Webstilus - Portal Za Pisce, Umjetnike, Novinare i Znanstvenike - EMOCIJE SU POSLEDICA LOGIKE

English

Domae vijesti

Vijesti iz svijeta

Dogaanja

Politika

Interview

Sport

Zdravlje

Ljepota i moda

ivot

Priroda

ivotinje

Hobi

Crna kronika

Trach

Besplatno!

Ekologija

Financije

Lijepa naa

Zagrebake vedute

Linkovi

Newsletter / RSS

Autori

FAQ

PrijavaKorisniko ime

Lozinka

Zapamti me

Zaboravili ste lozinku?

Top 10 autora

denis: 2650 lanakamatrixdc: 1791 lanakaBoba: 941 lanakaPjesnikinja: 687 lanakaKarlo_Sostaric: 603 lanakaartemida: 557 lanakachagall: 539 lanakaborivoj: 473 lanakaShadowOfSoul: 464 lanakaNevenka_Neja_Saric: 457

Naslovnica Novinarstvo Interview EMOCIJE SU POSLEDICA LOGIKE

EMOCIJE SU POSLEDICA LOGIKESasa Vazic

Petak, 05 Lipanj 2009

Zoran Milivojevi, doktor medicine, psihoterapeut, transakcioni analitiar, predsednik TACentra, asocijacije transakcionih analitiara Srbije, glavni edukator i supervizor u oblastiTA u Srbiji i u Sloveniji, sa najviim statusom zvanino meunarodno priznatog trenera,prvi sa ovim statusom u istonoj Evropi:

EMOCIJE SU POSLEDICA LOGIKE

Sudei prema Vaim knjigama, Formule ljubavi: kako ne upropastiti sopstveni ivottraei pravu ljubav i Emocije, koje su sasvim prilagoene i po stilu pisanja dostupneumu prosenog itaoca, najvie se bavite emocijama koje bi trebalo, ali se uopte neizuavaju na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, a jo manje ili nikako na

Medicinskom fakultetu koji ste i Vi zavrili. Zato je, po Vaem miljenju, to tako?

Razlog je u tome to su od svih psihikih fenomena emocije najvie subjektivne i zbog toga najvie mistifikovane. Vekovima su emocijevie oblast koju obrauje literatura, umetnost i filozofija, u domenu pesnikog jezika. Moja potraga za odgovorima u ovoj oblasti je upravonastala kao rezultat takvog stanja. Kao student i, kasnije, kao uenik psihoterapije shvatio sam da upravo emocije izmiu momrazumevanju. Zbog toga sam poeo da intenzivno prouavam svetsku literaturu, da sistematizujem znanja koja sam imao, da dopunjujemnedostajue delove, da zakljuke proveravam u praksi. Rezultat je jedna velika teorija emocija koja obuhvata kako neprijatna, tako iprijatna oseanja, kako zdrava tako i patoloka. U pitanju je jedna od est velikih teorija emocija koje postoje u savremenoj psihologiji,koja je, po mom miljenju, superiorna u odnosu na druge.E, sada nastupa to o emu ste govorili: reakcija strune javnosti. Kako ja predajem i u Ljubljani, u mogunosti sam da uporedim reakcije.Jo 1993. godine kada je objavljeno prvo izdanje Emocija, Slovenci su tu knjigu uvrstili u obaveznu literaturu na Ljubljanskom univerzitetu.Ne samo to, ve se sa mojom teorijom emocija upoznaju slovenaki gimnazijalci preko svog udbenika psihologije. Vie kolega izHrvatske mi je reklo da je tokom rata moja knjiga o emocijama bila jedna od najfotokopiranijih knjiga iz Srbije. Nasuprot tome, kod nas jetiina. Mnogi su mi rekli da je knjiga jako dobra, ali nema jasnijeg odgovora. Jedino znam da se Emocije koriste kao udbenik na odelenjuza psihologiju na Novosadskom univerzitetu.

