FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKOLOŠKI MENADŽMENT

TEMA: ZAŠTITA URGROŽENIH VRSTA

Beograd 2009

[Type text]

Zaštita ugroženih vrsta

Cvetković Aleksandra 54/06, menadžment

Deletis Milena 589/06, menadžment

Rajković Pavle 208/05, menadžment

Bulatović Petar 512/06, menadžment

Dragumilo Vuk 513/06, menadžment

Predmet: Ekološki menadžment

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA, BEOGRAD, JOVE ILIĆA 154

Rezime: Seminarski rad obrađuje temu „ Zaštita ugroženih vrsta“. U prvom delu rada opisani su osnovni uzroci uništavanja životne sredine životinja, usled čega su one i dobile status ugroženih vrsta. Takođe rad bliže predstavlja status nekih ugroženih vrsta – pandi i polarnih medveda. Fokus seminarskog rada jesu načini zaštite ugroženih vrsta – zaštita prirodnih staništa, programi reprodukcije u zoološkim vrtovima, nacionalni parkovi i rezervati. Naime, naglašava se značaj ugroženih vrsta i važnost učešća i brige čoveka u njihovom spasavanju.

Ključne reči: ugrožene vrste, zaštita ugroženih vrsta, uništavanje staništa, zagađenje, globalno zagrevanje

Abstract: The subject of the seminar paper is „ Protection of endangered species“. First of all, the main causes of habitant distraction are specified, explaining the reason why these species became endangered. The status of some endangered species, such as polar bears and pandas is a bit more thorough described. The main part of the seminar paper focuses on the ways of protecting endangered species – protection of habitants, controlled reproductional programmes in Zoo’s, national parks and reservats. However, the importance of endangered species is pointed out, as well as the needed participation and care of the humans in their savior.

Key words: endagered species, protection of endagered species, habitat destruction, pollution, global warming

2

[Type text]

SADRŽAJ

UVOD.....................................................................................................................................................4

UGROŽENE VRSTE..................................................................................................................................5

Masovno istrebljenje?.......................................................................................................................5

Životna lista.......................................................................................................................................5

Uništenje...........................................................................................................................................6

Najugroženije životinje........................................................................................................................11

Polarni medvedi...............................................................................................................................11

Džinovske pande..............................................................................................................................13

ZAŠTITA UGROŽENIH VRSTA................................................................................................................14

Zaštita staništa.................................................................................................................................14

Vraćanje životinja............................................................................................................................15

Zoološki vrtovi.................................................................................................................................15

Nacionalni parkovi...........................................................................................................................16

Značaj ugroženih vrsta.....................................................................................................................18

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................19

LITERATURA.........................................................................................................................................20

3

[Type text]

UVOD

Ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine, ili tačnije - to je nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini u kojoj žive, odnos sredine prema živim bićima i međusobni odnos živih bića u određenoj sredini. Ova nauka je utemeljena tek u 20. veku.

Naglo pogoršanje stanja prirode, sve veći broj zagađujućih materija koje se raznose atmosferom, tlom i vodenim površinama usled enormnog razvoja industrije i saobraćaja motornim vozilima, uz neštedljivo korišćenje fosilnih goriva: uglja, nafte i zemnog gasa, dovodi čovečanstvo, pa i ovu nauku, pred velike probleme hoda kroz budućnost. Porast svetskog stanovništva do granica mogućeg opstanka, uz istovremeno smanjenje klasičnih izvora energije i ograničenih zaliha hrane zahtevaju ozbiljno preispitivanje čovekovih želja i mogućnosti da skladno živi na Zemlji i sa njenom prirodom koja se sve više uništava ljudskim aktivnostima. Izmene globalne klime, sve veći porast ugljendioksida u atmosferi usled njegove velike produkcije u industriji, ali i smanjenjem zaštitnog šumskog Zemljinog pojasa, planetarni efekti "staklene bašte", smanjenje ozonskog omotača koji zaustavlja škodljivo ultraljubičasto zračenje, uz istovremeni porast radioaktivnog zračenja usled sve većeg korišćenja nuklearnih sirovina za dobijanje neophodne energije i upotrebe i gomilanja atomskog naoružanja, kazuju da se čovečanstvo nalazi na tački velike prekretnice: ili će nastaviti dosadašnjim putem koji ga vodi u samoubilaštvo, ili će svoje aktivnosti i svoj život prilagoditi mogućnostima planete.

