Zastita Lucerke u Zasnivanju

Zatita kukuruza od korova moe biti teka ili laka.

Teka je mnogo ea.

Prvo prskamo posle setve, a pre nicanja useva. Da bi ovo delovalo mora da padne kia, da je dobra priprema, da nemamo viegodinjih korova.

Kasnije prskamo preko lista. E, tu moramo da kombinijemo dva preparata, da pazimo na uzrast, da prepoznajemo vrste korova, jer uvek ima neki na kojeg hemija tee deluje... i jo mnogo drugih kombinacija. Ili saekamo da sve nikne i prskamo kada vidimo korove, ali ne sme prekasno da korovi ne otete kukuruz.

martapril2011

informator

BASF Srbija d.o.o.11070 Novi Beograd

Omladinskih Brigada 90btel: 011/ 30 93 400fax: 011/ 30 93 423

www.basf.rs

proizvodi BASF su registrovani u EU

Zatita kukuruzaod korova

Laka zatita kukuruza od korova zove se CELEBRITY PLUSOvo je prava, dobra i laka zatita jer je Celebrity Plus kombinacija dva najjaa preparata protiv irokolisnih i uskolisnih korova! Ovo je gotova kombinacija Distinkta, koji suzbija najjae irokolisne korove i Motivela koji je jedan od retkih koji suzbija divlji sirak u korenu.

Koje irokolisne korove suzbija Celebrity Plus?

One najjae: palamidu, ambroziju, abutilon, iak, tatulu, keree groe, divlju papriku i jo 50 razliitih vrsta. Veoma je vano da se irokolisni korovi uvru i sue ve 24 sata posle prskanja!

Koje uskolisne korove suzbija Celebrity Plus?

One najvanije: divlji sirak, mali muhar, veliki muhar... pocrvene i osue se!

ta je jo vano kod Celebrity Plus herbicida?

I uskolisne i irokolisne korove UNITAVA U KORENU i tako

nam isti njivu. Takoe, veoma vano je to da ne ostavlja posledice za sledeu setvu. Ostaci hemije u zemljitu je neto o emu se u veini reklama preuti ili ak reklamira ono to nije istina. A to je najopasnija osobina kod pesticida. U zemljitu ostaje hemija koja smanjuje prinos sledee godine. Zato oprezno... Sa Celebrity Plus herbicidom SIGURNO ne rizikujete i sledee godine mirno moete sejati ta god poelite!

Kako se koristi Celebrity Plus?Doza je 400 grama po hektaru+ okvaiva Hasten.

Koristi se od nicanja pa najkasnije do estog lista kukuruza. A tada je i najvanije da nam kukuruz ostane ist. Korovi se moraju unititi do estog lista kukuruza, jer kasnije prave nepopravljivu tetu po prinos. ekati da prskamo posle estog lista plaamo dvostruko - i skupu hemiju i smanjenje prinosa!

Nita lepe nego videti ist kukuruz. Tako snanoj i monoj biljci potrebno je samo malo nae pomoi. Malo, ali ne smemo pogreiti, jer hemija ne prata.

Celabrity Plus do sada najjai herbicid u kukuruzu!

SAM PROTIV SVIH NAJJAIH KOROVA U KUKURUZU!

Sinia Ilini, dipl. Ing.

palamida abutilon divlji sirakambrozija

Celebrity Plus 400 g/ha + okvaiva Hasten 1 l

REENJE PROTIV SVIH NAJJAIH KOROVA U KUKURUZU!

02 BASF informator mart-april 2011.

Slika 2

Godinama unazad divlji sirak je nicao oko prvog maja, ambrozija, iak i pepeljuga krajem aprila, a muhari u maju... Poslednjih 4-5 godina svi korovi se pojavljuju oko 15 dana ranije nego to smo godinama navikli. Znai, sada korovi BRE izlaze i ugroavaju usev jo dok je mali i slab! Zato treba biti oprezan sa kvalitetom i vremenom setvospremiranja.

Tvrda postelja, mek pokriva se podrazumeva za sve useve (a dobro je i za nas kada nas bole lea). Za dobro delovanje zemljine hemije potrebno je da zemlja bude usitnjena. Ako je predsetvena priprema loa, kao na slici br. 1, zemljina hemija skoro nikako ne deluje!

Osim toga od presudne

vanosti je i vreme izmeu setvospremiranja i setve. Treba spreiti korove da niknu pre useva. Usev mora biti stariji i samim tim jai od korova. Ovako odlaemo upotrebu hemije i koristimo je kada nam je usev ve ojaao. Tako hemija bolje deluje na manje korove i manje oteuje nae useve.

Pravilno je, posebno vano za soju, eernu repu i suncokret, da setvosprema proe DAN-DVA pred setvu. Tako ne dajemo vremena korovima da niknu pre useva.

Nije dobro razmiljati ovako: Ove nedelje setvospremiram, a idue sejem. Ovako je korov u prednosti nedelju dana i odmah na samom poetku sezone raste

bre od naeg useva. Ovo je veoma vano kada su u pitanju korovi kao to su iak, amrozija, pepeljuga, abutilon. Ako se oni pojave pre useva, zatita se mnogo komplikuje.

U tom sluaju hemiju moramo koristiti ranije, dok je usev jo mali (slika 2.) i poinje trka sa korovima u kojoj je usev uvek slabiji.

