12: Узроци осипања ученика током четворогодишњег средњег образовања.

Прекид школовања због материјалних разлога и васпитне занемарености следећи су разлози по бројности ученика и приметнији су у трогодишњем образовању, с тенденцијом повећања. Највише ученика је прекинуло и трогодишње и четворогодишње образовање у Шиду због васпитне занемарености (8,46% трогодишње и 1,24 четворогодишње), Иригу (само трогодишње 5,56%) и Ади

(2,17% трогодишње и 1,29 четворогодишње), у школској 2013/14. години. Материјални разлози понајвише јесу узроци прекида школовања у трогодишњем образовању у Чоки, Врбасу и Бачкој Тополи.

Напуштање школе и прелазак у другу средњу школу на територији АП Војводине приметно је и у трогодишњем и у четворогодишњем образовању и благо се повећава из године у годину. У школској 2013/14. години највише таквих ученика било је у Врбасу, затим Сомбору, Иригу и Суботици у трогодишњем образовању. Највише ученика из четворогодишњег образовања одлазило је из Сремских Карловаца, Новог Кнежевца и Сомбора.

Број ученика који су прешли у другу средњу школу у Републици Србији – ван територије АП Војводине – мали је и континуиран, док је највише ученика отишло 2013/14. године из четворогодишњег образовања из Чоке.

Прекид школовања због неадекватне саобраћајне повезаности, као и из здравствених разлога редак је без обзира на дужину трајања образовања, а прелазак у мању локалну средину или приватну средњу школу готово безначајан. Прекид школовања због неадекватне саобраћајне повезаности најчешће наводе средње школе у Зрењанину, Руми и Чоки и односи се на ученике у трогодишњем образовању.

Број ученика који се одселио у иностранство је мали, али се примећује тенденција благог пораста и у трогодишњем и у четворогодишњем образовању. Највише трогодишњих ученика у школској 2013/14. години одселило се из Кањиже, а четворогодишњих ученика – из Новог Кнежевца. Номинални бројеви већи су у Суботици и Новом Саду, док је њихов проценат у поређењу са укупним бројем ученика занемарљив.

Знатан је број ученика у трогодишњем образовању који прекидају школовање из других разлога и у благом је порасту (1,52% у школској 2012/13). За четворогодишње образовање тај проценат такође је у благом порасту и у школској 2013/14. години износио је 0,32%. Без обзира на дужину трајања образовања, као разлози најчешће се наводе: велики број изостанака и лоше оцене, незаинтересованост за похађање школе, прелазак на ванредно школовање.

Број ученика који су ДОШЛИ у средњу школу знатно је мањи од броја оних који су ОТИШЛИ из средње школе.

24

Табела бр. 12: Најчешћи узроци доласка ученика у средње школе:2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р.

Уч. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Ученик се доселио из иностранства 1 0.01 9 0.02 3 0.04 16 0.04 3 0.04 19 0.04 1 0.02 23 0.05

Ученик је дошао из друге средње школе која је на територији Републике Србије, а ван територије АП Војводине

9 0.08 27 0.05 10 0.12 29 0.06 17 0.23 48 0.11 15 0.25 40 0.09

Ученик је поново похађао разред (понављао је)

171 1.59 213 0.43 173 2.10 210 0.47 163 2.23 237 0.52 164 2.74 264 0.60

УКУПНО 181 1.7 249 0.50 186 2.26 255 0.57 183 2.50 304 0.67 180 3.01 327 0.74

Процентуално гледано број ученика већи је у трогодишњем образовању (3,01% у школској 2013/14), али без обзира на дужину трајања образовања тај број повећава се из године у годину (у четворогодишњем образовању расте до 0,74% у школској 2013/14).

Највећи је број оних који су дошли у разред због понављања и већи је у трогодишњем образовању, али се повећава из године у годину без обзира на дужину трајања образовања (у школској 2013/14. у трогодишњем образовању разред је понављало 2,74%, а у четворогодишњем 0,60%), а највећи број је у Врбасу, Панчеву и Старој Пазови.

