z -.-..i-..Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U modernoj srpskoj istoriji bilo je mnogo va`nih izbora, mnogo va`nih odluka koje smo zajedni~ki donosili. Ipak, ovi parlamentarni izbori zna~ajniji

z-.--....i

HOBMHE CpnCKE PA.QMKAnHE CTPAHKE6ECnnATAH nPMMEPAK

6EOrpA.Q,AnPMn 2008.rOAMHErOAMHA XIX, 6POJ 3084

Ap ROjHC(\a\K UJ~W~&Ap ROjHC(\a\ UJ~W~&

4<1l~P4XPTKORltHH YCT4U1K4 KYPR4H4 T4 4 K4HA l\

X4U1KOHHCTPY (\\~HT4(\H30R4tb~

(\4tK HX C ~AO (\

cpnCKd PdAHKMHd CTPdH...K.d.~~~@fi~~==- 6(;OrPdA 2007. r:=

cpnCKd PdAHKMHd CTPdHKd

6(;OrPdA 2007. ~~~~

BROJ 3084, APRIL 2008. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eqGlavni i odgovorni urednik

Elena Boì}-TalijanZamenici glavnog

i odgovornog urednikaMarina Toman, Jadranka Joksimovi}

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom

Severin Popovi}Redakcija

Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti},

Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},mr Aleksandar Martinovi},

Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i},

Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli},

Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov,Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491Redakcija prima po{tu na adresu

““Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}ajuNovine “Velika Srbija” upisane su u

Registar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

• Pismo podr{ke dr [e{eqa

• Napred, Srbijo!

•Tomislav Nikoli}

• Ekonomija

•Mr Jorgovanka Tabakovi}

•Poqoprivreda

•Prof. dr Zoran Ma{i}

• Suzbijawe korupcije

•Dragan Todorovi}

• Pravda

•Zoran Krasi}

•Socijalna pravda

•Gordana Pop-Lazi}

• U slu`bi gra|ana

• Mr Aleksandar Martinovi}

•Nacionalna politika

•Dr Nikola @uti}

•Spoqna politika

•Mr Dejan Mirovi}

•Vojska

•General Boìdar Deli}

•Zdravstvo

•Dr Paja Mom~ilov

•Prosveta

•Prof. dr Mirko Zurovac

•Kultura

•Dragomir Antoni}

•Sport

•Mr Borislav Pelevi}

22

33

1414

66

2020

1010

1717

2525

2727

3232

4444

5454

5858

6060

5252

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe,U modernoj srpskoj istoriji bilo je mnogo va`nih izbora,

mnogo va`nih odluka koje smo zajedni~ki donosili. Ipak, oviparlamentarni izbori zna~ajniji su od svih dosada{wih. Zna~aj-niji su jer se na wima odlu~uje o budu}nosti Srbije, o opstankuna{e otaybine i boqem ̀ ivotu na{ih gra|ana. Na ovim izbori-ma se odlu~uje i o tome ko }e brinuti o problemima qudi – onikoji su zemqu pqa~kali u prethodnih deset godina ili oni kojisu u ̀ ivotu po{teno radili, a interes naroda i gra|ana stavqa-li ispred svega.

Srbija nema mnogo izbora. Zapadne sile saterale su nas uugao i od nas traè da se odreknemo sebe, svog identiteta, naci-onalnog ponosa, da zaboravimo na Kosovo i Metohiju, da izbri-{emo granice Srbije i dozvolimo komadawe srpske teritorije.Ne mi, nego to niko na svetu ne moè da prihvati. Ne postoji ni-ko ko bi ukinuo sebe, svoju dràvu i svoj narod. Zato ni mi nema-mo pravo da izgubimo ono {to su nam o~evi ostavili, a briga zadecu nas obavezuje da dràvu sa~uvamo i najmla|ima stvorimo{ansu za boqi ìvot. Kosovo i Metohija je srce Srbije i nika-da niko ne sme i ne moè da prihvati da sveta srpska zemqa pri-pada bilo kome drugom. Mi time ne otimamo tu|u zemqu, mi ti-me ne traìmo ni{ta {to nam ne pripada – mi time samo brani-mo ono {to je na{e, mi time pokazujemo odlu~nost da budemosvoji na svome, ne ugroàvaju}i nikoga. Srbija ima obavezu, aSrpska radikalna stranka u ispuwewu te i takve obaveze morada predwa~i, da Kosovo i Metohija uvek budu deo Srbije i da nikada ne bude nikakve razlike izme|u Beograda, Subo-tice, Pirota, Vaqeva, Gra~anice i Kosovske Mitrovice, Zaje~ara i Prizrena. To je Srbija i niko ne sme da je krwi ismawuje. U toj na{oj borbi, siguran sam, ima}emo podr{ku i pomo} na{ih ruskih prijateqa na ~elu sa predsednikomvlade Putinom i predsednikom Medvedevim, ali i svih ostalih slobodoqubivih zemaqa i naroda u svetu.

Srpski radikali ima}e posebnu obavezu u pruàwu pomo}i na{em narodu na Kosovu i Metohiji. Pored politi~-ke odbrane na{e otaybine, mi moramo da pokaèmo brigu za na{e qude i wihove probleme. Srbi sa Kosova i Metohi-je ne smeju da budu prepu{teni sami sebi, dràva mora da obezbedi ekonomski prosperitet za taj deo Srbije i socijal-nu sigurnost za svaku srpsku porodicu. Srbi sa Kosova i Metohije nikada ne}e biti teret, ve} deo na{eg naroda kojizasluùje divqewe i po{tovawe svakog Srbina, ma gde on ìveo.

Danas je svima u Srbiji, naro~ito posle osloba|aju}e presude protiv Ramu{a Haradinaja, potpuno jasno da Ha{kitribunal nije nikakav sud, ve} sredstvo manipulacije ameri~kih i zapadnoevropskih mo}nika. Wihove presude pred-stavqaju zlo~in po sebi jer istinske zlo~ince osloba|aju i nagra|uju, dok svoje politi~ke protivnike progone i osu-|uju na najteè zatvorske kazne. Srpska radikalna stranka ne sme i ne moè da u~estvuje u hajci na qude koje progoniantisrpski Tribunal u Hagu.

Srpska radikalna stranka }e uvek biti uz svoj narod u Republici Srpskoj, okupiranoj Republici Srpskoj Kraji-ni i Crnoj Gori. Vlast u Beogradu nikada ni{ta nije uradila na pribliàvawu, a kamoli ujediwavawu srpskog naro-da i wegovih teritorija, ali sam sasvim uveren da }e srpski radikali uraditi mnogo na pribliàvawu i ujediwavawuSrba, ma gde oni ìveli, posebno na na{im istorijskim teritorijama.

Dosovski vlastodr{ci su u prethodnih osam godina upropastili srpsku ekonomiju, opqa~kali fabrike, radnike,seqake i penzionere. Otpu{tawe qudi posle vi{e desetina godina rada postao je hobi za samoproklamovane demokra-te. Veliki broj qudi jedva krpi kraj sa krajem, dok oni koji su bili nosioci procesa privatizacije ìve bogato kao naj-ve}i narko-magnati na svetu. Za wih nema prava i pravde u Srbiji. Oni vladaju srpskim tuìla{tvima, sudovima i po-liti~arima. Protiv wih, srpski radikali moraju da se bore svim dozvoqenim i raspoloìvim sredstvima. Kriminali korupcijapredstavqajurak-ranusrpskogdru{tva. Korupcijaspre~avarazvojna{egdru{tva, ekonomskinapredakna-{e dràve. Mi vi{e nikada ne smemo da budemo posmatra~i ubijawa na{e dece po {kolama, koja vr{e narko-dileri uzpodr{ku institucija vlasti koje `mure pred ovakvim zlo~inima. Srpski radikali najo{trije }e se boriti za po{te-nu dràvnu vlast, jer samo tako Srbija moè da krene napred.

Srbiji je vi{e nego ikada potreban rad i stvarawe razvojnih {ansi za na{u privredu. Na ~elu dràve moraju dabudu qudi koji }e sprovesti po{tenu privatizaciju u Srbiji, qudi koji }e znati da prona|u partnere i prijateqe u sve-tu, poput Rusije, Kine, Indije, arapskih, latinoameri~kih i afri~kih dràva, koje za Srbiju predstavqaju zna~ajno tr-ì{te i ozbiqnu ekonomsku perspektivu.

Srpska radikalna stranka ima ogromnu odgovornost za budu}nost Srbije. Uveren sam da }e srpski radikali ima-ti snage da se suo~e sa svim problemima i neda}ama koje stoje pred Srbijom, ali i da }e imati podr{ku naroda za bor-bu protiv kriminala, korupcije, ali, pre svega – borbu za o~uvawe dràve, wenog suvereniteta i teritorijalnog inte-griteta. Srbija moè i mora, hrabro i odlu~no, u budu}nost.

Napred, Srbijo!Prof. dr Vojislav [e{eq

Hag, 5. april 2008.

2 VELIKA SRBIJA APRIL 2008. BROJ 3084

Srbijo!

PPiissmmoo ppooddrr{{kkee pprrooff.. ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa

•• Za{to gra|ani treba da glasaju za Srpsku radikalnustranku?Tomislav Nikoli}: Gra|ani Srbije ve} osam godina ̀ i-

ve na la`nim obe}awima da }e biti deo Evropske unije izbog tih obe}awa su ostali bez posla, sigurnosti, le~ewa iperspektive. Sada aktuelna vlast, koja ih je tu i dovela, po-novo kaè “glasajte za nas da vas uvedemo u EU”. Gra|animase nudi da sve to ponovo proìvqavaju, iako se kraj wiho-vih muka ne nazire. Propali smo ~ekaju}i kada }e Boris Ta-di} i Mla|an Dinki} da nas uvedu u EU. Ve}ina qudi je ja-ko nezadovoqna na~inom ìvota, a promene mogu bitiostvarene samo ako sada{wi reìm bude smewen, a na vlastdo|u normalni i po{teni qudi. Srpska radikalna strankaje jedina koja Srbiji moè da donese promene, jer su sveostale partije do sada bile deo vladaju}eg establi{menta.Ako gra|ani Srbije ̀ ele da ̀ ive boqe, u zemqi bez korup-cije i kriminala, ako ̀ ele da sara|uju sa celim svetom i dau Srbiju do|u prave investicije, onda }e glasati za nas. Akoèle da pove}aju bezbednost na ulicama i u {kolskom dvo-ri{tu, onda }e glasati za Srpsku radikalnu stranku. Me|u-tim, ako su zadovoqni sada{wim situacijom, ako nema si-rotiwe, ako nema onih koji su posle 25 godina radnog staàostali na ulici, i ako nema dece koja ne mogu da se zaposle,onda neka ponovo glasaju za stranke koje su ve} osam godinana vlasti.

•• Ali vlast svakodnevno iznosi podatke o svojim uspesima.Tvrde da su doveli investitore, smawili nezaposlenost,inflaciju ……

Tomislav Nikoli}: Stopa nezaposlenosti smawena jetako {to su qudi skinuti sa evidencije Zavoda za zapo{qa-

vawe. Zaposlenost je kada qudi idu na posao, a ne kada ih iz-bri{ete sa spiska nezaposlenih. U Srbiji je sve mawe zapo-slenih, a sve vi{e nezaposlenih. Da su takve wihove tvrd-we ta~ne, odnosno da su strane investicije preplavile Sr-biju, mi iz Srpske radikalne stranke ne bismo sa pravommogli da o~ekujemo oko 40 procenata glasova na predstoje-}im izborima. Tu se najboqe vidi da su oni koji su na vla-sti lo{e radili, pa sada neprekidno laù i obmawuju. Agde su im ti zaposleni i kako ih niko u Srbiji ne vidi? I{to je najopasnije, cene ìvotnih namirnica lete u nebo,cene komunalija stalno rastu. Mi stièmo evropski nivocena, a plate nam bar ~etiri puta zaostaju za evropskimprosekom.

•• Prozapadni blok tvrdi da su se izbori sveli na referen-dum –– Kosovo i Metohija ili EU. Koji je va{ odgovor?

Tomislav Nikoli}: Naravno, Kosovo i Metohija, alinametawe samo tog pitawa na izborima je trik koji su lan-sirali i DS i DSS. Trik se ogleda u tome da se razgovarasamo o Kosovu ili EU, a da zapostavimo sva druga va`na pi-tawa.

•• Koja su ta druga pitawa?

Tomislav Nikoli}: Glavno je pitawe za{to smo ovoli-ko siroma{ni, ali oni beè od odgovora. Dve lo{e i nesta-bilne vlade koje je formirao Vojislav Ko{tunica mnogosu ko{tale Srbiju. To izbegavawe da se pravi vlada sa Srp-skom radikalnom strankom dovelo nas je do toga da Ko{tu-nica u kampawi ne moè da govori o siroma{nima i pro-blemima u koje su on i Boris Tadi} doveli Srbiju. SadaDSS govori o tome da bi Tadi} prodao Kosovo i Metohiju,


Srbijo!

Spremni smoSpremni smoda preuzmemo vlastda preuzmemo vlastTomislav Nikoli} je zamenik predsednika Srpske

radikalne stranke. Po zanimawu je gra|evinski teh-ni~ar. Tokom karijere obavqao je razne poslove izoblasti gra|evinarstva.

Od 1992. godine poslanik je u Skup{tini Srbije ijedini poslanik koji je od tada biran u svaki sazivSkup{tine Srbije. U Vladi Srbije koja je formira-na 24. marta 1998. godine, obavqao je funkciju pot-predsednika Vlade. U decembru 1999. godine izabranje za potpredsednika Vlade SR Jugoslavije.

Bio je predsedni~ki kandidat Srpske radikalnestranke u tri navrata. Dva puta je bio pobednik u pr-vom krugu, a na predsedni~kim izborima, odrànim20. januara 2008. godine, osvojio je ubedqivo najve}ibroj glasova.

Za predsednika Narodne skup{tine Republike Sr-bije izabran je 8. maja 2007. godine, a ostavku na tu fun-kciju podneo je 13. maja iste godine.

Objavio je dvanaest kwiga.Otac je dvoje dece.

{to je ta~no, ali ko je kriv za mito i korupciju?

•• Kako reagujete na optu`be da }e Srbija ratovati akoSrpska radikalna stranka do|e na vlast?

Tomislav Nikoli}:Boris Tadi} je pre tri meseca rekaou Skup{tini da mi moèmo i vojno da interveni{emo naKosovu, tako da je besmisleno da sada optuùje radikale.Kako i protiv koga da ratujemo na Kosovu i Metohiji? Pro-tiv svog stanovni{tva i UN? Besmisleno je i jedno i dru-go, jer za nas ne postoji vojska i policija, i imamo partneraiskqu~ivo u KFOR-u i UNMIK-u, i za{to bismo mi pro-tiv wih ratovali? Moèmo samo da im pomognemo ako do-|e do novog nasiqa protiv nealbanskog stanovni{tva. Me-|utim, mislim da nasiqa ne}e biti zato {to NATO i EUne èle da se obrukaju i da se vidi da su dali nezavisnostonima koji vr{e nasiqe.

•• Pa kako }e to Srpska radikalna stranka da brani Koso-vo i Metohiju ako preuzme vlast, ako ne ratom?

Tomislav Nikoli}: Diplomatijom. Srbija i daqe imajaku poziciju u odbrani Kosova, ali bojim se da nadle`neinstitucije, koje su sve u rukama DS-a, po~ev od ministar-stava odbrane i diplomatije, preko predsednika Republikei predsednika Skup{tine, rade suprotno od onoga {to pri-~aju. Ube|en sam da oni jednu pri~u imaju za svoje mentore,a da u kampawi gra|anima Srbije plasiraju navodno patri-otsku pri~u, u koju ni oni sami ne veruju. Nama je na prvommestu pomo} Srbima da opstanu na Kosovu i Metohiji. Al-banci }e poku{ati da tihim ratom, kao u vreme komunizma,vr{e pritisak na Srbe da se iseqavaju, a Srbija treba da imomogu}i da ostanu. Dràva tim gra|anima mora da omogu}ida rade, da imaju primawa, da im omogu}i da {koluju decu ida se stvori bezbednost.

•• U ~emu se ogleda ta jaka pozicija Srbije?

Tomislav Nikoli}: Ogroman je front dràva u svetukoje nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohi-je, a to su dràve sa ~ijim sam ambasadorima u protekle dvegodine aktivno razgovarao. Kao zamenik predsednika Srp-ske radikalne stranke razgovarao sam sa predstavnicimamnogih islamskih, latinoameri~kih, afri~kih i azijskihzemaqa koje su nam bliske i koje ne}e prihvatiti nezavi-snost Kosova i Metohije. Naravno, u tom frontu se nalazeRusija, Belorusija i Ukrajina, i jo{ neke evropske zemqe.U saradwi sa tim dràvama, spre~i}emo da UN priznajuKosovo. Mi smo ti koji diktiraju uslove i koji }e imatipravo da {tite bezbednost svojih gra|ana na Kosovu i Me-tohiji.

•• Da li Srbija treba da u|e u EU?

Tomislav Nikoli}: [to se nas ti~e, tj. Srpske radikal-ne stranke, smatramo da moèmo da potpi{emo sporazum saEU, ali da nam prvo kaù da li je za wih Kosovo deo Srbi-je ili nije. Vidim da smo na toj temi pocepali DOS, pa je je-dan wegov deo pre{ao na stranu Srpske radikalne stranke.Nema vi{e zamajavawa pri~ama iz DS-a “i Kosovo i EU”. Ija sam za to, ali kako to da ostvarimo kada nam oni otimajuteritoriju?

•• Kako nam to otimaju Kosovo kada EU nije priznala neza-visnost, ve} su to u~inile samo neke wene ~lanice?

Tomislav Nikoli}: To je u~inila ve}ina wenih ~lani-ca. Boris Tadi} kaè da EU nije dràva, i da nema kapaci-tet da priznaje dràve. Ali za{to je onda Havijer Solanabio u Pri{tini i sastao se sa Ta~ijem? Solana tamo nijeoti{ao kao [panac, jer [panije nije priznala nezavi-snost, ve} je oti{ao kao predstavnik Evropske vlade. TaEvropska vlada nas ucewuje ulaskom u EU pod uslovima ko-jima nikome ranije nisu postavili i traè da damo ne{to{to niko nikada nije dao. Traè nam da se potpisivawemSporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu odreknemoKosova i Metohije.

•• êlnici Demokratske stranke tvrde da Sporazum o sta-bilizaciji i pridruìvawu nije priznawe nezavisnostiKosova?

Tomislav Nikoli}: Parafirani tekst Sprorazuma ostabilizaciji i pridruìvawu samo je formalno u skladusa Rezolucijom 1244 kao i ~uveni ~lan 135, kojima poku{a-vaju da obmanu javnost. Problem je {to je taj sporazum para-firan pre svih de{avawa oko Kosova i Metohije, a onda jeEU sama prekr{ila odredbe ovog sporazuma time {to jepriznala jednostrano progla{enu nezavisnost tzv. Kosovai {to je protivpravno i suprotno Rezoluciji 1244, na kojuse formalno poziva u Sporazumu, poslala misiju EULEKSna Kosovo i Metohiju. Prema tome, jasno je da ~elnici De-mokratske stranke laù i obmawuju gra|ane Srbije. Tajsporazum moè da se uzme u razmatrawe samo ukoliko se uwega doda re~enica koja }e jasno i nedvosmisleno re}i daprimena ovog sporazuma ne dira u teritorijalni integri-tet Srbije, ~iji je sastavni deo Kosovo i Metohija.

•• A {ta ako ipak potpi{u taj sporazum pre izbora?

Tomislav Nikoli}: Ko }e od wih da potpisuje taj spora-zum? Tadi} tvrdi da }e \eli}ev potpis biti samo tehni~-ki. Kako to da ~as Vlada moè da poti{e ne{to, a ~as nemoè. \eli} moè da potpi{e SSP, Vlada ima kapacitetda odlaè rokove za uplatu novca na ime privatizacijeRTB Bor, ili da odloì koncesiju za autoput, ali nema ka-pacitet da predloì Skup{tini ratifikaciju Gasnog spo-razuma sa Rusijom?! Oni imaju kapacitet za sve {to do|e saZapada, a za ono {to dolazi iz Rusije – onda nema kapacite-ta. Ako i potpi{u SSP, to }e biti sporazum DS-a sa EU, ane sporazum Srbije sa EU.

•• Bez tog potpisa Srbija ne}e mo}i da koristi 100 milio-na evra iz pristupnih fondova EU?

Tomislav Nikoli}: Neka \eli} vrati svom narodu bar50 miliona evra {to je oteo, i nek drugi DS ministri i taj-kuni vrate ukradeni novac, pa onda ne}e morati da prodajuKosovo i Metohiju. Obmawuju narod pristupnim fondovi-ma. Prvo, kada su u pitawu ona najva`nija ulagawa, najve}ideo sredstava ne}e biti uloèn u proizvodwu, ve} u izgrad-wu institucija. Tek kada Srbija dobije status kandidata zaEU mo}i }e da koristi pomo} za regionalni razvoj i poqo-privredu. A kada }e Srbija dobiti status kandidata, to ni-ko ne zna. Da li da Vas podse}am na predvi|awa Cobela ko-ji je naveo 2035. godinu, ili na tvrdwu Vilija Vimera da


Srbijo!

ameri~ka administracija, zbog svojih interesa na ovimprostorima, nikada ne}e dozvoliti da Srbija u|e u EU. Ida se vratim na neverovatnu prevaru sa pristupnim fondo-vima. Srbija je od EU dobila mawe nego neke zemqe iz re-giona, mawe i od Hrvatske, Crne Gore, Makedonije. Ta po-mo} iz fonda pristupne pomo}i, prema ra~unici ekspera-ta, u periodu od 2007. do 2010. godine, u Srbiji iznosi 103evra po stanovniku.

Da li to zna~i da gra|anin Srbije treba da proda Koso-vo i Metohiju za oko 100 evra? Pa, ne}emo ga prodati ni zaza sto milijardi evra, nema te cene!

•• Da li to za Srbiju zna~i izolaciju?

Tomislav Nikoli}: Naravno da ne. Vlast je zbog EU za-postavila odnose sa drugim dràvama u svetu, sa kojima ina-~e EU intenzivno sara|uje. Osam godina politika Srbijebila je potpuna poslu{nost EU i zatvarawe vrata RuskojFederaciji, pa tek onda kada nam je Moskva stala u za{ti-tu, mi smo se setili koliko nam zna~e. Tek sada smo se seti-li milijardi dolara, koliko Rusija vredi Srbiji. Brinu}io donacijama iz EU od 100.000 ili 200.000 evra, mi smo zane-marili ~iwenicu da Rusija dnevno pove}ava nivo deviznihrezervi za 600 miliona dolara. Brojne su dràve u svetu ~i-ja su trì{ta bez ikakvih uslovqavawa otvorena za na{urobu.

•• Kako }ete se boriti protiv korupcije?

Tomislav Nikoli}: Korupcija je u Srbiji zaista uzelamaha i danas ni najprostiji posao ne moète da obavite akonekog ne podmitite. A sve kre}e od vrha dràve. Samo povisini provizije koju }e neko iz Vlade da dobije biraju seoni koji nam ne{to prodaju, grade ili kupuju od nas. Drugiproblem je {to dràvni ~inovnici, tuìla{tvo, sudstvo ipolicija, imaju izuzetno niske plate, pa lako padnu u izazovkorupcije. To mora jednom da se prese~e i Srpska radikal-na stranka je spremna to da uradi. Plate zaposlenih u pra-vosu|u, sudstvu i policiji moraju da se pove}aju, ali isto-vremeno i da se poo{tre kazne za uzimawe mita. Korupcijatreba da bude delo koje se surovo ka`wava, jer je to po{astkoja uni{tava Srbiju. Sada{wa vlast nije htela da iskore-ni korupciju jer u woj aktivno u~estvuje. I sami ste ~ulipremijera Ko{tunicu kada na mitingu DSS i NS u Arenikaè da ministri kradu, aludiraju}i na DS i G17 plus. A za-{to je to tolerisao sve ove godine, ako je znao?! Vlada Srp-ske radikalne stranke ne}e tolerisati korupciju.

•• Da li ostajete pri obe}awu da }ete izvr{iti revizijuprivatizacije?

Tomislav Nikoli}: Naravno. Pod revizijom podrazume-vamo pregled i proveru svih spornih postupaka privatiza-cije. Organizova}emo stru~ne timove koji }e ispitati svesumwive privatizacije poput “Sartida”, cementara, {e}e-rana, robnih ku}a i drugih preduze}a za koja se sumwa da jeprilikom wihove prodaje prekr{en zakon. Ako se isposta-vi da je negde bilo kriminala, oni koji su za taj kriminalodgovorni mora}e da odgovaraju. Posebno }emo ispitatimalverzacije Mla|ana Dinki}a, poput one sa “Evroaksiz”bankom iz Moskve ili “Nacionalnom {tedionicom”. Gra-|ani Srbije glasaju za nas jer èle da saznaju istinu o pri-vatizaciji, i zato su danas mnogi u panici pla{e}i se {ta}e se dogoditi 11. maja. Zato laìma i napadima na Srpskuradikalnu stranku poku{avaju da sakriju svoje afere.

•• Da li su ta~ne optu`be da je Srpska radikalna strankaprotiv nacionalnih mawina?

Tomislav Nikoli}: To za Srpsku radikalnu stranku negovori niko od predstavnika mawina. Tek poneki ~lan DS-a, iz redova mawina, povremeno kaè ne{to protiv nas,

iako nemaju argumenata za to. Nikada se nismo ogre{ili nio jednu nacionalnu mawinu, niti }emo to ikada uraditi.Vi{e puta sam u kampawi govorio da je idealno da pred-stavnici mawina budu u svakoj vladi. Spreman sam da ponu-dim predstavnicima ma|arske nacionalne mawine, kao naj-ve}e u Srbiji, neko od najodgovornijih mesta u Vladi, kao{to je resor policije.

•• Za{to ba{ policiju?

Tomislav Nikoli}: Govore da policija maltretira Ma-|are. Pa hajde, neka ministar Ma|ar odgovori na to pita-we. Tvrde da ne primaju Ma|are u policiju, a ja se zalaèmda pro{irimo nacionalnu strukturu policije. Naravno daje poèqno da u sredinama gde ìve nacionalne mawinewihovi predstavnici budu u policiji, jer bi se time gra|a-ni ose}ali sigurnije, a policija bi dobila na ugledu.Spremni smo da sara|ujemo sa svim nacionalnim mawina-ma, a od wih samo traìmo da po{tuju Ustav Srbije. Na{prvi mandat pokaza}e nacionalnim mawinama kako Srpskaradikalna stranka brine o wima, i siguran sam da }e ~ak ioni koji nas sada napadaju iz strana~ki motivisanih razlo-ga, stati na na{u stranu. Nadam se da }e poziv za formira-we zajedni~ke vlade, koji }u posle 11. maja uputiti mawina-ma, biti prihva}en.

•• Kako to da se tako lako odri~ete Ministarstva polici-je, kada se druge stranke grabe oko tog resora?

Tomislav Nikoli}: Vidim da se neke stranke otimaju zaMinistarstvo policije. Ni Srpskoj radikalnoj stranci, nimeni, ono ne treba. Ne ̀ elimo bilo koga da {titimo od za-kona, niti je meni ili bilo kom srpskom radikalu takva za-{tita potrebna.

•• Za{to mislite da bi Vi bili dobar premijer i da }e vla-da Srpske radikalne stranke biti uspe{nija od sada-{we?

Tomislav Nikoli}: Verujem da }u uspe{no voditi vladuSrbije zato {to je to odgovoran i ozbiqan posao koji zah-teva veliku predanost i autoritet, koje ja posedujem. Tako-|e, va`no je da premijer poznaje problematiku svih mini-starstava u meri u kojoj bi mogao da nadgleda rad minista-ra i pazi da ne na~ine gre{ku. Srpska radikalna strankaima stru~ne i iskusne kadrove za sva ministarstva. Kadro-vi iz redova na{e stranke imaju vi{e iskustva i stru~nijisu od svih dosada{wih ministara. Godinama smo se pripre-mali za dolazak na vlast, ostvarivali naj{ire kontakte,tako da }emo ve} od prvog dana mandata po~eti da ostvaru-jemo dobre rezultate.

R. V. S.


Srbijo!

•• Prema mnogim pokazateqima, srpska ekonomija je u kri-zi. [ta je, po Va{em mi{qewu, osnovni uzrok?

Jorgovanka Tabakovi}: Na{i samozvani eksperti su od2001. godine do danas primewivali privatizaciju po svakucenu. Za razliku od wih, moto Slovenije koji je u praksi po-kazao rezultate, bio je “Prodaj {to mora{, a ne prodaj ni-{ta {to nije neophodno”. A kod nas se primewivala prak-sa veoma nepromi{qene i potpune privatizacije. Pitaweje kojim motivima se rukovodila vlast koja je donosila ta-kve odluke. U prakti~noj politici, svi ciqevi sprovo|e-wa procesa privatizacije su prakti~no svedeni na jedanciq – popuwavawe dràvnog buyeta brzom i potpunom pri-vatizacijom dru{tvenih resursa, bez razmi{qawa o dugo-ro~nim ekonomskim, socijalnim i politi~kim posledica-ma takvog pona{awa: nezaposlenosti i uni{tavawu doma}eproizvodwe, doma}eg bankarskog sistema. Iz te osnovnegre{ke danas proizilaze gotovo svi problemi: i zavisnostod uvoza, i visok spoqno trgovinski deficit, nestabilnedevizne rezerve, skupa monetarno-kreditna politika, du-`ni~ko finansirawe i korupcija…

•• Po kom bi modelu trebalo privatizovati javna preduze-}a i kakve su obaveze dràve u tom procesu?

Jorgovanka Tabakovi}: Privatizacija velikih javnihpreduze}a mora biti izvedena selektivno i zavisiti od is-kustava iz okruèwa. U oblastima gde je privatizacijaimala za rezultat konkurenciju, niè cene i ve}i kvalitetusluga i gde je mogu}e kontrolisati monopole, treba izvr-{iti potpunu privatizaciju – JAT-a npr. PrivatizacijaNIS-a moè biti sprovedena do nivoa od 49 odsto, a priva-tizaciju EPS-a ne treba vr{iti (proizvodwa, prenos, di-stribucija i snabdevawe) jer je danas energetika strate{kisektor, i to ne samo zbog vrednosti kapaciteta ve} i zbogkaraktera delatnosti koji uti~e na razvoj drugih sektora,kao i sektora usluga.

Pove}awe efikasnosti ukqu~ivawem u multinacio-nalne kompanije je potrebno, ali se postavqa pitawe koima koristi od pove}awa efikasnosti, ako to ima za posle-dicu smawewe veza sa ostatkom doma}e privrede. Vodi lineko ra~una o interesima na{e dràve, privrede, radnika?

Radnici se tretiraju kao repromaterijalna radna snaga,strani menayeri su “boqi” jer su bezobzirniji. Privatiza-cija ne zna~i prelazak iz jedne krajnosti u drugu, u smisluda se i dràvna svojina potpuno i bez ostatka transformi-{e u privatnu svojinu. Sve relevantne privrede u svetu, po-sebno privrede dràva u EU, po vlasni~kom karakteru sume{ovite privrede u kojima postoji snaàn dràvni sek-tor.

Danas kada je interes stranog kapitala za ulagawe u Sr-biju nedovoqan da obezbedi nivo aktivnosti potreban zaodràvawe socijalne ravnoteè, a doma}i investitori neposeduju odgovaraju}i preduzetni~ki kapacitet, jedan odmogu}ih odgovora je dràva. Dràva ne samo da ima legi-timni interes za to, ve} i obavezu da u periodu tranzicijeobezbedi maksimalnu iskori{}enost zna~ajne imovine ko-jom raspolaè.

•• Kako obja{wavate sve vidqivije socijalno raslojavaweu Srbiji?

Jorgovanka Tabakovi}: Nasuprot {irokom sloju siro-ma{nih i osiroma{enih, u Srbiji je nastao sloj veoma bo-gatih, ~ak i prema svetskim standardima, koji poseduje zna-~ajan kapital, nekretnine, druge materijalne vrednosti,ekonomsku i politi~ku mo}. Postali smo poznati po gram-zivosti svoje bogata{ke klase, ali i po tome kako je onaoslobo|ena od bilo kakve odgovornosti. Sasvim je jasno dataj sloj veoma bogatih qudi nije mogao nastati bez podr{kevlasti, odnosno da se takva bogatstva mogu stvarati samo u


Ekonomija

Prvo proizvodwa,Prvo proizvodwa,plate, pa porezplate, pa porez

Jorgovanka Tabakovi} je magistar ekonomskih na-uka, sa 27 godina radnog iskustva, od ~ega je najve}ideo provela u bankarstvu.

Od 1993. bila je poslanik Srpske radikalne stran-ke u vi{e saziva u republi~kom parlamentu i Ve}ugra|ana Savezne skup{tine. Od marta 1998. godine do24. oktobra 2000. god. obavqala je funkciju ministraze ekonomsku i vlasni~ku transformaciju u VladiRepublike Srbije. Jorgovanka je majka troje dece.

saradwi sa dràvom. Korist koju iz takvih poslova izvla-~e pojedinci sa obe strane ima za rezultat {tetu na ra~unnaj{ireg sloja gra|ana. [teta je direktna, materijalna,ali je mo`da jo{ i ve}a {teta ona koja se vidi u eroziji mo-ralnih vrednosti, gde je neobuzdana pohlepa u stvarawu fi-nansijske mo}i uzdignuta na nivo najpoèqnije osobine.Pogubno je {to se danas prevara, kra|a, otimawe, zloupo-treba, krste drugim imenima, kao “snala`qivost”, “prag-mati~nost”,i {to ne nailaze na osudu dràvnih organa, alini javnosti. Mo`da je najgore za sve nas {to su ba{ ti qu-di danas najpoèqniji partneri politi~kih partija iz tzv.demokratskog bloka koje se nadme}u za vr{ewe vlasti.

•• Da li je Srbija po svaku cenu morala da po{tuje preporu-ke MMF-a i Svetske banke?

Jorgovanka Tabakovi}: Ne, ali predstavnici vlasti,inostrani savetnici, mediji i doma}i “eksperti”, svako izsvojih razloga, svih ovih godina govore o tome kao o prirod-noj nu`nosti. Program MMF-a, Svetske banke i Mini-starstva finansija SAD je glavna poluga ekonomske kon-trole koja se sprovodi posledwih godina. Program ekonom-skog neokolonijalizma zasnovan na “va{ingtonskom kon-senzusu” sveden je na univerzalan recept: stabilizacija, li-beralizacija i privatizacija (kao osnovni oblik struktur-nog prilago|avawa), i kao takav nametan je svim zemqama utranziciji kao jedinstven i univerzalan program moderni-zacije privrede. Slovenija je taj koncept odbacila na sa-mom po~etku tranzicionih promena, a Poqska i Rusija suto u~inile sa mawim ili ve}im zaka{wewem. Argentina seoporavila tek kada je pogazila MMF-ova pravila. Brazilto tako|e ~ini na svoj na~in. Taj program se sprovodi u in-teresu svetske oligarhije, krupnog kapitala i jednog slojabogata{a koji se formira u zemqi, a ne u interesu ve}inestanovni{tva. Dokazi su prisutni u gotovo svim oblasti-ma.

•• Koliko je koristi Srbija do sada imala od ovih me|una-rodnih finansijskih institucija?

Jorgovanka Tabakovi}: MMF je za{titnik interesakreditora, i svoju odbranu zasniva na idealizovawu i ideo-logizaciji stranih investicija i kredita koji su u navodnojdirektnoj vezi sa preporukama i ocenama MMF-a. Pre sve-ga se postavqa pitawe –gde su uloèni krediti dobijeni odtih kreditora? Ko je donosio odluke, ko je imao koristi odwih, a ko }e ih sutra otpla}ivati? Otpla}iva}emo ih svikroz buyet i prelivawem iz privatizacionih prihoda odrasprodaje najvrednijih dru{tvenih resursa. A koje su novefabrike i preduze}a izgra|ena, osavremewena iz uzetihkredita, koliko je novih radnih mesta otvoreno? U uvoznimstavkama su podaci o uvozu opreme za proizvodwu gotovobezna~ajni. Nijedna zna~ajna privreda nije nastala na kre-ditima, ve} na {tedwi. Svetski kreditori su zaintereso-vani za {to duè izvla~ewe rente za sebe. Na{ interes nemoè biti razvoj zasnovan samo na kreditima. Moramo mi-sliti na svoju budu}nost i raditi u skladu sa tim. Nedopu-stivo je zaduìvati kreditima budu}e generacije, a isto-vremeno imati problem vrlo visokog iznosa kapitala kojije na “neobi~an” na~in iznet iz zemqe i zatvarati o~i pred~iwenicom da izme|u tih stvari postoji uzro~no-posledi~-na veza. Potrebne su nam i strane direktne investicije, aliu postoje}a preduze}a realnog sektora, a ne samo u akcije iinvesticije u trgovinske lance. Ve}i priliv tih investi-cija moè se o~ekivati samo ako se smawi stepen korupci-je i ako postoji jasan zakonski okvir. Jer, {to je vi{e no-vih zakona, to je mawe uhodane sudske prakse i sve postajemogu}e, odnosno nemogu}e, {to pogoduje korupciji.

•• Koliko iznose krediti kojima je na{a dràva zaduèna?

Koliki je trenutno spoqni dug Srbije? Da li Srbijipreti du`ni~ko ropstvo u narednom periodu?

Jorgovanka Tabakovi}:Stawe spoqnog duga na dan 31. 12.2007, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosi 26.232milijardi dolara. Krajem 2000. godine taj dug je iznosio 10,8milijardi dolara. U me|uvremenu smo imali delimi~an ot-pis dugova prema Pariskom i Londonskom klubu, a ukupandug je opet udvostru~en! Posledwi zvani~an podatak je od31. 1. 2008. da spoqni dug iznosi 26.274 milijardi dolara, odtoga 9, 125 milijardi dolara je javni dug, a 17.149 milijardidolara je privatni dug.

U 2008. treba otplatiti 3, 172 milijarde dolara (izvorNBS), a od toga javni dug iznosi 858 miliona dolara, a pri-vatni 2, 314 milijarde dolara. Gra|ani treba da znaju svakojutro kada se probude da smo toga dana du`ni 8, 690 milionadolara, a da bi privreda napredovala treba zaraditi makarjedan dolar vi{e od toga. Pod uslovom da sve to vratimo u2008. godini, 2009. godine za otplatu dospeva 3, 569 milijar-di dolara, a 2010. god. 3, 816 milijardi dolara.

Dug preduze}a i banaka, dràva imenuje dugom privatnogsektora. Statisti~ki se on obuhvata kao ukupan spoqnidug, ali ga predstavnici dràve u javnim nastupima èleprikazati kao dug za koji nemaju odgovornost i obavezu! Ob-ja{wavaju da za te dugove nisu izdali dràvnu garanciju.Me|utim, dràva je odgovorna jer podsti~e svojim meramai propisima stvarawe tog duga. Nave{}u samo jedan pri-mer: “doma}e banke” koje imaju inostrani predznak, u pro-teklih godinu dana su se drasti~no zaduìvale u inostran-stvu, naj~e{}e da bi taj novac ulagale u hartije od vredno-sti, koje je NBS prodavala po izuzetno povoqnim kamata-ma. Banke su se u inostranstvu zaduìvale po kamatama od2, 5 odsto, a taj novac je potom plasiran na doma}e trì{tepo kamatama koje su u 2006. dostizale visinu i do 20 odsto!Tako|e, NBS je smawila obaveznu rezervu sa 60 odsto na 45odsto stranim bankama koje koriste kratkoro~ne kreditnelinije od svojih matica, a pove}ala je obaveznu rezervu nadevizne depozite privrede sa 40 na 45 odsto. Ovakvim mera-ma, NBS direktno podsti~e zaduìvawe banaka u inostran-stvu, kao i zaduìvawe stanovni{tva. Dodatni podsticajzaduìvawu daje i pri~a o stabilnom dinaru, i zanemarujese gotovo uobi~ajena valutna klauzula.

Da li }e predstavnici dràve mo}i da izbegnu odgovor-nost kada stignu problemi otplate dugova, kad ne bude vi-{e imalo {ta da se proda kroz privatizaciju, kad hipotekei plenidbe imovine do|u na red, kad padne cena nekretninazbog velike ponude i kad se nezadovoqni gra|ani zbog gu-bitka posla na|u u problemima otplate kredita? Pitaweje kako }emo vra}ati kredite. Iz kojih prihoda, sa kakvomprivredom, ili na ra~un novih kredita – na ta pitawa }eodgovor davati vlast, a preko kvaliteta ìvota gra|ana.Zato i jeste va`no kakvu }emo vlast imati. Ako se zaduì-vawe nastavi ovim tempom, du`ni~ka kriza je neminovna.

Dràva ne moè izbe}i odgovornost za direktne posle-dice svoje lo{e monetarne politike i posredno podstica-we zaduìvawa, ali ni mi gra|ani ne moèmo da prihvati-mo da pla}amo ceh tih lo{ih, ne slu~ajnih odluka. A upra-vo to je rezultat rada guvernera Jela{i}a koji je u 2006. na-pravio gubitak od 376 miliona evra koje }e dràva moratida pokrije iz buyeta. Da, buyet }emo puniti svi, a tro{i}ega odabrani. I to ne “odabrani” u skup{tinskoj proceduri,oni koji su na to dobili pravo kroz Zakon o buyetu, ve} onikoji misle da su dovoqno ve{ti i drski da finansijskimmanipulacijama mogu da stvaraju svoja enormna bogatstvana ra~un svih nas.

•• Kako vidite ulogu i u~inke Narodne banke Srbije i gu-vernera Jela{i}a?


Ekonomija

Jorgovanka Tabakovi}: Sunovrat Narodne banke Srbijeje zapo~eo sa Dinki}em, a nastavqen je dolaskom Jela{i}ana mesto guvernera. Gospodin Jela{i} je na poloàj guver-nera do{ao kao najavqeni direktor HVB banke, o kojoj jeon potom trebalo da nepristrasno odlu~uje kao guverner.Jela{i} je upravo toj banci dao saglasnost za obavqawe ta-kozvanih “kastodi” poslova, odnosno ~uvawa i saldirawahartija od vrednosti, iako je NBS mesec dana ranije toj is-toj banci uskratila to vredno ovla{}ewe, jer ova banka ni-je zadovoqavala uslove eksplicitno predvi|ene propisi-ma. Guverner Jela{i} je dozvolio “Euroaksis banci”da, bezikakvih posledica, prekr{i ugovor o vra}awu 28 milionadolara deviznih rezervi. Za wegovog najblièg saradnikavezuje se i korupciona{ka afera. Mnogo je proizvoqnihodluka bilo pri zatvarawu odre|enih banaka, kao i prete-ranog kori{}ewa diskrecionih prava kod preuzimawa ba-naka od strane pojedinih inostranih banaka. Guverner seneozbiqno pozvao na “dràvnu tajnu”kada ga je predstavnikVlade pitao o mestu gde se ~uvaju milijarde evra dràvnognovca od privatizacije i deviznih rezervi. Guverner, kojikoli~inu dinara u opticaju reguli{e na na~in da Narodnubanku Srbije uvede u gubitak, koji potpuno poni{tava ka-pital NBS, a odabranima omogu}ava neverovatne zarade nakamatama i kursnim razlikama, ne moè nikoga da kontro-li{e i usmerava, jer je najistaknutiji primer za nepo{to-vawe osnovnih normi profesije bankara. Pitawe je za{todràva toleri{e takvo postupawe, i ~ime i kod koga je za-sluìo ostanak na tom mestu.

•• Guverner Jela{i} ~esto isti~e kao svoj veliki uspeh sta-bilnost dinara. Da li se ta stabilnost ve{ta~ki odràva?

Jorgovanka Tabakovi}: Stabilan dinar je politi~kiproizvod, a ne realna posledica jake privrede koja ima za-vidnu produktivnost. Cena tog politi~kog proizvoda idepreko le|a doma}ih proizvo|a~a, ~iji su tro{kovi istiili uve}ani za inflaciju, nasuprot kojih je uvoznik istogproizvoda ~ija je cena, zbog “ja~awa” dinara nià za vi{eod 10 odsto. Koristi od takve stabilnosti imali su i svikoji su polovinom 2006. godine prodali 1 milion evra za 87miliona dinara, kupili zapise NBS i dobijali kamatu nadinare, a onda nakon {est meseci kupili milion evra poceni od 78 miliona dinara. Zaradu od oko 200.000 evra za tepovla{}ene platili su poreski obveznici. Trebalo je samoimati taj milion i imati pouzdanu informaciju o stabil-nosti dinara. Vaqda }e javnosti, tj. nama koji to pla}amo,spisak onih koji su zaradili na tom proizvodu jednog danabiti dostupan.

•• Sankcije su uni{tile srpsku industriju. Posle petog ok-tobra ona se nije oporavila. Gde su gre{ile dosovske vla-de? [ta su uradili sa milionskim donacijama i milijar-dama kredita?

Jorgovanka Tabakovi}: Osnovna gre{ka je u nekriti~-kom prihvatawu nametnutog koncepta privatizacije, kao ipotpune liberalizacije trì{ta. Iz pogre{no osmi{qe-ne i uglavnom nakaradno sprovedene privatizacije kroz Za-kon o privatizaciji i kroz zloupotrebu ste~ajnog postupka,slili su se u buyet zna~ajni privatizacioni prihodi. Tako-|e, zna~ajan deo sredstava iz tog procesa je zavr{io na pri-vatnim ra~unima, a delu se izgubio trag. Mentori koji supomogli DOS-u kod preuzimawa vlasti, opravdano su ra~u-nali na zahvalnost nove vlasti, kao i na nedostatak stru~-nog iskustva qudi koji su je ~inili (mnogima je mesto u Vla-di bio prvi posao). Talas liberalizacije uvoza 2001. godi-ne dotukao je mnoga preduze}a. Septembra 2001. su usvojenaosnovna na~ela privatizacije i institucija koje }e je spro-voditi po potpuno preciznoj {emi donatora, a posledice

toga su nepopravqive: nezaposlenost, korupcija, mafija-{ki monopoli. Po~etkom 2002. godine usledila je temeqnadestrukcija bankarskog sistema ~ime je ra{~i{}en pro-stor za nove strane banke, mahom zainteresovane za kredi-tirawe stanovni{tva u kupovini potro{nih dobara, uglav-nom iz uvoza. Za najve}i broj gra|ana “trì{ni” model se,u uslovima slabog pravnog poretka, pretvorio u svoju kari-katuru, ali on nije neprihvatqiv za me|unarodnu zajednicu,naro~ito ako su prirodni resursi dovoqno bogati i ako jetrì{te dovoqno “otvoreno”.

Donacije su u najve}oj meri samo pro{le preko na{ihra~una i vratile se zemqama darodavaca, zaobilaze}i ibuyet i izve{taje. Deo tih sredstava zavr{io je na privat-nim ra~unima, delu se gubi svaki trag. U svetu u kojem “bes-platan sir postoji samo u mi{olovci”, jasno je da su dona-cije bile specifi~an vid ulagawa kojim su postizani sa-svim konkretni ciqevi kroz uticawe na proces privatiza-cije i pristup neosvojenom trì{tu.

Me|utim, problem uzimawa kredita, uslovi na koje sepristajalo, wihovo usmeravawe, otplata, kao i pitawe suk-cesije sigurno }e biti predmet ozbiqne analize, jer }emoposledice tih brzopletih odluka ose}ati jo{ dugo. Odgo-vornost onih koji su odlu~ivali ne}e biti zaobi|ena. Ma-kar ne onako lako kako je DOS amnestirao zapadne vlade iSAD za ratnu {tetu u pohodu preko Balkana eksperimen-tom primene “religije qudskih prava” NATO metodom, iukqu~ivawe na{e zemqe u op{te tokove i “blagodeti”glo-balizacije. Ne postoji zna~ajna razlika u konceptu sve trivlade koje smo imali od 2001. godine do danas. One se razli-kuju samo u brzini realizacije ciqeva koje su drugi namet-nuli, a oni prihvatili da realizuju. Sve vreme su to istiqudi na razli~itim mestima u Vladi i oko we: Dinki}, Je-la{i}, \eli}, Vlahovi}...

•• Koji su osnovni ciqevi ekonomske politike za koju se za-laè Srpska radikalna stranka?

Jorgovanka Tabakovi}: Osnovni ciq ekonomske politi-ke je smawewe nezaposlenosti uz postizawe odrìvog pri-vrednog rasta i poboq{awe standarda stanovni{tva. Po-stizawe ovog ciqa podrazumeva mere za odràvawe makro-ekonomske stabilnosti, niske inflacije i smawewe fi-nansijskog rizika Republike Srbije, {to je do sada bio ciqkojem je bilo podre|eno i re{avawe pitawa nezaposleno-sti i standarda stanovni{tva. Na{ program teì ostvare-wu ravnoteè izme|u {irewa trì{ta i privatne svojines jedne strane, i socijalne blagodeti i intervencije drà-ve s druge strane. Program Srpske radikalne stranke pred-stavqa garanciju jeftine i efikasne dràve, ~ija je pri-vreda zasnovana na privatnoj i dràvnoj svojini, kao i tr-ì{noj privredi .