Ovo je jedan od naina kako da pomognemo usevu, poboljamo delovanje hemije i pojednostavimo nau proizvodnju.

Aleksandar Staji,dipl.ing.poljoprivrede

Vanost predsetvene pripreme zemljita

Slika 1

Za dobro delovanje zemljine hemije potrebno je da zemlja bude usitnjena. Ako je predsetvena priprema loa, zemljina hemija skoro nikako ne deluje!

Ako se korovi kao to su iak, amrozija, pepeljuga, abutilon pojave pre useva, poinje trka u kojoj je usev uvek slabiji, jer je korov u prednosti nedelju dana i na samom poetku sezone raste bre od naeg useva.

Zatita lucerke u zasnivanju

Postoje dva optimalna vremena setve ove kulture i to prolee, kome je i posveen ovaj lanak, i jesen.

Izbor parcele je znaajan, jer ako se na startu pogrei kasnije nema ispravke. Neophodno je znati pre svega PH vrednost parcele - da li je zemljite uopte pogodno za gajenje lucerke. Lucerka zahteva duboka, plodna zemljita koja su neutralna do blago alkalna, ali nikako kisela zemljita. Od velike je vanosti izbalansirana ishrana sa makro i mikroelementima, pre svega ne preterivati sa azotom. Postoji niz primera gde se lucerka zasnivala na kiselim zemljitima i gde se vrlo brzo, praktino na poetku ivotnog veka, i osuila. Poeljno bi bilo da je parcela osloboena viegodinjih korova, pre svega palamide, jer lucerka u porastu zaostaje na delovima parcele na kojima ima palamide. Razlog tome su izluevine korena palamide koje smetaju svim biljkama, osim njoj samoj.

Kao najbolji predusev lucerki su strna ita, potom jare okopavine, a najloiji predusev su leguminoze (soja, pasulj, graak) i posle njih se ne seje lucerka. Ako je predusev bila lucerka, obino treba napraviti pauzu od onoliko godina, odnosno onoliko koliko je lucerka

bila na toj parceli. Razloga za ovakav stav ima vie.

Potrebno je savetovati poljoprivrednicima da za setvu koriste deklarisano seme. Ovo je vrlo vano, jer se sa nedeklarisanim semenom esto poseju karantiski korovi i gotovo redovno je takvo seme zaraeno sa semenom viline kosice - karantinske parazitne cvetnice, ije seme ne sme dospeti u novozasnovanu parcelu. Sve kasnije mere koje se sprovode za njeno suzbijanje su komplikovane, mukotrpne i ne daju zadovoljavajue rezultate.

Kod primene herbicida u lucerki, nekada je bila preporuka da se radi inkorporacija (herbicidi Surpas, Eradicane, Tre an) pre njene setve i od toga se u praksi odustalo, pre svega zbog totoksinosti, odnosno loeg dejstva te hemije na porast lucerke. Danas je praksa pokazala da se koriste herbicidi koji e kasno mogu da suzbijaju korove kada niknu i oni i lucerka.

Kao i sve mahunarke i lucerka ima neki period kada je ne treba tretirati herbicidima, jer je oteuju i to je uzrast dok ona ne dobije tu prvu trolisku a to se obino poklapa kada je ona visine oko 6 - 8 cm. U to vreme

i prisutni korovi su sline visine. To je presudni period za njenu zatitu! Ako se tada ne oisti od korova, oni je nadjaaju i sam usev bude ut, ne ukoreni se dobro to za posledicu ima lo porast ak i u iduoj godini, otkos je izgubljen, kasnije e da kree

U to vreme preporu~ujemo da se primeni PIVOT 100E u dozi od 1 l/ha, to nee naneti nikakve tete lucerki. Ovo moda nekome zvui kao prevelika doza, ali na ovaj nain suzbiju se svi irokolisni korovi i neki jednogodinji uskolisni korovi. Osobina herbicida PIVOT 100E da ostavlja ostatke na zemljitu, koji su herbicidno aktivni, je jedino u lucerki opravdana i poeljna obzirom na njen ivotni vek od 5 i vie godina. Ti ostaci ne dozvoljavaju korovima da naknadno niu. Usled delovanja PIVOT-a, korovi imaju tipine simptome, a to je bledilo i uenje odozgo na dole i nakon nekog vremena e se lagano osuiti.

Ukoliko je dotina njiva u to vreme zakorovljena sa goruicom i korovima koji brzo zasenjuju usev i nadrastaju ga, blagu prednost bih dao herbicidu BASAGRAN u dozi 3 l/ha. Odlino suzbija irokolisne korove i jako brzo deluje tj. oslobaa vrlo brzo usev konkurencije korova. Kod primene ovog herbicida treba voditi rauna o tome da se ne prska po visokim temperaturama, odnosno najbolje da se tretmani izvode predvee. Vano je napomenuti da se on ne mea sa organofosfornim insekticidima, jer tada deluje totoksino. Ponekad se deava da kod tretmana sa BASAGRANOM doe do blagog uenja lucerke koje je prolazno

i ne treba toj pojavi pridavati vei znaaj.