Из године у годину расте и број оних који су дошли из другог места на територији АП Војводине, без обзира на дужину трајања образовања, али је мало већи за трогодишње образовање. Највећи број оних који су дошли из другог места на територији АП Војводине јесте у Врбасу, Шиду, Бачкој Тополи и Сомбору.

Иста тенденција је и у случају доласка из друге средње школе ван територије АП Војводине у Републици Србији, али су бројеви знатно мањи (0,25 и 0,09 за трогодишње, односно четворогодишње образовање у школској 2013/14. години и то у Ковину, Кули, Вршцу и Кикинди).

Број ученика који се доселио из мање у већу средину нешто је већи у четворогодишњем образовању с тенденцијом повећања, која важи и за трогодишње образовање. Највише ученика из мањих средина доселило се у Суботицу.

Долазак из веће у мању локалну средину нешто је приметнији у трогодишњем образовању (највећи је проценат ученика који су дошли из веће средине у Белу Цркву, Бечеј, Панчево), али је процентуално готово једнак у последњој посматраној школској години с доласком ученика у четворогодишњем образовању (Алибунар, Бечеј, Врбас). Према номиналним подацима, 20 ученика из веће средине дошло је у Нови Сад и пет ученика у Панчево, што је вероватно у вези с доласком ученика из Београда, али су ови бројеви процентуално изражени веома мали.

Из приватне у државну средњу школу сваке године долазило је по неколико ученика четворогодишње струке.

Ако упоредимо број ученика који су отишли из средње школе и број оних који су дошли у њих, добићемо реалији број ученика у осипању и он је свакако већи у трогодишњем образовању, а највећи је у школској 2012/13. години, без обзира на дужину трајања образовања, када износи 3,42% за трогодишња и 0,85% за четворогодишња занимања.

Табела бр. 13: Разлика у броју ученика који током школске године напуштају односно уписују средње школе по школским годинама и дужини трајања школовања:

2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Трог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

Четв

орог

одиш

ње

обра

зова

ње

% у

одн

осу

на б

р уч

. Ш

кола

кој

е су

од

гово

риле

УКУП

НО

одла

зећи

434 4.03 545 1.09 399 4.85 536 1.19 433 5.93 686 1.52 349 5.83 631 1.43

УКУП

НО

дола

зећи

181 1.68 249 0.50 186 2.26 255 0.57 183 2.50 304 0.67 180 3.01 327 0.74

РАЗЛ

ИКА

253 2.35 296 0.59 213 2.59 281 0.62 250 3.42 382 0.85 169 2.82 304 0.69

На основу наведених података, може се закључити:

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године говори о томе да постоји осипање ученика на нивоу Републике Србије, али да не постоје прецизни подаци у којим категоријама деце је оно највеће, каква је регионална слика о томе и који су главни разлози напуштања школе, односно не постоје систематска истраживања о том проблему.

Стратегија и акциони план предвиђају активности анализе разлога осипања ученика и смањење стопе раног напуштања образовања (осипање).

Секретаријат прикупља податке о броју деце односно ученика у свакој уписаној генерацији. Подаци се веома разликују по локалним самоуправама. Секретаријат је први пут прикупљао податке о могућим разлозима осипања за претходне четири

школске године и добио непотпуне податке (нису одговориле све образовно-васпитне установе и локалне самоуправе, а неки од добијених података нису целовити).

Добијени подаци указују на то да на територији АП Војводине постоји рано напуштање образовања (осипање).

У оквиру припремног предшколског програма уочено је следеће:o одступање у броју деце у посматраним категоријама „рођени–стасали–уписани” у годинама од 2010–2015:o из године у годину све је мањи број рођене деце (изузев 2012/13. године, када је видан мањи пораст у броју); o од 2012/13. године расте број деце која нису уписана у ппп, а стасали су за упис (према подацима 2014/15. године то је 6.48% деце), због: промене места пребивалишта, одласка у иностранство, сметњи у развоју детета (лични пратилац и финансирање), васпитне занемарености, болничког лечења, социјалне и материјалне угрожености;o локалне самоуправе у складу са законском обавезом подносе прекршајне пријаве против родитеља који не упишу своје дете у обавезни припремни предшколски програм;o јединице локалних самоуправа предузимају низ активности ради побољшања укупних услова за реализацију предшколског васпитања и образовања;o јединице локалних самоуправа дале су следеће предлоге о томе како би се могло утицати на смањење осипања деце у обавезном ппп: мере популационе политике, информисање родитеља о значају ране стимулације деце, омогућавање запослења и веће зараде, отварање нових радних места, стимулација младих парова и трудница, боља евиденција Рома, боља здравствена заштита, оптимизација мреже предшколских установа;

