� SEPTEMBAR 20 12. � BROJ 8

Zivot zajedno

Dru{tvenokoristan radumesto kazne

� PRIMENA VASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAVEZA U GCSR

Krajem avgusta po~ela je realizacija progra-ma podr{ke supervizorima Gradskog centra zasocijalni rad u organizaciji Republi~kog zavodaza socijalni za{titu.

Cilj ovog programa je da se obezbedi kon-tinuirana podr{ka supervizorima, da seunaprede stru~na znanja, kao i da se obezbe-de i stru~noj javnosti distribuiraju primeridobre prakse u sprovo|enju supervizije.

Tako|e, primena ovog programa doprine-}e razvoju potpuno nove profesionalne ulo-ge supervizora u radu centara za socijalni rad.

U toku 2012. republi~ki Zavod za socijalnuza{itu, u okviru programskog cilja podr{keakterima u procesu reforme u sistemu so-cijalne za{tite, nastavio je da sprovodipodr{ku supervizorima centara za socijalnirad na teritoriji cele Srbije. Zavod je sa~inioModel podr{ke koji podrazumeva eksternugrupnu superviziju kroz obradu superviz-

ijskog pitanja i radioni~arski rad usmeren naplaniranje usluga u centrima za socijalni radsa ciljem razvijanja i unapre|enja postoje}ihve{tina planiranja.

Podr{ka, koju je Republi~ki zavod za socijal-nu za{titu koncipirao za supervizore, odgova-ra na zahtev Pravilnika o izmenama i dopuna-ma Pravilnika o organizaciji, normativima istandardima rada centra za socijalni rad (~l. 3stav 6).

Program je koncipiran tako da se realizujekroz mese~ne sastanke. Prvi deo sastankapredstavlja grupnu superviziju i traje do 90minuta, a radi se na unapred postavljenomsupervizijskom pitanju koje, uz kra}u studijuslu~aja, postavlja supervizor odabran naprethodnom sastanku. Na grupi se tuma~eli~ni stavovi, iskustva i emocije. Drugi deosastanka posve}en je radioni~arskom na~inurada. Primenjuju se raznovrsne tehnike u~e-

nja odraslih.Realizacija programa podr{ke sa supervi-

zorima GCSR-a organizovana je po grupama.Prvu grupu ~ine predstavnici odeljenja Bara-jevo, ^ukarica, Obrenovac, Palilula i Savskivenac, drugu grupu predstavnici odeljenjaRakovica, Vra~ar, Zvezdara, Novi Beograd,Grocka i Lazarevac i tre}u - odeljenja Mlade-novac, Sopot, Stari grad, Sur~in, Zemun i Vo-`dovac.

Tako|e, u svakoj grupi bi}e i predstavnikOdeljenja za planiranje i razvoj, odnosno timazadu`enog za podr{ku u primeni novemetodologije stru~nog rada koja proizilazi izPravilnika o organizaciji, normativima i stan-dardima rada centra za socijalni rad.

Realizacija programa podr{ke supervizori-ma Gradskog centra za socijalni rad uBeogradu, kroz mese~ne sastanke, traja}e dokraja decembra 2012. godine.

ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

22 ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

33

�REALIZACIJA PROGRAMA REPUBLI^KOG ZAVODA ZA SOCIJALNU ZA[TITU

� Cilj programa - unapre|enje stru~nih znanja i razmena primera dobre prakse u superviziji

Stru~na podr{ka za supervizore

Uru~eni klju~evi 133stana za socijalno ugro`ene

Deveta sednica Upravnog odbora Asocijacije centara za socijalni rad

Sredinom septembra useljenasu 133 stana na Novom Beogra-du data u zakup na odre|enovreme socijalno ugro`enim gra-|anima. Gradona~elnik Beogra-da Dragan \ilas, predsednikSkup{tine grada Aleksandar An-ti} i doskora{nji zamenik grado-na~elnika, a aktuelni narodni po-slanik Milan Krkobabi}, sve~anosu uru~ili klju~eve porodicama, asve~anosti je prisustvovala iSne`ana Sto{kovi}, direktor Gra-dskog centra za socijalni rad uBeogradu. Investitotor ovog projekta jegrad Beograd, a ~elni ljudi Gradasu prilikom sve~anog uru~ivanjaklju~eva poru~ili da }e se sa ovimprojektom nastaviti i da }e u~ini-ti sve da se i ubudu}e pomognepomogne onima kojima je po-mo} neophodna. Tokom ove iidu}e godine bi}e zavr{eno jo{oko 400 stanova koji }e biti de-lom socijalni, a delom neprofitni. Stanove su dobili pripadniciromske nacije, interno raselje-na lica, osobe sa invaliditetom,