I pored est rasprodatih izdanja i velikog interesovanja javnosti za Vau knjigu Formule ljubavi, u kojoj su itaoci traili spas irazumevanje onoga to se deava meu polovima, nita se nije promenilo. Koja je onda svrha pisanja i itanja takvih knjiga?

Ja mislim da se mnogo toga promenilo. Naravno, ne kao rezultat itanja moje knjige. U poslednjih desetak godina nastupile su velikepromene, prvenstveno kod mlae urbane generacije. Te promene se meni ne sviaju. Gledajui odnose svojih roditelja u okolnostimavelike i produene krize u kojoj smo bili, deca su shvatila da se ne isplati voleti, da onaj koji vie voli, gore prolazi i slino. Zbog toga kodmlae generacije postoji jedan trend egocentrizma, narcisoidnosti, trend sve slabijeg vezivanja za voljenu osobu. To je, inae, u skladu sacivilizacijskim promenama na Zapadu. Kao da zapadna civilizacija ide iz jedne krajnosti u drugu. Ludorija ljubavi je trajala nekih stotinakgodina, a sada se opet vraamo u period kada ljubav nije tako vana.Inae, na nivou pojedinog oveka ja sam veoma zadovoljan kada mi neko kae da mu je knjiga promenila ivot. Naravno, to su veomaretki sluajevi. U osnovi, ljudima koji itaju ove knjige je nekako tee. Shvate gde gree, ali nemaju snage da promene svoje ljubavneobrasce i da izau iz loeg ljubavnog scenarija. Pa ipak, to je daleko zdravije od neprepoznavanja svojih ljubavnih zabluda. Ovaneprijatnost koja nastaje kao rezultat unutranjeg konflikta prosveenog itaoca e ipak za neko vreme doneti rezultate.Knjiga je veoma spor medijum. Posebno ovakva poput moje koja se, ipak, tee ita jer zahteva koncentraciju. Jedan moj prijateljmatematiar je izraunao da je u Srbiji potrebno da knjigu proita 7% populacije, pa da doe do promene svesti. Ako je do sada prodatooko desetak hiljada primeraka i ako svaki ita u proseku pet ljudi, onda smo jo uvek daleko od tog broja.

Iz razgovora koji sam svojevremeno vodila sa jednim prof. dr psihologije doznala sam da je odluio da, nakon studija psihologije, zavri istudije filozofije jer se na psihologiji nita nije moglo saznati o dui. Profesor je sada u penziji a stvar se nije promenila. Kako Vi gledatena tu injenicu i koji je, po Vama, razlog to se odgovorni ljudi jo nisu dosetili da u nastavni program odgovarajuih fakulteta ukljue iizuavanje due i emocija?

To je problem u svim humanistikim naukama. Ralanjavanje ili analiza je opti nauni princip. Ljudi e se daleko lake saglasiti okoprirode elemenata, nego oko prirode celine koju ti elementi grade. Meutim, prouavanje elemenata nam ne moe dati sve odgovore ocelini. Postoji trend da se celina, celovita slika izgubi iz vida prilikom prouavanja elemenata. Mislim da je to u pitanju. To je kao kada nekood drvea ne vidi umu. Tako se, na primer, u savremenoj medicini od organa ne vidi ovek.

Budui da ste upoznati i ukljueni u svetska zbivanja i trendove, kakva su Vaa iskustva kada je izuavanje emocija u svetu u pitanju?

Poslednjih petnaestak godina dolo je do velikog otvaranja psihologije za podruje ljudske emocionalnosti. Nastale su mnoge teorije iteorijice koje pokuavaju da sastave delove ovog mozaika. U psiholokoj nauci je, inae, glavni trend povezivanje modanih struktura sa

Dodajte stranicu u favorite | Postavite kao poetnu

Naslovnica Kolumne Knjievnost Umjetnost Znanost Multimedia Forum Oglasnik

Start DownloadConvert Any File to a PDF - Word, Jpeg, Gif, Rtf - Free Download!

