2IZA OGLEDALA

MISAO JE SVE

Zoran iz Zemuna

PREDGOVOR

Ova knjiga je napisana sa ciljem da vam pomogne u procesu koji ste zapoeli. To je proces koji e vam done mnogo pozi vnih promena u ivotu. Otkriete zato smo ovde i koja je svrha ivota. Tehnike koje ete da nauite su jednostavne, ali zahtevaju vebu da bi postale efi kasne. Akcija je nunost. Kao i veina ljudi, nala-zite se u potrazi za kljuevima ivota. Ono to je skriveno od vas je injenica da ih ve posedujete i da moete da otkljuate vrata kad god zaelite. Pres-tanite sa potragom i promenite fokus. Kljuevi su duboko u vama. Neophod-no je da budete u stanju otvorenog uma. To znai da ne donosite unapred sud o stvarima koje niste probali. Sve ove tehnike rade ma ta vi pomislili o njima. Usmerite se na koncepte koji stoje u pozadini i primenite ih na vae okruenje. Nemojte se zamara sa de-taljima.Upoznavi velikog prijatelja i kas-nije uitelja Majkla, pruila mi se mogunost da nauim neto o stvari-ma za koje nisam ni znao da postoje. On je prenosilac drevnog ezoterinog znanja iji se koreni gube u dubinama istorije. Njegov sistem je u su ni jednostavan i zasniva se na spoznaji putem linog iskustva. Taj ovek je sasvim udan, neko bi moda rekao i lud. Svakih nekoliko godina menja ime i boravite. On veruje da promenom iden teta i ivotne sredine ovek najbolje prua potporu operaciji koju

3on naziva brisanje line istorije. Slina nekoj vrs inicijacije, ova oper-acija se izvodi tako to se u pojedinim periodima ivota posve te samo jed-noj stvari i trudite se da u toj oblas postanete najbolji na plane . Iako razumem Majklove razloge i mo vac-iju, nikada mi nije palo na pamet da radim neto slino. Onome emu ljudi posveuju svoj ivot, Majkl bi posve o samo dve do tri godine i postao bi bolji od svih. Zato? Zato to je bio FOKU-SIRAN. Kada bi se usavrio, naputao je taj nain ivota i usmerio se na neto drugo. To je bio vid, da tako kaem, spoljne inicijacije. Majklov problem je bio taj to su ga tokom njegove obuke vie zanimali ezoterini aspek , pa je tek u ranim etrdese m poeo da radi na osvajanju fi zikog plana, to je bio put u nazad. Po njemu, operacijom brisanja line istorije i usavravanjem u pojedinim oblas ma ovek postaje majstor u igri ivota. Tanije majstor iluzije, jer prevareni ulima ivot i ne moemo nazva drugaije do iluzijom. Ja sam ga upoznao dok je bio u fazi s -canja bogatstva i to me je fasciniralo, s obzirom da sam doao iz zemlje u ko-joj su se ljudi ubijali zbog nema ne. Obuku nisam zavrio iz sledeih ra-zloga: nije me preterano zanimalo da sve vreme lebdim u oblacima i nisam eleo da se liim zemaljskog. Smatrao sam da dovoljno znam i da mogu da zaponem novi ivot, koristei steeno znanje. Takoe mi se nije dopao nje-gov koncept brisanja line istorije, i dalje mislim da je debelo pogreio.

Naoruan znanjem, udio sam se ko-liko ljudi obraaju panju na sasvim sporedne i nepotrebne stvari. Jasno je da je narod isprogramiran. Zado-voljstvo i entuzijazam je volebno nestalo sa ovih prostora i ustupilo mes-to patnji. Patnja jaa duh. Malo mor-gen! Ovo je izazvalo jak svrab unutar moga bia i morao sam da se oglasim. Namera mi je da animiram ljude da se trgnu, da postave ispravne ivotne ciljeve i da svoju energiju koriste za njihovo ostvarenje. Time ine veliku uslugu svojoj zajednici. Ova knjiga se ne bavi ezoterijom ve prenoenjem malog dela steenog znanja koje je vezano za praksu pozi vne promene linos , a me i pozi vne promene ivotnih okolnos . Su na tog znanja se krije u citatu Bude: Misao je sve. ovek postaje ono to misli. Dugo mi je trebalo da shva m da je to sama esencija u kojoj je sadran ovekov put kroz ivot. To je zbog toga to sam bio ubeen da je skriveno znanje koje mi je prezentovano neto mnogo vie od toga. U stvari i jeste vie - dalje se pretvara u istu fi lozofi ju, ali mene ona nikada nije posebno zanimala.Posmatrao sam oveka kao neto sla-bo i jadno, kao nemono bie koje je baeno u ovu dolinu suza da se pa i da ga sudbina iba. Naravno ovakav pogled je zasnovan na linom iskustvu i iskustvu naroda iz kog sam potekao. Sada vie ne mislim tako. Ovo je moj lini stav: ovek je isto to i Bog. Znam da ovo zvui kao jeres, ali takoe jo bolje znam injenicu da je sve = jedno.

4ovek je moni kreator i svojom kre-acijom imi ra svog tvorca. Ne postoji cilj koji ne moemo ostvari . Potreb-no je znanje koje u vam u ovoj knjizi prene i mnogo upornos . To i jeste su na - kako popravi kvalitet ivota? Kako posta uesnik u dogaajima a ne njihova rtva? Moda vam je udno to nastupam iz potpune anonimnos ali za to postoje meni bitni razlozi. Naime, slino Majklu i ja sam kasno krenuo u osvajanje fi zikog plana.Tek sada u srednjim etrdese m menjam kompletno ivotno okruenje. Suvie dugo sam iveo u svetu ezoterije. Mislio sam da uvek moe da se naui neto novo o univerzalnim zakonima. I bio sam u pravu. Da nije bilo tako, ne biste ovo itali. Znai, prvi razlog moje anonimnos je to hou da se posve m samo svom ivotu i ne elim da me bilo ta ometa u tome. Drugi razlog je to nisam ja izmislio i otkrio znanje ve ga samo prenosim. Preno-sioci nisu bitni, oni samo pomau da shva te ono to vam je sve vreme pred oima, a vi iz raznih razloga to ne vidite. Is na je skrivena ba tako to je previe oigledna. Korelaciju izmeu ula, svesnog i nesvesnog treba samo obrnu i vidik se otvara pred vama. Moram da priznam da pre nego to sam upoznao Majkla, nisam ni sanjao da je svet ustrojen na pot-puno drugaiji nain nego to ljudi uglavnom misle. Gledao sam u njega kao u Boga sve dok nisam shva o da je on samo obian ovek kao vi i ja. Znanje koje poseduje nije dostupno

irem krugu ljudi, ali je zato primenlji-vo na svakoga. I vi ete bi iznenaeni nekim stavovima, a za neke ete u prvi put. Trudio sam se da jezik bude razumljiv svima. Neke stavke se po-navljaju vie puta i znajte da je to sa razlogom.Ova knjiga e vam drama no izmeni ivot na bolje, ali samo ako primenite ono to ste nauili. Nemojte ni jednog momenta posumnja u to jer sve to je ovde napisano je ve mnogo puta provereno u praksi. Informacije koje su ovde sadrane nisu nove. One su zasnovane na spiritualnim principima koji su ljudima pozna oduvek. Neke od tehnika su skrivane iz raznih razlo-ga, a neke su op mizovane da proiz-vedu efekat koji elimo. Veina onoga to ete naui je izmenjeno tako da bude lako razumljivo svima. Problem sa ovakvim sadrajem je ba taj to je oduvek bio namenjen samo inicirani-ma, a sluajni italac se ne bi snaao u alegorijskim zamkama koje su na-merno postavljene. Ali nemojte se za-nosi da ete samo itanjem neto da promenite. Morate neto i da uradite - morate da delujete. Akcija je ono to odreuje kako e vam budunost izgleda . Niko drugi to ne moe da uradi umesto vas. Sadraj ove knjige nije komplikovan ali zahteva da se uloi izvestan napor. Jednom kada to uradite, bie vam udno kako neto tako jednostavno moe da izazove tako drama ne promene. I odmah u predgovoru upozorenje! Nemojte odmah oekiva uda. Bitne stvari

5u ivotu se ne ue za desetak dana. Koliko dugo ste uili da piete? I sad vam ide odlino? Tehnike koje su ovde iznete e odmah proradi ali ne punim intenzitetom. Zaista fascinantno. A pre nego to ponete sa uenjem morate da defi niete ta zaista elite. To je mnogo tee. I jo jedno upozorenje! Dobiete mo, a mo podrazumeva i odgovornost. Koris te je razumno.

zoranizzemuna@yahoo.com

KO STE VI ZAISTA?

Vi ste mnogo vie nego to je samo vae fi ziko telo. Verovatno ste ve uli ovaj klie: vi ste duhovno bie koje se nalazi u fi zikom iskustvu. To je tano, vi ste spiritualno bie i mnogo ste vie od fi zikog tela. Po-gledajte se u ogledalu i pogledajte se u oi, mnogo dalje od fi zikog odraza i videete is nu. Fiziko telo u kojem se nalazite ima limi rani ivotni vek. Ono e umre , ali vi kao spiritualno bie o kome govorim, ete nastavi svoju egzistenciju zauvek. Kad kaem vi, mislim na vau esenciju. Moete je nazva duom. Vaa dua se nalazi iza personalnos koju pokazujete svetu. Vi niste personalnost, vi ste vaa dua. Vi ste ne-fi ziki en tet, bie od svet-los koje vibrira odreenom frekven-cijom. Vae postojanje nije limi rano vremenskom odrednicom sadanjeg ivota. Moda ste se ve nekad upi-tali: zato ivim ba u ovom telu, zato sam visok ili nizak, zato sam roen ba ovde u Srbiji ili u Bosni? To je bio

va ho mian izbor. Vi ste se odluili za takav ivot i okolnos u kojima se nalazite. Vaa linost pripada fi zikom telu i trenutnim okolnos ma i ostav-ljate je posle smr , kada ostavljate i fi ziki svet. Iden tet je vaa maska i sadri elemente koje ste nasledili ili razvili tokom ivota. Linost je ono to se ispoljava prema van. Moe bi ekstrovertna ili introvertna. Linost je poklopac vae prave prirode, ona vas od neprijatnos u ivotu. Zato se i krijete, smatrate da je bezbednije iza maske. Svi smo mi istovremeno jedno i isto - delovi celine. Dozvolite mi da ovo blie pojasnim. To znai da smo vi i ja jedno, sainjeni smo od iste tvari. Vi, ja i bilo ko drugi na ovom svetu smo sainjeni od sveobuhvatnog en-ergetskog izvora koji je Univerzum. I ne samo mi, nego i svako ivo bie, pa ak i neiva priroda. Svi smo deo kre-atora koga nazivamo Bog.Ovde ne mislimo na Boga u religio-znom smislu. Bog o kome ovde itate predstavlja sve i svakoga, bez obzira na religijska i poli ka ubeenja ili na boju koe. Ovde spadaju ak i ljudi koje bismo tako nazvali samo uz veliki napor. Sve je energija. Ta energija je iva i sveobuhvatna. Izvor ili kreator je jedan veliki snop te inteligentne energije. Svi mi smo deo toga. Poto smo vi, ja i svi ostali jedno, sve to ura-dite se odraava na ostale. ak i ono to pomislite. Naravno u proporciji sa koliinom energije koja stoji iza vaeg delovanja. Ovo znai da jedna vaa nega vna misao nee srui svet, ali

