subota-nedelja, 13-14. oktobar 2018.

Najra{ireniji sistem za nadzor u istoriji je Fej-sbuk. Vi{e od dve milijarde ljudi i milioni orga-nizacija, kompanija i politi~kih pokreta jednomkomercijalnom servisu detaljno opisuju svojestrasti, sklonosti, predube|enja i planove. Po-red toga, Fejsbuk prati sve veze i interakcije iz-me|u ljudi i grupa, predvi|a budu}e veze iusmerava budu}e interakcije. ̂ ak prikuplja ge-neralije onih koji nemaju nalog na Fejsbuku.

Dr`avne uprave koriste Fejsbuk da bi {piju-nirale gra|ane ili svakoga ko im je sumnjiv, bi-lo otvaranjem naloga koji li~e na naloge prija-telja ili saveznika, bilo provaljuju}i u Fejsbuko-ve sisteme da bi direktno preuzele podatke.

Svojim destruktivnim uticajem na drugemedijske kompanije, industrije i institucije Fej-sbuk naru{ava i njihovu sposobnost da podr`ezdrav javni dijalog. Fejsbuk izobli~uje izvore ve-sti i informacija na kojima demokratska repu-blika po~iva.

Dve od najbogatijih globalnih korporacijana svetu stekle su ne samo novac i uticaj, negoi ogromno poverenje gra|ana. One slu`e kaomodeli uspeha. Kroz njihova so~iva posmatra-mo svet. Njihovi rukovodioci se pozivaju daumuju i javno rasu|uju o obrazovanju, politici,zdravstvu i situaciji u svetu. Oni ne prenose na-{e predrasude i afinitete. Gugl i Fejsbuk ih sabi-jaju i poja~avaju.

Fejsbuk pravi haos i u komercijalnom svetujer ima dominantan polo`aj u ekonomiji ogla-{avanja i skre}e prihode s drugih izvora vesti iinformacija. Isto tako izaziva zbrku u politi~komsvetu odvra}aju}i nam pa`nju i stvaraju}i pode-le u zajednici time {to {iri pogre{ne informacijei dezinformacije. Fejsbuk nas dezorijenti{e. Ni-kako da shvatimo kako da ga uklopimo u ̀ ivot.

Poput kasina, slot ma{ina i ~ipsa, Fejsbuk jestrukturisan tako da vas zaokupi, da vas dezo-rijenti{e tek toliko da izgubite pojam o trajanjui dubini svoje zaokupljenosti tim iskustvom, te

da vas nagradi tek toliko da se ~esto vra}ate,~ak i kad su vam nadohvat ruke ugodnije, bo-lje ili korisnije mogu}nosti za ulaganje vreme-na i truda. To nije slu~ajno.

Iskustvo objavljivanja slika na Fejsbuku i In-stagramu stvara naviku. Ljudi ~esto `ude zaodobravanjem ili makar priznanjem svojih bli-`njih. Lajkovanje fotografije zapravo zna~i mi-slim na tebe. Komentar bi mogao biti jo{ re~itijiizraz pa`nje. Trgovanje pa`njom, kao ekonomi-ja darivanja vremena i energije, mo}no je i uno-sno. Kao i u kocki s ma{inama, nagrade (lajkovii komentari) nailaze povremeno i nenadano.Fotografija objavljena na Instagramu mo`e iza-zvati na desetine reakcija, dok ista ta fotografi-ja na Fejsbuku mo`da ne izazove nijednu. Algo-ritmi koji odre|uju koje }e se fotografije pojavi-ti u ~ijem izboru kod oba servisa su tajanstvenii nepredvidljivi, ba{ kao algoritmi koji re|ajukarte u video-pokeru ili vo}ke u slot ma{inama.

Fejsbuk je ma{ina za u`ivanje, a ono je lako iprolazno. Zato mu se stalno i vra}amo. Me|u-tim, Fejsbuk je i ma{ina za nemir, bes i ogor~e-nost. U`ivanje je mo`da lako i prolazno, ali zatoje ogor~enost duboka i trajna.