kao i mladi ljudi, a namera gra-da Beograda je namera da ovone budu stanovi samo za onekoje uobi~ajeno smatramo so-cijalno ugro`enima. Ovo je ~etvrti konkurs za dava-nje u zakup stanova na odre|e-no vreme, a kroz prethodna trikonkursa izgra|eno je i usel-jeno 317 stanova u naselju Ka-mendin.Konkurs za davanje u zakup 133

stana (i ~etiri stana koja su odprethodnog konkursa oslobo|e-na od korisnika) na odre|enovreme socijalno ugro`enim lici-ma raspisan je u decembru 2011,a pravo u~e{}a su imala lica bezstana, sa prebivali{tem na teri-toriji grada Beograda najmanjedve godine, koja primaju socijal-nu pomo} ili im prihodi po doma-}instvu nisu ve}i od 80 odstoproseka u Republici Srbiji.

Gradski centar za socijalni rad u Beogra-du bio je doma}in IX sednice Upravnogodbora Asocijacije CSR Srbije. Sednicaodr`ana 18. septembra bila je posve}enaorganizovanju seminara na temu razvojalokalnih usluga, zatim polo`aju CSR-a usferi rizika koji prate poslove koje centriobavljaju. Jedna ta~ka dnevnog redaodnosila se na te{ko}e u pla}anju tro{-kova sme{taja u ustanovama za koris-nike penzija sa isplatom kod poslovnihbanaka, a druga na nabavku opreme zaAsocijaciju CSR Srbije.

Od usvajanja Zakona o maloletnim u~inioci-ma krivi~nih dela (2006. godine) do danas ni-su stvoreni potpuni uslovi za primenu vaspit-nih naloga kao i odre|enih posebnih obavezaod strane Suda, Tu`ila{tva i organa starateljst-va. Iz tog razloga do sada Sud i Tu`ila{tvo veo-ma retko su pristupali ovoj vrsti postupaka i veo-ma retko izricali vaspitne naloge i odre|ene po-sebne obaveze kao {to su: da se, bez naknade, uk-lju~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslovesocijalnog, lokalnog ili ekolo{kog sadr`aja; da seuklju~i u odre|ene sportske aktivnosti; da se oso-ba uklju~i u pojedina~ni ili grupni tretman u odgo-varaju}oj zdravstvenoj ustanovi ili savetovali{tu ida postupa po programima rada koji su za njusa~injeni u tim ustanovama; da poha|a kurseve zastru~no osposobljavanje ili da se priprema i pola`eispite kojima se proverava odre|eno znanje.

Jedan od ciljeva Gradskog centra za socijalni radu Beogradu za 2012. godinu jeste da se obezbedeuslovi za primenu vaspitnih naloga i posebnihobaveza, koji su veoma retko izricani, te da sepo~ne njihova primena.

Zakon o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela ikrivi~nopravnoj za{titi maloletnih lica sadr`iodredbe koje se primenjuju prema maloletnimpo~iniocima krivi~nih dela.

U postupku za{tite maloletnika koji su po~iniocikrivi~nih dela, iz sistema socijalne za{tite, u~estvu-ju Centar za socijalni rad (organ starateljstva), vas-pitne ustanove i posebne ustanove (organizacijesa kojima je zaklju~en Sporazum o saradnji, a ~iji jecilj realizacija vaspitnih naloga i centar za medijaci-ju).