Dràva mora funkcionisati na uravnoteènom buyetu,gde su svi prihodi i sva tro{ewa javni, bez politike dvoj-nog buyeta, i sa obaveznom revizijom zavr{nih ra~unabuyeta. Nije dovoqno doneti Zakon o reviziji, ve} je neop-hodno omogu}iti da svaki posredni i neposredni korisnikjavnih sredstava bude suo~en sa obaveznom profesionalnomi nepristrasnom kontrolom tro{ewa.

Srpska radikalna stranka se zalaè za ukidawe paradr-àvnih organa, agencija i institucija koji preuzimaju nad-le`nosti ministarstava, ali i bankarskog sistema. Narod-na kancelarija predsednika republike realizuje projekatgradwe stanova, agencije kreditiraju odre|ene sektore iprojekte, a sve na osnovu uredbi. Istovremeno, trebalo biukinuti obaveznu deviznu rezervu kod Centralne banke,ali taj iznos (40-45 odsto) obavezno usmeriti preko banakau podsticawe izvoza, pripremu izvoza i u poqoprivredu –


Ekonomija

kao strate{ki odabranu granu stabilnog privrednog razvo-ja. Suprotno miksu politika koje sada sprovodi, Srbija bitrebalo da vodi politiku spre~avawa realne aprecijacijekursa dinara, smawivawa fiskalnog optere}ewa proizvod-we i pove}awa poreza na potro{wu, kao i aktivnog privla-~ewa stranih direktnih investicija (SDI) u industrijskesektore koji su izvozno orijentisani.

Pravilo mora biti: prvo proizvodwa, plate, pa porez. Uoblasti fiskalne politike, trebalo bi i}i na smawivawePDV-a za 2 odsto, smawewe poreza na dobit sa 10 na 8 odsto,smawewe ukupnih optere}ewa zarada i wihovo postupnosvo|ewe na 35-40 odsto sa sada{wih 62 odsto. Tako|e, tre-balo bi osloboditi poreza proizvode namewene deci.

•• Koji su strate{ki sektori privrednog razvoja Srbije?

Jorgovanka Tabakovi}: Za Srpsku radikalnu stranku,poqoprivreda je strate{ki sektor srpske privrede, jer jejedna od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta, I kaotakva treba da bude predmet posebnih podsticaja od stranedràve. Poqoprivreda je i osnovni sektor za re{avaweproblema nezaposlenosti i nedovoqne zaposlenosti.

Primarna proizvodwa i proizvodwa hrane je bila iostala najva`nija {ansa za brì prosperitet Srbije, pogo-tovo uzimaju}i u obzir i razvoj “prate}ih” sektora – proiz-vodwa raznovrsne ambalaè, sektor trgovine, transporta,itd.

Pored poqoprivrede, potrebno je podsticawe razvojajo{ tri strate{ka sektora: sektora malih i sredwih pred-uze}a, gra|evinarstva i turizma.

Srpska radikalna stranka }e sprovoditi industrijskupolitiku koja treba da podrazumeva dràvnu intervencijuu korist strate{kih sektora koji se smatraju najzna~ajni-jim za nacionalni privredni razvoj i re{ewe problema ne-zaposlenosti. Nasuprot uni{tavawu doma}e proizvodwe uzliberalizaciju uvoza, potrebno je promovisati izvoznesektore, i to pre svega radno intenzivne, i stvoriti usloveda ti sektori postanu me|unarodno konkurentni. Za{titai drugi oblici podr{ke bili bi povu~eni u toku od 5 do 10godina nakon uvo|ewa. Kao i u SAD i u zemqama EU, na{aprivreda treba da zadrì spektar protekcionisti~kih me-ra i izvoznih podsticaja za sektore na razli~itim stepeni-ma zrelosti.

•• Srpska radikalna stranka se zalaè za malu i otvorenuprivredu. O kakvom je ekonomskom modelu re~?

Jorgovanka Tabakovi}: Na{ odgovor na procese globa-lizacije jeste aktivna uloga dràve u stvarawu male otvo-rene privrede, ~ije su ose –oslonac nacionalne vlade na do-ma}u politiku podsticawa privrednog razvoja i oslonacdoma}ih firmi na doma}u osnovu radi globalne konkurent-nosti. Mala otvorena privreda se (kao ekonomski model)defini{e kao privreda sa 3 000 dolara per capita, sa stanov-ni{tvom ispod 10 miliona, zna~ajnom izloèno{}u glo-balnoj privredi, osloncu na znawe kao najva`niji resurs, irazvijenom infrastrukturom. U promenqivom ambijentuistovremenog partnerstva-saradwe i sukobqavawa-konku-rencije i me|u firmama i dràvama, mala otvorena pri-vreda ima va`nu prednost, a dràva vi{e nije luksuz, ve}vitalni preduslov ekonomskog i dru{tvenog prosperiteta.

•• Kako i gde pozicionirati srpsku ekonomiju u me|unarod-nim okvirima?

Jorgovanka Tabakovi}: Srpska ekonomija je u velikojmeri zavisna od EU, {to zna~ajno suàva manevarski pro-stor Vladi da samostalno reaguje, ne samo ekonomski, negoi politi~ki. I upravo to govori u prilog strate{kog opre-deqewa Srpske radikalne stranke da Srbija mora imati

vi{e izlaza, da treba podsticati priliv kapitala i iz dru-gih zemaqa i regiona. Zato }emo se zalagati za ozbiqnijeotvarawe prema privredama daqih regiona – Rusija, isto~-na Evropa, Azija, Afrika, Ju`na Amerika.

• Srbiju karakteri{e neujedna~en ekonomski razvoj.Koji su preduslovi da se takvo stawe ispravi?

Jorgovanka Tabakovi}: Dejstvo efekta “zakqu~avawa”,iz teorije nove ekonomske geografije, formiranog obra-sca – centar (Beograd, Ni{ i Novi Sad) – periferija, kojinastaje pod dejstvom rastu}ih prinosa, moè biti razornoza ostatak Srbije. Beograd i Novi Sad, sa neposrednimokruèwem, prepoznati su kao lokacije sa najboqom in-frastrukturom, ponudom me|ufaznih proizvoda i tra-`wom. Ni{ je nakon ova dva grada povoqna lokacija usledbroja stanovnika i mesta na kome se nalazi (ra~vawe auto-puta prema Gr~koj i Bugarskoj). Preostali veliki nepriva-tizovani industrijski sistemi nalaze se, najve}im delom, ugradovima mawe veli~ine u centralnoj Srbiji. Wihovaprivatizacija kroz ste~aj, usled odsustva interesovawastranih investitora za organizovawe proizvodwe u wima,moè zauvek osuditi ~itave okruge na stagnaciju ekonom-ske aktivnosti. Mogu}e politi~ke, ekonomske, etni~ke ibezbednosne posledice “zakqu~avawa”ekonomskog rasta narelativno maloj povr{ini Srbije oko Beograda i NovogSada nije tema za raspravu, ve} problem koji se najhitnijemora re{avati.

Re{ewe je pre svega u razvoju regionalnih saobra}ajni-ca i infrastrukture, kako bi se periferne oblasti Srbi-je u~inile primamqivijima za investirawe.

•• Stav Srpske radikalne stranke da ne treba potpisatiSporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU, naila-zi na osude tzv. proevropskih snaga kao put u samoizola-ciju i izolaciju.

Jorgovanka Tabakovi}: Oni koji govore da EU nema al-ternative, tvrde da prijem u Uniju nije politi~ka pijacagde se dobijaju “popusti”, ve} da je re~ o ispuwavawu nizauslova koji su propisani, obelodaweni i isti za sve kandi-date, i koji }e omogu}iti zajedni~ki nesmetan razvoj iostvarewe ~uvene formule slobodnog protoka kapitala,ideja i rada. Ali, zahtev za odricawe Srbije od Kosova iMetohije pokazuje da uslovi ipak nisu isti za sve, da nijeproblem u nama koji odbijamo nemogu} uslov, ve} u onimakoji takav uslov name}u. Ekonomska saradwa i razmena jemotivisana pre svega profitom, i u tom smislu nema govo-ra o bilo kakvoj vrsti izolacije.

R. V. S.


Ekonomija

•• Srpska radikalna stranka zastupa stav da poqoprivredamora da bude jedna od strate{kih grana srpske privrede.Za{to i na koji na~in?

Prof. dr Ma{i}: Kao {to su danas energenti strate-{ka sirovina u svetu, tako je i hrana postala strate{kiproizvod svuda u svetu. Cene hrane na svetskim berzama izdana u dan vrtoglavo rastu. Srbija ima izvanredne predu-slove i resurse da za kratko vreme postane jedan od najve}ihproizvo|a~a hrane na podru~ju sredwe i ju`ne Evrope. Dabi se to ostvarilo, neophodno je da se promeni dràvna po-litika prema poqoprivredi i poqoprivrednim proizvo-|a~ima.

•• Koje mere treba preduzeti da bi se postigao ravnomernirazvoj poqoprivredne proizvodwe u Srbiji?

Prof. dr Ma{i}: Srbija ima oko 4,4 miliona hektaraobradivih povr{ina, koje su raspore|ene u ravni~arskim,brdsko-ravni~arskim i planinskim regionima. U zavisno-sti od regionalne rasprostrawenosti obradivih povr{i-na, trebalo bi i organizovati poqoprivrednu proizvodwu.U ravni~arskim regionima treba gajiti industrijsko biqe(soja, suncokret, uqana repica, {e}erna repa), zatim ̀ ita-rice (kukuruz, p{enica, je~am, ovas), krmno biqe, povr}e ineke vo}ne kulture, kao i razvijati uzgoj sviwa, ìvine igoveda. U brdskim i planinskim regionima u ve}em obimubi trebalo organizovati uzgoj vo}a i vinograda, izvr{itikultivaciju pa{waka i livada i uzgajati vi{e ovaca, kozai goveda, i u ve}em obimu podsticati organsku poqopri-vrednu proizvodwu i proizvodwu proizvoda sa geograf-skim poreklom.

•• Koji su goru}i problemi na{e poqoprivrede?

Prof. dr Ma{i}: Problemi u na{oj poqoprivredi suvi{estruki. Prvo, nepovoqna je struktura poqoprivred-

nih gazdinstava. Srbija spada me|u zemqe sa najmawom pro-se~nom veli~inom gazdinstva (3, 87 hektara po gazdinstvu).Na tako malim posedima, niska je produktivnost rada i ma-le su mogu}nosti specijalizacije proizvodwe. Veoma je ne-povoqna kvalifikaciona i starosna struktura poqopri-vrednih proizvo|a~a, s obzirom da preovla|uju stara~kadoma}instva. Veoma je lo{ i tehni~ki potencijal u obradizemqi{ta, mehanizacija je zastarela, prose~na starosttraktora i kombajna je izme|u 15 i 20 godina. Veoma je maliprocenat obradivog zemqi{ta pod zalivnim sistemima,zna~ajno je smawena potro{wa mineralnih |ubriva, pesti-cida i drugih za{titnih sredstava. Prose~ni prinosi ve-}ine biqnih kultura na na{im wivama su za 30-50 odsto ma-wi nego u ve}ini evropskih zemaqa. Posebno je nepovoqna,gotovo alarmantna, situacija u sto~arstvu, jer je zna~ajnoredukovan broj grla stoke. Obim sto~arske proizvodwe ko-ji je ostvaren u periodu 1996-2000. godine, do danas nije do-stignut i to u govedarskoj, sviwogojskoj, ìvinarskoj i ov-~arskoj proizvodwi. Nezadovoqavaju}i je i rasni sastavstoke, sa niskim stepenom proizvodnosti i produktivno-sti, neodgovaraju}e su mere zootehnike, zoohigijene i vete-rinarske za{tite.

Veoma ~este su oscilacije i dispariteti cene ko{tawainputa u poqoprivrednu proizvodwu i poqoprivrednihproizvoda, i to naj~e{}e na {tetu poqoprivrednih proiz-vo|a~a. U proteklim godinama, mala su buyetska sredstvaizdvajana za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe. Ban-karski sistem je iskazivao mali interes za kreditirawe


Poqoprivreda

DDa hranimo a hranimo i sebe i drugei sebe i druge

Prof. dr Zoran Ma{i} je od 2004. godine u dva sa-ziva Narodne skup{tine Republike Srbije bio na-rodni poslanik Srpske radikalne stranke i predsed-nik Odbora za poqoprivredu. Redovni je profesor naOdeqewu veterinarske medicine Poqoprivrednogfakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U periodu od1991 –– 2001. godine bio je direktor Nau~nog institu-ta za veterinarstvo u Novom Sadu. Rukovodio je ve-}im brojem nau~nih projekata, i do sada, samostalnoi u saradwi sa drugim autorima, objavio 225 nau~nihi stru~nih radova. Redovni je ~lan Akademije veteri-narske medicine, Srpskog veterinarskog dru{tva,kao i ~lan mati~nog Odbora za biotehni~ke nauke.

Otac je dvoje dece.

poqoprivredne proizvodwe, a kamate na odobrene kreditebile su visoke.

•• Kakve su posledice po srpsku poqoprivredu ostaviliministri u tom resoru, prvo Ivana Duli}-Markovi}, azatim Goran @ivkov, i na kraju Slobodan Milosavqe-vi}? [ta smatrate wihovim najve}im gre{kama?

Prof. dr Ma{i}: Obzirom da su na ovim parlamentar-nim izborima u jednoj koaliciji Demokratska stranka istranka G 17+, pravu ocenu wihovog rada kao ministara po-qoprivrede u protekle ~etiri godine }e dati gra|ani, tj.poqoprivredni proizvo|a~i u Srbiji. Mawkavosti u radubilo je puno od 2000. naovamo, a u posledwih godinu dana, tj.u vreme trajawa mandata gospodina Milosavqevi}a, nijedonet nijedan zakon, niti ijedna izmena zakona iz oblastipoqoprivrede.

•• Ima li Srbija jasnu strategiju razvoja poqoprivrede ikoje su to strate{ke ta~ke na kojima treba da se temeqirazvoj na{e poqoprivrede?

Prof. dr Ma{i}: Srbija, iako prevashodno agrarna ze-mqa, naàlost nema dugoro~nu i konzinstentnu strategijurazvoja poqoprivredne proizvodwe. Prethodna vlada je uleto 2005. godine donela Strategiju razvoja poqoprivred-ne proizvodwe u Srbiji. Me|utim, konstituisawem novevlade 2007. godine, Ministarstvo poqoprivrede je zapo~e-lo rad na novoj strategiji razvoja poqoprivrede, a taj rad jetrajao celu godinu, tako da ni danas nije zavr{en, pa fak-ti~ki Srbija nema strategiju razvoja poqoprivrede kaostrate{ki dokument. Srpska radikalna stranka ima stra-te{ku viziju razvoja poqoprivredne proizvodwe u Srbiji.

•• Navikli smo na ~este blokade puteva i proteste koje or-ganizuju uzgajiva~i sviwa, jer se susre}u sa problemomniske otkupne cene tovqenika. Dràva poqoprivredni-cima uvek nudi poniàvaju}e otkupne cene bez obzira okojoj ìtarici ili vo}u je re~. Svake godine pri~a jeista. Kako vidite konkretna re{ewa ovih problema?

Prof. dr Ma{i}: U dràvi Srbiji sprovedena je divqai pqa~ka{ka privatizacija gotovo celokupne prehrambe-no-prera|iva~ke industrije. Vlasnici su postali privat-nici iz zemqe ili inostranstva, ili sumwivi investicio-ni fondovi. Najgore za poqoprivrednu proizvodwu je to{to ni u jednom tom privatizovanom subjektu nijedan po-qoprivrednik koji se bavi primarnom poqoprivrednomproizvodwom nema vlasni~ki ili suvlasni~ki odnos, {toje ina~e normalna praksa u evropskim dràvama sa razvije-nom poqoprivrednom proizvodwom. Stoga, prera|iva~i itrgovci diktiraju cene primarnih poqoprivrednih proiz-voda (tovqenih sviwa i goveda, mleka, p{enice, suncokre-ta, {e}erne repe itd.)

U postoje}im okolnostima, re{ewe ovog problema nijelako. Treba stabilizovati primarnu poqoprivrednu pro-izvodwu, osnovati ve}i broj granskih udruèwa i asocija-cija poqoprivrednih proizvo|a~a i pove}ati izvoz poqo-privrednih proizvoda na strana trì{ta.

•• Srpska radikalna stranka se zalaè za osnivawe udruè-wa i asocijacija poqoprivrednih proizvo|a~a. Recitenam ne{to vi{e o tome.

Prof. dr Ma{i}: Ve} sam spomenuo da je jedan od na~i-na borbe sa prera|iva~ima za pravu cenu ko{tawa primar-nih poqoprivrednih proizvoda, osnivawe granskih udru-èwa i asocijacija primarnih poqoprivrednih proizvo|a-~a (negde ih nazivaju i kooperative). U nekom ranijem peri-odu, sli~nu funkciju su imale zemqoradni~ke zadruge, no,naàlost danas ve}ina zemqoradni~kih zadruga ne funk-cioni{e, ili se samo bavi trgovinom. Granski udruèni

primarni poqoprivredni proizvo|a~i }e mo}i mnogo lak-{e i jeftinije da obezbe|uju inpute za proizvodwu, naba-vqaju repromaterijal i mehanizaciju, ugovaraju obim pro-izvodwe i cene ko{tawa svojih proizvoda kod prera|iva~ai trgovaca, pregovaraju sa dràvom i bankama oko subven-cija, kreditirawa, zakonske regulative itd.

•• Da li je registracija poqoprivrednih doma}instava gra-|anima donela ne{to konkretno?

Prof. dr Ma{i}: Neophodno je sprovo|ewe registraci-je poqoprivrednih gazdinstava da bi se ta~no utvrdilo ko-liko se na{ih gra|ana bavi poqoprivrednom proizvod-wom, i koliko ima proizvo|a~a za svoje potrebe, a kolikorobnih proizvo|a~a. Mi se zalaèmo da se u {to kra}emvremenu zavr{i registracija poqoprivrednih gazdinsta-va, i da se svim poqoprivrednim proizvo|a~ima da {ansada ostvare pravo na povoqne kredite i podsticajna sred-stva. Do sada su te mogu}nosti imali samo vlasnici regi-strovanih poqoprivrednih gazdinstava.

•• îwenica je da je u Srbiji za sada svega 3 odsto poqopri-vredne proizvodwe pod sistemom za navodwavawe, a da su-{a stvara posledicu drasti~nog smawewa poqoprivred-nih prinosa. [ta uraditi po tom pitawu?

Prof. dr Ma{i}: Naàlost, procene su da se u Srbijipod sistemom za zalivawe nalazi 50 000 – 65 000 hektara,{to predstavqa negde oko 1,5 odsto na{eg obradivog ze-mqi{ta. Spadamo u zemqe sa najmawe obradivog zemqi{tapod zalivnim sistemima. Srbija ima izvanredne vodne po-tencijale i objektivno, neuporedivo ve}e povr{ine obra-divog zemqi{ta mogle bi se tokom leta zalivati. Suo~enismo sa globalnim zagrevawem i pove}awem prose~nih dnev-nih temperatura, tako da }e se u narednom periodu biqnaproizvodwa sve teè odvijati bez dodatnog zalivawa tokomletweg perioda. Zato se svim zainteresovanim poqopri-vrednim proizvo|a~ima mora omogu}iti da pod povoqnimuslovima dobiju dugoro~ne kredite za nabavku opreme i si-stema za zalivawe. Tako|e, javna vodoprivredna preduze}abi trebalo da o~iste sve potencijalne kanale za protok vo-de za navodwavawe, a trebale bi da se smawe i naknade itakse za kori{}ewe vode za navodwavawe zemqi{ta iz vo-dotokova.

•• Kako ocewujete trenutno stawe izvoza na{ih proizvodai ~iwenicu da poqoprivreda u ukupnom izvozu Srbijeu~estvuje sa svega 20 odsto? Koje mere treba preduzeti daSrbija postane lider u regionu po pitawu izvoza poqo-privrednih proizvoda?

Prof. dr Ma{i}: Robna razmena poqoprivrednih pro-izvoda sa inostranstvom ostvaruje se u okvirima na{eukupne privredne razvijenosti. Izvoz je uslovqen obimom,kvalitetom i dinamikom na{e poqoprivredne proizvod-we, visinom na{e potro{we, nivoom podsticaja za izvoz odstrane dràve, kao i carinskim i drugim netarifnim ogra-ni~ewima zemaqa uvoznica. Na{ izvoz poqoprivredno-prehrambenih proizvoda ima uo~qive oscilacije, uz per-manentno pove}awe obima izvoza. Me|utim, obim izvoza jei daqe mali u odnosu na na{e proizvodne mogu}nosti, tra-diciju i kvalitet. Nave{}u primer: prose~an izvoz agroin-dustrijskih proizvoda iz na{e zemqe 2006. godine po glavistanovnika je bi 160 dolara, a iskazan po aktivnom poqo-privredniku 305 dolara. Po podacima FAO iz 2005. godine,prose~an izvoz agroindustrijskih proizvoda po aktivnompoqoprivredniku u Holandiji je iznosio blizu 60.000 dola-ra, u Danskoj 35.000 dolara, a u Francuskoj oko 15.000 dolara.

Najve}i izvoz poqoprivrednih proizvoda pro{le ipretpro{le godine realizovan je u Bosnu i Hercegovinu, i


Poqoprivreda

~ini ~etvrtinu na{eg izvoza. Drugi po zna~aju izvoznipartner je Nema~ka sa prose~nim u~e{}em od 13 odsto, natre}em mestu je Republika Makedonija sa u~e{}em od 12 od-sto u izvozu na{ih agroindustrijskih proizvoda. Ove trizemqe, sa Italijom i Ruskom Federacijom, ~ine dve tre}i-ne na{eg izvoza pomenutih proizvoda. Ostali spoqnotrgo-vinski partneri izvoza agroindustrijskih proizvoda su:Francuska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Austrija, i saprethodno pomenutim dràvama, ukupno ~ine 83 odsto na-{eg izvoza.

Na{a zemqa ima mogu}nosti da postane lider u regionupo izvozu agroindustrijskih proizvoda, samo prethodno mo-ra da se promeni politika i dru{tveni odnos prema poqo-privredi. Prvo, trebalo bi da se stabilizuje primarna po-qoprivredna proizvodwa, poboq{a kvalitet proizvoda iizvr{i usagla{avawe na{ih standarda i propisa sa stan-dardima i propisima zemaqa uvoznica. Tako|e, trebalo bida se izvr{i promena strukture poqoprivredne proizvod-we, sa ve}im opredeqewem na proizvodwu i preradu indu-strijskog biqa (soje, suncokreta, {e}erne repe), povr}a,vo}a i prera|evina od vo}a, ìtarica (kukuruz, p{enica),lekovitog biqa, proizvoda iz organske proizvodwe, mesatovqene junadi i jagwadi. Mora se i zna~ajno poboq{atimarketing, kao i da se defini{u proizvodi sa robnom mar-kom i geografskim poreklom.

•• Kakva je prespektiva, s obzirom na konkurentnost na{ihpoqoprivrednih proizvoda, na evropskom i svetskom tr-ì{tu? Gde treba traìti potencijalne partnere kakobismo pove}ali izvoz, i samim tim oja~ali poqoprivred-nu proizvodwu?

Prof. dr Ma{i}: Dobar broj na{ih poqoprivrednihproizvoda je tradicionalno bio cewen i oni su imali pro-|u na svetskom trì{tu. Taj ste~eni ugled u narednom pe-riodu mora se jo{ vi{e unaprediti, a na svetsku pijacu mo-ramo izneti i nove proizvode. Pove}awem standarda gra|a-na u nekim velikim dràvama poput Kine, Ruske Federaci-je, kao i u nekim drugim dràvama Azije, Ju`ne Amerike i

Afrike, otvaraju nam se nove mogu}nosti izvoza agroindu-strijskih proizvoda. Svakako, i daqe }e nam ostati zna~aj-ni partneri zemqe u okruèwu (zemqe biv{e SFRJ), kao ineke nove, ali i stare ~lanice EU (Slova~ka, ̂ e{ka, Rumu-nija, Ma|arska, Nema~ka, Italija, Gr~ka, Francuska,Austrija), kao i zemqe Bliskog i Sredweg istoka (Saudij-ska Arabija, Iran, Irak, Jordan) i zemqe biv{eg Sovjet-skog Saveza (Belorusija, Ukrajina i Kazahstan ).

•• Koje }e kqu~ne poteze preduzeti Srpska radikalnastranka u slu~aju da joj nakon izbora bude poveren resorpoqoprivrede?

Prof. dr Ma{i}: Mi u Srpskoj radikalnoj stranci sma-tramo da razvoj i unapre|ewe poqoprivredne proizvodwetreba da bude jedan od prioriteta privrednog razvoja Srbi-je. U tom ciqu, imamo jasan program i strategiju razvoja po-qoprivrede za naredni period, dobar deo programa i merasam ve} napred izneo, a ovde }u spomenuti ono {to nije na-vedeno.

Treba uvesti odgovaraju}u politiku selektivnog kredi-tirawa agrara, sa povoqnim kamatnim stopama, koje }e uva-àvati specifi~nosti i spori obrt u poqoprivredi. Radiefikasnije raspodele i kontrole namenskog tro{ewa kre-ditnih i podsticajnih sredstava, neophodno je osnovati dr-àvnu agrarnu banku za kreditirawe poqoprivrede. Dugo-ro~nim kreditima, uz povoqnu kamatu i grejs period, trebakreditirati nabavku poqoprivredne mehanizacije, siste-ma za navodwavawe, podizawe plastenika i staklenika, za-snivawe dugogodi{wih zasada vo}waka i vinograda i na-bavku priplodne stoke.

Tako|e je neophodno redefinisati politiku i funkci-ju robnih rezervi i politiku cena poqoprivrednih proiz-voda, kao i intenzivirati razvoj sto~arske proizvodwe po-boq{awem kvaliteta, rasnog sastava, proizvodnih osobe-nosti i genetskog potencijala, kao i unaprediti zdravstve-nu za{titu ̀ ivotiwa i sprovoditi mere o~uvawa ̀ ivotnesredine od uticaja negativnih efekata poqoprivredneproizvodwe.


Poqoprivreda

Posebno }emo aktivno sprovoditi mere ruralnog razvo-ja i mere unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe na selu.U strategiji razvoja izvoza poqoprivrednih proizvoda,neophodno je posebnim merama podràti proizvodwu se-menskog materijala, kukuruza, {e}erne repe, soje, sunco-kreta, krmnog biqa i povr}a, kao i sveèg i prera|enog vo-}a, i to sveè i smrznute maline, vi{we, {qiva, jabuka, ja-goda i wihovih prera|evina, zatim mesa i proizvoda od me-sa i mleka i proizvoda od mleka.

Izvoznike poqoprivrednih proizvoda treba obavezatida uvedu me|unarodne standarde kvaliteta ISO 9000, ISO14000, HACCP standarde i EUROGAP standarde. Tako|e, uve}em obimu treba finansirati organsku poqoprivrednuproizvodwu, odrediti sertifikacione institucije organ-ske proizvodwe i markenti{ki promovisati proizvode or-ganske proizvodwe u zemqi i na inostranim trì{tima.

Posebno je va`no formirati prepoznatqivu markuproizvoda “Made in Serbia”, i promovisati proizvode sa ge-ografskim poreklom.

U narednih pet godina nastoja}emo da uve}amo agrarnibuyet, tako da on bude u visini 10 odsto buyeta Srbije, i daobezbedimo direktne subvencije poqoprivrednim proiz-vo|a~ima u ciqu pla}awa razlike izme|u trì{nih cenai cena koje bi proizvo|a~ima garantovale odgovaraju}i do-hodak. Tako|e, kroz agrarni buyet }emo obezbediti regreseza poqoprivredne inpute (mineralna |ubriva, naftu, semei sadni materijal, priplodnu stoku i unapre|ewe sto~arskeproizvodwe, finansirawe zaliha poqoprivrednih proiz-voda i kamata na sredworo~ne i dugoro~ne kredite, itd).

U {to skorijem vremenu, neophodno je u Narodnoj skup-{tini usvojiti vi{e va`nih zakona iz oblasti poqopri-vrede (Zakon o poqoprivredi, Zakon o bezbednosti hrane,

Zakon o za{titi biqa, Zakon o dobrobiti ìvotiwa, Za-kon o elementarnim nepogodama, Zakon o poqoprivrednimzadrugama, Zakon o sto~arstvu, Zakon o divqa~i i lovstvu,Zakon o {umama, Zakon o vodama, Zakon o hrani za ̀ ivoti-we, Zakon o sredstvima za ishranu biqa, Zakon o vinu, ra-kiji itd) koji }e dati normativni okvir za sve pomenute re-forme u poqoprivredi Srbije.

R. V. S.


Poqoprivreda

•• Svi se slaù da je institucionalna korupcija najve}iproblem sa kojim se susre}u gra|ani na{e zemqe. Koje suto kqu~ne institucije koje su izvori{te korupcije u Sr-biji?Dragan Todorovi}: To su svakako organi dràvne upra-

ve, koji ujedno predstavqaju i stub na{eg dru{tva, ali istub korupcije. Upravo u organima dràvne uprave, nakon2000. godine, korupcija je poprimila ogromne razmere, iako po tom pitawu ne{to hitno ne preduzmemo, korupcija}e predstavqati jo{ ve}u pretwu opstanku dràve. Umestoda dràva ~ini sve napore da se korupcija smawi i iskore-ni, pojedina ministarstva koja su zaduèna za suzbijawe ko-rupcije – postala su direktno izvor korupcije. Tu pre sve-ga mislim na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutra-{wih poslova. Iz dosada{we prakse smo videli da su pro-blemi u tim ministarstvima takvi da jednostavno nema na-de da }e se bilo {ta re{iti ukoliko se vlast ne promeni.Podse}am Vas samo na primer ste~ajne mafije, gde je ~ak ne-koliko sudija moralo da bude uhap{eno. Sli~nih primeraje bilo i u Ministarstvu unutra{wih poslova kada su hap-{eni pojedini policajci i inspektori. Naravno, to nijedovoqno, jer su te akcije bile selektivne budu}i da posto-ji jaka sprega izme|u politi~ara na vlasti i mafije. Zbogtoga, kada je re~ o borbi protiv korupcije, u narednom pe-riodu stvari moramo da mewamo u korenu.

•• Da, ali sve stranke koje su u~estvovale u vr{ewu vlastinakon 2000. godine, tvrde da su bile èstoki borci pro-tiv korupcije i da su radile na wenom iskorewivawu. Ka-ko Vi ocewujete te tvrdwe i dosada{wu borbu protiv ko-rupcije?

Dragan Todorovi}: Dovoqno je samo svakog dana pogle-dati novinske naslove, pa se lako moè uo~iti da je ta pri-~a o dosada{woj borbi protiv korupcije besmislena la .̀Mi smo u prilici da svakog dana otkrijemo to kako je nekodok je bio na vlasti, ili je jo{ uvek na vlasti, zloupotre-bio tu vlast kako bi sebi pribavio protivpravnu imovin-sku korist. Evo, tu je najnoviji slu~aj vezan za ugovor o pro-daji Duvanske industrije Ni{. U tome su u~estvovali sada-{wi ministar Mirko Cvetkovi}, sada{wi potpredsednik

Vlade Republike Srbije, Boìdar \eli}, kao i biv{i mi-nistar Aleksandar Vlahovi}. To jasno pokazuje da su u pr-vom navratu vr{ewa vlasti ~inili sve ono {to je moglo daim donese nekakvu vrstu koristi, bez obzira na {tetu kojuje dràva pretrpela. Samo u ovom poslu, dràva je o{te}e-na za 7,6 miliona evra. Takvih primera je mnogo i to se on-da ne zove borba protiv korupcije, ve} “proizvodwa” i di-rektno u~e{}e u korupciji.

•• Nedavno su stranka G17 plus i Mla|an Dinki} podràliideju osnivawa Agencije za borbu protiv korupcije. Ka-ko komentari{ete taj potez i {ta bi Srbija dobila osni-vawem ovakve agencije?


Suzbijawe korupcije

O~isti}emo dràvuO~isti}emo dràvuod korupcije!od korupcije!

Dragan Todorovi} je diplomirani inìwer orga-nizacije rada. Potpredsednik je Centralne otaybin-ske uprave Srpske radikalne stranke i predsednikIzvr{nog odbora. Bio je poslanik u Skup{tini SRJi Skup{tini Srbije i Crne Gore, kao i u Skup{tiniSrbije

U Vladi koja je formirana 24. marta 1998. godineobavqao je funkciju ministra za saobra}aj i veze, a1999. godine izabran je na funkciju potpredsednikaRepubli~ke vlade.

Otac je ~etvoro dece.

Dragan Todorovi}: Do sada se pokazalo da je osnivawemraznoraznih posebnih i specijalnih agencija, Srbija samobila na gubitku. Te institucije su do sada sluìle samo zauhlebqewe ogromnog broja partijskih kadrova. Jediniprincip zapo{qavawa u wima je partijska podobnost, takoda ti qudi danas su{tinski ne rade ni{ta. Postoji puno do-kaza da se na mnogim radnim mestima u dràvnoj upraviprimaju qudi bez stru~ne spreme, qudi koji nemaju potreb-ne kvalifikacije. Takvim gomilawem dràvnog aparata sene re{ava problem korupcije, a naro~ito se ne re{ava akoje u reìji Mla|ana Dinki}a i stranke G17 plus. Kada se uSrbiji spomene pojam korupcije, prva asocijacija za to jeDinki} i wegova firma G17 plus.

•• Vlast se stalo poziva na ~iwenicu da je do sada usvojenoniz zakona za koje se kaè da su antikorupcijski. [ta jena{a zemqa dobila dono{ewem takvih zakona i kakoocewujete wihovu primenu u praksi?

Dragan Todorovi}: Usvajawem tzv. antikorupcijskih za-kona, poput Zakona o spre~avawu prawa novca, Zakona ojavnim nabavkama, Zakona o sukobu interesa i Zakona o fi-nansirawu politi~kih partija i nekih drugih zakona, na{adràva, naàlost, nije dobila ni{ta. Dràva i gra|aniSrbije tako|e nisu dobili ni{ta ni od usvajawa niza ra-znoraznih zakona koji se po automatizmu, odnosno po navod-nom prioritetu “vr{ewa reformi”, samo prepisuju, odno-sno prevode iz Evropske unije. Tako prepisana i prevedenazakonska re{ewa na brzinu se ubacuju u skup{tinsku pro-ceduru, vladaju}e stranke ih jednoglasno usvajaju, a ~im stu-pe na snagu – ostanu mrtvo slovo na papiru. Takvi propisinam ni{ta nisu pomogli u borbi protiv korupcije. Ja tonajboqe znam kao predsednik Administrativnog odboraNarodne skup{tine Republike Srbije, jer kada smo naosnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama odjavnog zna~aja, traìli odre|ene informacije od pojedi-nih dràvnih organa, uvek smo imali problem da dobijemotraène informacije, koje ina~e moraju biti dostupne jav-nosti. Jednostavno, korupcija u Srbiji je ja~a od bilo kogzakona.

•• Administrativni odbor Narodne skup{tine je nakon in-tervencije poverenika za informacije, na jedvite jadedobio podatke o zaradama pojedinih direktora javnihpreduze}a, predsednika i ~lanova upravnih odbora. [taste tim povodom otkrili? Kakve su zarade u javnim pred-uze}ima?

Dragan Todorovi}: Uvidom u dobijene informacije, ot-krili smo neverovatne stvari o zaradama u javnim preduze-}ima. Utvrdili smo da su primawa u javnim preduze}ima iz-uzetno velika, tj. da su plate direktora, ~lanova upravnihodbora i predsednika zaista enormno visoke. To je nepri-hvatqivo s obzirom na ~iwenicu da su to javna, dràvnapreduze}a koja na trì{tu ostvaruju odre|enu dobit, odno-sno ekonomske rezultate, zahvaquju}i monopolu koji imaju,koji im je dala dràva, a ne zbog toga {to su direktori to-liko sposobni. To je upravo problem koji pokazuje da se ap-solutno ne vodi ra~una o dràvnim, ve} samo o sopstvenimpartijskim i li~nim interesima. Recimo, jedna od najve}ihplata je plata direktora u NIS-u, ~ini mi se da je ne{tooko 560.000 dinara, dok je wegovom zameniku plata ne{tomawa. Tolika je mese~na zarada i predsedniku Upravnog od-bora NIS-a. Me|utim, jedan broj agencija i javnih preduze-}a su odbili da nam dostave traène podatke o zaradama.Mi smo te predmete prosledili Vladi Republike Srbije,jer je Vlada nadle`na za izvr{ewe re{ewa poverenika zainformacije u slu~ajevima kada to pomenute institucijene}e dobrovoqno da u~ine. I pored toga, podatke do dana

dana{weg nismo dobili. Me|utim, Administrativni od-bor na ~ijem sam ja ~elu, i{ao je i daqe od toga. Mi smo tra-ìli da nam se dostave podaci od agencija i javnih preduze-}a o tome koliki su im fondovi za reprezentaciju, ili tzv.menayerski dodaci. U ovom slu~aju je jo{ mawi broj agenci-ja i javnih preduze}a dostavio podatke takve vrste, pa smose ponovo obratili za pomo} povereniku. Koliko ja znam,jo{ uvek nismo dobili traène podatke, {to na najboqina~in pokazuje da sada{wa vlast nije spremna da se boriprotiv kriminala i korupcije.

•• Kako ocewujete rad resornih ministarstava i ministarakada je re~ o raspolagawu buyetskim sredstvima? Da li semoè re}i da novac iz buyeta vlast koristi zakonito inamenski?

Dragan Todorovi}: Dovoqno je videti nalaze Buyetskeinspekcije i sve je kristalno jasno. U ve}ini dràvnih or-gana i ministarstava kod kojih je Buyetska inspekcija dosada vr{ila buyetsku kontrolu, utvr|eno je nezakonito, od-nosno nenamensko raspolagawe buyetom Srbije. Zbog neza-konitosti u tro{ewu buyeta, Buyetska inspekcija podnosiprijave nadle`nim organima. Me|utim, u praksi se de{avada ti prekr{aji zastarevaju, tako da nadle`ni organi nemogu da postupe po prijavi buyetske inspekcije. To samo go-vori o tome kako vlasti i dràvni organi ne ~ine ni{takako bi krivci koji nanose {tetu dràvnom buyetu biliizvedeni pred lice pravde. Me|utim, ovakvo stawe mnogi-ma odgovara.

•• Dono{ewem Zakona o vrhovnoj dràvnoj revizorskoj in-stituciji, planirana je kontrola i revizija na najvi{emdràvnom nivou. Kako ocewujete ovaj potez vlasti i dali smo time kona~no dobili jaku kontrolu tro{ewabuyeta?

Dragan Todorovi}: Dràvna revizorska institucija sa-mo formalno postoji, a prakti~no jo{ uvek nije ni po~elasa radom. Krivac za to je dràva i aktuelna vlast, jer revi-zorima nisu obezbe|eni ni uslovi za rad u pogledu prosto-ra i opreme. Tako|e, ne postoji ni dovoqan broj zaposlenihu toj instituciji. Me|utim, o tome za{to je to tako, najbo-qe govori na~in na koji su izabrani ~lanovi Saveta revi-zorske institucije. I u ovom slu~aju je upotrebqen starimetod – da se vladaju}e stranke dogovore i da tu ubace svojekadrove, tako da je taj savet izabran po politi~kom kqu~u.


Suzbijawe korupcije

Zato je i normalno da oni koji su tu primqeni kao kandida-ti pojedinih stranka, ni u kom slu~aju ne}e raditi protivtih stranaka. Zbog toga ja, a verujem i gra|ani Srbije, uop-{te nemaju poverewe u budu}i rad ove institucije. Situa-cija se moè promeniti samo ako se javnim konkursom na tamesta budu izabrali stru~ni, kvalifikovani qudi i qudiod integriteta za koje }emo biti sigurni da }e svoj posaoraditi po zakonu. Tek tada moèmo verovati da }e neko ne-zavisan otvoriti pitawe dosada{wih afera u kojima je dr-àvni buyet o{te}en za milijarde evra, a koje do dana dana-{weg nisu rasvetqene.

•• Koje su to afere koje bi u budu}nosti trebalo da budupredmet interesovawa nadle`nih organa?

Dragan Todorovi}: Te{ko da bih sada mogao da nabrojimsve afere a da neku ne propustim, jer ih ima previ{e. Prvadosovska afera mislim da je bila upad u Narodnu banku Ju-goslavije, na ~elu sa Mla|anom Dinki}em. Tu je i upad u Ca-rinu, upad u RTS... i sve one provale u dràvne organe i in-stitucije koje su se odigrale na nezakonit na~in. Velikikriminal u Srbiji, nakon 2000. godine, otpo~eo je nezako-nitim privatizacijama i pqa~kama cementara. To je op{tepoznato i mislim da nema dileme da je to jedna od prvih ve-likih pqa~ki koja je izvr{ena u Srbiji dolaskom DOS-ana vlast. Posle privatizacije cementara, dolaze {e}erane,kao i aktuelan slu~aj duvanske industrije... Tu su i poku{a-ji da se na kriminalan na~in proda RTB Bor, a {to je samopokazalo da se i u prvom i u drugom slu~aju neuspele proda-je radilo o pojedina~nim partijskim interesima. Naravno,tu je i nezakonita prodaja èlezare Sartid, {to je svakakojedna od najve}ih pqa~ki koje su ikada izvr{ene do sada uSrbiji. Trebalo bi ispitati i slu~aj Nacionalne {tedio-nice i krivce kazniti po zakonu. Problem deviznih rezer-vi sa kojima raspolaè na{a dràva tako|e }e se pokazatikao veliki kriminal. Pro{la vlada je tvrdila da nema in-formaciju o tome gde se i pod kojim uslovima ~uvaju ta nov-~ana sredstva. Tako mi danas nemamo odgovor na pitawe koraspolaè na{im deviznim rezervama i pod kojim uslovi-ma se one ~uvaju. Stvarno je previ{e afera koje kona~nomoraju dobiti svoj epilog, a koje do danas nisu razja{wene.

•• Pojedini mediji su pisali o tome kako radikali navodnoimaju ““Akcioni plan hap{ewa””koji }e aktivirati po do-lasku na vlast. Da li su ti navodi ta~ni, i ko ima razlo-ga da strahuje od poteza nadle`nih dràvnih organa?Dragan Todorovi}: Ti navodi nisu ta~ni. To je samo jo{

jedan poku{aj zastra{ivawa naroda od Srpske radikalnestranke. Na{a stranka se hap{ewem nikada ne}e baviti,jer je to posao dràvnih organa. Me|utim, razumem tu vrstunervoze jer je to strah izazvan kod Demokratske strankeonim {to su kao stranka radili. Od 2000. godine kada su do-

{li na vlast, a posebno 2003. godine u akciji “Sabqa”, hap-sili su redom sve politi~ke neistomi{qenike, a o tome ko}e biti uhap{en a ko ne, iskqu~ivo su odlu~ivali kadroviDemokratske stranke. [to se ti~e Srpske radikalnestranke, mi }emo samo insistirati kod nadle`nih organada po zakonu rade svoj posao. Tu pre svega mislim na Mini-starstvo unutra{wih poslova i na Tuìla{tvo kao dvanajva`nija organa, a koji su danas istovremeno i najve}iproblemi zbog kojih je korupcija u Srbiji i dostigla overazmere. Iz na{eg iskustva znam da mnoge krivi~ne prija-ve koje su potpuno utemeqene na podacima do kojih smo do-{li i sa kojima smo raspolagali, do dana dana{weg nisuozbiqno razmatrane, niti su procesuirane. To govori da }emnoge stvari morati da se mewaju ukoliko na{a dràva za-ista èli da se obra~una sa korupcijom i kriminalom.

•• [ta je to {to gra|ani od vlade u kojoj budu radikali mo-gu konkretno da o~ekuju po pitawu antikorupcijske po-litike?

Dragan Todorovi}: Prva i osnovna stvar koju gra|animogu da o~ekuju od vlade koju }e formirati radikali, jesteto da }e posao dràvne vlasti obavqati stru~ni i kvali-tetni qudi, koji ne}e biti postavqani po partijskoj lini-ji, ve} po sposobnostima. Zbog toga u Srbiji ne}e biti ne-dodirqivih, kao {to je to sada slu~aj. Svi koji su prekr{i-li zakon, mora}e da odgovaraju, i to je politika koju mi za-stupamo. Druga stvar, sudstvo }emo potpuno osloboditi odpolitike, {to zna~i da }e sudije suditi na osnovu zakona, ane po osnovu partijske pripadnosti i u zavisnosti od togako je optuèni. To su dva osnovna preduslova za po~etaksprovo|ewa jake antikorupcijske politike i uspe{ne vla-davine koja }e izgraditi pravnu dràvu i demokratsko dru-{tvo. Najva`nije je to da }emo mi ~initi sve da na{i qudiu vlasti ni jednog jedinog momenta ne zloupotrebe tu vlast.Najboqa garancija za na{a obe}awa jeste u~e{}e na{estranke u vlasti u periodu od 1998. do 2000. godine. Ni jedanjedini funkcioner Srpske radikalne stranke, ni mini-star, niti zamenik ministra, niti bilo koji drugi funkci-oner iz na{ih redova, nije optuèn ni za jedno jedino kri-vi~no delo zloupotrebe vlasti u li~ne svrhe.

•• Ima li Srpska radikalna stranka jasnu strategiju zaborbu protiv korupcije koju }e implementirati po dola-sku na vlast?

Dragan Todorovi}: Imamo apsolutno jasnu strategiju zaborbu protiv korupcije. U osnovi te strategije je smawewedràvnog aparata, koji mora da bude efikasan, stru~an i na~ijem ~elu moraju biti moralni i po{teni qudi. Dokaza}e-mo da radikali mogu da o~iste dràvu od korupcije koja nastrenutno uni{tava.

R. V. S.


Suzbijawe korupcije

•• Kako ocewujete trenutnu zakonsku regulativu kojaure|uje pravosudni sistem u Srbiji? [ta je to {totreba mewati kako bi se poboq{ao rad sudskih or-gana, a samim tim i unapredila zakonodavna vlast?Zoran Krasi}: Od 5. oktobra 2000. godine jasno se prepo-

znaje nekoliko etapa, ali bi se one ipak su{tinski moglesvesti na dve. Prva, do dono{ewa novog Ustava RepublikeSrbije i druga, od januara 2007. godine do danas. Za prvu eta-pu je karakteristi~no da su na brzinu i uz natezawa unutarDOS-a doneti novi zakoni iz oblasti pravosu|a, koji seprete`no ne primewuju. Naime, i danas je na snazi organi-zaciona {ema sudova i tuìla{tava po zakonima koji vi-{e ne postoje, a primewuju se, i po tim “istorijskim zako-nima” danas je odre|ena stvarna nadle`nost sudova. Nemaapelacionih, upravnih i sudova za prekr{aje. Dakle, jedinose primewuju odredbe o izboru i razre{ewu sudija i tuì-laca. To je faza koja bi se mogla nazvati i “lustracionom”fazom, odnosno revolucionarnom, u kojoj su iz pravosu|aoterani politi~ki nepodobni pojedinci. Naravno, do{lisu dosovci: pre svega deca advokata, sekretari zadruga ipenzioneri, ali i svi koji su podobni za stranke DOS-a. Ta-kvi su im bili potrebni kako bi sva druga ra{~i{}avawau dru{tvu dobila i sudski pe~at, odnosno kako bi se lega-lizovao kriminal DOS-a, a to je svakako privatizacija,banke, ste~aji i neskriveno nastojawe pojedinaca u DOS-uda svako dobije svoju mafiju, odnosno da se jedna mafija za-meni drugom. To je najcrwi period srbijanskog pravosu|a.Neustavno i nezakonito se isporu~uju dràvqani Srbije uinostranstvo (uredbu je pisala Vida Petrovi}-[kero),upravnik zatvora objavquje kwigu utisaka i {pijunirawa,ministar pravde se zalaè za vra}awe smrtne kazne, mafi-ja{i se pu{taju iz zatvora, masovno se amnestiraju terori-sti sa Kosova i Metohije, zatvorenici pale zatvore, hiqa-de i hiqade gra|ana se hapsi i ne dozvoqava im se da ih za-stupaju advokati. Jednostavno, a po onoj narodnoj “Pomenu-lo se, ne povratilo se”.

U drugoj fazi, posle dono{ewa Ustava Republike Srbi-je, osim {to je donet zakon i delimi~no izvr{en izbor su-dija Ustavnog suda Srbije, sve drugo u pogledu zakona kaoustavna obaveza nije ~ak ni u fiokama. Generalno, stranka-ma “proevropskog” bloka ovo stawe odgovara, jer su oniprotagonisti maksime “[to gore to boqe”. Tako mogu da

plivaju kao somovi u mutnoj vodi, i da se zahvaquju}i medi-jima i {irewu straha odràvaju na vlasti, bez obzira naagregatno stawe koalicije DOS. Da je stawe ovako, madasam birao re~i, dovoqno je samo podsetiti da je i rekon-strukcija zatvora i renovirawe sudova predmet afera u jav-nosti, koji }e svakako epilog imati na sudu. Ako je to takou pravosu|u, za{to bi bilo iznena|ewe ako je isto tako ilijo{ gore u drugim oblastima?

•• Vlada Republike Srbije je u aprilu 2006. godine donelaNacionalnu strategiju reforme pravosu|a, me|utim,ovaj dokument je ostao mrtvo slovo na papiru. Po Va{emmi{qewu, za{to je to tako?