Fejsbuk ve} prati sve pokrete i motivacije. Uvirtuelnoj stvarnosti bi mogao bez na{eg aktiv-nog u~e{}a da evidentira na{ glas, ma{tarije itelesne kretnje. Ako postane operativni sistemna{eg `ivota, ~ak i ako ga ne koristimo, i daljebi mogao da reaguje, prati, snima, profili{e, sor-tira i isporu~uje podatke, pa ~ak i vi{e od toga.Pro}i }e jo{ dosta vremena pre nego {to svi bu-demo konstantno povezani dok nas pod bud-nim okom dr`i {a~ica kompanija. AmazonovEko, Guglov Houm i Okulus Rift danas su luksu-zni proizvodi za najbogatije. Ali model je jasan:operativni sistem na{eg ̀ ivota bavi}e se na{imtelom, sve{}u, odlukama. Pa`nja }e biti fakulta-tivna. Mo} }e biti koncentrisanija a manipula-cija neprekidna. To je svet bez strpljenja za au-

tonomiju i bez prostora za demokratiju. Bi}etrom, kao da je pod narkozom. Ne}e to biti ne-ka distopijska dr`ava koja po~iva na masov-nom porobljavanju, kao u Matriksu. Bi}e poma-lo dosadna i pomalo zabavna. Bi}e to tvorevi-na nalik na Vrli novi svet.

Iskrivljena slika koju korisnici dobiju kad po-smatraju svet kroz Fejsbukovu prizmu mo`e dazavara i navede ljude da pomisle da njihovestavove i ̀ elje deli vi{e ljudi nego je realno. Fej-sbuk ipak stvara filterske mehure i poja~avasklonost potvrdi. To je kao proro~anstvo kojesamo sebe ispunjava. Ako dovoljno ljudi mislida }e dovoljno ljudi iza}i na gradski trg, onda}e ljudi zaista napuniti trg. To je ~udesna mo}Fejsbuka da podstakne kratkoro~ne, dramati~-ne doga|aje.

Industrija koja se naveliko bavi ciljanjem po-mo}u podataka i manipulacijom bira~imamnogo je krupnija od SCL i Kembrid` Analitike i{iri se na svim kontinentima, svugde nau{trbdemokratije. Fejsbuk interno analizira podatkei direktno radi za kampanje, od kojih mnoge navlast treba da dovedu autoritarne li~nosti i na-cionaliste. [ta }e vam Kembrid` Analitika kadimate Fejsbuk.

Kad biste po`eleli da kreirate medijski si-stem koji bi podupro autoritarne lidere i anti-demokratske pokrete, Fejsbuk bi bio idealan.

Po naravi, temperamentu i snazi li~nosti,Donald Tramp je idealna manifestacija Fejsbu-kove kulture.ZU

KERB

ERG

NA [

TAND

U CL

IO(P

regr

{t is

tini

tih

la`i

)

Po naravi,temperamentu isnazi li~nosti,Donald Tramp jeidealnamanifestacijaFejsbukove kulture

subota-nedelja, 13-14. oktobar 2018. 32

TAHAR BEN @ELUN u BeograduJedan od najzna~ajnijih savremenih frankofonih pi-saca Tahar Ben @elun boravi}e u Beogradu 27. okto-bra. U~estvova}e u programima po~asnog gostaovogodi{njeg Me|unarodnog beogradskog sajmaknjiga – Kraljevine Maroko i gostova}e na {tandu Iz-dava~ke ku}e Clio.

Njegov roman Brak iz zadovoljstva prevela je nasrpski jezik Ljiljana Mirkovi}, a objavila IK Clio.

Tahar Ben @elun jedan je od najpopularnijih pisa-ca postkolonijalne Severne Afrike. Uprkos ~injenicida mu je maternji jezik arapski, celokupno knji`evnodelo napisano je na francuskom.

Ro|en je 1. decembra 1944. u Fesu. Zavr{io arap-sko-francusku osnovnu {kolu i poha|ao francuski sred-nju {kolu u Tan`eru, a kasnije se preselio u Rabat na stu-dije filozofije na Univerzitetu Mohamed V. Sredinom1960-ih protestovao je protiv nasilnog pona{anja ma-rokanske policije. Bio je uhap{en i ka`njen. Nakon to-ga napisao je svoju prvu zbirku pesama 1971. godine.