Objavite lanak

Novinarstvo

Webstilus - portal za pisce, umjetnike, novinare i znanstvenike - EMO... http://www.webstilus.net/content/view/5287/74/

1 of 4 15.4.2015 22:54

lanaka

Tko je onlineGostiju online: 8

Partneri

Garana vrata, sekcijska/roloPVC stolarija, vrata, prozori

http://www.dugzivot.comPortal za Zagrepane

Biblijski portalNovi portal webstilus.com.hr

Zarada na internetu

razliitim emocionalnim odgovorima. To je rezultat razvoja zaista fascinantne tehnologije koja omoguava da se veoma slikovito predstaveaktivni delovi mozga. Meutim, iako veoma korisna, ova prouavanja nisu dovoljna. Ljudi pogreno zakljuuju da su, na primer, ljuti jer imse aktivirao odreeni deo mozga i smatraju da su time objasnili ljutnju. To je biologizam. Pravo pitanje je zato je uopte dolo doaktivacije datog dela mozga. Dakle, odnos due i tela i dalje jeste problem u ovim istraivanjima.Svi istraivai emocija oseaju veoma veliku zahvalnost prema jednom novinaru koji je pratio naune tokove i koji je objavio knjigu podnazivom Emocionalna inteligencija, a koja je i kod nas prevedena. Ovaj naslov je spojio ono to se ranije smatralo nespojivim. Pa ipak,mnogi ljudi i danas smatraju da su emocije suprotnost razumu.

Piui o emocijama i hladno ih ralanjavajui ne dolazi li se u opasnost da se one, na neki nain, banalizuju i izgube onu unutranjuvrednost koja je neobjanjiva, koju moda ne treba ni objanjavati, u koju ne treba dirati?

Emocije nisu vrednosti same po sebi. Postoje dve vrste emocija, one koje su zdrave, korisne ili ispravne, i one koje su bolesne, tetne iiskrivljene. Ja sam po profesiji psihoterapeut, to znai da uglavnom pomaem ljudima koji imaju emocionalne reakcije ove druge vrste. Tosu, u stvari, ljudi kod kojih se emocionalna reakcija pokvarila, tako da zbog toga pate i oni sami i njihova okolina. Zbog toga ljudi kojidolaze na psihoterapiju i savetovanje veruju u promenu i ele da poprave ili isprave svoje reakcije. Kada bi emocije zaista bileneobjanjive, onda mi ne bismo mogli da pomognemo takvim ljudima. Meutim, svaka emocija je posledica odreene logike. Shvatajui irazumevajui logiku koju osoba zastupa u odreenoj situaciji, mi razumemo i samu emocionalnu reakciju. Kada osoba promeni svojulogiku, ona e promeniti i emocionalnu reakciju. Zadatak psihoterapeuta je upravo da joj u tome pomogne.

Kako objanjavate pritajivanje emocija savremenog oveka?

Dugo vremena se smatra da je izraavanje emocija primitivno ponaanje, a da je njihova kontrola i neizraavanje vii oblik ponaanja,znak kulture ili civilizovanosti. Ovakav stav je zasnovan na pretpostavci da emocije dolaze iz nieg, ivotinjskog dela oveka, a da razumdolazi iz vieg, duhovnog dela, kao i da kod civilizovanih ljudi razum upravlja emocijama, a ne obrnuto. Svi znaju da je bilo kakvoaristokratsko ili diplomatsko ponaanje bez ikakvog izraavanja emocija. Meutim, pored toga to savremeni ljudi bolje kontroliu svoje emocije, mislim da je dolo i do izvesnog stepena emotivnog osiromaenjasavremenog oveka. Kako se emocije doivljavaju onda kada osoba neto ocenjuje vanim, pojava emocija je pokazatelj za sistemvrednosti. Dananjim ljudima je sve manje stvari vano. U razvijenim zemljama se mnogi ljudi ponaaju hedonistiki, trae uitak.Meutim, umesto da trae prijatna oseanja, oni trae prijatne telesne senzacije. Na taj nain ljudi postaju jednostavniji, siromaniji.U savremenom drutvu je posebno nastradalo ono to se zove saoseanje. Sve je vea psiholoka distanca izmeu pojedinca i drutva.To znai da ljudi polako prestaju da vode rauna o celini, da se zatvaraju u svoj egoizam i u okvire svoje porodice ili malog broja ljudi kojisu im bitni. Tome su doprineli i mediji masovnog komuniciranja jer se tokom etiri decenije televizije znatno podigao prag osetljivostisavremenog oveka na neprijatne dogaaje. Danas je potrebna zaista prava katastrofa poput cunamija da bi se ljudi uzbudili i poeli dasaoseaju.