Zoran Krasi}: Ovaj dokument je realizovan u delu kojise odnosio na ustavne promene i u delu tro{kova rada ko-misija i drugih koji su bili predvi|eni kao nosioci aktiv-nosti. Sve drugo je zaista mrtvo slovo na papiru. Me|utim,moram da primetim da nerealizovawe strategije i nije ne-ka {teta, jer su i najva`niji protagonisti dono{ewa togdokumenta shvatili da je skupo i {tetno da se u ovoj obla-


Pravda

Zoran Krasi} je diplomirani pravnik, ~lan Pred-sedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke. Bioje republi~ki ministar trgovine od 24. maja 1998. do25. oktobra 2000. godine. Pravni savetnik je prof. drVojislava [e{eqa.

Otac je dvoje dece.

Oslobodi}emo srpskoOslobodi}emo srpskopravosu|e odpravosu|e od

politizacije i korupcijepolitizacije i korupcije

sti vodi politika po sistemu “Videla ̀ aba da se kowi pot-kivaju, pa i ona digla batak”. Prepisivawe re{ewa sa Za-pada u ovoj oblasti nije obi~no prepisivawe, jer, da bi ma-kar i po organizaciji pravosu|a glumili Zapad, moramomnogo sredstava da odvojimo, a wih nema, a i ne zna se kojibi krajwi efekat bio. Ne postoje garancije da bi pravosu-|e bilo efikasnije sa gledi{ta interesa na{ih gra|ana, ato {to bi nas neko sa Zapada pohvalio da li~imo na wih, zagra|ane Srbije tako|e ne predstavqa ni{ta drugo do nepo-treban tro{ak, odnosno pristajawe na {tetu. Promene supotrebne nama, a ne Zapadu.

Koliko je sve to {to je ura|eno obi~an provizorijum,vidi se i iz novih zakona o parni~nom i krivi~nom postup-ku koji ni u ovim uslovima nisu doveli do pomaka u pogle-du efikasnosti sudskih postupaka. Stalno se pri~a o nekomnaknadnom osposobqavawu sudija, a zaboravqa se na sudskupraksu. Retke su sudije koje bi vam danas rekle {ta je stan-dard, jer bi odmah mogli da budu demantovani gotovo svako-dnevnim presedanima. Nije te{ko zakqu~iti kome to odgo-vara.

•• Kako komentari{ete ~iwenicu da je dràva, odnosnoprethodna i aktuelna vlast, reformu pravosu|a poveri-la nevladinom sektoru, kao {to je Ameri~ko udruèwepravnika (ABA)? [ta to prakti~no zna~i za na{e pravo-su|e? Kako to spre~iti?

Zoran Krasi}: Ta~no je da su wima povereni mnogi pro-jekti, izme|u ostalog, prikupqawe podataka o navodnimsrpskim zlo~inima, obezbe|ivawe eksperata i podataka onavodnim zlo~inima za MKSJ, za promociju Ha{kog tribu-nala, obuku sudija, tuìlaca, profesora i mladih pravnikau Srbiji, reformu Udruèwa sudija Srbije, reformuUdruèwa tuìlaca Srbije, pomo} kosovskoj advokatskojkomori, za{titu gra|ana Pre{eva, Medve|e i Bujanovca odnavodne represije srpskih vlasti i drugo. Veliki broj pre-suda se donosi pod pritiskom ABA i nevladine organizaci-je (projekta) koji je ona formirala, CELLI. ABA je na putuda celokupni pravosudni sistem, ukqu~uju}i i pravne fa-kultete, stavi pod svoju kontrolu i uticaj. To aktuelnavlast pravda time da “ko daje pare, ima pravo i da vr{qa”.Me|utim, tome treba dodati i ~iwenicu da Sem Nazarokontroli{e i diktira presude u Sudu za ratne zlo~ine uBeogradu, a svakako treba imati u vidu i ulogu Nata{eKandi} kao najbezobraznijeg eksponenta iz inostranstva.Ona {amara policajce, stalno je u sudovima kao da se nala-

zi u svojoj ku}i, a svoj stan koristi za zbriwavawe terori-sta koji bi svedo~ili protiv Srba.

•• Pojedini pravni stru~waci smatraju da je uticaj i pri-tisak nevladinog sektora na rad pravosu|a u Srbiji ogro-man. Da li se slaète sa takvom ocenom i koliko zaistaNVO uti~u na rad na{ih pravosudnih organa? Kako tospre~iti?

Zoran Krasi}: U Srbiji postoji veliki broj nevladinihorganizacija koje se finansiraju iz inostranstva, naravno,prema nekim programima kojima se kandiduju za ta sredstva.Skoro sve, pa ~ak i one najbezazlenije za koje bi se po nazi-vu moglo re}i da patolo{ki vole qubi~ice, usmerene su dadeluju na javno mwewe i da ga oblikuju kako bi se na vlastiodràle stranke navodno demokratskog bloka, bez obzirana agregatno stawe DOS-a, a sve sa ciqem da se obavi najpr-qaviji posao. Kao predstavnike neke nevladine organiza-cije, upoznajemo jedno ili najvi{e dva lica koji su aktivi-sti. Obi~no su prostorije na kojima je prijavqeno sedi{tenevladinih organizacija danima zatvorene, ali one postojei aktivne su u medijima preko prepoznatqivih pojedinaca.To su navodno neki eksperti, po~ev od univerzitetskihprofesora preko drugih koji su po ne~emu poznati, i onipredstavqaju ne{to {to je prepoznatqivo i {to moè dauti~e na javno mwewe. Sve nevladine organizacije u kraj-wem se na neki na~in pojavquju u pravosu|u, ali za neke semoè re}i da postoje da bi predstavqale konstantni pri-tisak na pravosu|e. Sudije se prosto pribojavaju i svojihpresuda, jer ne znaju {ta moè da ih sna|e u medijima odpredstavnika tih nevladinih organizacija, a kada oni kre-nu, onda se preko medija ime sudije stavqa na stub srama ikre}e orkestrirano iìvqavawe.

Tako se sudija Vrhovnog suda Srbije Milena Ili}-Dre-cun, zbog moralnog ~ina da ne ̀ eli da u~estvuje u falsifi-katu, od svojevrsne ̀ rtve dosovskog reìma pretvara u pro-goniteqa i dobija razne epitete. Iz istih razloga i sudijamr Gordana Boìlovi}-Petrovi} jedina ne biva ponovoizabrana za sudiju u Odeqewu za ratne zlo~ine. Sli~noprolazi i sudija Katarina Ran|elovi} iz Ni{a zbog prvo-stepene presude koja je potvr|ena od svih instanci. Dakle,ili }e{ da sudi{ kako je DOS odlu~io i preko medija teunapred obavestio o odluci, ili }e{ da bude{ napadnut bezmogu}nosti ne samo da se odbrani{, nego da bilo {ta ka-è{. Visokomoralne sudije su nepoèqne. Da li trebapodse}ati da i pre nego {to se otvori neki sudski spis, od-nosno i pre nego {to se formira sudski predmet, nevladi-ne organizacije, u direktnom televizijskom prenosu, ve} susve analizirale i presudile. Emisije se repriziraju, ili seorganizuju nove sa drugim u~esnicima, na kojima se presu|u-je. Pa, budi nakon toga moralni sudija koji }e da utvrdi ipresudi druga~ije od onoga {to su oni izdiktirali i obave-stili javnost.

•• Svi se slaù da je politizovawe rada pravosudnih orga-na, kao i politizacija nosioca sudijskih i tuìla~kihfunkcija upravo dovela do kolapsa srpskog pravosudnogsistema. Slaète li se sa ovom ocenom? Kakve promenepredvi|a Srpska radikalna stranka po ovom pitawu ondakada preuzme vo|ewe dràve?

Zoran Krasi}: Politizacija pravosu|a u Srbiji je mak-simalna i naro~ito dolazi do izraàja prilikom izboraili razre{ewa. Stranke na vlasti se procentualno dogovo-re o razmeri, i tako dele i biraju nosioce pravosudnihfunkcija. Moè se pretpostaviti ~ime su to zasluìli i{ta se od wih o~ekuje kao nosilaca pravosudnih funkcija.Prema postoje}em Ustavnom zakonu mogu}a je i situacija dakada krene izbor nosilaca pravosudnih funkcija, imamo


Pravda

sudove i tuìla{tva, a da nemamo sudije i tuìoce. Upla-{ene i zastra{ene sudije nikada ne}e mo}i da obavqajusvoje funkcije, i to je ono {to je potrebno pojedinim stran-kama DOS-a.

Pravosudni buyet je svakako jedna od va`nih mera kojamora da pomogne o~uvawu samostalnosti i nezavisnostisudstva, ali nije ni jedina, niti glavna. Svakako je neophod-no da se napravi razlika i da se na osnovu preciznih krite-rijuma utvrdi kome ima mesta u pravosu|u. Jer, najgorastvar koja moè da se desi je da se poistovete sve sudije i tu-ìoci sa {a~icom korumpiranih. Zato je potrebna opre-znost i {to objektivniji kriterijumi za ocenu kvalitetarada i sposobnosti da se vr{i ovako zna~ajna funkcija. Poovom pitawu postoje jasno razra|eni me|unarodni standar-di koji mogu posluìti za {to objektivnije sagledavawe ipronalaèwe re{ewa. Kroz {ta je sve pro{lo na{e pravo-su|e za proteklih sedam godina, pravo je ~udo da jo{ uvekimamo pravosudni sistem.

•• Da li je ta~no da upravo politizacija pravosudnih orga-na i nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji podsti~einstitucionalnu korupciju i spre~ava weno sankcioni-sawe?

Zoran Krasi}: Riba nikada ne smrdi od repa, ve} od gla-ve. Dovoqno je navesti da su dosovci kao goqe do{li navlast, a da su sada uspe{ni biznismeni. Protiv funkcione-ra su gotovo i zabraweni postupci, jer Vlada uspostavqaimunitet za ministre, a sponzori stranaka DOS-a ne samo{to su za{ti}eni, nego slobodno mogu vlast da usmere naposlovnog partnera koji im smeta u poslu. Veliki mafija-{i o~igledno imaju svoju vlast, i naravno da im je stalo dase ta vlast o~uva.

•• Kako komentari{ete podatak da je Ministarstvo pravdeu 2006. godini, re{avaju}i sporazumno 170 predmeta, izbuyeta ispatilo ~ak 38,587.522,37 dinara po osnovu neo-snovanog li{avawa slobode? Da li to zna~i da je vlast dosada mahom hapsila pogre{ene qude?

Zoran Krasi}: Kada “pogre{i”, vlast je du`na i da na-doknadi {tetu. Sude}i prema visini {tete, ova dosovskavlast se u istoj srazmeri i ogre{ila. Prisetimo se nekihkoji su hapsili, ili se po wihovim nalozima i ̀ eqama hap-silo po Srbiji: êdomir Jovanovi}, @arko Kora}, VladanBati}, Boris Tadi} itd. Tako i toliko gre{ni, a i daqe suna vlasti? Kako tuma~iti wihove dana{we predizborneporuke? Samo kao najobi~nije laì u nizu prevara samo dabi ostali na vlasti, a onda ponovo. I dokle tako? I dokle}e gra|ani nakon izbora da priznaju da su ponovo pogre{i-li kada su za wih glasali, zato {to su ih upla{ili? Na-knadna pamet posle izbora samo dokazuje da su gra|ani pri-stali da im ̀ ivot kreiraju oni koji su se dokazano ogre{i-li o pravo.

•• Pojedini sudovi su izuzetno preoptere}eni, dok drugipak sudovi gotovo da i nemaju posla. Smatra se da upravota preoptere}enost dovodi do odugovla~ewa sudskih pro-cesa, kao i do namernog zastarevawa krivi~nih predmetau re{avawu sudskih sporova. Slaète li se sa ovom oce-nom i treba li Srbiji nova mreà sudova? [ta uraditipo tom pitawu?

Zoran Krasi}: Za proteklih sedam godina bilo je poku-{aja da se ovo pitawe re{i, ali su svi poku{aji bili po-gre{ni, jer àba ne moè da nosi potkovicu. Pravqeni sualternativni i pseudosudski organi za mirno re{avawesporova, za pregovore sindikata i poslodavaca i sli~no.Predlaù se ~ak i notari i neka druga re{ewa. Preopte-re}enost postoji, kako zbog velikog broja predmeta tako i

zbog toga {to sudija i nema ekipu koja }e da pripremi pred-met za su|ewe i {to, mada moè delovati banalno, zapi-snik na ro~i{tu jo{ uvek diktira sudija, ~ak i kada stran-ke izlaù svoje stavove i kada se saslu{avaju svedoci. Tajtehni~ki aspekt verovatno i moè da se otkloni kao pro-blem, ali ipak za re{avawe onog najve}eg problema ne po-stoji politi~ka spremnost. Smatram da je centralno pita-we da li svi sporovi moraju da budu na sudu, odnosno {ta odkrivi~nih moè pre}i na prekr{ajne, i {ta od gra|anskihmoè pre}i na upravne stvari. Upravni postupak se vodi poslu`benoj du`nosti, ali su mogu}e situacije da se pojavqu-ju stranke sa suprotnim interesima, mada su suprotstavqe-ni interesi koji izazivaju spor osnovna karakteristikaparni~nih stvari. Moglo bi se, recimo, po}i od spornihsvojinskih odnosa izme|u gra|ana u urbanizovanim grad-skim sredinama, gde upravni propisi o ure|ewu dobijajuprimat i zna~aj da se i sva druga svojinska pitawa na nepo-kretnostima u gradovima moraju re{avati po pravilima zaupravne stvari.

Ovo pitawe je va`no zato {to u praksi imamo i para-lelnu nadle`nost koja poprili~no obesmi{qava pojam za-{tite prava i interesa. Naravno, i pitawe mreè sudovasvakako mora do}i na red, ali pre toga je potrebno da semnoga pitawa iz oblasti materijalnog prava urede na celo-vit na~in. Dakle, dugoro~ni program je neophodan, ali iprofesionalna ekipa u Ministarstvu pravde koja ne bi bi-la zapla{ena pretwama o skra}ivawu mandata, jer dobarplansko-programski dokument sre|ivawa stawa traì ineko vreme u kome sve to treba da se zavr{i. Naravno, kadase kaè vreme, to mora da bude nekoliko godina, ali ne du-è od 3 godine. Politi~ki konsenzus je ipak kqu~ni uslov.Zato je va`no da vlast u narednom periodu bude stabilna.

•• Nedavno smo imali i {trajkove u pravosudnim organima.Vlada je te {trajkove ugu{ila tako {to je radnicima za-mazala o~i jednokratnim pomo}ima od po 5 000 dinara,ali je tada ponu|eno i 2 000 otkaza. Kako ocewujete polo-àj zaposlenih u pravosudnim organima, a pre svega wi-hove zarade i politiku aktuelne vlasti po ovom pitawu?

Zoran Krasi}: Svaki {trajk ukazuje na postojawe pro-blema koji nije mogao da se re{i mirnim sredstvima. Na-ravno, i {trajk je mirno sredstvo, ali posledwe. Svaki{trajk ostavqa {tetne posledice, ali {trajk u pravosu|u,za razliku od drugih {trajkova koji poga|aju poslodavca izaposlene, najvi{e poga|a u~esnike u sudskom postupku, od-nosno gra|ane i pravna lica, i za tu {tetu je uvek odgovor-na dràva. Zato se politika dosovskih vlasti povodom{trajkova u pravosu|u svodila na ono “drì vodu dok maj-stori odu”, a stabilno materijalno re{ewe nije bilo mogu-}e, jer u Srbiji sve zavisi od ministra finansija i guverne-ra Narodne banke Srbije.

•• Da li Srpska radikalna stranka ima jasnu strategiju zareformu pravosu|a, i kakve promene gra|ani u ovoj obla-sti mogu da o~ekuju po dolasku radikala na vlast?

Zoran Krasi}: Spektakularnih promena namewenih me-dijima ne}e biti, ali }e biti radikalnih promena premaunapred poznatom planu i programu. Naravno, svaki pred-log konkretne promene mora}e da ima i stru~ne i profesi-onalno prihvatqive razloge sa gledi{ta efikasnosti po-stupka i obezbe|ewa prava na pravi~no su|ewe. Istovreme-no }e se raditi i na pitawima statusa, materijalnog polo-àja, bezbednosti i drugih tehni~kih uslova da bi pravosu-|e moglo da funkcioni{e. Spisak konkretnih mera odgova-ra upravo onome {to sudije i tuìoci me|usobno komenta-ri{u da je potrebno druga~ije urediti.

R. V. S.


Pravda

•• [ta karakteri{e trenutnu ekonomsku situaciju u Srbi-ji?

Gordana Pop-Lazi}: Aktuelnu ekonomsku situaciju uSrbiji prvenstveno karakteri{e nedovoqan privrednirast, koji je ogroman teret privatizacije i tranzicije kom-pletnog dru{tveno-ekonomskog miqea prevalio na danasnajve}i broj nezaposlenih lica u Evropi, i najmawe 20 od-sto stanovni{tva koje ìvi u siroma{tvu.

•• [ta su uzroci siroma{tva u Srbiji? Koliko je gra|anaSrbije danas pogo|eno siroma{tvom?

Gordana Pop-Lazi}: Dramati~an pad dru{tvenog brutoproizvoda, raspad biv{e SFRJ, sankcije SB UN, bombardo-vawe Srbije od strane NATO alijanse, nepravedna priva-tizacija – rezultirali su socijalnom krizom koja se re-flektovala na socijalno raslojavawe stanovni{tva. Na-àlost, u Srbiji je danas na delu “boga}ewe bogatih i osi-roma{ewe siroma{nih”.

Grube procene ukazuju da oko milion qudi u Srbiji ì-vi ispod linije siroma{tva, a ~ak vi{e od dva milion spa-da u kategoriju egzistencijalno ugroènih.

•• Da li su prethodne vlade imale definisanu strategiju zasmawewe siroma{tva?

Gordana Pop-Lazi}: Istini za voqu, prethodne vlade sudeklarativno donosile strategije za smawewe siroma{tva,ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Jer, ne samo da sesiroma{tvo nije smawilo, ve} je i ozbiqno uve}ano. Otudaje neophodno dijagnosticirati stawe i identifikovatiosnovne pravce i temeqe na kojima bi se jedna sveobuhvat-na i ozbiqna strategija zasnivala.

•• Da li su siroma{tvom podjednako pogo|eni gra|ani grad-skog i seoskog podru~ja?

Gordana Pop-Lazi}: Siroma{tvo je u Srbiji postaloruralni fenomen. Ruralno stanovni{tvo je, u odnosu na ur-bano, tako|e suo~eno i sa ve}om dubinom i o{trinom siro-ma{tva. Region sa najve}im udelom siroma{nih jeste jugo-isto~na Srbija. Stanovni{tvo ruralnih podru~ja jugoi-sto~ne i dela zapadne Srbije ~ini 25 odsto od ukupnog bro-ja siroma{nih.

•• Kako se odre|uje granica siroma{tva?

Gordana Pop-Lazi}:Granica siroma{tva u Srbiji odre-|ena je potro{wom po potro{a~koj jedinici u proseku ma-wom od 72 evra mese~no. Prema tom kriterijumu, ispod ovelinije siroma{tva nalazi se 10 odsto stanovni{tva Srbi-je ili oko 800.000 qudi. Ako se ovome doda stanovni{tvokoje se nalazi neposredno iznad linije siroma{tva i kojese svrstava u kategoriju “materijalno nedovoqno obezbe|e-nih”, procenat siroma{tva se pove}ava na 20 odsto od ukup-nog stanovni{tva, {to ~ini oko 1,600.000 gra|ana.

•• A koliko je danas u Srbiji qudi bez posla?

Gordana Pop-Lazi}:Visoka stopa otvorene zvani~ne ne-zaposlenosti iznosi 28 odsto. Stopa trajne nezaposlenosti(preko 10 godina bez zaposlewa), iznosi ~ak 35 odsto. Veli-ki problem predstavqa i nepovoqna struktura nezaposle-


Socijalna pravda

DDa Srbija ne budea Srbija ne budedràva siroma{nihdràva siroma{nih

Gordana Pop-Lazi}, diplomirani pravnik, pot-predsednik je Centralne otaybinske uprave Srpskeradikalne stranke i predsednik op{tine Zemun. UVladi Republike Srbije koja je izabrana 24. marta1998. godine, obavqala je funkciju ministra za lo-kalnu samoupravu. Bila je poslanik Srpske radikal-ne stranke, a 2004. izabrana je na funkciju potpred-sednika Narodne skup{tine Srbije, koju je obavqalado izbora za predsednika zemunske op{tine.

Majka je troje dece.

nosti. U Srbiji ima vi{e od 700 000 invalida, od kojih je sa-mo 13 odsto zaposleno, {to je tri puta mawe nego u Evrop-skoj uniji. Ostali problemi se odnose na gruba kr{ewaprava radnika, niske prose~ne realne zarade, kao i velikeme|ugranske razlike u zaradama. Pored navedenog, kon-stantno se pojavquju novi vi{kovi radne snage kao posle-dica privatizacije i reorganizacije dràvne uprave, aistovremeno je prisutan i stalni priliv novih generacijaradne snage.

•• Kako Srpska radikalna stranka vidi re{avawe proble-ma siroma{tva? Imate li definisanu strategiju?

Gordana Pop-Lazi}: Ciq strategije za smawewe i isko-rewivawe siroma{tva u Srbiji koju predlaè Srpska ra-dikalna stranka je da se do 2013. godine siroma{tvo u Srbi-ji smawi za 50 odsto, {to podrazumeva eliminisawe naji-zraènijih oblika siroma{tva prisutnih u nerazvijenimpodru~jima. Srpska radikalna stranka se zalaè da temeqte strategije bude privredni rast, rast investicija i rastkonkurentnosti nacionalne ekonomije koji bi u narednih 5godina doveli do otvarawa bar 500 000 novih radnih mesta.Najva`niji faktor smawewa siroma{tva je privrednirast. Pove}awe dohotka jedne zemqe neminovno donosi ipove}awe dohotka wenih siroma{nih gra|ana. Privrednirast pozitivno uti~e na smawewe siroma{tva po tri osno-va. Prvi se ogleda u pove}anoj tra`wi za radnom snagom.Drugi osnov je rast plata zaposlenih. Tre}i je pove}awesredstava za dràvnu podr{ku siroma{nima. Naime, pri-vrednim rastom se uve}avaju fiskalni kapaciteti zemqe,pa je dràva u stawu da poja~anom finansijskom pomo}i“podrì” najsiroma{nije. Zdrav ekonomski rast moè bi-ti dugoro~an i obe}avaju}i samo ako je zasnovan na rastuproizvodwe.

•• Postoje li jo{ neki vidovi pomo}i onima koji su u pro-cesu tranzicije ostali bez posla?

Gordana Pop-Lazi}: Srpska radikalna stranka smatrada samozapo{qavawe predstavqa najbrì na~in smawewastope nezaposlenosti, i to osnivawem preduze}a, zadruga,radwi, poqoprivrednih gazdinstava ili drugih oblikapreduzetni{tva. U najve}oj meri, re~ je zapo{qavawu u ma-lim preduze}ima i radwama kao fleksibilnijim, i u trì-{nom ambijentu konkurentnijim sistemima, koji se bez zna-~ajnog investirawa prilago|avaju promenama na trì{turada. Prioritetan zadatak bi bio obezbe|ewe po~etnog ka-pitala i stvarawa povoqnog institucionalnog ambijenta.

•• Da li lokalne zajednice treba da se ukqu~e u suzbijawesiroma{tva ili je to obaveza dràve?

Gordana Pop-Lazi}: Siroma{tvo je znatno kompleksni-ja pojava od samog nedostatka novca, pa je i strategiju nemo-gu}e sprovesti bez konsenzusa i intenzivne saradwe repu-bli~kog i lokalnog nivoa. Naime, na{e iskustvo je pokaza-lo neefikasnost op{teg modela na nivou dràve koji neinkorporira lokalne i regionalne specifi~nosti. Lokal-no upravqawe, odnosno preno{ewe dela poslova jedinstve-ne republi~ke strategije na lokalne organe vlasti je pro-duktivnije, jer je lokalna administracija boqe informi-sana o siroma{nim ~lanovima te zajednice. Me|utim, fi-nansirawe osnovnih programa dràvne podr{ke siroma-{nima mora se odvijati preko republi~kog nivoa, jer samoon obezbe|uje jednaka prava i beneficije svim siroma-{nim gra|anima. Republika Srbija bi ubudu}e morala daobezbedi osnovnu za{titu siroma{nih, dok lokalne zajed-nice mogu finansirati i sprovoditi svoje dopunske pro-grame podr{ke siroma{nima, programe koji su u skladu saciqevima i sredstvima jedinstvene strategije za borbuprotiv siroma{tva.

•• Ali, deo stanovni{tva }e uvek biti socijalno ugroèn.Kako }e dràva pomo}i onima kojima je ta pomo} neop-hodna?

Gordana Pop-Lazi}: Srpska radikalna stranka predla-è da se oformi zaseban Fond za suzbijawe siroma{tva uSrbiji. Osnivawe i funkcionisawe Fonda finansiralobi se iz fiskalnih izvora, buyetskih u{teda i plus 5-10 od-sto budu}ih privatizacionih prihoda. Gorwa granica fi-nansijske pomo}i dràve siroma{nima, ukqu~uju}i i soci-jalnu komponentu de~ijih dodataka, kretala bi se oko 1, 5 do2 odsto BDP. U okviru borbe protiv siroma{tva, priori-tetne aktivnosti bi bile usmerene na: zapo{qavawe i raz-voj sektora malih i sredwih preduze}a, ulagawe u obrazova-we kao i zdravstvo i socijalnu za{titu, reformu penzij-skog sistema.

•• U koje privredne grane prevashodno treba ulagati, i gdese profit najbrè okre}e?

Gordana Pop-Lazi}: Strategija zapo{qavawa koju ak-tivno treba da podrì dràva mora se usmeriti ka produk-tivnim delatnostima sa sredwim nivoom zarada, kao {to supoqoprivreda, metaloprera|iva~ki sektor, turizam i gra-|evinarstvo, i generalno sektor malih i sredwih preduze-}a. Srpska radikalna stranka smatra da nije ciq zaposliti~oveka na bilo kakvom radnom mestu, ve} na mestu gde }e bi-ti u mogu}nosti da postigne visoku produktivnost rada.Dva naj~e{}e kori{}ena modela nov~ane podr{ke u mno-gim zemqama su socijalna pomo} i de~iji dodatak. U tomkontekstu treba preispitati postoje}e prestroge kriteri-jume za sticawe prava na socijalnu pomo}, a samim tim i ma-la izdvajawa po tom osnovu. Strategija svakako podrazume-va i poja~anu finansijsku podr{ku centrima za socijalnirad kako bi bili u stawu da efikasno odgovore potrebamanajugroènijih slojeva stanovni{tva.

•• Ve}ina penzionera nije zadovoqna penzijskim sistemom.Da li je i kakva neophodna reforma u toj oblasti?

Gordana Pop-Lazi}: Reforma penzijskog sistema ideusporenim tempom. Srpska radikalna stranka smatra da jereforma zna~ajan deo kompleksne strategije u borbi pro-tiv nezaposlenosti i siroma{tva. U tom kontekstu, Srpskaradikalna stranka smatra da aktuelni model teku}e ispla-te penzija, koji podrazumeva da se penzije finansiraju iz te-ku}eg dohotka zaposlenih, postaje neodrìv. Naime, fi-nansijska neodrìvost postoje}eg sistema proizilazi iz~iwenice da sve mawe zaposlenih izdràva sve vi{e pen-zionera, {to potvr|uje konstantno pogor{awe koefici-jenta zavisnosti. Ina~e, koeficijent zavisnosti izraàvaodnos zaposlenih i broja penzionera i kod nas iznosi 1, 2 :1, sa tendencijom daqeg pogor{awa. Treba li podse}ati dase smatra optimalnim odnos 3 : 1 ili tri zaposlena lica najednog penzionera. Prilikom reforme penzijskog sistemazalaèmo se za tzv. model endogene reforme penzijskog si-stema. Ovaj model je {irom sveta primewivan devedesetihgodina pro{log veka i bazira se na konceptu tri penzijskastuba. Prvi stub je dràvno vo|eni stub sa zadatkom daobezbedi sredstva za osigurawe u starosti, u slu~aju inva-liditeta i smrti. Drugi stub je formiran sa zadatkom dao~uva realnu vrednost sredstava izdvojenih za “budu}e”penzije. Tre}i stub fundiran je na principu dobrovoqno-sti i kapitalizaciji sredstava izdvojenih na individual-nim ra~unima osiguranika. Mislimo da bi realizacija ova-kvog modela reforme penzijskog sistema zna~ajno unapre-dila standard i uslove ìvota najstarije generacije.

R. V. S.


Socijalna pravda

“Dvadeset i ~etiri godine, polovinu svog ìvota, pro-vela sam za {iva}om ma{inom, rade}i u modnoj konfekci-ji ’Perkon’, bez dana bolovawa. A onda su me proglasilitehnolo{kim vi{kom. Bez re~i obja{wewa, a kamoli re~iutehe. Jednostavno, vi{ak si. Uzmi radnu kwiìcu i nemojvi{e da dolazi{ na posao” – kaè za “Veliku Srbiju” VeraPavlovi} iz Velike Plane. Jedna od nekoliko stotina rad-nica “Perkona” koje su “demokratske” vlasti izbacile naulicu sa wihovih radnih mesta, na kojima su ostavili zdra-vqe i ̀ ivot. “Pitajte koga god ho}ete u Plani, i svi }e vamre}i da sam bila dobra kroja~ica i dobar radnik. Nema rad-nog zadatka koji nisam izvr{ila. Hiqadu puta sam ostalada radim prekovremeno. Nekad sat-dva, nekad jo{ jednu sme-nu. Nikad nisam pitala koliko }e mi to biti pla}eno, ni-ti proveravala koliko su za isti rad pla}ene druge radni-ce. Moje je bilo da radim. Verovala sam da je to dovoqno.Sad ne mogu da se na~udim sebi koliko sam bila naivna” –uz uzdah, nemo}no {ire}i ruke, nastavqa na{a sagovorni-ca, koja je nedavno napunila 57 godina ìvota.

“Perkon” je nekad bilo izuzetno uspe{no preduze}e, ko-je je proizvodilo jorgane, jastuke puwene perjem, i {iromnekada{we Jugoslavije cewene perjane jakne. A onda, skoropreko no}i, dogodio se sunovrat, koji politi~ari iz “demo-kratske” vlasti nazivaju tranzicijom. “Perkon” je napra-sno ostao bez poslova, trì{ta, kupaca... “Ubrzo smo ot-krili da su neki na{i direktori otvorili svoja mala pri-vatna preduze}a, sa istom proizvodwom kao {to smo imaliu ’Perkonu’. Preuzeli su trì{te sopstvenom preduze}u itako ga uni{tili. Vlast im je to dozvolila. Moje kolegini-ce i ja ostale smo bez posla. I bez novca. Bez sredstava zaìvot. Plate su bile sve mawe i mawe”, nastavqa na{a sa-govornica.

Da bi preìvele, radnice “Perkona” su uskoro bileprinu|ene da za istu platu rade u dve smene – jednu u “Per-konu”, drugu u nekoj od privatnih fabri~ica. Umesto “dik-tature crveno-crne koalicije”, kako su pogrdno nazivalivlast Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalnestranke, stigla je “demokratija”. U isto vreme dok su Zoran\in|i} i wegovi ministri kao pokvarena plo~a ponavqa-li pri~e o milijardama stranih investicija, obnavqawuproizvodwe, velikom pove}awu prose~nih plata, poboq-{awu standarda i op{tem blagostawu koje Srbiju ~eka podwihovom vla{}u, Vera je radila sve vi{e, a imala sve ma-we. Na kraju je ostala bez plate. “Prvo je kasnila jedan me-sec, dva, tri... A onda su prestali da nam je daju” , kaè ona.“A nisu imali ni od ~ega. Ma{ine su sve mawe radile, a svevi{e stajale uga{ene. Traìli smo da idemo u privatiza-ciju, molili Op{tinu da ne{to preduzme, ali nekome je od-

govaralo da ’Perkon’ propadne, da se re{i konkurencije”,kaè ona. Umesto obnavqawem proizvodwe, rukovodstvopreduze}a se uglavnom bavilo smawivawem broja radnika.Sad ih je ostalo jo{ ~etrdesetak. Me|u wima je i Verin sinjedinac, Slavi{a.

“Nedavno su im overili zdravstvene kwiìce da mogu dase le~e. To je sve {to su dobili u posledwe dve godine. Janisam dobila ni toliko. U ovoj bedi u kojoj ̀ ivimo po~elismo da se radujemo ako imamo overenu zdravstvenu kwiìcu”.

Vera i wen sin bukvalno sastavqaju kraj s krajem. Ona svremena na vreme, kad ima posla, {ije u privatnim fabri-kama nekog od svojih biv{ih direktora, a on povremeno na-|e kakav sezonski posao.

“[to je najgore, nema nade da }e biti boqe. Ovi {to suna vlasti samo laù. I dele – narodu obe}awa, a sebi mili-one evra. Dok su ru{ili Milo{evi}a, pquvali su po wemu,tvrdili da je najve}i {teto~ina i du{manin srpskog naro-da, a oni su mnogo crwi od wega. I pre prokletog 5. oktobra2000. godine nije bilo kako treba, ali bar nismo bili glad-ni. Kad ~ujem onog \eli}a, ili Dinki}a, kako pri~aju oEvropskoj uniji, meni pripadne muka. Ovi {to sad vladajuSrbijom ba{ nemaju ni savesti ni obraza”.

Da nije kontejnera, umrli bi od gladiVera kaè da je posebno poraàva ~iwenica da sve vi{e

wenih sugra|ana, u potrazi za hranom, pretura po kontejne-rima. “Kontejneri za na{u zgradu su pedesetak metara odmog stana. Pre nego {to krenem da izbacim sme}e, sve ~e-


Socijalna pravda

Gra|ani SrbijeGra|ani Srbijevi{e gladni nego sitivi{e gladni nego siti

KKoolliikkoo jjee uu SSrrbbiijjii oonniihh kkoojjii ssuu uu ppqqaa~~kkaa{{kkiimm pprriivvaattiizzaacciijjaammaa llaa`̀nniihh ddeemmookkrraattaa oossttaallii nnaa uulliiccii,, bbeezz ppoossllaa,, bbeezz pprriihhooddaa,, bbeezz ssiigguurrnnoossttii ii ddoossttoojjaannssttvvaa??

PPii{{ee:: DDuu{{aann MMaarrii}}

{}e pogledam kroz prozor da vidim ima li nekog kod wih.Strah me da ne zateknem kako neko pretura po sme}u. To mise dogodilo vi{e puta, i samo {to nisam od stida u zemqupropala”. Jedan od nesre}nika koje Vera i wene kom{ijeredovno zati~u kako pretura po kontejnerima je pedesetpe-togodi{wi Predrag Jak{i}.

“Da nije kontejnera, ja bih umro od gladi. Ovako, uvek na-|em ne{to za pojesti. Naj~e{}e je to bajat hleb, star dva-tri dana, ali kad creva zavijaju od gladi, usta ne biraju {ta}e se u wih staviti. Ponekad, kad qudi sme}e izbacuju po-sle ru~ka, nai|em i na po koji komad mesa, neoglodanu kost.U jesen hodam po vo}wacima oko Velike Plane, kupim vo-}e”. Predrag kaè da je do pre ~etiri godine radio uAustriji, a onda su ga deportovali nazad u Srbiju: “Rekli sumi da je sad u Srbiji demokratska vlast i da ima mnogo po-sla. Pitam ih da li se {ale, odakle im to. Dobijam odgovorda to tvrde najvi{i zvani~nici na{e dràve. Poku{avaosam da im objasnim da je to la ,̀ da je u Srbiji dosovska vlastmilion qudi izbacila s posla, ali uzalud”.

Priznaje da ga je stid {to pretura po kontejnerima, alisve mawe.

“Jadni ~ovek ogugla na sve. Kad se prvi put ponizi{ i si-|e{ u kontejner da pretura{ po tu|em otpadu, ubije{ deosebe. Ubije{ svoje dostojanstvo. Posle je sve lak{e. Sva-kim danom sve lak{e. Sad mi je pre{lo u naviku”.

U obilazak kontejnera u centru Plane Predrag ide re-dovno. Kao na posao. I to po nekoliko puta dnevno.

“Jutarwi obilazak mi sluì da pokupim ono {to qudiizbace uve~e. Drugi put kontejnere obavezno obilazim po-podne, oko pet sati. Nakon {to do|u s posla i ru~aju, mno-gi qudi imaju obi~aj da tada po~iste stan i izbacuju sme}e.Uvek se na|e ne{to i za mene. Sre}om, imam dobar stomak,zdravqe me sluì”...

Rade za yabeNenad Teofilovi}, precizni mehani~ar na odràvawu

{iva}ih ma{ina, jedan je od preostalih ~etrdeset radnikakonfekcije “Perkon”. Ima 35 godina. Svakog jutra ide utvornicu, ali retko radi. Ali i kad radi, radi besplatno.“Posledwu platu primili smo u avgustu 2002. godine”, se}ase Nenad. “Moja je iznosila 8.000 dinara. Od tad je pro{loskoro {est godina”. Nenad ne veruje da qudi koji imaju re-

dovna primawa i pristojno ìve uop{te mogu da zamisle{ta to zna~i {est godina ne primati platu:

“Te{ko je nositi se sa tom ~iwenicom. Koliko god se~ovek tome opirao, po~iwe da dobija kompleks mawe vred-nosti. Ose}a se gra|aninom ne drugog, ve} petog reda. Ne-ma{ para, nema{ posao, nema{ ni{ta. Osim obe}awa da }e-mo ̀ iveti u blagostawu. Kad u|emo u Evropsku uniju. Za de-set, dvadeset godina”.

Kao i wegov kolega Slavi{a Pavlovi}, i Nenad ìvisam sa majkom Radmilom. @ive od wene penzije, koja iznosi9 000 dinara mese~no.

“Da bih preìveo, radim {ta stignem. Nisam u situaci-ji da biram. êsto rintam za poniàvaju}e bedne pare, alite{im sam sebe da u svom preduze}u vi{e od pet godina ra-dim yabe. I zavaravam sebe da moraju da do|u boqi dani”.

Nenad isti~e da veruje da te boqe dane wemu i Srbijimoè da donese samo pobeda Srpske radikalne stranke naizborima 11. maja.

“Kao i ve}ina naroda, posebno mladih, na po~etku sambio za ove demokratske stranke, ali sam brzo shvatio dawih uglavnom vode obi~ni lopovi i foliranti. Ekspertisu samo u tome da u ime dràve sklapaju iskqu~ivo one po-slove od kojih imaju veliku li~nu finansijsku korist. I danarod pla{e radikalima. A ja mislim da su nam radikali je-dina {ansa”.

Kao i ve}ina wegovih sugra|ana, ogor~en je i na op{tin-sku vlast u Velikoj Plani. “Ovde posao neko moè da dobi-je samo za dobre pare ili po partijskoj pripadnosti”, upo-zorava Nenad Teofilovi}. Kaè da su nebrojeno puta tra-ìli pomo} predsednika Op{tine Dejana [ulki}a. Uza-ludno: “Kad se posle godinu dana napokon umilostivio dado|e kod nas, umesto da nam pomogne nekom dobrom idejomili bar obe}awem, on je po~eo da nam preti. Kao da smo mikrivi {to je lokalna vlast dozvolila da privreda u na{ojop{tini potpuno stane. Umesto pokretawem proizvodwe,op{tinska vlast se bavi farbawem fasada po gradu. Ni-{ta ne rade osim {to farbaju fasade. Zamazuju o~i glad-nom narodu”.

Gra|ani petog redaNenad \or|evi} (51) iz Milo{evca, dve i po decenije

radio je u preduze}u “Sveta Mladenovi}” iz Velike Plane.


Socijalna pravda

Pre pet godina dobio je otkaz. Veliko i uspe{no gra|evin-sko preduze}e, preko no}i je bukvalno uni{teno i oteranou ste~aj: “Ogromna imovina preduze}a razdeqena je prijate-qima lokalnih mo}nika za sitne pare. Skoro 1 500 qudi is-terano je sa svojih radnih mesta na ulicu. Umesto nas kojismo to radili decenijama, gra|evinske poslove u Plani sadizvode priu~eni konobari i obu}ari”.

Kad su isterani s posla, Nenad i ostali radnici nisu do-bili nikakvu otpremninu. Naprotiv, preduze}e im je osta-lo du`no i po 19 plata. On i wegova porodica ̀ ive od nov-ca koji zaradi rade}i kod kom{ija na nadnicu. “êsto ~ujemkako kaù da je neko gra|anin drugog reda. Ja nisam drugi,ve} peti red. Ovi Brozovi politi~ki unuci i ~lanovi de-vetnaesto~lane \in|i}eve bande uni{tili su mi ìvot”,kaè Nenad.

Du{ica Jovanovi} (50) iz Bresja radila je u trgovin-skom preduze}u “Ineks velepromet”. Vi{e od 150 nekada-{wih radnika ovog preduze}a bezuspe{no poku{ava da na-

plati zaostale plate i novac za penzijskoinvalidsko osigu-rawe. “U posledwih godinu i po dana nismo primili nijed-nu platu, nijedan dinar. Sud je presudio u na{u korist, iz-vr{no re{ewe o naplati na snagu je stupilo pre godinu da-na, ali taj isti sud ni{ta ne preduzima da dobijemo svoj no-vac”. Ali, umesto novca, novi vlasnik radnicima nudi pa-pirne bonove, da kupe prehrambene proizvode u wegovimprodavnicama. Naravno, po cenama koje on odredi. “ôvekse za sitne pare do~epao na{eg preduze}a, ali mu je i to ma-lo. Pa bi da nas, uz pomo} Op{tinskog suda, jo{ i namagar-~i”, kaè Du{ica.

Ovo maltretirawe radni~ke sirotiwe izgleda jo{ bez-du{nije ako se ima u vidu da prose~na “Ineksova” dugovawapo radniku iznose ne{to preko 100 000 dinara. Za godinu ipo dana rada. Ne{to vi{e nego {to sudije i op{tinski tu-ìoci zarade za mesec dana!

“Ubrzo nakon kupovine preduze}a, novi gazda je krenuo urasprodaju lokala. Naravno, prodaje ih po trì{noj ceni,koja je i po nekoliko puta ve}a od one po kojoj ih je kupio.Prodajom polovine poslovnog prostora on }e dobiti koli-ko je platio za celo preduze}e. Druga polovina poslovnog

prostora, ukqu~uju}i veliku robnu ku}u u centru grada, ~i-ja je povr{ina preko 500 metara kvadratnih, osta}e mu napoklon”, ogor~en je Branislav Bogdanovi}, jedan od otpu-{tenih radnika “Ineksa”.

Sli~nu sudbinu doìvelo je i UTP “[umadija”, u ~ijemse sastavu nalazi i “Stari hrast”, jedan od najpoznatijih mo-tela na autoputu Beograd – Ni{. Stotinu i dvadeset radni-ka “[umadije” godinama uzalud ~eka da preko Op{tinskogsuda od novog gazde preduze}a Predraga Risti}a naplate za-ostale plate. Izme|u 14 i 20 plata po radniku.

“Umesto sirotiwe koja je isterana na ulicu, nas koji smostvorili preduze}e, lopovska vlast i korumpirane sudije{tite gazdu koji je oko 4 000 kvadratnih metara restorana,motela, bungalova kupio za mizernih 100 000 evra”, kaèDobrica @ivkovi}, koji je u “[umadiji” 15 godina bioupravnik restorana. “Da dràva postoji, ova privatizacijabi odmah bila poni{tena”, tvrdi @ivkovi} i kaè da imadokaze da se na vrhu lopovske piramide koja je odradilakriminalnu privatizaciju “[umadije” nalazi jedan od naj-bliìh saradnika Borisa Tadi}a, biv{i ministar i viso-ki funkcioner Demokratske stranke Aleksandar Vlaho-vi}: “Nema dana kad ne sretnem nekog od svojih biv{ih rad-nika koji mi se poàli da je vi{e gladan nego sit. Navikaosam da ih vi|am u odelu, sa kravatom, a sad hodaju u pohaba-noj garderobi. Sad razgovaramo na ulici po pola sata, aliniko nikog ne zove na pi}e ili kafu. Sramota mene, sramo-ta wih, ali s praznim nov~anikom i praznim stomakom se neide u kafanu. Sramota me vi{e da izlazim na ulicu”.


Socijalna pravda

•• Gospodine Martinovi}u, kakvo je trenutno stawe u dr-àvnoj upravi Republike Srbije?

Aleksandar Martinovi}: Stawe je izuzetno te{ko. Dr-àvna uprava je glomazna, neefikasna i suvi{e skupa, ima-ju}i u vidu trenutnu ekonomsku situaciju u zemqi i ìvot-ni standard gra|ana. Iz godine u godinu, od jednog do drugogdosovskog reìma, pove}ava se broj ministarstava, organauprave u wihovom sastavu i posebnih organizacija. U dr-àvnoj upravi masovno se zapo{qavaju partijski kadrovireìmskih stranaka i pri tome se uop{te ne vodi ra~una ostvarnim kadrovskim potrebama, kao ni o wihovoj stru~no-sti. Ministarstva su ure|ena po feudalnom principu par-tijskog plena, i nijedan dràvni organ, ukqu~uju}i i Na-rodnu skup{tinu, nema pravi uvid u to {ta ministri zapra-vo rade i na koji na~in tro{e buyetska sredstva. Korupci-ja je u pojedinim ministarstvima i drugim upravnim insti-tucijama dostigla nevi|ene razmere, astronomske provizi-je za razne “usluge” su postale redovna pojava, a profesio-nalnog i stru~nog morala gotovo da uop{te i nema. Sve topodse}a na upravu nekada{we Otomanske imperije, koju su,ba{ zbog pokvarene i nestru~ne administracije, weni sa-vremenici nazivali “bolesnikom sa Bosfora”.

•• Moète li malo detaqnije da objasnite u ~emu se sastojeanomalije u dràvnoj upravi Republike Srbije?

Aleksandar Martinovi}: Iako politi~ari iz DOS-a od2000. godine obe}avaju racionalnu i jeftinu dràvnu upra-vu, u praksi se odvijaju sasvim suprotni procesi. Politi~-ke promene u Republici Srbiji, izvr{ene u oktobru 2000.godine, zatekle su srpsku dràvnu upravu sa prili~no jed-nostavnom strukturom. Osnovni organizacioni oblik dr-àvne uprave bilo je ministarstvo. [to se ti~e posebnihorganizacija (u pravnoj teoriji se jo{ nazivaju i upravnimorganizacijama), one su se obrazovale u formi sekretarija-ta, zavoda, direkcija, uprava i sl. Tre}i vid dràvne upra-ve – organi uprave u sastavu ministarstava – gotovo da uop-{te nije bio zastupqen. Iako je Ustav iz 1990. godine sadr-

ào odredbu koja je propisivala da se u sastavu ministar-stava obrazuju organi uprave “za obavqawe odre|enih po-slova dràvne uprave” (~l. 94, stav 4), do 2000. godine obra-zovan je samo jedan takav organ, i to u sastavu Ministarstvapravde: Uprava za izvr{ewe zavodskih sankcija, formira-na 1997. godine Zakonom o izvr{ewu krivi~nih sankcija.Posle 2000. godine, broj organa uprave u sastavu ministar-stava rapidno se pove}ava. Ve} po~etkom 2001. godine, Za-konom o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima,obrazovana su dva nova organa uprave u sastavu odgovaraju-}ih ministarstava: Uprava za sport (u sastavu Ministar-stva prosvete i sporta) i Uprava za za{titu ìvotne sre-dine (u sastavu Ministarstva zdravqa i za{tite ìvotnesredine). Zakonom o ministarstvima iz 2002. godine obra-zovano je ~ak {est nesamostalnih organa uprave: dve direk-


U slu`bi gra|ana

Mr Aleksandar Martinovi} diplomirao je naPravnom fakultetu u Novom Sadu 1999. godine, saprose~nom ocenom 9,38. Na istom fakultetu stekao jeakademsku titulu magistra pravnih nauka, odbraniv-{i 2003. godine magistarsku tezu ““Pojam uprave u srp-skoj pravnoj nauci””. Trenutno priprema doktorskudisertaciju na temu ““Odnos vlade i uprave –– s poseb-nim osvrtom na srpsko i nema~ko pravo””. Od 2001. go-dine zaposlen je kao asistent na Pravnom fakultetuu Novom Sadu.

Otac je troje dece.