Emigrirao je iz Maroka u Francusku i upisao Uni-verzitet u Parizu. Sara|ivao je u knji`evnom ~asopisuSvet, doktorirao iz oblasti psihijatrije i socijalnog ra-da. Njegovo iskustvo psihoterapeuta koristio je usvom plodnom stvarala{tvu. Autor je vi{e od dvade-set romana i pesni~kih zbirki. Za svoj {esti roman Sve-ta no} dobio je Gonkurovu nagradu 1987. godine.Ben @elun prvi je Marokanski pisac koji je dobio ovopresti`no knji`evno priznanje.

VOLKAN VAMIK u BeograduProfesor dr Volkan Vamik gost je Beograda, Sajma knji-ga i izdava~ke ku}e Clio. Budu}i da je u okviru Spikersprograma, Ameri~ka ambasada podr`ala je dolazakprofesora Volkana u Srbiju. Knjiga Imigranti i izbeglicebi}e predstavljana na zajedni~kom {tandu Bibliotekar-skog dru{tva Srbije i Ameri~ke ambasade.

Vamik D. Volkan profesor je emeritus psihijatrije naUniverzitetu Vird`inija, emeritus treninga i supervizijeanalize na Va{ington Institutu za psihoanalizu i nau~nisaradnik Erik Erikson Instituta u Ostin Rigs centru u Ma-sa~usetsu. Dobitnik je nagrade Sigmund Frojd koju do-deljuje grad Be~ u saradnji sa Svetskim psihoanaliti~-kim savetom, a 2015 dobio je i Sigurni nagradu u po-~asno dostignu}e za unapre|enje psihoanalize.

Dr Volkan bio je ~lan Me|unarodne pregovara~kemre`e (INN), ~iji je direktor bio biv{i ameri~ki predsed-nik D`imi Karter (1989-2000), a tako|e i ~lan Radnegrupe za teror i terorizam pri Me|unarodnom udru`e-nju psihoanaliti~ara. Bio je privremeni konsultant Svet-ske zdravstvene organizacije (WHO) u Albaniji i Make-doniji. Imao je privilegiju da se kao glavni govornikobrati u Kejptaunu, u Ju`noj Africi 2006, na proslavi u~ast nadbiskupa Dezmonda Tutua, borca za ljudskaprava i desetogodi{njice Komisije za istinu i pomirenje.Tako|e je nekoliko puta bio nominovan za Nobelovunagradu za mir, pri ~emu je dobio preporuke iz dvade-set sedam zemalja.

CRNO-BELI SVETRadnja romana Brak iz zadovoljstva po~inje uMaroku pedesetih godina pro{log veka, ali se,zapravo, bavi aktuelnim dru{tvenim problemi-ma, prvenstveno problemom rasizma. Amir, tr-govac iz Fesa, svake godine poslovno putuje uDakar. Tamo, prema islamskom obi~aju koji put-nicima dozvoljava da tokom odsustvovanja odku}e ugovore privremeni brak, takozvani brak izzadovoljstva, Amir sklapa takav brak na odre|e-no vreme sa Nabu, prelepom crnkinjom iz naro-da Pel. Ali, izme|u njih se razvija istinska ljubav iAmir uzima Nabu za drugu suprugu i odvodi jesa sobom u Fes. Nabu, koja se suo~ava s ljubo-morom prve, bele ̀ ene, ali i sa svakodnevnim ra-sizmom, fundamentalizmom i netolerancijom,ubrzo ra|a blizance. Jedan de~ak je beo, drugicrn, a njihove sudbine }e se veoma razlikovati.Dok je beli blizanac savr{eno integrisan u dru-{tvo, crno dete }e postati `rtva boje svoje ko`e.

IZ PREDGOVORA SRPSKOM IZDANJUOvo je prava knjiga u pravo vreme. Vamik Volkanposvetio je svoj profesionalni rad razumevanjupsihologije velikih grupa u nameri da politi~arima,donosiocima odluka i {iroj publici omogu}i sazna-nja o kolektivnom ljudskom pona{anju. Autor opi-suje razli~ite aspekte psihologije izbeglica i imigra-nata, kao i ljudi koji ih primaju u svojim zemljama.Ova knjiga mi je pomogla da bolje razumem onosa ~im se sada suo~avamo u Nema~koj i {iromEvrope. Smatram da su autorova opa`anja i za-klju~ci od vitalnog zna~aja za pronala`enje na~inakako da se nosimo sa izbegli~kom krizom na kon-struktivan na~in. Ovu knjigu od srca preporu~u-jem, ne samo psihoanaliti~arima, ve} i {iroj publici.