Ukoliko ima divljeg sirka iz rizoma vrlo lako se suzbija sa herbicidom FOCUS ULTRA u dozi 2 l/ha, a ako je u pitanju semenski divlji sirak ili muhar dovoljno je 1 l/ha. Praksa je potvrdila da tretmane protiv uskolisnih i irokolisnih korova treba razdvojiti.

U vreme nicanja lucerke, ona je vrlo atraktivna za razne insekte, koji je napadaju i ne daju da se normalno razvija. Ne retko, insekti budu razlog unitenja mladog useva. Po samoj pojavi prvih oteenja treba odmah spreiti napad prskanjem sa insekticidom FASTAC u dozi 0,15 l/ha. Ovaj insekticid ima osobinu da odmah deluje i unitava insekte, ali se mora voditi rauna da se on ne koristi po vruini, jer se na viim temperaturama inaktivira - ne deluje. Najbolje je da se koristi predvee, kada su temperature u opadanju. Obzirom da deluje trenutno on deluje i kratko, pa ako se insekti ponovo nasele, potrebno je

tretman ponoviti, mada se to u praksi ne deava. Konkretno, ja u svom 20-godinjem radu sa ovom kulturom, nikada nisam ponovio tretman sa insekticidom.

Ako se na ovakav nain prie zasnivanju mladog lucerita gotovo da je sigurno da ste u startu uhvatili prvi otkos bez korova, ukorenjavanje e biti odlino i takva lucerka spremno eka leto i jesen, a tako pripremljena dobro prezimljava i daje kasnije rekorde u eksploataciji.

Goran Puhar, dipl. Ing.

Ne tako davno, ova krmna kultura zasnivala se bez ikakve zatite. To je rezultiralo loim startom lucerke na poljima, u smislu njenog loeg ukorenjavanja i loeg ouvanja sklopa. Da bi zasnovana parcela mogla sluiti vie godina i pruati vrhunske rezultate, potrebno je obezbediti nekoliko uslova prilikom njenog zasnivanja.

Pivot 100 EBasagran

03mart-april 2011. BASF informator

Pre setve odreene kulture, potrebno je informisati se koji su korovi bili prisutni na parceli prethodne godine i kakve su mogunosti za njihovo suzbijanje. Gajenim biljkama je neophodno omoguiti neometan poetni razvoj. Kod veine biljaka to podrazumeva suzbijanje korova - primenu herbicida posle setve, a pre nicanja biljaka. U krompiru kao irokoredom usevu potrebno je izabrati herbicid za primenu posle sadnje, a pre nicanja koji e ispunjavati nekoliko vanih uslova. To su pre svega:

selektivnost za gajenu biljku

dugotrajno delovanje

irok spektar delovanja na korove

toksikoloki bezbedan za ljude kao potroae plodova (u ovom sluaju krtola) i za samu sredinu (organizmi u zemljitu).

Pouzdan i proveren partner koji ispunjava sve prethodno navedene uslove je Stomp.

Aktivna materija preparata Stomp 330 E se usvaja korenom. Stomp 330 E e kasno suzbija korove od

nicanja, pa sve do faze dva lista korovskih biljaka. Primenjuje se u koliini 4,0 - 6,0 l/ha. U datoj koliini primene, suzbija veinu semenskih (jednogodinjih) uskolisnih i irokolisnih korova. Za maksimalni efekat preparata na korove, neophodna je dobra priprema zemljita (bez grudvi) za sadnju krompira. Stomp 330 E se teko spira u dublje slojeve zemljita ime je obezbeena selektivnost preparata. Karenca preparata Stomp 330 E u usevu krompira je 63 dana.

Pored Stomp-a 330 E moemo da damo preporuku i za preparat Frontier Super. Radi se takoe o visokoselektivnom preparatu sa irokim spektrom delovanja na travne i irokolisne semenske (jednogodinje) korove. Oba preparata se mogu kombinovati sa drugim herbicidima (na bazi metribuzina ili urohloridona) za proirenje spektra delovanja na irokolisne korove. Karenca preparata Frontier Super u usevu krompira je obezbeena vremenom primene.

Suzbijanje korova posle nicanja krompira, obavlja se nakon pregleda useva i utvrivanja prisustve korova. Na osnovu stanja zakorovljenosti (brojnost i vrsta korova) donosi se odluka

o izboru herbicida koji e se primeniti. Ako su irokolisni korovi prisutni, moe se primeniti Basagran u koliini 2,0 - 3,0 l/ha. Najbolje vreme za primenu u odnosu na krompir je da on bude u porastu 10 - 15 cm. Izbegavati primenu u toplijem delu dana, jer na viim temperaturama i povienoj vlanosti vazduha moe izazvati prolazne oegotine. U odnosu na korove primena se obavlja dok su oni manji u porastu. Suzbija pre svega jednogodinje irokolisne korove. Treba istai da Basagran moe predstavljati mogunost za suzbijanje viegodinjih korova, kao to su poponac i palamida. Najbolji momenat za primenu Basagran-a je kada poponac bude u porastu od 10 - 15 cm, odnosno da palamida bude u fazi rozete. Ne treba oekivati da problem ovih korova bude potpuno reen, jer posle izvesnog vremena dolazi do obnavljanja ovih korova. U sluaju da su korovi veeg porasta, rezultati mogu da izostanu. Karenca preparata Basagran u usevu krompira je 42 dana.