Meu mladim ljudima posebno je izraen trend da se emocije potiskuju. Kako se mogu objasniti razlozi toga i njihove posledice?

Ako gledate mlade, moete nazreti sliku odnosa koji e vladati u drutvu budunosti. Postoji jasan kontrast izmeu dece koja imajunajbogatiji emotivan ivot i mladih koji pokuavaju da se predstave kao cool (kul, ledena) osobe. Suprotnost od biti kul je biti hot, vru,zapaljen, napaljen. Dakle, moderno je biti flegma, frigidan, a potpuno je out biti temperamentan. U osnovi toga ja vidim bunt mladegeneracije prema roditeljskoj generaciji. Mladi loe podnose roditeljsku kritiku, naroito ako je izraena kroz ljutnju. Zbog toga onipokuavaju da se ne ljute ni u meusobnoj komunikaciji. Kul pristup je prvenstveno pokuaj da se hladnokrvno pristupi konfliktima, bezdramatizacije. Posledica je da kul generacija postaje mlaka, nedovoljno borbena. U krajnjoj liniji, sve je kul. Takoe, mladi ljudi, u elji daohlade konflikte, poveavaju distancu prema drugima, smanjujui vanost konflikata, tako da se poveava otuenje i raste individualizam.

Ljudi, a pogotovo mladi, se sve vie udaljavaju jedni od drugih, zatvaraju u sopstvene svetove, bivajui pritom nesreni i ne uspevajui dauspostave trajan emotivan kontakt sa svojom okolinom, a posebno kada su u pitanju odnosi meu polovima, i istim i suprotnim. (Imalasam i esto imam priliku da vidim i ujem tune prie velikog broja mladih da im je skoro nemogue da se otvoreno i trajno priblie,posebno suprotnom polu i da ostaju usamljeni, ak i kada se nau u grupi i da teko, ako ikako, uspostavljaju kontakt). Mladi zalaze ugodine kada se oekuje da bi ve trebalo da osnuju porodicu, budu socijalno i profesionalno aktivni, a vreme provode u izolovanosti,odajui se preteranom spavanju, druenju sa kompjuterom, drogom, alkoholom, duvanom... ili postaju delikventi. Ima li izlaza iz toga?