Dr Sci Regina [olc

SRE]AN [TO JE KNJIGADOSTUPNA NA SRPSKOMU ovoj knjizi ispituju se neka zajedni~ka psiholo-{ka putovanja koja do`ivljavaju izbjeglice i azi-lanti. Tako|e istra`uje razli~ite psiholo{ke odgo-vore na prido{lice od strane ljudi u zemljama do-ma}ina. Srbija, s obzirom da pripada podru~jutakozvane Balkanske rute izbeglica koje poku{a-vaju da u|u u srednju Evropu, ima svoju ulogu uno{enju sa problemima sa kojima se oni sre}u natom putu.

Sre}an sam i po~astvovan {to je ova knjiga sa-da dostupna na srpskom jeziku. Sada mogu lakoda podelim svoje nalaze sa svojim srpskim kole-gama i drugim zainteresovanim za ove teme.

Vamik D. Volkan (Charlottesville, VA, 16. maj 2018)

edicija gral / beletristika

Tajib SalihSEZONA SEOBE NA SEVERpreveo sa arapskog Srpsko Le{tari}

Sezonu seobe na sever mnogikriti~ari ubrajaju u {estnajboljih arapskih romana, aistaknuti pisci dr`e da je ovaknjiga na modernu arapskuprozu uticala znatno vi{e odostalih ostvarenja tog jezi~kogpodru~ja. Zbog bajkoviteintrigantnosti zapleta koji te~e unazad, s pri~om unutarpri~e, i erotskih motiva koji igraju ulogu detonatora glavnihzbivanja, ka`e se da je obrnuta 1001 no}. Kriti~ari listaGardian svrstali su ga u sto najboljih romana svih vremena.

Jicak Bar JosefSE]ANjE NA LjUBAVprevela sa hebrejskog Du{ica Jovanovi} ^vori}

Se}anje na ljubav jeautobiografski roman, topla iose}ajna pri~a. Radnja po~injesmr}u pi{~evog oca koji je isam bio ~uveni knji`evnikJo{ua Bar Josef. Njegov, sadave} sredove~an sin, poku{avada shvati svog oca. Sin gaobo`ava i u isto vreme ga se pla{i, divi mu se, ali ga se ignu{a. Jicak Bar Josef nam iznosi zadivljuju}u pri~u o ovomkomplikovanom odnosu, pri~a o bolnom odrastanju u~oveka koji je ostao razapet suprotstavljenim svetovima iose}anjima koja vode borbu u njegovoj du{i.

Dijego de SilvaBRA^NA TERAPIJA ZA LjUBAVNIKEprevela sa italijanskog Ana Markovi}

Modesto i Viviana su dvojeljubavnika, oboje zarobljeni unesre}nim brakovima.Podvrgavaju se bra~nojterapiji, ne bi li odlu~ili da li danastave sa svojim dvojnim`ivotima, ili da zapo~nu novi,zajedni~ki `ivot, napu{taju}i svoje supru`nike. Bra~niterapeut je zbunjen zahtevom da analizira odnos izme|uljubavnika, koji su se ve} otu|ili od svojih brakova iporodica, izgubili sposobnost da vole. Ipak, prihvata seposla, i postaje toliko upleten da rizikuje da izgubiprofesionalnu etiku...

Karmen Martin GaiteIZA ZAVESEprevela sa {panskog Biljana Isailovi}

U u~malu sredinu varo{icedolazi stranac Pablo Klajn,mladi profesor nema~kogjezika. Ve} sama njegovapojava izaziva kome{anje inemir... U frankisti~kojatmosferi totalitarnog dru{tvai malogra|anskog licemerja,kao reakcije na ~vrsto uspostavljen sistem vrednosti, a na{tetu svake individualnosti, roman govori o tome kako sepojedinac suo~ava s takvom stvarno{}u, poku{avaju}i dana|e sopstveno mesto u takvom sistemu i svoj `ivot u~inismislenim i sre}nim.