6e se svakako odrazi na ljude u vaoj okolini. Verovatno ste se nekad nali u prisustvu veoma nega vne osobe. ta se desilo sa atmosferom okruenja u kome ste boravili? Odgovor je - ona je postala neprijatna. Kada pozi vna osoba s gne u vae okruenje, deava se pozi van energetski prenos i vi se uzdiete. Ako smo svi jedno, pitanje je kako to da smo u razlii m telima. Vae telo, stolica na kojoj sedite, pod po kome koraate su napravljeni od energije koja ini itav univerzum. Ova energija je gigantska koliina sup-stance koja je organizovana da se po-javi ba tako kako je vidite. Poto se radi o materiji to je samo privremeno. Ako se pitate kako to da ne vidite da ste samo deo jedne velike celine, za to postoje tri jaka razloga:1. Celina je previe velika da bi je sa-gledali. Moete da vidite samo mali deo planete na kojoj stojite.2. Poto smo unutar celine naa per-spek va ne dozvoljava da je sagleda-mo. Ako posmatramo neku kuu iznu-tra, mi ne znamo kakva je ona spolja dok ne izaemo napolje. U fi zikom telu slabe su vam anse da sagledate i deli sloene strukture univerzuma.3. Odnosi izmeu delova celine iza-zivaju posledice a one imaju efekat kanjenja u fi zikom svetu. To znai da sve to uradimo ili pomislimo izaziva posledice, ali zbog toga to one dolaze sa zakanjenjem mi nismo svesni da smo odgovorni za njihovo izazivanje. Ovaj efekat kanjenja je neophodan jer bi u suprotnom dolo do haosa. Za-

mislite da se svakom ostvaruje odmah sve to pomisli.Efekat kanjenja je sve manji to podiete frekvencu svoje vibracije i pribliavate se sup lnijim svetovima. Na Astralnom planu nema efekta kanjenja i zato se svaka vaa misao trenutno realizuje u fi noj astralnoj sup-stanci. Kako ste uopte dospeli ovde? Postoji jak razlog zato smo u razlii m telima i pokuau to da objasnim. Bog ili sveobuhvatni energetski izvor je sve i samo jedna stvar. Drugaije reeno on je sveukupna celina. Kada je neto sve i samo jedno tada nema poetak i kraj. Bilo ta to ima poetak i kraj ne moe bi sve, zato to ima granice. Sada ide logika zakoljica - ako je neto sve i svuda, onda nema mesta gde to sve ne postoji. Zato to je svuda. Ovo izaziva dilemu, jer je jedini koncept koji je tada nemogu - onaj o iskustvu sebe. Koncept o sebi jedino moe bi razumljiv ako imate nekoga ili neto sa ime biste se up-oredili. Koncept o sebi je jedina stvar koju prvobitni izvor nije iskusio. Poto je izvor sveobuhvatna inteligencija svakako je svestan koncepta o sebi, ali nije mogao da ga iskusi. Razdvajanje je termin koji se esto koris da bi ob-jasnili postanak svega. Prvobitni ener-getski izvor se privremeno razdvojio na dva jer tako jedino moe da iskusi svoje postojanje. Razdvajanje na dva omoguava svakom delu da vidi odraz sebe u onom drugom. Rezultat su dve razliite, ali istovremeno potpuno iste verzije svega. Ovo razdvajanje je samo

7privremeni odraz a ne stvarna pode-la. Privremeni je termin koji zahteva vreme. U odnosu na ogromnu veliinu svega, to se deava trenutno.Nama to izgleda kao da traje eonima vremena. Koliki je eon vremena? Mno-go vie nego to bismo vi i ja uspeli da izbrojimo. Razdvajanje raa ponovo dilemu. Gde je dva, trebalo bi da bude i tree. Zato to postoji praznina gde dva nisu. Ako nema praznine onda nema ni dva, tada je samo jedno. Ako imate dva onda istovremeno morate ima i tri: 1. prvi od dva 2. drugi od dva 3. prostor izmeu njih. Sve bolje od boljeg. Ali pazite ovo: ako je jedno sve, ono ne moe bi dve stvari i trea koja je nita. Kako neto moe bi nita? Logika vam je jako udna stvar, kad se jednom upletete, teko ete se iskobelja . Kad sam ve poeo, onda da nastavim! Ono to bi se za m po logici desilo je da se ovi odrazi nakon razdvajanja i iskustva sebe vraaju u celinu. Kako bi bilo lepo da je tako, ali nije! Jed-nom kada se prvo razdvajanje desilo - ciklus je zapoeo! To je krug koji se protee onoliko daleko koliko moete da zamislite. Gledajui sa perspe-k ve prva dva dela, svaki mora da se ponovo razdvoji na dva da bi iskusio sebe. To se deava zato to prva dva dela i dalje ine jedno pa kao takvi ne mogu da iskuse sebe. Ovo razdvajanje se nastavlja u nedogled, a fragmen postaju sve manji. Stanite izmeu dva

ogledala. ta vidite? Odraz svetlos se nastavlja u beskonanost - to je ono odakle dolazite. Vi ste deo ovog procesa samo ste na kraju skale pro-cesa koji sada ide obrnu m smerom - nazad ka celini.to ste dalje od izvora svetlos to je mranije. Ovde u fi zikom svetu ste jako daleko od izvora. Povratak e traja veoma dugo. ivot, kakvog ga poznajemo, je mali deo puta ka spa-janju sa kreatorom. Kada ste u ovoj fi zikoj formi vidite samo deo sveta u kome ivite i poto ste unutar celine perspek va vam je iskrivljena. Prazni-na je ono gde supstanca praizvora nije prisutna. Bog je svetlost, a gde nema svetlos tu je tama. Tama nije stvar po sebi, ona je samo odsustvo svetlos . Bog je ljubav, pa tako zlo, koje je samo odsustvo ljubavi, ne postoji sama po sebi. Vi se kreete kroz prostor en-ergije koja je sve i ne primeujete to kretanje zbog ogromne veliine sve-ga, ba kao to ne vidite da se Zemlja kree kroz prostor iako svaki dan sto-jite na njoj. Ova knjiga je zamiljena tako da vam pokae tehnike kako da s gnete tamo gde elite. Ovo znai da prizovete lokaciju ili frekvenciju okol-nos koju prieljkujete. To ve postoji i zato je mogue da umom dobijete ta god poelite. Tei deo je da pronaete gde se to tano u prostoru nalazi. Kada elite da dobijete neto vi poinjete da se kreete ka tome a moete i da lutate okolo bez odreenog cilja. Sami oda-berite. Kao to maloas rekosmo, Bog je ljubav i svetlo. Tamo gde Bog nije,

8ostavljeni ste u praznini tame. Svet-lost i tama su suprotnos . Suprotnos postoje da bi stvorile kontrast i to vam pomae u s canju iskustva. Koncept dualiteta ine upravo ove kontrastne suprotnos . Kada se prvobitni izvor podelio da bi refl ektovao sebe dobili smo prvi dualitet. To je zbog toga to smo dobili kontrast - prazan prostor izmeu. Praznina je nita. Suprotnos- su ustvari jedno te isto samo na razlii m krajevima skale iskustva. Ako iskusite temperaturu, tada ete spozna vrue i hladno. Kada je neto hladno to znai odsustvo toplote. Vrue i hladno predstavljaju istu stvar - temperaturu, samo na razlii m kra-jevima skale kojom merimo. U odsus-tvu jedne od suprotnos ne bismo mogli da iskusimo drugu. Da bi ste iskusili oseanje sitos kada se dobro najedete, prvo morate bi gladni. Ako nikad niste bili gladni, kako ete objas-ni sitost?Ovaj koncept dualiteta se takoe po-javljuje i u vama. U vama su dve su-protnos . Nazovimo ih Nie Ja i Vie Ja.Vie Ja je ono to ste vi zaista. Neki ljudi ga nazivaju Krea vno nesvesno ili Boanska Iskra. Ovo je deo vas koje je ljubav. Nie Ja je takoe poznato i kao Ego i to je deo vas koji se zasniva na strahu. Strah je suprotnost ljubavi. Da je ovo tako videete u kasnijim izla-ganjima. Ljubav je energija koja pov-ezuje Univerzum. Nie Ja je vakuum koji nastaje kada Vie Ja ne pokazuje prisutnost. To dozvoljava neeljenoj, nega vnoj energiji da, izmeu ostalog,

dominira vaom sveu. Vie Ja i Nie Ja su razlii polovi istog stanja koga nazivamo Svest. Ova dualnost vae sves je zapravo iluzija i ona postoji da bi ste sebe sagledali. Va zadatak je da stanete u taku ravnotee izmeu ovih polova i tako poni te iluziju dvojnos- . Kada ste u taki ravnotee, svetlost Izvora ili Boga poinje da sija kroz vas. Stanje ravnotee podrazumeva da ste uklonili emocionalni pri sak koji nas-taje na polovima. Emocija je ono to vas gura na jednu stranu. Ali emocije su takoe i korisne to emo vide kasnije. Moete odmah da ponete da uklanjate koncept dvojnos iz vaeg ivota radei ove dve stvari:1. Menjajui vae unutranje - putem eliminisanja potreba i elja i njihovom transformacijom u opredeljenja.2. Gledajui na ivot sa razliite pers-pek ve.. Gledajte linost umesto pola muko - ensko. Gledajte ljude umesto crnce, belce i i uto obojene. Gledajte na ivot umesto biljke, ivo nje i ljude. Gledajte nau planetu kao Zemlju a ne kao skup razlii h drava. Imajte opre-deljenja a ne jake emocionalne pri- ske. Gledajte obe strane argumenta.

KAKO IVOT FUNKCIONIE?

Ve znate injenicu da je sve ener-gija. Sve to vidite u svojoj okolini je energija i to energija svetlos . Ona omoguuje molekulima da se zgusnu i saine va svet. Odea koju nosite, zemlja po kojoj hodate i zgrada u ko-joj ivite su sainjene od ove energije.

9Vae misli su energija i shodno tome grupa misli usmerena u jednom smeru ima veu snagu nego jedna misao. Emocije su takoe energija, energija je svuda i protee se do kraja Univer-zuma. Vi ste takoe energija i to ona koja ima vibraciju tano odreene frekvencije. U oveku je ima mnogo vie nego to on moe da vidi fi zikim pogledom. ovek ima sopstveno en-ergetsko polje koje ga okruuje, ono prevazilazi veliinu fi zikog tela i kree se svuda sa njim. Vi ivite u struji koja vas povezuje sa sveop m univerzu-mom. Vae misli tumae energiju koja vas okruuje i to tumaenje je krajnje subjek vno. Energiju koja pro e kroz vas procesirate u zavisnos od vaeg energetskog kvaliteta. Drugaije i jasnije reeno, to ste is ji u ener-getskom smislu manje ete izoblii ono to kroz vas protekne. Energija je stalna i ne moe bi unitena, ona jedino moe bi izmenjena ili preob-likovana. Ovo je jedan od osnovnih za-kona fi zike. Zbog toga, kada napus te fi ziko telo vi samo menjate sredinu i pojavljujete se negde drugde. Energija koja vas sainjava nikada ne moe bi unitena ili izgubljena. Potpuno isto se odnosi i na misli koje aljete u spoljnu sredinu. One su takoe forma energi-je i zbog toga su trajne. Kada vas misli napuste, ne mogu se niim izbrisa , one i dalje negde postoje kao misli. Energija vibrira na razlii m frekven-cijama. Frekvencija je brzina vibracije. Energija koja sporo vibrira ima niu frekvenciju. Ovakav energetski vid

doivljavate kao neto to je vrsto.Va sto, komija ili pas u dvoritu su dobar primer za takvu energiju. Njih lako moete da prime te fi zikim ulima. Energija koja brzo vibrira ima viu frekvenciju. Ovakvu vrstu energije ne moete vide . Ona nije vrsta. Mis-li, a takoe i energetsko polje oko vas, su dobar primer. Moda ste sposobni da ose te ili naslu te ova energetska deavanja. Ako razvijete odreene sposobnos , moe se desi da i vidite ovu energiju za razliku od veine ljudi u vaoj okolini. iva bia imaju viu frekvenciju od neive materije, to e rei da va pomenu komija vibrira na viim frekvencijama nego va radni sto. Energija najvie frekvencije se na-ziva ljubav. Ova energija se observira kao bela svetlost. Ljubav je univerzal-na energija. ista ljubav se doivljava kao sladunjava, blistava svetlost koja je neopisiva u svojoj lepo . Kaem neopisiva jer nae telo moe da sadri samo energiju do odreene vibracije. Veoma visoka vibracija iste ljubavi bi vam bila jako neprijatna u fi zikom telu (imajte u vidu da ne govorimo o ljubavi u klasinom smislu). Slino je i kada sretnemo adepta ili moda aneosko bie na Astralnim planovi-ma. Njihovo prisustvo je neizdrivo za netreniranog oveka. Kako se nivo vae sves podie ili to vie dozvolja-vate Viem Ja da sija, podie se i vaa frekvencija. Razne dimenzije svetova se razlikuju po frekvenciji energije koja ih sainjava. Svaka dimenzija ima odgovarajuu vibraciju. Kao to ve