Adolescencija je svakako period kada mlada osoba treba da potvrdi svoju vrednost u javnosti koju ini grupa vrnjaka. Kao i svaka grupa, iova ima neke svoje specifinosti i svoja pravila. U toj grupi se nalaze tako vane osobe, kao to su partner i prijatelji i prijateljice. Zbogtoga je za razvoj osobe i njenog mentalnog zdravlja veoma vano da ovu razvojnu fazu prevazie i da nae mesto za sebe u grupi s kojime biti zadovoljna. Meutim, najvee prepreka na ovom putu je oseanje stida. Stid ili sram je socijalno oseanje. Oseanje stida sepojavljuje onda kada osoba misli da drugi u njoj vide bezvrednost koju je ona pokuala da sakrije. Zbog toga ljudi koji se stide izbegavajuone socijalne situacije u kojima reaguju stidom. To praktino znai izbegavanje svakog eksponiranja pred drugim ljudima za koje osobanije sigurna da je potpuno prihvataju. To, takoe, znai da je takvoj osobi veoma teko da upoznaje nove ljude. Ona je ograniena naporodini krug, na malo jezgro prijatelja iz kole i slino. Kada je to povezano sa veoma ugodnom atmosferom kod kue, sarazmaenou ili prezatienou, tada dobijamo mladu osobu koja ceo svoj svet organizuje u svojoj sobi oko kompjutera i interneta.Reenje za oseanje stida je uenje socijalnih vetina potrebnih za komunikaciju s vrnjacima i paralelno popravljanje slike o sebi. Uovom periodu mnogi mladi ljudi imaju velikih problema bilo zbog nemogunosti da se uklope u grupu vrnjaka, bilo zbog preterane elje dau grupi privuku panju, da impresioniraju i fasciniraju druge. Mnogi roditelji u tome ne vide problem ili ga vide ali ga smatraju nevanim,ekajui da dete samo nekako izraste i prevazie krizu. Daleko je manje rizino ako roditelji pomognu mladoj osobi da izgradi ispravnestavove i da se uklopi u drutvo vrnjaka.

U kojoj meri takve potisnute emocije iskrivljuju sliku stvarnosti i utiu na formiranje unutranjih svetova onih koji, ini se, ne nalaze nainda ih ispolje?

Strogo gledano, nisu emocije te koje iskrivljuju sliku stvarnosti, ve su iskrivljene emocije posledica iskrivljene slike stvarnosti. U stvarnostije to problem: ta je starije jaje ili kokoka? Ukoliko neko sasvim pogreno shvata drugu osobu kao pokvarenu, on e u nekoj situacijipreterano odreagovati emocijom uvreenosti i, iz odbrambenih razloga, uvredie drugoga. Na umiljenu uvredu osoba e odreagovatistvarnom uvredom. Rezultat je da e odnos zaista postati neprijateljski, iako to u poetnoj stvarnosti nije bio. To je veliki problem saiskrivljenim pretpostavkama o sebi, drugim ljudima i svetu kao takvom, jer ljudi pokuavaju da dokau da su njihove pogrenepretpostavke tane. ak moemo rei da mnogi ljudi ne ive ivot, ve ive svoja pogrena uverenja.

Ispoljavanje emocija u dananjem drutvu esto je izvetaeno, sa strahom i podozrenjem, a ne retko nailazi i na osudu. Kako Vi na togledate?

Svaka kultura razliito definie i regulie izraavanje emocija. Iako su same emocije univerzalne, naini njihovog izraavanja razlikuju sezavisno od kulture. Naroito kod nas bi ljudi trebalo da shvate da se socijalni prostor deli na intimni prostor, na prostor u kojem su ljudi sakojima smo bliski, i na javni prostor, odnosno na socijalni prostor u kojem su ljudi sa kojima nismo bliski, prema kojima imamo distancu.Sasvim je jasno da u ova dva prostora treba da postoje razliiti naini komuniciranja, razliiti odnosi i razliito izraavanje emocija. Dok se


2 of 4 15.4.2015 22:54

u intimnom prostoru emocije slobodno i direktno izraavaju, u javnom prostoru postoje sasvim drugaija pravila koja su regulisanabontonom i drugim konvencijama. U javnosti je neotesano, grubo ili ak naivno direktno izraziti svaku emociju koju osetimo. To je prostor ukojem skrivamo, rafiniramo emocionalne reakcije bilo da bismo sebe zatitili, bilo da bismo zatitili druge. Dakle, kultura neminovno dovodido jedne vrste izvetaenog ponaanja u javnosti koju zovemo ljubaznost. U naoj sredini ljudi to ne shvataju dovoljno i esto pokuavajuda se prebrzo intimiziraju, ugroavajui druge koji su navikli na distancu.

ta e biti sa svetom koji se sve vie i rapidnije otuuje i, reklo bi se, ne trai izlaz iz te otuenosti?