Dimitris SotakisPRI^A O SUPERMARKETUPrevela sa gr~kog Mina Radulovi}

Bli`e}i se ~etrdesetoj godini,novinar studentskog ~asopisaNeksus `ivi miran i monoton`ivot na Novom Zelandu.Prilikom slu`benog puta naNovu Gvineju, brod kojim plovido`ivljava brodolom i on jedini

uspeva da pre`ivi. Kao brodolomnik, re{ava da na svompustom ostrvu otvori supermarket, da stekne novac i dobarglas, ne bi li uspeo {to vi{e na dru{tvenoj lestvici, {to mu jeoduvek bio neostvaren san.

Olivije BlesBESEDA JEDNOG DRVETA O KRHKOSTI LJUDIprevela sa francuskog Ljiljana Mirkovi}

Pri~a ovog romana de{ava se uKini u kojoj prepoznajemosudbinu zemalja u tranziciji.Pored otmenosti jedne starecivilizacije, ovde otkrivamo ipero izuzetnog stiliste.Prikazuje fabrike koje suizgubile namenu, zaboravljena skladi{ta, napu{tene`elezni~ke pruge, siroma{tvo obi~nog sveta. To je `ivotpredgra|a. Nasuprot tome, u centru grada iznikle su kule srasko{nim stanovima i radnjama koje naseljavaju kapitalistina delu. Suptilno hvata globalizaciju koja u Kinu donosisilovite promene.

Stefan ^apalikuSVAKO POLUDI NA SVOJ NA^INpreveo sa albanskog Danilo Brajovi}

Roman Svako poludi na svojna~in, sme{ten u grad Skadar,obuhvata vreme od dvedecenije tokom komunisti~kepro{losti Albanije. To je periodobele`en prelomnimdoga|ajima, s jedne stranede{avanjima iz 1967, kada je Albanija progla{enaateisti~kom dr`avom (prvom i jedinom zvani~nom uistoriji) i sa druge strane smr}u njenog rodona~elnika,diktatora Envera Hod`e, 1985. godine.

edicija klepsida / esejistika, biografije

Mihail SebastijanVE] DVE HILjADE GODINApreveo sa rumunskog \ura Mio~inovi}

Radnja romana Ve} dvehiljade godina... po~injedvadesetih godina pro{logaveka. Jevrejske studentenapadaju i tuku drugistudenti. Glavni likprime}uje da batine kojedobijaju njegove kolegeJevreji oblikuju i sna`e Jevrejina u njima, ~ime razvijaodre|enu svest o pripadnosti. On ne `eli da negira niti dabude definisan svojim jevrejstvom.

Dragoslav Simi}GLASOM PISANAISTORIJA

U knjizi Dragoslava Simi}asa~injen je izbor iz bogatezaostav{tinevi{edecenijskog serijalaradiofonske emisije Govorida bih te video. Ispri~ane`ivim jezikom, teneponovljive ispovesti naspozivaju da im se nebrojenoputa vra}amo i da, naizvestan na~in, ukr{tamo ili paralelno pratimo razli~ite`ivotne puteve i neobi~ne sudbine kojima je protkana na{aistorija.

edicija agora / sociologija,antropologija, studije kulture

Jelena Todorovi}VE^NA SADA[NjOST –Barokna kultura umodernoj knji`evnosti

Primeri koje prou~avaJelena Todorovi} (Nevidljivigradovi Itala Kalvina,Saturnovi prstenoviV. G. Zebalda i IslednikDragana Veliki}a) nisu delakoja su po svojoj strukturinamerno barokna, niti im se radnja odvija u baroknomdobu. To su dela u kojima je barok prisutan kao estetskiprincip, kao nevidljivo nasle|e koje oblikuje pogled na svetnjihovih junaka. Barokno je ose}anje prostora u kome oni`ive, kao i na~in na koji su u tom svetu prepleteni ma{ta istvarnost.

