FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I EKOLOGIJI

TEMA: INFORMACIONA TEHNOLOGIJA- KORIŠĆENJE I ZAŠTITA ZDRAVLJA

Nastavnik: Dr Nebojša Veljković, dipl. Inž.

Student: Marija Preradović, 3/2010

Beograd, jun 2010.

Sadržaj:

UVOD..........................................................................................................3

1. OČI I VIZUELNI SISTEMI......................................................................4

2. OSVETLJENJE KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA....................5

3. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA......................................................63.1. Monitor i

zdravlje.........................................................................6

4. ZAVISNOST OD RAČUNARA..................................................................8

5. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI.......................................10 5.1. Ergonomsko

uređenje..................................................................10 5.2. Udaljenost i bliskopredmetna

oštrina.......................................115.3. Povratna sprega vizualnog

polja...............................................115.4. Vizualne

strelice.........................................................................115.5. Bacanje

pogleda.........................................................................12

6. KOMPJUTERI I ZDRAVLJE...................................................................12

7. ZAKLJUČAK...........................................................................................14

BIBLIOGRAFIJA........................................................................................15

UVOD

U današnje vreme nemoguće je izbeći kontakt sa računarom. Koriste se na sve strane, na poslu, u školama, na univerzitetima,kod kuće. Čak i deca, koja još uvek ne znaju pisati niti čitati, koriste računare igrajući igrice satima. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim, već da nam mogu naneti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Jaka konkurencija u svetu kompjutera ima podeljeno mišljenje po ovom pitanju. Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbedan. Sa druge strane, proizvođači zaštitnih sredstava i lekova imaju suprotno mišljenje.

U svim zemljama širom sveta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. Na primjer u Nemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla, operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru.

Utvrđeno je da su deca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraćaju pažnju na štetne efekte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom, već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju, stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno.

Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru, najviše se žale na tegobe kao što su bolovi u mišićima i zglobovima. Uglavnom to je ukočenost vrata, bol u ramenima i bokovima, ili peckanje u nogama. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljne bolesti. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru.Najteži oblik ovog sindroma jestu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbegava rad na računaru. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8.5% , a trapezionih mišića je 13.5% . Broj pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40.000 hiljada tokom rada na tastaturi. Ukoliko se taj broj pređe, dolazi do premora koji takoše može izazvati i profesionalno oboljenje. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat (što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada.

Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz)koji potiču od računara i ostalih aparata iz domaćinstva, naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. Poslednjih godina sva istraživanja

3

u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora.

1. OČI I VIZUELNI SISTEMI

Odrasli koriste kompjuter onda kada imaju predstavu o tome što koriste. Danas, milioni dece korsite kompjutere u školi, kod kuće, kako za obrazovanje tako i za rekreaciju. Vizuelni zahtevi u školi zahtevaju integraciju više različitih veština vizije kao što je oštrina vida, vizuelna fiksacija (oko kao cilj), smještaj (fokusiranje), binokularnu fuziju (formiranje jedne slike), konvergenciju (okretanje očiju), vidno polje i formu percepcije (prepoznavanje oblika).Ukoliko se ne koriste efikasno i onako kako treba, ovi sistemi mogu dovesti do nagle preopterećenosti oka. Obzirom da kod dece još uvek nije razvijena u potpunosti ovakva vizuelna veština, tada za njih to predstavlja još veći napor.

Deca mogu iskusiti mnoge iste simptome vezane za upotrebu računara kao i odrasli. preterano korišćenje računara može dovesti do nelagodnosti očiju, očnog zamora, zamagljenog vida i glavobolje. Međutim deca su podložnija svemu ovome od odraslih.

Simptomi fizičih problema koje korisnici doživljavaju su u naglom porastu. Očni lekari su svedoci sve većeg broja pacijenata koji se žale na simptome koje izaziva rad na računaru. Ovo je dovelo do toga da udruženje Američkih Optometričara (AOA-American Optometric Association) imenuje Kompjuterski sindrom .Prema definiciji AOA ovaj sindrom je kompleks očnih i vizuelnih problema koji je vezan sa radom na računaru, i koji su korisnici dobili u toku rada sa računarom. Najčešći simptomi koji prate ovo oboljenje su glavobolja, zamagljen vid, suve i crvene oči, bol u ledjima i vratu, dupla vizija i osetljivost na svetlo.