U sluaju da problem predstavlaju uskolisni korovi, jednogodinji ili viegodinji, moe se primeniti, potpuno selektivni za krompir, preparat

Focus Ultra. U zavisnosti od vrste korova odreuje se koliina primene preparata Focus Ultra. Tako je za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih korova

dovoljna koliina od 0,75 - 1,0 lit/ha. Za divlji sirak je potrebno 1,5 - 2,0 l/ha. Dok je za suzbijanje pirevine i zubae potrebno 3,0 - 4,0 l/ha. Potrebno je izbegavati tretiranje na temperaturama ispod 14C i iznad 26C. Propadanje korova je postepeno. Aktivna materija cikloksidim, preparata Focus Ultra, se posle

usvajanja liem transportuje u podzemni deo biljke (rizome). Propadanje korova nastaje nakon 10 - 14 dana. Prilikom primene folijarnih herbicida, za

potpun efekat, utroak tenosti ne bi trebalo da prelazi 300 l/ha. Poeljno je da koliina tenosti bude 250 pa i 200 l/ha dok se veim utrokom tenosti smanjuje e kasnost preparata. Karenca preparata Focus Ultra u usevima krompira je 70 dana.

Ljubia Milenkovi, dipl. Ing.

Univerzalni

herbicid

Suzbijanje korova u krompiru

krompir na otvorenom

Frontier Super 1,0 - 1,2 l/ha

Stomp 4,0 - 5,0 l/ha Basagran2,0 - 3,0 l/ha

Focus Ultra 1 ,0 - 2 ,0 l /ha

Program za{tite krompira od korova

Program za{tite je savetodavnog karaktera. Pre kori{}enja preparata obavezno pro~itati uputstvo za upotrebu.

pepeljuga (Chenopodium album)

sirak u krompiru (Sorghum halepense)

palamida(Cirsium arvense)

tir obini(Amaranthus retro exus)

STOP

korovima

u

krompiru


Zato Duo system?

Da bi se u mnogome olakalo suzbijanje uskolisnih korova u kukuruzu.

Ideja da se olaka suzbijanje svih uskolisnih korova u kukuruzu je proistekla iz realne potrebe. Na njivama, kada se na konvencionalan nain primenjuje herbicid iz grupe sulfonil urea, ne mogu se u zadovoljavajuoj meri suzbiti uskolisnih korovi u kukuruzu. To se pre svega odnosi na njive zakorovljene viegodinjim korovima kao to su zubaa, pirevina i divlji sirak. Za suzbijanje divljeg sirka postoje herbicidi koji to mogu da urade na zadovoljavajui nain, dok za suzbijanje zubae i pirevine nema adekvatnog herbicida kada nikne kukuruz i navedeni korov.

Idealno reenje je setva hibrida kukuruza otpornih na cikloksidim, to jest na herbicid Focus Ultra. To su hibridi NS 444 ultra, NS 640 ultra, ZP 360 ultra i ZP 684 ultra. Vano je napomenuti da oni moraju imati oznaku ULTRA iza naziva, jer su samo ti hibridi otporni na Focus Ultra. Pakuju se i u posebno obeleene vree. Ostali hibridi koji nemaju tu oznaku, nisu tolerantni na ovaj herbicid i sigurno e biti uniteni ako budu tretirani sa herbicidom Focus Ultra. Kada se ovi ULTRA hibridi poseju, korov krene da raste tretiraju se sa Focus Ultra i problem je reen. Nemojte partati kukuruz makar 10 dana od tretmana, da bi se izvrila translokacija - premetanje herbicida u rizome korova koji su ispod zemlje i da bi uspeh prskanja bio dobar.

Doza primene zavisi od vrste i uzrasta korova - za divlji sirak 2 l/ha, za pirevinu 3 - 4l/ha i za zubau 4 l/ha. Bitno je znati da nema veze koliki je kukuruz, praktino treba samo voditi rauna da korov ne preraste. Postoji visok nivo tolerancije tih hibrida na Focus Ultra, jer postoje podaci da nema oteenja za kukuruz i kada su se koristile i viestruke doze(NS 444 ultra tretiran sa 12 l/ha bez oteenja).

Poto ni jedno zlo ne ide samo, tako na parceli obino postoje i irokolisni korovi. Tada preporuujemo dodavanje herbicida Arrat u dozi 0,2 kg/ha i tada je vreme primene ogranieno do razvijenih 5 listova kukuruza. Arrat se moe meati sa herbicidom Focus Ultra.

Vano je napomenuti da se ovde ne radi o genetski modifikovanim biljkama, pa je ceo sistem zdravstveno bezbedan.

Pozivamo poljoprivredne proizvoae koji imaju ovakve probleme, da na vreme obezbede seme ovih hibrida, da se oslone na nau tehnologiju i imae dobre rezultate.

Goran Puhar, dipl. Ing.

Partneri u tehnologiji Duo system:Partneri u tehnologiji Duo system:

Savr{en duo:

Focus Ultra i seme kukuruza tolerantno na cikloksidim

Savr{en duo:

Focus Ultra i seme kukuruza tolerantno na cikloksidim

superiornost nad svim uskolisnim korovimasuperiornost nad svim uskolisnim korovima

Duo sistem je nain proizvodnje kukuruza koji je nastao iz saradnje kompanije BASF i domaih semenskih kua - Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Instituta za kukuruz iz Zemun Polja.