DDràvna uprava mora daràvna uprava mora dabude efikasan servis gra|anabude efikasan servis gra|ana

DDrr`̀aavvnnaa uupprraavvaa ii llookkaallnnaa ssaammoouupprraavvaa


cije (Republi~ka direkcija za vode i Republi~ka direkci-ja za robne rezerve), dva zavoda (Zavod za prostorno plani-rawe i urbanizam i Zavod za informatiku i internet) idve uprave (Uprava za sport i Uprava za {ume). Trend pove-}awa broja organa uprave u sastavu ministarstava nasta-vqen je i kasnije. Prema Zakonu o ministarstvima iz 2004.godine, pored 17 ministarstava, u Republici Srbiji posto-jalo je i osam organa uprave u sastavu odgovaraju}ih mini-starstava: dve direkcije (Republi~ka direkcija za vode iRepubli~ka direkcija za robne rezerve) i {est uprava(Uprava carina, Uprava za veterinu, Uprava za za{titu bi-qa, Uprava za {ume, Uprava za za{titu ìvotne sredine iUprava za sport). Pored toga, posebnim zakonima obrazova-no je jo{ {est nesamostalnih organa uprave: Poreska upra-va (u sastavu Ministarstva finansija), Uprava za trezor (usastavu Ministarstva finansija), Uprava za igre na sre}u(u sastavu Ministarstva finansija), Uprava za javni dug (usastavu Ministarstva finansija), Uprava za bezbednost izdravqe na radu (u sastavu Ministarstva rada, zapo{qava-wa i socijalne politike) i Uprava za duvan (u sastavu Mi-nistarstva finansija). Ako se ovom broju doda i Uprava zaizvr{ewe zavodskih sankcija, obrazovana jo{ 1997. godine,dolazi se do zakqu~ka da je u Republici Srbiji od 2004. do2007. godine postojalo ~ak 15 organa uprave u sastavu odgo-varaju}ih ministarstava. Tako|e, neprestano se pove}ava ibroj samih ministarstava kojih je 2004. godine bilo 17, a da-nas ih ima 22. Taj podatak dovoqno uverqivo pokazuje dra-mati~an organizacioni, odnosno institucionalni porastsrpske dràvne uprave, koji odudara od zvani~no proklamo-vane politike racionalizacije dràvne uprave.

•• Koliko ko{ta gra|ane ova i ovakva dràvna uprava?

Aleksandar Martinovi}: Poku{a}u da Vam na to pita-we odgovorim jezikom brojki. Prema podacima Ministar-stva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, na dan 31. av-gusta 2001. godine u republi~kim organima uprave (mini-starstvima, izuzev MUP-a, i posebnim organizacijama) isrodnim institucijama (Generalnom sekretarijatu i slu-`bama Vlade i Upravi za zajedni~ke poslove republi~kihorgana) radilo je 8 099 lica, od toga 171 postavqeno lice i7 928 zaposlenih. Nepune tri godine kasnije, na dan 31. mar-ta 2004. godine, dràvna uprava u Republici Srbiji kadrov-ski je uve}ana za ne{to vi{e od tri puta: broj lica (posta-vqenih lica, pripravnika i zaposlenih na neodre|eno i od-re|eno vreme) koja su radila u centralnoj upravi (bezMUP-a) iznosio je 27 238. Ako se ovi podaci uporede sa po-dacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim

evropskim dràvama u periodu od 1999. do 2001, onda se do-lazi do zakqu~ka da je srpska dràvna uprava kadrovskipredimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u dr-àvnoj upravi iznad evropskog proseka. Tako na primer,broj zaposlenih u dràvnoj upravi u Republici Srbiji ma-wi je nego u Irskoj, Gr~koj i Austriji, ali je zato ve}i ne-go u Finskoj, ê{koj, Ma|arskoj i Poqskoj, koje su i same,sa izuzetkom Finske, dràve u tranziciji. Kadrovska pre-napregnutost srpske dràvne uprave ima i svoje finansij-ske posledice. Uporedni podaci o u~e{}u fonda zarada za-poslenih i funkcionera u dràvnoj upravi u RepubliciSrbiji i dràvama Centralne i Isto~ne Evrope u ukupnomobimu javne potro{we tako|e su nepovoqni po RepublikuSrbiju. U Republici Srbiji tokom 2004. godine zabeleè-no je ve}e u~e{}e fonda zarada u ukupnom obimu javne po-tro{we nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji iSlova~koj. Ve}i procenat od Republike Srbije imale su sa-mo Gr~ka, Hrvatska i Slovenija. Preglomazna dràvnauprava zahtevala je i enormne buyetske izdatke, pa je ubuyetu Republike Srbije za 2005. godinu izdvojeno ~itavih84,5 milijardi dinara za finansirawe dràvne uprave ijavnih slu`bi, a ogromna buyetska davawa zabeleèna su iu 2006, 2007, i 2008 godini. Umesto da dràvna uprava posta-ne racionalan i efikasan “servis gra|ana”, kako su to naja-vqivali dosovski vlastodr{ci, ona je danas sredstvo zaisisavawe novca poreskih obveznika i enormnog boga}ewapojedinaca iz pojedinih reìmskih partija.

•• Moète li na nekim primerima da ilustrujete praksu za-po{qavawa dosovskih partijskih kadrova u dràvnojupravi?

Aleksandar Martinovi}: Karakteristi~an je slu~aj Ga-{e Kneèvi}a, biv{eg ministra prosvete i sporta, koji je,pored 400 lica koja su ve} radila u tom ministarstvu, posle2000. godine zaposlio jo{ 200 lica, tako da je po~etkom2004. godine, ovo ministarstvo brojalo ~itavih 600 ~inov-nika. Ne{to sli~no se desilo i u Ministarstvu pravdeVladana Bati}a: u januaru 2004. godine broj zaposlenih po-ve}an je za 20 odsto. Inspekcijski nadzor u pojedinim mini-starstvima pokazao je da su u dràvnoj upravi radno anga-òvana i lica koja nisu imala poloèn stru~ni ispit zarad u organima uprave. Samo u Ministarstvu prosvete isporta tokom 2004. godine otkrivena su ~ak 122 takva lica.Ni{ta boqa situacija nije ni danas.

•• Koji su putevi da se ovo te{ko stawe u dràvnoj upraviprevazi|e?

Aleksandar Martinovi}: Srbija treba da se vrati svojojbogatoj pravnoj i politi~koj tradiciji. Posebno èlim daistaknem ~iwenicu da je od 1862. godine, pa sve do 1918. go-dine Srbija imala svega osam ministarstava. To joj nijesmetalo da bude najprosperitetnija dràva na Balkanu.Ali, tada su Srbijom vladali Nikola Pa{i}, Stojan Pro-ti}, Milovan Milovanovi}, Lazar Pa~u i drugi radikal-ski velikani. Wihovo bogato politi~ko nasle|e preuzelaje Srpska radikalna stranka. Srpski radikali }e, pou~eniiskustvom svojih slavnih predaka, stvoriti dobro organi-zovanu, efikasnu i stru~nu dràvnu upravu, oslobo|enukriminalaca i korupciona{a, koja }e biti posve}ena is-kqu~ivo ostvarivawu interesa gra|ana. Na{ ciq je da dr-àvnu upravu, ali i druge dràvne strukture, uredimo takoda Srbija ponovo postane ono {to je nekada bila: dràva zaprimer i ugled svojim susedima. Treba se setiti da je rumun-ski kraq Karol I, kada je krajem XIX veka stupao na rumun-ski presto, izgovorio one ~uvene re~i: “Ja bih hteo da od Ru-munije napravim Srbiju”!

R. V. S.

U slu`bi gra|ana

•• Od Prvog svetskog rata do danas, srpski narod je preì-vqavao nesre}u za nesre}om, populacija se osipala, teri-torija smawivala, a u periodu titoizma, sli~no ropstvupod Turcima, nasilno je promewen identitet dela na{enacije. Kako su Srbi kao pobednici iz Prvog i Drugogsvetskog rata do{li u ovaj poniàvaju}i poloàj da owihovoj sudbini odlu~uju oni koji su zapo~eli i izgubi-li oba svetska rata?

Dr Nikola @uti}: Srpski narod je u 20. veku bio u eks-perimentalnom miqeu najja~e ideologije 20. veka – gra|an-skog liberalizma, koji je stvorio dana{we vode}e neolibe-ralne dràve (Britaniju, SAD i Francusku). Srpska poli-ti~ka i dràvni~ka elita, kao i dinastija Kara|or|evi},odano su ispuwavali naloge zapadnih liberalno-demokrat-skih uzora i naivno upadali u ratne kataklizme kao topov-sko meso za wihove imperijalne interese (srpska katastro-fa 1915, pu~ od 27. marta 1941. za britanske interese itd). Sdruge strane, feudo-aristokratske snage rimokatolicizmai islama, suprotstavqene zapadnim liberalno-demokrat-skim zemqama, vjerno su sluìle srpskim ideolo{kim ne-prijateqima (rimokatolicizmu, habzburgovcima, naci-fa-{izmu), a danas i neoliberalnom anglo-ameri~kom totali-tarizmu. Velike sile nemaju prijateqe, ve} samo imperi-jalni interes.

Vladaju}i geopoliti~ki kroja~i regionalnih granica uposledwim decenijima 20. veka procenili su da }e im uostvarewu wihovih ciqeva sitwewa isto~ne Evrope i raz-bijawa “Evrope nacija”, mnogo vi{e pomo}i novi podani~-ki konfesionalni i komunisti~ki narodi bez istorijsketradicije i dubokog istorijskog etni~kog korijena. Musli-mani (Bo{waci), Hrvati i Albanci ([iptari) uvek su seplebiscitarno, prema svom podani~kom duhu, svrstavali uzodre|enu mo}nu carevinu (Tursku, Habzbur{ku monarhiju,carsku Wema~ku, fa{isti~ku Italiju, nacisti~ki Tre}iRajh). Anglo-amerikanci i Francuzi su morali zapamtitiSrbe kao odane saveznike, borce za pravdu i o~uvawe tradi-cije i istorije, a takav narod u novom mondijalnom dru{tvunije im vi{e potreban po{to je “Evropa nacija” lagerova-na u arhivske depoe.

•• Prozapadne partije u Srbiji, poput Demokratske stran-ke, fakti~ki tvrde da su Srbi krivi za rat i raspad biv-{e Jugoslavije. Ipak, ostaje zabeleèno da je vladika

Nikolaj Velimirovi}, pred svoju smrt 1956. godine, upo-zorio da je novi rat protiv Srba izvestan i da ““oru j̀e zaHrvate ve} ~eka spremno u Argentini, dok Srbi opijenikomunizmom ne znaju {ta im se de{ava””. Ko je odgovoranza najteì zlo~in po me|unarodnom pravu –– zlo~in pro-tiv mira iz kojeg proizilaze svi drugi zlo~ini u ratu, ka-da je u pitawu biv{a Jugoslavija?

Dr Nikola @uti}: Antisrpske i prozapadne stranke(Demokratska, G17+, LDP, SPO, “liga{i” i druge) intim-no dobro znaju pravu istinu da su Srbi, zahvaquju}i komu-nizmu i Josipu Brozu, 1945. godine stavqeni u “republi~ketorove” (budu}e dràve) koji su rastavili Srbe od Srba.Ali, ni to nije bilo dovoqno, pa su stavqeni i u “pokrajin-ske torove”. Znaju i da je Broz podupirao razvoj novih drà-va kakve u istoriji nikad nisu postojale (Slovenija, Hrvat-ska, BiH, Makedonija) i koje su oformqene zahvaquju}isrpskim pobedama u Prvom i Drugom svetskom ratu; da sudràvni kadrovi novih republika (nesrbi i komunisti~kisrpski poslu{ni kadrovi) dominirali u republi~kimupravama i saveznoj upravi, vode}i kqu~ne resore (spoqneposlove, finansije, privredu i dr); da su Srbi iseqavani izpoliti~ko-privrednih razloga u “maticu” Srbiju i timestvarane republike sa srpskom mawinom; da su Anglo-ame-rikanci kumovali etni~kom ~i{}ewu Srba jer su imalidugoro~ne planove, danas ostvarene, kako bi se rusofilskii nepokorni srpski narod izmestio na Istok; da su Srbinajvi{e stradali u Brozovim i engleskim ~istkama 1948. na


Nacionalna politika

Dr Nikola @uti}, narodni poslanik Srpske radi-kalne stranke, nau~ni je savetnik Instituta za savre-menu istoriju u Beogradu. Autor je 16 monografija istudija, kao i vi{e od 100 nau~nih ~lanaka i priloga.Dr @uti} se bavi istraìvawem istorije ideologi-ja, naro~ito istorijom gra|anskog liberalizma i ri-mokatolicizma, nastajawem i formirawem nacijehrvatstva, istorijom institucija, privrednim i dru-gim temama.

Otac je troje dece.

Moramo branitiMoramo branitisopstveni identitetsopstveni identitet

Golom otoku, zbog tobo`weg rusofilstva i “izvornog boq-{evizma”; da su 1971. Srbi bili ugroèni od separatisti~-kog masovnog pokreta hrvatskih liberala (Tripalo, SavkaDab~evi}) koje su, zajedno sa tzv. srpskim liberalima (na~elu sa Latinkom Perovi}), podupirale i organizovale“zapadne demokratije”; da je Srbima nametnut na nedemo-kratski na~in (komunisti~kim konsenzusom Brozovih par-tijskih podanika) Ustav iz 1974. koji je u su{tini prokla-movao budu}e republike-dràve, ali i pokrajine-dràvepo anglo-ameri~kom planu i programu razbijawa Jugosla-vije.

Dakle, stvorene su dràve “svih bratskih naroda” osimsrpskog, kojem je jedino preostajalo da ìvi u “uàsu” (re-zignirani Srbi su tako sami nazivali svoju regijicu – “uùSrbiju” ili Beogradski pa{aluk) koji nije imao nikakvedràvne prerogative i koji je u preglasavawu sa ostalimrepublikama i pokrajinama mogao imati minus dva glasa(pokrajine su bile konstitutivni element federacije imogle su glasati protiv “uàsa”). S druge strane, Sloven-ci, Hrvati, muslimani, i svi ostali, mogli su u svojim polu-samostalnim “socijalisti~kim republikama” slobodno dapropagiraju svoje separatisti~ke planove.

Normalno je da su se kona~no i Srbi sjetili da i oni kaonajbrojniji narod, koji je stvorio Jugoslaviju, imaju pravona svoju dràvu, jer su je svi ostali stvorili na prevarupreko komunista i zapadnih militarista koji su pruàlilogisti~ku podr{ku separatisti~kim stremqewima novihnacija. Nave{}u primer kako su se mirotvorni muslimani,koji su u Hagu kolektivno abolirani od odgovornosti zazlo~ine, spremali za rat u Bosni. U sarajevskom ~asopisu“Novi voks” zastupani su najekstremniji muslimanski sta-vovi i otvoreno propagiran genocid prema srpskom narodu.Tako je u broju 3 “Novog voksa” iz oktobra 1991, na strani40, u rubrici “Dokumenti”, objavqen ~lanak pod naslovom

“[ta sa Srbima u muslimanskoj Republici Bosni i Herce-govini”, u kojem je izme|u ostalog navedeno: “1. Svaki poje-dinac Srbin mora biti svjestan odgovornosti cjelokupnognaroda za wegove nekontrolisane postupke. Kazna za u~i-wena zlodjela bi}e kolektivna – za jednu sru{enu musli-mansku ku}u bi}e sru{eno deset srpskih, za jednog mrtvogmuslimana bi}e likvidirano 100 Srba, za jednog rawenogmuslimana, ovisno o teìni rane 10 do 50 Srba;

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, platesu im srazmerne lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu suza 30 odsto niè od plata muslimana na istom radnom me-stu...; 9. Dobar Srbin je ìv i poslu{an Srbin, ili mrtavneposlu{an Srbin...”. Na naslovnoj strani ovog ~asopisa izoktobra 1991, uz najavu “Sprema se Hanyar divizija”, prika-zan je crte ̀naoruànog muslimanskog vojnika ispod kojegse nalaze odse~ene glave srpskih politi~kih vo|a Ka-rayi}a, Koqevi}a, Milo{evi}a i [e{eqa, s tim {to mu-slimanski vojnik jednu podignutu nogu drì na Karayi}e-voj odse~enoj glavi. Ova naslovna strana bila je najava sve-ga onoga {to }e po~eti da se doga|a Srbima godinu dana ka-snije, kada je na prostorima BiH otpo~eo gra|anski rat.Postoji 35 dokumenata o odsjecawu glava Srbima od stranemuslimana i Hrvata.

“Demokratske” grupacije u Srbiji ne interesuju ovakvizlo~ini, ve} jednostavno Srbe optuùju za sva zla ovog sve-ta. Postavqam pitawe – za{to srpska dràva ne prozove naodgovornost liberalno-demokratske izaziva~e ratova naprostoru me|unarodno priznate dràve SFRJ i ne podse}aih na sve nepravde i zlo~ine koje su po~inili srpskom na-rodu? Kosovo i Metohija je samo jedna u nizu srpskih zema-qa koja je nastala voqom zapadnih kroja~a novih antisrp-skih granica. Osma je godina kako vladaju wihovi socijal-demokratski i liberalno-demokratski pioni, i to premaglobalisti~kom modelu razbijawa svega tradicionalnog,nacionalnog srpskog. Me|utim, Srbi i daqe ostaju lo{imomci, remetila~ki faktor ujediwene Evrope.

•• Brojni istori~ari upozoravaju da je upravo 1982. godinai susret pape Jovana Pavla Drugog i Ronalda Reganaozna~io po~etak novog ““pohoda na Istok””, te da je tada do-govoreno i nasilno razbijawe Jugoslavije kao ustupakVatikanu zarad napu{tawa ““Teologije oslobo|ewa””u Ju-`noj Americi, koja je ozbiqno naru{avala intereseSAD. Da li je ovaj dogovor predstavqao pripreme za no-vi rat i svo|ewe Srbije na predkumanovske granice?

Dr Nikola @uti}: Uloga Vatikana u procesu razbijawaIsto~nog bloka i Jugoslavije, u sadejstvu sa SAD i Veli-kom Britanijom, nikako se ne moè zanemariti. U epohiglobalizacije, i Vatikan je privremeno “poklekao” i, posvom starom receptu brzog prilago|avawa velikim svjet-skim politi~kim lomovima, brzo se prestrojio da bi izbe-gao ve}u {tetu.

Tako je bilo i 1918. i 1945. godine. Ublaàvawe lo{ihodnosa izme|u masona (liberala) i Vatikana upravo je i po-~elo od vremena vladavine Ronalda Regana, po{to su 1983.uspostavqeni i diplomatski odnosi izme|u SAD i Vatika-na. Prethodne 1982. vr{ili su se i tajni pregovori izme|uVatikana i “200 qudi Trilaterale”. Ameri~ki predsednikRonald Regan napravio je ovako radikalan zaokret pribli-àvawa Vatikanu jer je bio uveren da SAD i papa Jovan Pa-vle II imaju iste ciqeve kada su u pitawu Isto~ni blok, ko-munizam i pravoslavqe, i da “duhovna snaga pape ima {irispektar delovawa od vojne sile”, po{to je papa Jovan PavleII duboko u{ao u politi~ki ìvot Poqske kao duhovni vo-|a Valensine “Solidarnosti”. Zajedni~kim politi~kimdejstvom Vatikana, SAD, ali i Velike Britanije, do{lo je


Nacionalna politika

i do rasula Jugoslavije, preko nasilnog otcepqewa Slove-nije i Hrvatske. Novi savez Vatikana i SAD, koji je delo-vao u velikoj tajnosti, nazvan je “Sveta alijansa” i vrlo br-zo je stupio u akciju protiv Isto~nog bloka. Prvi na udaruna{ao se SSSR preko antirusa Gorba~ova i wegovog “re-formskog” projekta “pjerestrojke”. Papa je izvr{io pravuinvaziju rimokatoli~kih misionara na SSSR. Poseta papeUkrajini bila je zami{qena kao demonstracija istorij-skog trijumfa rimokatolicizma i poraza pravoslavqa.

Vatikan i RKC tradicionalno su podupirali hrvatskeseparatisti~ke pokrete, kako u socijalisti~koj Jugoslavi-ji tako i u inostranstvu. Bila je izraèna saradwa sa usta-{kom emigracijom i izuzetno poja~ana klerikalna aktiv-nost u vreme tzv. hrvatskog proqe}a (“maspoka”) 1971. godi-ne. Kako sam ve} istakao, tzv. hrvatske liberale (SavkuDab~evi}, Miku Tripala i druge) podràvale su, kao i“srpske liberale” (na ~elu sa Latinkom Perovi}), i SADi Velika Britanija. Po{to taj prvi poku{aj organizova-nog razbijawa Jugoslavije nije uspeo (zbog tada jakog Isto~-nog bloka), iste snage izazvale su rat 1991. i razbile me|u-narodno priznatu SFRJ.

•• Danas je ve} objavqeno obiqe dokaza o tome da su Engle-zi omogu}ili Titu da zagospodari Jugoslavijom i da su iz-dali svoje doju~era{we saveznike. Koji zadatak je imaoJosip Broz u razbijawu srpske dràve i srpskog naroda?

Dr Nikola @uti}: Liberalno-komunisti~ki na~in re-{avawa srpskog nacionalnog pitawa od strane Britanacai Josipa Broza, doveo je do potpunog dràvnopravnog, teri-torijalnog i nacionalnog satirawa Srba. Naime, stvara-wem “corpus separatuma” u liku Banovine Hrvatske 1939. go-dine, koja je bila prevashodno britanski teritorijalni inacionalni projekt, i povla~ewem komunisti~kih (socija-listi~kih) administrativnih granica unutar Brozove Ju-goslavije, stvara se srpsko pitawe, koje postaje akutno po-sle dono{ewa konfederalnog ustava iz 1974. i wime iza-zvanog op{te srpskog narodnog nezadovoqstva 1990/91.

Britanski zaokret od podr{ke Ravnogorskom pokretuDraè Mihailovi}a (do 1943) ka “operativnijem” Brozo-vom partizanskom pokretu, imao je pogubne posledice posrpski narod. Ka`wavawe Srba od strane “saveznika” po-~elo je ve} u oktobru 1943. kada je bombardovan Ni{, zatim,na Uskrs 1944. kada je bombardovan Beograd, i u kojem jestradalo oko 2.000 Beogra|ana (stradalo je i porodili{tesa porodiqama i 22 tek ro|ene bebe). Iste godine bombar-dovan je i Leskovac u kojem je poginulo vi{e stotina qudi.Dakle, Brozovo pribliàvawe Britaniji, uz britansko od-bacivawe Jugoslavenske vojske u Otaybini, kumovali suovim antisrpskim akcijama.

Vezano za otu|ewe Kosova i Metohije, isti~em britan-ski plan jednostavne isporuke Kosova i Metohije Albani-ji zbog pridobijawa albanskih nacista severa Albanije nawihovu stranu, koji je trebalo u aprilu 1944, da realizujeJosip Broz preko svog diplomate Vladimira Velebita. To-kom pregovora sa Englezima u Kairu, pukovnik Velebit sesloìo, u Titovo ime, da Albanija moè posle rata da za-drì srpsku oblast Kosovo.

To se nije dogodilo, ali je stvorena Autonomna kosov-sko-metohijska oblast iz koje je proistekla “konstitutivnapokrajina”, prema Ustavu iz 1974. godine, i na kraju, po sve-mu sude}i, dana{wa nova nezavisna albanska dràva, koja jeproizvod zapadnih liberalnih demokratija na ~elu sa Bri-tanijom i SAD. Iako srpski ratni saveznici u dva svetskarata, Englezi su kumovali povla~ewu antisrpskih admini-strativnih granica unutar socijalisti~ke Jugoslavije, ko-je }e devedesetih godina 20. veka, voqom zapadnih liberal-

nih demokratija, postati dràvne. Srpska partizanska po-beda u Drugom svetskom ratu iskori{}ena je, dakle, za ostva-rewe tajnih antisrpskih ciqeva tzv. zapadnih saveznika,~iji je tajni sprovodnik bio vrhovni vo|a srpskih partiza-na Josip Broz.

•• Tito je od delova srpskog naroda stvorio i nekoliko sin-teti~kih nacija. Poznata je i diplomatska nota SAD ju-goslovenskom rukovodstvu iz {ezdesetih godina pro-{log veka u kojoj Va{ington poru~uje da je protiv stva-rawa sinteti~kih nacija! Da li je proces stvarawa make-donske, muslimanske i crnogorske nacije doveo u pitaweospstanak Srbije?

Dr Nikola @uti}: Josip Broz, kao stari Kominterninagent, morao je wegovati komunisti~ki model “re{avawa”nacionalnog pitawa u Jugoslaviji na antisrpski na~in. Onje wegovao “bratstvo i jedinstvo” bez srpstva, pa sledstve-no tome, morao je podupirati “stare” i stvarati nove naci-je. Iako nije bio Hrvat po poreklu, on se svim silama zala-gao za popularizaciju i {irewe te sinteti~ke nacije. Do-voqno je navesti da je on 1945. arbitrirao u radu antisrp-ske “\idine” (\ilasove) komisije za razgrani~ewe izme|uSrbije i Hrvatske u ba~ko-sremskom delu. Naime, “\idi-na” komisija, takva kakva je, Ilok je ipak “dodelila” Srbi-ji, ali je tajnom odlukom Josipa Broza naknadno Ilok pri-pao Hrvatskoj.

Komisija je tako|e Vukovar dodelila Srbiji, ali je na-knadno na marginama te odluke dopisao: “Za{to je hrvatskigrad Vukovar dodeqen Vojvodini?”, pa je Vukovar pripaoadministrativnoj Hrvatskoj. Zbog takve nepravedne Brozo-ve odluke vodili su se i ratovi oko Vukovara i Iloka iostalog srpskog Srema i srpske isto~ne Slavonije 1991. go-dine. Daqe, Josip Broz je dekretom iz 1945. zabranio kori-{tewe buweva~kog imena (koji su starinom bili Srbi ri-mokatoli~ke vere) i naloìo da se Buwevci i [okci ima-ju smatrati Hrvatima. Isti~em da je posle posete predsed-nika SFRJ Josipa Broza Vatikanu 1971. godine, misionar-ski Ilirski zavod sv. Jeronima odlukom pape preimenovanu Hrvatski papinski zavod sv. Jeronima.

Pored “promicawa” propagande hrvatstva i albanstva,Broz je od srpskog biolo{kog nacionalnog tkiva otkidao idelove srpstva oli~ene u novim komunisti~kim nacijamaMakedonaca, Crnogoraca i muslimana (danas Bo{waka) itime drasti~no smawio brojnost srpskog naroda, ugroàva-ju}i i sam wegov opstanak.

•• Da li je trojanski kow, uba~en u srpski naconalni kor-pus preko kojeg je orgnizovano daqe rastakawe srpskognacionalnog bi}a, bio projekat poistove}ewa srpskog ihrvatskog jezika, tj. scenario prema kojem su Hrvati pre-


Nacionalna politika

uzeli srpski jezik i na taj na~in u slede}em koraku Srbekatolike pretvorili u Hrvate?

Dr Nikola @uti}: Geneza razgradwe i prisvajawa srp-skog jezika i }irilskog pisma po~ela je ve} od 17. veka pre-ko filolo{ke reforme jezuita i frawevaca i kroatizaci-je jezika i pisma od vremena Gajevog ilirskog pokreta pa dodana{wih dana. U vreme tzv. katoli~ke obnove (proture-formacije), kada je Rim nastojao da potisne reformaciju(protestantizam) i pro{iri svoj uticaj i na slavenski pra-voslavni istok, Congregatio de propaganda fidae, nosilac ta-kvih te`wi, sistematski je podsticala jezi~ke studije kojesu trebale dovesti do jedinstvenog kwièvnog jezika i pi-sma za Ruse i Srbe. Po{to se od XVI veka provodila crkve-na unija nad pravoslavnim Srbima, na na~in da se ne dira upravoslavne verske obrede i obredni jezik, u Vatikanu su sepojavile tendencije za jedinstvenim op{tim jezi~kim uje-diwavawem Slavena (Srba) pod dominacijom Vatikana.

Isusovci su, dakle, ve} od po~etka 17. veka usvojili na-~elo, koje su u XIXveku realizovali Gajevi ilirci, prihva-tawa “ob}eg i najra{irenijeg govora” (srpskog {tokav-skog) za djela namewena Ju`nim Slavenima (u stvari, Srbi-ma). Oni su planirali da sprovode unijatsku rusifikacijuglagoqskih (crkvenoslavenskih) crkvenih kwiga prekostvarawa kwièvnog “repertorija” kojim se Rimska crkvasluìla za svoj reformni rad me|u Srbima posle Trident-skog koncila. Zbog pridobijawa slovenskih naroda za ide-je Rimske crkve, Vatikan je, dakle, preduzimao duhovne me-re, pa je radio na stvarawu zajedni~kog kwièvnog jezika,kako na Balkanu (uvo|ewem srpske {tokavice) tako i naruskom pravoslavnom istoku.

Po uzoru na srpski jezi~ki i vjerski etno-nacionali-zam, austrijski dràvni stvoriteqi hrvatstva imali su vi-ziju stvarawa jezi~kog nacionalizma kod srpskih rimoka-tolika, a to je bio hibridni jezi~ki nacionalizam Gajevogilirskog pokreta (preporoda), koji se u po~etku stvarao najedinstvu ju`nih Slavena, ili bar Srba, koji }e biti preve-deni u novu naciju Hrvata. Velikohrvatska vatikansko-hab-zbur{ka nacionalna ideja, koja je bila “jezi~ko-nacional-no” orijentisana, sa sve izraènijim prisvajawem ijekav-sko-ikavske srpske {tokavice, bila je u po~etku za okupqa-we austrougarskih ju`nih Slavena (uglavnom Srba), koje jeu sve ve}oj mjeri pretvarala u Hrvate. Braniteqi srpskogjezika iz 19. veka (Lazar Tomanovi}, Nikola Tomazeo i dr.)nisu mogli predvideti da }e tzv. hrvatski jezik u drugoj po-lovini 20. veka postati posebni me|unarodno priznatikwièvnojezi~ki standard. Rimokatoli~ki falsifikato-ri srpske kulturne ba{tine neumorno su radili. Dalma-

tinski “Srpski glas”bio je naro~ito ogor~en kada je Mati-ca hrvatska krajem 19. veka pod hrvatskim imenom objaviladve kwige srpskih narodnih pesama o Kraqevi}u Marku idrugim srpskim junacima. U ciqu utemeqewa hrvatstva,kao rimokatoli~ke konvertitske nacije, bilo je, dakle, ne-minovno prisvajawe tu|ih kulturnih i duhovnih vrednosti,najvi{e od Srba ali i od Slovenaca (kajkav{tine).

•• Zbog ~ega na{i filolozi i dan-danas u~e studente da Hr-vati govore ““hrvatskim””, jezikom kada je on, bez obzira nawihov neretko sme{an novogovor, i daqe srpski jezik?

Dr Nikola @uti}: Srpsko intelektualno dodvorni-{tvo “uzoritoj” rimokatoli~koj kulturi nije prisutno sa-mo u filologiji (“jezikoslovju”). Pa, i dan-danas imatebrojne srpske istori~are koji i daqe veruju u mitologijuhrvatstva koju su tokom 19. veka stvarali vatikanski i hab-zbur{ki tvorci takve rogobatne nacije bez etni~kog kori-jena. Srpski filolozi su tako|e “ozbiqno” shvatili po-stojawe tzv. hrvatskog jezika, pa se ~ak upu{taju u iscrpqu-ju}e “nau~ne” rasprave (sa hrvatskim lingvistima) o osno-vama hrvatskog jezika. Genijalnost je u jednostavnosti, aistina je u slu~aju tzv. hrvatskog jezika vrlo jednostavna ilako uo~qiva. Naime, tzv. hrvatski jezik preko 95 odsto re-~i crpi iz srpske jezi~ke ba{tine, dok su preostale re~iotu|ene od slovena~kog jezika, npr. vlak, u~inkovit, cesta,nazo~an, gospodarstvo itd.

•• Crna Gora nekad, u doba Sv. Petra Cetiwskog, Wego{a,kraqa Nikole itd. poznata kao Srpska Sparta, danas jezahvaquju}i novom montenegrinskom rukovodstvu pozna-tija kao klon Hrvatske, tj. ““Crvena Hrvatska””. Danas jewena zastava neistorijska ––crveni flor sa jo{ uvek pre-ìvelim belim orlom, veoma sli~na albanskoj zastavi.Crnogorska narodna no{wa u crveno-plavo-beloj boji(bojama srpske zastave) i himna ––nekada pesma kraqa Ni-kole koja govori o povratku na srpsko Kosovo, Milo{uObili}u i Jug Bogdanu, zameweni su rasrbqenom kafan-skom pesmicom i Lov}enom sa masonskim mauzolejom po-dignutim na mestu na kojem je nekad stajala pravoslavnakapela. Danas znamo da je ru{ewe pravoslavne (Wego{e-ve) kapele na Love}nu, te izradu masonskog mauzoleja ukojem je Wego{ fakti~ki ba~en u jamu, finansirao Va-tikan. Me|utim, pitawe koje sve rodoqube mu~i je ––kakoje mogu}e da je nekada najponosnija, najslobodnija i naju-zvi{enija srpska dràva Crna Gora pretvorena u hrvat-sku pr}iju, tj. kako su ponosni Crnogorci zavoleli vi{eZagreb od Beograda?

Dr Nikola @uti}: Jedinstvo srpskog naroda iz CrneGore i Srbije ja~alo je zajedni~kim borbama sa istim ci-qem u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. “Ve-lika narodna skup{tina Srpskog naroda iz Crne Gore” iz-glasala je u Podgorici 26. novembra 1918. prisajediweweKraqevine Crne Gore Kraqevini Srbiji kao izraz vekov-nih èqa i stremqewa nastalih posle kosovske katastro-fe 1389. koja je proizvela vekovni nedràvotvorni ìvotsrpskog naroda na prostorima dana{we Srbije i Crne Gore.

U epohi Kraqevine SHS (Jugoslavije), na tle dana{weCrne Gore izvr{en je prodor hrvatstva preko rimokatoli-cizma, prava{kog (frankova~kog) i “haesesovskog” Radi}e-vog delovawa. Tehnologija {irewa hrvatstva i{la je postarom zagreba~kom falsifikatorskom receptu izvrtawaistorijskih ~iwenica. Falsifikatorska nezaja`qivost jei{la dotle da su se stari Srbi iz Dukqe, odnosno Zete, po-~eli nazivati “Crvenim Hrvatima”. Pored “provjerenih”stvaralaca hrvatstva (Kukuqevi}a, Ra~kog, Lopa{i}a,Smi~iklasa, Vjekoslava Klai}a, Lubora Hauptmana i dru-gih), pojavquju se i novi “dukqanski crnogorci”, odnosno


Nacionalna politika


“Crveni Hrvati”. Jedan od wih, Savi} Markovi} [tedi-mlija, 1937. objavio je spis “Crvena Hrvatska”. Tu wegovubro{uru naro~ito je hvalila hrvatska javnost zbog toga{to se u woj isti~e da je “Crvena Hrvatska” postala real-na ~iwenica hrvatske povijesti.

Sa zadovoqstvom se konstatovalo da se “literatura otom interesantnom i zna~ajnom podru~ju silno nagomila-la”, da su “osnovne ~iwenice potpuno jasne i potpuno nau~-no dokazane, samo je nedostatak taj {to cijela ta op{irnagra|a nije sistematizovana i zaokruèna, te je radi toga vr-lo nepristupa~na i slabo poznata”. [tedimlija je podru~-je “Crvene Hrvatske” protezao duboko u unutra{wost srp-skih zemaqa. Hrvatstvo Crnogoraca obja{wavao je na fan-tasti~an na~in: “U svoju dana{wu zemqu, oni (tj. Crnogor-ci) su do{li kao Hrvati i pod tim imenom ̀ ivjeli nekoli-ko vijekova, a tek kasnije kad je bila stvorena sredwovje-kovna srpska dràva, u ~iji je sastav u{la prethodnica da-na{we Crne Gore, Zeta, po~ela je pod uticajem i priti-skom autoriteta nove dràve da se gubi hrvatska u koristsrpske nacionalne svijesti kod predaka dana{wih Crnogo-raca”.

Dakle, prema ovoj nelogi~noj “povijesnoj” konstrukciji,Dukqanci su “Crveni Hrvati”, a Ze}ani su postali Srbi.Iz tog razloga krajem 20. veka je i formirana Dukqanskaakademija znanosti i umjetnosti, vaqda da bi istraìvalaprahrvatske korijene dana{wih Crnogoraca. Moè se za-kqu~iti da se hrvatstvo u Crnoj Gori, Boki i Primorju, odprvih svojih pojavnih oblika krajem 19. veka, {irilo u eta-pama u zavisnosti od pokretanih vjersko-politi~kih akci-ja Vatikana, Rimokatoli~ke crkve, hrvatske politi~keelite (frankovaca, HSS-a) i na kraju od Brozovih komuni-sta. Me|utim, iako se vekovima vr{ilo dràvotvorno iversko, a time i etni~ko razdvajawe jednog naroda (pogubnaje i odluka Berlinskog kongresa iz 1878. o stvarawu dve srp-ske dràve odvojene Sanyakom kao garantom te razdvojeno-sti), smatram da }e se ~uvawem srpske tradicije i duhovnogjedinstva jednog dana obnoviti i teritorijalno jedinstvo.

•• Kosovo i Metohija su istorijska teritorija Srbije. Nawoj se nalazi preko 1 500 pravoslavnih manastira, crka-va i isposnica. Koliko je kosovski mit vaàn u o~uvawusrpskog identiteta?

Dr Nikola @uti}: Kosovo i Metohija, sa ostacima srp-ske materijalne kulture, najboqe svedo~i o starini biti-sawa srpskog naroda na tim prostorima. Treba samo posta-viti pitawe gde su stari {iptarski spomenici kulture,tzv. albanski ilirski kulturni ostaci. Pa, [iptari su iistorijsko srpsko ilirsko ime prisvojili samo za sebe.Treba izbegavati termin “kosovski mit” (mit je nestvarnaizmi{qena istorijska tradicija) jer je istorija sredwove-kovnog Kosova i Metohije istorijska realnost, o kojojupravo i svedo~e brojni manastiri, crkve i brojni istorij-ski dokumenti. Monumentalna kosovskometohijska srpskaistorijska tradicija je od izuzetnog zna~aja za dana{wiprosti opstanak srpskog naroda i o~uvawe wegovog identi-teta. Ona je podsticaj da se o~uvaju zaboravqene tradicijeostalih srpskih zemaqa u kojima su, silom i ratovima, salica zemqe izbrisani tragovi nekada{weg srpskog gradi-teqstva i arhitekture.

•• Tribunal u Hagu u svojoj optu`nici protiv SlobodanaMilo{evi}a navodi da su Srbi okupirali Kosovo i Me-tohiju 1912. godine. Kako to komentari{ete?

Dr Nikola @uti}: Prema novim antisrpskim globali-sti~kim tuma~ewima istorije, Srbi su okupatori silnihteritorija okolnih, tobo ̀od Srba ugroènih naroda. Tanakazna pri~a je u funkciji optu`be na ra~un Srba da su he-

gemonisti i da zbog takvog svog agresivnog istorijskog bi-}a ho}e da stvore “Veliku Srbiju”. U stvari, eventualnostvarawe Velike Srbije desilo bi se na srpskim istorij-skim teritorijama, koje su se na zapadu, prema austrijskojdemografskoj statistici, sredinom 19. veka protezale dolinije Severna Istra (Peroj) – Srpske Moravice (Gorskikotar) – @umberak. Od Srbije do te linije uglavnom su do-minirali Srbi tri vere. Srbi rimokatolici u to vremejo{ nisu po~eli nositi hrvatsko ime, kao ni Srbi musli-mani bo{wa~ko. Isti je slu~aj sa Kosovom i Metohijom(“Starom Srbijom”) koji su stara zemqa Nemawi}a i u kojesu se Arbanasi (Arnauti) po~eli naseqavati zahvaquju}iturskoj okupaciji i komunisti~kom na~inu “re{avawa na-cionalnog pitawa”. Dana{wim neoliberalnim tuma~imasrpske istorije potrebne su pri~e o srpskoj okupaciji svihdana{wih novih dràva, kako bi se Srbi sveli na prostortzv. uè Srbije, koji im je “velikodu{no” ostavqen kao je-dina srpska zemqa.

•• Na teritoriji ju`ne srpske pokrajine nalazi se najve}aameri~ka vojna baza izvan SAD. Da li je to slu~ajnost?

Dr Nikola @uti}: Nasilno jednostrano progla{ewenezavisnosti Kosova i Metohije od antisrpskih liberal-no-demokratskih zemaqa, predstavqa realizaciju ratnihciqeva NATO alijanse (na ~elu sa SAD) iz 1999. godine.Plan je ve} poodavno postavqen od strane engleskih geopo-liti~kih analiti~ara i wihovih kartografa, od publici-ste Sitona Votsona, lorda Rotemira, pa do kartografa izsredine osamdesetih godina koji su ve} u svom snovi|ewuvidjeli demontiranu i razbijenu Jugoslaviju. Poluzvani~-ni engleski list “Newsveek” 1990. godine objavio je karturazbijene Jugoslavije na kojoj je Kosovo i Metohija samo-stalna republika. Dakle, instalirawe najve}e vojne bazeSAD na Kosovu i Metohiji samo je realizacija paklenihplanova antisrpske anglo-ameri~ke koalicije od pre 20 ivi{e godina.

•• Na kraju nam recite kako vidite srpsko nacionalno pi-tawe danas i koju politiku bi Beograd morao da zastupau o~uvawu na{e dràve i nacije.

Dr Nikola @uti}: Istori~ar moè preko iskustva,analogija iz pro{lih vremena, delimi~no predvideti bu-du}nost. I sami smo svedoci da budu}nost srpske dràve inaroda zavisi od odluka imperijalnih neoliberalnih zema-qa na ~elu sa SAD, koje mogu budu}a doga|awa usmeriti upravcu koji futuristi~ka analiza istori~ara nije predvi-dela. Monopolarni svet, u kojem dominira jedna ideologija(neoliberalne demokratije), po svojim militantnim meri-lima ure|uje i preure|uje svet, prekrajaju}i nekada{weversajske i krimske, ali i dana{we “dejtonske” i “badinte-rovske” granice. Dakle, me|unarodno pravo jedva da i po-stoji. Dana{wa demokratska srpska dràvna politika ko-ju su projektovale zapadne demokratije, neuspe{no se poku-{ava uklopiti u diktat sile. [ta Srbima u postoje}oj ne-zavidnoj situaciji preostaje da ~ine? Po{to je gaèwemme|unarodnog prava razbijena SFRJ, uni{tena narodnimplebiscitom proklamovana Republika Srpska Krajina(pod za{titom UN), razdràvqena “dejtonska” RepublikaSrpska, srpskoj dràvi ne preostaje ni{ta drugo nego dasvom preostalom energijom brani teritorijalni integri-tet bar ove preostale “badinterovske” Republike Srbije.Ipak je neminovnost da odbrawena celovita Republika Sr-bija, sa Kosovom i Metohijom, pristupi evropskim inte-gracijama, ali i da pri tom weguje {to prisnije politi~kei ekonomske odnose sa Rusijom, kao {to to ~ini i jedan brojzemaqa Evropske unije (prije svih Wema~ka i Francuska).

R. V. S.

Nacionalna politika

•• Kako ocewujete rezultate srpske diplomatije posled-wih godina?Dejan Mirovi}: Kao veoma neuspe{ne, naàlost. Sma-

tram da je ideolo{ki ostra{}ena, prozapadna politika vo-|ena od 2000. do 2008. godine doìvela potpuni krah 17. fe-bruara, kada su na{i “prijateqi” sa Zapada po~eli opera-ciju progla{ewa tzv. nezavisne dràve Kosova. Ali, to jebio samo posledwi neuspeh prozapadne spoqne politikevo|ene od 2000. godine. Na primer, 2006. godine smo doìve-li diplomatski krah i kada smo izgubili 200 kilometaramorske obale i zajedni~ku dràvu sa Crnom Gorom posle 88godina, opet zahvaquju}i na{im “prijateqima” sa Zapada iverovawu u wihovu “dobronamernost”.

•• Koji je osnovni uzrok za tako neuspe{nu spoqnu politiku?Dejan Mirovi}: Uzrok se nalazi u prozapadnoj i ideolo-

{ki vo|enoj spoqnoj politici, koja se zasnivala na dogmida se ni{ta nije promenilo u odnosu na devedesete, kada suSAD bile jedina i dominantna globalna sila.

•• [ta se promenilo na globalnoj sceni u odnosu na devede-sete?Dejan Mirovi}: Rusija je postala velika globalna sila.

Niti jedan globalni problem u svetu se danas ne moè re-{iti bez Rusije. Sa druge strane, SAD su nakon, za wih,“zlatnih devedesetih”, u globalnom opadawu, posebno na-kon otpo~iwawa agresije na Irak.

•• Za{to smatrate da je agresija na Irak prelomni momenatod kada po~iwe opadawe globalne mo}i SAD?Dejan Mirovi}: To je bila velika gre{ka SAD. Za{to?

Kada je pripremana agresija na SRJ 1999. godine, i agresijana Avganistan 2001, SAD su imale medijsku i politi~ku po-mo} svojih saveznika {irom sveta. Tek kasnije su otkrive-ne laì koje su stajale iza ovih planova, na primer u slu~aju

Ra~ak. Ali, u slu-~aju Iraka, jo{ prepo~etka agresije jepostalo jasno daIrak nema oru j̀eza masovno uni{ta-vawe. âk ni ame-ri~ki saveznici,kao {to su bili[reder i [irak,nisu mogli da pri-hvate toliku koli-~inu drskosti i ba-hate obmane odstrane SAD. U is-lamskom svetu, pro-tivqewe je bilojo{ è{}e. SADnisu uzele u obzirni da }e otporira~kog naroda bi-ti toliko jak. Naprimer, ve} pet go-dina SAD ne mogu da odrè trajni mir izvan zelene zone uBagdadu. Toliko o sposobnosti ameri~ke vojske. Ni cenanafte nije pala nakon agresije na Irak, naprotiv, dostiglaje rekordni nivo. SAD nisu “pacifikovale” ni Iran. Sau-dijska Arabija je tako|e bila protiv rata. SAD imajuogromne tro{kove zbog rata u Iraku. Dakle, SAD nisu is-punile niti jedan ciq koji su imale pre agresije na Irak.To je pravi uzrok globalnog opadawa mo}i SAD.

•• Da li to ovda{wa diplomatija i predsednik Tadi} shva-taju?

Dejan Mirovi}: Dovoqno je da se pro~ita tragikomi~nopismo Tadi}a Bu{u iz 2004. godine, pa }e vam biti jasno ka-ko Tadi} i wegov tim doìvqavaju spoqnu politiku. Jasnoje da ne razumeju sve nijanse globalne spoqne politike, po-vezanost regionalnih kriza, wihov uticaj na poloàj Srbi-je i promene u svetu u odnosu na devedesete.

•• [ta mislite o srpskom ““kokusu”” u Kongresu SAD i tzv.lobirawu u Va{ingtonu?

Dejan Mirovi}: Mislim da je to uzaludno bacawe buyet-skih i drugih sredstava. Mnogo bi ve}i efekat bio da su seta sredstva preusmerila ka daqem pridobijawu prijateq-skih zemaqa, wihovih vlada i javnosti. Posebno u RuskojFederaciji.

•• Zbog ~ega Rusija podràva celovitost Srbije?

Dejan Mirovi}: Pre svega zbog unutra{we situacije usamoj Rusiji. Prema posledwim anketama, oko 80 odsto Ru-sa smatra da treba pomo}i Srbiji. Svaka vlast u Rusiji tomora da ima u vidu. To je, izme|u ostalog, i teza JevgenijaPrimakova. Sa druge strane, nelogi~no je da Rusija podrà-va Srbiju, s obzirom da predsednik Srbije ̀ eli u NATO posvaku cenu i da blokira ve} potpisani dogovor o saradwi unaftnoj industriji.


Spoqna politika

Treba nam snaànTreba nam snaàni mo}an savezniki mo}an saveznik

Dejan Mirovi} je magistrirao na Pravnom fakul-tetu u Beogradu (smer me|unarodno privredno pravo).Objavio je veliki broj ~lanaka u doma}im dnevnimnovinama i ~asopisima koji su prevo|eni i objavqi-vani i u stranim medijima. Trenutno pi{e za ugledniruski geopoliti~ki sajt ““Fond strate{ke kulture””.Napisao je i dve kwige koje se bave me|unarodnim po-laàjem Srbije: ““Zapad ili Rusija”” (IGAM, 2004) i““Kosovo i Metohija-Palestina: sistem kriza”” (Srp-ska radikalna stranka, 2007).

U~estvovao je na vi{e nau~nih i politi~kih sku-pova u zemqi i inostranstvu, izme|u ostalog i na me-|unarodnom skupu odrànom u Tbilisju 2007. o pro-blemu separatizma u dana{wem svetu.

Poslanik je Srpske radikalne stranke u Narodnojskup{tini Republike Srbije i ~lan Parlamentarnedelegacije Srbije u Organizaciji za ekonomsku sa-radwu crnomorskog regiona.

Otac je dvoje dece.

•• U tom kontekstu, da li je interes Rusije da zbog takve vla-sti u Beogradu ulazi u sukob sa celim Zapadom zbog Koso-va i Metohije?Dejan Mirovi}: Naravno da nije. Treba biti realan u

proceni politike Moskve. Rusija podràva Srbiju zbogprosrpskog javnog mwewa u Rusiji. Takva javna podr{ka ni-je ne{to {to ve} nije bilo vi|eno u istoriji. Na primer,najzna~ajniji ministri Aleksandra Drugog Romanova su bi-li protiv podr{ke Srbiji, ali on je morao da slu{a glasprosrpskog javnog mwewa u Rusiji, ~ak i tada u XIX veku. Toje i jedan od razloga za{to su Srbija i Crna Gora dobile ne-zavisnost 1878. godine. Dakle, istorija se ponekad ponavqa.