Jedna od najbitnijih i najraširenijih poruka ekologa je "misliti globalno a delovati lokalno". To znači da nije dovoljno znati šta čoveku preti, već je neophodno znati i kako se od tih pretnji sačuvati, pa i kako ih preduprediti da se kao pretnje i ne pojavljuju.

Pojam ekologija dolazi od grčkih reči oikos, što znači stanište ili dom, i logos što znači nauka. Utemeljivač ekologije je Čarls Darvin, koji je u svom delu "Poreklo vrsta" 1859. god. obradio mnoge pojedinosti iz oblasti ekologije, počev od adaptacije i prirodnog odabira do borbe za opstanak, ne upotrebljavajući i ne definišući sam pojam ekologije. Prvi put je reč ekologija pomenuo naučnik i biolog Ernest Hekel 1868. godine u svom delu "Prirodna istorija stvaranja". Ernest Hekel piše: "Pod ekologijom podrazumevamo zbir znanja koja se odnose na ekonomiku prirode: izučavanje sveukupnosti uzajamnog odnosa živog sveta sa sredinom koja ga okružuje, i to, kako organsko tako i neorgansko, a pre svega prijateljskih i neprijateljskih odnosa sa životinjama i rastinjem sa kojima direktno ili indirektno stupa u kontakt. Jednom rečju: ekologija je izučavanje svih složenih uzajamnih odnosa, koje Darvin naziva uslovima i bespoštednom borbom za opstanak." [2]

4

[Type text]

UGROŽENE VRSTE

Iako može da zvuči iznenađujuće , nema ničega neobičnog u vezi sa istrebljenjima, jer su ona važan deo sveta prirode. Kako se kilima i pejzaž u odeređenom području menjaju milionima godina, tako se menjaju i životinje koje tamo žive. I kako se razvije nova vrsta, tako je neka druga primorana da napusti stanište i da nestane. Jedino što ostane, ako imamo sreće, jeste nekoliko fosilizovanih kostiju – zapis u kamenu.

Masovno istrebljenje?

Biolozi procenjuju da danas na svetu živi nekoliko miliona vrsta, a možda čak i svih 30 miliona. Ma o kojoj cifri da je reč , sada na zemlji živi više vrsta nego ikada pre. Zbog toga, usled uništenja staništa do kojeg dovode ljudi, istrebljuje se više vrsta, ili im preti istrebljenje, više nego ikada pre.

Geolozi i biolozi znaju da s vremena na vreme dolazi do masovnih istrebljenja, kod kojih veliki broj životinja zauvek izumire. Na primer, veruje se da su dinosauri i mnogi drugi gmizavci uništeni posle pada meteorita u Meksiko pre 65 miliona godina. Međutim, sada se postavlja pitanje : Da li prisustvujemo poslednjem istrebljenju sveta prirode?

Većina životinjskih vrsta na svetu su insekti – naročito bube – i drugi beskičmenjaci. Verovatno mnoge od vrsta, naročito one u tropskim šumama, sada doživljavaju istrebljenje. Međutim, kako naučnici nisu imali prilike da mnoge od njih opišu, niko ne zna pravi broj.

Životna lista

S obzirom da postoji samo nekoliko hiljada vrsta kičmenjaka, od kojih je većina poznata stotinama godina, o problemime ove vrste znamo mnogo više. Mnoge vrste, na primer miševi, psi i konji žive u svetu kojim dominiraju ljudi. Međutim, mnogo više vrsta trpi zbog toga što ljudi uništavaju njihova staništa, bilo namerno ili remeteći prirodnu ravnotežu uvođenjem novih vrsta iz drugih delova sveta.