10

znate fi ziki svet se nalazi u treoj di-menziji. Vae duhovno saznanje eg-zis ra u dimenzijama od etvrte do sedme. Energija sedme dimenzije ima daleko veu frekvenciju od tree. Ako zaelite da putujete u vie dimenzije postojanja morate da uradite jednu od ovih stvari ili jo bolje obe: ili po-dignite vau vibraciju ili napus te fi ziko telo.U svakoj dimenziji vae specifi na pravila. U ovoj treoj dimenziji odnos izmeu uzroka i posledice je izraen kanjenjem. Uzrok i posledica je od-nos koji nam pokazuje ta se deava kad se energija pokree. Misli su en-ergija koja izaziva posledice. U treoj dimenziji ove posledice kasne. U viim dimenzijama ovaj efekat kanjenja je sve manje izraen i ono to pomislite deava se odmah. Kanjenje je za tni mehanizam koji je priroda postavila zato to ljudi ne kontroliu svoje misli. Energija putuje kroz ljudsko telo siste-mom energetskih taki koje su nazvane akrama (termin iz Sanskrita). Energija tee kroz ove take i deluje na fi ziko, u zavisnos kako je procesirate. Posto-ji sedam glavnih taaka i rasporeene su od vrha glave do podnoja kime u ijoj liniji se i nalaze. Nie tri take vas povezuju sa zemljom i fi zikim svetom, a vie tri sa Viim Ja. to je va sistem is ji to je i protok energije od vas i ka vama laki. Emocije i energije straha mogu da zaustave ili izoblie ovaj en-ergetski tok i to e se svakako odrazi na vaem fi zikom telu. Sve to radite, raunajui i razmiljanje, ima efekat

na vau energiju. Ono to je bitno je da moete podii frekvenciju vae en-ergije na sledee naine:1. Kontroliite emocije i prouavajte ih. Emocije zamagljuju vae ener-getsko polje. Emocije spreavaju vau su nu da zasija i zbog njih vaa per-sonalnost ostaje vrsto ukorenjena u fi zikom svetu.2. Jedite hranu koja je svea i zdravst-veno ispravna. Pojedine namirnice su na energetski viem nivou, a to se naroito odnosi na voe i povre. Meso i mlene proizvode treba unosi- u umerenim koliinama.3. Drite se dalje od nega vnih ener-gija. Njihov izvor mogu bi nega vni ljudi i prizori, duvan i razne hemikalije, raunajui i prehrambene adi ve.4. Uite da kontroliete misaoni pro-ces kako bi vas doveo u stanje vie vibracije. Misli dolaze iz interpretacije iskustava, mogu bi pozi vne ili nega- vne i mogu oboji vae emocije.Uzrok i posledica znae da svaka ak-cija izaziva odgovarajuu reakciju. Svaka akcija koju proizvedete zahteva odreenu energiju, a ova energija mora da ode negde. Drugaije reeno, ova energija ne moe da bude unitena nego samo transformisana. Kad god se desi ovakvo pokretanje, energija celine se pomera i menja. Kao kada udarite rukom po povrini vode a ta-lasi pomeraju sve na svom putu. Svaka akcija, misao ili emocija imaju tenden-ciju da neto pokrenu. To je uzrok a negde mora da postoji i posledica. Za-kon uzroka i posledice podrazumeva

11

da ste odgovorni za sve to dolazi od vas - ukljuujui vae misli i oseanja. Okolni svet je energija. Ta konstantna struja neprestano pokuava da tee kroz vas. Nain na koji interpre rate ovu energiju stvara misli. Misli su uz-rok i one uvek izazivaju odgovarajuu posledicu. Ovo ne primeujete iz nekoliko razloga:1.. Niste svesni onoga o emu razmiljate..2.. Jedna usamljena misao sadri mnogo energije3. Postoji efekat kanjenja koji je za tni mehanizam tree dimenzije. Kanjenje je u procesu preobraaja misli u materiju. Mnogo je lake da vi-dite posledice fi zike akcije jer nema efekta kanjenja.Zakon uzroka i posledice se ne moe promeni , on je prisutan dok god postojite. Moemo da odemo i malo dalje i pomenemo neto to je poznato kao karma. Karma pomera shvatanje zakon uzroka i posledice korak dalje. Svaka akcija ima jednaku, a suprotnu reakciju. Efekat reakcije sadri pot-puno jednaku koliinu energije ali iz suprotnog smera. Vrlo prosto reeno - ta god aljete to vam se i vraa. Moda vam je teko da shva te ovaj koncept zato to ne vidite direktno efekat onoga to aljete. Ako pogledate un-azad kroz ivot paljivo i objek vno videete odraze svega to ste inili. Karma je nain na koji su uravnoteeni uzrok i posledica. Karma je sistem koji balansira energiju koja po e od svih ivih bia. Ona zadire daleko iza ovog

naeg fi zikog sveta. Ako delujete na energiju sa kojom doete u kontakt, postoji sistem koji je vraa u prvobitni oblik - to je karma. Karma nema nita sa moralom, ona nije dobra ili zla - ona samo uravnoteava energiju. Fiziki karmu iskusite kad god vam se vra neto to ste poslali. Za svaku akciju postoji jednaka reakcija iz suprotnog smera. Ako aljete ljubav onda e ona i s i od nekuda, ako aljete mrnju, mrnju ete i dobi . esto na posledice ekamo izvesni period vremena. Ovo posebno vai za misli i oseanja. Zamislite kakav bi haos nastao bez efekta kanjenja. Se te se samo vaih snova i kako su oni hao ni. U viim dimenzijama je od-nos izmeu uzroka i posledica mnogo direktniji. U astralnom nivou, gde od-lazite u snovima, kada neto pomislite to se odmah pojavi. Kada fi ziko telo umre, ovek nastavlja da ivi zato to ivot ne zavisi od fi zikog tela. Posle smr ovek ostaje potpuno is . Nara-vno - is u odnosu na stanje sves , ali se oslobaa ogranienja fi zikog tela. Dodue i dalje je ogranien frekvenci-jom energije koju je dos gla njegova svest. Ako je vibracija sves niska, ovek e se nai na niim nivoima as-tralnog plana. Nii nivo sves znai odsustvo kontrole fi zikih impulsa, to moe izazva akcije kao to su kraa ili ubistvo. Zbrka emocija takoe odrava nizak nivo sves i sadri veliku koliinu bola.Nii astralni nivo je baziran na ovakvim emocijama, tako da to nije najbolje

12

mesto gde bi se odmorili posle ivota na zemlji. Tamo vam se ini kao da imate stalne none komare. To je mesto koje veina ljudi naziva - Pakao. Ako je ovekova svest vie vibracije on ide na mesto koje ima takvu istu vibraciju. Tamo nalazi mir. Razlog zato se pojavljujemo u fi zikom svetu je da iskusimo i uimo. Proces uenja vam omoguava da izbistrite misli i ois te emocionalnu energiju vaeg bia. Ovo podie vau vibraciju i omoguava vam da napredujete kroz vie dimenzije. Vie dimenzije se po-koravaju drugaijim zakonima i tamo je odnos izmeu misli i kreacije (kao njihove posledice) mnogo prisniji. Ovo podrazumeva da postajete sve bolji u ivotu, ali to moe da bude jako teko. Pre nego to ste se rodili, vae su na je izabrala okolnos u ko-jim ete se rodi . Vi ste izabrali ko e vam bi roditelji, kako ete izgleda i sve drugo to je vezano za va ivot. To ste uradili jer u takvim okolnos ma najbolje moete da nauite ono to vam je potrebno. Naravno odluka je doneta bez prisustva Ega, a to znai da niste tragali za komforom, slavom i bogatstvom. Tragali ste za iskust-vima koja vas mogu neemu naui . Postoje stvari koje ete iskusi a ja ne. Vae telo i okolnos koje ste izabrali su drugaije od mojih. ta ja, roen od mojih roditelja, mogu da nauim a vi ne? Postoje stvari koje ste iskusi-li vaim unutranjim biem a koje mi ostali i ne slu mo. Bez izazova u ivotu, nema ni napretka. Tumaenje

sveta stvara emocije. Vae akcije u prolim ivo ma su pokrenule ener-giju i stvorile talas koji karma mora da uravnotei. Ponekad su emocije u vama ekstremno jake ba zato to ih nosite jako dugo. Karma mora da odradi svoje. Energija u vama mora da se uravnotei kako bi mogli da na-predujete. Ravnoteu pos ete ako koraate sredinom, udaljeni od polova dualiteta. Kad god skrenete vi stvarate karmu.Recimo da ste iskusili previe energije sa leve strane, tada morate neto da date i desnoj. Prak no znate kada ste o li previe levo ili desno zato to pri sak sadri emociju. Ako su vai iz-bori u ivotu voeni emocijama oni su nebalansirani jer naginju ka jednom od polova. Izbacite emocije iz odluke jer ete to kasnije svakako pla .

SVRHA IVOTA

Jedno od prvih pitanja na koje se mora odgovori je zato ste uopte ovde? Koja je svrha ivota? Va glavni za-datak je pridruivanje sveobuhvatnoj energetskoj sili koju ljudi zovu Bog. Da li verujete u Boga ili ne, uopte nije bitno. On je inteligentni energetski iz-vor koji proima sve. Vi ste ve njegov deo i zadatak je da postanete ponovo jedno sa njim. Kaem ponovo zato to ste to jednom bili - odatle ste poeli. Sa ovim energetskim izvorom posta-jete jedno tako to is te energiju i podiete njenu vibraciju. Vremenom, ovo e vam omogui putovanje kroz

13

dimenzije i ponovno pridruivanje. Pre nego to uspete u tome, moraete da savladate fi ziku dimenziju u kojoj se trenutno nalazite. Na Zemlji ste roeni sa razlogom. Fizike okolnos su vam date da bi mogli da uradite neto fi ziko. To bi moglo da bude isto preivljavanje a mogue je da vam je zadatak prosvetljenje. Svi smo razlii .Prosvetljenje je sposobnost da ujete svoju duu i dozvolite njenoj svetlos da zasija. Postoje razlii nivoi pros-vetljenja. Kada ga potpuno dos gnete vie vam nije potrebno fi ziko telo - moete se slobodno kreta ka viim dimenzijama. Lini razvoj je put koji vas vodi kroz fi ziki svet. To je bar jednostavno. Linim razvitkom proiavate energiju od koje se sasto-jite. To podie vau vibraciju i pomae vam u kretanju kroz fi ziki nivo. Lini razvoj se zasniva na ivotu, iskustvu i uenju iz iskustva. On je svrha vaeg ivota, spajanje sa izvorom je svrha ivota uopte. Da bi lini razvoj bio uspean neophodne su promene.

PROMENE

Stav predstavlja naginjanje na jednu stranu u odnosu na cilj. U ovom sluaju va cilj je da uite. Stav nije ni dobar ni lo, on je samo stav. Kad ujete da neko koris termin dobar stav to samo znai da on vodi ka neemu i nita vie. Vi ste takoe zauzeli stav prema neemu. To je pravac u kome idu misli. Jedini nain za uenje je da

imate pozi vne stavove jer pozi vno znai ii prema neemu. Bez pozi vnih stavova neete dosegnu nita, a to znai da neete nita ni naui . Znate da kad hoete da pomerite neto veoma teko vi ga gurate napred, a ne vuete ga u nazad. Nega vni stavovi podseaju na situaciju kad hoete da idete napred, dok istovremeno vuete u nazad. Skoro je nemogue da nemate stav prama neemu. On se kreira ak i kada ga niste svesni. To se zove shvatanje ili miljenje. Nesvesno formira shvatanje im doete do neke informacije, a vi imate mo da to sh-vatanje izmenite. Stav moe da iza-zove pozi vne promene u ivotu. Da bi ste dobili ono to elite, morate neto da promenite na pozi van nain. Sve je podlono promenama. Vreme se menja svakodnevno, menjaju se godinja doba. Menjaju se predsed-nici, vlade, tehnologija. Fiziko telo se menja kako ovek stari. Oseanja se menjaju veoma esto. ak ako i ne promenite va posao tokom radnog veka, prime ete da se priroda tog posla promenila. Nita ne ostaje isto a postoji i izreka koja kae da su jedino konstantne promene.Umesto da se opirete promenama, prihva te ih jer su neizbene. esto se primeuje da ljudi pruaju otpor novim tehnologijama. To ih esto dovodi u situaciju da postaju nepot-rebni tamo gde rade. Verovatno mis-lite da ako nita ne menjate, stvari ostaju iste, ali to nije tano. Promene vidite kao dobre ili loe u zavisnos od

14

perspek ve sa koje posmatrate. Ako volite leto, plivanje i odmor na moru, tada e vam dolazak zime bi grozan. Sve se neprekidno menja i stvari ne ostaju iste. Kad bi bile uvek iste ne bi ni primeivali njihovo postojanje. Re-cimo da je vreme uvek sunano i da je temperatura neprestano 22 stepena. Tada vreme kao takvo ne bi ni postoja-lo. Jednostavno ne bi ni znali za njega jer se nikada ne menja. Suprotnos se pojavljuju ba zbog promena. Bez su-protnos stvari ne bi ni imale svrhu. Bez dobrog ne bi postojalo zlo; bez crnog ne bi bilo belog. Promene i su-protnos nisu uvek tako oigledne. Pogledajte se u ogledalo i recite koliko imate vie bora nego pre deset godi-na. To nije lako. Da bi zadatak bio laki uporedite lik u ogledalu sa fotografi -jom od pre deset godina. Moete li da prime te razliku izmeu 22 i 23 stepe-na bez termometra. Promena je metod koji omoguava uenje. Promena vam omoguava da neto doivite. Jednom kada iskusite ekstremne suprotnos dobijate mogunost da naete mir i taku ravnotee izmeu njih. Tako s ete znanje. Sve se kree i to znai da su promene neizbene. Nekad vam padaju teko jer ste vrsto vezani za neto. Stvar je u tome da nauite da plivate na talasu iskustva i onda jed-nostavno odete. Ako ste privueni ka neemu, iskusite to i krenite dalje inae e se energija ustaja . Ako vo-lite okoladu i ponete da je jedete, to e vam done zadovoljstvo.Ali jednom morate da prestanete ili

e vam bi muka. Ostavite je i okren-ite se na drugu stranu. Ovo iskustvo moete esto ponavlja , ali onda ula-zite u situaciju da se nezdravo hranite. Ulazite u situaciju koja vam nikako ne odgovara ali ne elite da je promenite. Slino moe da se primeni na bilo koju situaciju u ivotu, recimo na posao i karijeru. U sluaju da neto elite da promenite, morate prvo da spoznate ta. Da bi ste spoznali morate da uite i da steeno znanje prak kujete.