•• Dakle, Rusija treba da nam bude prioritetni saveznikako ho}emo da o~uvamo svoju nezavisnost?Dejan Mirovi}: Vreme titoizma je pro{lo. Mi smo isu-

vi{e mala zemqa da bismo mogli sami. Zato se moramo po-vezati sa nekom globalnom silom koja }e nam garantovatinezavisnost, teritorijalni integritet, ekonomsku i ener-getsku sigurnost. To svakako nije EU koja uvozi energiju izalaè se za otimawe Kosova i Metohije iz sastava Srbije.Jo{ mawe su to SAD. Saradwa sa Rusijom je u svakom pogle-du pravi izbor za Srbiju.

•• Da li su mogu}e nove sankcije i izolacija Srbije?Dejan Mirovi}: Nikakve sankcije i izolacija vi{e ni-

su mogu}i. Devedesete su davno pro{le, iako Tadi}eva koa-licija poku{ava da “zaustavi vreme” i razmi{qawe na{ihqudi o alternativi briselskom putu. Uostalom, to potce-wivawe svesti na{eg naroda najboqe demantuje istraìva-we agencije “Politikum” u kome se 60 odsto anketiranihzalaè za najbliè veze sa Rusijom.

•• Da li to zna~i da }e Srbija biti ruska gubernija? Dejan Mirovi}: Ne, Srbija nije deo Ruske Federacije,

ve} samostalna dràva. Ali, Rusija treba da bude priori-tetni saveznik Srbije, kao {to su SAD strate{ki save-znik Izraelu. Ako je Izrael dràva u sastavu SAD, onda jeta~na ta pri~a o guberniji. Radi se o zameni teza. Naravno,Srbija nikada ne sme da zloupotrebi podr{ku Rusije i dakr{i me|unarodno pravo, kao {to to radi Izrael uz pomo}SAD.

•• Kako vidite budu}nost odnosa Srbije sa Evropskom unijom?Dejan Mirovi}: Ti odnosi iskqu~ivo moraju zavisiti

od odnosa Brisela prema tzv. dràvi Kosovo. Nikakvi pre-govori o ~lanstvu se ne mogu voditi ako EU podsti~e stva-rawe te kvazidràve. Uostalom, Oli Ren je pre neki dan uBriselu dao podr{ku stvarawu kvazidràve Kosovo.

Ali, sa dràvama iz EU koje ne priznaju tzv. nezavisnoKosovo, kao {to su [panija, Slova~ka, Rumunija, Kipar,Gr~ka, treba razvijati najboqe odnose.

[to se ti~e kontakata sa zvani~nicima EU, posebnoHavijerom Solanom, koga ni wegova [panija ne podràvau otimawu Kosova, treba ih iskqu~ivo posmatrati krozulogu u NATO agresiji iz 1999. godine i odvajawu Crne Go-re 2006. godine. Dakle, oni svakako nisu dobronamerni po-srednici, kako nam ih predstavqa Tadi}eva vlast.

•• A kakve odnose Srbija treba da gradi sa Pokretom nesvr-stanih, kakve sa Kinom?Dejan Mirovi}:Vuk Jeremi} je izjavio da ne}emo traì-

ti ~lanstvo u Pokretu nesvrstanih. To je velika gre{ka ko-ju treba ispraviti. [to se ti~e Kine, ona je od po~etka ju-goslovenske krize zauzela principijelan stav. Ona je i jed-na od najve}ih ekonomskih sila dana{weg sveta, i sa womtreba razvijati najboqe politi~ke i ekonomske odnose.

Naravno, treba sara|ivati i sa tradicionalno prija-teqskim dràvama u Latinskoj Americi, i uspostaviti di-plomatske odnose sa Venecuelom. Uostalom, Hugo âves jedanas simbol slobodnog sveta, ali istovremeno i demokrat-

ski lider koji po{tuje voqu svog naroda.

•• Venecuela nije priznala tzv. dràvu Kosovo?

Dejan Mirovi}: âves je prilikom posete Moskvi izja-vio da ne}e priznati takozvano Kosovo. To je dokaz da danasruska diplomatija zaista predvodi diplomatsku borbu zana{u pokrajinu. Ili }e nas briselska koalicija na pred-stoje}im izborima ubediti da je mo`da postojala virtuel-na ambasada Srbije u Karakasu. Mo`da }e nas u to ubeditii propagandni tim okupqen oko briselske koalicije. Ali,gra|ani Srbije ve} dobro razumeju su{tinu stvari.

•• Odnosi Srbije sa Indijom?

Dejan Mirovi}: Indija je zemqa koja se ubrzano razvija,weno trì{te je ogromno, a politika tradicionalno pri-jateqska prema nama. Svakako treba razvijati politi~ke iekonomske odnose sa Indijom, zemqom koja ima trì{te odjedne milijarde stanovnika.

•• Kako vidite odnose Srbije sa islamskim zemqama?

Dejan Mirovi}: Jedan od prioriteta na{e spoqne poli-tike mora biti razvijawe odnosa sa islamskim zemqama.Pravoslavna i islamska civilizacija nisu neprijateqi.Zajedni~kih interesa i u ekonomskom i u politi~kom smi-slu, imamo vi{e nego {to se smatra u na{oj javnosti. Naj-boqi osnov na kome treba graditi tu saradwu jeste princi-pijelni stav islamskih zemaqa povod progla{ewa takozva-ne dràve Kosovo. Kriza na Balkanu je trebalo da budekompenzacija za ameri~ku antiislamsku politiku na Bli-skom istoku. To je osnovno na~elo antisrpske politike Va-{ingtona od 1991. do 2008. godine. Fraze i besmislice o ne-kakvom albanskom lobirawu, krivici pokojnog SlobodanaMilo{evi}a, NATO pro{irewu (koji je ve} stigao na 150km od Petrograda), treba odbaciti.

•• U Srbiji su se formirala dva èstoka bloka u vezi sapristupawem Srbije NATO alijansi ––pronatovski i an-tinatovski. Kakav je Va{ stav po ovom pitawu?

Dejan Mirovi}: Srbi nikada u istoriji, od Napoleonado Hitlera, nisu bili ~lanovi bilo kog antiruskog me|u-narodnog vojnog saveza. Smatram da }e i ovaj aktuelni anti-ruski vojni savez zavr{iti kao prethodna dva, bez obzira{to se sada ~ini da je NATO tehni~ki i broj~ano ja~i.Uostalom, i Napoleon je imao vi{e vojnika nego Kutuzov,Hitler vi{e nego @ukov. Ali, znamo kako su se zavr{iliti pohodi sa Zapada na Rusiju. SAD nisu u stawu ~ak ni dapobede slabo naoruàne pokrete otpora u Iraku, a kamoliogromnu rusku armiju.

•• U novoj spoqnopoliti~koj platformi Srbije, verovat-no }e jedan od najva`nijih segmenata biti regionalna po-litika, tj. odnosi Srbije sa dràvama u okruèwu.

Dejan Mirovi}: Svi odnosi sa susednim dràvama mora-ju biti uslovqeni wihovim odnosom prema qudskim i naci-onalnim pravima, prema srpskim mawinama u tim dràva-ma, a u skladu sa Okvirnom konvencijom i Evropskom pove-qom o regionalnim jezicima. Samo insistirawem na po-{tovawu qudskih prava se moè posti}i za{tita na{ihsunarodnika u okruèwu. Izviwavawem i istorijskim re-vizionizmom se postiè suprotno.

•• Ima li nade da Srbija u budu}nosti oja~a svoj spoqnopo-liti~ki poloàj?

Dejan Mirovi}: Istorija je pokazala da kada je slaba Ru-sija, slaba je i Srbija. Ali, postoji i primer koji pokazujesuprotnu uslovqenost. Na nama je da radimo, Rusija je ve} jaka.

R. V. S.


Spoqna politika

NNakon protivpravnog otimawa Kosova i Metohije odstrane Evropske unije, skoro da je i besmisleno posta-viti pitawe: Kosovo i Metohija ili EU. Ipak, kada se

opravdano narodno nezadovoqstvo sti{a, treba o~ekivatida }e od strane vlasti, ali i kontrolisanih medija i tzv. ne-zavisnih analiti~ara, ponovo biti pokrenuta kampawa otome da navodno “Evropa nema alternativu”. Pomenutitvorci te kampawe }e do iznemoglosti ponavqati pateti~-ne fraze o “evropskim vrednostima i standardima”. Narav-no, pri tome ne}e iznositi nikakve vaqane argumente, ni-ti }e objasniti {ta ta sintagma “evropske vrednosti istandardi” uop{te zna~i u praksi. I {ta je to zbog ~ega bitrebalo da se odreknemo onoga {to postoji u du{i svakogSrbina, a {to je ~esto skriveno i neprimetno, sve do tre-nutka kada je ugroèna sama osnova srpskog naroda, kao {toje to bio slu~aj 17. februara 2008. godine. Tog dana se skorosvaki Srbin setio svojih mrtvih i svojih predaka, onih ko-ji su mu govorili o 28. junu 1389. godine. Zato je reakcija na-roda bila onako razumqivo èstoka.

Besmisleni standardi u funkcijiza{tite jakih evropskih privreda

A {ta nam se to nudi umesto Kosmeta? U na{oj javnostise pre~esto govori o pomenutim “evropskim vrednostima”koje moramo da usvojimo da bismo u{li u Evropsku uniju.Pored prihvatawa pravila o qudskim i mawinskim pravi-ma, koje niko razuman i ne osporava, postoje i brojni drugiuslovi. Prihvatawe oko 100.000 stranica propisa, saradwesa navodno nepristrasnim Ha{kim tribunalom, prihvata-we Ahtisarijevog plana “nadgledane nezavisnosti” Kosme-ta, ali i veliki broj propisa koji su, najblaè re~eno, u su-protnosti sa zdravom logikom. Tako na primer, standardNorma EZ 548/89 od 28. janura 1989. godine propisuje {ta jeno}na ko{uqa od lakog tkawa: “To je ko{uqa od lakog tka-wa koja pada do sredine stegna, a namewena je pokrivawugorweg dela tela”. Ovom “ozbiqnom” problematikom se ba-vio i Evropski sud. Tako|e, prema sli~nim normama, bana-na nije banana ako je kra}a od 14 centimetara; za opis veli-~ine pa~ijeg jajeta je utro{eno neverovatnih 26. 953 re~i;orasa moè biti samo osam pokvarenih, od ukupno sto koma-da. Po “evropskim” normama, patke i guske moraju dobitimogu}nost da se povremeno zagwure u vodu, itd. Pored ova-ko “epohalnih” otkri}a, postoje i propisi koji su mawe be-smisleni, ali tako|e postavqaju precizne norme – na pri-mer, Direktiva 91/629 koja propisuje striktnu {irinu ka-veza za telad. Tako|e, govedina mora da ima niski stepenoko{tavawa hrskavice, meso mora biti “svetloruì~aste”boje, a mast mora biti “izuzetno fine strukture” i to beledo svetloùte boje. Mora se izra~unati i energetska vred-nost hrane za ̀ ivinu. Za neke proizvode kao {to su jabuke,plavi patliyani, tikvice i ju`no vo}e, postoji vi{e ured-bi. Dodajmo ovome i to da Brisel traì smawivawe carinai takozvanu liberalizaciju. Samo je Ma|arska zbog takvihzahteva u periodu od 1995 do 2003, prema podacima koje iz-nosi Ronald Majlat, izgubila 29 milijardi evra carinskihprihoda, izra~unato prema sada{woj vrednosti.

Jasno je da neki odovih propisa delujusuludo i besmisleno,ali wihovo dono{e-we ima ozbiqnu po-zadinu. Martin Fi-{er iz firme “Ar-potek” nema dileme{ta se krije iza ova-kvih propisa. On jeizjavio, a preneo je“Privredni pre-gled”, da EU korististandarde “kao ob-lik za{tite svojihproizvoda”. Kada sa-gledamo ove ~iweni-ce, onda se postavqa slede}e pitawe: Ko ima najvi{e ko-risti od ovakvog procesa?

Nema~ka –– ““motor”” Evropske unijena ra~un novih ~lanica

Nije nikakva tajna da je Nema~ka najmo}nija dràva uEvrospkoj uniji. Me|utim, po prirodnim bogastvima, po-sebno energentima, Nema~ka ne moè da se poredi sa Rusi-jom. Berlin uvozi i naftu i gas. Samo u 2003. godini Nema~-ka je uvozila 2,1 miliona barela dnevno. Nema~ka ne moèda se poredi ni sa SAD po monopolskom poloàju u svet-skoj privredi. Dolar je i daqe glavna svetska rezervna va-luta, a Va{ington ima pravo veta u Me|unarodnom mone-tarnom fondu. Nema~ka vojska se ne moè porediti ni saruskom ni sa ameri~kom armijom. Sli~no je i sa stanovni-{tvom, koje je zna~ajno malobrojnije od ruskog i ameri~kog.Zbog toga osnov nema~kog razvitka i dràvne stabilnosti,ali i odràvawa socijalnog mira, leì u rastu izvoza. Ve}2003. godine nema~ki izvoz je iznosio 696 milijardi dolara.U proteklih nekoliko godina, upravo u periodu kada jeEvropska unija primila nove ~lanice, on je prerastao ~aki ameri~ki izvoz. Godine 2006. nema~ki izvoz je dostigaorekordnih 1.133 milijardi dolara. Tako izvozno orijenti-sana privreda je odavno prerasla nema~ko trì{te i po-trebna su joj nova. U tom kontekstu se Evropska unija {iri,i zato se i izmi{qaju besmislena pravila koja treba da nasve na~ine ometu konkurenciju iz drugih, mawih zemaqa.Jer, ako se ne ispune stroga pravila, proizvod moè bitielimisan sa trì{ta EU. U tom kontekstu se ru{e i ca-rinske barijere.

To su razlozi zbog kojih ne treba da se bezuslovno i dog-mastski orijenti{emo ka trì{tu EU. Takmi~ewe sa ne-ma~kom privredom, i to pod neravnopravnim uslovima,ekonomski je jo{ besmislenije od “evropskih standarda” iverovawa da u EU za sve ~lanice vaè ista pravila. Dakle,ako odbacimo politi~ke fraze i prihvatimo ekonomskeargumente, zakqu~i}emo da ~lanstvo u EU za Srbiju ne do-nosi ni{ta toliko dobro da bi se zarad toga odrekli Koso-va i Metohije. Za Srbiju bi ~in ulaska u Evropsku uniju, ko-ja aktivno u~estvuje u komadawu Srbije, bio samo ~in gubit-ka nacionalne ~asti i dostojanstva.


Evropska unija

Laka oLaka oddllukaukaLLaa`̀nnaa ddiilleemmaa:: EEvvrrooppsskkaa uunniijjaa iillii KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjaa

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}


UUzemqi Srbiji, posebno u predizborno vreme i u uslo-vima kada je jedina ozbiqna pomo} sa strane na kojumoèmo da ra~unamo u vezi s o~uvawem teritorijal-

nog integriteta zemqe, ona pomo} koja nam dolazi iz Rusi-je, postalo je veoma uobi~ajeno da nas politi~ari (oni istikoji su tokom posledwih sedam godina sve u~inili da bispre~ili bilo kakav ozbiqniji ulazak ruskih preduze}a ibanaka na na{ privredni prostor), svesno i namerno, re-dovno podse}aju na svoje navodno nagla{eno bliske odnosesa Vladimirom Vladimirovi~em Putinom. Neki od tih po-liti~ara, me|utim, kada je u pitawu odnos sa ZapadnomEvropom i Amerikom, nesvesno i nenamerno podse}aju nastihove jednog drugog Vladimira Vladimirovi~a, onog ~i-je je prezime Majakovski, iz poeme “Oblak u pantalonama”,stihove kojima je naslovqen ovaj ~lanak (“Videli, kak so-baka bâãäuã ruku lièt?!”).

Jer otimawe dela teritorije jednoj dràvi, i to wenogistorijskog i kulturnog sredi{ta, svakako je najgori na~inna koji se moè tu}i po jednoj dràvi i wenom dostojanstvu.

A odnos “evropski orijentisanog”dela politi~ke eliteu Srbiji prema EU koja se tako pona{a prema nama, svaka-ko je uporediv sa lizawem ruke.

Ako neko pretenduje da bude dràvnik, a kod nas se mno-gi busaju da to jesu, onda taj neko svakako mora da vodi ra~u-na i o onome {to je pitawe same su{tine i postojawa drà-ve. Jer dràvu dràvom ~ine, kako tvrdi teorija me|una-rodnog prava, teritorija, stanovni{tvo i suverena vlast.Ako neko dirne u bilo koji od ta tri elementa, dràva i dr-àvnici koji je vode du`ni su da reaguju najodlu~nije mogu-}e, bez obzira na to koliko su impresionirani onim od ko-ga opasnost po opstanak dràve poti~e.

Koliki je zna~aj Kosova i Metohije za Srbiju i za samwen opstanak, veoma je lepo, na jednoj nedavnoj tribini naPravnom fakultetu u Beogradu, rekao francuski lekar ipukovnik, negda{wi pripadnik UNPROFOR-a, PatrikBario: “Ja kao lekar mogu da kaèm slede}e. Kosovo i Me-tohija je srce Srbije. A kada nekome i{~upate srce, ondataj neko sigurno umire.”

A one “evropski orijentisane”, kojima ovakvo gledawena stvari deluje pateti~no i nesavremeno, a koji, nadam se,ipak nisu spremni da osporavaju stav teorije me|unarodnogprava da je i teritorija jedan od konstitutivnih elemenatadràvnosti, treba podsetiti na to da ~lan 49 Ugovora oEvropskoj uniji propisuje da u ~lanstvo ove organizacijemoè da u|e “bilo koja evropska dràva” koja ispuwava od-govaraju}e uslove i o ~ijem prijemu pozitivnu odluku done-su organi Unije. Dakle, da bi se u{lo u Evropsku uniju po-trebno je prethodno biti dràva. A dràva je dràva jedi-no ako se i pona{a kao dràva.

â{a ù~i i ~a{a medaHavijer Solana i Oli Ren sasvim sigurno nisu ~itali

Wego{ev “Gorski vijenac”. Nije ga najverovatnije ~itao ni

Karlos Vestendorp, koji je ovo delo, uz obrazloèwe da jenacionalisti~ko, izbacio iz {kolskih programa u BiH({to je dokaz da je makar ~uo za wega). Sasvim sigurno tokwièvno remekdelo nisu pro~itali ni Gordon Braun niNikola Sarkozi, koji su, ako je verovati britanskom “Gar-dijanu” (jo{ od 14. decembra 2007, ~lanak “Lideri EU se sa-glasili oko Kosovske misije” /”EU Leaders Agree KosovoMission”/), o nezavisnosti Kosova i Metohije i ulozi misi-je EU u toj pokrajini izneli slede}e stavove: “Lideri EUsu se danas saglasili da po{aqu misiju na Kosovo, kao po-dr{ku o~ekivanom progla{ewu nezavisnosti, rekao je Gor-don Braun. ... Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekaoje izve{ta~ima da je se Evropa ’u na~elu’ saglasila da po-{aqe civilnu misiju. ... Sarkozi je tako|e rekao da }e Sr-bija mo}i da pristupi Evropskoj uniji jedino ako predaosumwi~ene za ratne zlo~ine i ako po{tuje nezavisnostKosova.”

Stavovi prili~no gorki za srpsku javnost, toliko gorkida su se “evroentuzijasti” iz na{e politi~ke elite popri-li~no potrudili da ih prikriju od te iste javnosti, ili daih makar prikaù na mawe surov i direktan na~in nego {tosu ih izrazili britanski premijer i francuski predsed-nik. Bar dok ne pro|u izbori, a po{to su u Srbiji stalnoizbori, onda i na duì rok.

U me|uvremenu je Evropska unija, ubrzo po{to se Srbi-ja na predsedni~kim izborima tesnom ve}inom opredelilaza tzv. evropski put, od saglasnosti “u na~elu” pre{la u fa-zu dono{ewa konkretne odluke o slawu tzv. “misijeEULEKS” na Kosovo i Metohiju, misije koja, kako stvariizgleda stoje, ukqu~uje i ne mali broj lica pod oru j̀em.

Pred Srbiju je, dakle, podmetnuta ~a{a ù~i i od we seo~ekuje da je popije, htela to ona ili ne, milom ili silom.A ako je popije silom, tj. ako mi ne pristanemo na dolazakmisije EU (koja podrazumeva i oruàne snage nazvane poli-cijom) na na{u teritoriju i ako o tome odluku ne donese je-dino me|unarodno telo koje poseduje takva ovla{}ewa, a toje odgovaraju}i organ UN (a ni jedno ni drugo se dosad nijedogodilo i malo je verovatno da }e se dogoditi), onda }e setu, dakle, raditi o “nasilnom zauzimawu tu|e suverene te-

Evropska unija

““““DDa li ste videli psa kakoa li ste videli psa kakoliè ruku {to ga tu~e!?liè ruku {to ga tu~e!?””””

PPii{{ee:: DDrr BBrraannkkoo MM.. RRaakkii}}

ritorije od strane neke dràve ili grupe dràva i usposta-vqawu vlasti te dràve ili grupe dràva”. A ovo {to na-pisah pod navodnicima je definicija okupacije. Zvu~i gru-bo, ali je tako. Pa ~ak i da tu i nema oruànih snaga (a ima),i da se radi o potpuno civilnoj misiji koja treba da podr-ì nezavisnost Kosova i Metohije (a kao {to smo videli,lideri najzn~ajnijih dràva ~lanica EU upravo to tvrde),opet bi to bilo drasti~no kr{ewe me|unarodnog prava.

Ali, iako nisu ~itali Wego{a, perfidni (i ovo zvu~igrubo, ali je tako) briselski politi~ari znaju iz prakse su-{tinu i smisao stihova: “â{a ̀ u~i i{te ~a{u meda, smi-je{ane najlak{e se piju”. I zato oni (po{to je EU, zbogprotivqewa Holandije i Belgije, odustala od zakqu~ewave} parafiranog Sporazuma o stabilizaciji i asocijacijisa Srbijom) kao “~a{u meda” Srbiji nude potpisivawe Po-liti~kog sporazuma, teksta ~ija je su{tina u tome da poka-è srpskoj javnosti da EU ra~una na Srbiju kao jednog odputnika na “evropskom putu”. Dakle, budu}i da prazwikaviPoliti~ki sporazum ne sadrì ni{ta novo sem lepo zvu~e-}ih fraza i poluobe}awa, i po{to je ponu|en gotovo u istovreme kada je doneta odluka o slawu na Kosmet misije kojaodgovara onome {to je bilo predvi|eno u Ahtisarijevomplanu za “nadgledanu” nezavisnost Kosova, vi{e je nego ja-sno da je smisao tog sporazuma upravo u tome da javnost u Sr-biji lak{e proguta gorku pilulu iz Brisela (~itaj: i Va-{ingtona). [tavi{e, u tom sporazumu nagla{eno obe}aweda }e se EU postarati da omogu}i lak{e putovawe srpskimdràvqanima na svoj prostor, a posebno studentima, i da }estudentima nastojati da omogu}i studirawe u dràvamaEU, najboqi su dokaz da se radi o dokumentu sa nagla{enopropagandnom svrhom. Jer i do sada su kqu~na ciqna grupa“proevropske” propagande kod nas bili mladi (pre svegaoni obrazovaniji), a putovawa po Zapadu mamac kojim se uokviru te propagande najvi{e mahalo pred o~ima srpskemladeì.

I li~no iskustvo autora ovog teksta potvr|uje ovu kon-stataciju vezanu za propagandu, budu}i da je i on svojevreme-no studirao u Francuskoj i prethodno odlazio na duè bo-ravke u tu zemqu radi u~ewa jezika. Ali to je bilo pre po-~etka jugoslovenske krize i frontalnog propagandnog uda-ra na na{u omladinu, pa je Francuski kulturni centar, ra-di obezbe|ewa mogu}nosti za u~ewe jezika, pronalaziomladima poslove u de~ijim odmarali{tima (collonies de va-cances), na mini radnim akcijama kakve postoje u Francu-skoj (chantiers de jeunesse) i sli~no, gde se radom pokrivajuvlastiti tro{kovi, gde se uz rad veoma efikasno u~i jeziki gde se vide i lepe i mawe lepe strane Francuske, pa se onazavoli (a uvek se zavoli!) onakva kakva jeste. Danas Francu-

ski kulturni centar takve aran`mane za mlade nema, iakobi oni sasvim sigurno bili mogu}i, a osim toga i najjedno-stavniji i najjeftiniji za organizovawe. Danas se mladi{aqu u posete evropskim prestonicama da bi gledali za tu-riste aranìrano bqe{tavilo i da bi u~estvovali na kur-sevima i seminarima za “mlade lidere”, aktivnostima o ~i-joj besmislenosti i iskqu~ivom ciqu zalu|ivawa omladi-ne govori i sam wihov naziv. I tamo oni ne zavole zemqedoma}ine i wihove narode, jer ih i ne upoznaju, ve} budu sa-mo zaslepqeni sjajem i bogatstvom koje vide. I zaneseniidejom o vlastitom zna~aju i misiji, jer su progla{eni “li-derima”, iako imaju 19-20 godina.

Dakle, da se vratimo Politi~kom sporazumu. U svakodrugo vreme i u svim drugim okolnostima to bi bio jedanbenigni i ne mnogo koristan tekst. Odnosno, u drugo vremei u drugim okolnostima on ne bi ni bio predloèn od stra-ne EU. Ali u okolnostima u kojima se nalazimo, pre svega usituaciji kada ve}ina dràva u EU podràva nezavisnostKosmeta i uz SAD predwa~i u toj podr{ci i kada {aqe, su-protno na{oj voqi i suprotno pravu, oruàne i neoruànesnage na Kosmet da bi podràle secesiju ove pokrajine, ne-dopustivo je potpisivawe tog sporazuma. Wegovo potpisi-vawe bi zna~ilo (objektivno bi zna~ilo, {ta god o tome mi-slio srpski potpisnik) da mi, ipak, prihvatamo i misijuEU i nezavisnost Kosova i Metohije. Zato je taj dokumenti predloèn u obliku sporazuma, a nije usvojen kao jedno-strani akt EU o namerama, {to bi vi{e odgovaralo wego-voj sadrìni.

Zato treba sa~ekati i u me|uvremenu raditi, za “evrop-sku perspektivu” Srbije, va`nije stvari, poput uskla|iva-wa sa tzv. “komunitarnom tekovinom”, {to se kod nas ne ra-di u meri u kojoj bi moglo i trebalo, a o ~emu }e biti re~ine{to daqe u ovom tekstu.

““Evropejstvo””, ““evropska orijentacija””, ““evropska vizija”” ...

Deo politi~ke elite u Srbiji i deo javnosti hvali sesvojim “evropejstvom”, “evropskom orijentacijom” i“evropskom vizijom”. Ovi izrazi su malo neodre|enog zna-~ewa i smisla, ali naj~e{}e se kod nas oni vezuju za jedanupro{}en pristup koji podrazumeva te`wu da Srbija po-stane ~lan EU. Nama se ~ini da bi ove izraze trebalo shva-titi {ire i iznijansiranije, kao jednu {iru odanost evrop-skoj tradiciji i evropskim vrednostima i kao te`wu da ak-tivno u~estvujemo u izgradwi institucionalizovanog je-dinstva i odnosa solidarnosti me|u evropskim dràvama inarodima. A takav pristup podrazumeva nekoliko stvari,odnosno ne podrazumeva, i u koliziji je sa odre|enim pona-{awima i shvatawima koja se mogu sresti u Srbiji:

1 – Iskreno i su{tinsko evropejstvo nas Srba (i drugihgra|ana Republike Srbije) najpre se izraàva i ostvaruje(tj. trebalo bi da se izraàva i ostvaruje) po{tovawemvrednosti srpske nacije i drugih nacija sa prostora Srbi-je, pre svega kulturnog, istorijskog i drugog nasle|a, i te-`wom ka o~uvawu, unapre|ewu i promociji tih vrednosti.[tite}i svoje vrednosti, mi {titimo Evropu i wene vred-nosti i wenu posebnost – jer Evropu Evropom ~ine upravovrednosti i osobenosti svake od evropskih nacija ponao-sob, francuske, nema~ke, italijanske, engleske, holandske,ali i srpske, bugarske, rumunske, moldavske, ruske nacijeitd, kao i wihova civilizacijska isprepletanost i poveza-nost. Evropa od ostatka Evroazije nije geografski razdvo-jena, ona je, kako je primetio francuski pesnik Pol Vale-ri, “mali rt azijskog kontinenta” (Paul Valéry, Variétés I,p. 24), ali je wene civilizacijske vrednosti ~ine posebnomcelinom, posebnim kontinentom. Ako ho}emo da budemo


Evropska unija

Evropa, treba da ostanemo ono {to jesmo. A da bismo osta-li ono {to jesmo, moramo da sa~uvamo vlastiti identitet,vlastitu tradiciju, vlastitu kulturu i civilizaciju i vla-stito jedinstvo u razli~itosti. ûvawe onoga {to su namostavili preci, dakle konzervatorstvo prema onome zbog~ega prostor na kome ̀ ivimo sa ponosom nazivamo Starimkontinentom, ni na koji na~in ne predstavqa konzervati-zam i beàwe od modernog. ̂ uvawe starog i dobrog zapravoje jedini ispravan, a verovatno i jedini mogu}i na~in da sebude moderan i spreman na prihvatawe pravih vrednostikoje donosi novo vreme.

Naàlost, kod nas je dosta prisutna te`wa i shvataweda }emo da postanemo “Evropa” tako {to }emo pobe}i odonoga {to jesmo, tako {to }emo postati ne{to drugo. No-sioci takve ideje “evropejstva” zato se stide vlastitog, odpredaka nasle|enog srpstva, smatraju}i sve {to je izvornosrpsko “primitivnim”, “seqa~kim” (u nekom negativnom inipoda{tavaju}em smislu) i “drugorazrednim” (to ide domere apsurda, tako da neki politi~ari u svojim programi-ma imaju borbu protiv kajmaka i ajvara, jer “ne}emo vaqda uEvropu sa kajmakom i ajvarom.”). Takvim pristupom seEvropa osiroma{uje, a vlastita nacija izdaje. To je malo-gra|an{tina, a ne evropejstvo. Jer evropejac i kosmopoli-ta moè da bude samo onaj ko je dovoqno ukorewen u svojunaciju, u svoju nacionalnu kulturu, u svoju nacionalnu tra-diciju.

2 – Onaj ko zaista prihvata evropske vrednosti i dostig-nu}a evropskih integracionih procesa i ko ima iskren od-nos prema tim vrednostima i dostignu}ima zahteva}e do-slednu primenu tih vrednosti i dostignu}a i na nas.

Zato je izraz iskrenog, su{tinskog evropejstva, recimo,suprotstavqawe Ha{kom tribunalu, politi~koj institu-ciji koja masovno kr{i qudska prava – pravo na slobodu,pravo na pretpostavku nevinosti, pravo na odbranu itd.Nijedna zapadnoevropska zemqa ne bi dopustila da ti anti-evropski standardi koje primewuje Ha{ki tribunal buduprimeweni na wene gra|ane. Na{e evropejstvo treba da seogleda u tome {to }emo se i mi protiviti primeni antie-vropskih i anticivilizacijskih standarda Ha{kog tribu-nala na na{e gra|ane ({to opet, ne zna~i da ne treba goni-ti izvr{ioce te{kih povreda me|unarodnog humanitarnogprava, ali stvarne izvr{ioce i u stvarnim sudskim postup-cima). S druge strane, odnos oboàvawa i ushi}enosti pre-ma Ha{kom tribunalu i wegovom antievropskom ustroj-stvu i postupawu ne moè biti ni{ta drugo do antievropej-stvo i malogra|ansko podani{tvo.

Sli~no je i sa odnosom prema Kosovu i Metohiji i poku-{ajima administracije SAD i briselske birokratije da mudodele nezavisnost. Iskreno i odlu~no se suprotstavqatitome, zna~i {tititi me|unarodno pravo i evropske vredno-sti i standarde. I to je onda pravo i iskreno evropejstvo.

3 – Pribliàvawe Srbije evropskim integracionimprocesima treba da se sastoji pre svega u radu na sebi, nausvajawu evropskih pravnih, ekonomskih i drugih standar-da i na harmonizovawu sa wima (usvajawe onoga {to se na-ziva “komunitarnom tekovinom” – “acquis communautaire”).Ovo stoga {to se po pravilu radi o dobrim standardima idobroj regulativi, koju su zemqe EU usvojile i primenilesame na sebe. Dakle, ne radi se o drugorazrednoj robi za is-to~no trì{te. Osim toga, u interesu je Srbije da joj prav-ni sistem (a i ekonomski i drugi) bude kompatibilan sa si-stemom koji je uspostavqen na {irokom podru~ju u na{emsusedstvu, jer se na taj na~in omogu}ava i olak{ava komuni-kacija i saradwa. Naravno, ako je ne{to me|u tim standar-dima {tetno po nas, ne treba ga usvajati, ali to su izuzecii oni su sasvim sigurno veoma retki i imaju uglavnom pri-

vremeni karakter.Svakako nije dobar put i na~in moqakawe za prijem u

EU i za druge koncesije od strane ove organizacije i pri-stajawe na ponièwa i ucene, u o~ekivawu da }e EU da namre{ava probleme. Mi na prijem u EU svakako ne moèmo dara~unamo dok sami ne re{imo svoje probleme i dok sami neizgradimo i ne uredimo vlastiti pravni, ekonomski i dru-gi sistem. A kad se ta pitawa re{e, samo ~lanstvo u EU iprestaje da bude toliko bitno. Na{ ciq treba da bude da iz-gra|ivawem, ustrojavawem i razvijawem vlastitog sistemai vlastitog dru{tva do|emo u poziciju u kakvoj se nalazi,recimo, Norve{ka, koja je u dva navrata, po~etkom 70-ih ipolovinom 90-ih godina, primana u ~lanstvo EZ/EU, ali jena referendumu stanovni{tvo Norve{ke oba puta glasaloprotiv. I ni{ta im zbog toga ne nedostaje. Kao {to ni{tane nedostaje ni onim zemqama ~iji gra|ani su se u isto tovreme opredelili za ~lanstvo u ovoj organizaciji. Dakle,evropska integracija treba da bude stvar slobodne voqe islobodnog izbora, a ne stvar prisile i nu`de.

Naàlost, kod nas do sada nije ura|eno dovoqno na usva-jawu evropskih pravnih i drugih standarda, posebno u onimdomenima gde bi ure|enost sistema po tim standardimaonemogu}ila nekontrolisano i nedopustivo me{awe poli-ti~kih krugova u privredna kretawa, koje neretko poprimai kriminalne oblike.

S druge strane, u stavu da je EU kqu~ na{ih problema,da }e poniznim pona{awem zasluèno pribliàvawe ovojorganizaciji doneti samo po sebi ekonomske koristi u vi-du pomo}i, povoqnih kredita itd, jednostavno je neta~no,jer EU, koja funkcioni{e na trì{nim kriterijumima,svakako ne}e tek tako dodeqivati milostiwu bilo kome, anama posebno. A i o~ekivawe na ~isto ekonomskim krite-rijumima nezasnovane pomo}i od bilo koga, pa i od bogateEU, samo po sebi je ne~asno – ono podse}a na logiku siro-ma{nog hoh{taplera u ~ijem kom{iluku ̀ ivi bogata{, paovaj siroma{ni gleda kako da mu se uvali u ku}u da bi se naj-eo i napio. Ovakvim pristupom se, {tavi{e, daje osnov bri-selskoj birokratiji, koja nam svakako nije naklowena, da nanas vr{i pritiske i da nas ucewuje.

4 – Mi na ~lanstvo u EU ne moèmo skoro da ra~unamo.To nam otvoreno govore i zvani~nici sa Zapada. âk i akopotpi{emo Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, to ni-{ta ne mora da zna~i – Turska je takav ugovor sa EZ potpi-sala 12. septembra 1963. godine u Ankari, dakle pre skoro45 godina, a te{ko da }e uskoro da postane ~lan EU. (Agre-ement Establishing an Association between the European Econo-mic Community and Turkey, (signed at Ankara, 12 September1963)

A do momenta kada budemo mogli da ra~unamo na ~lan-stvo u EU, zna~aj ove organizacije }e biti znatno smawen.Naime, EU ve} sad po~iwe polako (ali i sve brè) da bivaapsorbovana procesom globalizacije, procesom dizawadru{tvenih procesa sa nacionalnog ili regionalnog nivoana svetski, globalni nivo. A globalizacija je neminovnost,dru{tvena zakonitost koja se ne moè spre~iti (a i ne bije trebalo spre~avati, ~ak i da je to mogu}e), ve} se moè sa-mo spre~iti wena zloupotreba od strane mo}nih i bogatihna {tetu slabih i siroma{nih. Izvesno je da }e EU moratida se utopi u taj proces, a ako poku{a da se ogradi i ostanezatvoreni krug privilegovanih, onda }e sve vi{e poprima-ti retrogradni karakter. Primera radi, SFRJ je, kao drà-va sa razvijenom tekstilnom industrijom imala, pored 2 op-{ta trgovinska ugovora i jednog ugovora o saradwi (oviugovori su zakqu~ivani sukcesivno i zamewivali jedandrugog), i sektorske ugovore u oblasti tekstila sa EZ. Me-|utim, danas bi takva privilegovana saradwa u ovom sekto-


Evropska unija

ru bila nemogu}a, jer se ~itava tekstilna industrija izEvrope preselila na Daleki istok. Saradwa se sve vi{epravi na svetskom nivou, a evropski nivo ostaje preuzak.

Zbog navedenog je zalagawe za saradwu i sa drugim part-nerima u svetu u potpunosti u skladu sa istorijskim kreta-wima. Takva {iroka otvorenost prema partnerima sa raz-li~itih strana moè Srbiju samo da dovede u privilegova-nu poziciju u budu}im vremenima.

Usko i slepo orijentisawe samo prema EU i SAD i za-nemarivawe i potcewivawe (do mere podsmeha) saradwe sadrugim zemqama koje imaju velike potencijale (Rusija, Ki-na, Indija itd) izraz su malogra|anske ograni~enosti isnobizma, koji sa realno{}u i istorijskim kretawima ne-maju nikakve veze.

5 – Istinsko i su{tinsko evropejstvo podrazumeva rea-lan i iznijansiran odnos prema EU i evropskoj integraci-ji uop{te, odnos koji ima i svoju pozitivnu i svoju negativ-nu stranu. S druge strane, stalno pozivawe na Evropskuuniju, na “evropsku perspektivu” i na “evropsku viziju”, bezdovoqno iskrenog rada na usvajawu evropskih standarda isa o~iglednim nedostatkom razumevawa onoga o ~emu sepri~a, dakle {upaq idolopokloni~ki stav, govori o tomeda oni koji tako postupaju imaju ~isto politikantski odnosprema evropskoj integraciji, da se radi o pukim parolama,o manifestaciji totalitarne svesti. Ne ~udi zato ~iweni-ca da su ~esti nosioci takvog pristupa i takve retorikeupravo qudi koji su, ne ba{ tako davno, na isti na~in govo-rili o socijalisti~kom samoupravqawu, dru{tvenoj svoji-ni, marksizmu-lewinizmu, nesvrstanosti itd. Totalitarnasvest, dakle, ostaje, samo se mewaju retorika, pona{awa i“mi{qewa” koji se smatraju podobnim i pogodnim za vla-stitu dru{tvenu promociju.

6 – Kona~no, i opredeqenost za evropske integracioneprocese nema samo jedan, uniforman oblik, ve} se pojavqu-je u obiqu nijansi. Mo`da je najboqi primer za to ~iweni-ca da je upravo u Francuskoj, zemqi iz koje je potekla ini-cijativa za stvarawe Evropske zajednice (ideja francuskogekonomiste @ana Monea, koju je prihvatio i u konkretanpredlog preto~io ministar inostranih poslova FrancuskeRober [uman), kao i u Holandiji, jednoj od izvornih ~lani-ca EZ, na referendumu re~eno “ne” predlogu Evropskogustava, dok je isti predlog u novijim ~lanicama EU, onimakoje su u najve}em delu istorije evropske integracije bilesa druge strane “gvozdene zavese”, nailazio na ogromnu me-ru podr{ke. Ovo francusko i holandsko “ne” svakako nijepokazateq nedostatka “evropske orijentacije” te dve naci-je (ako one nisu “evropski orijentisani”, a {ta je onda uop-{te “evropska orijentacija”?), ve} je samo izraz wihovogzrelog i promi{qenog odnosa prema tome u kojoj meri sma-traju da treba da do|e do preno{ewa suvereniteta sa naci-onalnog na nadnacionalni, evropski nivo. Nije ovo jedinislu~aj. Ista ta Francuska je 1954. godine u Nacionalnojskup{tini odbila ratifikaciju ve} potpisanog Ugovora oosnivawu Evropske odbrambene zajednice, koji je podrazu-mevao ukidawe francuske vojske, a stvarawe evropske voj-ske (u kojoj bi bili i nema~ki vojnici, ali bez nema~ke ko-mande), iako je ideja o stvarawu ovakve zajednice poteklaupravo iz Francuske (plan Pleven iz 1950. godine). I Ugo-vor iz Mastrihta nije pro{ao na prvom referendumu uDanskoj, a britanskim politi~arima nije ni padalo na pa-met da ga stave na proveru narodne voqe u Ujediwenom Kra-qevstvu, jer je bilo izvesno da bi tamo pretrpeo fijasko.Kona~no, niko se ne usu|uje da ospori evropsku orijentaci-ju [arla de Gola, samo {to je Evropa za koju se on zalagaobila “Evropa otaybina” (“Europe des patries”) i “Evropa odAtlantika do Urala”.

Nije, dakle, izraz iskrene evropsko-integracione ori-jentacije nekriti~ko i neselektivno prihvatawe svega{to potekne iz Brisela. Sve {to potekne iz Brisela neprihvataju ni oni koji su najzaslu`niji za to {to je taj gradpostao “prestonica Evrope”i prestao da bude ne mnogo zna-~ajna prestonica jedne malene dràve, podeqene rivalite-tom i mr`wom izme|u dve osnovne grupacije wenog stanov-ni{tva – Valonaca i Flamanaca.

O (ne)kompatibilnosti ““evropske perspektive”” Srbije i doslednog

insistirawa na teritorijalnom integritetuKod nas se moè ~esto ~uti tvrdwa da je mogu}e izmiri-

ti i “evropsku perspektivu” Srbije (pridruìvawe, a za-tim i puno ~lanstvo u EU) i doslednost u pogledu “kosov-skog pitawa”, tj. da mi treba da teìmo ulasku u EU ~ak iako ova organizacija, odnosno wene dràve ~lanice pri-hvate secesiju Kosova i Metohije, {to }e oni verovatno iu~initi. I, mada su takvi stavovi ~esto izno{eni na kon-fuzan na~in, izgleda da se misli da mi moèmo da u|emo uEU koja priznaje nezavisnost Kosmeta, a da pri tom samiostanemo dosledni u pogledu nepriznavawa secesije i insi-stirawa na teritorijalnom integritetu Srbije.

To, naravno, nije mogu}e. Ne samo posmatrano sa princi-pijelne ta~ke gledi{ta, u tom smislu da nije prirodno dajedna dràva teì da u|e u organizaciju koja prema woj imado te mere negativan odnos da joj otkida deo teritorije odtakvog istorijskog zna~aja, ve} i posmatrano sa pravne ta~-ke gledi{ta.

Naime, gotovo je izvesno da }e dràve ~lanice EU (barvelika ve}ina wih i to one najva`nije i najsna`nije) pri-znati nezavisnost Kosmeta. âk i ako neka od ~lanica EUbude protiv toga, to ne}e spre~iti one koje to ho}e, da pri-znaju nezavisno Kosovo (priznawe je akt svake dràve pona-osob, a EU moè, ali i ne mora o tome da zauzme zajedni~kistav). S druge strane, ~lanom 133 Ugovora o osnivawuEvropske zajednice (kao jednog segmenta EU) regulisano jezakqu~ivawe trgovinskih ugovora EZ sa tre}im dràvama,a ~lanom 300 istog ugovora regulisano je zakqu~ewe ugovo-ra sa tre}im zemqama u drugim oblastima iz nadle`nostiEZ gde je to Ugovorom o osnivawu EZ predvi|eno. I u jed-nom i u drugom slu~aju predvi|eno je da se odluka o zakqu-~ewu tih ugovora po pravilu usvaja kvalifikovanom ve}i-nom u Savetu Evropske unije (Savetu ministara)1). Osimtoga, svaka dràva ~lanica bi imala obavezu da po{tuje iizvr{ava odredbe takvih ugovora bez obzira na to da li jewen predstavnik u Savetu ministara glasao protiv i ostaou mawini. Dakle, ~ak i ako bi Srbija postala ~lan EU u ne-ko skoro vreme ({to je iskqu~eno kao mogu}nost), ne samoda ona ne bi mogla da spre~i zakqu~ewe takvih ugovora EZsa nezavisnim Kosovom, jer bi bila preglasana, ve} bi mo-rala da po{tuje i izvr{ava takve ugovore i u odnosu na ne-zavisno Kosovo, {to bi predstavqalo akt priznawa neza-visnosti. Jer dràva se ne priznaje samo izri~itim for-malnim aktom, formalnom deklaracijom o priznawu (pri-znawe de jure), ve} se u praksi to mnogo ~e{}e ~ini postup-cima kojima se stupa u odnose sa novom dràvom, kojima seona u praksi tretira kao dràva (priznawe de facto).

Oni koji tvrde da je mogu}e ~lanstvo Srbije u EU bez po-vinovawa odlukama ove organizacije koje mogu da budu jakoneprijatne po nas, ili ne znaju ili zaboravqaju, ili pri-krivaju ~iwenicu da EU nije klasi~na me|unarodna orga-nizacija, ve} naddràvna organizacija u korist koje se dr-àve ~lanice odri~u dela svog suvereniteta. Zato nije ume-sno bilo kakvo pore|ewe te organizacije i ~lanstva u wojsa ~lanstvom, recimo, u UN ili u Savetu Evrope. Tu razli-


Evropska unija

~itost prirode Evropske zajednice u odnosu na klasi~neme|unarodne organizacije konstatovao je Sud pravdeEvropske zajednice jo{ 15. jula 1964. godine (u presudi upredmetu Costa/E.N.E.L.), na{av{i da je pravni poredakEEZ “vlastiti (sui generis) pravni poredak, integrisan upravni sistem dràva ~lanica” ...

I parafirani i, zasad, u stranu gurnuti tekst Sporazu-ma o stabilizaciji i pridruìvawu, tako|e predvi|a zaSrbiju obavezu da sara|uje sa krugom dràva u koji bi mo-glo, mimo na{e voqe, da u|e i nezavisno Kosovo. Tako, re-cimo, ~lan 15 tog sporazuma predvi|a da }e “nakon potpisi-vawa ovog sporazuma, Srbija ... zapo~eti pregovore sa drà-vama koje su ve} potpisale Sporazum o stabilizaciji i pri-druìvawu, radi zakqu~ivawa bilateralnih ugovora o re-gionalnoj saradwi, ~iji }e ciq biti pove}awe obima sarad-we izme|u tih dràva. ... Ovi ugovori }e biti zakqu~eni uroku od dve godine od stupawa na snagu ovog sporazuma.Spremnost Srbije da zakqu~i ovakve ugovore }e biti uslovza daqi razvoj odnosa izme|u Srbije i Evropske unije. Sr-bija }e zapo~eti sli~ne pregovore sa preostalim dràvamau regionu kada ove dràve budu potpisale Sporazum o sta-bilizaciji i pridruìvawu.” ^lan 16 istog sporazumapredvi|a da }e “Srbija u~estvovati u regionalnoj saradwisa drugim dràvama koje su obuhva}ene Procesom stabili-zacije i pridruìvawa u nekim ili svim oblastima sarad-we obuhva}enim ovim sporazumom, a posebno onim od zajed-ni~kog interesa.”. Kona~no, ~lan 17 istog sporazuma pred-vi|a za Srbiju obavezu regionalne saradwe i sa drugim dr-àvama kandidatima za pristupawe Evropskoj uniji kojenisu obuhva}ene Procesom stabilizacije i pridruìvawa:“Srbija treba da podsti~e saradwu i zakqu~i konvenciju oregionalnoj saradwi sa svakom dràvom kandidatom zapristupawe EU u bilo kojoj od oblasti saradwe obuhva}e-nih ovim sporazumom. Ove konvencije treba da omogu}e po-stepeno uskla|ivawe bilateralnih odnosa izme|u Srbije ite dràve sa odgovaraju}im delom odnosa izme|u Evropskezajednice i wenih dràva ~lanica i te dràve.” Ukolikojednog dana potpi{emo Sporazum o stabilizaciji i pridru-ìvawu sa EU (ili, preciznije, sa Evropskom zajednicom iwenim dràvama ~lanicama), i ukoliko nezavisno Kosovostekne neki od statusa na koje se odnose navedena tri ~lana,onda }emo morati da sara|ujemo sa tim nezavisnim Koso-vom. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, za raz-liku od Politi~kog sporazuma, izraèno je, dodu{e najpreu preambuli, “opredeqewe strana da u potpunosti sprovo-de sva na~ela i odredbe Poveqe UN, OEBS, posebno onihsadrànih u Zavr{nom aktu Konferencije o evropskoj bez-bednosti i saradwi (u daqem tekstu “Zavr{ni akt iz Hel-sinkija”), zakqu~nim dokumentima Madridske i Be~ke kon-ferencije, Pariskoj poveqi za novu Evropu, i Paktu za sta-bilnost jugoisto~ne Evrope”, a zatim je u ~lanu 135, stav 2,istaknuto i slede}e: “Ovaj sporazum se ne primewuje na Ko-sovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravom u skladu saRezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 od10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitawe sada{wi sta-tus Kosova, niti odre|ivawe wegovog kona~nog poloàjaprema istoj rezoluciji.”Me|utim, ovo pozivawe na me|una-rodno pravo o~igledno nije nimalo iskreno sa straneEvropske unije kada je Srbija u pitawu. A osim toga, ononije ni neophodno, budu}i da obaveza po{tovawa me|una-rodnog prava postoji sama po sebi. Ukoliko do|e do progla-{ewa nezavisnosti Kosmeta i davawa toj novoj dràvi ne-kog od navedenih statusa (o kojima je re~ u ~lanovima 15, 16i 17 Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu), nama binajverovatnije preostalo da ga, zbog nepo{tovawa navede-nih me|unarodnih dokumenata od druge strane, raskinemo,i da do|emo u poziciju kao da ga nismo ni potpisali.