У области основног и средњег образовања и васпитања, а на основу праћења броја ученика генерације која је 2003/04. школске године уписала први разред основне школе а 2013/14. стекла трогодишње средње образовање, односно 2014/15. године четворогодишње средње образовање, уочено је осипање на нивоу АП Војводине од 20.77% (током основношколског образовања – 9.04% и средњег образовања – 12.89%).

Постоје знатне процентуалне разлике у осипању ученика у односу на дужину трајања средњег образовања – у трогодишњем образовању је 19,46% ученика прекинуло започето школовање, док тај број у четворогодишњем образовању износи 11,50%.

Резултати ове анализе показују квалитативне податке о најчешћим разлозима и тенденцијама осипања ученика у посматране четири школске године, али не потврђују квантитативне податке до којих је дошао Секретаријат пратећи једну генерацију ученика у периоду од 2003/04. до 2013/14. године.

У основном и средњем образовању, најчешћи разлог прекидања започетог школовања јесте понављање разреда. Запажено је и то да у основном образовању готово половина ових ученика не наставља школовање с наредном генерацијом, те представља ризичну групу за рано напуштање образовања.

Као најчешћи разлози осипања у основном образовању и васпитању наводе се: пресељење ученика (у иностранство и ван територије АП Војводине), васпитна занемареност и други разлози међу којима су: најчешћи одлазак ученика у школу за образовање одраслих, ступање у

27

малолетничке брачне или ванбрачне заједнице, неприлагођено понашање, нередовно похађање наставе, честе промене пребивалишта, осетљиве групе.

Као најчешћи разлози осипања у средњем образовању, након понављања разреда, наводе се васпитна занемареност и материјални услови. Мањи је број ученика који су се одселили у иностранство. Од осталих разлога издвајају се незаинтересованост за наставак школовања, прелазак на ванредно школовање, велики број изостанака. Такође, већи је број ученика у трогодишњем образовању који прекидају школовање.

Неопходно је даље истраживање овог проблема и провера добијених података, као и сагледавање у односу на специфичности локалних самоуправа (величина, демографска структура, мрежа образовно-васпитних установа, економска развијеност).

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године и акциони план предвиђају утврђивање методологије праћења и мерења стопе раног напуштања система образовања и васпитања, као и предлагање мера за смањење осипања ученика.

ПРЕДЛОГ28

Покрајинска влада, на ......... седници одржаној ......... 2016. године, размотрила је и п р и х в а т и л а АНАЛИЗУ УЗРОКА СМАЊЕЊА БРОЈА ДЕЦЕ УПИСАНИХ У ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ, ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ и д о н е л а је следеће

З А К Љ У Ч К Е

1. Задужује се Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице да и даље прати податке о броју деце уписане у припремни предшколски програм, први разред основних и први разред средњих школа за сваку генерацију и обавештава локалне самоуправе за које има податке о значајном осипању деце из образовно-ваститног система.2. Препоручује се Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице да, приликом расписивања Конкурса за суфинансирање програма/пројеката у области образовања, подржи програме/пројекте који имају за циљ смањење осипања деце на различитим нивоима образовања.3. Препоручује се Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице да подржи дуално образовање у средњим школама, с обзиром да дуално образовање представља унапређење оспособљавања ученика за занатска занимања и омогућује лакше запослење, што ће утицати на смањење броја ученика који прекидају започето трогодишње стручно образовање. 4. Наведену анализу доставити на разматрање Одбору за образовање и науку Скупштине АП Војводине.

29

П Р И Л О З И

30

Documents

· Web viewТако, на пример, од 448 ученика из 2010/11. године који су морали да понављају разред, само њих 200 (44.64%