KAKO DA KONTROLIETE IVOT?

Sve vam dolazi iz unutranjih prom-ena. esto gledate u spoljni svet da bi pronali reenje, verujui da e to promeni neto i done vam sreu. Jedini nain da pronaete pravo reenje je da zavirite unutra, tanije - odgovori su u vama. Klju za uspean ivot nosite sa sobom. Vi primate i aljete energiju. Energija je ono to se dogaa oko vas. Da bi upotrebili klju morate da razumete nain na koji funkcioniete. Postoji nekoliko stvari koje morate da uradite da biste kon-trolisali ivot u fi zikom svetu. Kad ih jednom savladate prelazite na sledei nivo, slino kao u kompjuterskim igrama. Niko ne kae da ih sve morate savlada za vreme trajanja ovog ivota. Ali to ih vie savladate, lake ete podnosi nedae fi zikog sveta. Sigurno oseate izvestan pri sak koji vas gura ka prosvetljenju. To ne znai da ete jednog jutra usta i ose se udesno prosvetljenim. To samo znai

15

da oseate pri sak koji vas primorava da traite odgovore. Moda ete doi do saznanja da je reenje u delovanju. Ba tako - sve je u akciji. Postoje e ri stvari koje morate da uradite da bi kontrolisali ivot:1. Morate da podignete vau svest. To znai da dozvolite vaoj boanskoj iskri da zasija.2. Morate da nauite proces kreiranja uz pomo misli.. Ovo znai da pret-vorite misao u supstancu i da izrazite svoju su nu.3. Morate da eliminiete emocionalno breme. Emocije vas spreavaju da po-dignete nivo sves . One vas spreavaju da jasno vidite.4. Morate da vodite rauna o fi zikom telu.. Bez njega ne moete da uradite nita od prethodno nabrojanog.

PROSVETLJENJE

Ove e ri take vas vode ka pros-vetljenju, to je idealno stanje bia. To je proces kojim uzdiete svest i dozvol-javate svetlu da sija kroz fi ziko bie. Neki ovo nazivaju potragom za Sve m Gralom. Svakako da jo niste pos gli prosvetljenje jer to bi podrazumevalo da nemate potekoa. Ove potekoe se nalaze duboko u vama i kreirane su posredstvom misli. Da objasnimo malo drugaije. Kad ste prosvetljeni vi ste slobodni od fi zikog sveta. To nara-vno ne znai da ete negde nesta ili da vam fi ziko telo vie nije potrebno, ova sloboda podrazumeva da vidite daleko iza svakodnevne egzistencije i

emocija koje je prate. Evo ta znai bi prosvetljen:Imate sposobnost da vladate misa-onim procesom. Misli kreiraju vau budunost. Vi se izjednaavate sa vaim mislima, ivite unutar misaonog procesa i ne shvatate da su misli neto to je odvojeno od vas. esto mislima nanosite sebi tetu. Kada ste pros-vetljeni oslobaate se zavisnos od misaonog procesa i na taj nain vie nema rezultata koji nisu va izbor.Osloboeni ste patnje. Borba sa emo-cijama izaziva patnju. Ponekad ovo traje kratko a ponekad je veoma bol-no i dugotrajno. Kada ste osloboeni patnje moete se samo ali na njen raun.Osloboeni ste elja. elja znai da ste nezadovoljni, a ono to vas navodi da elite je emocija. Ako se oslobodite elja to ne znai da neete nita ima- , to samo znai da ste slobodni od fi zikog sveta. I dalje volite okoladu, a ako je nema ba vas briga.Vidite is nu. Bi sposoban za poiman-je is ne znai vide mnogo dalje od fi zike pojavnos . Uspevate da vidite tano ko su ljudi sa kojima dolazite u kontakt. To znai da itate izmeu re-dova i ujete ono to vam se zaista gov-ori. Izmeu ljudi koji su u bilo kakvom kontaktu dolazi do prenosa energije. Kada ste prosvetljeni vaa svest je daleko iznad ljudi sa kojima komunici-rate. To znai da ste u mogunos da prenesete vau pozi vnu energiju na njih. Evo ja to radim piui ove redove, ali postoji i mnogo jednostavniji nain.

16

Jednostavno sedite pored nekoga i on e ima mnogo koris od pasivnog prenosa energije koji se tada deava. Neu ni da nagoves m koliko bi vam ovo koris lo u ivotu.

SVEST

Svest je ono to vi zaista jeste. To je boanska iskra u vama poznata i kao Vie Ja, krea vna nesvesna misao, Sve Duh, kolek vna svest i sl. Koji god izraz da upotrebite, on e opi-sa ovu energiju, koja je vaa prava inteligencija i koja sija kroz vas. Kada podignete nivo sves slobodni ste od ove dve stvari: emocionalnog stanja i intelektualnog stanja - koje je zas-novano iskljuivo na logici. Oba ova stanja su zasnovana na sebinos .Sebinost je neispravan nain da bilo ta radite jer blokira protok energije u vaoj okolini i unitava kvalitet ivota. Ne zaboravite: svi smo mi jedno i kad delujete kao da ste izdvojeni, bloki-rate protok energije. Svesnost je kad ste koncentrisani i delujete bez u -caja intelekta i emocija. Onda ste spo-sobni da delujete sa pozicija ljubavi. Kada podignete nivo, s ete mo da jasno shva te ta se dogaa oko vas. Onog momenta kad svest zasija kroz vae bie, videete mnogo dalje od uobiajenih okolnos , videete vie. Ovo objanjava kako je Isus podario vid slepcu. Neete doivljava mrnju i druge nega vne emocije. nego ete prihva mnogo bolja stanja. Ovo sjaj-no stanje vam omoguava da pobeg-

nete iz okova materijalnog. Kako da ak virate i podignete nivo svesnog? To ete uradi putem panje. Kad ste paljivi to znai da ste prisutni i da ste u sadanjos . Suprotno stanje je kada ste u takozvanom dnevnom sanjar-enju, u kome moda provodite veinu ivota. Da bi ste bili u stanju poveane panje morate bi svesni svega to se dogaa u vama i vaoj okolini. Veina ljudi provodi dan u jednom od ova dva stanja:1. Nesvesni ste onoga to se deava u vaoj okolini jer ste fokusirani ka unu-tra. Ne primeujete prolaznike koji idu pokraj vas, ne ujete pevanje p ca u pozadini ili kamion koji prolazi putem. Moda ste pod stresom ili u strahu od trenutne situacije, misli su vam usme-rene na neto neprijatno to oekujete da se dogodi. Reenje ove privremene situacije e doi ako se gurnete izvan. To radite uz pomo sves .2. Nesvesni ste onog to se deava iz-nutra zato to ste usmereni ka spolja. Moda ne primeujete krivicu ili strah koji se javio zato to kasnite na pos-ao, jer mislite o saobraajnoj guvi. Reenje je da pogledate ka unutra.Pogled na spoljni svet podrazumeva da koris te svih pet fi zikih ula. Prime te boju svih zaina koje stavljate u ruak koji se kuva. Ose te ih dodirom. ujte buku koju stvarate dok radite. Probajte ukus i ose te miris jela koje spremate. Budite u sadanjos i posmatrajte ta se dogaa. U suprotnom stanju san-jarenja, razmiljate ta je neko rekao jue i doputate da vam jelo zagori.

17

Posmatrajte va unutranji svet. ta oseate? Moda oseate strane sen-zacije kad vam ef na poslu naredi da neto uradite. Moda primeujete na-petost u ramenima ili gr u licu kada se osvrnete ka unutra. Moda oseate bes dok gledate ves na televiziji. Moda vuete neki ruan oseaj zbog dogaaja koji se jutros desio. Panja e vam pomoi da vidite ta se dogaa u vama. Ne znate ta vam se dogaa zato to toga niste svesni. Moda ste ukljuili autopilota i tako se kreete kroz ivotna iskuenja. Misli su ono to vas spreava da budete svesni onog to radite u ovom momentu. To to sad radite vam je potrebno da bi doiveli iskustvo. Stalni misaoni dijalog u glavi vas spreava da vidite sadanjost. Neprestano razmiljate o prolos ili budunos i na taj nain ivite ivot u mislima o neadekvat-nom vremenu. Prolost se ve dogo-dila i vie ne postoji, a slino vai i za budunost. Morate da se fokusirate na sadanjost. Panja je balansirano stanje u kome moete da prime te sve to se dogaa. Ovo stanje esto zovemo i prisutnost. Svest je ono to zasija kada ste prisutni, a vaa svest je ono to vi jeste. Postoje izvesni znaci koji vam ukazuju kad ste u stanju poveane panje i potpuno svesni. Ne misli se da morate stalno bi u maksi-malnom stanju svesnos , dovoljno je da budete svesni onoliko koliko je to mogue u datom trenutku.1 Prime ete izotravanje i jasnou vidnog polja.

2 Videete stvari mnogo detaljnije.3 Imaete neobjanjiv oseaj sree i zadovoljstva.4 Vreme e izgleda kao da je nestalo. To je kao kad radite neto to apso-lutno volite.Jedan od najboljih naina da ponete sa vebom poveane panje je da podelite dan na tri vremenska peri-oda. Tri puta dnevno sklopite oi, udahnite duboko, otvorite oi i post-anite svesni svega. Kada vam ovo ue u naviku, podelite svaki period na dva i radite ovu vebu pet puta dnevno. Tada pokuajte da produite stanje svesnos to due moete. Umesto samo par sekundi neka potraje itav minut. Idealno bi bilo da to stanje dominira tokom dana i to bi bilo zaista veliko pos gnue, ali zahteva dosta vebe. U tom sluaju bi ivot poeo da se menja u pozi vnom pravcu i sve prednos ove tehnike teko je nabro-ja . Otkrijte ih sami.

O MISLIMA

Sve oko vas je energija i ona je prisut-na svuda. Energija koja je odgovorna za misli dolazi iz kauzalnog plana, koji pripada viim dimenzijama. Misli su zaduene za tumaenje energije koja je oko vas. One to rade tako to prizivaju prole dogaaje. Ono to se desilo u prolos je subjek vno, jer zavisi od nivoa sves i perspek ve posmatraa. Na primer, ako ste nekad videli auto koji projuri pored vas uz glasnu buku, a sad neki drugi auto prolazi polako,

18

isto pravei veliku buku, vi ete misli da je on mnogo bri. To je zato to ste buku ranije povezali sa brzinom. Ovaj primer takoe pokazuje koliko je nae tumaenje subjek vno. Ili, ako uete u prostoriju i vidite oveka koji udara drugog, moete svata pomisli . Da ste uli deset sekundi ranije videli bi da se taj ovek u stvari brani. Poto ste stvorili u sak da je taj ovek agresivan, gledaete da ga se u budue klonite. Svoj u sak o njemu ste stvorili na osn-ovu onoga to ste videli i sada ponovo vidite koliko je ta slika subjek vna. Jo jedan primer. Ako ste napadnu to ste nekome prosuli vruu kafu na stopala moete odreagova na dva naina. Ili ete uzvra napad, ili ete shva da je on uzrokovan strahom i okom pa ete se izvinu . Ovde vidite koliko stvarnost moe da se razliito tumai, zavisno od nivoa sves koji posedujete. Dnevno kreirate oko pedeset hiljada misli, to je proseno dve u sekundi. Verovatno i niste svesni veine misli. Ove misli tumae energi-ju oko vas putem uma. Um ne samo da tumai dogaaje nego se ponaa kao svojevrstan fi lter. Kvalitet tumaenja zavisi ba od ovog fi ltera. Uporedimo ga sa vodom u koju ste gurnuli tap. Koliko e se jasno vide donji deo tapa zavisi od istoe vode.Moda sebe izjednaavate sa misa-onim procesom. Moete da tumaite svet kako hoete ali misli nisu vae vlasnitvo. One ne defi niu vae is n-sko bie. Danas moete misli jedno, sutra drugo ali vi i dalje ostajete vi.