Uloga centra za socijalni rad je da po zahtevutu`ila{tva ili suda prikuplja podatke o maloletniku injegovoj porodici. Centar ima za obavezu daprethodno obezbedi ustanove i organizacije gde bise mogli sprovoditi vaspitni nalozi. Tako|e, Centartreba da ima i kriterijume za izbor, odnosnopromi{ljanje primenljivog naloga za konkretnodete u datim uslovima u zajednici, kao iprimerenog za te{ko}e koje ima ono(i/ili njegova

porodica). Centar za socijalni rad dostavljaSudu/tu`ila{tvu predlog sa izborom ustanove i/iliorganizacije. Kada sud/tu`ila{tvo izrekne meruvaspitnog naloga, Organ strateljstva je u obavezida organizuje njeno sprovodjenje. O tokusprovodjenja vaspitne mere, postignutim ishodi-ma, Centar je du`an da izve{tava Sud/tu`ila{tvo.

Iz prakse Centara za socijalni rad, merepoja~anog nadzora Organa starateljstva izri~u se udosta velikom broju i zbog odsustva mogu}nostida se sprovode razli~ite posebne obaveze, odnos-no kao poku{aj kompenzacije za manjkavostpodr{ke zajednice ovom delu svoje populacije.

Vaspitni nalog je posebna mera predvi|enaZakonom o maloletnicima,koja nema karakter nivaspitne mere ni krivi~ne sankcije, ~ija je svrha nepokretanje krivi~nog postupka prema maloletnomu~iniocu krivi~nog dela, ve} obustava postupka saciljem da se vaspitnim nalogom uti~e na pravilanrazvoj maloletnika i ja~anje njegove li~ne odgov-ornosti i prevenira dalje ~injenje krivi~nih dela.

U cilju obezbe|ivanja uslova za primenu vaspit-nih naloga, kao i posebnih obaveza Gradski centarza socijalni rad do sada je zaklju~io sporazum osaradnji sa JKP na teritoriji op{tine Mladenovac u2010, potom i sporazum saradnji sa Gerontolo{-kim centrom Beograd i Crvenim krstom Beograda

u 2011. godini. U toku je potpisivanje sporazuma osaradnji sa JKP Gradsko zelenilo . Moramo re}i dasu ovo zaista samo po~etni koraci. Tek sada seotvaraju ozbiljna pitanja stvarne organizacije

~itavog sistema. Definisanje standarda zasprovodjenje vaspitnih naloga umnogome }eolak{ati snala`enje na polju organizacije uslova zasprovodjenje ove akcije.

PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE

ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

44 ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

55

Nada zate{ko obolele

Sne`ana Sto{kovi}, direktor Gradskogcentra za socijalni rad, sastala se sa pred-stavnicima "BELhospice", ustanove kojaje jedina dobrotvorna organizacija u Srbijikoja je posve}ena pru`anju usluga palija-tivnog zbrinjavanja pacijenata terminal-no obolelih od kancera. U ovom susreturazmotrene su mogu}nosti saradnje,naro~ito imaju}i u vidu pacijente koji susocijalno najugro`eniji i koji nemajumogu}nosti da budu sme{teni u privat-nim zdravstvenim i ustanovama za soci-jalno zbrinjavanje, jer se upravo takvi pa-cijenti naj~e{}e i obra}aju BELhospice-uza pomo}.

Palijativno zbrinjavanje je aktivna isveobuhvatna briga o pacijentima kojiboluju od te{kih i neizle~ivih bolesti, {topodrazumeva kontrolu simptoma nji-hovih bolesti kao i psiholo{ku, socijalnu iduhovnu podr{ku pacijentima i njihovimporodicama. Kada je iscrpljeno specifi~noonkolo{ko le~enje pacijenata obolelih odraka, po otpu{tanju iz bolnica oni sunaj~e{}e prepu{teni sami sebi i svojimporodicama i snalaze se kako znaju iumeju. Patnja ovih ljudi se uve}ava i zbognedostatka odgovaraju}ih ustanova zazbrinjavanje kao i specifi~nog znanja uoblasti palijativnog zbrinjavanja. Porodi-ce pacijenata ne dobijaju neophodnupodr{ku da bi mogle da se izbore sa svimproblemima koje nosi ova te{ka bolest.