Odnos prema komunitarnoj tekovini kao pokazateq neiskrenosti u evropskim zalagawima

Najboqi dokaz za to da se “evropska politika” i “evrop-ska vizija” dela politi~ke elite u Srbiji u velikoj merisvode na puke parole i propagandu, sra~unate da zadovoqemalogra|anske porive i komplekse niè vrednosti, kakovlastite tako i svojih pristalica, a pri tom li{ene svakesadrìne u su{tinskom smislu, predstavqa stvarni odnosprema usvajawu evropskog integracione tekovine, tj. evrop-skih pravnih standarda (za to se koristi francuski izraz“aki kominoter” – “acquis communautaire” – “tekovina Za-jednice”). Jedan od kqu~nih uslova za ~lanstvo u EU je, iz-me|u ostalog, upravo usvajawe te “tekovine”2), a vlasti uSrbiji, delom iz neznawa, ali delom i s namerom, i to posvemu sude}i ne sa dobrom namerom, izbegavaju da usvajaju teevropske standarde, ~ak i tamo gde je o~igledno da oni zanas mogu biti samo od koristi. Da se ne radi samo o nezna-wu (mada je i ono dosta prisutno), ve} da je u zna~ajnoj meriu pitawu i zla namera, najboqe govori ~iwenica da je usva-jawe evropskih standarda izostalo upravo u oblastima gdesu vlastima trebale odre{ene ruke i pravno neure|eno sta-we da bi mogli nesmetano, sami ili preko svojih tajkuna, dasti~u bogatstvo na ra~un dràve i naroda. Tu se pre svegaradi o domenima gde dràva moè da se me{a u funkcioni-sawe trì{ta, ~ime dovodi do distorzija i malverzacija na{tetu privrede i stanovni{tva a u korist privilegovanihpojedinaca. Tako|e su mehanizmi kontrole i za{tite nepo-stoje}i ili poreme}eni, npr. nedostatak finansijskih kon-trola, nedostatak kontrolnih mehanizama na planu konku-rencije, nedostatak adekvatne regulative i kontrole uoblasti javnih nabavki, nedostatak antikorupcijskih meha-nizama i mehanizama za suzbijawe organizovanog krimina-la, lo{e pravosu|e, neprihvatqivo me{awe politike urad policije itd. Tako|e, evidentno je da je na planu soci-jalne za{tite izostala harmonizacija sa evropskom regula-tivom, jer ako se neko bogati na pravno i moralno nedopu-stiv na~in, neko zbog toga mora i da siroma{i. Tako|e i udrugim oblastima od interesa za kvalitet ìvota gra|ana,kao {to su za{tita ̀ ivotne sredine, qudskih prava, pravapotro{a~a, spre~avawe diskriminacije, za{tita ugroè-nih dru{tvenih grupa (èna, dece, Roma, hendikepiranih),pravna sigurnost, saobra}aj itd, vlast u Srbiji je propusti-la da usvoji i ispo{tuje evropske standarde.

Da ne bi bilo da o tome koliko jeste, a koliko nije po-stignuto na planu usvajawa “komunitarne tekovine” u Sr-biji sudi neko u ko po prirodi stvari mora da bude, na ovajili na onaj na~in, pristrasan, mi }emo se osloniti na ono{to o napretku Srbije u tom procesu kaù iz samog Brise-la. Svoje najnovije zakqu~ke o tome {ta jeste i {ta nije


Evropska unija

uradila vlast u Republici Srbiji na planu usvajawa evrop-skih standarda, Evropska komisija je iznela u dokumentunaslovqenom “Izve{taj o napretku Srbije za 2007. godinu”,koji prati Izve{taj Komisije Evropskom parlamentu iSavetu, “Strategija {irewa i glavni izazovi 2007-2008”,usvojen u Briselu 6. novembra 2007.

Da ne gre{imo du{u, u nekim domenima je ovaj izve{tajkonstatovao zna~ajan progres, ali ono {to zabriwava je toda je taj progres ostvaren u domenima gde se puni dràvnakasa (“Srbija je nastavila da dobro napreduje na poqu cari-na” /str. 28 Izve{taja Evropske komisije/ ili “Dobar na-predak je ostvaren na poreskom poqu” /str. 29/), a da je pot-puni nedostatak napretka ili nedovoqan napredak (naj~e-{}e se koristi izraz “little progress”, {to zna~i mali, u smi-slu nedovoqan, napredak) konstatovan u domenima gde se taista kasa prazni, gde se tro{i drugo nacionalno bogatstvo,gde bi trebalo da se vr{i kontrola dràvnog pona{awa, igde se gra|ani i wihova prava i poloàj {tite, izme|uostalog, i od dràve.

U Izve{taju Evropske komisije se isti~e da su posebnonaru{ena pravila konkurencije sadràna u ~lanovima 81-89 Ugovora o osnivawu Evropske zajednice, a posebno pra-vila o kontroli i spre~avawu dràvne pomo}i preduze}i-ma, a to su ~lanovi 87-89, i o dràvnim monopolima, a to su~lan 86 i ~lan 31 Ugovora o osnivawu Evropske zajednice(Izve{taj Evropske komisije kaè, npr: “Monopolskestrukture koje kontroli{e dràva i daqe opstaju... Rele-vantni prate}i propisi uz Zakon o kontroli dràvne po-mo}i preduze}ima jo{ nisu usvojeni. To spre~ava usposta-vqawe odgovaraju}ih nadzornih mehanizama, kao {to je Ko-misija za kontrolu dràvne pomo}i preduze}ima.” /str. 25/“Nedovoqan napredak je postignut na poqu dràvne pomo-}i preduze}ima. Kontrola dràvne pomo}i je i daqe slaba,a administrativni kapacitet nedovoqan. Srbija jo{ uveknije uspostavila operativno nezavisan organ vlasti za kon-trolu i spre~avawe dràvne pomo}i preduze}ima u ciquuvo|ewa sistema prethodne kontrole svih mera dràvnepomo}i i pripreme uskla|ivawa postoje}e dràvne pomo-}i sa zahtevima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruì-vawu. Na poqu kontrole dràvne pomo}i, Srbija ozbiqnozaostaje.” /str. 29/).

Sistem javnih nabavki je takav da dozvoqava zna~ajnezloupotrebe (“Nedovoqan napredak je postignut na poqujavnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama nije izmewen inikakav napredak nije postignut u bavqewu prazninama upravnom okviru, ukqu~uju}i i definisawe ugovornih stra-na. ... Slabosti unutra{weg revizorskog (kontrolnog) si-

stema unutar dràvne administracije, korupcija i nedosta-tak potpuno funkcioni{u}e vrhovne revizorske institu-cije predstavqaju daqe rizike za implementaciju delo-tvornog, konzistentnog i nediskriminatornog sistema jav-nih nabavki u Srbiji. ... Sve u svemu, sistem javnih nabavkiu Srbiji i daqe je slab i zahteva da bude daqe oja~an, kakou zakonodavnom tako i u administrativnom pogledu.” /str.29-30/). Dràva tako|e spre~ava i oteàva osnivawe predu-ze}a i wihovo stupawe na trì{te i povla~ewe sa wega (“...preterani birokratski zahtevi i sloèna regulativa na-stavqaju da spre~avaju stupawe (preduze}a) na trì{te iizlazak sa wega.” /str. 23/ “Kada je u pitawu pravo osnivawafirmi i kompanijsko pravo ... dolazilo je do dugotrajnih od-lagawa (razvla~ewa) prouzrokovanih zahtevima za izdava-we prate}ih dozvola na op{tinskom nivou.” /str. 27/).

Sve je, dakle, okrenuto u pravcu o~uvawa mogu}nostizloupotreba od strane dràvnih organa i nedozvoqenog bo-ga}ewa, kako politi~ara tako i sa wima povezanih lica, na{tetu same dràve i gra|ana.

Da napred opisana zloupotreba javnih fondova i mani-pulisawe trì{tem od strane dràve (~itaj: dela politi-~ara), kao i spre~avawe razvijawa i normalnog funkcioni-sawa zdravog privatnog sektora zapravo imaju za ciq pravui moralu suprotstavqeno boga}ewe politi~ara na vlasti iwima bliskih lica, moè se zakqu~iti i iz delova Izve-{taja Evropske komisije koji govore o sistemskoj korupci-ji i drugim vidovima malverzacija koje vr{e nosioci vla-sti (“... korupcija je jo{ uvek rasprostrawena i predstavqaozbiqan problem u Srbiji. Konvencija Saveta Evrope ogra|anskopravnoj borbi protiv korupcije i dopunski pro-tokol uz Konvenciju o krivi~nopravnoj borbi protiv ko-rupcije nisu ratifikovani. Akcionom planu za borbu pro-tiv korupcije nedostaju jasni rokovi, konkretne akcije ineophodna sredstva za implementaciju. Ima propusta usprovo|ewu preporuka GRECO3). Antikorupcijska agen-cija jo{ nije uspostavqena. ... Regulativa o konfliktu in-teresa je uglavnom ispo{tovana kroz prijavqivawe imovi-ne od strane zvani~nika, ali nije uspostavqena nikakvaprocedura sprovo|ewa u delo i zakon nije predvideo ade-kvatnu kontrolu. Pravni okvir koji reguli{e javne nabav-ke, proces privatizacije, i velike buyetske izdatke nepredvi|a dovoqne kontrolne mehanizme da bi se smawiorizik od zloupotreba i korupcije. Jo{ uvek nije usposta-vqen sveobuhvatan revizorski sistem. Ovo predstavqa pre-preku uspostavqawu vaqano regulisanog sistema javnihrashoda, koji bi bio u stawu da u samom korenu spre~i si-stemsku korupciju. ...Korupcija je rasprostrawena i pred-stavqa ozbiqan problem u Srbiji.” /str. 11/).

Dakle, u pitawu je sistemska korupcija. Nedavno je, u TVduelu pred predsedni~ke izbore, aktuelni predsednik Sr-bije kazao da je korupcija problem nasle|en iz 90-ih godi-na. Me|utim, ta je odbrana {upqa ako se ima u vidu da ko-rupcija uvek podrazumeva u~e{}e vlasti, tj. lica koja vr{eneku vrstu javnih ovla{}ewa, jer se kod akata korupcijeupravo takvim licima daje protivpravna materijalna ko-rist da bi u~inila ili ne bi u~inila ne{to u okviru vr{e-wa tih ovla{}ewa. A ako korupcija postoji sada, onda u woju~estvuju sada{wi nosioci vlasti. I zato je besmislena inaivna odbrana: “Mi sada krademo zato {to je neko drugikrao pre deset godina.” A osim toga, to iz 90-ih godina ne-{to ba{ i ne utvrdi{e u sudskim postupcima, {to ne zna-~i da korupcije tada nije bilo.

I prawe novca i finansijski terorizam tako|e pred-stavqaju zna~ajan problem u Srbiji, a dràva tu pojavu nesuzbija, {to navodi na zakqu~ak, posebno kada se imaju u vi-du i napred navedeni delovi Izve{taja, da je i to jedan ob-


Evropska unija

lik protivpravnog pona{awa u koji su ukqu~eni nosiocivlasti i wihovi tajkuni (“Nedovoqan napredak moè da bu-de konstatovan na poqu prawa novca. ... Nisu usvojeni zako-ni o spre~avawu finansijskog terorizma i o nacionalnojstrategiji za spre~avawe prawa novca i finansijskog tero-rizma, koji bi trebalo da budu uskla|eni sa direktivom Sa-veta ministara o spre~avawu kori{}ewa finansijskih si-stema za prawe novca i finansijski terorizam.... Prawenovca je i daqe ozbiqan problem u Srbiji.” /str. 40-41 Iz-ve{taja Evropske komisije /).

Dràva, prema Izve{taju Evropske komisije, toleri{ei trgovinu drogama. A javna su tajna veze nekih politi~kihkrugova sa kriminalnim klanovima ukqu~enim u trgovinunarkoticima (“...nije usvojena nacionalna strategija zaspre~avawe zloupotrebe droga i smawivawe snabdevawadrogom. Aktivnosti na planu spre~avawa zloupotrebe dro-ga bile su veoma ograni~ene. Saradwa sa me|unarodnim te-lima na planu kontrole droga nije potpuno razvijena ... Tr-govina drogama i daqe stvara ozbiqnu zabrinutost.” /str.41 Izve{taja Evropske komisije/).

Da bi nosioci vlasti mogli da se na navedeni na~in ne-smetano bave zloupotrebama, potrebna im je kontrola nadpravosu|em i neefikasnost pravosu|a (“Postoji zabrinu-tost u pogledu stepena uticaja parlamenta na pravosu|e.”/str. 10/; “... nedostaci u funkcionisawu Ustavnog suda stvo-rili su pravni vakum u sudskom nadzoru zakonitosti iustavnosti usvojenih propisa.” /str. 10/; “Apelacioni iupravni sudovi jo{ nisu uspostavqeni, a postavqeni rok zastupawe na snagu relevantnih propisa je odloèn. Ovo jeimalo negativan uticaj na efikasnost sprovo|ewa pravde.”/str. 10/; “Zna~ajna nagomilanost nedovr{enih predmeta,kako u gra|anskim tako i u krivi~nim slu~ajevima stvaraozbiqnu zabrinutost i pored blagog smawewa tokom 2006.godine. Nema jasne strategije za re{avawe ovog problema,a kori{}ewe upro{}enih procedura za slu~ajeve mawegzna~aja je nedovoqno. Nema delotvornog sistema upravqa-wa predmetima i problemi sa ukupnom efikasno{}u pra-vosu|a ostaju. Predugo trajawe sudskih postupaka dovelo jedo osloba|awa okrivqenih u odre|enom broju slu~ajeva. ...Sve skupa, ostvaren je nedovoqan napredak na poqu pravo-su|a, {to je kqu~ni prioritet evropskog partnerstva – anovi pravni okvir jo{ uvek ~eka.” /str. 10 Izve{tajaEvropske komisije/). Neadekvatna je finansijska kontrola(“Na poqu finansijske kontrole postignut je nedovoqanukupni napredak. ... Vlada jo{ uvek nije usvojila sveobu-hvatna politiku o javnoj unutra{woj finansijskoj kontro-li.” /str. 37-38 Izve{taja Evropske komisije/), zatim nedo-pustiva kontrola politike nad policijom, tj. uplitawe po-litike u rad policije (“Jo{ uvek postoji zabrinutost zbognedopustivog politi~kog uplitawa u rad policije i zbognivoa transparentnosti.” /str. 42 Izve{taja Evropske ko-misije/), neadekvatan sistem za borbu protiv organizova-nog kriminala (“Sve u svemu, pripreme na planu organizo-vanog kriminala su jo{ u po~etnoj fazi, {to ostaje izvorozbiqne zabrinutosti.” /str. 43/), a i kontrola nad mediji-ma (“Na poqu audiovizuelne politike Srbija jo{ uvek ni-je potpisala Evropsku konvenciju o prekograni~noj tele-viziji /Saveta Evrope/. Situacija sa Radiodifuznom agen-cijom u Srbiji i daqe predstavqa razlog za zabrinutost.Dodela nacionalnih frekvencija od strane Republi~ke ra-diodifuzne agencije 2006. godine i daqe je sporna i i daqeostavqa otvorena pitawa transparentnosti i odgovorno-sti. ... Postoje razlozi za posebnu zabrinutost u pogleduaudiovizuelnog sektora.” /str. 37 Izve{taja Evropske ko-misije/)

U tesnoj korelaciji sa nedopustivim me{awem u pri-vredne tokove radi boga}ewa dela politi~ke elite i wimabliskih lica je i to {to se nedovoqno radi na socijalnojza{titi stanovni{tva jer je to, pravu i moralu suprotnoboga}ewe privilegovane mawine, nu`no povezano sa degra-dirawem socijalnog poloàja {ireg kruga gra|ana (“Srbi-ja jo{ nije ratifikovala Evropsku socijalnu povequ, {toje predvi|eno kao jedna od obaveza po prijemu u Savet Evro-pe.” /str. 11/; “Implementaciju radnopravne regulativespre~avaju nedovoqni za{titni mehanizmi.” /str. 14/; “Ne-zaposlenost ... je i daqe visoka, a Nacionalna strategija za-po{qavawa je dala ograni~ene rezultate.” /str. 30 Izve-{taja Evropske komisije/)

Nedavna predizborna kampawa obilovala je naporimapoliti~ara da se predstave kao za{titnici mawina, hendi-kepiranih lica, èna, dece itd. A u isto vreme, prema Iz-ve{taju Evropske komisije, u Srbiji vlada diskriminacijatih grupa i, {to je najgore, vlasti im ne pruàju vaqanu za-{titu, ve} suprotno tome, i same u~estvuju u wihovoj dis-kriminaciji (“Sveobuhvatan antidiskriminacijski zakonjo{ nije usvojen i postoji veoma siroma{na sudska praksa...Za{tita od diskriminacije na trì{tu rada i daqe je pre-mala.” /str. 14/; “... Republi~ki savet za mawine nije se sasta-jao od 2006. godine. Nije usvojena neophodna regulativa ko-ja bi regulisala izbor i obaveze nacionalnih saveta. Man-dat odre|enog broja postoje}ih saveta je istekao, ali noviizbori ne mogu biti sazvani zbog postoje}eg pravnog vaku-ma.” /str. 15/; “.. romsko stanovni{tvo se i daqe suo~ava sate{kim ̀ ivotnim uslovima i diskriminacijom. Romi ima-ju velike te{ko}e kod dobijawa li~nih dokumenata, {tospre~ava wihov pristup sistemu socijalne za{tite, obra-zovawu, zaposlewu i drugim uslugama. Zna~ajan deo romskogstanovni{tva ìvi u izuzetnom siroma{tvu i socijalnojiskqu~enosti, i redovno se suo~ava sa diskriminacijom inapadima. Preko 80% romske dece koja ìve u romskim na-seqima je siroma{no i pati od razli~itih vidova diskri-minacije i socijalne iskqu~enosti. U proseku, otprilikejedna tre}ina romske dece zavr{i osnovnu {kolu.” /str. 16/;“... jo{ uvek nije donet zakon o profesionalnoj rehabilita-ciji i zapo{qavawu hendikepiranih lica. Lica sa hendi-kepom ostaju posebno ugroèna grupa, hendikepirana decai daqe trpe diskriminaciju i socijalnu iskqu~enost, a wi-hove porodice su ~esto ostavqene bez odgovaraju}e dràv-ne podr{ke.” /str. 14/; “Poseban zakon o jednakosti polovajo{ nije usvojen i postoji zabrinutost u pogledu stepena na-siqa nad ènama i nedovoqnih krivi~nih sankcija. Upraksi se nastavqa diskriminacija nad ènama na trì-{tu rada.” /str. 13/; “...te{ko}e u pogledu de~ijih prava osta-ju, a deca iz socijalno rawivih grupa trpe diskriminaciju


Evropska unija


i socijalnu iskqu~enost.” /str. 13 Izve{taja Evropske ko-misije/)

I na planu za{tite ̀ ivotne sredine, vlast je bila nedo-voqno efikasna, o ~emu tako|e govori Izve{taj Evropskekomisije (“Nedovoqan napredak je postignut na poqu za-{tite ìvotne sredine.” /str. 33/; “Nikakav napredak nijepostignut na planu kvaliteta vazduha.” /str. 34/; “Nedovo-qan napredak je postignut na poqu za{tite prirode.” /str.34/; “Ograni~en napredak je postignut na planu implemen-tacije propisa o kontroli industrijskih zaga|ewa i otkla-wawu rizika.” /str. 34/)

I na planu za{tite potro{a~a vlast je bila nedovoqnoefikasna, ako je suditi prema Izve{taju Evropske komisi-je (“Nikakav napredak nije zabeleèn na pravu trì{nognadzora. Neophodno je da bude uspostavqena odgovaraju}atrì{na nadzorna struktura bazirana na adekvatnoj regu-lativi koja se odnosi na proizvode kakve zahtevaju propisiZajednice, kao i da se uspostave kontradiktorne predtrì-{ne kontrole” /str. 27/ - re~ je o kontroli po{tovawa pro-pisanih uslova koje proizvodi moraju da ispuwavaju da bibili izneti na trì{te).

I u oblasti saobra}aja, prema Izve{taju Evropske ko-misije, vlast nije bila dovoqno uspe{na (“[to se ti~e put-nog saobra}aja, moè se konstatovati ograni~en napredak.... novi zakon o bezbednosti na putevima jo{ nije usvojen, aja~awe i reorganizacija administrativnog kapaciteta Mi-nistarstva jo{ uvek nisu ostvareni. Pripreme u ovom sek-toru zna~ajno zaostaju. “ /str. 35/; “Ne moè se konstatovatinikakav napredak na planu kombinovanog transporta i me-|umodaliteta.” /str. 35/)

Ovo, naravno, nisu sve kritike iznete u Izve{tajuEvropske komisije, ali su one najzna~ajnije i najindikativ-nije za ocenu da li su neki propusti u usvajawu “komunitar-ne tekovine” bili namerni i motivisani ne~asnim razlo-zima. S druge strane, bilo bi nepo{teno ne re}i da jeEvropska komisija konstatovala i napredak u prihvatawu“komunitarne tekovine” u nekim oblastima.

[ta da se radi?îni se da se zakqu~ak sam name}e. Veliki i su{tinski

najzna~ajniji posao, posao koji zahteva najvi{e truda i vre-mena, nalazi se pred nama, samo od nas zavisi, i ni na kojina~in ne moè da nam {kodi, ve} naprotiv. Re~ je o prihva-

tawu tzv. “komunitarne tekovine”. Ova aktivnost je bitnai korisna ~ak i nezavisno od budu}nosti same Evropskeunije i na{ih institucionalnih veza sa wom. Ona je bitanelement i na{eg {to bezbolnijeg uklapawa u neizbe`neglobalizacione tokove, jer “evropski standardi” u znatnojmeri bivaju prihva}eni i van Evrope. Ona je bitan elementi na{eg {to uspe{nijeg unutra{weg ustrojavawa, ~ak i akose ono posmatra potpuno izolovano od odnosa sa spoqnimsvetom.

S druge strane, Srbija kao ozbiqna dràva ne sme a dane reaguje na najo{triji mogu}i na~in na poku{aje naru{a-vawa svog teritorijalnog integriteta. Ne sme, jer ako samisebe ne {titimo, za{to bi nas bilo ko drugi {titio, ilikako re~e ruski ministar inostranih dela Sergej Lavrov:“Za{to bi mi bili ve}i Srbi od Srba?”. Na tom planu netreba prezati ni od o{trog stava prema EU, ma koliko ko-me ovde ona bila mila i draga. I zato treba odlu~no odba-citi i akte EU kojima se podràva nezavisnost Kosmeta (ai u kojima su sadràni drugi vidovi poniàvawa na{e ze-mqe i na{ih gra|ana) i razne mamce kojima ona poku{avada nas zavede i navede na gutawe udice na kojoj nam se otimateritorija.

Mi treba da budemo dosledni u po{tovawu “evropskihvrednosti”, ~ak i onda kada briselska birokratija te vred-nosti baca pod noge, a posebno kad ih baca pod noge na {te-tu na{e zemqe. Jer nije aktuelna briselska birokratijaEvropa i nije ona data za sva vremena. O~ekivati da Evro-pa po{tuje evropske vrednosti i u odnosu na deo Evrope ko-ji se zove Srbija, ne zna~i o~ekivati ~udo. ̂ udo je ovo sada-{we gaèwe evropskih i uop{te civilizacijskih vredno-sti i me|unarodnog prava od strane Zapada, i to ~udo ne mo-è preterano dugo da traje.

A ono {to je posebno va`no je da ostanemo ~vrsti i do-sledni u odbrani dostojanstva na{e dràve i nacije. Jer do-stojanstvo je posledwa linija odbrane svakog pojedinca isvakog kolektiviteta. Sve drugo nam mogu oduzeti, a jedinodostojanstvo sami dajemo ili ne dajemo. Zato je ono tolikovredno. I jo{ ne{to. Iako je toliko vredno, dostojanstvose ne moè prodati. Jer ~im neko poku{a da ga proda, ononestaje, nema ga vi{e, a niko nije lud da kupi ni{ta.

(Autor je docent na Pravnom fakultetu Univerziteta uBeogradu, predaje Evropsko pravo i za~etnik je inicijati-ve za harmonizaciju jugoslovenskog prava sa evropskim pra-vom iz ranih 90-ih godina.

Tekst je napisan pre progla{ewa nezavisnosti Kosovai Metohije).

Napomene: 1) Jednoglasno se usvajaju ugovori o asocijaciji i ugovori o prije-

mu u puno ~lanstvo.2) Kriterijume za prijem u EU (Accession criteria) je uspostavio

Evropski savet na sednici odrànoj u Kopenhagenu juna 1993.godine, a oni su dopuweni na sastanku istog organa u Madridu,decembra 1995. “Zahtevani ekonomski i socijalni preduslovi”za ~lanstvo u EU su: stabilnost institucija koje garantuju de-mokratiju, vladavinu prava, qudska prava i po{tovawe i za-{titu mawina; postojawe i funkcionisawe trì{ne ekono-mije i sposobnost suo~avawa sa konkurencijom i trì{nimsnagama unutar EU; sposobnost preuzimawa ~lanskih obaveza,ukqu~uju}i prihvatawe ciqeva politi~ke, ekonomske i mone-tarne unije; transponovawe regulative EU u nacionalno pravodràve kandidata i efektivna implementacija i po{tovawete regulative kroz odgovaraju}e administrativne i pravosudnestrukture.

3) U Savetu Evrope je 1999. godine, u ciqu pra}ewa po{tovawastandarda koje je u domenu borbe protiv korupcije uspostavilaova organizacija, osnovana Grupa dràva protiv korupcije -The Group of States against Corruption (GRECO).

Evropska unija


JevropiJevropiTebi da pevam – tebi, tiranko!A duh mi mori otrov i gnev;Uvreda tvojih àoci jetkiPotpaquju mi plemenit spev.

Milionima narodi pi{te,Milion grudi prosipa krv –Milionima pale ku}i{te,Milion qudi gmiè k’o crv.

I milioni dolaze smernoJevropi gordoj na holi sud –“Ne moè vi{e, raja ne moèSnositi jaram, mu~iti trud!Tiran nas gazi, sramoti ène,Useva na{ih otima plod. Presudi, silna, da l’ìvet moèU takvom igu nesre}ni rod!...Izginu}emo!”...

–“Pa izginite!”Podsmeha tvoga gordi je zbor –„I ginu}emo, ginuti slavno –Il ̀ma~em prese} Gordijev ~vor!Izginu}emo – ali slobodni,Jer Srbin ne}e da bude rob!Tamo daleko, na svetom grobqu,Potraì}emo ìvot il’grob”.

Podse}awe

\ura Jak{i}, veliki rodoqub, srpski pesnik, pripove-da~, dramski pisac, slikar, napisao je ovu pesmu 11. januara1867. godine. To je vreme kada je knez Srbije bio MihailoObrenovi}, vreme kada je poku{avao da u potpunosti oslo-bodi Srbe od Turaka. Evropa je i tada, kao i sada, kao iuvek, uostalom, obe}ala svaku vrstu pomo}i Srbiji u wenojborbi. I kao i obi~no, Evropa je prevarila Srbe.

“Jugoslovenska poezija”; Zbornik; 1949; Izdawe savezakwièvnika Jugoslavije; str. 98

•• Kada po~iwe pravi sunovrat Vojske u smislu uru{avawamorala, borbene gotovosti, kadrova, materijalnih resur-sa?

Boìdar Deli}: Vojska je iz NATO agresije iza{la go-tovo nena~eta u svojim tehni~kim potencijalima. Gubici utehnici su bili jedan ili ispod jednog procenta, u zavisno-sti od borbene tehnike. Naravno, nesporno je da 530 poginu-lih i oko 20 nestalih vojnika predstavqa velike gubitke.Imaju}i u vidu da je agresija trajala 78 dana, u borbi sa ta-da najve}om vojnom silom na svetu, na{a vojska je iza{lakao moralni pobednik. Jedna mala zemqa sa tehni~ki infe-riornom vojskom dugo se nosila sa protivnikom, i na krajuobezbedila da sukob bude re{en na me|unarodnom planupreko UN. U iskustvenom, moralnom smislu, Vojska je iza-{la iz rata strahovito jaka. Stare{ine su imale izuzetnoborbeno iskustvo, a vojnici visok moral. Sve je krenulo na-gore sa tzv. demokratskim promenama. Me|utim, od 2000. go-dine pa do dolaska gospodina Tadi}a na mesto ministra od-brane, Vojska je odràla svoju homogenu strukturu, prven-stveno stare{insku, po{tovale su se borbene tradicije,po{tovale su se i ̀ rtve koje smo imali u toj agresiji. U tovreme, stawe je bilo vrlo dobro, iako je uvek postojao pro-blem zastarele tehnike, nemogu}nost remonta i nabavke, anajve}i problem je bio veliki broj vojnih besku}nika, pre-ko 15.000 bez ikakvog stana, odnosno oko 20.000 sa nere{e-nim stambenim pitawem. Dolaskom Tadi}a na funkciju mi-nistra odbrane nastaje pravi lom u Vojsci. Na po~etku ni-je izgledalo tako drasti~no. Prvo je po~elo sa kadrovima.U nekoliko navrata, zakqu~no sa 2004. godinom, svi ti rat-ni kadrovi i svi generali koji su bili unapre|eni u vremedok je Slobodan Milo{evi} bio predsednik Srbije i ko-mandant Vojske, su penzionisani. Kasnije je to pre{lo i napukovnike, niè ~inove, sve do majora. Ubrzo je po~elo iuni{tavawe borbene tehnike. Svi na{i razra|eni modeli

razvoja Vojske, ukqu~uju}i i model smawewa brojnog stawa,modernizaciju, remonte, obezbe|ivawe potrebnih sredsta-va kroz buyet, dolaskom Tadi}a na mesto ministra vojnog,napu{teni su. Onda se krenulo u “reforme” i realizacijunovih planova.

•• Da li ste upoznati sa sadràjem planova koji su biliosnov za reformu Vojske?

Boìdar Deli}: U izradi tih planova u~estvovali suposebno odabrani qudi i jedna mala grupa generala. Ta tzv.reforma po~ela je kadrovskim reformama i uni{tavawemtehnike. [to se ti~e same doktrine ili strategijskog pre-gleda, koji bi trebalo da bude osnova za reformu, ni do da-nas te dokumente Skup{tina nije usvojila. Mislim da nisuni napisani, a ako postoje, sigurno nisu pro{li validnuproceduru i proveru. Sve {to je tada ra|eno bilo je volun-taristi~ki, amaterski i sve se svodilo na smawewe broja je-dinica, smawewe i uni{tavawe borbene tehnike. Borbenatehnika, iako nije bila moderna, bila je funkcionalno is-pravna. U toku jedne godine uni{teno je 300 samohodnihoru|a 90 milimetara. Ta oru|a su u ratu imala svoju ulogu,u~estvovala su u borbenim dejstvima, za wih je postojala ve-lika koli~ina municije. Samo jedna granata za samohodnaoru|a ko{ta oko 1.000 dolara. Ako uzmemo u obzir da je zajedno oru|e bilo 200 ili 300 projektila, onda ra~unica po-


Vojska

Vojska moraVojska morabiti depolitizovanabiti depolitizovanaBoìdar Deli} je zavr{io sve vojne {kole, za-

kqu~no sa [kolom narodne odbrane. Kao dobrovo-qac je u~estvovao u ratu u Hrvatskoj i Bosni i Her-cegovini na raznim du`nostima, zakqu~no sa mestomna~elnika {taba brigade. U agresiji 1999. godine ko-mandovao je 549. motorizovanom brigadom, koja je bra-nila najve}i deo Metohije. U ~in generala je unapre-|en 31. decembra 1999. godine. Komandant Beograd-skog korpusa bio je do januara 2001. godine. Penzioni-san je 31. marta 2005. godine na du`nosti vr{ioca na-~elnika Uprave General{taba Vojske Srbije. Godine2005. svedo~io je pred Ha{kim tribunalom u odbranipredsednika Slobodana Milo{evi}a, a 2007. godine uodbrani generala Lazarevi}a. Ispred Srpske radi-kalne stranke, potpredsednik je Skup{tine Srbije.

Otac je troje dece.

kazuje da su milioni ba~eni, uni{teni. Re~eno je da je to ne-perspektivno, nepotrebno. Posle toga su po~eli sa uni-{tavawem PVO sistema “strela 2m”, po zahtevu Amerika-naca. Kao razlog je navedena ~iwenica da to sredstvo moguda koriste teroristi za ru{ewe civilnih aviona. To, na-ravno, nije bio pravi razlog. Ciq je bio da nas li{e takvihsredstava, pa ih je uni{teno vi{e hiqada, {to iznosi vi{estotina miliona evra. Posle toga se pre{lo na artiqeri-ju, pa je vi{e od 2000 artiqerijskog oru|a izba~eno. Pro-{le godine zavr{ilo se sa uni{tavawem tenkova “T55”.Uni{teno je 680 tenkova, iako su se dobro pokazali u svimratovima. Izgovor je bio da su oni “neperspektivni”i da ihimamo mnogo, da nisu moderni, da su im istekli vremenskiresursi, {to je sve neta~no. Remontni zavod u â~ku bio jeosposobqen da remontuje tenkove i da im vra}a resurse.Oni tenkovi koji se danas smatraju modernim, “M84”, nala-ze se u mnogo lo{ijem stawu i svi su na isteku resursa.

•• Da li se proces degradacije Vojske velikim delom vr{iopo nalogu sa Zapada?

Boìdar Deli}: Svakako, apsolutno sam siguran, jer samimao uvid u neke dokumente iz 2004. godine. Sve {to je veza-no za Vojsku, to uni{tavawe, wena apsolutna degradacija,gubqewe identiteta, odstupawe od tradicija koje su za voj-sku izuzetno va`ne, promena na~ina vrednovawa kvalitetaqudskog faktora, promena na~ina ocewivawa borbene go-tovosti vojske – sve je to do{lo sa Zapada. I nije slu~ajnoda su tek ove godine Albanci proglasili nezavisnost Ko-sova i Metohije, a odmah zatim ih priznale pojedine zemqe.To je upravo u~iweno zbog toga {to se ~ekalo da Vojska bu-de potpuno uni{tena.

•• Da li bi Vojska u ovom trenutku mogla da odgovori naeventualno ugroàvawe bezbednosti na{e zemqe?

Boìdar Deli}: Spomiwe se cifra od 36.000 pripadni-ka oruànih snaga. Me|utim, u to spada veliki broj nebor-benih sastava. Recimo, na VMA je 3.000 qudi, zatim, Vojsku~ine i vojno {kolstvo, pa ostale zdravstvene ustanove, ne-ki drugi remontni kapaciteti. Operativni deo je mali.Drugo, problem je to {to se Vojska nalazi u totalnom mo-ralnom rasulu, letargiji. Gotovo da ne postoji nijedna kom-paktna jedinica za koju bi se reklo da je jedinica visokeborbene gotovosti, da moè da se upotrebi za ne{to. Sadruge strane, obuka u vojsci gotovo da se ne izvodi, a kvali-tet onoga {to se izvodi je toliko nizak da je to skoro gu-bqewe vremena.

•• Da li mislite da je i skra}ewe vojnog roka bilo u slu`biuru{avawa ove institucije?

Boìdar Deli}: Ni to nije bilo slu~ajno. Svako obu~a-vawe ispod godinu dana, sve dok regrutni kontingent pred-stavqa zna~ajan element borbene gotovosti, je nedopustivo.Kada je rok smawen na devet meseci, vojna struka nije bilakonsultovana. To su radili politi~ari radi sticawa jef-tinih politi~kih poena i po nalogu “spoqa”. A onda, bezikakve stru~ne, nau~ne rasprave, odlukama pojedinaca, voj-ni rok je smawen na {est meseci i time je zadat strahovitudarac borbenoj gotovosti Vojske. Vi danas moète da ka-ète da imate 10 vojnika na odsluèwu vojnog roka, me|u-tim, oni ne u~estvuju u kvalitetu borbene gotovosti. Dok sevojnik nalazi na obuci, smatra se da nije osposobqen zaosnovnu ulogu koju vojska treba da ima, na wega ne moè{ra~unati. Kada ga osposobi{, on tada ide ku}i.

•• Ako imamo u vidu i potencijalne i realne bezbednosnepretwe Srbiji, postavqa se pitawe kako Vojsku osposo-biti i vratiti joj stari sjaj.

Boìdar Deli}: Stra{an problem u Vojsci je napra-

vqen onda kada je ona po~ela partijski da se svrstava. To jeuni{tilo wen kredibilitet u narodu i wenu unutra{wuhomogenu strukturu. Kada je komandna struktura, od vrha dodna, po partijskoj liniji organizovana, onda dolazi do stra-hovitih dilema u samoj vojsci. I zbog toga ona reprodukujesopstvenu nesposobnost, jer kada stru~nost, patriotizam,hrabrost i osposobqenost nisu merilo za napredovawe sta-re{ina, nego wihova partijska pripadnost, onda to uru{a-va vojsku. Danas niko ne moè biti postavqen na du`nostukoliko nije blizak sa Demokratskom strankom, ukoliko gane proteìra neko iz DS-a. Samozvane demokrate kaù daje takav sistem postojao i u Milo{evi}evo vreme. Ja sam uto vreme bio i na visokim du`nostima, ali to nikada nisamosetio. Mo`da je samo jedan ~ovek, samo prvi u Ministar-stvu ili vojsci bio ne~iji miqenik, ali Vojska je bila ne-dirnuta. Sa druge strane, Vojska je kadrovski upropa{}ena.Kada iz jedne va`ne dràvne strukture, za kratko vreme de-set generacija iskqu~ite iz procesa, to mora da ostaviozbiqne posledice. Mla|e stare{ine su suvi{e brzo na-predovale, ne prolaze}i du`nosti po odre|enim stepeni-ma, zauzeli su neke pozicije i sada su nesposobni da rukovo-de sistemom na onom nivou na kome se nalaze. Ne poznaju nisistem ispod sebe, jer nisu kroz wega pro{li, a onda ne mo-gu ni da shvate sistem iznad sebe. Mora}emo mnogo da radi-mo kako bismo vojni sistem osposobili. Ukoliko budemo uprilici, iskoristi}emo, kao savetnike, jedan mawi broj ra-nijih kadrova sve dok ne budemo postoje}i kadar osposobi-li da moè da radi svoj posao. Verovatno }e morati da se or-ganizuje mnogo kratkih kurseva, a mo`da ~ak i polagawe is-pita za pojedine du`nosti. Slede}e teì{te je na obucivojnika i stare{ina. Zatim, vojno {kolstvo je zapostavilosvoju osnovnu ulogu i u posledwe vreme se bavilo samo ti-me kako da diploma koja se sti~e na Vojnoj akademiji budepriznata u civilstvu. Izgleda da im je to bio prioritet, aprioritet svih koji odlaze u Vojnu akademiju, svih koji ̀ e-le da postanu oficiri trebalo bi da bude qubav premaoficirskom pozivu, jer je to poziv od zna~aja za dràvu, i{to, po prirodi stvari, moraju biti patriote.

Slede}i korak bi trebalo da bude na{a namenska indu-strija koja je strahovito upropa{}ena. Radovao sam se kada


Vojska

sam ~uo predsednika dràve i ministra odbrane kako pre-ko svih medija govore o ogromnom poslu od 235 miliona do-lara koji su obezbedili za namensku industriju. Radilo se ovelikim nabavkama za Irak. Po svoj prilici, od toga ne}ebiti ni{ta. Mo`da je i to bio deo predizborne kampawe.Po{to Amerikanci odlu~uju o Iraku, mo`da su i nagove-stili ne{to. Gotovo je izvesno da }e u tim malverzacijamau Ministarstvu odbrane, u SDPR-u, a u kojima u~estvuje ipredsednik dràve, na{e firme od tog posla dobiti samomrvice. Umesto da budu zaposleni na{i qudi, neke drugefirme u inostranstvu }e na tome zaraditi, a neki na{i qu-di }e samo pokupiti provizije.

Ogroman problem koji Vojska ima, a koji je nedirnutsvih ovih godina tzv. reforme, jeste re{avawe stambenogproblema wenih pripadnika, bilo onih koji su jo{ uvek ak-tivni, bilo onih koji se nalaze u statusu penzionera. Wihje vi{e hiqada, i u ovih nekoliko godina sve {to je u~iwe-no je bezna~ajno. I tu se pojavquje jedna ~udna stvar. U vre-me kada nije postojao termin “civilna kontrola vojske”,vojska je i te kako kontrolisana. Kontrolisala je samu sebepo odre|enim nivoima, tako da se mogao pratiti put svakogvojnog dinara koji je potro{en. Sada kada imamo potpunukontrolu vojske od strane civila, ne zna se gde ide vojnibuyet.

•• Kako poboq{ati materijalni poloàj pripadnika Vojske?

Boìdar Deli}: Vojska mora racionalno da tro{i sred-stva koja dobije od dràve, iako su ta sredstva nedovoqna.Posledwih godina bilo je neracionalnog tro{ewa sred-stava. Jednostavno, ne postoji planirawe, a vojska je va`nainstitucija, od posebnog zna~aja za dràvu, koja ima nekasopstvena na~ela i sve u vojsci mora da se zasniva na plani-rawu. Kada sam ja bio u vojsci, postojali su godi{wi, sred-woro~ni planovi, posebno kada je u pitawu opremawe voj-ske. Ove godine, na~elnik General{taba je potro{io vi{eod milion evra kupuju}i opremu za prislu{kivawe mobil-nih telefona. Trebalo bi videti u kojim planovima je po-

stojala ova stavka, na kom savetu je taj predlog pro{ao, koga je verifikovao. I onda je do{lo do problema, jer je tobilo predvi|eno za izvi|a~ke jedinice, a danas gotovo danema takvih jedinica. Ono drugo {to qudi ne znaju, izvi-|a~ke jedinice i wihova delatnost u miru ne funkcioni-{u. Ni profesionalna vojna lica koja se bave tim poslomnemaju ovla{}ewa za obave{tajno-operativnu delatnost,to samo rade na{a vojno-diplomatska predstavni{tva.Prema tome, postavqa se pitawe ko je kupio tu opremu i za-{to. Ko je to koga hteo da prislu{kuje i koga je to vojskaplanirala da prislu{kuje, ako ne postoje formacijske je-dinice koje se time bave? Tu opremu je prisvojila Vojno-bezbednosna agencija, a woj to treba jer se bavi prislu{ki-vawem. Ne}u da ocewujem da li je to legalno ili ne, ali sva-ko prislu{kivawe koje nije odobreno od strane suda je ne-legalno i mislim da je dosta prisutno u ovoj zemqi. Ovihdana }e se pri~ati o vojnim nabavkama, o vojnim tenderimakoji su skoro uvek name{teni. Jedna od nabavki koja sledi,je nabavka oklopnih borbenih vozila to~ka{a. Postavqase pitawe da li je ta nabavka prioritet, a onda na povr{i-nu izbijaju neke druge stvari. Setimo se 2003. i 2004. godinekada su naprasno hteli da nas po{aqu u Avganistan, jer imje ponestalo borbenog dela. Tada se pri~alo da je problem{to nemamo oklopna vozila to~ka{e. Da li mo`da qudikoji danas vode Vojsku razmi{qaju ili su dobili nalog dakupe ta vozila kako bi mogli da krenu put Avganistana iliIraka? I ono {to je najgore u tome, to je podatak od kogaplaniraju da kupe ta sredstva. Znam da su izvr{ili studije,ali je simptomati~no {to su se opredelili za ono za {tanikada ne bi smeli, a ja im poru~ujem da }emo ih u tome spre-~iti. Bili su u Austriji, [vajcarskoj, Finskoj i odlu~ilisu da kupe vozilo “patriu”. Forme radi, raspitivali su se io ruskom vozilu “BTR 90”, koje je najboqe i najjeftinije nasvetu. Svo naoruàwe koje se koristi za to vozilo ve} seproizvodi kod nas. Iako to javno nisu izneli, iz pouzdanihizvora znam da su odlu~ili da kupe finsko vozilo “patriu”,


Vojska

koje je vrlo skupo, preko 2 miliona evra po komadu. Uz jo{neku opremu koja treba u vozilo da bude ugra|ena, ko{ta ido 2,5 miliona evra. Oni zaboravqaju da je Finska petnae-sta dràva koja je priznala Kosovo i Metohiju kao nezavi-snu dràvu, da je Marti Ahtisari Finac i da nas je zaduìo1999. godine tako èstoko, a to je opet ni{ta u odnosu naono {to nam je uradio pro{le godine prave}i plan za Ko-sovo i Metohiju. Gospoda Tadi} i [utanovac planiraju daod srpskog naroda uzmu pare u narednih 5-6 godina, radi seo 360 miliona evra, a oni }e uzeti proviziju, koja, kakostru~waci kaù, iznosi 36 miliona evra. Zbog toga wimane odgovara da kupe ruska vozila. A mo`da su takav zadatakdobili od svojih prijateqa, jer se ve} “patrie” nalaze u Av-ganistanu, Iraku i drugim mestima. Za nas bi bio priori-tet da prvenstveno oja~amo na{u protivvazdu{nu odbranu,modernizacijom i kupovinom odre|enih PVO sistema, patek onda da se pre|e na ova vozila.

•• Kako gledate na aktuelan problem vojnih penzionera irezervista?

Boìdar Deli}: U posledwe tri godine, Vojska je dese-tine doktora nauka otpustila, penzionisala. Na prste semogu prebrojati sada doktori nauka. Prema profesional-nim vojnicima ~iweno je mnogo nepravdi, ali od 2000. godi-ne se to radi konstantno. Posledwim zakonskim re{ewi-ma, vojni penzioneri su jako o{te}eni, tako da sada dobija-ju samo 50 odsto od onoga {to im sleduje. Mi bismo vratilire{ewa iz starog zakona, jer po novom, vojni penzioneri suizba~eni iz vojnog buyeta. Traìlo se da se prebace u pen-zioni fond, da budu kao ~etvrta kategorija. Pare za vojnepenzije su u vojnom buyetu, a ova vojska ne èli da ima ni-{ta sa tim, pa se onda traì da to ~ini ministar za rad isocijalnu politiku, Rasim Qaji}. On se nalazi u problemu,jer to nije wegov buyet – pare su na jednom mestu, a neko dru-gi treba o tome da odlu~uje. Od 2001. godine, u Skup{tininikada nije raspravqano o tro{ewu buyeta, nikada neki za-vr{ni ra~un nije saop{ten poslanicima, tako da se ne mo-è znati kako se buyet tro{i. [to se ti~e rezervista, si-tuacija je apsurdna. Rezervistima iz Kur{umlije su dode-qene dve milijarde dinara. Postavqa se pitawe odakle, dali su to buyetske rezerve ili je to uzeto iz vojnog buyeta?Ne moète uzeti od zdravstva i od prosvete, jer oni odmah{trajkuju, a jedina institucija koja nema prava na {trajk jevojska. Posle toga, javili su se i drugi rezervisti i javi}ese rezervisti iz cele zemqe. Ovaj problem je posledica la-komislenih odluka pojedinih ministara, a Vlada nije sa-gledala taj problem na pravi na~in. Lako je bilo proveri-ti da li su dnevnice bile ispla}ene, ali to su bile nekedruge zloupotrebe. Nekome je bilo najlak{e, bez utvr|enihkriterijuma, da se isplate dnevnice. Niko nije ra~unao da}e to povu}i celu lavinu. Vi{e se ne govori da su to ratnednevnice, sada se to zove “pomo} za nerazvijene op{tine”.Sve je vrlo ~udno. Srpska radikalna stranka je uvek podr-àvala zahteve svih radnika. Podràvamo uvek i rezervi-ste kad su im zahtevi opravdani. Kada su u pitawu profesi-onalci, dugi niz godina nisu ispla}ivane plate po zakonu,ve} po nekim drugim merilima. Postoji nekoliko desetinahiqada zahteva da se to ispravi i da se izvr{i nadoknada, aradi se o milijardama evra.

•• Kakav je va{ stav po pitawu profesionalizacije Voj-ske?