Misli se samo pojavljuju i nije vano ta su one. One nisu ni dobre ni loe, one su samo misli. Misli su samo tumaenje energije oko vas, one nisu vi. Moda verujete da imate loe misli pa bi trebalo da se na neki nain ka-znite. Bez obzira na njihov sadraj, bez obzira to vam se ini da bi zapanjili okolinu sa njima, one ostaju samo mis-li. Ne morate nikome rei za njih. Ako postoje to znai da su ve prole kroz neiju glavu. I najvanije, ne morate da ih sledite. Misli vas moda mogu pokrenu na akciju. To se deava ako vie misli krene u jednom pravcu. Broj misli, to jest energija potrebna za ak-ciju se razlikuje od osobe do osobe. Moete izabra da li da sledite misli ili da ih ignoriete. Bez obzira kolika je kompozicija misli koja se upu u jed-nom pravcu, niko ne kae da morate poi za njima. Misli vas ne kontroliu, moete ih promeni kad poelite. Ali uvek pre neke odluke budite svesni kakve vam se misli motaju po glavi. Ako im dozvolite da vas kontroliu one e to i radi . Ali kad ste jednom svesni da misli nemaju u caj na vas, tada izlazite iz zamiljenog kaveza. Misli su ono to vas dri tu gde jeste ili u situaciji u kojoj ste. Misli stvaraju zamiljeni kavez onda kada mislite ja ne mogu.. E, pa moete. Misli su nemone sve dok im ne date ivot ula-ganjem energije u njih. Ne mogu vas odves nigde i natera da radite bilo ta dok im to ne dozvolite.Ponekad ljudi pokuavaju da se bore sa mislima koje su nepoeljne. uvajte

19

se, ovo je zamka! Kada se borite sa neim to znai da mu dajete ener-giju i samo ga inite jaim. Reenje je da ignoriete nepoeljne, a da uz pomo volje dozvolite poeljne misli. Ignorisanje znai da dopus te mis-lima da slobodno putuju, ali da ih ne sledite. Ako ih sledite, vi se gubite u njima i odlazite ko zna gde. Stanje nedisciplinovanog uma podrazume-va da pra te mnogo misli u raznim pravcima, to izaziva stvaranje jo veeg broja misli i vi se gubite. Tada je nemogue da izdvojite poeljne misli i pra te ih do konkretnog zakljuka. Vebom svoj um uvodite u stanje dis-cipline. To se pos e vebama fokusa i koncentracije, a o njima e bi rei kasnije. Svaka misao poseduje izvesnu energiju. ak se i nauka slae da prisustvo ljudi u mikro-eksperimen- ma u e na rezultate. Misao sadri veu koliinu energije ako uspete da se fokusirate i koncentriete. Ako mis-lima podarite vie energije one tee da se materijalizuju. Nita se na ovom svetu nije pojavilo a da neko pre toga nije razmiljao o tome. Verovatno mislite da je vaa imaginacija neto to slui za matanje i da nije deo real-nog sveta. Greka, misli poseduju en-ergiju i one su itekako realne, poseb-no kada ih dobro oivite. Vau matu koris te u stvaranju fi zikih okolnos : ako neto zamislite onda to moete da imate i iskusite. Mata je ono gde vaa realnost poinje i u ovo morate verova . Da bi se ostvarilo, ipak je potrebna neka snaga. Snagu mislima

dajete tako to obraate panju na njih, i tako se one ostvaruju. Um je sve; mi postajemo ono to mislimo - Buda Ovu injenicu ne primeujete iz nekoliko razloga: Pos ji efekat kanjenja izmeu misli i njihovog ostvarenja.esto ste nesvesni onoga o emu razmiljateNe fokusirate se dovoljno za ostva-renje.Proces manifestacije radi zahvaljujui nesvesnom. Um pohranjuje sve o emu razmiljate. Njegov posao je da restaurira u spoljnom svetu sve slike koje ste prethodno snimili iznutra. Svaka slika sadri sve misli i iskustva koje su vezane za nju. Problem je to ste uglavnom nesvesni onoga o emu razmiljate, jer misli ima previe. Problem je zato to ete snimi u nesvesnom i one slike koje ne elite. I one se podjednako uspeno pojav-ljuju kao forma u spoljanjem svetu. Taj proces je vrlo uspean. Kada ste u stanju poveane panje tada ste i u mogunos da pogledate slike koje ste pohranili u nesvesnom i da ih iz-menite ako elite. Bi paljiv znai bi prisutan i svestan onoga to se dogaa oko vas i u vama. To znai i da ste svesni svojih misli i oseanja - bi svestan znai bi budan. Neki ljudi ovo nazivaju bi u sada. Nije teko za objanjavanje, ali je malo tee za pos zanje. Svakako imate sposobnost da posmatrate misli. Moete i o i korak dalje tako to ete posmatra ceo misaoni proces jo u njegovom

20

nastajanju. Ovo zahteva malo vebe ali vam omoguuje taku gledita koja je mnogo bolja od postojee. Razlika je kao kada prvo gledate kroz prozor, a onda se popnete na krov kue da bi bolje videli. Moda se deava da odlu-tate dok itate ove redove, a onda vas neto opomene da se vra te na sadraj. Moda vam se esto deava da vas neto pozove nazad u stvarnost koju ste za trenutak napus li. Ovo bi predpostavilo da se u vama nalaze dve osobe. Prva koja odluta u dnevno sanjarenje i druga koja je poziva da se vra . Ona koja odluta je va Ego, a ona koja vas vraa je Vie Ja. Pokuajte da budete izvan situacije koja vam se deava. Kada ste u njoj, taka gledita vam je loija. Ova perspek va, kad posmatrate sebe u akciji, omoguava da bolje vidite ono to se deava u vama i oko vas. Omoguava vam da se ne zaglupite mislima i donesete pogrean zakljuak. Ovo je perspek -va Vieg Ja. Kada stvari gledate iz ovog ugla postaje vam jasno da moete da preuzmete kontrolu nad celokupnim biem.Preko Vieg Ja s ete mo da u ete na va svet i da zagospodarite njime. Da bi bilo jasnije o emu se radi prikazau jednu vebu koju morate uradi i koja nije jednostavna. Ova veba donosi mnogo toga, a najvanije, otvara vam irom vrata nedokuivog. Kada je do-bro utvrdite bie vam mnogo lake da pos gnete ono o emu e tek bi rei. Evo kako se radi: Idite i razgovarajte sa nekim. Umesto da se nalazite u samom

razgovoru, zamislite da ste negde sa strane i posmatrate sebe. Uoite ko-liko dugo moete da se koncentriete na sagovornika, pre nego to odlutate za svojim mislima. Uoite ta vas je navelo da odlutate. To je sve. Uradite ovo bar nekoliko puta.

KAKO DA UKLONITE STRES

Stres se deava unutar uma. To ne znai da nije realan, napro v. Stres nastaje kada u vaem umu pokuate da promenite ono to je teko promenljivo. Moda se stresirate kada kasnite na posao. Recimo da je guva u saobraaju, a vi za pet minuta tre-ba da ste na poslu. Pogledajte misli i shva ete da se one vrte oko h pet minuta i oko onoga to e bi ako zakasnite. Nijedna od ovih misli vam nee pomoi da bre vozite, ali e pomoi da se oseate loe i uplaeno. Ovo se deava zato to vam um nije u stanju discipline.Stres ete ukloni najbolje ako prvo postanete svesni vaih misli i drugo, kada zamislite ishod situacije onako kako bi to bilo poeljno. Na ovaj nain ete se rei misli koje su nepoeljne i ne mogu se na drugi nain ukloni . Ova tehnika zvui kao neto to je lako. To je tano. Posmatranjem misli moete se na lak nain rei stresa koji vam zagorava ivot.Ovo naravno podrazumeva da tehniku sprovodite u delo a ne samo da itate ove redove, jer e stres osta prisu-tan.

21

KAKO DA OSTAVITE PUENJE, DROGE I DRUGE POROKE

Ako ste pua onda znate da je to veoma runa navika koju ste razvi-jali tokom dueg perioda. Poto je to navika onda znai da to radite nes-vesno. Ne mislim da niste svesni kad zapalite cigaretu, ali proces koji stoji u pozadini sigurno je skriven od vas. Evo ta se deava kada zapalite, a ovo slobodno primenite i na druge poroke (pornografi ja, previe hrane, alkohol). Ba pre nego to zapalite cigaretu prime ete seriju misli kao to je: Ba bih jednu zapalio. I onda postupate tako sledei misli. Kada reite da ostavite duvan deava se da vam se tek onda pui. Misli koje slede su neto kao: Voleo bih cigaretu ili ja moram da zapalim jednu. Ovakve misli ponu ve nekoliko sekundi poto ste reili da prekinete. to vie mislite kako neete pui , vie razmiljate o puenju i dajete energiju takvim mis-lima. Bolje bi bilo da tada razmiljate kako ste zdraviji. Ali elja je sve jaa. I dalje se zaklinjete da neete pui i me samo sebi oteavate. Zaista zanimljivo, to vie razmiljate kako neete pui sve vam je tee. Puenje kao termin morate izbaci iz svog uma, inae nita od posla. Ako elite neto da ostavite tada doivljavate sebe kao subjekat koji neto - gubi. Vi ne ostavljate puenje, vi birate da bu-dete zdravi! Sve je stvar izbora. Da bi napravili pravi izbor, morate da pra te

misaoni tok koji mu prethodi, a da bi potpuno kontrolisali misli morate bi u stanju poveane panje.Kada posmatrate misli nakon to ste prekinuli sa puenjem, moda ete prime ovakve misli: ja elim da puim. Prvoga dana e se jako esto javlja - verovatno na pet sekundi. Drugog dana moda na 15 sekundi. Tree nedelje na 10 minuta. Ovo je zaista tako, samo to naravno niste svesni svake misli - sagledajte samo silu pro v koje se borite. Kada pak uoite takvu misao, vrlo je vano da se ne borite pro v nje. Borba bi znaila da samo jo vie mislite o puenju i da uviate kako je teko ostavi duvan. Kada je elja za porokom jaka, pored umetanja pozi vnih misli kao to su ja sam zdrav, morate da posta-nete svesni injenice da imate izbor. Bolje od naglog ostavljanja puenja je da radite in odlaganja. Ponavljajte esto: ja mogu da zapalim kad god hou; u stvari moda u i da popuim jednu kasnije, ali biram da ovog tre-nutka svakako ne zapalim cigaretu. Ubrzo primeujete - nije teko da se ne pui jedan sat, pa onda dva, tri itd. To je nain kako gradite snagu. Put od hiljadu kilometara poinje jednim korakom - Lao Ce. Svako jutro kada se probudite, slobodno prime te da niste puili celu no i da to uopte nije teko. Ovo govori i koliko vam misli u budnom stanju odmau. Ali ta ako posmatranjem misli ustanovite da vi u stvari ne elite da prestanete. E dra-gi moji, u tom sluaju proitajte deo

22

o samopotovanju. Ako svesno sebi inite tetu to sigurno znai da sebe ne volite. O ovome ete vie ita kasnije. Proces preduzimanja akcije u smeru koji ne elite je voen mislima. U ivotu postoji mnogo situacija koje vas spreavaju da budete u stanju panje. U ovakvim situacijama sanjar-enja niste u mogunos da vidite gde su vas tano misli preuzele.

FOKUS I KONCENTRACIJA

Fokus i koncentracija su ala koji vam pomau da dobijete sve to poelite. Verovatno ste ove rei ve esto koris- li u ivotu, ali da bi ste zaista dobili sve to elite morate da budete spo-sobni da ove alate i koris te. Fokus znai da usmerite panju ka neemu i tako ga izdvojite od gomile drugih stvari. Na primer, sad sedite u vaoj sobi i vidite sve stvari u njoj. Sada us-merite fokus samo na jednu stvar, na primer stolicu. Koncentracija znai da posve te panju neemu. Drugim reima mislite o neemu odreeni period vremena. Ako ste se panju us-merili na stolicu, zadrite fokus neko vreme. To je koncentracija. O emu god da razmiljate to moete i da os-tvarite. Misli su energija i ako u neto ulijete dovoljno energije to se ostvar-uje. Energiju u ono to elite ulivate na sledei nain:1. Fokusirajte se na vau elju.Za m:2. Koncentriite se na vau elju.Va um je nedisciplinovan sve dok ne

uvebate fokus i koncentraciju. Ako vebate stanje poveane panje, tada ete vide kako vam misli neorgani-zovano skau sa teme na temu. Ovo znai da vam je sposobnost fokusiran-ja i koncentracije slaba pa ih morate veba . Ovo je veoma bitna stvar pa malo smernica za vebanje nije na od-met.Fokusirajte se na predmet i razmiljajte o njemu. Zadrite misli na stvarima koje su vezane za objekat ali fokus paljivo zadrite. Znai ako je stolica od drveta, razmiljajte o njoj a ne o umi iz koje drvo po e. Prime te kako lako misao skae sa teme na temu. Na kraju vebe pogledajte odakle ste poeli a gde ste zavrili. Ako elite da se neto ostvari morate prvo da se fokusirate na elju. Kad se fokusirate onda se i koncentriite i dobiete - to je neminovnost. Ako ste preteno u stanju sanjarenja to znai da ste ili u prolos ili u budunos . To vas spreava da se fokusirate i skoncentriete na sadanje dogaaje i ulijete im dovoljno energije putem misli. To vam drama no smanjuje sposobnost ostvarivanja. Druga veo-ma loa navika je da mislite o stvari-ma koje ne elite ili o nega vnoj strani elje. Ako elite da budete vitki, foku-sirajte se na vitkost. Zamislite sliku na kojoj ste vitki i razmiljajte o gubljenju teine. Nemojte razmilja o tome ko-liko ste debeli ili koliko kila treba da izgubite. Razmiljajte iskljuivo o vit-kos . Ako elite vie novca, fokusira-jte se na bogatstvo - vidite sebe kao