Problem sa decom je u tome što oni nisu svesni posledica koje su štetne po zdravlje, tako da se dešava da provode sate i sate pored računara, igrajući video igrice bez pauze.Deca su vrlo prilagodljiva i često ignorišu probleme na koje odrasli ne bi ostali imuni. Bez obzira što im dugo gledanje u monitor stvara probleme za vid, prouzrokuju zamagljen vid usled kratkovidosti ili dalekovidosti ili čak astigmatizma, deca misle da je to u redu, i da ostali vide na isti način.

Primena ergonomski ispravnih rešenja kod dece nešto je komplikovanija, budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. Neadekvatan položaj ponekad može

4

uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema djeteta, pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora, ruke treba držati savene u laktovima pod pravim uglom, valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir), pod noge deteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom, a koleni zglob bio savijen pod pravim uglom. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada, pod nadzorom starijih.

2. OSVETLJENJE KABINETIMA I RADNIM PROSTORIJAMA

Osvetljenje je jedna od najzanemrljivijih komponenti unutrašnje sredine. Bilo da radimo na računaru, u skladištu ili u areni, mora se voditi računa o osvetljenju. Osvetljenje treba da spreči a ne da izazove probleme. Osvetljenje je efikasno onda kada nam omogućava da vidimo detalje lako, precizno i bez zamaranja. Stoga se mora voditi računa da osvetljenje u učionicama i kabinetima koji su predviđeni za rad na računarima bude podešeno adekvatno i da ne stvara moguće probleme.

Slabo osvetljenje može biti uzrok glavobolja koje se najčešće javljaju u obliku čeonog bola i najčešće na sredini ili kraju radnog dana. Ova vrsta glavobolje se se javlja pri buđenju, više se javlja tokom vikenda nego tokom radne nedelje. Ostali simptomi koje može da izazove slabo osvetljenje su: zamor očiju, dupla vizija i crvene ili suve oči.Važan faktor koji utiče na naču sposobnost da dobro vidimo je kvalitet svetla. Kvalitetno osvetljenje stvara dobru vidljivost i vizuelni komfor, koji podrazumeva osvetljenje, kontrast kao i količinu i boju svetlosti. Kontrast između objekta i pozadine mora biti takva da omogući studentu/đaku da jasno vidi bez dodatnog naprezanja očiju.

Previše ili premalo svetla može da inhibira sposobnost učenika da dobro vidi. Odgovarajuće osvetljenje će varirati od učenika do učenika. Da bi se zadatak izvršio dobro, precizno i tačno mora se imati dovoljno osvetljenja. U toku rada na računaru oči su ranjivije i osetljivije na umor. Za vreme rada na računaru prostorija bi trebala biti upola manje osvetljena nego što je to u većini ostalih prostorija. Spoljno osvetljenje treba smanjiti zavesama ili roletama, a unutrašnje upotrebom nekoliko manjih sijalica, korišćenjem sijalica manjeg intenziteta ili fluorescentnom rasvjetom. Dnevno svetlo trebalo bi dolaziti sa strane, a ne direktno osvjetljavati zaslon ili stražnji deo.

Osnovni saveti one koji koriste računare su:

Proveriti da li je osvetljenje dovoljno dobro da ne bi dolazilo do zamora očiju. Ukolikoje potrebno koristiti odgovarajuće naočare i kontaktna

5

sočiva. Za rad na računaru najpopularnije su progresivna sočiva, multifokalne sočiva bez horizontalne linije na sredini koje omogućuju jasan vid na blizini, srednjoj udaljenosti i daleko. Postoje razne varijante s obzirom na širinu zone gledanja (daleko, srednje i blizu), sočiva koja omogućavaju jasan vid za male i srednje udaljenosti (od radnog stola do zida prostorije) ili samo za čitanje i rad na računaru (tzv. interview naočare). Naočare za rad na računaru svakako bi trebale imati i antirefleksni sloj koji znatno smanjuje postotak štetnog, reflektiranog svetla i neugodno zablješćivanje. Osim što omogućavaju jasan vid, nošenje ovakvih naočara uklanja i neugodnu glavobolju, bolove u vratu, ramenima i leđima.

Striktno voditi računa o tome koliko dete provodi vremena za računarom. 10-tak minuta pauze na svakih sat vremena će smanjiti stvaranje problema i iritaciju očiju zbog nepravilnog tretanja.