Duo system i kukuruz

Penica

ZDRAVO LIE, VISOK I SIGURAN PRINOS


Penica je osnovna hrana za vie od pola oveanstva. I mi svakog dana pojedemo neto od peninog brana: hleb, kiflu, rezance, trudlu...

Sama proizvodnja penice nije previe komplikovana, ukoliko smo zadovoljni malim prinosima i prosenim kvalitetom. Ali ukoliko elimo da nam penica dobro rodi i da imamo odlian kvalitet zrna i samim tim veu zaradu, obavezni su tretmani protiv bolesti penice.

Zato su tretmani protiv bolesti penice vani?

Prvo - redovno donose vei prinos od 500 do 1000 kilograma po hektaru, to je odlino za svakog proizvoaa.

Drugo - obezbeuju bolji kvalit, vei hektolitar i energiju zrna penice, to olakava otkup nae penice.

Penica je osetljiva prema bolestima kao to su fuzarioze, pegavosti, pepelnica, ra i druge. Sve one smanjuju prinos i kvalitet. NAJOPASNIJA bolest je FUZARIOZA klasa (slika 1.).

Kada ona zarazi klas on promeni boju (pobeli, pocrveni, kasnije i pocrni), a zrna penice su jadna, nikakva i prazna (tura). Takva penica je otrovna za ljudsku ishranu!

Zato je najvanije da ne rizikujemo i da nau penicu zatitimo protiv bolesti - posebno fuzarioza.

Treba paziti kojim sredstvom radimo (jer mali broj sredstava dobro deluje protiv fuzarijuma), zatim i kada prskamo penicu.

Protiv bolesti treba raditi sa preparatom Duet Ultra, jer je jedan od najboljih protiv protiv te, najopasnije bolesti - fuzarioze. Penica tretirana Duetom Ultra, sve do etve ima predivnu zlatno - utu boju, odlian kvalitet zrna i slame. Za razliku od svih sredstava na tritu, Duet Ultra ima jedan deo koji je iz prakse poznat kao najbolji protiv fuzarioza!

Duet Ultra se koristiti sa 0,5 l/ha onda kada je i penica najosetljivija prema bolestima - u cvetanju. Penica u cvetanju izgleda najlepe. Zeleno more puno snage... Ali ona je tada podlona zaraznim bolestima. Ako je ba tada ne zatitimo, posle je kasno. Penicu TREBA GAZITI i spasiti je, a ne aliti od gaenja i ostaviti je da oboli i propadne. Kada gazimo penicu, samo 3% ostane poleglo iza traktorskih guma. Oko 1% se kasnije ispravi, a oko 0,5% se dobije vei prinos u tragovima, jer ti klasovi imaju vie mesta i provetreni su. Znai, sa jedne strane pogazimo 1,5%, a sa druge dobijemo mnogo, mnogo vei prinos (slika 2.)!

Duet Ultra je vrhunsko sredstvo protiv bolesti penice sa kojim dobijate vrhunske prinose, vrhunski kvalitet i to je najvanije - zdravu penicu.

A da li ste primetili da se klasovi kod penice krive kao na slici (slika 3.). Sigurno jeste.

Razlog tome je jedan mali crni ili crveni insekt zvani TRIPS. Veliine je kao kada pritisnemo hemijsku olovku, pa ono to izae za pisanje, znai 2 - 3 mm. Mali, ali opasan, oteti veliki broj klasia u klasu (slika 4.)! Moe

da nam smanji prinos i do jedne tone! Ne samo zato to mnogo pojede ve i zato to kod penice izaziva slabost, zbog koje penica moe jako da oboli. Zato je opasan. Svako sam moe da proveri da li ima ovog gada u svojoj penici. Samo istresete klas u dlan i videete kako male crne ili crvene bube pokuavaju da pobegnu sa vae ruke. Ne treba da ga pustimo da pobegne i oteuje nau penicu. Treba da ga suzbijemo! A suzbija se lako i jeftino. Sa 1,5 decilitra preparata Fastak 10 EC. Opet je veoma vano kada se prska. Pravo vreme je opet

cvetanje. I tada je dobro napraviti kompletnu kombinaciju za najbolju zatitu nae penice:

Duet Ultra 0,5 l/ha+

Fastak 10 EC 1,5 decilitra/ha.

Ovako smo uinili sve to je do nas. Ako samo malo i nebo pomogne dobar prinos je garantovan.

U 2010. godini, jednoj od najteih za proizvodnju penice, veina proizvoaa sa rekordnim prinosima, radila je ba tu kombinaciju:

Duet Ultra 0,5 litara/ha + Fastak 10 EC 1,5 decilitara/ha

Sauvajmo nau penicu i budimo rekorderi. Ovo je prava godina za to!


Fusarium graminearumNajvanije oboljenje penice

Slika 1

Slika 2

Slika 3

proveren insekticid

siguran i delotvoran

Slika 4

Penicu TREBA GAZITI i spasiti je, a ne aliti od gaenja i ostaviti je da oboli i propadne.Znai, sa jedne strane pogazimo 1,5%, a sa druge dobijemo mnogo, mnogo vei prinos!


