ZAŠTO PLANIRANJE?

➢ Potreba pojedinca i organizacije da funkcioniše u

uređenom sistemu

➢ Način da sagledamo kuda idemo, na koji način i koji su

nam resursi neophodni da stignemo do cilja

➢ Mogućnost da kontrolišemo tok događaja i donosimo

pravovremene odluke

POJAM PLANIRANJA

➢Planiranje i odlučivanje su ključni aspekti

poslovanja

➢ Definisanje cilja i

razvoj metoda ili

strategija za

dostizanje datog cilja

Finansijski

menadžer

Marketing

menadžer

Menadžer

logistikeTehnički

direktor

Menadžer

razvoja

Generalni

direktor

IT menadžer

Direktor

prodaje

PR menadžer

Projektni

menadžer

OFR

(običan fizički radnik)

POZITIVNI EFEKTI PLANIRANJA

➢ Povećano zalaganje

➢ Veća upornost

➢ Jasna usmerenost

➢ Razvoj strategija za izvršenje zadatka

KAKO NAPRAVITI PLAN KOJI

FUNKCIONIŠE

1. Postaviti ciljeve

2. Razviti posvećenost

3. Pripremiti efektivne akcione planove

4. Pratiti napredak u ostvarivanju

ciljeva

5. Zadržati fleksibilnost

SMART CILJEVI

ODLUČNOST ZA

OSTVARIVANJE

CILJA

KONKRETNI

KORACI, LJUDI I

RESURSI

BLISKI

(KRATKOROČNI) I

DALEKI

(DUGOROČNI)

CILJEVI

PRISTUP

ZASNOVAN NA

VIŠESTRUKIM

OPCIJAMA

PRAVLJENJE PLANOVA

Kontigentni faktori u planiranju:

➢Organizacioni nivo

➢Stepen rizika sredine

➢Vremenski okvir planova

PLANIRANJE OD VRHA KA DNU

VIZIJA

MISIJA

UPRAVLJANJE

PUTEM CILJEVA

TAKTIČKI

PLANOVI

PLANOVI ZA

JEDNOKRATNU

UPOTREBU

STALNI

PLANOVIOPERATIVNI

PLANOVI

Strateški planovi – Pokazuju kako će kompanija

opsluživati kupce i kako će se pozicionirati u odnosu na

konkurenciju u naredne 2 do 5 godina

PRISTUPI U UTVRĐIVANJU CILJEVA

➢ Tradicionalno utvrđivanje ciljeva

➢ Upravljanje pomoću ciljeva

CILJEVI

Ciljkompanije

Cilj sektora

Cilj odeljenja

Cilj zaposlenog

TRADICIONALNO UTVRĐIVANJE CILJEVA

Upravljanje pomoću ciljeva(management by objectives – MBO)

➢ Razmatranje mogućih ciljeva

➢ Zajednički izbor ciljeva

➢ Zajednički razvoj planova

➢ Redovno praćenje i analiza napretka u ostvarivanju ciljeva

Karakteristike dobro osmišljenih ciljeva- SMART

➢Napisani u smislu ishoda, a ne postupaka

➢ Jasno određeni ciljevi

➢Ciljevi koji se mogu meriti

➢ Izazovni, a ipak dostižni ciljevi

➢Realni ciljevi

➢Vremenski određeni ciljevi

➢Ciljevi preneti svim bitnim članovima organizacije

Usklađivanje ciljeva

Kratkoročni profesionalni

ciljevi

Dugoročniprofesionalni

ciljevi

Kratkoročni lični

ciljevi

Dugoročnilični

ciljevi

Vrste planova

Obim Vremenski okvirUčestalost

primeneSpecifičnost

VRSTE

PLANOVA

Strateški

Operativni

Dugoročni

Srednjoročni

Direkcioni

Specifični

Jednokratni

Trajni

Kratkoročni

Politika Stalni plan koji ukazuje na opšti pravac

delovanja koji treba slediti prilikom

reagovanja na određeni događaj.

Procedure Stalni plan koji ukazuje na konkretne

korake koje treba preduzeti kao odgovor

na određeni događaj.