5

[Type text]

Međunarodni savez za očuvanje prirodnih resursa (IUCN) objavio je Crvenu listu1

životinja kojima preti istrebljenje. Trenutno ima oko 5 500 životinja koje su svrstane u više kategorija , uključujući istrebljene, ugrožene i ranjive. Skoro četvrtina svih sisara nalazi se na ovoj listi, a oko četiri odsto je gmizavaca. Međutim, dok je status svih sisara procenjen od strane IUCN, samo delić gmizavaca i vodozemaca je temeljno proveren, a vrlo je verovatno da je mnogo više vrsta sasvim bliže istrebljenju nego što se mislilo. [1]

Uništenje

Glavni razlozi izumiranja i ugroženosti vrsta su:

1. Uništavanje staništa

Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom čoveka. Čovek je svojom delatnošću izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri oštetio biosferu. Na ogromnim površinama planete potpuno su uništeni prirodni ekosistemi (šume, stepe, močvare) ili su zamenjeni veštačkim (plantaže, farme, naselja).

Uništavanje staništa ljudskom aktivnošću je najveći razlog izumiranja vrsta. Većina vrsti je idealno prilagođena staništu na kome živi i u skladu sa njime razvila je svoje specifične potrebe. Bez tog staništa vrsta ne može da preživi. Zagađenje, isušivanje močvarnih zemljišta radi navodnjavanja, seča i krčenje šuma, uništavanje koralnih grebena, putevi i brane koji dele nedeljivo stanište, samo su neki od razloga izumiranja. Podela staništa dovodi do gubitka veze između podeljenih vrsta, a time do opadanja njihove genetske raznolikosti čime su znatno ranjivije, nesposobne na brze promene i adaptacije u okviru svoje vrste. Većina vrsta iz podeljenih staništa postala je premala da bi održala populaciju.

2. Svetska komercijalna eksploatacija

Svetska komercijalna eksploatacija od 1600- te je dovela do toga da su mnoge vrste postale izumrle ili ugrožene. Primer je industrija za izlovljavanje kitova koja ih je dovela na granicu nestanka sa planete. Zatim afrički crni nosorog koji je skoro istrebljen zbog svog roga koji se koristio kao afrodizijak i tako u nedogled. Nebrojeni primeri izlovljavanja svega što je živo zarad prodaje na svetskim tržištima hrane, kozmetike, nakita, suvenira i kućnih ljubimaca.

3. Novodonešene vrste

1 Crvene liste predstavljaju naučno-stručne publikacije u kojima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti prema međunarodnoj klasifikaciji stepena ugroženosti: vrste pred istrebljenjem; vrste u opasnosti od istrebljenja; ranjive (osetljive vrste); retke vrste.

6

[Type text]

Novodonešene vrste u ekosistemima izazivaju ozbiljno propadanje domaćih vrsta.One mogu biti unete slučajno ili namerno i počinju da se takmiče sa domaćim vrstama ili ove čak postaju njihov plen. Po pravilu domaće vrste nemaju način da se izbore, pa postaju brojčano oslabljene ili čak nestaju. Efekti su često nepopravljivi, a širenje se ne može više zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta su brojni, a na našim prostorima su po tom pitanju pravljene neverovatne greške, uglavnom po pitanju riba i biljaka.

4. Zagađenje

Zagađenje je vrlo bitan faktor izumiranja. Toksične hemikalije su postale sveprisutne zahvaljujući svetskoj trgovini proizvodima za ishranu. Nalaze se koncentrisane u hrani i truju bukvalno sve, jer je ceo ekosistem povezan. Drastično utiču na vrste koje su pri vrhu lanca ishrane.Toksične hemikalije utiču na promet kalcijuma, posebno kod ptica, omekšavajući ljusku jajeta i poremećaje u razvoju ptica, takođe izaziva poremećaje u razmnožavanju mesoždera. Zagađenje vode i povišena temperatura već su izbrisali neke endemične vrste sa zemlje. Naftne mrlje ubijaju cele ekosisteme, a ne samo ribe, ptice i sisare kontaminirajući vode i okolno kopno na par godina. Kisele kiše,posledica zagađenja vazduha, ubijaju organizme u otvorenim vodama i uništavaju šume.