Najvei problem na breskvi je kovravost lia koju su proizvoai uglavnom lako reavali tretiranjem navedenim preparatima u toku mirovanja vegetacije. U povoljnim uslovima za razvoj (kia i visoka vlanost u vreme bubrenja i otvaranja pupoljaka) kovravost lia moe da nanese velike tete na breskvi. Najee uzrokuje

gubitak roda za tekuu godinu. Usled gubitka velikog dela lisne mase, troe se rezerve hrane za ponovno olistavanje. Uestalom pojavom bolesti, moe doi i do ranijeg propadanja biljaka.

Kovravost lia breskve prouzrokuje gljiva - Taphrina deformans. Gljiva prezimljava u vidu spora na granama i

granicama u blizini pupoljaka. Opasnost od zaraze lia breskve sporama parazita nastaje odmah po kretanju vegetacije. Zaraza se obavlja kada se na pupoljcima (na vrhovima lisnih pupoljaka) pojavi zelena taka veliine 0,5 - 1,0 milimetara i traje sve do pojave prvih mladih listia. Gljiva ne moe da zarazi ve razvijene listove, ak lie postaje visoko-otporno vrlo brzo po otvaranju. Po ostvarenju zaraze vie se ne moe uticati na dalji razvoj bolesti. Zaraeno lie poinje da se kovra zbog nejednakog porasta, dobija crvenu boju i opada. Moe biti iskovrdana cela ili deo liske.

Simptome koje prouzrokuje ova gljiva treba razlikovati od slinih simptoma koje uzrokuju lisne vai. Krajem prolea na naliju iskovranog lia, javlja se sivkasta prevlaka koja predstavlja organe za razmnoavanje (spore) ove gljivice za narednu vegetaciju. Spore, kao to je navedeno, je oblik u kome parazit prezimljava na granama i granicama breskve. Kako gljiva ostvaruje zarazu u fazama bubrenja i otvaranja pupoljaka, to je zatitu mogue obaviti jedino u fazama mirovanja i bubrenja, a pre otvaranja pupoljaka.

U fazi mirovanja preporuuje se primena bakarnih preparata.

Ovim tretiranjem se smanjuje potencijal zaraze od prouzrokovaa kovrdavosti lia, prouzrokovaa upljikavosti lia i prouzrokovaa suenja cvetova i rodnih granica breskve - monilije. Meutim, ova tretiranja su se pokazala nedovoljnim, pa je potrebno obaviti i tretiranje organskim fungicidima. Reenje koje dolazi iz BASF-ovog proizvodnog programa je preparat Delan 700 WG. Delan 700 WG je kontaktni fungicid koji se odlino vezuje za tretiranu biljnu povrinu i jako se teko spira. Delan 700 WG za suzbijanje prouzrokovaa kovravosti lia breskve potrebno primeniti u fazi bubrenja, a pre otvaranja lisnih pupoljaka. Primenjuje se u koliini od 750 grama uz utroak 1000 litara tenosti za tretiranje po hektaru. Za e kasno

suzbijanje ne sme se kasniti sa tretiranjem.

Tretiranje preparatom Delan 700 WG moe se obaviti jo jednom pre cvetanja, kada suzbija prouzrokovaa upljikavosti lia breskve. Karenca preparata Delan 700 WG u zasadima breskve je obezbeena vremenom primene.

Ljubia Milenkovi, dipl. ing.

Kovravost lia breskve prouzrokuje gljiva - Taphrina deformans. Gljiva prezimljava u vidu spora na granama i granicama u blizini pupoljaka. Opasnost od zaraze lia breskve sporama parazita nastaje odmah po kretanju vegetacije.

kovrdavost lista breskve (Taphrina deformans) upljikavost lia kotiavog voa (Clasterosporium carpophilum)

Zabranom upotrebe visokotoksinih preparata na bazi DNOC-a, tzv. utih preparata (Kreozan, Selinon) kod proizvoaa pojedinih vonih vrsta, poeli su da se javljaju izraeniji problemi u zatiti. Jedna grupa voara sa takvim problemima su svakako proizvoai breskve.

Zatita breskve od prouzrokovaa kovrdavosti lia


Bolest prouzrokuje gljiva Botrytis cinerea. Sapro tna faza razvoja odvija se na izumrlim delovima biljaka (opali cvetni delovi, izumrli listovi,...). Ovoj fazi razvoja bolesti se uglavnom ne pridaje znaaj i proe nezapaeno kod veine proizvoaa. tete se vide tek u fazi berbe od promene boje plodova pa nadalje. U tim fazama kada se javi i najvie boli, jer praktino rod pred oima, ispod ruku izmie. O sivoj trulei u vou (na prvom mestu jagodastom) i vinovoj lozi rei emo neto u

jednom od narednih brojeva, a ovom prilikom neto o uslovima i pojavi u proizvodnji u zatvorenom prostoru (plastenici i staklenici).

U povrtarskoj proizvodnji siva trule se razvija i pravi tete od rasada do zavretka berbe. Suzbijanje ove bolesti se obavlja kombinovanjem hemijskih i agrotehnikih mera. Tako neke mere moraju da se potuju da bi se oteali uslovi za razvoj ove bolesti:

Folija koja se koristi neophodno je da omoguava dobru osvetljenost biljaka, ime se pojaava otpornost biljaka na bolesti.