Gradski centar za socijalni rad uBeogradu spreman je da u cilju pru`anjapodr{ke i pomo}i pojedincu i porodici ra-di pobolj{anja, odnosno o~uvanja kvalite-ta `ivota, otklanjanja ili ubla`avanja rizikanepovoljnih `ivotnih okolnosti, pru`ipunu podr{ku i da svoj doprinos u pru`a-nju usluga palijativnog zbrinjavanja oso-ba koje boluju od te{kih i neizle~ivihbolesti. Sve usluge koje BELhospice pru-`a potpuno su besplatne za pacijente injihove porodice.

� PRIMENA VASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAVEZA U GCSR

[TA NAS ^EKA?

Gradski centar za socijalni rad, sa svojimspecifi~nostima velikog sistema u velikoj i

veoma raznolikoj sredini, mo`e i treba da se koristitu|im iskustvima, ali se susre}e sa zadacima koje nema-ju druge sredine, pa ~esto jedno re{enje nije re{enje za

sve sredine. No Gradski centar prepoznaje va`nostpronala`enja re{enja u stvaranju resursa za sprovodjenje

vaspitnih naloga, pogotovo ovog naloga da se, bez naknade,uklju~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog,

lokalnog ili ekolo{kog sadr`aja, prepoznaje dobro i svojezakonske obaveze koje proizilaze iz Zakona o maloletnimu~iniocima krivi~nih dela, te nastoji da ula`e maksimum

svojih snaga u obavljanju ovih zadataka. Planiranjekoraka, operacionalizacija aktivnosti, sukcesivno

sprovodjenje aktivnosti kao i promi{ljanjete{ko}a je na{ na~in da organizovano

pristupimo tom poslu i odgovo-rimo zadacima.

Dru{tveno koristan rad umesto kazne� U 2012. obezbediti

uslove za sprovo|enjemera koje su do sada malo kori{}ene, iako suZakonom predvi|ene jo{ 2006. godine

Razvod je vreme velikih promena iza partnere i decu, a na koji na~in }ese prevazi}i i sa koliko posledica, za-visi od mnogo faktora. Pojedina is-tra`ivanja pokazala su da se deca ~ijisu roditelji okon~ali brak bez sva|a ivelikih re~i br`e oporavljaju u odno-su na decu koja su prisustvovala bur-nim i `estokim raspravama. Ukolikosu se roditelji neprestano sva|ali, ilije atmosfera u ku}i odisala napeto{-}u, besom, tugom - razvod roditeljamo`e da predstavlja olak{anje zadete.

U praksi vrlo ~esto, kada postojiproblem u partnerskom funkcionisa-nju, roditelji svesno ili nesvesno uvla-~e dete u me|usobne konflikte i takomanipuli{u njime, odnosno svoje li~-ne interese i `elje stavljaju ispred in-teresa deteta. De{ava se da roditelji

tra`e da im dete bude lojalno, da biraizme|u oca i majke, da sa decom de-le tajne. U takvoj situaciji podeljenelojalnosti dete }e razviti ose}anja ne-sigurnosti i anksioznosti.

Roditelji potcenjuju sposobnostdece da se nose sa osetljivim infor-macijama. Kada odlu~e da ih upo-znaju sa problemima, ve}ina majki io~eva je iznena|ena saznanjem danjihova deca ve} znaju ili pret-postavljaju ono {to im saop{tavaju.

Dete je u ovom procesu u veomanezavidnom polo`aju ukoliko ga obaroditelja nisu pripremila na odgova-raju}i na~in, upoznala ga sa svojimdaljim planovima u vezi organizacije`ivota deteta i to na na~in koji je pri-lago|en njegovom uzrastu i zrelosti.Za dete je va`no saznanje da su rodi-telji doneli odluku o razvodu i da ono

nije krivo zbog toga {to tata i mamane}e `iveti zajedno. S obzirom daje to situacija koja je za dete punadilema, potrebno mu je omogu}itida postavlja pitanja, da iska`e svo-ja ose}anja i strahove. Na neka pi-tanja roditeljima ne}e biti jednos-tavno da odgovore. Ipak, va`no je dadaju komentare koji su prilago|eniuzrastu deteta i koji odgovaraju real-nosti.

Za dete je veoma va`na postoja-nost, doslednost, kao i podr{ka iljubav oba roditelja. Dete nikada netreba staviti u poziciju da bira iz-me|u roditelja. Razvod treba dabude prestanak braka, a ne presta-nak roditeljstva.