Boìdar Deli}: Puno se o tome govori, me|utim, nemadanas u svetu puno profesionalnih vojnika. Amerikanciimaju profesionalnu vojsku, ali ona je izuzetno skupa, pro-fesionalni vojnik godi{we Ameriku ko{ta od 180 000 do-lara pa navi{e, a na{ vojnik ko{ta oko 10 000 dolara. I,

ako bismo hteli da imamo profesionalnu vojsku, onda mo-ramo pla}ati vi{e. Ovo {to sada imamo je vi{e socijalnakategorija, jer qudi nisu imali posla, pa su se prijavili uvojnike po ugovoru. Svakako da bi trebalo profesionali-zovati one delove vojske koji su zasi}eni skupom tehnikom,elektronikom, u prvom redu vid RV PVO. Tamo da gotovonema potrebe za obi~nim vojnicima. Zatim, postoje slu`beu kojima bi tako|e mogla da se izvr{i potpuna profesio-nalizacija, a u rodovima, posebno borbenim, mogla bi da seizvr{i profesionalizacija pojedinih vojnoevidencional-nih specijalnosti, jer nije ni racionalno obu~avati obi~-ne vojnike za rukovawe nekom skupocenom tehnikom. Ima-te tenk koji ko{ta nekoliko miliona evra, a vi obu~avatevojnika da bude voza~. Isplativije je da imate profesio-nalnog voza~a, a da se vojnici obu~avaju za neke druge du-`nosti. I posluìoci na nekim drugim elektronskimsredstvima mogli bi da budu profesionalni, a vojnici bionda prete`no bili u rodovima pe{adije, u artiqeriji, in-ìweriji. Kod nas }e jo{ dugo vremena biti prisutan tajme{oviti sistem. âk i kada bi se izvr{ila potpuna pro-fesionalizacija vojske, nastavilo bi se sa obu~avawem voj-nika, ali na druga~iji na~in. U dogledno vreme ne}e mo}ida se izvr{i profesionalizacija vojnih struktura, iako seo tome dosta govori. Posebno samozvani demokratski blokto koristi i kao neku svoju teoriju i kao argument za daqesmawivawe brojnog stawa vojske. A ne vidimo ni tragove odte profesionalne vojske. Govori se o broju od 23.000 do25.000 vojnika. Vi VMA ne moète smawiti, to je 3.000 qu-di, {kolstvo se ne moè re{avati po automatizmu, matema-tici. Kao da se neko igra, pa kaè – smawio sam vojsku sa105.000 na 23.000, hajde sada }u da smawim i Vojnu akademijupet puta. Ne moè vam jedan profesor biti stru~wak u petoblasti. Onda je boqe ugasiti pojedine institucije nego ihtoliko obesmi{qavati. Od tih 23.000 pripadnika Vojske,ni jedna tre}ina ne bi bila operativna. I onda je potpunobesmisleno da kaète da imate vojsku od 23.000, a vi stvar-no imate vojsku od 8.000 do 10.000 vojnika.

R. V. S.


Vojska

SSvakako da se sada re{ava sudbina srpskog naroda, jerbi pobeda “evropske koalicije” zna~ila nove godineropstva, korupcije, kriminala i bezna|a. Sa wima na

vlasti zna~i da bi srpski narod zapao u jo{ dubqe blato.Bile bi nam potrebne decenije da bismo stali na sopstvenenoge.

Istupawa Borisa Tadi}a, predsednika Demokratske stran-ke i Republike Srbije, u televizijskim intervjuima, u kon-taktima sa svetom i, najnovije, u pismu koje je uputio “Po-litici” i kasnija reagovawa, otvaraju izvesna na~elna pi-tawa koja su, ina~e, prevazi|ena u demokratskim sredina-ma. Zbog atmosfere koja vlada u na{em dru{tvu, ukqu~uju-}i medije, va`no je napomenuti da se jo{ jednom potvr|ujeda on nije uspeo da se izdigne iznad provincijalnih usko-grudosti, podani~kog mentaliteta prema strancima (ja~i-ma) i tiranskom odnosu prema doma}ima (slabijima). On do-sledno zastupa politiku ograni~enog dràvnog suvereni-teta, ali i ograni~ene slobode i qudskih prava, ukqu~uju-}i i slobodu {tampe. Ali, ostavimo i to. Kad god zine, Bo-ris Tadi} ne govori istinu, kao ni ministri i kamarila“ùtih” i koalicije u kojoj je G17 plus. Laù i podme}u kaoânak, Dra{kovi}, gotovo kao Nata{a Kandi} i Sowa Bi-serko.

U ~asu najve}eg svog politi~kog prestià, Ri~ard Nik-son je napustio predsedni~ko mesto samo zato {to je uhva-}en u laì.

“U prve dve godine izdvoji}emo dve milijarde evra, upo-sli}emo 50.000 qudi”, obe}ava Mla|an Dinki}, ministarekonomije, koji je, grabe}i za sebe i svoje pajta{e, li~nooterao s posla na hiqade radnika. Posle svega {to je upro-pastio, ko je lud da mu veruje? Preplanuli Dinki}, koga jevlast u~inila jo{ okrutnijim nego kad je sa kala{wikovimotimao narodne banke, pri~a o razvoju, i skijali{tima –dve milijarde i 700 miliona dinara izdvojeno je za skijawe– a svakog dana se ubije poneki radnik koji ne prima platu!

Dinki} sad naro~ito “igra” na Ni{ i Kragujevac... Obe-}ava da }e ih preporoditi. Ho}e, ali ni{ki zatvor. VaqdaMla|an Dinki}, ministar ekonomije, ima samo jedan gramodgovornosti za srpsku ekonomsku tragediju, a to je dovoq-no da ode i da potraì spas u mi{joj rupi. Kao i \eli}, \i-las i drugi sli~ni, koji su oteli milione od naroda.

Zastra{uju}e je i zamisliti da se na jednom mestu, u no-voj vladi, na|u Dinki}, \eli}, ânak, Kostre{, Dra{ko-vi}, [utanovac. Bila bi tu i Ivana Duli}-Markovi}, alii ̂ eda Jovanovi} i Biqana Srbqanovi}! Pa, vi vidite. Du-li} predsednik Skup{tine, Tadi} predsednik Republike!Ne zna se – a sazna}e se – za koga oni rade, za koga laù i da

li kradu i otimaju od naroda samo za sebe ili i druge. Kadse sve obelodani, mnogi }e odgovarati. Dakle, ili oni ilimoralna i po{tena vlast koja ra~una da samo u radu Srbijamoè imati boqu budu}nost. Posao. Tad }e svanuti dan.Onoga ~asa kada ujutru, u svakoj ku}i, bude zvonio budilnik({to je, kako re~e, Tomi Nikoli}u san) i radnik, ~inovnik,oficir, seqak kretao na svoj posao. Samo tako se moè za-misliti prosperitetna, vredna, radna Srbija koja ima bu-du}nost. Budilnik da zvoni!

Dobro je da }e se profilisati scena i da ovi nekompe-tentni “eksperti” – koji nigde nisu radili i ni~im se –osim kra|om – nisu dokazali, nestanu, odu, prepuste posaodrugima, boqima. Jedan ministar, govore}i o sednicimavlade, kaè: “Da vidite, svaki ~as ministru pritr~ava ~e-tiri-pet pomo}nika da mu na uvo kaù {ta da govori”. De-mokratska stranka nije zrela da vodi vladu. Za{to nisu re-{ili nijedan problem?

Srbija zemqa poniènih Srbija je zemqa koja ima puno problema. Na sve strane

beda, jad. Na hiqade qudi ìvi u bezna|u. Srbiji trebajupromene, vlast koja }e narodu mo}i da pogleda u o~i, a Evro-pi da kaù – gospodo, ovo moè, ovo ne moè! Za{to smo do-zvolili sebi da se toliko ponizimo? Srbija }e biti boqekad se po~ne govoriti koliko je porasla zarada zaposlenih,da li od toga moè da se ̀ ivi. Pre toga mora nestati lopo-vluka.

Mnoge firme prodate su strancima. Plate 12.000, a radrobovski.


Srbija pred izborom

BBUUDILNIKDILNIKu svaku ku}uu svaku ku}u

•• Ovi izbori zna~ajniji su od svih dosada{wih. Ko }e odre|ivati budu}nost –– oni koji su pqa~-kali posledwih osam godina ili po{tena vlast? Ne dozvoliti vi{e nikada da vlast drè lo-povi i kriminalci i zastupnici ideje o dràvi ograni~enog suvereniteta


Izmuzu radnika, a ne}e da ga plate. Skidaju s grba~e rad-nika. To je onaj pravi, truli kapitalizam. Na{eg radnikauzmu kao roba i teraju ga da radi, radi. Iscede ga kao limun.Strah da se i takav posao ne izgubi! Posao – ku}a – rinta-we i spavawe. To je novi ìvot u tranziciji. A gde je osta-lo? [ta je s kulturom, slobodnim vremenom, zadovoqstvi-ma, putovawima? Nema para. Qudi su primorani da se te{e,ra~unaju}i na one kojima je jo{ gore, koji su bez posla i ko-jih je milion! Tre}ina radno sposobnog stanovni{tva! URusiji nije, na primer, tako. Putin kaè: “Plate – najmawe400 evra”. Tako se brine o svom narodu.

Zatim, za{to deca “obi~nih” qudi ne mogu da budu ban-kari? Prodali smo banke, Telekom, profitne firme kojedonose pare. “Osvojimo Evropu zajedno” (bilbord). Sad }eBoris Tadi}, okupio neke mom~i}e, da nas vodi u Evropu.[ta on zna o Evropi? Je li on bio u nekom biznisu? Jedanprofesor~i} psihologije da otvara vrata srpskoj privre-di? Nama prepu{taju prqave tehnologije, da rintamo, ra-dimo. Nemci prave automobile, a Bugari sade praziluk.Uzeli su nam ono {to vredi – telekomunikacije, aerodro-me, osigurawa. [ta je sve ovaj jadni narod preìveo, {ta jeod wega oteto, mi smo jo{ i dobro kako smo pro{li. Oti-maju i stranci i na{i, ne zna se ko vi{e. Nova vlast }e ima-ti dosta posla. Ipak, trebalo bi da se wihovi ra~uni maloprovere. Ove na{e – {to dolaze sa skijali{ta, jahti i stra-nih mondenskih letovali{ta – neko mora da ispita za{touzimaju tolike provizije.

Ali, ovde je patriotizam da se spase otaybina. Na{ za-jedni~ki zavi~aj je otaybina. Ne moèmo da je pustimo nizvodu. Tadi} je uni{tio vojsku. [utanovac je dokusuruje.Dinki} i \eli} su upropastili ekonomiju, svaku perspek-tivu razvoja. Voji Brajovi}u je posao da privede glumce dase blamiraju na predizbornim mitinzima aplaudiraju}iviskom predstavniku NATO u Srbiji, Borisu Tadi}u, pra-ve}i od zeca lava. To je katastrofa. Tuga. Ne moè vi{e dase toleri{e. Uni{tavaju oru j̀e po savetu natovaca koji ume|uvremenu naoruàvaju [iptare. Oru j̀e ne sluì samoza rat, sluì i za odvra}awe. [ta je dràva bez dobro opre-mqene i obu~ene vojske i policije? Regrute {aqu na ci-vilno sluèwe, da budu babice. Ali, ~ekamo boqe dane.

Biti svoj na svomeZapad traì da se odreknemo svog identiteta, da se od-

reknemo Kosova i Metohije. Dràvu moramo da sa~uvamo.Svetu srpsku zemqu. Mi time ne otimamo tu|e, nego brani-mo ono {to je na{e. Svoji na svome. Srpska radikalnastranka mora da predwa~i. Uz pomo} Putina i Medvedjeva,ali i svih drugih slobodoqubivih naroda u svetu.

Niko ne sme da krwi i smawuje Srbiju.Da li }e Srbija posle 11. maja krenuti putem napretka?

Narod èli da radi i po{tenu i odgovornu vlast. Srpskaradikalna stranka ima ogromnu odgovornost za budu}nostSrbije. Da predvodi borbu za o~uvawe dràve i o~uvawewenog teritorijalnog integriteta, borbu protiv krimina-la i korupcije u svim strukturama. Svuda. Srbija mora bi-ti dràva u kojoj }e svi biti sigurni na svojim radnim me-stima. Svuda gde su otimali od naroda, da mu se vrati.

Treba da sara|ujemo sa onima koji nam veruju. Ne moèuz poniàvawe sa Evropskom unijom. EU nije se pokazalakao partner, Rusija jeste. Svaka dràva bira s kim sara|u-je, a mi bismo sa sve ~etiri strane sveta. Imamo prijateqe,laù da ih nemamo. Imamo ih i u Evropskoj uniji. One kojinisu priznali nezavisno Kosovo.

Za{to smo ovoliko siroma{ni, za{to smo ovako poni-èni, za{to nam narko-dileri truju decu po {kolama, za-{to se ra{irila prostitucija? Gde su na{e fabrike, {tonam se ne isplati da radimo poqa, gradimo fabrike? Kome

da ostane Srbija? [to da ène imaju duplo mawu platu odmu{karaca? [ta je s penzijama? Gde je ona na{a socijalnapravda? Uletela gospoda. Oteli su nam sve. Ja prihvatam –sve {to je ura|eno po zakonu, osta}e. Ali, oni koji su kupo-vali za jedan evro, koji su pqa~kali na licitacijama, e ta-kve }emo da teramo. Stavqaju}i u prvi plan ovakva pitawa,Toma Nikoli} – ~ovek iz naroda – prièqkuje sudiju kojibi osudio ministra, a ne narod. – Vaspitawe, moral da sevrati u srpsku porodicu, a mi smo du`ni da vam obezbedimouslove za ̀ ivot. Shvati}ete da moè lep{e, da moè ~esti-tije. Nama treba samo jedan mandat da uredimo Srbiju. Dapopravimo ono {to su oni pokvarili, jo{ uvek moè. Po-sle tog mandata, neka do|e na vlast bilo ko drugi. Vi{e ne-}e mo}i niko da pokvari.

Neke zemqe imaju naftu, neke koridore. Koridori pro-laze i kroz Ma|arsku i kroz Bugarsku, ali se te zemqe, spravom verovatno, ne ose}aju ugroène. Nama se “pri~iwa-va” da prema nama neke mo}ne sile imaju posebne – ne ba{dobronamerne – planove. Toma Nikoli} qudski kaè:“Stavite sve na isti kantar: a ne jedan za nas, a jedan za ne-ke druge!” Da bi joj se ot{krinula vrata Evropske unije,Srbiji se postavqa uslov: da se odrekne Kosova i Metohi-je. Uz stare, “ha{ke uslove” i nove, koje }e, ne treba sumwa-ti, postavqati. Tadi}evoj “proevropskoj” koaliciji kojamisli da Srbija treba da bude jedina dràva koja nema dr-àvu, ùri se da u|e u novu Kominternu. Pa pla{e narod“povratkom u pro{lost” ukoliko se to ne desi.

Mudri faraoni u Egiptu do{li su rano do zakqu~ka dase ne moè vladati samo grubom silom, uz pomo} vojske,àndarmerije i policije. Treba u}i u du{u nemirnih qudii ubediti ih da je svaka pobuna protiv faraona neka vrstablasfemije, to jest, da ne moè doneti nikakve rezultate.I {ta }e biti? Sre}om, ve}ina na{eg naroda se osvestila.Te{ke uvrede se ne zaboravqaju.

Sve u svemu, Srbija nije od ju~e. Prve informacije o Sr-biji poti~u jo{ iz sedmog veka. Srbija 1217. postaje nezavi-sna Kraqevina, a 1346. dostiè vrhunac mo}i u vreme Ste-fana Du{ana koji se proglasio kraqem Srba i Grka... I ta-ko daqe, i tako daqe... Do pu~a 2000. godine, do pojave pe-tooktobaraca koji spali{e Narodnu skup{tinu. Zar da ta-kvi Srbi posebne vrste i daqe vladaju Srbijom? Da, oninajokoreliji, jer sre}om pola zavedenih je pre{lo na pra-vu, narodnu stranu. Pa }e tako Srbija zajedno sa nama – ve-}inska Srbija – krenuti putem svoje slavne istorije, putemjunaka sa Cera i Kajmak~alana... Posle 11. maja, kada pravi,odgovorni, po{teni, vredni, budu vlast – od tog dana }e Sr-bija biti zemqa ~ije }e se ime ponovo, posle dugo vremena,mo}i izgovarati s ponosom, i profil Srbije bi}e pravi,lep{i!

R. V. S.

Srbija pred izborom

KKada se u na{oj javnosti govori o pozitivnim osobina-ma Borisa Tadi}a, obi~no se navodi da on nije li~noume{an u korupciju i da je sin akademika Qubomira

Tadi}a koji je tokom raspleta jugoslovenske krize i odvaja-wa Crne Gore zastupao patriotske stavove. Me|utim, uokruèwu Borisa Tadi}a vlada korupcija. Skoro svi wego-vi saradnici su milioneri. Tadi} je punoletan ~ovek , a od-luke ne donosi wegov otac ve} on.

Kosovo i Metohija ili EUVe} mesecima Srpska radikalna stranka javno pita Ta-

di}a za{to se nije jasno izjasnio {ta je va`nije: teritori-jalna celovitost Srbije, 15 odsto teritorije, predsedni~kazakletva, Ustav Srbije ili nekakva maglovita “EU-per-spektiva”. Tadi} neprestano ponovqa frazu “i Kosovo iEU” (koja je mutirala u najnoviju frazu “EU odmah, Kosovozauvek”). Ali, kada analiziramo izjavu francuskog pred-sednika Sarkozija na samitu EU u Briselu 14. decembra2006, koji je izjavio: “Srbija moè pristupiti EU samo uko-liko... po{tuje nezavisnost Kosova”, onda je jasno da neko negovori istinu. Da li je to Sarkozi ili Tadi}? Sli~no pi-tawe se moè postaviti i nakon izjave Olija Rena od 17.aprila 2008, date u Briselu na konferenciji o civilnomdru{tvu u jugoisto~noj Evropi: “Evropska unija podràvanapore Kosova da stane na svoje noge”, ili izjave francu-skog ministra inostranih poslova Bernara Ku{nera od 17.aprila 2008. godine, date u Strazburu na konferenciji zanovinare posle nastupa pred Parlamentarnom skup{ti-nom Saveta Evrope: “Priznawe Kosova, koje nije usledilood svih ~lanica EU, nije poraz za Srbiju, ve} naprotiv, po-~etak koji doprinosi da Srbija u|e u EU i da nove genera-cije zaborave pro{lost”.

Interesantno je i da Oli Ren u svojoj izjavi koristiiste fraze kao i takozvana EU koalicija u Srbiji: “Gra|a-ni Srbije imaju kqu~ni izbor 11. maja – na wima je da odlu-~e da li }e se okrenuti evropskoj budu}nosti ili rizikova-ti samoizolaciju”.

Dakle, ili je Brisel morao da preuzme fraze od Tadi}e-ve koalicije, ili je bilo obrnuto. Razum i dosada{we isku-stvo nam ukazuju da se radilo o drugoj varijanti.

U tom kontekstu, jasno je da se radi o primitivnoj zame-ni teza smi{qenoj u Briselu. Tom frazom o “samoizolaci-ji” se opravdava otimawe Kosova i Metohije. Izmi{qa sekrivica Srbije, koja bira “samoizolaciju” uprkos tome{to “dobronamerni”Brisel nudi ~lanstvo u EU. Dakle, od-vla~i se pa`wa od osnovne ~iwenice koja glasi: EU pro-tivno me|unarodnom pravu razara teritorijalni integri-tet Srbije.

Nije jasno ni kako }e u kontekstu svoje parole i “i Ko-sovo i EU” (koja, ina~e, vre|a zdrav razum), Tadi} objasni-ti pozivawe takozvanog premijera Kosova Ta~ija na sasta-nak ministara EU na Brdu kod Krawa. Da li je re{ewe u to-me da }e svi budu}i ministri inostranih poslova morati dabeè sa sastanaka EU na kojima se pojavquju albanski tero-risti, kao {to je to morao da radi nesretni Jeremi} da De-mokratska stranka ne bi izgubila politi~ke poene kod na-roda? Ili }emo ponekad, za promenu, pokazati makar malodostojanstva u odnosu prema EU?

Koncesija

Obi~no se Srpska radikalana stranka ne me{a u sva|epartnera u DOS-u. Iznosi svoj stav samo kada je ugroènop{ti dràvni interes. Tako je bilo i u vezi sa Kosovom iMetohijom, Crnom Gorom i prolaskom gasovoda kroz Srbi-ju. Skandalozno blokirawe izgradwe puta Horgo{ – Poè-ga zarad li~nih i partijskih interesa svakako ne moèostati bez komnetara. Posebno je {tetno {to se u tu kam-pawu ume{ao Tadi}, koji bi trebalo da bude predsedniksvih gra|ana. Nama su potrebne prave investicije sa Zapa-da, a ne bagatelna prodaja na{ih preduze}a kao u slu~ajuSartid. Nama su potrebne ozbiqne i argumentovane ras-prave o korisnosti raznih koncesija, a ne histeri~ne javnesva|e ministara prepune me|usobnih optuìvawa, u kojimaje jedan od glavnih kolovo|a upravo predsednik Republike.

Antiruska kampawa protiv ““Gasproma””

Op{ti interes je ugroèn i u slu~aju prodaje NIS-a.Tadi}ev glavni koalicioni partner Mla|an Dinki} je, sa-mo nekoliko nedeqa nakon potpisivawa ugovora u Moskvi,prilikom gostovawa na B92 po~etkom marta, izjavio da Ta-di} misli kao i on, samo da on to “kaè na drugi na~in, i netako otvoreno”. Dinki} je izjavio i da se Tadi} “predomi-slio” u vezi sa NIS-om.

Za{to Tadi} dopu{ta kampawu protiv ruskih investi-cija, kada za to nema nikavih ekonomskih argumenata? Za-{to nikada nije ni pomenuo da je Rusija u 2006. godini, pre-ma zapadnim izvorima, imala ve}e devizne rezerve od ame-ri~kih, britanskih, francuskih i nema~kih zajedno?

Za{to Tadi} daje potcewiva~ke, prikrivene antiruskeizjave poput ove u kojoj Rusiju poredi sa ~ovekom koji je teknedavno re{io svoj egzistencijalni problem: “... ide ~ovekulicom, koji je tek pre neki dan re{io svoj egzistencijal-ni problem, ba{ kao {to je i Rusija na osnovu cena nafteskupila neki novac ovog trenutka...” (Utisak nedeqe, 14. 1.2007). Da li je Tadi} svestan kakav to moè imati efekat uRusiji i da nas ta neodgovornost moè dovesti u energetskuizolaciju, mnogo opasniju od one virtuelne kojom on nepre-stano pla{i narod?


Srbija pred izborom

Tadi}evaTadi}eva hipokrizijahipokrizijaPPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

DemagogijaU trenutku kada su pred srpskom privredom i dràvom

ogromni problemi, i kada je spoqnotrgovinski deficitnajve}i u srpskoj istoriji, a samo na otplatu spoqnog dugau 2008. godini treba da ode nekoliko milijardi dolara, (ito upravo zbog politke koju predvodi Tadi}), kao glavni“argument” u svojoj kampawi Tadi} iznosi da nema stan i daima u{te|evina od 50.000 evra.

Kakva je to jeftina demagogija, kakav je to argument, {taod toga imaju gra|ani {to Tadi} nema stan u svojoj pedese-toj godini? Da li je to glavna tema za dràvu koja je na ivi-ci privrednog sloma? Kakva je to zamena teza i skretawepa`we u trenutku kada se procewuje da }e spoqni dug u 2008.godini dosti}i 35 milijardi dolara? Ipak, ako to treba dabude glavna tema, onda je trebalo da bude do kraja po{ten,da prikaè javno i imovinu vesele grupe koja ga okruùje.

Takozvana evropska koalicija po svaku cenu èli EU,iako ~ak i hrvatski pisac Vedrana Rudan konstatuje: “Hr-vatska ve} jest u Evropi jer je prodana. Mi smo sve prodaliEvropi, Americi, Aziji i nemamo ni{ta svoje, hrvatsko,osim mo`da sira i vrhwa... Pa je nema~ki politi~ar lopov,a mi to ne znamo, jer on to boqe radi, a hrvatski politi~arje lopov koji to ne zna sakriti....Robovi su i na{i politi-~ari u odnosu na kolege iz Nema~ke koji ih pritiskaju daim prodaju hotele, motele i obalu.Oni koji imaju svog go-spodara”. (Sretenovi} M. “Politika”, 18. 4. 2008)

Tu`no, ali istinito, takvom “europskom raju” se stremiu dana{woj Srbiji ~ak i po cenu da ostanemo bez 15 proce-nata teritorije. Mo`da se jedino re{ewe za razumevaweove iracionalne prozapadne EU politike Tadi}a nalazi udefiniciji zapadofila koju je dao veliki ruski sociolog idisident Aleksandar Zinovjev, nazivaju}i ih “romanti~-nim mazohistima”. Ili u pore|ewu sa smutnim vremenimau kojima je vladao Tadi}ev imewak Godunov.


Srbija pred izborom

Za{to se Tadi} odlu~io za deklarativnu odbranu Kosova i MetohijeSrpska radikalana stranka javno pita Tadi}a da li je istina da se poverio italijanskom ministru ino-

stranih poslova Masimu D’’Alemi i rekao mu: ““Po{to su Rusi toliko izri~iti (prim. autora, u odbrani Ko-sova i Metohije), ne mogu dozvoliti da Rusi budu ve}i Srbi od mene”” (citirano prema dopisniku ““Wujorktajmsa”” koji je razgovarao sa italijanskim ministrom inostranih poslova, objavqeno na sajtu BBC 7. 12.2007).

Srpska radikalna stranka pita Tadi}a i da li su dràvna teritorija i preko 100.000 Srba na Kosovu iMetohiji va`niji od EU ili je obrnuto, kao {to je bilo u slu~aju Crne Gore, kada je Tadi} izjavio: ““Nijeprioritetni zadatak Srbije o~uvawe dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, nego u~lawewe u Evropsku uni-ju”” ( Beta, 18. 2. 2005).

Srpska radikalana stranka pita Tadi}a za{to je 21. februara oti{ao van Srbije u trenutku kada je kul-miniralo narodno nezadovqstvo zbog otimawa Kosova i Metohije.

•• Srpska radikalna stranka je sa~inila svoj program re-forme zdravstva. Koji su osnovni ciqevi? Dr Paja Mom~ilov: Srpska radikalna stranka je povo-

dom vanrednih parlamentarnih izbora, zakazanih za 11. maj2008, inovirala svoj program zdravstvene za{tite, prila-godiv{i ga aktuelnoj zdravstvenoj situaciji gra|ana Srbi-je. U nameri da lo{u zdravstvenu politiku, koja se vodi od5. oktobra 2000, zaustavimo i prekinemo, predvideli smoniz mera koje bi trebalo da reformi{u sistem zdravstve-ne za{tite u skladu sa savremenim, u svetu priznatim,principima organizacije ovog sloènog sistema. Programje nastao nakon konsultacije sa vode}im doma}im stru~wa-cima za organizaciju zdravstvene slu`be, uz uvaàvawe sa-vremenih stavova koje zastupa Svetska zdravstvena organi-zacija.

Trenutno zdravstveno stawe stanovnika Srbije je lo{ei neprekidno se pogor{ava. Ugroèn je biolo{ki integri-tet i opstanak na{eg naroda, jer je reprodukcija stanovni-{tva ispod nivoa koji omogu}uje wegovo prirodno obna-vqawe. Svake godine broj umrlih je za 30.000 stanovnika ve-}i od broja novoro|enih, drugim re~ima, sa geografske ma-pe Srbije svake godine nestaje po jedan grad. Pored niskognataliteta, ovome u velikoj meri doprinosi i veoma viso-ka stopa op{te smrtnosti. Kada se pogledaju uzroci umira-wa, uo~ava se da 80 odsto uzroka smrti ~ine hroni~na neza-razna oboqewa, pre svega bolesti srca i krvnih sudova. Ovaoboqewa mogu se efikasno suzbijati i na taj na~in smawi-ti visoka stopa smrtnosti.

U parlamentu bi morao da se usvoji Dokument o zdrav-stvenoj politici, koji bi, polaze}i od ocene stawa i pro-blema u na{em zdravstvu, definisao op{te i specifi~neciqeve koje treba ostvariti do 2020. godine, kao i mere zarealizaciju tih ciqeva i opis svih raspoloìvih resursa.Specifi~ni ciqevi moraju biti broj~ano iskazani, a dina-mika wihovog ostvarivawa jasno data. Neophodno je omogu-}iti jednakost gra|ana u pravima i ostvarivawu prava nazdravstvenu za{titu, kao i jednaku dostupnost sistemazdravstvene za{tite za sve gra|ane.

Ceo sistem zdravstvene za{tite treba usmeriti na una-pre|ewe zdravqa i spre~avawe bolesti, ja~awem primarnezdravstvene za{tite, koja mora biti najva`niji deo siste-

ma, sa jasno razgrani~enim aktivnostima i zadacima koji }ese daqe ostvarivati na sekundarnom i tercijarnom nivou.Neophodno je izmeniti brojne zakonske odredbe, usvojitinove zakone i krenuti u rigoroznu borbu protiv svih obli-ka korupcije u zdravstvu, posebno protiv sistemske korup-cije.

•• U vi{e navrata isticali ste da primarna zdravstvena za-{tita nije dobila pravo mesto u dosada{woj reformi.Koji su to propusti i {ta bi trebalo mewati? Dr Paja Mom~ilov: Najve}i deo novca kojim raspolaè

zdravstvena slu`ba usmeren je na sekundarni i tercijarninivo zdravstvene za{tite, a novac gra|ana Srbije, donaci-je i krediti, tro{e se na nabavku skupe opreme za visoko-specijalizovane ustanove, ~ime se ne re{avaju osnovnizdravstveni problemi. Umesto toga, trebalo bi osposobitiprimarni nivo zdravstvene za{tite, koji moè uspe{no dare{ava najve}i deo zdravstvenih potreba stanovni{tva,~ak preko 75 odsto tih potreba. Finansijska sredstva mora-la bi da se ulaù u primarnu zdravstvenu za{titu, kako bi,nakon dobre kadrovske i materijalne opremqenosti, osmi-{qene mreè ambulanti i domova zdravqa, mogla da odgo-vori svojim zadacima. Naàlost, trenutno je primarna za-{tita daleko od onoga {to bi trebalo da bude. Pri tom, le-kari na sekundarnom i tercijarnom nivou rade i ono {topripada primarnom, {to podsti~e haos i neefikasno le~e-we gra|ana. Privatna lekarska praksa trebalo bi da budeglavni nosilac primarne zdravstvene za{tite, kao u ve}i-ni razvijenih zemaqa sveta. Za dràvu je to najjeftinije, azdrava konkurencija pruàlaca usluga obezbe|uje gra|ani-ma kvalitetniju zdravstvenu za{titu. Obja{wewa aktuel-


Zdravstvo

Pravedniji i efikasnijiPravedniji i efikasnijizdravstveni sistemzdravstveni sistem

Dr Paja Mom~ilov je poslanik Srpske radikalnestranke u srpskom parlamentu u nekoliko navrata,predsednik Odbora za zdravstvo i za{titu porodiceSkup{tine Srbije u prethodnom mandatu, dugogodi-{wi na~elnik porodili{ta Instituta za ginekolo-giju i aku{erstvo Klini~kog centra Srbije, i to Po-ro|ajnih sala, trenutno predsednik Udruèwa gine-kologa i aku{era Srbije i Crne gore, ~lan Interna-cionalnog koleya hirurga i Internacionalnog udru-èwa za imunologiju reprodukcije.

Otac je jednog deteta.


ne vlasti da ta re{ewa kod nas nisu primewiva, jednostav-no nisu prihvatqiva. Pozitivna evropska i svetska isku-stva uvek su prihvatqiva.

•• Zdravstvena slika nacije, prema zvani~nim statisti~-kim pokazateqima, daleko je od zadovoqavaju}e. Koji pa-rametri su najlo{iji? [ta ~initi da se oni promene na-boqe? Dr Paja Mom~ilov: Osam godina nakon ukidawa sankci-

ja i nakon dolaska DOS-a na vlast, pove}ana je op{ta smrt-nost stanovni{tva. Tako|e, svedoci smo sve ~e{}eg obole-vawa od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Paradok-salno je da se ponovo javqaju epidemije zaraznih bolesti ko-je su ranije bile gotovo zanemarqivo prisutne. Naj~e{}iuzroci umirawa su hroni~ne nezarazne bolesti, a wih je mo-gu}e spre~iti uklawawem faktora rizika (pu{ewe, ne-zdrava ishrana, unos masti, povi{en krvni pritisak, {e-}er, nedovoqna fizi~ka aktivnost i kretawe). Projekti“MONICA” i “CINDI”, koji su pre sankcija sprovo|eni i una{oj zemqi, potvrdili su da se efikasnim i jeftinim me-rama kontrole moè smawiti umirawe od kardiovaskular-nih bolesti, po stopi od dva odsto godi{we. @enski deo po-pulacije sve ~e{}e, pored raka dojke, oboleva i od raka gr-li}a materice. Mere ranog otkrivawa ne primewuju se zbognejasne podele odgovornosti i zadataka izme|u tri nivoazdravstvene za{tite. Iako su na{i lekari stru~no osposo-bqeni za rano otkrivawe i uspe{no le~ewe ovih bolesti,lo{a organizacija im ne ide na ruku.

Zdravqe je posebna dru{tvena vrednost, ali je i ekonom-ska kategorija, jer samo zdrava nacija moè da ja~a privre-du i da stvara novu vrednost. Istovremeno i ba{ zbog toga,zdravstvo ne moè biti u nadle`nosti samo jednog mini-starstva, ve} bi to ubudu}e morao biti posao kojim bi tre-balo da se bave mnoga ministarstva, odnosno to je i inter-resorni i nadresorni zadatak kojim bi morala da se bavibudu}a Vlada.

•• Prema op{toj oceni, reforma zdravstvenog osigurawanije ni zapo~ela. Va{ komentar? Dr Paja Mom~ilov: Novi zakon o zdravstvenom osigura-

wu utvrdio je pravo na potpunu zdravstvenu za{titu svihgra|ana, ali su odmah potom, podzakonskim aktima uvedenabrojna ograni~ewa. Jedno od onih koje najvi{e poga|a gra-|ane je li~no u~e{}e u tro{kovima zdravstvene za{tite.Za{to nije kori{}eno iskustvo pojedinih zemaqa da osnovobaveznog zdravstvenog osigurawa bude “osnovni paketzdravstvene za{tite” kojim se defini{u zdravstveni pri-oriteti u smislu grupa stanovni{tva i oboqewa ~ijom za-{titom se obezbe|uje o~uvawe biolo{kog integriteta na-roda? Organizacija zdravstvenog osigurawa nije u duhuUstava i opredeqewa za model kojim upravqaju osigurani-ci. Zavod za zdravstveno osigurawe je sveden na izvr{ni ad-ministrativni organ u kome osiguranici nemaju ~ak nisimboli~nu ulogu. Ukoliko smo se opredelili za klasi~ansistem zdravstvenog osigurawa, onda bi trebalo organiza-ciju i rad prilagoditi takvom sistemu, uz nagla{enu uloguosiguranika u odlu~ivawu. Neophodno je uvesti dopunskodobrovoqno osigurawe i dozvoliti konkurenciju vi{efondova, kako bi se onemogu}ila monopolska pozicija Re-publi~kog fonda zdravstvenog osigurawa. Mogu} je i pre-laz na nacionalni sistem zdravstvene za{tite u kome seostvaruje najve}i stepen solidarnosti, jer se sredstva pri-kupqaju putem poreza. Ovaj sistem podrazumeva nagla{enuulogu dràve i wenih organa. On bi znatno vi{e odgovaraoulozi lokalne zajednice, koja bi tada sredstva za zdravstve-nu za{titu dobijala iz buyeta i sa wima raspolagala. Sadalokalna zajednica ima odre|ena ovla{}ewa, ali ne raspo-laè sredstvima, pa je tako wen uticaj na razvoj zdravstve-ne za{tite na lokalnom nivou zanemarqiv.

•• Privatni sektor nije integrisan u postoje}i zdravstve-ni sistem. Recept u privatnoj apoteci ne moè se podi}ina teret RZZO, izbor lekara op{te medicine svodi se sa-mo na izbor u dràvnim ustanovama itd. [ta bi trebalopreduzeti da se sada{we stawe uskladi sa evropskim is-kustvima?Dr Paja Mom~ilov: Paradoksalna je situacija da je na-

kon osam godina vladavine “dosovskih Evropejaca”, privat-na praksa ostala potpuno van sistema i svela se skoro u ce-losti na produ`ni rad lekara koji su zaposleni u dràv-nom zdravstvu. Gra|ani Srbije, za sredstva koja izdvajaju zazdravstveno osigurawe, nemaju pravo izbora izme|u lekarau dràvnoj slu`bi i privatnog lekara. Primarni zdrav-stveni nivo je trebalo odavno da u velikom delu bude u ru-kama privatnih lekara. Upravo nepostojawe zdrave konku-rencije izme|u davalaca zdravstvenih usluga u dràvnom iprivatnom sektoru rezultira slabijim kvalitetom pruè-nih usluga. U ve}ini zemaqa razvijenog sveta je odavno shva-}eno da je privatni sektor jeftiniji, elasti~niji i efika-sniji od dràvnog, pogotovu na primarnom nivou.

Neophodno je pod hitno izjedna~iti privatni i dràvnisektor, kako u pogledu propisanih uslova koji se moraju is-puniti tako i u pogledu pristupa sredstvima fondovazdravstvenog osigurawa, pod jednakim uslovima. To suevropski standardi u zdravstvu. Za{to ih doma}i “Evropej-ci”zaboravqaju, izbegavaju i za{to se redovno qute kada seu javnoj diskusiji pomiwu, pitawe je koje zahteva ozbiqnuanalizu.

Slede}i neophodan korak je razgrani~ewe dràvnog odprivatnog sektora. Dràvni zdravstveni radnik treba daradi u dràvnoj ustanovi i da za to bude adekvatno pla}en,a privatni u privatnoj – samo tako se spre~ava sukob inte-resa i zloupotreba poloàja.

•• Korupcija nagriza temeqne vrednosti dru{tva, u zdrav-stvu posebno. Kako i na koji na~in se moramo boriti pro-tiv we?Dr Paja Mom~ilov: Naàlost, korupcija je uzela maha i

u zdravstvu. Sistemska korupcija je vezana za nabavke i ten-dere, kao i sprovo|ewe mnogobrojnih projekata koji su pot-puno netransparentni. Umesto da se bavi regulacijom si-stema, dono{ewem i kontrolom sprovo|ewa donetih pro-pisa, Ministarstvo zdravqa, suprotno primeru razvijenihzemaqa, uzelo je monopol i zajedno sa Republi~kim fondomza zdravstveno osigurawe samo raspisuje tendere i samo bi-ra izvo|a~e i dobavqa~e medicinske opreme i sredstava.Ima se utisak da se donacije i krediti dobijeni od me|una-rodnih institucija, zajedni~ki sa stranim ekspertima, ko-riste na neprimeren na~in. Zabriwavaju i upozorewa stra-naca o narasloj korupciji u zdravstvu Srbije. Tako KarlaJung, biv{a direktorka kancelarije Svetske banke u Beo-gradu, u autorskom ~lanku objavqenom u NIN-u, 2005. godi-ne, pod naslovom “Da ozdravimo srpsko zdravstvo”, iznosipodatak da u zdravstvenom sistemu Srbije na korupciju ot-pada 2 - 4 odsto bruto nacionalnog dohotka. Trebalo bi uze-ti monopol u vo|ewu svih tendera i nabavki u celokupnomzdravstvu Srbije iz ruku ministra zdravqa i direktorafonda za zdravstveno osigurawe, i vratiti te poslove unadle`nost ustanova za koje se raspisuju. Pri tom, neophod-na je i stroga kontrola primene zakonskih odredbi u obla-sti javnih nabavki.

Sitna korupcija, iznu|ivawa i uzimawa mita od pacije-nata, trebalo bi da budu spre~eni pre svega adekvatnim na-gra|ivawem zdravstvenih radnika i materijalnom stimula-cijom kvalitetnog rada i postignutih rezultata, ali istrogim merama dru{tvene i dràvne kontrole, otkriva-wem i sankcionisawem korupcije, kako to rade zemqe gdedeluje pravna dràva.

R. V. S.

Zdravstvo

•• Kakav je, po Vva{em mi{qewu, sada{wi poloàj viso-kog obrazovawa u Srbiji?

Prof. Mirko Zurovac: Odgovor na Va{e pitawe mogaobi biti kratak i jednostavan: veoma lo{, sa dobrim izgle-dom da bude jo{ gori, pod uslovom da dru{tvo i dràva nepreduzmu ni{ta da se on promeni i zna~ajno popravi. Ali,takav odgovor nama nije dovoqan, jer bez vaqanog obja{we-wa nema pravog razumevawa. A nijedno pravo razumevawene}e, niti moè, odvojiti obrazovawe od op{te situacije udru{tvu. Ono je najboqi “lakmus papir” dru{tvenog stawau kom se sprovodi, iako je wegova kriza mawe uo~qiva odkriza u drugim sektorima dru{tvenog ìvota. Kriza obra-zovnog sistema se teè uo~ava, ali se zato mnogo teè le~ii otklawa. Obi~no se uo~ava kada je suvi{e kasno i kad po-sledice nepromi{qenog eksperimentisawa u obrazovawupostanu toliko vidqive da ih vi{e nije mogu}e prikritinekakvim ideolo{kim i zaglupquju}im frazama.

Obrazovawe uop{te, pa prema tome i ono univerzitet-sko, stoji u najte{woj vezi sa stawem u dru{tvu. A na{a si-tuacija je lo{a da ne moè biti lo{ija. Takvom je postalaprevratom koji je izvr{en u Srbiji 2000. godine, uz obila-tu finansijsku, medijsku, logisti~ku i svaku drugu podr{kuodre|enih slu`bi sa Zapada. Te godine nije do{la nikakvademokratija u Srbiju, ve} je uspostavqena marionetskavlast koja bespogovorno sprovodi naloge i ispuwava èqesvojih nalogodavaca. Od tada, pa sve do danas, Srbijom vla-daju “katastrofalni qudi” koji mogu i jedino znaju da iza-zovu katastrofu: mogu jer im je zbuweni narod poklonio po-verewe na izborima, a ne znaju ni{ta drugo, jer samo poni-zno sprovode naloge.

îm su do{li na vlast, oni su pristali da bespogovornosprovode program nacionalne deidentifikacije. A podtim treba podrazumevati ru{ewe bi}a srpskog naroda nasvim nivoima: od obdani{ta i osnovne {kole do univerzi-teta. Posledice takvog upravqawa zemqom su vi{e negokatastrofalne: bezo~no se kr{i materijalna osnova na{egdru{tva, qudi masovno ostaju bez posla, slabi se odbrambe-na mo} na{e vojske, razaraju se kulturne institucije u ~ijeje stvarawe uloèna energija, iskustvo i znawe desetina ge-

neracija, priprema se i sprovodi destrukcija na{ih {kolai univerziteta. U tako àlosnoj situaciji u kojoj se danasnalazi Srbija, nijedna reforma obrazovawa ne moè bitiuspe{na, a pogotovo ne ova i ovakva kakva se sprovodi pot-puno naopako u ime tzv. Bolowske dekleracije i Bolow-skih procesa.

•• Pa, u ~emu je onda smisao Bolowske deklaracije i Bo-lowskih procesa na koje se tako uporno pozivaju ti novireformatori na{eg obrazovnog sistema? Da li je pro-blem u wihovoj nedoslednoj i pogre{noj primeni ili jeu pitawu ne{to drugo?

Prof. Mirko Zurovac: Kao {to znate, Bolowsku dekla-raciju su potpisali evropski ministri za obrazovawe, od-nosno potpisali su je predstavnici politi~ke, a ne duhov-ne i intelektualne elite. Ona ima snagu preporuke, a izwenog teksta se vidi da najve}im delom govori o prohodno-sti studenata unutar “evropske zone visokog obrazovawa” iregulisawu “mobilnosti gra|ana i sposobnosti zapo{qa-vawa i efektivnoj primeni slobodnog kretawa”. I to je go-tovo sve {to je nazna~eno u na~elu, i kao preporuka koja ni-koga ne obavezuje. Pri tome, treba znati da Bolowska de-klaracija ne reguli{e automatizam prelaska sa jednog uni-verziteta na drugi, kao {to se to kod nas ̀ eli prikazati dabi se obmanula javnost, a pre svega studentska populacija.Deklaracija je doneta radi unapre|ewa visokog obrazova-wa i wegovog unificirawa u Evropi, kako bi nova, kompju-


Prosveta

Obrazovawe se lako ru{i,Obrazovawe se lako ru{i,ali se te{ko popravqaali se te{ko popravqa

RReeffoorrmmsskkii zzaahhvvaattii uu pprroossvveettnnoomm ssiisstteemmuu SSrrbbiijjeeoozzbbiiqqnnoo ssuu nnaarruu{{iillii kkvvaalliitteett oobbrraazzoovvaawwaa

Prof. dr Mirko Zurovac je redovni profesor naFilozofskom fakultetu u Beogradu na predmetuestetika. Pored estetike, prof. Zurovac predaje iontologiju. Predsednik je ““Esteti~kog dru{tva Sr-bije”” i ~lan Odbora za filozofiju i dru{tvenu teo-riju Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio jepreko 200, uglavnom ve}ih studija i rasprava u razli-~itim publikacijama, kao i vi{e prevoda tekstova ikwiga sa francuskog jezika. Prof. Zurovcu pripadanajvi{e mesto u srpskoj estetici.

Otac je dvoje dece.

terski obrazovana radni~ka klasa, mogla da mewa radni~kamesta. Prema tome, Bolowska deklaracija nije doneta radiunifikovawa same ideje univerziteta, koja je stara bar ko-liko i univerzitet u Bolowi, kao {to se to danas radi uSrbiji.

•• Za{to se to radi u Srbiji?

Prof. Mirko Zurovac: Ne moèmo se oteti utisku da seiza ~itave pri~e o tzv. Bolowskim procesima krije ne{tosasvim drugo, ne{to {to niko ne pomiwe, ali {to delujekrajwe subverzivno. To je namera pokroviteqa na{e mari-onetske vlasti, koji dobro znaju da wihov projekt “denaci-fikacije” srpskog naroda ne}e biti ni potpun ni kona~anako ne obuhvati srpske {kole i univerzitete koji se mora-ju podvr}i temeqnoj “reformi”. Ta wihova “reforma” imaciq da izvede zavr{ni i najzna~ajniji deo programa “dena-cifikacije”. Sve se radi u ime Bolowske deklaracije koja,kao {to znamo, ima samo snagu preporuke. Uporedne anali-ze pokazuju da nijedna od zapadnoevropskih zemaqa nema~ak ni nameru da svoj obrazovni sistem reformi{e u skla-du s preporukama ove deklaracije. Tako, na primer, Nema~-ka je spremna da za tzv. Bolowske procese `rtvuje, u svrhueksperimenta, ~ak dva univerziteta, verovatno posledwana svojoj vrednosnoj listi.

Paradoksalno je {to isto~noevropske zemqe pokazujuvi{e aùrnosti u tom pogledu nego zapadnoevropske ze-mqe. To je “tu`ni karneval vazala”. Nova vlast u Srbiji nebi bila ono {to jeste, to jest najmarionetskija vlast na sve-tu, kad ne bi htela da predwa~i ~ak i u odnosu na druge va-zale, pa je pustila svoje telale po {kolama i univerziteti-ma koji samo ponavqaju: Mora se! Mora se! Niko ne nalaziza potrebno da kaè –ko to kaè da se mora, ni za{to se mo-ra, ni koje }e posledice imati takve promene.

•• A ko su ti telali? Odnosno ko su ti reformatori obra-zovawa u Srbiji?

Prof. Mirko Zurovac: Od tih telala, bar {to se ti~euniverziteta, najglasniji su potpuni marginalci, qudi bezdela i bez pravog znawa, bez smisla i dara za ono ~ime se ba-ve, uz to potpuno nespremni da se posvete svom pozivu, a ko-ji su se na univerzitetu na{li pukim sticajem okolnosti iskoro bez ikakve li~ne zasluge. Odjednom su najglasniji po-stali oni za koje nikada u ̀ ivotu nismo ~uli, oni koji kwi-gu u ìvotu nisu vaqano pro~itali, a kamoli da su je napi-sali, koji su se raznim sticajem okolnosti na{li tamo gdeim nije mesto, i gde u nekom normalnom vremenu ne bi mo-gli da se na|u. Zato se moè postaviti pitawe da li je po-menutu deklaraciju ve}ina wenih zagovornika uop{te pro-~itala. A ako su je i pro~itali, da li su i{ta razumeli odwenog duha i slova?

Uporno se pre}utkuje pitawe {ta je u pogledu toliko~uvene reforme u~iweno na univerzitetima u Kembriyuili Oksfordu, na Sorboni ili Frajburgu, u Kelnu ili u sa-moj Bolowi. Ovo pitawe nije nimalo bezna~ajno, a ispra-van odgovor na wega bi otkrio svu apsurdnost procesa kojise danas odvijaju u Srbiji. ̂ iwenica je da mi uop{te nismoozbiqno promislili sve doma{aje i domete ovih razornihreformi. Da jesmo, lako bismo uvideli da oni kojima jepripalo da reformi{u obrazovawe u Srbiji, za to uop{tenisu kompetentni. Oni ne znaju osnovne stvari koje svakareforma sistema obrazovawa podrazumeva. Oni ne poznajuni dru{tvo u kojem ìve, a ako ne{to i misle da znaju, on-da se namerno, a ponekad i nenamerno, ali u svakom slu~ajuveoma uspe{no, zavaravaju i samoobmawuju. Na{i refor-matori obrazovawa, sami temeqno neobrazovani, do{li sumahom iz onih oblasti gde obrazovawe ni u jednom ~asu ni-je promi{qano kao temeqni problem, pa ~ega su se god

uhvatili, sve su uspeli da srozaju i obesmisle, a sami osta-li do kraja bez trunke kriti~nosti.