Todor Kulji}PROGNANI POJMOVI –Neoliberalna pojmovnarevizija misli o dru{tvu

Za{to su izba~eni pojmovihumanizam, eksploatacijai revolucija, a uvedenitranzicija, transformacija idru{tvena isklju~enost?Re~ je o ~itanju promenadru{tva preko promenapojmova za njihovo obja{njenje. Na novi na~in analiziranisu represivna tolerancija, pravdanje kapitalizma u 21. veku,kolebanje misli o dru{tvu izme|u starih i novih pojmova iprakti~ne posledice progona antikapitalizma iz re~nikahegemone neoliberalne misli o dru{tvu.

Branka PrpaSRPSKI INTELEKTUALCI IJUGOSLAVIJA 1918-1929

Ova knjiga, zasnovana nabrojnim arhivskimdokumentima i literaturi,obiluje podacima omi{ljenjima i stavovimasrpskih intelektualaca ovremenu u kom su `iveli istvarali i o problemimadr`ave ~iji su stanovnici bili. Nema iole poznatijegakademika, profesora univerziteta, publiciste ili knji`evnika~ija argumentacija nije uklju~ena u ovu knjigu, od JovanaCviji}a, Jovana @ujovi}a, Slobodana Jovanovi}a, LjubomiraStojanovi}a, Milana Grola do Branislava Nu{i}a, Milo{aCrnjanskog ili Justina Popovi}a.

GRADOVI BALKANA,GRADOVI EVROPE –Studije o urbanomrazvoju postosmanskihprestonica 1830-1923.priredili Armando Pitasio,Marko Dogoprevela sa italijanskogAlenka Zde{ar ]irilovi}

Bilo da je re~ o ru{enjusrednjovekovnih zidina iliuklanjanju starih ~etvrti iz osmanskog perioda, jasno je dasu gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog,politi~kog i kulturolo{kog polazi{ta, prolazili kroz sli~neprocese radikalnog preosmi{ljavanja. Te transformacijegradova, koje su planski sprovo|ene u XIX veku, bile suklju~ni doga|aji urbane istorije. Upravo njima jestrukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja idanas ~ini va`an deo kolektivnog identiteta i savremeneurbane kulture.

Ketrin HikliMINHENSKO SKRIVENOUMETNI^KO BLAGO –Hitlerov trgovac injegovo tajno nasle|eprevela sa engleskogKsenija Todorovi}

Gotovo slu~ajno otkri}eskrivenog umetni~kogblaga pre nekoliko godinau Minhenu izazvalo jelavinu pitanja na koja nastoje da pru`e adekvatneodgovore armija dr`avnih ustanova i privatnih pravnika,advokata, boraca za ljudska prava i istra`iva~a `rtavaHolokausta, zastupnika ostarelog, nemo}nog iporeme}enog, sada ve} pokojnog Kornelijusa Gurlita...

edicija polis / istorija

Tomas KaufmanSPASENI I PROKLETIprevela sa nema~kog Maja Mati}

Reformacija je izmenila svetvi{e no bilo koji drugi doga|ajod kraja antike, a posle njekatolicizam nikada vi{e nije bio isti. Tomas Kaufmanpripoveda istoriju ove verske revolucije u periodu du`em odsto godina i u potpunosti savremenim ~itaocima do~aravadramu ̀ estoke borbe za nebesko spasenje i zemaljsku mo}.Reformacija je nastala daleko od politi~kih, ekonomskih ikulturnih centara Evrope, a ipak je pokrenula ~itav kontinent.

Milo{ Kovi}DIZRAELI I ISTO^NO PITANjE

Britanski dr`avnik Bend`aminDizraeli je, kao dvostrukipremijer, ideolog modernogkonzervativizma i popularniromanopisac, u istoriji svojezemlje ostavio dubok trag. Navrhuncu mo}i on se, me|utim,na odlu~uju}i na~in ume{ao i uistoriju Balkanskog poluostrva.U ovoj knjizi istra`eni su klju~ni uticaji koji su, u svestibudu}eg britanskog premijera, od vremena njegove ranemladosti, uobli~ili shvatanja koja }e ga voditi u timsudbonosnim danima, izme|u 1875. i 1878. godine.

Stevan K. Pavlovi}ISTORIJA BALKANA (III izdanje)

Poku{aj razumevanja istorijeBalkana, njegovih politi~kih,ideolo{kih, ekonomskih,dru{tvenih i kulturnihproblema kao zajedni~kih,poma`e boljem i dubljemrazumevanju realnosti,me|usobne zavisnosti istorije i tla, pa ~ak i razumevanjuistorije ovog nemirnog podru~ja danas. Otvoriv{i nova poljaistra`ivanja Balkana, autor je uputio svojevrstan izazovsavremenoj svetskoj i doma}oj istoriografiji.