23

bogatog. Nemojte misli o tome kako neete da budete siromani, o tome kako neto nemate, ve mislite o tome kako ste ve boga . Razmiljajte o divnoj vezi i zamislite sebe u njoj. Nemojte misli kako neete da bu-dete sami ili ta treba da uradite pa da ne budete sami. Vidite sebe u ideal-noj vezi, kao da je ona ve ostvarena. Da bi ste dobili ono to elite, nakon fokusiranja sledi koncentracija. Dru-gim reima, potroite mnogo energije mislei samo na jednu stvar. Stanje poveane panje vam omoguava da posmatrate misli i vidite kada odlutaju sa fokusa. Lako vam je da se tada re-fokusirate i zaponete koncentraciju. To e rei da je kon nuirani fokus u stvari koncentracija. To je proces ko-jim usmeravate energiju na neto, To je nain kojim komandujete univerzu-mu da vam ispunjava ono to elite.Brz, jednostavan ali i moan nain da ovo radite je da zapiete sve ono to elite a za m da to proitate. Za-pisivanje ini elju veoma jasnom i pojaava fokus. itanje elje kon nu-irano usmerava energiju na nju. Ako je vie elja na spisku dajte im neki re-dosled. Radite uvek samo sa jednom eljom, nikako vie njih istovremeno. Ne prelazite na drugu stvar ako niste ni prvu zavrili. Ovo je sjajan nain da uvebate i fokus i koncentraciju i da nainite um veoma, veoma monim. Dok ovo itate niste ni priblino svesni ta sve me dobijate. To shvatanje dol-azi kasnije samo po sebi. Evo i kratke vebe za koncentraciju i vizuelizaciju

istovremeno. Gledajte u neki objekat. To moe da bude bilo ta, a preporuuje se upaljena svea. Sada zatvorite oi i probajte da vidite taj predmet. Kada vie ne moete da ga zadrite, otvor-ite oi pa ponovo. Ja sam kasnije radio istu vebu sa pomorandom, ali ona je dosta naprednija pa se zadrite na jednostavnijim stvarima. Pomoranda omoguava da zamislite i dodir njene povrine, boju, miris i ukus. Fokus znai da iskljuite sve stvari osim jedne, ali dok ga ne uvebate misli e vam luta nekontrolisano po okolini. Tako niste u stanju da poaljete dovoljno ener-gije objektu fokusa. Mnogo bi vam pomoglo ako bi uklonili sve ono to vam odvraa panju. Kad vam um nije disciplinovan, deava se da ga sva-kojaki s mulansi iz okoline odvlae i zamaraju. Previe s mulacije zamara um i ini da niste u mogunos da se skoncentriete na ono to elite. Da se ovo ne bi deavalo morate da odluite ta je to bez ega moete.Nered u kui doprinosi i neredu u gla-vi. Kad proete kroz sobu punu nepot-rebnih stvari, koje je ni malo ne ine lepom, samo ete potroi mnogo energije obraajui panju na tu gomi-lu sitnica. Probajte da radite neto na stolu pretrpanom raznim sitnicama, a za m ih sve do jedne uklonite. Razlika e bi ogromna jer ste sad sposobni da se fokusirate na to to radite a za- m i da se koncentriete. Nije samo nered u kui odgovoran za to to niste u mogunos da se koncentriete. Da li sluajno ne gledate sa ma televiz-

24

iju? Da li vam je to toliko neophodno u ivotu i ta vam znai taj is gubi-tak vremena? Najvei problem ljudi ovde kod nas, koliko sam video, je taj to je strah neverovatno zavladao, to su ljudi, prestraeni za svoju egzis-tenciju, potpuno izokrenuli shvatan-ja meuljudskih odnosa kao i svih vrednos , to je me ubijena svaka ambicija i inicija va, to se zlo moe oekiva od najbliih. Za ovo stanje ve-liki krivac je televizija. ta mislite oda-kle o manje za frekvencije, stvaranje nacionalnih servisa i sline gados ? Olo koji vlada ovom zemljom iz po-taje to dobro zna, a evo objasniu vam o emu se radi. Televizija je izum koji slui za kontrolu naroda, tanije sves naroda. ta se deava dok gledate tv ? Va misaoni tok zastaje i vi nesvesno prihvatate ono to vam se servira drugim reima neko misli umesto vas. To vie niste vi. Nesvesno je veoma lako obmanu i ono prihvata sve to mu se podmetne kao slika realnos , memorie ga, i u skladu sa me vi se i ponaate programirano (program). ta mislite odakle onolike reklame? Pa odatle to su veoma efi kasne, jer rade na istom principu. Osvrnite se na vae dnevne ak vnos . Koliko vremena provodite u fokusu na ono to zaista elite? Odgovor na ovo pitanje e vam razjasni mnogo toga to je vezano za neuspeh.

TA JE TO O EMU BRINETE?

Briga je ekstremno razmiljanje o

neemu to ne elite. Kada brinete to znai da toliko razmiljate o neemu to ne elite, da poinjete fi ziki da ga oseate - javlja se stres. Da li ste prime li nekad da se stvari o kojima neko brine ba i dogaaju? Sa druge strane, neko ko ne brine ni o emu zaista i ne mora da brine. Ne zabo-ravite, misli su energija koja tei da se manifestuje. Briga je slina uvenom klieu: da li je aa polu-prazna ili polu-puna? Odgovor je - zavisi na ta se fokusirate. Ako prihva mo da je neto to je puno poeljno, tada je pozi van fokus - polupuna. Fokus onih koji brinu je da je aa poluprazna. Da bi ste prestali da brinete morate da uvebate um da se automatski foku-sira na pozi vno. Neki roditelj bi od-govorio: ne mogu da ne brinem kad mi dete izae kasno uvee. Moe. Misli u ovom sluaju lete ka nega- vnim dogaajima koji bi mogli da se dese. Tako ih samo privlaite. Prvo preduzmite pozi vnu akciju i nauite decu kako da se ponaaju u neprilici. Za m kada izau (ne drite ih valjda zatvorene), razmiljajte o tome kako se lepo provode i zabavljaju. Ovo je jedini ispravan nain ponaanja. Jo je bolji primer kada brinete da li vam je partner veran. Velike su anse da ete ga ba me otera od sebe. Ljudi ne vole kada su kontrolisani; menjajte ove rune navike i ivot e se prolepa . Uvek imate slobodu iz-bora i to je sjajno! Briga ne prestaje automatski zato to ste ovo proitali. Morate da preduzmete neku akciju,

25

da usmerite misli na neto to elite. Kada prvi put ovo uradite prime ete da se misli brzo vraaju na brigu. to vie vebate to ete due zadra misli na predmetu elja. Ovo je sasvim dovoljno da izmeni va svet na bolje!

SNAGA VOLJE

Jedan od osnovnih zadataka u ivotu je da nauite i uvebate usmeravanje misli ka realnos koju bi ste eleli. Ovo radite uz pomo volje. Volja je sposob-nost da inite izbore koji e dalje u ca na dogaaje. To je u stvari kristalizacija misli. Volja je fokus i koncentracija na misli. Snaga volje je sposobnost da se koncentriete na fokusirane misli. Sna-ga volje je proces koji vam omoguava da dobijete ono to elite. Snaga vae volje je ujedno vaa lina snaga. Ako ne preuzmete kontrolu nad mislima i ne zagospodarite m procesom, neko drugi e to uradi umesto vas. Primer za ovo su reklame. Drugi vam govore ta je atrak vno, ta je moderno ili bez ega ne moete. Na osnovu velike uspenos reklama zakljuite koliko ljudi gospodare sobom. To je strano! Poto imate potpunu slobodu izbora, moete svoju volju da usmeravate u bilo kom pravcu. Volja je ho mian i svestan izbor ak vnos , bez nje ne postoji kretanje i akcija. Misli su proces koji se neprestano deava. Preko dana esto napravite neki izbor a da toga i niste svesni, poto ne posmatrate mis-li. Moda se posle toga i kajete. Ako niste svesni onoga o emu razmiljate

odluke e donosi va Ego. O njemu e bi vie rei kasnije. Nakon to postanete svesni, odluku o akciji don-osite vi i usmeravate vau volju na ono to elite. To je ono to omoguava da se neto desi tako to usmerava ener-giju. To je fokus i koncentracija. Volju jaate sa svakom misli koju poaljete u pravcu koji elite. U ovome je reenje. Svaki put kada kada ne uradite ono to ste rekli - slabite volju. Svaki put kada to uradite - jaate volju.Od ovoga se ne moe pobei. ak i ako kaete da nemate ciljeva, svaki put kad pomislite na neto vi pokreete proces. Ako na primer, ujutro zvoni sat, znai da ste ga iz nekog razloga navili. Ako iskljuite zvono i nastavite sa izleavanjem tada slabite svoju volju. Dan je ispunjen slinim situaci-jama i obra te panju na njih jer e vam volja veoma oslabi . Ukratko, ta god kaete ili pomislite da ete uradi- , to i uradite. Slabljenje volje poinje jo u de njstvu. Tada koris te imagi-naciju da stvorite svet u vaoj glavi. Moda jednog dana saop te svetu: ja u bi astronaut. Ljudi za koje ste vi odluili da su autorite , sputaju vas reima: ne budi luckast ili to je nemogue. Vi ste odluili da neki ljudi znaju o vama vie od vas i ta je za vas najbolje. Kada ste dete to je sasvim prirodno, ali to postajete stariji ovo vam ba nije u interesu. Svoju odgov-ornost predajete drugima a to ujedno znai da im predajete i svoju mo. Mo predajete roditeljima, nastavnic-ima i svim autorite ma koji vam mogu

26

oduze mo ako im to dozvolite. Kada slepo prihva te is nu onako kako je oni vide, tada te slike deponujete u svom umu. Nain da ojaate volju je da sebi obeavate manje. Tano tako - manje! To inite tako to vee ciljeve podelite u vie manjih, lake dos nih ciljeva. Ostvarivanjem ovih manjih ciljeva dobijate i onaj vei, prvobitni cilj. Da bi ovo bilo uspeno morate sve vreme zadra i viziju prvog cilja, a sva-kodnevno ak vira fokus i koncentrac-iju na manje delove cilja. Poto ovo ne zvui najjasnije evo kratkog primera. Ako stavljate tri kaike eera u kafu a morate da ga ukinete, nemojte to ra-di odjednom jer ete se samo mui i neete uspe . Par nedelja stavljajte dve kaike, pa par nedelja jednu i tako dalje. Podelite cilj na vie manjih i lake ete ga dos i.Slino je i sa novcem; sauvajte manju svotu u roku od petnaest dana, pa je postepeno poveavajte. Tako jaate volju i dolazite do neke sume novca koju ranije niste imali. Ne moete sauva odmah celu platu, to je sigur-no. Ono to vam je svakako zanimljivo je da e novac poe da dolazi sa raznih strana, vi ga ovakvim fokusiranjem (gomilanjem) privlaite u svoj ivot. Ako samo troite, stvarate obrnu efekat. Kada ste svesni onoga o emu razmiljate, u stanju ste da prime te obeanja koja dajete sebi i izbegnete prevelika obeanja koja niste u stanju da ispunite. Ovo je nain kako se volja jaa do stepena kada moete da dobi-jete sve to poelite. Ima jo neto.

Ako glasno izgovorite svoje obeanje u neijem prisustvu tada volju poka-zujete i sebi i drugima istovremeno. Ako obeanje ne ispunite tada osim to gubite svoju linu mo, gubite je i u oima drugih. Obra te panju na ono to mislite pre nego to progovorite. Ako olako dajete obeanja samo da bi udovoljili drugima, na putu ste da izgubite volju. ak i ako samo kaete: nazvau te sutra onda to stvarno i uradite. Lekcija je slina: obeajte manje, a dajte vie. Veoma uspeni trgovci ovako s u veoma zadovoljne muterije. Evo sad neeg to je jako zanimljivo. esto ispunjavate tue zahteve bez rei, a me istovremeno krite obeanja koja ste dali sebi. Ovo je indikator unutranjih dogaanja - koliko sebe vrednujete i potujete. Veoma je vano da pokaete ljudima gde su vam granice. Jaanje volje pos ete vebanjem. To ete uradi ako sledite ovih sedam taaka:1. Imajte jasno odreene ciljeve, kratkorone i dugorone. Ali neka budu kristalno jasni.2. Odredite ta ete radi svakog dana i za poetak zapiite taj plan. Bez cilje-va, doputate misaonom procesu da radi nekontrolisano.3. Poveajte mo tako to ete uradi ono to kaete.4. Nemojte se predava drugim lju-dima. Nauite se da kaete - ne! Ako je to teko, znai da se ba trudite da zadovoljite druge. Potraite razlog zato je to tako. ta e se to desi ako im kaete - ne?

27

5. Uklonite sve to vas ometa. Poba-cajte sve sitnice iz okoline koje vam samo odvlae panju.6. Radite posao u malim koracima.7. Ponavljajte ovo svakog dana. Akcija podrazumeva uspeh.Molim vas da se ne zadrite samo na itanju. Posle samo par dana prak- kovanja e vam posta jasno kakav ste dar dobili.