5. Globalno zagrevanje

Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo. Ovo je tzv. " efekat staklene bašte ". Osmotreno   povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina, od oko 0,3 - 0,7 °C, po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida. Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova  (hlorofluorougljenika, ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 3 - 4 stepena. Istovremeno, zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i više. Poređenja radi, za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane temperature, treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina. Za sada nije jasno da li će, i kako će se ovo odraziti na raspored padavina, što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta.

Ove slike sa nasinog ICES satelita prikazuju razliku u ledenom pokrivaču na Arktiku između 1980 i 2003.

7

[Type text]

slika 1: Ledeni pokrivač na Arktiku

Efekti globalnog zagrevanja nisu isti u svim delovima sveta. Dok Zemljina temperatura porasla za u proseku 0.6°C tokom 20 tog veka, neki delovi naše planete se zagrevaju brže od drugih. Arktik se zagreva dva puta brže od drugih delova planete. U Aljasci prosečne temperature su porasle za 3.0°C između 1970 i 2000te godine. Veće temperature su uzrok mnogih promena na Arktiku kao što su topljenje leda i smanjenje zivotne sredine polarnih medveda. Na suprotnoj hemisferi Arktičko poluostrvo se takođe ubrzano zagreva pet puta brže od globalnog proseka. Razlog zasto se polarni krajevi brže zagrevaju od ostatka planete je to što led i sneg u polarnim regionima sa svetlom bojom i visokim albedom odbija veliki deo solarne energije nazad u svemir. Ali kako sve više gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte izazivaju da naša planeta se zagreva jedan deo ovog leda se topi i nestaje što opet prouzrokuje da se manje energije reflektuje u svemir i više energije apsorbuje zemlja i okeani. Dodatna energija koja se ne reflektuje zagreva polarne regione i izaziva topljenje leda i dodatno zagrevanje. Atmosfera polarnih regiona se zagreva što ima uticaj na zemlju, kriosferu, cirkulaciju okeana i živa bića koja žive u ovom regionu. Arktik pokazuje neke od najdramatičnijih efekata globalnog zagrevanja. Glečeri, uključujući delove grendlandskog masivnog ledenog porivača, se ubrzano tope. Ledeni pokrivač koji pokriva severni okean je svako leto sve manji. Broj životinjski i biljnih vrsta se takođe menja. Neke vrste migriraju na sever gde je hladnije na primer bilo je oko 24 000 Peary karibua u severnoj Kanadi 1961. Ali 1997 bilo je samo oko 11000 karibua. Populacija polarnih medveda se smanjuje zbog topljenja leda što smanjuje njihovu mogućnost da love. Neki od najvećih uticaja globalnog zagrevanja predstavlja odlamanje ledenih bregova. Od 1974, 17,500 kilometara leda se odlomilo u severni okean. Kada ledeni breg se odlomi u okean, glečer sa kojim je bio povezan na kopnu je manje podupren. Naučnici

8

[Type text]

pronalaze da Antarktički glečeri se kreću brže ka okeanu jednom kada se ledeni breg odvoji. Vode Južnog Ledenog Okeana se takođe zagrevaju. Topija voda u okeanu ima uticaj na morske ekosisteme Južnog Okeana. Broj arktičkih krila, važnih životinja pri dnu lanca ishrane se smanjuje zbog toplije vode u okeanu. Manje ledenog pokrivača je takođe uticalo na pingvine u ovom regionu. Delovi Arktika koji su nekada bile kolonije Adelie pingvina su sada napušteni. [3]

2009 2090

Slike prikazuju projekciju promene temperature do 2090te povecanje ce biti u proseku za 12°C

9

[Type text]

Projektovani ledeni pokrivač za 2090tu

slika 2: Procena ledenog pokrivača za periode

2010-2030 2040-2060 2070-2090

10

[Type text]

Najugroženije životinje

Neke od najugroženijih životinja jesu: slonovi, nosorozi, koale, pande, tigrovi, majmuni, morske kornjače, polarni medevedi, kitovi, beloglavi supovi, pingvini.