Na alost, ne moemo uticati na globalne tokove. Moemo ih samo razumeti. Sasvim razliito funkcionie pojedinac ili drutvo koje senalazi u zoni preivljavanja od pojedinca ili drutva koje se nalazi u zoni kvalitetnog ivota. U zoni preivljavanja ljudi su siromani, dalekosu vie upueni jedni na druge, vano je preiveti, zadovoljiti osnovne potrebe i slino. To je zona u kojoj su veoma jasne osnovne ivotnevrednosti i u kojoj je ovek blii svojoj prirodi i svojoj istoriji. Meutim, u zoni bogatog drutva, gde je sasvim jasno da e pojedinacpreiveti, makar kroz brigu socijalnih slubi, ljudi su usmereni na podizanje kvaliteta ivota. Kada posmatrate kvalitet ivota, onda doetedo zakljuka da kvalitet nije u spoljanjim stvarima, ve prvenstveno u unutranjem zadovoljstvu. To je upravo opsesija i vrhovna vrednostpojedinaca u bogatim drutvima, potraga za sreom, za uitkom. Kada uitak postane cilj, onda se u drutvu mnogo toga menja. Porodicavie nije mesto gde dvoje mladih udruuju svoje snage da bi zajedno preiveli i podigli decu. Partner se trai zbog seksualnih i drugihuitaka. U odnosu se ostaje sve dok partner daje dovoljno uitka, a kada to, nakon kraeg vremena, vie nije sluaj, trai se drugi partner.Uitak se trai u alternativnim seksualnim tehnikama, u korienju droga i slino. Raanje i podizanje dece postaje naporno i dobijaznaenje odricanja od sopstvenog ostvarenja. Sve je vie ljudi koji ne ele decu ili imaju samo jedno dete. Ljudi postaju opsednuti samisobom, ostvarenjem svojih potencijala, potragom za to veim ili to duim uitkom, potragom za zabavom i to kasnijim odrastanjem.Jednom reju, rastu narcisoidnost, hedonizam i infantilnost. Na planeti je trenutno takvo stanje duha da na bogatom Zapadu raste individualizam na raun kolektivizma, pojedinac postaje zagledan usamog sebe dok se zajednitvo raspada. U Zapad ubrajam i nau zemlju, ali i Rusiju i druge postkomunistike zemlje. Tano je da minismo bogati, ali smo preko medija prihvatili ovaj mentalitet. Sa druge strane je kolektivizam olien u islamskom svetu koji nudi sasvimdruge vrednosti. To smo u naoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija osetili kao sudar nae nacionalne volje i albanske nacionalne volje.U tom smislu vidim Zapad kao drutvo u laganoj degeneraciji, dok na Jugu istovremeno raste civilizacijska alternativa. Budui svet e sekretati izmeu ova dva senzibiliteta.

Koji su sve uticaji potisnutih i iskrivljenih predstava o emocijama na fiziko telo oveka?