Pravila i propisi Stalni planovi koji opisuju kako određena

akcija treba da se sprovede i šta mora ili

šta ne sme da se dogodi prilikom

reagovanja na određeni događaj

Planiranje na najnižem nivou u

organizaciji

KRITIKA PLANIRANJA

➢ Planiranje može da izazove rigidnost

➢ Planovi ne mogu da se izrade za dinamično okruženje

➢ Formalni planovi ne mogu da zamene intuiciju i kreativnost

➢ Kreatori planova da prave planove za nešto što ne razumeju

Da li menadžeri treba da zanemare planiranje?

Ne treba!

• Ključno je razumevanje planiranja u dinamičnom/promenljivom okruženju

POJAM ODLUČIVANJA

➢ Proces biranja

jednog rešenja od

dostupnih

alternativa

➢ Racionalno

odlučivanje –

sistemski proces

tokom koga

menadžeri definišu

probleme,

procenjuju

alternative i biraju

optimalna rešenja

KORACI I OGRANIČENJA U PROCESU

RACIONALNOG ODLUČIVANJA

➢Koraci u procesu odlučivanja:

1.Definisanje problema

2.Određivanje kriterijuma za odlučivanje

3.Ponderisanje kriterijuma

4.Definisanje alternativnih pravaca delovanja

5.Procena svake alternative

6.Računanje optimalne odluke

KORACI I OGRANIČENJA U PROCESU

RACIONALNOG ODLUČIVANJA

➢Ograničenja racionalnog odlučivanja:

1. Maksimiziranje rezultata (Izbor najbolje

alternative)

Izbor zadovoljavajućeg rešenja

(„dovoljno dobra“ alternativa)

GRUPNO ODLUČIVANJE

➢ Jednoumlje – Prepraka za donošenje dobrih odluka; Članovi

grupe su izloženi pritisku da se slože sa ostalim članovima

grupe

1. Izolovanost od drugih ljudi

2. Lider grupe istupa

3. Nedostatak procedura za sistemsko definisanje problema

4. Slične biografije i iskustava članova

PREDNOST: Definisanje problema

i pronalaženje alternativnih rešenja

TEHNIKE GRUPNOG ODLUČIVANJA

- Strukturisani konflikt -

➢Konflikt tipa „C“ (Razlika u mišljenju) – Različito

poimanje problema i mogućih rešenja, međutim

javlja se spremnost članova da ispitaju, pomire

međusobne razlike radi najboljeg rešenja

➢Konflikt tipa „A“ – Nesuglasice lične prirode;

Ugrožava efektivnost timova

➢Uloga „Đavoljeg advokata“ – Pojedincu ii grupi

se dodeljuje uloga kritičara; Dovodi do pojave

kognitivnog konflikta

➢ Metod odlučivanja koji počinje i završava se tako što

članovi grupe u tišini zapisuju i procenjuju ideje

koje će podeliti sa grupom.

1. Predstavljanje ideja

2. Zapisivanje na „flipčartu“

3. Razmatranje prednosti i nedostataka izloženih

ideja

4. Rangiranje ideja

5. Proces donošenja odluke

TEHNIKE GRUPNOG ODLUČIVANJA

- Nominalna grupna tehnika-

➢ Učesnici ekspertskog panela odgovaraju na pitanja i

reaguju na stavove ostalih učesnika dok se ne

postigne saglasnost.

1. Formiranje panel eksperata

2. Pravljenje upitnika za eksperte sa nizom otvorenih

pitanja

3. Analiza prikupljenih rezultata

4. Prikazivanje rezultata ekspertima

TEHNIKE GRUPNOG ODLUČIVANJA

- Tehnika DELFI -

➢ Brejnstorming – tehnika za pronalaženje velikog

broja alternativa, članovi grupe predlažu ideje,

nadovezujući se na ideje drugih.

➢ Elektronski brejnstorming – Članovi koriste

računare da bi komunicirali

Nedostatak:

1. Ograničavanje produktivnosti

2. Strah od ocenjivanja

TEHNIKE GRUPNOG ODLUČIVANJA

- Elektronski brejnstorming-