“Reformatori obrazovawa” nisu uop{te shvatili nigde se nalaze, ni {ta treba da reformi{u. Sa naivnim uve-rewem da sve znaju, jer su tamo, negde u svetu, nekoliko danane{to slu{ali, oni su zasukali rukave i krenuli napred. Ujuri{. Ali gde? O tome oni nemaju nikakvu jasniju predsta-vu. Samo se tako moglo dogoditi da neko, na nekom letwemkursu, odslu{a dva predavawa, negde u belom svetu, pa da on-da krene da to {to je ~uo sprovodi kod nas, bez ikakve sve-sti o tome da se sada nalazi u sasvim druga~ijoj sredini. Sa-mo se tako moglo dogoditi da jedan naizgled bezna~ajan do-kument, usvojen iz navodno “dobrih namera”, odjednom po-stane obavezuju}i za sve, a za nas toliko vaàn da od wego-vog prihvatawa ili neprihvatawa ovisi na{ duhovni op-stanak.

•• Pa, kako su se tako nestru~ni i neodgovorni qudi na{lina takvo odgovornim i va`nim mestima?

Prof Mirko Zurovac: Odgovor na to pitawe je suvi{esloèn zato {to zadire u samu prirodu promena do kojih jedo{lo u Srbiji dvehiqadite godine. Re~ je o veoma sloè-nim procesima, koji ne bi smeli ostati izvan vidokrugaozbiqnog nau~nog ispitivawa. O tome, naravno, ja imam iz-vesno znawe koje je veoma nepovoqno, pa ~ak i neprijatno zaobja{wavawe. ̂ im je zauzela svoja mesta, nova marionetskavlast je smenila mnogo qudi sa rukovode}ih poloàja i nawihovo mesto postavila neke druge qude. Kaù da to rade idrugi kada se do~epaju vlasti, iako ne tako masovno, pa sa-ma ta ~iwenica ne bi trebalo da iznenadi nikog ko ima iz-vesnog iskustva u tim stvarima. Me|utim, ovde iznena|ujene{to drugo, ne{to o ~emu, izgleda, do sada nismo imalipravog iskustva. To je princip raspodele upravnih mesta.Iz uvida u najbliù okolinu, primetio sam da u toj raspo-deli ima nekog metoda, samo {to ga je bilo veoma te{koidentifikovati.

Dru{tvena nauka ima ve} dovoqno saznawa o toj naopa-koj formi vladavine i zna se {ta je wen ciq, ali predla-èm da se ne upu{tamo u navo|ewe razloga i davawe obja-{wewa. Dovoqno je {to sad znamo ko je stvorio uslove iotvorio prostor za tako agresivan nastup pobornika tzv.Bolowske deklaracije, koji svojom grlato{}u do te mere


Prosveta

skre}u pa`wu na sebe da se ne moèmo ni zapitati ko su onizapravo. Ako ih boqe pogledamo, mora}emo konstatovatida je re~ o autorima veoma skromnih priru~nika i teorij-skih radova, ali i o nastavnicima jo{ skromnijih mogu}no-sti, koji su u jednom ~asu, mahawem “bolowskom zastavom”,videli svoju ìvotnu {ansu u situaciji kada se na najodgo-vornija mesta u dru{tvu i dràvi postavqaju najnesposob-niji, pa su se brzo organizovali i pohrlili da na juri{osvoje visoka univerzitetska znawa i da zauzmu upravnefunkcije koje im ni po ~emu ne pripadaju. A za to je uvek po-trebno derogirati osnovne principe na kojima po~iva ide-ja univerziteta i klanovskim udruìvawem i delovawemukloniti iz odlu~ivawa qude sa nau~nim delom i imenom.

To je bio najboqi na~in brzog uru{avawa ugleda i zna-~aja kulturnih institucija u ~ije stvarawe su uloèni zna-we i energija mnogih generacija. To se doga|a i u drugimsferama, ali, zbog prirode samih stvari, nigde nije takoo~igledno kao u visokom {kolstvu. Nema boqeg na~ina dase brzo uru{i jedan fakultet nego da na wegovo ~elo (na me-sto dekana) postavite ~oveka bez nau~nog dela i imena, kao{to se dogodilo na Filozofskom fakultetu u Beogradu2000. godine, kada je za wegovog dekana, po prvi put u isto-riji ovog fakulteta, postavqen tek izabrani vanredni pro-fesor, koji, uzgred budi re~eno, nije imao nikakvih uslovani za izbor u ovo zvawe. Jedino je wemu mandat obnovqen.On je i sada u tom zvawu, ali se, kaù, nalazi na funkcijipredsednika Saveta Beogradskog univerziteta. ôvek na-prosto da ne poveruje, ali je to lako proverqivo.

Tako je po~ela i tako se sprovodi destrukcija srpskih{kola i univerziteta. Sve je po~elo potpisivawem dvestranice teksta potpuno neobavezne deklaracije, da bi seona potom po~ela svima nametati kao obavezuju}a. Ona zaposledicu ima nu`ne promene sistema obrazovawa, koje suvidqive, pre svega, u izmeni planova, programa i sistemaocewivawa, da bi se sve zavr{ilo uvo|ewem naziva “Bo-lowski procesi”. Mora}e se jednoga dana pa`qivo prou~i-ti u kojoj meri ovi globalni preobraàji celokupnog si-stema obrazovawa nose opasnost uru{avawa ~itavog siste-ma vrednosti na kojem po~iva prvenstveno evropska kultu-ra, i to pod maskom progresivnog poboq{avawa sistemaobrazovawa wegovim ujedna~avawem. Tako se, u ime Evrope,temeqno razgra|uju evropske vrednosti. A to, kao {to vi-dimo, rade upravo oni kojima su puna usta Evrope, iako ni-{ta, apsolutno ni{ta, ne razumeju ni od wene stvarnosti,ni od wene ideje.

•• Da li to zna~i da Bolowski procesi u Srbiji ne}e uspe-ti?

Prof. Mirko Zurovac: Da! Upravo tako. I to je jedinioptimisti~an zakqu~ak do kog se moè do}i, jer ako uspeju,obrazovawa u Srbiji ne}e biti, bar ne obrazovawa u pra-vom smislu re~i, onakvog kakvog bismo ̀ eleli, pa ~ak i mo-gli imati.

•• [ta je to onda u Bolowskoj deklaraciji {to je unapredosu|uje na neuspeh? I koje su to lo{e posledice wene do-sada{we primene u Srbiji?

Prof. Mirko Zurovac: To je, pre svega, namera da se ni-veli{e znawe tako {to }e se na wega primewivati kvanti-tativni parametri. Tako se, namernim previ|awem da svenije podlo`no kvantifikaciji (na primer, umetni~koobrazovawe), potiru specifi~nosti u kojima se ogledajukoreni pojedinih nacionalnih kultura (kod onih naroda,naravno, koji imaju svoju istoriju i svoju kulturu) i stvarasistem obrazovawa koji nije potreban ni razvijenim ze-mqama (jer one u kqu~nim segmentima obrazovawa ne me-waju svoje sisteme), ali ni onim mawe razvijenim (jer ugro-àva wihove vlastite interese). Pomenuta takozvana re-forma obrazovawa, koja se kod nas sprovodi napre~ac i na-vrat-nanos, uop{te ne uzima u obzir duboke promene koje sede{avaju posledwih decenija u tkivu savremene kulture.Ovde se uop{te ne radi o bolowizaciji na{eg sistemaobrazovawa, jer to {to je vidqivo samo je vrh ledenog bre-ga. Reforma te vrste ne moè uspeti u Srbiji, ~ak ni toli-ko koliko je mogu}e u drugim zemqama Evrope, pre svega za-to {to se Srbija po mnogo ~emu razlikuje od tih drugihevropskih zemaqa.

Duboko sam uveren da sistem ocewivawa nije dobro pro-mi{qen, kao ni odnos kvantiteta i kvaliteta znawa. Pred-loène skale su eventualno primewive u nekim oblastimaizu~avawa prirodnih nauka, ali su potpuno neprimewive udru{tvenim naukama, a naro~ito na umetni~kim akademija-ma i fakultetima. To je razlog {to je Rusija otvoreno dalado znawa da se tzv. Bolowski procesi ne}e primewivati navisokim {kolama koje se bave stvarala{tvom (konzervato-rijumi, likovne akademije, fakulteti dramskih umetno-sti). U Rusiji, kao i u nekim drugim zemqama, “bolowizaci-ja”nailazi na velike otpore i u drugim oblastima zbog o~e-vidnog uru{avawa nivoa studija. Samo je u Srbiji nekommoglo pasti na pamet da treba srozati sve kriterijumeobrazovawa i }askawe proglasiti za princip “kreativne”nastave.

Zar davawe mogu}nosti studentima da u predispitnimaktivnostima skupe ~ak do 70 odsto poena od mogu}ih 100 neuquqkuje studente u uverewu da nema potrebe da u~e kada jedovoqno da eventualno poha|aju nastavu? Za{to student-ska radna nedeqa ne sme biti ve}a od 42 ~asa? Za{to se,osim studirawa, studentima name}u druge obaveze u preo-stalom slobodnom vremenu? Kome je to potrebno, osim, mo-`da, onima koji }e wima politi~ki manipulisati.

•• Za{to nam to rade?

Prof. Mirko Zurovac: Potpuno je jasno za{to nam torade oni drugi, ali nije ba{ sasvim jasno za{to to radimosami sebi. Mi se nalazimo pod velikim pritiskom najve}ihi ekonomski najmo}nijih dràva Zapada, koje ne priznajuni{ta drugo osim vlastitih interesa. One name}u jednu re-formu kojom je ve} zahva}en veliki deo Evrope i koja zaobrazovne sisteme mnogih zemaqa, kao i za wihov kulturni,duhovni i nacionalni integritet, moè imati nesagledivei krajwe tragi~ne posledice, po{to se samo jednim potezompera u mno{tvu slu~ajeva bri{e vi{evekovno duhovno na-sle|e zarad nekog “jedinstva” u prostoru sumwivih geo-


Prosveta


grafskih granica i jo{ sumwivijih namera. Pri tom mora-mo znati da je mo} me|unarodnih institucija postala toli-ko velika, da je danas nemogu}e uspostaviti kontrolu nadwima. Oni to znaju i wome se obilato koriste, finansira-ju}i, odnosno korumpiraju}i, pod izgovorom pomo}i, esta-bli{mente malih i siroma{nih zemaqa, u kojima niko nemoè da se javi i postavi pitawe za{to u tu zemqu uop{tedolazi pomo} kad ona nije traèna, pa ~ak i kad je blago od-bijana, ali opet biva silom nametnuta. To je utoliko ~udni-je ukoliko se zna da je vreme altruizma uveliko iza nas.

Ali, ti zlotvori dobro znaju {ta rade. Oni znaju da uni-verzitet, a sa wim i sve {kole unutar jedne dràve, ~ineosnovu za formirawe nacionalnog identiteta i samoopre-deqewa gra|ana jedne zemqe. Stoga se ne treba ~uditi {tosu na Srbiju nakon bombardovawa do{li jo{ ̀ e{}i udari,daleko razorniji od samog bombardovawa: razne finansij-ske pomo}i za reformu obrazovawa. Jer, posledice materi-jalnog razarawa uvek je lak{e otkloniti nego posledicerazarawa duhovnog bi}a jednog naroda. Samo tako moèmoshvatiti kakve veze sa Srbijom ima tamo nekakva Finska,odakle je do{lo nekoliko miliona evra (od kojih se polo-vina ve} izgubila na putu) za reformu obrazovawa u~ite-qa. To }e se videti veoma brzo, za samo nekoliko godina,~im se uo~i srozavawe nivoa obrazovawa, uvo|ewem ne~egnovog i stranog, jednog potpuno novog mentaliteta, novesvesti, novog sistema vrednosti koji }e svoje pune rezulta-te dati za 15 ili 20 godina. Oni }e biti razo~aravaju}i, paje boqe da ih nikada i ne upoznamo.

•• [ta je sa autonomijom univerziteta u takvim uslovima?Da li dràva ima mehanizama da uti~e na daqe pozitiv-ne reformske procese na univerzitetu?

Prof. Mirko Zurovac: Ta pitawa bi trebalo da su regu-lisana Zakonom o visokom {kolstvu, koji je donesen brzo ibrzopleto sa legislativnim amaterizmom i odsustvom slu-ha i uvida u realne mogu}nosti radikalnog zahvata rekon-struisawa univerziteta. Pored niza drugih lo{ih stranaovog zakona, wime se omogu}ava potpuna centralizacija nanivou univerziteta, pod izgovorom legitimne te`we za bo-qom integracijom fakulteta i ja~awa univerziteta, ~imese otvaraju neslu}ene mogu}nosti za ugroàvawe autonomi-je (na primer, da izvr{na vlast, preko lako smewivog rek-tora, kontroli{e celu akademsku zajednicu). Kao {to vi-dite, ~ak ni u pogledu autonomije univerziteta stvari nestoje ba{ tako kao {to se èle prikazati.

•• Kakav je status Pri{tinskog univerziteta?

Prof. Mirko Zurovac: On je, uglavnom, poznat. Posledolaska mirovnih, a u stvari okupacionih snaga, nastavni-ci i studenti srpske nacionalnosti su morali da napustePri{tinu. Jedno vreme su bili u nekoj vrsti rasejawa u ne-koliko gradova u Srbiji, ali su se ubrzo sabrali u SevernojMitrovici gde se nalazi sedi{te univerziteta i ve}inafakulteta. Oni rade po nastavnim planovima i zakonimaRepublike Srbije. Skoro jo{ jedino preko {kolstva izdravstva, Srbija je kao dràva prisutna na Kosovu i Meto-hiji. Tu poziciju treba ja~ati i {iriti sve do kona~nog po-vratka Kosova i Metohije u pravni i ustavni poredak Sr-bije, od ~ega se niti sme, niti moè odustati.

•• Kakvo je stawe u osnovnom i sredwem obrazovawu?

Prof. Mirko Zurovac: Nisam u toku promena koje sesprovode u osnovnim i sredwim {kolama, ali sam ~uo od ko-lega koji to prate da su namere iste.

•• [ta je, onda, sa pravom na obrazovawe – pa i ono univer-zitetsko? U kojoj meri se redukuje ovo pravo mladim qu-dima u Srbiji zbog visokih cena {kolarina i uop{te na-stavnih sredstava?

Prof. Mirko Zurovac: Pored nepromi{qenog uru{a-vawa ve} dostignutog kvaliteta obrazovawa, najgore je {tose uspostavqa sistem nepravde koji }e upravo obrazovanimmladim qudima uskratiti mogu}nost da razviju i pokaùsvoje sposobnosti. Jer, pod sloganom reformi i uz bezo~noobmawivawe naroda, u Srbiji se sprovodi duboka promenakaraktera dru{tvenog sistema i uspostavqaju novi dru-{tveni odnosi sa potpuno nejasnom perspektivom, a dasvest o dubini i dalekose`nosti tih promena nije sazrelakod naj{irih slojeva dru{tva. Istinu govore}i, wih ne mo-gu da shvate, ili ne}e da ih shvate, ni oni koji ih sprovode.Ali oni nisu va`ni. Wih mi nije ̀ ao. @ao mi je onih mla-dih qudi koji ne}e dobiti priliku da pokaù svoje sposob-nosti iz razloga koje ste naveli. O tome ve} imam izvesnasaznawa koja me istinski rastuùju.

•• [ta nam, onda, preostaje da uradimo? Kojim putem da ide-mo daqe? Imamo li mi ikakvu nacionalnu strategiju zasvoju omladinu?

Prof. Mirko Zurovac: Mi smo imali relativno dobarsistem obrazovawa, svakako ne najboqi, ve} sa dosta slabo-sti, ali sistem koji se mogao kvalitativno popravqati. Te-{ko je shvatiti kakvi to motivi, osim materijalnih, narav-no, navode nove reformatore da ono {to je bilo dobro pre-vode u ne{to svima o~igledno mawe dobro i veoma lo{e.Prelazak na tzv. Bolowsku deklaraciju sve se vi{e pokazu-je kao nemogu}a misija. Mudro je zastati i promisliti re-zultate i domete ove posledwe reforme koja je u toku.Opreznost je majka sigurnosti. Ishitreni i nepromi{qe-ni potezi mogu doneti samo {tetu. A u ovoj oblasti, uosta-lom kao i u drugim, lako se ru{i, ali se poru{eno te{kopopravqa, a jo{ teè gradi novo i unapre|uje postoje}e. Zauspe{nu reformu obrazovawa uvek je potrebno neke drugestvari reformisati i dovesti u red: potrebno je izgraditiadekvatan sistem vrednosti i definisati pravila pona{a-wa vaè}a za sve, utvrditi potrebe i odrediti standarde iputeve realizacije planiranog, formulisati ideju oko ko-je se moè okupiti sav narod u svom jedinstvu. Bez tih i dru-gih preduslova, nijedna reforma obrazovawa u Srbiji nemoè biti uspe{na, a ova koja se sprovodi u potpunom hao-su od strane nekompetentnih qudi, pod pritiskom stranevoqe koja nam name}e strane kriterijume i strana merila,strane sisteme vrednosti koji su duboko suprotni na{ojtradiciji i na{oj duhovnosti –moè dati samo lo{e rezul-tate ~iju }emo cenu suvi{e skupo platiti.

R. V. S.

Prosveta

•• Koji su kqu~ni aktuelni problemi u kulturnoj sferiSrbije?

Dragomir Antoni}: Sprega mediokriteta, nedarovitih,nesposobnih, koji sebe nazivaju umetnicima sa frustrira-nim, proma{enim, amoralnim osobama koje sebe nazivajujavnim kulturnim radnicima. Ovi drugi, skloni lopovlukui (mito)maniji, nalaze se na mestima pomo}nika, savetnikaministara, gradskih, izvr{nih sekretara, predsednika ko-misija, ̀ irija, ~lanova dodeqiva~a nagrada. Raspolaù ve-likim novcem gra|ana, to jest tu|im. Dele ga kao da je wi-hov. Dele ga sebi sli~nima, prema sopstvenim simpatijamakao miraz, partijskim drugaricama i drugovima. Ovakav si-stem gde nema nikakvih vrednosnih kategorija obilato po-goduje korupciji, odnosno sistemu po principu – ja tebi, tiwemu, on meni. To je kqu~ni problem.

•• [ta su prioriteti jedne ozbiqne i dugoro~ne kulturnepolitike i koji su mehanizmi na raspolagawu dràvi daih realizuje?

Dragomir Antoni}: U svakom poslu je najva`nije defi-nisati problem. Kad znate {ta je ili gde je problem, ondaga moète i re{iti. Zato, kad je kultura u pitawu, od po-sebne va`nosti je definisawe uloge dràve odnosno dr-àvnih institucija. Mislim da je prevashodna uloga drà-ve da sistemskim re{ewima i zakonskim propisima stvoriuslove za stimulisawe onih koji èle da ulaù u kulturneprojekte. Zna~i, kroz zakonska re{ewa omogu}ujemo ulaga-we novca, uz pravo da onaj ko je novac uloìo raspolaè iostvarenim profitom.

Nema nijednog razloga da ve}ina projekata u kulturi nebude profitabilna. Ovaj problem se velikim delom re{a-

va dono{ewem Zakona o mecenama ili mecenarstvu ili Za-kona o donacijama – potpuno je svejedno kako se zove – kojikroz osloba|awe od poreza, davawem odre|enih privilegi-ja, javnom promocijom, stimuli{e pojedince ili kompanijeda ulaù u kulturne projekte.

Druga uloga dràve je da preuzme finansirawe vi{ego-di{wih kapitalnih projekata koji su od vitalne va`nostiza nacionalnu kulturu. Na primer, dràva mora da pomog-ne – mnogo vi{e nego danas – da se re{i pitawe izdavawaRe~nika srpskog jezika, na kojem ve} veoma dugo radi Srp-ska akademija nauka i umetnosti, tog svojevrsnog srpskogSkadra na Bojani. Od samog imena re~nika do wegovog zavr-{etka. O~ito da qudi koji rade na Re~niku nemaju snage dase izbore sa problemom pred kojim su se na{li. O va`no-sti Re~nika nije potrebno govoriti.

U kapitalne projekte spadaju i izdavawe Srpske enci-klopedije, filmovi i televizijske serije o kqu~nim doga-|ajima iz nacionalne istorije...

•• Na koji na~in oìveti kulturu na lokalnom nivou i ka-ko omogu}iti ravnomeran kulturni razvoj?

Dragomir Antoni}: Prepustiti qudima novac kojiodvajaju za kulturu, koji su sami zaradili, da sami i potro-{e. Oni }e to najboqe znati. Ko ume da zaradi ume i da pa-metno potro{i. Ako su u dilemi, pozva}e i plati}e qude zakoje misle da su im potrebni. Uz pomenuti Zakon o donaci-jama to }e biti sasvim dovoqno.


Kultura

DDràva mora da finansiraràva mora da finansiraprojekte od vitalne va`nostiprojekte od vitalne va`nosti

za nacionalnu kulturuza nacionalnu kulturuDragomir Antoni} je etnolog. Radio je u Etno-

grafskom institutu Srpske akademije nauka i umet-nosti od 1974. do 2001. godine. Radio je na vi{e proje-kata ovog instituta i u~estvovao kao samostalni is-traìva~ na projektima Geografskog instituta SA-NU. Od 2001. do 2003. godine bio je direktor Etno-grafskog muzeja Srbije. Saradnik je na trotomnoj““Enciklopediji pravoslavqa”” u izdawu Savremeneadministracije.

Autor je i osniva~ duhovne manifestacije ““Saborhorova pravoslavnih monahiwa”” u selu êtereù uop{tini @abari. Kao stalni spoqni saradnik RTS(Nau~ni program) od studentskih dana, uradio je sce-nario i napisao tekst za vi{e od 60 emisija o narod-nim obi~ajima. U raznim doma}im i stranim ~asopi-sima objavio je vi{e od stotinu nau~nih, stru~nih ipopularnih radova iz oblasti etnologije.

Otac je troje dece.

•• Kako unaprediti ulogu obrazovnog sistema u procesu ~u-vawa kulturne pro{losti, nacionalnog kulturnog iden-titeta, ali i podsticawa stvarala{tva?

Dragomir Antoni}: Vra}awem na ono {to smo nekadimali, a {to danas imaju u svom obrazovnom sistemu sve dr-àve Evropske unije: {kolske sekcije, kviz za sveznalicu,takmi~ewa izme|u {kola, od lokalnog do republi~kog ni-voa, iz poznavawa nacionalne i kulturne istorije... Sve seprati medijskom pompom, a najuspe{niji u~esnici se pri-maju na razgovor kod najvi{ih dràvnika Srbije.

•• Izvesno je da se danas kroz medije, umetnici, intelektu-alci, nau~nici i kulturne institucije kategorizuju naideolo{ki i partijski podobne ili nepodobne. Kakovratiti slobodu stru~nim, kulturnim institucijama iposlenicima kulture?

Dragomir Antoni}: Kad vam neko otme slobodu, jedinoje vi moète vratiti. Neozbiqno je o~ekivati da onaj kovam je ne{to oteo, to kasnije iz ~ista mira vrati. @ivotumetnika, intelektualca – a mislim na prave umetnike iintelektualce, a ne na mediokritete i qubiteqe svake vla-sti – jeste neprekidna borba za ostvarivawa prava i slobo-da. Ko nije spreman na takvu vrstu borbe i `rtve neka jed-nostavno promeni profesiju.

Za stvarne umetnike su najopasniji mediokritetskiumetnici, jer se oni povezuju sa mediokritetima u dràv-nim ustanovama za kulturu. O toj sprezi sam ve} govorio.Kako znaju da ne}e dugo boraviti na mestu na kome se nala-ze, trude se da se za svog vremena nakradu {to vi{e i korum-piraju one koji }e im pomo}i kad odatle odlete. Zato novaconih koji rade i koji ga zara|uju mora biti izuzet iz wiho-vih ruku. Kad mediokritetima iz vlasti oduzmete raspola-gawe novcem, oduzeli ste im mo}. Zato je Zakon o mecenar-stvu ili donacijama neophodan.

•• Kako uspostaviti poreme}enu ravnoteù prevelikogprisustva inostranih kulturnih sadràja, posebno krozsveprisutan proces vestrenizacije, i oja~ati doma}e?

Dragomir Antoni}: U~iti se od drugih. Gledati kako sesa tim bore velike dràve: Francuska Italija, Nema~ka...Setimo se De Gola i wegove borbe za odràwe autenti~nefrancuske kulture. Negde se uspe, negde se ne uspe.

Danas ima mnogo paradoksa. Pogledajmo tu tzv. vesternkulturu, a u stvari ameri~ku, koja je u jednom naletu osvoji-la skoro ceo svet i engleski u~inila svetskim jezikom. Kadsu se te “kulture” do~epali promu}urni qudi iz Azije i po-~eli sami i mnogo jeftinije da je proizvode, do{lo se do sa-znawa da engleski jezik od pre tridesetak godina i sada-{wi “engleski” jesu sli~ni, ali su i razli~iti. Taj novi en-gleski je dobio i naziv paningli{. Vra}awem paningli{au postojbinu iz koje je krenuo, taj novi engleski je po~eo dauti~e i na izvornu, lokalnu kulturu. Kako se sad odbrani-ti od paningli{a?

Zato ne bi trebalo da se pla{imo uticaja tih talasa,oni su prolaznog karaktera. Treba da dajemo prioritet do-ma}em stvarala{tvu i da u wega ulaèmo i sve }e biti u redu.

•• Globalizacija teì da oslabi identitete malih naroda,kako sa~uvati identitet?

Dragomir Antoni}: Globalizacija sama po sebi nijeapriori lo{a. [ta fali internetu, mobilnim telefoni-ma, ranije radio-televiziji... Odavno je Makluan pisao ocivilizaciji, kulturi, svetu kao o jednom globalnom selu.Globalizaciju zato treba koristiti. Internet je, na pri-mer, bogomdan za {irewe nacionalnih i tradicionalnihvrednosti iz kulture malih naroda. Samo treba biti pri-qeàn, to jest vredan i poznavati sopstvenu tradiciju ikulturu.

Znate, osobi koja nije ~itala Lazu Lazarevi}a, Branka]opi}a, Ivu Andri}a, Dragoslava Mihailovi}a... ne pretinikakva opasnost od Balzaka, Tomasa Mana, Yona [tajnbe-ka, Umberta Eka... Ali se moramo {tititi od |ubreta kojenam stiè pod nazivom globalnog i modernog, a to je droga,kulturni {und, genetski modifikovana hrana, hrana kojojje istekao rok upotrebe, zatrovani lekovi, kancerogeni ma-terijali. Od toga se moramo ~uvati svim sredstvima: od ca-rinskih preko inspekcijskih, policijskih, sudskih i medij-skih.

R. V. S.


Kultura

•• Da li smatrate da je sport u Srbiji previ{e politizo-van? Kako komentari{ete to {to su brojni politi~ari~lanovi upravnih odbora ve}ine doma}ih klubova?

Borislav Pelevi}: U proteklih osam godina, mnogi po-liti~ari bili su predsednici raznih saveza i ~lanovi ra-znih upravnih odbora u sportskim organizacijama i nisamprimetio da je bilo ko od wih postigao neki uspeh. [to semene li~no ti~e, ja sam uvek bio protiv politizacije spor-ta, jer sam uvek odvajao politiku od sporta. Ja se sportombavim preko 35 godina, a ve} 22 godine sam rukovodilac usportskim federacijama. Prvo je to bio Jugoslovenski sa-vate savez, zatim Kik-boks savez Jugoslavije, potom Kik-boks savez SRJ, pa Kik-boks savez Srbije i Crne Gore i da-nas Kik-boks savez Srbije. Dakle, mnogo pre nego {to samu{ao u politiku po~eo sam da se bavim sportom. Postigaosam i neke solidne sportske rezultate, mada ne vrhunske,ali prili~no solidne. Bio sam sedam godina trener KK“Partizan” u Beogradu i to pre nego {to je uop{te po~elovi{estrana~je u Srbiji, tako da ne dolazim u sport iz poli-tike – ja te dve stvari i te kako razdvajam. Dugo sam u spor-tu, sport je moj hobi, sport je veliki deo mog ìvota I, nakraju krajeva, profesor sam na Visokoj {koli za sport iuskoro }u doktorirati na Fakultetu za sport i turizampri Novosadskom univerzitetu. Jednom re~ju, smatram dapoliti~arima nije mesto u sportu, dakle, onima koji su do-{li iz politike u sport. Naravno da ne moèmo zabranitionima koji su se ranije bavili sportom da se bave i politi-kom, jer politika je ne{to {to pripada svakom ~oveku, aposebno u ovim te{kim vremenima. Veliki sam protivnikpolitizacije sporta i u~e{}a politi~ara u upravnim od-borima. Nikada nisam bio ~lan nijednog upravnog odbora,iako je bilo dosta ponuda i nikada ne}u biti ~lan nijednogupravnog odbora bilo koje sportske organizacije.

•• Da li mo`da znate neki primer da je ~lanstvo politi~a-ra u upravnom odboru kluba donelo dobro tom klubu?

Borislav Pelevi}: Ne znam za takve primere. Mislimda sportom treba da se bave sportski radnici, sportisti.Imamo, recimo, jedan primer koji je zaista veoma jasan, a toje na{e Ministarstvo sporta. Imamo ministra sporta, go-spo|u Sneànu Markovi}, koja je izjavila da se nikada nije

bavila sportom i da jednostavno ona nije tu kao sportskiradnik, ve} kao politi~ar koji ima zadatak da obezbedisportu novac. Ne vidim da je bilo {ta obezbedila, i to jeono {to je lo{e. Smatram da bi budu}i ministar sporta, makoja stranka ili koalicija pobedila, trebalo da bude iz re-dova sportskih radnika, izvrsnih sportista, odnosno onihqudi koji su posve}eni sportu. Tragi~no je to {to je sada-{wi ministar sporta politi~ar koji se nikada nije baviosportom i koji nikad nije radio u nekoj sportskoj organiza-ciji. To vam je pravi primer politizacije sporta.

•• Ako oni svojim u~e{}em u upravnom odboru nisu donelinikakvo poboq{awe tom klubu u kome su, {ta je onda wi-hov interes, {ta je wihov ciq da u|u u upravni odbor ne-kog kluba?

Borislav Pelevi}: Pa, wihov ciq je novac, jer se mestau mnogim upravnim odborima pla}aju. Drugo, ~esto je u pi-tawu i neka li~na sujeta ili neka li~na afirmacija putemsporta. Ne razumem {ta radi, recimo, Vlahovi} na mestupredsednika Skup{tine “Crvene Zvezde”. Ili Qaji} u“Partizanu”. Zaista ne razumem te qude koji se grabe zafunkcije. Evidentno je da neki èle da {to vi{e funkci-ja akumuliraju, i da budu predsednici {to vi{e klubova.Vidite kakav je problem sada nastao u atletici. Izabran jeVelimir Ili} za predsednika Atletskog saveza. Me|utim,o~igledno je da je prvi izbor bio nelegalan. Nakon {to se


Sport

Sport }e bitiSport }e bitiponos Srbijeponos Srbije

Borislav Pelevi} je magistar ekonomskih nauka, auskoro i doktor za menayment u sportu. Pored svihuspeha u svojoj impozantnoj karijeri, najvi{e je po-nosan na ~iwenicu da je dvaput rawen u otaybinskomratu i da je dobitnik dve medaqe za hrabrost, od kojihmu je jednu uru~io li~no Radovan Karayi}. Srpskikik-boks, na ~ijem je ~elu, postiè izvanredne rezul-tate u vreme kada je srpski sport zapao u veliku krizu.

Otac je petoro dece.

pobunilo Ministarstvo, on je ponovo izabran, ali sa samojednim glasom vi{e. To je u redu ukoliko taj ~ovek ho}e dapomogne atletiku. Primera radi, Aleksandar Popovi} jebio na{ istaknuti atleti~ar i jedno vreme je bio predsed-nik sportske skup{tine “Zvezda”, {to ja pozdravqam. Ali,stavqati na mesto ministra sporta nekoga ko se nikada ni-je bavio sportom ili radio u nekoj sportskoj organizaciji,zaista je sme{no, ali proizvodi i ozbiqne negativne po-sledice.

•• Vi ste nekada bili ~lan Predsedni{tva Olimpijskogkomiteta. Koliko ste upu}eni u dana{wu situaciju u Ko-mitetu? Kako komentari{ete smenu Filipa Ceptera ikomentar na{eg poznatog sportskog novinara MilojkaPanti}a da se Sneàna Stoja~i}-Laki}evi}, koja je izDS, i Ivan ]urkovi} pona{aju kao da je Olimpijski ko-mitet wihova privatna pr}ija?

Borislav Pelevi}: Da, bio sam ~lan Predsedni{tvaOlimpijskog komiteta i podneo sam ostavku u drugom man-datu, posle debakla na{ih selekcija na Olimpijadi u Ati-ni, jer sam smatrao da i ja kao ~lan Predsedni{tva snosimdeo odgovornosti za neuspeh na{ih reprezentativaca naOlimpijskim igrama. Naivno sam smatrao da }e i mnogislediti moj primer. Me|utim, samo sam ja dao ostavku i jav-no rekao da moramo da odemo i da prepustimo svoja mestanekome ko je od nas sposobniji. Jer biti 56. na Olimpijadije zaista veliki neuspeh za na{e selekcije, za na{u repre-zentaciju, za sve na{e reprezentacije, a zna se koliko smomedaqa ranije osvajali na Olimpijskim igrama. Biti od-mah iza Albanije, iza Hrvatske i ostalih zemaqa, za nas jezaista bila sportska sramota. I zato sam ja, iz moralnihpobuda, podneo ostavku na mesto ~lana Predsedni{tvaOlimpijskog komiteta i na mesto predsednika komisije.Naàlost, ve} tada sam video da se mnogi qudi u Olimpij-skom komitetu otimaju ko }e da bude vo|a koje ekspedicije,bilo da su u pitawu Letwe olimpijske igre, Zimske olim-pijske igre, Olimpijske igre mladih, ili razna savetovawaolimpijskih ekspedicija. Svi su bili vo|e tih putovawaosim mene. Ja nikada nisam ̀ eleo da koristim dràvni no-vac u te svrhe i nikada nisam èleo da prihvatim da ja bu-dem vo|a neke reprezentacije ili neke na{e olimpijskeekspedicije na bilo kom takmi~ewu. To mi se nije svideloi ja sam javno o tome govorio. Posebno sam bio ogor~en ti-me kada se na{a reprezentacija vratila iz Atine sa Olim-pijskih igara i kada su pojedini ~elni qudi Predsedni-{tva govorili u javnosti kako smo postigli prili~no do-bar uspeh osvojiv{i 56. mesto. Ja to nisam mogao da prihva-tim i zato sam odmah dao ostavku.

[to se ti~e dana{we konstelacije u Olimpijskom ko-mitetu, zaista ne mogu o tome mnogo da kaèm s obzirom dave} dugo nisam u Olimpijskom komitetu, ali ne shvatam, re-cimo, {ta tamo radi kao potpredsednik gospo|a SneànaLaki}evi}-Stoja~i}. Ja razumem da je Ivan ]urkovi} pred-sednik s obzirom da je dobio ve}i broj glasova, a da li je tobilo legalno ili ne, zaista ne znam. Ivan ]urkovi} je bioveliki sportista i to mogu da razumem, ali ne mogu da shva-tim {ta tu traè qudi kao {to je Sneàna Laki}evi}-Stoja~i} i ostali koji su tu samo po partijskoj liniji.

•• Pomenuli ste Olimpijadu u Atini. [ta mislite o tome{to su brojni dràvni funkcioneri, glumci, peva~i…itd, tokom Olimpijade gostovali u Atini o tro{ku dr-àve?

Borislav Pelevi}: Za mene nisu problem peva~i iestradni umetnici koji su bili tamo, za mene je problem to{to je pola Olimpijskog komiteta bilo tamo o tro{ku dr-àve, sa svojim suprugama. Ali ne{to jo{ gore je to {to je

bilo i pola ministara, tako|e sa svojim pratiocima ilipratiqama. Mislim da to nije dobro. Ako neko ̀ eli da idena Olimpijadu, treba da ide o svom tro{ku, a ne o tro{kudràve, pa makar to bio i predsednik Republike. Mislimda je to zaista sramotno, i to je bio jedan od razloga {to sampodneo neopozivu ostavku na mesto ~lana Olimpijskog ko-miteta. Meni je, tako|e, ponu|en boravak u Atini na ra~undràve, ali ja sam to odbio jer to nikad u ìvotu nisam ra-dio. Kao predsednik Kik-boks saveza Srbije nikad u ìvo-tu nisam potpisao ra~un za reprezentaciju. Zato se gnu{amtih qudi koji na svaki na~in ̀ ele da iskoriste svoje sitnei krupne privilegije i da o tro{ku dràve besplatno iduna neka sportska takmi~ewa, prvenstveno olimpijade svetaili Evrope.

•• Zamereno je i to da je primopredaja nadle`nosti saOlimpijskog komiteta SCG na Olimpijski komitet Sr-bije obavqena protivzakonito.

Borislav Pelevi}:Da, to jeste ura|eno protivzakonito.Trebalo je organizovati novu skup{tinu i izabrati novorukovodstvo, novi Olimpijski komitet, novo predsedni-{tvo i nove komisije, s obzirom da se radi o potpuno novojdràvi, samostalnoj Srbiji, kakva je ostala nakon odvajawaCrne Gore. To je bilo nelegalno, jer su oni automatski pre-uzeli rukovodstvo nad olimpijskim sportom u Srbiji bezsazivawa skup{tine i bez pravih legalnih izbora.

•• Evidentno je da su do 2000. godine rezultati na{ih spor-tista, pogotovo rezultati na{ih reprezentacija, bilimnogo boqi, a i u sportskim savezima nije bilo tolikotrzavica, toliko smena, sva|a itd. Da li reìm namernouni{tava srpski sport, iako sport pozitivno predsta-vqa Srbiju u svetu?

Borislav Pelevi}: Ja ne bih rekao da se to radi namer-no, ali o~igledno da je neuspeh na{eg sporta u celini, u po-sledwe vreme jo{ jedna velika tekovina DOS-a, jer ~iwe-nica je da smo ranije zaista imali velikih uspeha na me|u-narodnim takmi~ewima, posebno na prvenstvima Evrope,sveta i na olimpijadama. Ali, otkad je do{la ùta vlast,rezultati su zaista minorni. Ne smemo zaboraviti i to daje ekonomska situacija u posledwe vreme jako lo{a i da jedo{lo do odliva mozgova, kako se to kaè, odnosno do odla-ska na{ih mladih uspe{nih takmi~ara i na{ih mladihuspe{nih stru~waka u inostranstvo, gde primaju daleko ve-}e nov~ane nadoknade nego kod nas. Ali nije to glavni pro-blem, i ranije se to de{avalo. Glavni problem je u tome{to dràva jednostavno ne obra}a pa`wu na sport. îm jeDOS do{ao na vlast, a ja sam tada bio poslanik u Skup{ti-ni Srbije, oni su ukinuli Ministarstvo sporta. To je biojedan katastrofalan potez koji sam ja kritikovao na sedni-ci Skup{tine, ali sam, naravno, bio u mawini i oni su jed-nim dekretom, skup{tinskom odlukom ukinuli Ministar-stvo sporta. Dakle, ukinuli su Ministarstvo sporta, asport je, kao {to dobro znamo, bio i ostao jedini srpski iz-vozni proizvod koji svet prepoznaje i koji svet ceni. Sad suponovo ti isti dosovci vratili Ministarstvo sporta, alisu postavili pogre{ne qude na kqu~na mesta. To je velikiproblem. Dakle, imali smo rezultate ko{arka{a, ranije seponosili time – vi{e ih nemamo. Imali smo rezultate, ~aki fudbalera – vi{e ih nemamo. Rukomet je tako|e zapao uveliku krizu, odbojka tako|e.

Neki drugi sportovi su favorizovani po pitawu obez-be|ewa uslova, od strane ̀ utog dela koalicione vlasti, po-sebno samog predsednika Tadi}a. I nemam ni{ta protiv to-ga, ali {ta je sa ostalim sportovima? Dakle, velika nega-tivna tekovina DOS-a jeste neuspeh na{eg sporta. I to presvega zbog ukidawa ministarstva, a kasnije, kad su ponovo


Sport


uspostavili ministarstvo, kad su videli da su pogre{ili,ve} je bilo kasno. A posebno kad su postavili gospo|u Sne-ànu Markovi} na mesto ministra, koja o sportu zna koli-ko i moja pokojna baba Zorka. Nikada se nije takmi~ila, toje javno priznala, nikada nije gledala nijedno takmi~eweuìvo, osim preko televizije, i sad je ona ministar sporta.Zamislite vi ministarku sporta koja nije sa~ekala na{eodbojka{ice koje su se vratile sa medaqom sa PrvenstvaEvrope. Nije ih sa~ekala i nije ih primila, ali je zato sa-~ekala na{e ko{arka{e koji su ispali u prvom kolu. Pazi-te, molim vas, zato {to je neko iz G17 plus tako hteo, a nezato {to je ona tako htela, jer ona to verovatno i ne zna.Ona i ne zna ko je koju medaqu osvojio, jer to wu uop{te ine zanima. Pa gde to ima? Ona je, kao {to sam ve} rekao, sa-mo po partijskoj liniji. Jer, G17 plus je preuzeo kompletnefinansije i kompletan sport. I to je ono {to je tragi~no,i to je ono {to svi sportisti osu|uju.

Ne treba zaboraviti da u ovoj zemqi postoji milion ipo qudi koji se bave ili su se bavili sportom. Ovo {to sede{ava danas je pravi sunovrat i sumrak na{eg sporta. ̂ el-nike DS-a i G17 plus interesuju samo provizije od prodajezemqe, od prodaje preduze}a, wih ne zanima sport. A sportje na{ najboqi izvozni proizvod. Naàlost, sve je lo{ijii lo{iji taj proizvod. Nemojte da uzimamo primere tenise-ra Novaka \okovi}a, Ane Ivanovi}, Jelene Jankovi} i Jan-ka Tipsarevi}a – to su sada idoli na{ih mladih qudi. Onisu sami sebe stvarali finansijama svojih roditeqa, ro|akai prijateqa, a dràva u wih ni{ta nije uloìla. I sad jesme{no kada ih do~ekuje Tadi} ili ministarka sporta.[ta su uradili ranije za wih – ni{ta. Prema tome, oni je-su ponos Srbije, i treba da budu ponos Srbije, ali nisam si-guran koliko oni treba da se ponose dràvom koja im apso-lutno nije pomogla u wihovom usponu i u stvarawu blista-ve karijere.

•• Kako komentari{ete hap{ewe Yaji}a? Kakva je gene-ralna situacija u doma}em fudbalu, po Va{em mi{qewu?

Borislav Pelevi}: Pa, jedna stvar koja mene iritira je-ste na~in hap{ewa Dragana Yaji}a. Ipak se radi o jednojsportskoj legendi. Ukoliko je kriv, naravno da treba da od-govara, ali nije po{teno i nije korektno da neko iz poli-cije ili neko iz vlasti obavesti novinare da oni do|u nalice mesta i da snimaju Yaji}a kako sa lisicama na rukamaulazi u policijski kombi. To nije fer. To je name{teno.[ta se de{avalo, ja zaista ne znam, jer nikada nisam biofudbalski ~ovek, a o~igledno je da u tim transferima imapuno nepravilnosti. Ono {to mene kod fudbala iritira,malo }u pre}i na jednu drugu temu koja je vrlo zna~ajna, je-ste to {to svake godine gine nekoliko mladih qudi, navi-ja~a, svake godine imamo po stotine povre|enih navija~a ipolicajaca.

Evo, pre nekoliko dana je poginuo momak u Futogu, navi-ja~ “Vojvodine”. Ne mogu da shvatim da tuìla{tvo i poli-cija ne rade svoj posao kako treba, jer mi imamo Zakon ospre~avawu nasiqa na sportskim tribinama, ali se taj za-kon ne primewuje. Ja bih ̀ eleo da, kao {to u Engleskoj qu-di idu sa porodicama i sa decom na utakmicu, da tako idemoi mi na utakmice, a ne da se pla{imo kada nam sin ode nautakmicu da li }e da se vrati ̀ iv ili ne}e. I mislim da od-govornost tu pre svega nose sportski klubovi, pre svegaklubovi. A {to se ti~e ovih hap{ewa i ovih svih mahina-cija u fudbalu u vezi sa transferima, toga }e jo{ biti. Dase podsetimo na to da je samo u posledwih sedam-osam godi-na ubijeno 10 predsednika beogradskih fudbalskih klubovai generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije. Za{to?Zbog transfera igra~a, dakle, zbog novca.

Radi se o jednoj netransparentnosti finansirawa spor-ta, posebno o mutnim radwama u vezi s fudbalom, u vezi satransferima. Ne mogu nikoga da osudim unapred, samo ka-èm, izraàvam àqewe {to su legende na{eg sportaYaji} i Cvetkovi} na onakav na~in privedeni. Moglo je toda se obavi mnogo elegantnije, da se vodi postupak i, ako sukrivi, neka budu osu|eni. Ukoliko se ne radi o nekoj name-{taqci, ukoliko neko drugi ne krije svoje u~e{}e u takvimmahinacijama. Ne zaboravite da je i u “Zvezdi” i u “Parti-zanu” bilo dosta qudi iz politike, posebno iz DOS-a, kojisu vodili te klubove. Evo sada, pomenuo sam, na primer,Aleksandra Vlahovi}a – {ta on traì u “Crvenoj zvezdi”,meni zaista nije jasno.

•• Po Va{em mi{qewu, da li Srpska radikalna strankaima qude koji mogu da srpski sport vrate na put uspeha?

Borislav Pelevi}: U Srpskoj radikalnoj stranci imadosta qudi koji su se bavili sportom. Pomenu}u dr ZoranaBingulca koji je bio savezni ministar sporta i koji je bioiskusan fudbaler i zaista istaknuti sportski radnik. Sma-tram da Srpska radikalna stranka ima dosta sportskog ka-paciteta i da je spremna da preuzme brigu o srpskom spor-tu. Ne zaboravite da je u vreme Zorana Bingulca na{ sportbio u velikom usponu. Ono {to mogu da kaèm jeste da po-znajem dosta qudi iz Srpske radikalne stranke koji su sebavili sportom, koji su sportski stru~waci i koji bi mo-gli da vode sport, i na nivou grada i na nivou Srbije. Jer,verujte mi, veoma je va`no ko }e biti gradski sekretar zasport. Zato se nadam da }e gospodin Vu~i} postati gradona-~elnik i da }e postaviti prave qude na mesto sekretara zasport grada Beograda. Jer, Beograd je zaista jedna tre}inasportske Srbije, tako da je to veoma va`no pitawe, i nadamse da }e i tu do}i do pozitivnih promena. I sasvim sam si-guran da Srpska radikalna stranka ima kapacitete da uspe-{no vodi sport.

R. V. S.

Sport



Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

PPreko 65.000 stranica sabranih delaprof. dr Vojislava [e{eqa predsta-vqaju ~isti koncentrat wegovih mi-

sli i dela, od disidentskih dana do trenutkakada je postao neosporni lider svih srpskihpatriota. Ovde se, na jednom mestu, nalazewegovi nau~ni radovi, skup{tinski govori,televizijski megdani, intervjui koje je dao{tampi, radio emisije i razli~iti poli-ti~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu je ak-tivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi, anaro~ito mesto zauzima zbirka ha{kih do-kumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga.

Svojim perom, ova originalna li~nostsrpske politike obja{wava uzroke i meha-nizme politi~ke delatnosti usmerene pro-tiv srpskoga naroda i wegove dràve, ali~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma po-put ve}ine hroni~ara narodnog stradawa.

Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{-wosti predstavqa nau~ni metod za projekto-vawe realne vizije budu}nosti, {to je, ustvari, odgovor na najteà pitawa dana{-wice. êsto namerno pogre{no shva}en ijo{ zlonamernije tuma~en, na ovim strani-cama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu – sve je obja{weno, svaka re~ je u kon-tekstu, doga|aj lociran, a pravni akt protuma~en.

Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, uovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja wego-vo, po mnogo ~emu kapitalno delo, “Ideologija srpskog nacionalizma”.

U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sin-tetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojimaje sazdana ideologija srpskog nacionalizma.

Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom ana-lizom, a autor se i ovde potvr|uje kao erudita i strpqiv istraìva~, koji je u toku vi{e-godi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, soci-olo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim discipli-nama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni-~an oblik.

Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju“Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a”. Srpski narod je tako dobio kom-paktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra|eni svi zna~ajni aspekti srp-skog nacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvipravi uybenik srpskog nacionalizma.

Documents

z -.-..i-..Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U modernoj srpskoj istoriji bilo je mnogo va`nih izbora, mnogo va`nih odluka koje smo zajedni~ki donosili. Ipak, ovi parlamentarni izbori zna~ajniji