POPRAVITE KOMUNIKACIJU

Razmiljamo pomou slika i pojmova. Pretvori ih u rei nije ba jednostav-no. Slika govori vie od hiljadu rei je izreka koja ovo dobro opisuje. Re tenis izaziva niz asocijacija. Vi moda pomislite na slavnog tenisera, a neko drugi misli moda o teniskom reketu koji bi kupio. Mnogo rei je potrebno da bi iskazali ono o emu razmiljamo. Ako ste mislili na tenisera za koga ja nisam uo, kako ete mi ga opisa . Moete mi rei njegovo ime, nacional-nost, visinu, boju oiju, s l igre, duinu kose i jo mnogo, mnogo toga. I posle svega mi emo ima razliite slike o njemu. Ovo je veoma vano. Onaj ko neto saoptava je odgovaran za to da li je poruka pravilno shvaena.Evo ja vama sve vreme neto saoptavam i ako niste sve shva li, onda nisam dobro uradio posao. Zato kreem iznova mnogo puta i ak po-navljam pojedine stvari, jer mi nije cilj da uradim bezvredan posao. Zbog toga mi i s l pisanja odaje opreznost. Kada vi komunicirate, tada je va za-

datak da uinite vae poruke jasniji-ma. Morate da posmatrate ta ini va sagovornik i da iz toga vidite da li vas razume. Komunikacija je neophodna i bez nje ne moete. Tokom dana us-postavljate mnogo razlii h vrsta ko-munikacije: kod kue, na poslu, sa pri-jateljima. U sluaju da elite da imate kvalitetnu komunikaciju i da budete pravilno shvaeni, morate da pravilno plasirate sadrinu. Kada primenjujete poveanu panju, prime ete da kada govorite ne obraate panju na reak-ciju sagovornika. To je zato to vam je um fokusiran na ono to ete sledee da kaete i previe je zauzet da bi prime o da li vas sagovornik razume ili uopte slua. Ovo ete ispravi ako gledate sagovornika u oi. Kada priate sa nekim morate na neki nain i da se povveete sa njim. Ako ste paljivi i gledate sagovornika u oi, prime ete kada je prestao da vas slua. Da bi poruka bila ispravno shvaena morate da prois te vae misli i fokusirate se na njihovu prezentaciju. Ovo radite tako to se postavite u perspek vu Vieg Ja i posmatrate misli. Tada ete prime da mnogo toga to ste po-mislili i poeleli da kaete uopte nije potrebno. Kada eliminiete ovo puko askanje otvarate dosta prostora za ispravno razumevanje. Odgovornost sluaoca je da slua, a ne samo da uje rei. Kada ste u ulozi sluaoca duni ste da zaustavite unutranji di-jalog i fokusirate se na rei vaeg sa-govornika. Komunikacija se popravlja sluanjem a ne brbljanjem. Ako umete

28

da sluate stei ete mnogo novih pri-jatelja. Ljudi vole kad ih neko saslua i deava se da dobijete kompliment da ste prijatan sagovornik iako niste ni re izus li.Prime o sam da kad god odem u okruenje sa dosta ljudi, oni mnogo vole da priaju. Doem u prostoriju punu nepoznatog sveta, a izaem fi lovan bezbrojnim informacijama o njihovom ivotu. Pri tom niko od njih nema pojma ta ja radim, da li sam moda dreser krokodila ili ludak koji je pobegao iz psihijatrijske ustanove. Previe su zauze prianjem i ispaljivan-jem automatskih fraza iz glave. Oni obino ne ele da sluaju nita drugo osim sebe jer su obino mnogo zauze- sobom. Naravno, to i ne primeuju. Ako ve sluate, dobiete vie korisnih informacija uz pomo parafraziranja i postavljanja pitanja. Parafraziranje znai da ponovite ono to ste upravo uli, ali drugim reima. To znai da sa-govornik uje vae tumaenje onoga to je upravo rekao.Pitanja koja post-avljate e vam jo vie pobolja ko-munikaciju. to vei fond rei koris te komunikacija je bolja, a ovaj fond se uveava itanjem. Rei koje koris te formuliu misli a me i kreiraju va svet. itanje vas dovodi u neposrednu vezu sa sjajnim ljudima koje drugaije neete nikad sres . itanje vas izlae novim idejama i tako moete mnogo toga da nauite. Rei e uoblii vas i vau sudbinu. Rei su nain na koji izraavate misli, one kreiraju oseanja koja vas teraju na akciju. Zapam te,

kada imate problem u komunikaciji on po e iz jednog od ovih uzroka:1. Lenji ste i ne koris te dovoljno rei da poaljete svoju poruku.2. Ne traite odgovor ili ste prezauze mislima pa odgovor i ne prime te. Zbog toga ne vidite ni da li su vae rei pravilno shvaene3. Nemate dobar renik kojim bi izra-zili sve ono to misliteKomunikacija je vaa odgovornost. Jo danas uinite napor da je popravite i va ivot ese odmah promeni na bolje.

POSTAVITE PRAVA PITANJA

Veina misli koje koris te u unu-tranjem dijalogu su pitanja i odgov-ori. Um tumai energiju i primorava vas da postavljate pitanja, Vie Ja daje odgovore kada je prisutno. Ako se pri tom umea i Ego odgovori su iskrivlje-ni i esto pogreni. to vie podiete nivo sves , odgovori su taniji, nara-vno tanost posmatrajte kao subjek- vanu u ovom sluaju. Subjek vnu zbog toga to su odgovori tani u odnosu na ono to je najbolje za vas. Pitanja vode ka rezulta ma. Vi samo treba da budete sigurni da su rezulta ono to zaista elite. Pitanja vam daju informaciju a informacija je mo. Ljudi postavljaju malo pitanja, ak i kada su zainteresovani za temu razgovora. Verovatno ne pitate previe iz neko-liko razloga. Veoma ste zauze mislima i niste prisutni.

29

Verovatno pretpostavljate da e sa-govornik da pomisli da ste nepristojni ili ga molite za netoNe elite da neko momisli da ste glu-pi.Upravo je obrnuto. Veina ljudi je srena da prui odgovor kad ih neto pitate. Kada pitate tada ispoljavate veliku koliinu znanja, razumevanja i potovanja prema sagovorniku. Ako neto ne znate, to ne znai da ste glu-pi ve samo da ne znate sve injenice. Niko na ovom svetu ne zna sve. Kvalitet ivota moemo da dovedemo u odnos sa pitanjima koje postavljamo. Pitanja odraavaju nain razmiljanja i vode ka ispravnim odgovorima. Kad god krenete putevima spoznaje - kreete sa pitanjima.Ako se pitate kako je neko doao do automobila koji kota vie nego to ste u ivotu zaradili, moete se upita - na koji nain? Upitajte se i moda dobijete prave odgovore, a oni vas mogu upu kako da vie zaradite. Jednom kad se upitate, krenuete da traite odgovor. Moda je bolje da se upitate -kako da i ja zaradim za takav auto? Kopiranje uspenih nije uopte loa ideja, ali informacije se nalaze svuda pa i u vaem unutranjem sve-tu. Postoji neto to je mnogo vanije od odgovora gde se nalazi novac. Pi-tanja koja postavite o kvalitetu ivota vode do odgovora koji su veoma bitni za vas. Ja sam postavljao pitanja o mojoj linoj srei. Zato ne mogu da budem srean sve vreme? ta treba da uradim pa da budem srean? Zato

oseam emo vni bol? Zato je na ovoj plane bol u prvom planu? Postavljao sam pitanja i dobio odgovore. Jeste da je trajalo veoma dugo, ali vi imate ovu knjigu pa e traja mnogo krae. Pitanja vode do odgovora, ali postoje razlii odgovori u zavisnos od pers-pek ve sa koje posmatrate. Recimo da postavite pitanje i dobijete odgovor. To vas moda zadovoljava i zaustavlja. U primeru automobila - za nekog je odgovor sigurno se ovek bavi neim nezakoni m sasvim zadovoljavaju i poto se sam nikad nee bavi takvim poslovima, ostaje u looj poziciji. Neko e dok pita tei da pos gne slian rezultat, tj. da kupi takav auto. Njega nee zadovolji jedan odgovor nego e ii dalje. Kako da zaradim za takav auto? ta treba da radim pa da ga i ja kupim? Kako da ga kupim, a da sve bude po zakonu?uvajte se pogrenih odgovora. Pogrean odgovor je kad vas zaustav-lja u nastojanju da neto dobijete. Kako da doem do takvog auta? Od-govor - nema anse! Pitajte zato ne? i kako da ipak dobijem? Ova dva pitanja su veoma razliita. Prvo vas vodi do odgovora - zato to je plata jako bedna i kraj. Drugo pitanje vas moe doves do reenja. Insis ra-jte na pravom odgovoru jer samo vas on moe pokrenu na akciju. Budite uvek sigurni da je pitanje usmereno ka dobijanju rezultata jer tad stvarate ispravan nain razmiljanja koji e vas vodi ka uspehu. Ne postavljajte pi-tanja na koja se moe odgovori sa

30

da i ne. Bolje pitajte - kako. Kad god dobijete nega van odgovor javlja se va Ego. Pitanja vas vode ka stazi svet-los a to znai da moete ima sve to poelite. Tako va ivot treba da izgleda.

KAKO RADI UM?

Vi niste isto to i vaa misao i nemojte da svoju su nu povezujete sa mislima. Potrebno je da se distancirate od toka misli i posmatrate ih sa perspek ve Vieg Ja. Um je aparat uz pomo koga moete da radite dve stvari. Prva je tumaenje energije koja vas okruuje i pro e kroz vas. Druga je da ga ko-ris te kao vrhunski kompjuter koji e vam reava probleme. Ba tako, um je savren alat koji moete da koris te kako vam volja. On moe da obrauje zamrene ideje i da dejstvuje na nain koji e vam omogui da kontroliete materijalni svet koji vas okruuje. Problem je to mu omoguavate da pokree va ivot i kada nije pod kon-trolom. Kada ga kontroliete onda omoguavate Viem Ja da zasija. Misli su tada pod kontrolom i stvara se dos-ta prostora koji e obasja vae stvar-no bie. Um je pod kontrolom samo onda kada mu dozvolite da odlui kada i gde e da radi. Veinu vreme-na provodite u dnevnom sanjarenju, razmiljajui o prolos i zamiljajui budunost. Istraujete dogaaje koji su proli ili se nikada nee odigra , a istovremeno proputate da vidite i uivate u onome to je oko vas. Sve

to sada posedujete ste sami stvorili, bilo da vam se to svia ili ne. Ako vam se ne svia to to ste kreirali, znajte ovo: uvek moete da stvorite novo i bolje okruenje. Ako to zaista elite onda je sledee neophodno: Pogledajte oko sebe i vidite ta ste stvorili. Ovo podrazumeva da ste u stanju poviene panje. Morate da nauite kako um radi i kako da svesno stvorite novi kvalitet. Osvojite kontrolu nad mislima i tako dozvolite Viem Ja da se ispolji.Um se moe podeli na dve razliite oblas . To su svesno i nesvesno. Sves-no ima e ri uloge:1. Opaanje. Svet opaate uz pomo pet fi zikih ula - vid, sluh, dodir, ukus i miris. Uz pomo njih tumaite ono to verujete da je stvarnost.2. Asocijacija.. Sve ono to opaate ulima poredite sa prolim doivljajima.3. Procena.. Kada neto opazite vi ga odmah i procenjujete, uz pomo aso-cijacija.4. Odluivanje.. Kada neto procenite, sledi akcija.Va um ima zadatak da uva vau ver-ziju stvarnos . Vaa verzija realnos se sasvim sig-urno razlikuje od moje verzije, a i od verzije drugih. Nesvesni um snima sve to otkrijete uz pomo ula. On je sauvao sva vaa iskustva pa i ono to mislite o njima. Sauvano je sve ono to ste sebi rekli, a takoe i emocio-nalne reakcije na sva iskustva. Sve ovo je krajnje subjek vno. Subjek vno je