Polarni medvedi

Polarni medved (Ursus maritimus) medved živi u oblasti Arktičkog okeana I njegovih okolnih mora. Svetski najveći mesožder koji živi na kopnu, odrasli mužjak teži u proseku između 400-680 kg, dok odrasla ženka je otprilike upola veličine mužjaka. Iako je u bliskom srodstvu sa braon medvedom on je evoluirao da okupira usku ekološku nišu, sa mnogim telesnim karakteristikama adaptiranim za niske temperature, kretanje po snegu, ledu, i otvorenom moru, kao i za lov foka koje čine veliki deo njegove ishrane. Iako je većina medveda rođena na kopnu, većinu svog života provede na moru, odakle je i dobio ime maritimus, i može da lovi isključivo sa ledenih santi, provodeći veći deo godine na zamrznutom moru.

Njihov prirodni habitat je sezonski ledeni pokrivac koji prekriva vode Artičkog arhipelaga. Ovi predeli poznatiji kao artički prsten života imalu visok stepen biološke produktivnosti u poređenju sa dubokim vodama visokog Artika. Polarni medvedi često obitavaju na delovima gde led susreće more kao što su polynyas i leads (privremeni procepi u ledu u Arktiku) razlog za to je lov na foke koje čine glavni deo njihove ishrane. Polarni medvedi se stoga primarno nalaze na obodu polarnog ledenog pokrivača, dok su retki u Polarnom Basenu blizu Severnog Pola gde je gustina populacuje foka mnogo manja.

Godišnji led sadrži i delove vode koji se tokom godine lede i otopljavaju u zavisnosti od godišnjeg doba i temperature. Foke prate ove promene i Polarni medvedi moraju da prate svoj plen.

IUCN i mnogi vodeći biolozi koji se bave Polarnim medvedima su izrazili veliku zabrinutost zbog uticaja globalnog zagrevanja, uključujući i verovanje da sadašnji tred globalnog zagrevanja preti uništenju vrste. Glavna pretnja koja je uzrokovana globalnim zagrevanjem je nestajanje i uništenje habitat što dovodi do gladivanja usled nemogućnosti lova. Polarni medvedi love foke sa ledene platform. Rastuća temperatura prouzrokuje da led se otopi ranije u godini, terajući medvede na obalu pre nego što nagomilaju dovoljno rezervi potrebnog sala za preživljavanje perioda u kojima nema dovoljno hrane tokom kasnog leta i početka jeseni. Redukcija ledenog pokrivača takođe tera medvede da preplivavaju veće distance, što dalje umanjuje njihove energetske reserve i ponekad čak dolazi do njihovog davljenja. Tanji led ima tendenciju da se lakše deformoše što dodatno otežava lov na foke. Nedovoljna

11

[Type text]

uhranjenost takođe dovodi do nižih stopa reprodukcije kod odraslih ženki i niže stope preživljavanja kod maldunaca i adolescentnih medveda, uz lošiju fizičku formu medveda svih uzrasta.

Polarni medved je klasifikovan kao ugrožena vrsta, sa 5 do 19 populacija polarnih medveda u opadanju. Tokom decenija ne kontrolisan i neograničen lov je uzrokovao globalnu zabrinutost za budućnost ove vrste. Populacije su pokazale znake oporavka nakon uvođenja kontrole i kvota na njihov lov.

IUCN sada navodi globalno zagrevanje kao najveću pretnju za polarne medvede, primarno zbog otopljavanja ledenog staništa što redukuje njegovu sposobnost da nađe dovoljno hrane za preživljavanje. IUCN navodi da ako se klimatski trendovi nastave polarni medvedi mogu biti istrebljeni u roku od 100 godina. [3]

slika 3: Polarni medvedi

12

[Type text]

Džinovske pande

Džinovske pande su ugrožene vrste, a prete im kontinuiran gubitak staništa i niska stopa razmnožavanja.