Oivera Simendi}, psiholog,pomo}nik direktora Gradskog

centra za socijalni rad u Beogradu

Marija Mili}, psiholog, stru~ni radnik naposlovima unapre|enja kvaliteta stru~nog rada- Odeljenje za poslove planiranja i razvoja

Bar jedanput sedmi~no zajedno sakoleginicom iz kancelarije primamkorisnike koji nam se obra}aju da bi seobavestili o svojim pravima i uslugamacentra, ali i sa potrebom da saop{tesvoj komentar u vezi rada op{tinskihodeljenja na njihovim slu~ajevima.Obrada pritu`bi, kada se dostave upisanom obliku, kroz analizu, pra}enjestru~nog rada i kontakti sa kolegama uodeljenjima predstavljaju zna~ajan deo mog posla. Mojnajre|i zadatak je da odgovaram na mejlove kojegra|ani i korisnici upu}uju Gradskom centru. Timski rad na razvijanju novih usluga, pripremi i izvedbiprezentovanja delatnosti centra u stru~noj javnosti, uzpovremene kontakte sa medijima i u~e{}e u projekt-nim aktivnostima, ~ine opseg mojih zadataka intere-santnim i jo{ uvek privla~nim.

ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

77ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

66

60 sekundi sa na{im stru~njakom

Komisija za izbor projekata Sekretarijata za socijalnuza{titu grada Beograda donela je odluku da i 2012.godine podr`i projekat "Ponudi porodici priliku" ~iji jeop{ti cilj implementacija modela porodi~ne konferen-cije.Partneri na projektu su "FICE Srbija", kao nosilacprojekta i Gradski centar za socijalni rad u Beogradu,kao resursni centar za stru~njake u socijalnoj za{titi.Projektnim aktivnostima je planirana obuka stru~nihradnika centra za socijalni rad, koji do sada nisu pro{liobuku za iniciranje i razvijanje modela porodi~ne kon-ferencije. Ovi treninzi }e biti organizovani u svrhustru~ne podr{ke inicijatorima porodi~ne konferencije,jer }e svi zaposleni koji poha|aju obuku imati prilikuda za prakti~ni deo realizuju jednu porodi~nu konfer-enciju, kao uslov za dobijanje sertifikata o zavr{enomprogramu obuke . Nakon uspeha na testu znanja i prak-ti~nog rada uz supervizijsku podr{ku (uspe{nog inici-ranja porodi~ne konferencije) polaznici }e bitiosposobljeni da uz kori{}enje materijala (priru~nika,informatora) iniciraju porodi~nu konferenciju i uklju~ese u ulozi profesionalca.

"PONUDI porodici priliku"

@IVOTNE KRIZE

GRADSKI SEKRETARIJAT PODR@AO AKCIJUFICE SRBIJA I GRADSKOG CENTRA

�Razvod naj~e{}e i najvi{e uti~e na decu i ukolikose radi o problemati~nim razlazima roditelja, mo`eimati negativne posledice po pravilan razvoj li~nosti deteta

KAKOdetetuolak{ati

roditelja?razvod

SUD ^E[]E POVERAVA DECU MAJKAMACentar za socijalni rad radi procenu podobnosti roditelja za poveravanjemaloletne dece u brakorazvodnim parnicama i predlog kome poveriti detedaje nadle`nom sudu koji donosi presudu. Tokom postupka utvr|uje se,prema specifi~nim osobinama i potrebama deteta, njegovog pola, uzrasta irazvojnih zahteva, kome od roditelja je bolje poveriti dete. Po porodi~nom zakonu i me|unarodnim konvencijama, najbitnije {to centarza socijalni rad mora da posmatra je interes dece i {ta je za njih u svakoj poje-dina~noj porodi~noj situaciji najbolje. Li~ni interes roditelja u razvodu brakai njihove `elje su podre|ene interesu dece posmatrano iz ugla profesionala-ca u centru za socijalni rad. Tradicionalno je uverenje u na{oj kulturi da majkaneposredno neguje dete i brine o njemu, pa se od toga i polazi pri odlu~ivan-ju kome }e pripasti. U ve}ini slu~ajeva se starateljstvo dodeljuje `enama, anaro~ito nad decom ni`ih uzrasta, jer je to i biolo{ki i psiholo{ki adekvatnije.S druge strane o~evi ~esto sami prihvataju kulturolo{ki formiranu pasivnuulogu u roditeljskim odnosima i primat u vaspitanju dece prepu{taju majka-ma. Ne postoji univerzalno pravilo po kom bi se deca poveravala samo jed-nom roditelju odre|enog pola,svaki slu~aj je jedinstven.