Potrebno je kontrolisati vlanost vazduha i temperaturu u zatvorenom prostoru, jer uslovi visoke vlanosti jako pogoduju razvoju bolesti i osetljivosti biljaka.

Kontrola bujnosti je jako vana - pojava ove bolesti je pojaana i u uslovima jako bujnih useva.

Uoena je i razliita pojava ove bolesti u zavisnosti od naina opraivanja. Pa tako kada se koriste hormoni za opraivanje, ona se obino javlja na vrhu ploda. Kada se koriste bumbari kao opraivai, siva trule se javlja oko drke ploda. Bolest se javlja u paradajzu, paprici, salati.

Uz ve navadene agrotehnike mere borbe, potrebna je i primena fungicida tzv. botriticida. BASF iz svog proizvodnog programa preporuuje preparat Signum. Ovo je fungicid sa najirim spektrom delovanja, kada su prouzrokovai bolesti u pitanju. Delovanje preparata Signum ne zavisi od temperature. Ne izaziva stres kod biljaka ve naprotiv, pozitivno deluje na njen

ukupan razvoj. Za suzbijanje prouzrokovaa sive trulei koristi se u koliini od 1,0 - 1,5 kg/ha. Primenjuje se preventivno, pre pojave bolesti, a najkasnije po pojavi prvih simptoma i nadalje 2 - 3 puta, u intervalu od 7 - 10 dana. Karenca preparata Signum za navedene kulture je 14 dana.

plesnivost lista paradajza(Fulvia fulva)

siva trule na stablu rasada paprike(Botritis cinerea)

siva trule na salati(Botritis cinerea)

crna pegavost lista paradajza(Alternaria solani)

parazit - prouzrokova sive trulei

plesnivost lista paradajza(Fulvia fulva)

siva trule na rasadu paprike(Botritis cinerea)

siva trule plodova paprike(Botritis cinerea)

siva trule plodova paradajza (Botritis cinerea)

Siva trule u proizvodnji u zatvorenom prostoru

U proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru, est problem predstavljaju jo i plesnivost (trule) listova (fulvia) prouzrokova - Fulvia fulva i crna pegavost (alternaria) - Alternaria solani. Fulvia se javlja samo na listovima i vea je pojava u niskim plastenicima, pre svega zbog nemogunosti kontrolisanja uslova. Alternaria se javlja na svim delovima biljaka (listovi, stablo, plodovi). Javlja se kako u proizvodnji u zatvorenom

prostoru, tako i na otvorenom. Signum se sa uspehom primenjuje za suzbijanje i ovih parazita, ali je koliina primene nia u odnosu na primenu protiv prouzrokovaa sive trulei. Signum se za suzbijanje prouzrokovaa plesnivosti listova paradajza - fulvie primenjuje se u koliini od 0,7 kg/ha, dok se za suzbijanje prouzrokovaa crne pegavosti- alternarije primenjuje u koliini od 0,4 kg/ha.

Nadam se da emo uz primenu svih ovih mera zatite imati uspenu sezonu.

Ljubia Milenkovi, dipl. Ing.

Preparat Signum

Aktivne materije

Paprika Paprika Paradajz Paradajz

MDK* u mg/kg SRBIJA

MDK* u mg/kg EU

MDK* u mg/kg SRBIJA

MDK* u mg/kg EU

pyraclostrobin 0,50 0,50 0,50 0,20

boscalid 1,00 2,00 1,00 1,00

Ostaci su dati u mg aktivne materije preparata po kg robe (MDK).

sigurno bolje

prva pomo u suzbijanjubolesti voa i povra

Siva trule predstavlja jednu od najrairenijih bolesti u biljnom svetu. Ovaj parazit prisutan je u gotovo svim kulturama. Prisutna je u povrtarstvu, voarstvu, vinogradarstvu.

U proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru, est problem predstavljaju jo i plesnivost (trule) listova (fulvia) prouzrokova - Fulvia fulva i crna pegavost (alternaria) - Alternaria solani.


Radivoj Jakovljevitehnika podrka za region

ju`ne BakeTel.: +381 11 3093 425

+381 21 421 194Fax: +381 11 3093 423Mobil: +381 63 244 531

E-Mail: radivoj.jakovljevicbasf.com

Dragan Maotehnika podrka za region zapadne i severne Bake

i severnog BanataTel.: +381 11 30 93 441Fax: +381 11 3093 423Mobil: +381 63 312 043

E-Mail: dragan.macosbasf.com

Ljubia Milenkovitehnika podrka za region

centralne, zapadne i june SrbijeTel.: +381 11 30 93 424Fax: +381 11 3093 423Mobil: +381 63 312 068

E-Mail: ljubisa.milenkovicbasf.com

Aleksandar Staji tehnika podrka za regionSrema, Mave, Branieva

i grada Beograda Tel.: +381 11 30 93 400 Fax.: +381 1130 93 401 Mobil: +381 63 356 371

E-Mail: aleksandar.stajicbasf.com

Goran Puhartehnika podrka za regionsrednjeg i junog BanataTel.: +381 11 30 93 400Fax: +381 11 30 93 423Mobil: +381 63 457 703