Pažljivo proveriti visinu i raspored monitora. I jedno i drugo se treba pozicionirati u ondosu na rast deteta. U mnogim slučajevima monitor je previsok u odnosu na dete, stolica je preniska i sto previsok. Dobro rešenje u ovom slučaju je stolica koja se može podešavati, hoklica se može upotrebiti da podrži noge deteta.

Pažljivo proveriti osvetljenje i odsjaj na ekranu računara. Prozori ili drugi vid osvetljenja ne treba direktno da bude uperen u monitor.

3. SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA

Mnoge je zabrinuo nedavno obelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža, da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. S obzirom da je oko čoveka prilagođeno za gledanje na daljinu, a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje u očima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja...

Savjetuje se da duže vreme ne držite pogled na ekranu, već da ga s vremena na vreme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Na taj način ćete da istežete očne. U slučaju da vam je radni prostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu.

3.1. Monitor i zdravlje

6

Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Kao prvo, najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. Naime, glavni razlog zamora za oči je treperenje slike, njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. Sve su ovo „simptomi” lošeg i jeftinog monitora. Zapravo, monitori najniže klase (čitaj: najjeftiniji) ujedno su i najveća pretnja za zdravlje. Stoga pre kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo „štedite” na trošak vašeg vida.Konstantna glavobolja, bol u očima, peckanje, suzenje i crvenilo oka, „dupli vid” i nejasna slika, povraćanja, samo su neke od posledica računarske revolucije. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). Dugotrajan rad na računaru, koji zahteva stalni angažman oba oka, dovodi do zamora očiju. Svako oko za sebe dobro „gleda”, ali zajednički rad postaje nesinhronizovan, slike predmeta su mutne. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim, prilikom ponovnog rada, brzo i vrati. Fuzija koja se napornim radom lako gubi, upornim vežbanjem brzo se vraća. Deo vežbi se radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru, ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. Poslovica „bolje sprečiti nego lečiti” pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj, ograničenim boravkom ispred ekrana, zaštitinim filtrima, kao i specijalnim naočarima, dobra fuzija može se donekle očuvati. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj. Melanin je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. Melanin zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju - boje u spektru koje ne prijaju oku.

Ako ste u mogućnosti izbegavajte kontinuirani rad na računaru duže od šest sati, a ako to nije moguće, obavezno bar jednom godišnje proverite svoju fuziju. Iskoristite svaku priliku da malo odmorite oči. Svakih pola sata odvojite pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrajte udaljeni predmet. Neprijatan bol u očuma, suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. Zato, ako ste u mogućnosti, kupite veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike.

Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti, ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Pri toj udaljenosti (engl. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90

7

cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrednostima. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo, pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjem prilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. Pored ovog iznosa, potrebno je osigurati da i nivo monitora bude ispod nivoa očiju.

Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja „suvih očiju” (engl. Dry Eye Syndrome). Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Prema tome, namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one „najbolje vide” prilikom pogleda blago spuštenog na dole, a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne radite u apsolutnom mraku) ili kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. Stonu lampu usmerite u pravcu koji vam najviše odgovara. Problem refleksije svetlosti možete rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce, ali nisu dioptrijska, tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti, a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Prave se od mreže, stakla i plastike.

4. ZAVISNOST OD RAČUNARA

Loše osvetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih, ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. Manifestuje se osećanjem pečenja u očima, zamorom, migrenoznim tipom glavobolje, probadajućim bolovima,a katkad mukom i povraćanjem. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”, treperenja i ispada u vidnom polju.

8

Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Taj stres se javlja iz više razloga, od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije, kvarovi, softverske greške), potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarevaju, uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć, nerealna očekivanja da računar u svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. Plug and Play mentalitet), kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara, česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove, neobične uslove rada. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima, kao spona s „ozbiljnim” računarstvom, umesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre, kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara.

S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja, nazvana kompjuterofilija. Statistički, poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom, koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. Često postoje i poremećaji sna i ishrane, nedostatak fizičke aktivnosti, problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara.

Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj, a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. Naime, rad na računaru zahteva punu koncentraciju, a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima, što proizvodi snažan osećaj zadovoljstva, sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. Takvom osećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta, zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar, radeći isti posao stalno iznova. Lečenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima, kada je neophodna adekvatna psihoterapija, slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika.

Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su retki. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje

9

provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. Takva depresija se pogoršava s godinama rada, tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. Psihoze, kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja, teško se mogu dovesti u vezu s računarima, budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize.

Mnogo više pažnje privlači jedan drugi, ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. U pitanju je epilepsija, relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga, što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima, naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti, fotosenzitivnu epilepsiju, kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora), određenim geometrijskim oblicima ili šarama. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti, budući da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. Ipak, međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda, ukoliko on postoji.

5. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI

Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbiedan, ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje

Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumeva se sistematska primena znanja o biološkim, psihološkim i socijalnim atributima čoveka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata, radne sredine, samog rada i njegove organizacije. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbednijim ima veliku primenu u svim oblastima, budući da unapređuje i održava efikasnost, produktivnost, bezbednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka.

Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma, od čijeg skladnog rada zavisi celokupna funkcionalnost pojedinca, moguće je predvideti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Pravilnom profesionalnom orijentacijom, uređenjem radnog prostora

10

u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme, projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti, ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja.

5.1 Ergonomsko uređenje

Dobrom držanju tela, pre svega kičmenog stuba, pomaže adekvatan namještaj, ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sedećeg dela i ugla naslona, koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241, pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba, pre svega na vratu i slabinskom delu. Ručke nisu obavezne, ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju, a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Istim standardom propisana je površina radnog stola, koji treba da bude prostran, a ne sme da prenosi jake vibracije i ekstremne temperature; ukoliko sadrži fioke, one se ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma)

Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata, namenjenih rasterećenju prenapregnutih delova lokomotornog sistema. Iako se pojmom „ergonomski” proizvođači upravljačkih uređaja (tastatura, miševa i igračkih periferija) služe uglavnom u marketinške svrhe, postoji zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers), dvodelne i trodelne tastature (Kinesis, Goldtouch, ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard, TypeMatrix). Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype, koje, zahvaljujući vertikalno položenim tasterima, u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju.

Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. Najviše pažnje privlači tzv. Renaissance Mouse koji svojim oblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama; prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševe ogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi, na primer, izrađuju se u desetak veličina). Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost, tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-

11

Nav AT), kao i bežični „3D miševi” sa žiroskopom (RocketMouse). U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji, tj. „obrnuti miševi”.

5.2. Udaljenost i bliskopredmetna oštrina

Kako izdišete pomičite svoje raširene ruke prema ekranu kao da ga gurate. U isto vreme, ako je moguće, gledajte kroz prozor u horizont. ( Alternativa je gledanje u poster, biljku ili neki drugi ugodni objekt u sobi ) . Zamislite kako vam se to u što gledate približava dok udišete. Vratite ruke na svoje telo i prekrstite ih na prsima. Izdahnite i odgurujte ekran neraširenim rukama. Opet pogledajte u horizont i zamislite kako vam se približava.

5.3. Povratna sprega vizualnog polja

Podignite ruke i pomičite ih napred sve dok ih ne vidite kao sene sa obe strane okvira naočara.Pomičite prstima kao da nekog želite zagolicati. ‚‚Golicajte" svoje vidno polje skroz uokolo ivica naočara, a uz to gledajte kroz prozor, širom otvorenim očima.

5.4. Vizualne strelice

Pokrijte jednom rukom jednu stranu naočara. Fiksirajte svoj pogled na neki objekat u daljini koji možete videti kroz jednu malu rupicu. Postavite palac ili kažiprst slobodne ruke kao da držite strelicu. Bacite zamišljenu strelicu blizu rupe kroz koji vidite predmet pa sve do predmeta. Pratite pokret kako bi vidjeli dali je strelica pogodila objekat. Ponovite vežbu nekoliko puta sa oba oka, svaki put menjajući rupicu kroz koju gledate.

5.5. Bacanje pogleda

Pravite široke zamahe levom i desnom rukom kao da bacate semenje. Zamislite kako bacate svoj pogled iz sebe kroz male rupice u krugu 180-360 stepeni. Dopustite da vam se celo telo uživi u taj pokret. Pogleda vam može poskakivat koliko god hoće, nije se bitno fokusirati na jedan predmet.Samo posmatrajte kako vaš pogled pada i kako vam vidno polje postaje bolje, sa više boja i puno kontrasta.