ZZiivvoott zzaajjeeddnnooVV

88

Dnevno skoro 12 hiljada besplatnih obroka

VA[A PITANJANA[I ODGOVORI

U ovom izdanju kori{}ene su fotografije www.freedigitalphotos.net i iz dokumentacije Gradskog centra

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACAdmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARMaksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649

GROCKA Bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/2414-129,2401-750, 2410-863

ZEMUN Aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC Janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADTo{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja Aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616

RAKOVICA Mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar Jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice Marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA Mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

DIREKTOR Sne`ana Sto{kovi} Ruska 4.tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA Ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542faks: 011/2650-925

ODELJENJE ZA ANALITI^KO-ISTRA@IVA^KI RADRuska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICURuska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

RA^UNOVODSTVOMasarikova 5. tel: 011/3061-362

OP[TINSKA ODELJENJA

�Da li Centar za socijalni rad snositro{kove sahrane besku}nika i licakoje nema ko da sahrani?

Po Zakonu o sahranjivanju i grobljima, ~lan15. tro{kove sahranjivanja snose lica koja subila du`na da umrlog za `ivota izdr`avaju ilida se staraju o njegovom sahranjivanju.Ako ne postoje lica koja su du`na da obez-bede sahranjivanje (~lan 14. stav 1)tro{kove sahranjivanja snosi op{tina na~ijoj teritoriji je umrli imao poslednje prebi-vali{te, a ako se ne mo`e utvrditi poslednjeprebivali{te umrlog, tro{kove snosi op{tinana ~ijoj je teritoriji umrlo sahranjeno lice,odnosno na ~ijoj teritoriji su na|eni posmrt-ni ostaci umrlog.

�Da li u centru za socijalni rad moguizvaditi zdravstvenu knji`icu?

Centar za socijalni rad ne izdajezdravstvene knji`ice kao ni doku-mentaciju neophodnu za pribavljanjetog dokumenta. Zdravstvenu knji`icumo`ete izvaditi u Zavodu za socijalnoosiguranje. Gra|ani vrlo ~esto pois-tove}uju i ne prave razliku izme|uCentra za socijalni rad i Zavoda za soci-jalno osiguranje. To su dve razli~iteustanove sa razli~itim delatnostima.

NARODNE KUHINJE

Grad svakodnevno poma`e i bri-ne o najugro`enijim Beogra|ani-ma, a prema podacima Gradskogcentra za socijalni rad u drugomdelu septembra, u Beogradu unarodnim kuhinjama se dnevnopripreme i podele 11.823 besplat-na topla obroka za `itelje glav-nog grada. Pravo na besplatni obrok mogu dakoriste pojedinac i porodica i to ko-risnici prava na nov~anu socijalnupomo}, lica ~iji prihod po ~lanu do-ma}instva ne prelazi 50% mini-malne zarade za mesec kojiprethodi mesecu u kome je podnetzahtev, pod uslovom da su: stara iiznemogla lica ~iji srodnici nisu umogu}nosti da im ovu pomo}pru`e, ili imaju u porodici lice koje

je ostvarilo pravo na dodatak zapomo} i negu drugog lica.Pravo na besplatni obrok obezbe-|uje se jedanput dnevno premastandardima i normativima kojeutvr|uje specijalizovana zdravstve-no preventivna ustanova i obuhva-ta izdavanje toplog obroka radnimdanom i suvog obroka subotom,nedeljom i neradnim danima zavreme dr`avnih i verskih praznika.

Pravo na besplatan obrokprestaje:�Ako se utvrdi da je pravo prizna-

to na osnovu neta~noprikazanih podataka,

�Ako se utvrdi da korisnik nekoristi priznato pravo du`e od10 dana u toku meseca.