Džinovske pande žive u planinskim predelima centralne Kine, u Sichuan, Shaanxi i Gansu provinciji. One su nekada živele u ravnicama ali zemljoradnja, uništenje šuma, i industrijski razvoj ograničava životni prostor pandi na teško pristupačne planinske regije. Preživaljavanje džinovskih pandi zavisi od njihove zaštite kao ugrožene vrste. Prema poslednjim izveštajima, Kina ima 239 Džinovskih pandi u zarobljištvu i još 27 van granica Kine. Takođe je procenjeno da oko 1590 pandi živi u divljini. Međutim istraživanje DNK-a analiza je sprovedena 2006te u kojoj je dobijena procena da bi broj pandi koji živi u divljini može biti između 2000 i 3000. Iako izveštaji ukazuju da se broj pandi povećava Međunarodna Unija za Očuvanje Prirode veruje da ne postoje uslovi da se pande skinu sa liste ugroženih vrsta.

Pande su bile meta lokalnih lovokradica još od antičkih vremena, a stranci su ih lovili otkada su uvedene na Zapad. Sa početkom od 1930-tih godina, stranci ih nisu mogli loviti u Kini zbog Drugog Kinesko-japanskog rata i Kineskog Građanskog rata, ali su pande ostale laka meta lokalnom stanovništvu. Zbog zagađivanja i uništavanja njihovog životnog staništa, populacija džinovskih pandi je bila ozbiljno ugrožena. Zakoni sprovedeni u 1990-tim godinama su dali nadu za njihov opstanak. Od 2006. godine postoji 40 rezervata za džinovske pande u Kini, u poređenju sa samo 13 od pre dve decenije. [3]

Slika 4 Džinovska panda

13

[Type text]

ZAŠTITA UGROŽENIH VRSTA

Da bi se zaštitile retke i ugrožene vrste osnovni uslov je zaštita njihovih prirodnih staništa, što se ostvaruje na više načina:

evidentiranjem ugroženih vrsta kroz Crvene knjige (liste);

zaštita Zakonom;

proglašavanje staništa zaštićenih vrsta za stroge prirodne rezervate gde je aktivnost čoveka minimalna

formiranje nacionalnih parkova kao najobuhvatniji vid zaštite,

vraćanjem životinja

posebnim programima razmožavanja u zoološkim vrtovima

Zaštita staništa

Jedan od najboljih načina zaštite ugroženih vrsta jeste zaštita njihovih staništa, kako bi tako složene zajednice biljaka i životinja mogle da nastave da žive. Međutim, kako se ljudska populacija naglo povećava, ljudi svoje interese stavljaju ispred zaštite divljeg sveta.

U mnogim zemljama danas je nezakonito loviti neke ugrožene vrste ili trgovati proizvodima koji se prave od njihovih tela. Kitovi, gorile i slonovi su zaštićeni na ovaj način. Mnoge vlade i dobrotvorne organizacije takođe su osnovale rezervate u kojima životinje imaju priliku da normalno žive.

Najstarija zaštićena područja nalaze se u Severnoj Americi i Evropi, gde je nezakonito uništavati područja šumske divljine i močvara. Shodno tome, ova područja su postala utočišta divljeg sveta. U druga zaštićena područja spadaju poluprirodni pejzaži koji imaju dvostruku ulogu prirodnih lepota i turističkih atrakcija.

U zemljama u razvoju utočišta divljeg sveta su noviji fenomen. Velika područja afričkih savanna zaštićena su i naseljena mnogim životinjama. Međutim ogromna veličina ovih parkova otežava zaštitu životinja, naročito slonova i nosoroga od lovokradica. [1]

14

[Type text]

Vraćanje životinja

U zemljama kao što su Brazil i Kostarika sada su zaštićene tropske šume, ali često napori za očuvanje divljeg sveta dolaze prekasno, jer su mnoge životinje postale retke ili su potuno nestale posle višegodišnje štete koju nanose ljudi. Međutim nekoliko programa za očuvanje divljeg sveta dovelo je do vraćanja životinja iz zooloških vrtova u divljinu. Kako bi se životinje rođene u zoološkom vrtu uspešno vratile u divljinu, konzervacionisti moraju da znaju kako se životinja uklapa u stanište i kako reaguje na prisustvo drugih životinja tamo. Na primer, kada se pokušava s vraćanjem oranguntana u šume Bornea, mlade životinje treba učiti kako da nalaze hranu i staraju se o sebi. [1]