31

zato to su to vae verzije dogaaja a ne ono to se zaista dogodilo. Zbog subjek vne prirode iskustava vaa stvarnost pripada vama i nikome vie. Ako vi i ja prisustvujemo nekom dogaaju, tada emo zabelei pot-puno razliite verzije istog. Znate li ko-liko policija ima problema kad sakupi vie svedoka nekog zloina? Izjave mogu bi toliko razliite da postaju beskorisne. Dogaaj se fi ltrira kroz subjek vne prizme svakog svedoka. Ono to opazite postaje vaa stvar-nost Nesvesni um takoe sadri i sve vae navike. Navika je neto to ste svesno nauili i ponavljali toliko da se to moe izves automatski. To je ponavljanje neke ak vnos koja je snimljena u nesvesnom i moe se izes automats-ki.To je dobro jer neto moete ura-di a da ne razmiljate, kao u sluaju raznih sportova ili vonje. Kada igrate fudbal, ne razmiljate o svakom pot-ezu koji ete izves . Ako ponete da razmiljate gubite efi kasnost. To se odnosi na sve to morate da uradite brzo i efi kasno. Zahvaljujui automa- zmu moete da radite dve stvari is-tovremeno - da vozite bicikl i razgo-varate ili da jedete i itate. Nesvesno ne moe da sudi o kvalietu informacija koje pohranjuje. Deava se da snimi i pogrene informacije, koje kada ih ko-ris te, mogu da oboje pogled na svet. Kada ste bili mali verovatno su vas nagraivali slatkiima. Sada kada ste odrasli, verovatno se deava da ih nes-

vesno jedete kada ste neraspoloeni. Nesvesno ne moe da sudi o razlozi-ma. Moda ste pohranili injenicu da bi mrav doprinosi trajnos ljubavne veze. Nesvesni um ne moe da anal-izira ovu situaciju i da pita: kakve veze ima kilaa sa trajanjem veze? Nesves-no jednostavno snima sve. Vie Ja je deo nesvesnog uma koji vas povezuje sa univerzumom i koji je odgovoran za sve magino u vaem ivotu. To je veza izmeu drugih dimenzija i vaeg fi zikog postojanja. To je veza izmeu ovekove su ne i fi zike stvarnos . Vie Ja je oblast uma koja se koris za ostvarivanje svega. Oblast uma koja vam daje sve to poelite. Kad nauite da je koris te kako treba i postanete jedno sa njom tada stvarate magiju. Krea vno nesvesno ili vie ja je deo nesvesnog i ima e ri uloge:1. Prva uloga je da odrava vau stvar-nost. To znai da kakvu god sliku da imate u nesvesnom, ona tei da se os-tvari u fi zikom planu.2. Druga uloga krea vnog nesvesnog je da reava probleme. Ono pregleda banku podataka o svim iskustvima i donosi reenje. To znai da ne morate svesno da reavate problem. Vie ja (krea vno nesvesno) vas vodi ka reenju a da vi to i ne znate.3. Krea vni nesvesni um je izvor ener-gije za vas. On pokree energiju koja e rei problem.4. Problem znai da va unutranji i spoljanji svet nisu u harmoniji. Ako vidite sebe kao mravu osobu, a skala na vagi pokazuje drugaije, javlja se

32

problem koji mora bi reen. Krea v-no nesvesno e poradi na reenju (ostvarie sliku koju ste zamislili).5. Poslednja uloga je postavljanje ciljeva. Uvek morate da imate ciljeve ili neto ka emu teite. Bez njih ne moete da funkcioniete. Ciljeve morate ima pa makar mislili i da ih nemate. Ako pogledate svoj ivot u nazad, prime ete da kad god niste imali svoje ciljeve, tada ste ostvarivali tue.Postoji termin koji se naziva sistem fi l-triranja i vi ga stalno koris te. Sistem fi ltriranja je deo nesvesnog uma koji odbacuje sve to je nepotrebno i fi -kusira se na bitno. Poto neprestano dobijate informacije putem ula, i poto je njihova koliina ogromna, dolazi do fi ltriranja. Zamislite sve kue u vaoj ulici. Iako svakodnevno pro-lazite pored njih, malo toga bi rekli o njima kada bi vas neko ispi vao do de-talja (npr. koliko prozora ima na svakoj ili kakve su boje vrata). To podaci vam ne trebaju pa ih um fi ltrira. Ovo fi ltri-ranje radi tri stvari:1. Pozi vno fi ltriranje. Ako ste novopeena majka, tako ste na mani prema bebinim potrebama da ujete i odgovarate na svaki zvuk koji od nje doe. Ako elite da se odmorite onda idete u drugu sobu inae vas svaki bebin pokret uznemiri. Va fi lter je podeen da ujete sve to od bebe dolazi. Ako kupite auto, odjednom vidite koliko is h takvih ima u gradu. Filter je podeen da vidite sve takve automobile jer sad i vi imate jedan.

Ove stvari su veoma vane.2. Nega vno fi ltriranje. Ako ivite pored aerodroma ili prometne saobraajnice, posle nekog vremena vi ne ujete buku aviona ili vozila. Fil-ter odbacuje buku koja bi vam veoma smetala. Prime li ste da esto ne ujete rad zidnog sata iako je dovoljno glasan da vas kljuca u mozak.3. Trea stvar koju fi lter radi je da daje individualna opaanja Ako vi i jo nekoliko ljudi posmatrate istu scenu, imaete potpuno razliite u ske.Kada um odlui da je neto vano, fi lter vam skree panju kad god se to pojavi. Ono to je nepotrebno se odbacuje, a na ono to je bitno se fokusirate. Jednom kada opazite da je naka misao, zvuk, oseaj vaan za vas, proces fi triranja je obaveten. Veoma brzo postajete svesni primljene in-formacije. Kako se kreete kroz ivot doivljavate iskustva koja su u zavis-nos od toga kako ste podesili fi lter. U stvari neete iskusi sav va svet nego samo jedan njegov deo. To znai da je vaa stvarnost (ili ono to vidite) jako razliita od stvarnos drugih ljudi. Drugaije reeno - va svet je jedinst-ven.

SISTEM VEROVANJA

Verovanje postaje samo ono to vi odluite. Nakon to iskusite i protumaite dogaaje, vi odluujete da je odreena stvar is nita. Saku-pite odreeni broj misli o neemu i ne ekajui dokaz postajete sigurni.

33

Bi siguran o neemu znai vide mnogo stvari usmerenih u jednom pravcu. Jednom kad ste sigurni skup misli postaje verovanje. Verovanje je jako ubeenje. Sigurni ste da je zima hladna, a leto toplo. Sigurni ste da se ujutro Sunce uzdie, a uvee sputa na horizontu. Formirali ste verovanje o onome to moete fi ziki da uradite - znate dobro da li moete da trite, skaete ili le te. Kad ste sigurni, to znai da imate iskustvo koje neto podrava. Sigurni ste u vae verovanje jer se ono pokazuje kao tano. Sigurno je da ste ve tokom ivota, formirali verovanje o veini stvari koje ste iskusi-li. Ovo ste uradili putem posmatranja. Verovanje se uvek zasniva na nekoj injenici iz prolos . ivot tee glatko kada je sve stabilno i u redu. Ovo je sluaj kad ste sigurni u svemu to vam se deava. Skupovi misli koje vode ka sigurnos ine verovanje. Nesvesno sakuplja misli o neemu i omoguava da ivot tee glatko i efi kasno. Dobro znate da kada voda kljua u posudi, ona je vrela i to ne morate da provera-vate. Naopako kada bi svaki put prov-eravali. Znate dobro da je sve to stoji u friideru hladno i da ga ne otvarate. Ali verovanje vas takoe moe uini i slepim. Verovanja su toliko jaka da vas u stvari spreavaju da vidite oigledno. Um je nesposoban da istovremeno sadri dve potpuno suprotne ideje. Suprotne ideje izazivaju napetost jer se meusobno ponitavaju. Evo par jednostavnih primera. Va poslodavac vas nervira do take ludila i elite da

zbog toga napus te posao. Istovre-meno, materijalno zavisite od njega i smatrate da ete teko nai drugi. Ovo dovodi do unutranjeg sukoba. Deo vas bi da ode, a deo da ostane. Veru-jete da je laganje krajnje nemoralno. Iznenada se pojavljuje prijatelj koji je neto zgreio i moli vas da slaete neto u njegovu korist. Ovo takoe izaziva unutranji sukob i on se naziva kogni vna disonanca (saznajno nesla-ganje).Moda se ponekad ponaate vrlo udno. Kada nastupi unutranji su-kob, moda promenite verovanje ili miljenje zato to ste pod pri skom da neto uradite. Problem je to radije menjate ponaanje da bi se uskladili sa verovanjem, nego to menjate verovanje kada je ono netano. To je u redu ako su vam verovanja tana i ako vam slue. Ali mnoga verovanja su potekla od netanih postavki ili su preuzeta od ljudi ili situacija kao ve netana. Jednom kada usvojite verovanje, a ono je netano, jako ga je teko ispravi . To bi znailo da kada jednom neto usvojite, tada podesite fi lter da zaustavi sve informacije koje bi pobile vae miljenje. U tome lei problem - verovanje koje ste stvo-rili vas spreava da ispravno tumaite ta se deava oko vas. Siromatvo je stanje uma koje podrazumeva nedostatak. Kada verujete da ste siromani, slepi ste za mogunos koje vam omoguavaju bogatstvo, ali zato vrlo lepo vidite sve ono to vas odrava u siromatvu. Ako verujete

34

da se brak zavrava razvodom, tada ste otvoreni za partnere koji vas nee ba usrei . Kada smatrate da niste zasluni, slepi ste za bilo kakvu na-gradu. Nagradu u smislu bilo ega to je dobro za vas. Jednostavnije reeno - vidite i ujete ono to elite da vi-dite i ujete. Verovanja oblikuju va svet. Ona oblikuju i va ivot. Moda ste mislili da dogaaji formiraju ivot, ali to nije tano. Formira ga nain na koji reagujete na dogaaje. Reagujete u skladu sa vaim verovanjima. Ako usvojete verovanje da ste vitki i zdravi i da ete to i osta do smr , biete uvek u boljoj kondiciji nego mnogo mlai od vas. Se te se sistema za fi l-triranje. On postoji jednostavno zato to svakog minuta sto ne informacija pokuava da dopre do uma. Nuno je da pronae nain da vas za od pretrpavanja informacijama. Nain je taj to proputa samo dva pa infor-macija:1. Informacije koje ocenjujete kao vredne.2. Informacije koje sadre pretnjuBa zbog ovog ostvarujete ciljeve! Ako tano znate ta elite, otva-rate sistem za fi ltraciju. To znai da dovodite um u sklad sa vibracijom en-ergije koja ini vau elju. Kada se na-lazite u stanju poviene panje, Vie Ja deluje kao uvar kapije vaeg uma. ta to tano znai? Verovanja po u iz misli. Kada ujete neiji nega van stav moraete da razmislite o njemu. esto se deava da nesvesno razmiljate pa i ne primeujete misli koje se po-

javljuju. To je kao da otvorite irom vrata stana i odete na posao. Nita ne spreava miljenja drugih ljudi da se usele. Svaki put kada razmiljate o neijim nega vnim stavovima inite u sak sve jaim. Izbegavajte takva razmiljanja i jo bolje, odbacite takve misli. Vi ste odgovorni i niko vas ne moe spus dok sami na to ne pristanete. Zaustaviete neeljene stavove samo ako ne prihva te ba sve to vidite i ujete. Budite u stanju poviene panje. Postavljajte pitanja o novim informacijama i utvrdite odakle dolazi taj niz misli. Prestanite da pri-hvatate ono to drugi sude o vama. Imate mogunost da odbijete da se sloite sa bilo im to ujete. Sloite se samo sa onim to elite i to putem pozi vnog komentara. Na primer ja sam inteligentanDelujete u skladu sa slikom koju ste stvorili o sebi. Verovanja su vaa ogranienja. Ispitajte odakle ona po u. Ispitajte ko je odluio u kakvim ete okolnos ma da ivite. Sebe ograniavate shodno verovanjima drugih ljudi. Ogranienja su kavez koji dolazi iz vaeg uma - sami ste postavili svoja ogranienja. Moda verujete da nije mogue ima odnos ispunjen ljubavlju. Pogledajte u prolost. Sig-urno ste imali veze koje se nisu slavno zavrile. Moda ste posmatrali roditelje i susede kako unitavaju svoj brak i sada verujete da se on uvek zavrava katastrofalno. Ako u to verujete tada ete se kreta kroz seriju raskida i neuspenih veza i neete moi da vi-

35

dite ono to je u vezi pozi vno. To e jo vie uvrs vae verovanje. Krug je zatvoren. Moda verujete da ete se uvek mui sa fi nansijama zato to ste roeni siromani, zato to su vam prijatelji siromani, a religija vam kae da je bogatstvo zlo. Ne zaboravite da vam krea vno nesvesno omoguava da ivite vaa verovanja. Verovanja su tako mona da e blokira sve to opaate. Filteri koje postavite e sve uradi da odre vaa verovanja nedir-nu ma.

STVARNOST I ISTINA

Opaanje je nain na koji s ete iskust-va o svetu, zavisno od toga ko ste vi i ta ste oznaili kao vano. Opaanje je subjek vno. To znai da ne vidite uvek stvari kako one zaista izgledaju. ula postaju optereena pa ste prinueni da fi ltrirate ono to vam se dogaa. inite dve stvari:1 Sudite o dogaajima.2 Birate ta ete iskus , a ta ne.Sud je nain da se tumae dogaaji. Kada sudite o dogaajima evo ta se deava. U toku radnog vremena, dobi-li ste poruku da se hitno javite efu. Ovo moete da tumaite na nekoliko naina:1. Uradili ste neto loe.2. Moda hoe da vam da otkaz.3. Dobiete poviicu plate.4. Moda e da vam ponudi bolji posao.5. Neto se desilo detetu u koli pa vas zato zove.Svako od ovih