Jo tokom ezdesetih godina je shvaeno da potiskivanje emocija moe dovesti do pada imuniteta, poremeaja rada autonomnognervnog sistema i do razvoja niza, takozvanih psihosomatskih bolesti. Tada su mnogi psihoterapeuti svojim pacijentima upuivali porukuda izraze svoja oseanja direktno, kako ne bi dobili, na primer, ir na eludcu. Neto kasnije je primeeno da i oni koji jasno i direktnoizraavaju svoja oseanja, kao, na primer, ljudi koji se esto ljute, u veem procentu oboljevaju od bolesti srca. Takvi kontradiktorni podacisu zahtevali neto iri okvir za razumevanje. Naime, svaki put kada oseamo neku neprijatnu emociju, mi smo pod nekom vrstom stresa.To je signal da nismo adaptirani, da naa unutranja slika sveta nije u skladu sa samim svetom. Zbog toga nas neprijatne emocije pokreuna adaptivne aktivnosti. Neprijatna oseanja su, dakle, znak neadaptiranosti, a pokreu nas na ponovnu adaptaciju. To je poenta ovogprocesa. Da li emo mi uiniti neto to e dovesti do toga da ponovo uspostavimo adaptaciju? Ako ne inimo nita ili ako inimopogrenu stvar, stanje adaptacije se ne postie, a stres prelazi u tei oblik koji struno zovemo disstres. Upravo tada telo poinje dastrada. Posebno su ugroeni oni ljudi koji su emocionalno nepismeni, koji nisu u stanju da imenuju ili objasne svoje emocije. Zbog toga onina spoljanje stimuluse reaguju veoma burnim telesnim reakcijama.Ljudi koji potiskuju svoje emocije ili ih prazne u neadaptivno ponaanje kakvo je puenje, dogiranje i slino, ne reavaju probleme injihovo zdravlje je ugroeno. Mnogi ovo nee razumeti jer se puenje smatra veoma negativnim, a dogiranje veoma pozitivnim. Postojedve vrste ljudi koji dogiraju. Oni koji reavaju svoje probleme, a doging im je rekreacija i oni koji ne reavaju svoje probleme ve svojefrustracije pokuavaju da istre. Fizika aktivnost je svakako pozitivna, ali ne moe biti zamena za psiholoku adaptivnu aktivnost. Maloje poznato da je ovek koji je izmislio doging umro u svojim pedesetim godinama od sranog udara.

Poto ste se bavili i ponaanjem marginalnih grupa (narkomani, delikventi, duevno obolele osobe), ta moete rei o emocijama tegrupacije ljudi koje su, svakako, polazite za njihov stav i ponaanje prema ivotu i okolini?

To su veoma razliite grupe ljudi koje povezuje to to pate. Iako je njihova patnja ono to ih povezuje, ove grupe ljudi veoma razliitoreaguju na svoju patnju. Na primer, droge i alkohol se toliko koriste iskljuivo zbog toga to utiu na emocije. Postoje dve vrste uticaja kojese prekrivaju. Prvi mehanizam je takav da ljudi mogu samo sa ovim supstancama da izazovu kod sebe odreene prijatne emocije. To je, uosnovi, hemijski hedonizam. Drugi nain je kada ljudi samo sa hemijskom stimulacijom mozga mogu da smanje neprijatna oseanja iraspoloenja. To je kao da sami sebi daju lek. Ljudi prvo uzimaju droge da bi izazvali prijatnost, a onda, kada postanu zavisni, da bismanjili neprijatnost.U odnosu na veliki broj ljudi koji su probali droge, relativno mali broj je nastavio da ih uzima. Ako pratimo tu liniju uticaja od droga doemocija, doemo do linosti onoga ko uzima i do njegove ivotne situacije. Na taj nain, u stvari, dolazimo do dve kategorije mladih, doonih koji su zanemareni i do onih koji su razmaeni. I jedni i drugi ne vide drugi nain da im bude bolje, da promene sebe i svojeponaanje, kao ni svoju ivotnu situaciju, osim da hemijski deluju na svoje emocije.

Davno ste otkrili snagu transakcione analize (TA) i sami poeli i nastavili da je koristite vodei kurseve TA, a kasnije postali i glavniedukator i supervizor u TA centru ATAS. Tako ste se opredelili za slobodnu profesiju. Moete li nam ukratko objasniti metode TA, njenuuspenost, zainteresovanost javnosti i klijenata za nju i praktino postignute uspehe u njenoj primeni?