Zoološki vrtovi

Nekada su zoološki vrtovi bili mesta u kojima su se nalazile egzotične životinje samo za izložbu. Takve ustanove se sve više smatraju surovim. Danas su najbolji zoološki vrtovi integralni deo programa očuvanja. Nekoliko životinja, koje su svrstane među istrebljene u divljini, sada se mogu naći samo u zoološkim vrtovima, gde se razmnožavaju. Ovi program razmnožavanja nalaze se pod ozbiljnom kontrolom da ne bi došlo do situacije da se razmnožavaju životinje koje se nalaze u bliskom srodstvu. Kasnije, pojedinačne životinje mogu da se pošalju u druge zoološke vrtove da se pare sa životinjama s kojima nisu u srodstvu.

Mnoge od najređih vrsta na svetu, kao što je crveni panda, drže se u zoološkim vrtovima, delom i zbog toga das vet može da ih vidi, budući das u toliko retke da ne mogu da se vide u divljini. Jedinki crvenog pande ima u više od 80 zooloških vrtova u Americi , Japanu , Kini , Australiji i Evropi. Ozbiljni naučni programi namenjeni su proučavanju i povećanju ove populacije izvan prirodnih uslova. [1]

15

[Type text]

Slika 5 Crveni panda

Nacionalni parkovi

Nacionalni park je oblast zemlje, često u vlasništvu države u kojoj se nalazi, većim delom zaštićen od ljudskog uticaja. Nacionalni parkovi su zaštićena oblast Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode - Kategorija II. Kao pojam se prvi put definiše na području Jeloustouna (Yellowstone) u Sjedinjenim Američkim Državama, 1872. godine na površini od 888708 hektara.

U Evropi prvi takav park je osnovan Švedskoj, a zatim 1909. u švajcarskom Engadinu, a na teritoriji (bivše) Jugoslavije još 1924., u dolini Triglavskih jezera. U međuvremenu su osnovani i drugi nacionalni parkovi sa ciljem zaštite i proučavanja prirodnih celina. Prema podacima iz 90-tih godina prošlog veka na svetu ima 1500 nacionalnih parkova ili rezervata odgovarajućeg nivoa zaštite.

Nacionalni park može da zauzima površinu različite veličine: od nekoliko miliona hektara u Americi i Kanadi pa do nekoliko hiljada hektara u Evropi. U našoj zemlji je minimalna površina od 3.000 ha.

U Karakasu je 1992. god. održan Svetski Kongres o nacionalnim parkovima kada je usvojena preporuka da svaka država zaštiti najmanje 10% svoje teritorije. U Srbiji je zaštićeno oko 3%, a u Crnoj Gori 9,7%.

16

[Type text]

Na X Generalnoj Skupštini UICN (Međunarodna Unija za Očuvanje Prirode), koja je održana 1969. god. u Nju Delhiju, data je definicija nacionalnog parka čije su glavne odrednice: da je to šire prostorno područje koje predstavlja jedan ili više ekosistema malo ili nikako izmenjen ljudskom delatnošću ili nastanjivanjem, kome životinjske i biljne vrste, geomorfološki elementi i biljna i životinjska staništa daju poseban naučni, obrazovni i rekreativni značaj ili u kome postoje prirodni pejzaži velike lepote.

Nacionalni parkovi se mogu svrstati u najmanje dva tipa: američki i evropski.

Američki tip odgovara prvom parku Jeloustoun koji je formiran za turizam i rekreaciju građana, dok evropski tip, odgovara parku Engaden u Švajcarskoj, ima karakteristike rezervata. U rezervatima se živi svet potpuno slobodno razvija i živi, a samo je zaštićen od svakog uticaja čoveka.