6. KOMPJUTERI I ZDRAVLJE

Dugotrajan rad za računarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja, čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih, pa i potencijalno smrtonosnih. Štetnom

12

dejstvu komponenti računarske opreme izloženi su gotovo svi organski sistemi, a budući da profesionalni rad za računarom ima karakter pasivnog posla, najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba, nefiziološkog položaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta.

U grupu povreda uzrokovanih radom na računarima (Computer Related Injuries) svrstavaju se tri kategorije patoloških procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury, RSI), poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder, WRULD) i problemi s kičmenim stubom.

Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem najučestalija su grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru – prema nekim analizama, svake godine od ove „industrijske kuge 21. veka” oboli više od 100.000 kompjuterskih operatera. Njome su obuhvaćena raznovrsna patološka stanja vezana za povrede tetiva i mišićnih pripoja, koja nastaju kao posledica ponavljanog izvođenja pokreta koji nisu u skladu s fiziološkim okvirima, tokom dužeg vremenskog perioda. Takve radnje su, na primer, kucanje teksta na tastaturi, kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj preterane adukcije u ručnom zglobu, pomranje miša po podlozi bez oslonca, kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice, pritiskanje „tvrdih” tastera, čime se naročito opterećuje osetljiv ligamentarni aparat prstiju šake... Ove povrede su naročito česte kod dece koja se više sati tokom dana zabavljaju kompjuterskim igrama, značajno opterećujući mišićno-koštani aparat gornjih udova. Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva.

Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijom medijalnog nerva u tesnom kanalu ručja, koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. Vremenom, taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću.

Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva, što za posledicu ima pojačano trnjenje, razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni deo ekstremiteta. Češće se viđa subakutni tendinitis koji se karakteriše umerenim, ali upornim bolom u predelu tetive aktivnog mišića, koji se vremenom pogoršava. Nešto ređi oblik oštećenja tetiva jeste zapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje, kao i prethodni poremećaj, dovodi do pojave bola pri pokretima prstiju. Kao ređa posledica rada na računaru mogu se javiti i druga oboljenja mišićno-koštanog sistema, kao što su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitis ligamentarnog aparata

13

palca šake koji se obično viđa kod daktilografa i pasioniranih igrača), teniski i golferski lakat (lateralni, odnosno medijalni epikondilitis, ne naročito čest kod kompjuteraša), „trigger finger” (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd.

U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome, TOS) koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena, koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. Simptomi obuhvataju trnjenje, bolove i slabosti mišića ruku, a ponekad i bolne otoke čitave ruke. Statičko opterećenje kičmenog stuba, uzrokovano dugotrajnim sedenjem, takođe je faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dela leđa. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom delu kičme (spondiloza), koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis), bolovima, ograničenim pokretima, mučninom, pa i gubitkom svesti. Kod kompjuterskih profesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. U grupi mladih korisnika računara dodatan problem predstavlja krivljenje kičme koje dovodi do poremećaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugrožene respiratorne i srčane funkcije). Bol u krstima (lumbalgija), kao jedna od najčešćih patoloških pojava u ljudskoj populaciji, često je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama čiji nasloni ne prate normalnu anatomiju kičmenog stuba.

7. ZAKLJUČAK

Rad na računaru je veoma interesantan, prosperativan i perspektivan, i potreban je svim civilizovanim zemljama. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. Veoma je bitno izabrati pravi računar i ostale vidove zaštite.

14

15

BIBLIOGRAFIJA:

1. Computer influence on a man health, online, http://library.thinkquest.org/C0123325/comput.htm

2. MSDN(online) VisualStudio2008 http://www.microsoft.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsystem.mspx,

3. OD Corporate Vision ConsultingEncinitas, California, Kids and Computers:Eyes and Visual Systems, http://library.thinkquest.org/C0123325/kind.htm

4. Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajućih radnji, online, http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija.html

5. Svet kompjutera, Harmonija čoveka i sprave, online, http://www.sk.co.yu/2004/03/sktz01.html

6. Svet kompjutera, Računar kao najbolji drug, online, http://www.sk.co.yu/2004/05/sktz01.html

7. Visual Basic.NET Biblija (Evjen ,2002)- Mikroknjiga, Beograd

8. Zdravlje, Trening za oči, online, http://vase-zdravlje1.blogspot.com/2009/11/trening-za-oci-rad-na-kompjuteru.html

16