Osnovni koncept u transakcionoj analizi je transakcija, odnosno razmena poruka izmeu dve osobe. Na osnovu analize komunikacije mizakljuujemo o unutranjim stanjima osobe, o njenoj unutranjoj logici. Ljudi esto ponavljaju serije transakcija sa razliitim drugimljudima, tako da govorimo o igrama. Meutim, glavni koncept u transakcionoj analizi je ivotni scenario. Re je o tome da mnogi od nas udetinjstvu, samostalno ili pod uticajem roditelja, izaberu svoju ivotnu priu koju kasnije zaista i ive. Problem nastaje onda kada je ovajivotni scenario tragian ili banalan. Mnogi ljudi imaju scenario koji je bez ljubavi ili bez uspeha, bez prava na sreu i slino. Kod nas jeposeban problem to mnogi ostaju u scenariju preivljavanja ak i onda kada su im ivotne okolnosti takve da im je mogu kvalitetan ivot.Kako ljudi mogu promeniti svoja osnovna uverenja o sebi, drugima i svetu, onda mogu promeniti i svoj ivotni scenario.Kod nas je trasakciona analiza prilino popularna kako u strunoj javnosti, tako i meu laicima. Postoje prevodi pet, est osnovnih knjigakoje su, poput Bernove knjige Koju igru igra? doivele veliki broj izdanja u nas u poslednjih etvrt veka. Interesantno je da, poredpsihoterapije i savetovanja, koncepti transakcione analize nalaze svoje mesto u oblasti pedagogije, kao i u oblasti psihologije organizacijei u menadmentu.

Poto su Vae knjige "planule", a to ukazuje na potrebu ljudi za odgovorima na pitanja koja ih mue, ta novo pripremate za italakupubliku?

Moj nain ivota je takav da funkcioniem u dve drave, tako da nemam dovoljno vremena za pisanje a i ve due vremena radim na vieprojekata koji su skoro gotovi. Meutim, kada projekat privedem kraju i kada je meni sve jasno, tada vie nisam tako motivisan da gaokonam.


3 of 4 15.4.2015 22:54

Impressum / Kontakt | Marketing | Uvjeti koritenja | InfoNET hosting | Biblija | AFA alge | Portal za umjetnike | Knjige za djecu | Copyright 2008.-2012. Webstilus. Sva prava pridrana.

Na jesen izlazi iz tampe moja knjiga o narkomanskim igrama - Igre koje igraju narkomani - gde se problemu narkomanije pribliavam izvizure transakcione analize i definiem dvadesetak glavnih narkomanskih igara. Interesantno je da sam tu knjigu zapoeo pre dvadesetpet godina, a tek nedavno zavrio. Za jesen pripremam jo jednu knjigu pod nazivom Transakciona analiza koja je, u stvari, udbeniksavremene TA. Kod nas postoje prevodi klasinih knjiga iz transakcione analize, koje su napisane pre vie od tri, etiri decenije. Umeuvremenu je mnogo toga dopunjeno i istraeno, emu su znaajan doprinos dali i domaih transakcionih analitiara. Za zimu planiramda konano zavrim knjigu o psihologiji maske ili persone pod nazivom Javno Ja. Do sledeeg leta bi trebalo da okonam i davno zapoetiprojekat pod nazivom Arhetipovi ljubavi Ljubav i kultura.

Razgovor vodila: Saa Vai

Komentari (4)RSS feed Comments

Sasa Vazic said:

Lipanj 05, 2009Cydonia said:

Lipanj 05, 2009chagall said:

Lipanj 05, 2009Sasa Vazic said:

Lipanj 05, 2009

Napiite komentarMorate biti prijavljeni da biste mogli poslati komentar. Molimo vas da se registrirate ukoliko nemate ve otvoren korisniki raun.

Prethodna Sljedea [ Natrag ]

Pogledalo: 1347

Hvala komentatorima. Nije mi cilj da sticem poene, mada je i to lepo, nego da prosirimo znanja i da naucimo da razumemo sami sebe i druge i dato sprovedemo u praksi.

Zanimljivo !!!

Uspeh. Izvinjavam se sto ne znam sve


4 of 4 15.4.2015 22:54

Documents

Webstilus - Portal Za Pisce, Umjetnike, Novinare i Znanstvenike - EMOCIJE SU POSLEDICA LOGIKE