Nacionalni parkovi u našoj zemlji odgovaraju evropskom tipu, odnosno modelu rezervata, a istovremeno se u njima intezivno razvija turizam sa svim pratećim dešavanjima od gradnje objekata preko dozvoljenih kapaciteta i seče šuma pa čak do organizovanja automobilskih trka (JU reli na Tari u nekadašnjoj Jugoslaviji). Najdrastičniji primer takvog neplanskog i nestručnog gazdovanja prirodnim bogatstvima i resursima je nacionalni park Kopaonik (problem otpadnih voda, erozija tla zbog izgradnje žičara i staza kojima se ugrožavaju stoletne šume, stihijska gradnja i dr.)

17

[Type text]

U prirodnoj baštini svake zemlje nacionalni parkovi zauzimaju posebno mesto. To su područja od izuzetnog prirodnog, ali i kulturno-istorijskog značaja. Oni podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. Zaštita prirode u Srbiji ima dugu tradiciju. Prvi pisani trag o tome se nalazi u Dušanovom zakoniku (član 123.) iz 14. veka, gde se definiše mogućnost i zabranjuje prekomerna seča šuma u tadašnjem Srpskom carstvu. Svojim ukupnim vrednostima danas nacionalni parkovi nadilaze granice Srbije i uključeni su u Evropsku federaciju nacionalnih parkova-EUROPARC.[3]

slika 6: Nacionalni park

Značaj ugroženih vrsta

Preživljavanje ekosistema kao što su šume, močvare i koralni grebeni zavisi od biodiverziteta, tj. od raznolikosti biljaka, životinja i staništa. Iseljenje ili nestanak jedne ili više vrsta može trajno uništiti ekosistem ili voditi u njegovo sigurno propadanje. Nepovratni gubitak biodiverziteta ima trajni uticaj na opstanak preostalih vrsta, uključujući tu i čoveka. Čovek zavisi od raznolikosti vrsta i čistoće ekosistema zbog hrane, vode, vazduha i čistog tla za agrokulture.

18

[Type text]

Takođe, vrste u izumiranju mogu imati veliku ekonomsku vrednost. Preko 40% novih lekova u medicinskoj farmaciji dobija se od biljaka i životinja. Na primer australijska žaba nosi svoje mlade u želucu i zato bi mogla da naučnicima ukaže na način lečenja čira. Dobar je i primer južnoafričke antilope plavih leđa, koja bi mogla da znatno doprinese unapređenju turizma.

Dok, većina vrsta neizbežno odlazi u prošlost, postoje i retki izuzeci "vaskrsenja" koji ulivaju nadu - poput džinovskog guštera sa Kanarskih ostrva koji je pononvo viđen u La Palmi posle ravno 500 godina. [4]

ZAKLJUČAK

a) Potpuno razumevanje života životinja u divljini od izuzetne je važnosti za rad na otklanjanju štete od ljudskih aktivnosti u nekom staništu.

b) Čovek mora na sebe pruzeti ulogu čuvara i omogućiti svim vrstama da nesmetano nastave svoj život i razvoj. Samo na taj način harmonija na planeti Zemlji može biti uspostavljena.

c) Za par decenija može doći do toga da bude ugrožena gotovo trećina životinjskih vrsta na svetu u slučaju da temperatura na Zemlji poraste za jedan Celzijusov stepen.

d) UN procenjuje da će u budućnosti biljne i životinjske vrste nestajati mnogo brže nego što su otkrivane - po tri na sat.

e) Nacionalni parkovi predstavljaju utočište za životinjske vrste za čiji ugroženi opstanak je odgovoran čovek. Samo povećanom svešću i podržavanju koncepta nacionalnih parkova za ove vrste postoji budućnost.

19

[Type text]

LITERATURA

[1] Tom Džekson, konsultant Majkl Čajneri, „ Svetska enciklopedija životinja“, izdavač: Mun d.o.o. Filipa Višnjića 28K, godina izdanja:2007

[2] http://www.pcelica.co.rs/ekologija/ekologija/ekologija.php

[3] www.wikipedia.org

[4] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka

20