E-Mail: goran.puharbasf.com

BASF agro tim

BASF MKT podr{ka

Maja Uroevipodrka za centralnu i junu Srbiju

Tel: +381 64 24 98 664E-mail: maja.urosevicyahoo.com

M j U i Majda Kunikpodrka za Beograd i okolinu, Mavu

i istonu SrbijuTel: +381 69 11 27 872

E-mail: majdakuznikgmail.com

M jd K ikVinja Mileusnipodrka za junu Baku i Srem

Tel: +381 64 217 05 26E-mail: visnjamileusnicyahoo.com

Vi j Mil i Jovana Vidaripodrka za srednji i juni Banat

Tel: +381 63 530 501E-mail: vidaricneobee.net

J Vid i Jelena Dakipodrka za severnu i zapadnu Baku

i severni BanatTel: +381 64 181 27 70

E-mail: jelenadakicyahoo.com

J l D ki

Uloimo u obradu zemljita, uloimo u ubrivo, uloimo u predsetvenu pripremu i setvu, kupimo kvalitetno seme i na kraju treba razmisliti DA LI VREDI SVE RIZIKOVATI ZBOG LOEG IZBORA HEMIJE?

Gde je hemija najopasnija? U REKLAMAMA! Kao po pravilu, svi se utrkuju ko e vie da nahvali svoje preparate. Skoro niko ne spomene gde treba paziti kada se radi sa njihovom hemijom!

Gde su njihovi preparati slabi ili ne ele ili jednostavno ne znaju, jer u poljoprivredi nemaju ni malo iskustva. Dodue, odela i kravate im dobro stoje - kao manekenima. Brinu jedino o tome kako to vie da prodaju. ta e posle biti - ili ne znaju ili ih ba briga. Zato paljivo birajte

hemiju i pitajte za savet zatitare sa iskustvom.

Pravi zatitari znaju i ono to ne pie, a to je uvek presudno za dobro delovanje hemije.

Lako ete poznati iskusne zatitare. To su oni koji ve u aprilu, obilazei njive, pocrne od vetra i sunca.

Evo samo nekoliko primera, ta treba znati o hemiji, a vrlo retko se o tome glasno govori.

Hemija koja se koristi posle setve, a pre nicanja (prksanje na crno) slabo deluje ako je

predsetvena priprema loa i grudvasta. Takva hemija ne deluje ako nema kie, ma ta reklame tvrdile (osim oxy uorfena). Potom, takva hemija slabo ili nikako ne deluje na korove koji imaju jak koren: palamida, sirak, poponac, divlja kupina itd. Zatim, esto loe deluje na korove koji imaju krupno seme i niu iz velike dubine (iak, abutilon...). I lag na tortu - ako padne mnogo kie (preko 50 l / m2), a usput i bude malo hladnije (10 - 12 stepeni) biljke mogu ozbiljno da se otete!

Hemija preko lista (prskanje na zeleno) je jo opasnija, jer lake oteti biljku. A tu su reklame jo surovije, jer jo vie svata obeavaju.

Dovoljno je da znamo jednu istinu, a to je da delovanje hemije zavisi od vremenskih prilika. Pa ako neto zavisi od prirode i vremena, ko moe da tvrdi da e neto biti 100%. Znai, kada ujete da je neto e kasno i sigurno 100%, to je reeno samo zato to to kupci vole da uju. Pa kako neto to

zavisi od kie i sunca moe biti 100%? Da li je to istina?

Da se vratimo hemiji preko lista. Da bi ona uspela, zavisi od nekoliko stvari na koje moramo paziti: Prvo je temperatura. Nikada se ne prska preko lista kada je temperatura iznad 25 ili ispod 14 stepeni! Ili e delovati slabije ili e otetiti biljku ili i jedno i drugo.

Drugo su uzrasti biljaka i korova. Vai jedno nepisano pravilo. Najee je pravo vreme za prvo prskanje kada unemo i vidimo korove. Kada stojimo i vidimo ih, ve ima anse da smo zakasnili, a ako ih vidimo iz kola, onda sigurno nije dobro. Hemija ne deluje dobro na jako velike korove i skuplja je, a tako veliki korovi su ve odneli dobar deo prinosa - dvostruka teta.

I najvanije - to je to isto ne postoji i to nije istina! Svaki preparat, bez obzira na to ako ima istu aktivnu materiju - NIJE ISTI!

Da bi ta aktivna materija delovala, pored nje mora postojati mnogo pomone hemije

i okvaivaa, koji su presudni da hemija bude bezbedna po na usev i dobro deluje, a to niko ne spominju kada kau - to je to isto. Vano je samo prodati.

Najskuplja je ona hemija koja ne uspe, a esto usput oteti usev ili ostavi ostatke koji oteuju sledei usev ili onemogui izvoz naeg proizvoda. ta je tada skupo ili jeftino... treba dobro razmisliti...

Pri radu sa hemijom dobro je paziti na tri stvari:

Da je hemija original

Vie verovati iskusnim zatitarima, onim malo crnjim, a ne reklamama i manekenima, jer iskusni zatitari znaju i ono to ne pie, a presudno je za bezbednu primenu

Da je hemija original

Kao i sve u poljoprivredi i hemija zavisi od vremenskih uslova. Uvek pitajte zatitare pre prskanja, a ne posle...


Pazi hemija!

Documents

Zastita Lucerke u Zasnivanju