Sta{a Babi}METAARHEOLOGIJA – Ogled o uslovima znanjao pro{losti

Knjiga Sta{e Babi},Metaarheologija – Ogled ouslovima znanja o pro{losti }e i{iroj kulturnoj, nau~noj iintelektualnoj javnostikona~no objasniti ~ime se toarheologija bavi, te razbitizablude da arheolozi iskopavaju stare lonce i zakopanoblago, ve} naprotiv ubedljivo pokazati da oni proizvodeznanje o pro{losti. A to znanje nije antikvarski luksuz ve} jeod vitalnog zna~aja za na{u sada{njost, za dinami~nodru{tvo i za nas same, danas i ovde.

edicija ars / umetnost

Iva Neni}GUSLARKE I SVIRA^ICENA TRADICIONALNIMINSTRUMENTIMA

Autorka pokre}e raspravuodnosa identitetskepolitike i muzike.Posve}enost temi `enakoje su u istoriji i danaspreuzimale identitete kojise u stereotipnimprikazima ne smatraju `enskim identitetima, i posebno topropu{taju}i kroz muziku, kao izvo|a~ku praksu i kaoodre|eni umetni~ko-`ivotni etos, autorka je na~inilazna~ajan proboj.

Dejvid A. KukISTORIJA FILMA (u dvatoma)prevela sa engleskogJelena Petrovi}

Istorija filma Dejvida A.Kuka sveobuhvatni je vodi~kroz filmsku umetnost odnjenih po~etaka dodana{njih dana. Autorobrazla`e sve bitne aspektefilma i filmskogstvarala{tva i ujedno nasupoznaje sa tehnolo{kim,dru{tvenim i ekonomskimkontekstom u kom jenastala i razvijala se svetskakinematografija. U istorijskipregled Kuk znala~kiuklapa detaljnu analizunajzna~ajnijih filmskihostvarenja. Novo izdanjenudi iscrpan pregledpromena koje su se dogodile u savremenoj kinematografiji:od digitalnih inovacija i njihovog uticaja na distribuciju,potro{nju i nezavisnu produkciju filmova, do ispitivanjamogu}nosti za formiranje globalnog filmskog pejza`a.

edicija imago / psihologija,psihijatrija

Vamik VolkanIMIGRANTI I IZBEGLICEprevod sa engleskog IndiraFunduk

U ovoj studiji autor izla`esvoja iskustva, govore}i opsihologiji imigranata iizbeglica kao i onih koji sekre}u njihovim stazama.Knjiga je pisana jasnim,razumljivim jezikom, kojimo`e biti blizak pomaga~ima iz razli~itih profesija, dakle nesamo analiti~arima, a koji se susre}u sa ovom populacijomu svakodnevnom radu. Iako je tema knjige pre svegakorisna za stru~njake i prakti~are, ona mo`e biti zanimljiva i{iroj publici kao refleksija na sopstvenu pro{lost i iskustvo.

Dragan Popadi}, Zoran Pavlovi}, Iris @e`eljALATKE ISTRA@IVA^A – Metodi i tehnikeistra`ivanje udru{tvenim naukama

U vreme u kojem smosuo~eni kako sazabrinjavaju}im porastomantiintelektualizma, tako inekriti~ke mistifikacije nau~nih istra`ivanja, ova knjigapodr`ava istra`iva~e da budu svesni da je istra`ivanje vi{eod korektne primene pojedinih metoda i tehnika, a ~itaoceda budu aktivni korisnici nalaza istra`ivanja u dru{tvenim

naukama. Ova knjiga, koja metode opisuje kao alate zarazmi{ljanje o problemima, i sama }e postati alat onimakoji tek ulaze u oblast istra`ivanja, ili bi `eleli da proveresvoje razumevanje pojedinih pristupa i metoda.

PSIHOTERAPIJApriredili Ljubomir Eri} iAleksandar Dimitrijevi}Peto izmenjeno idopunjeno izdanje

Najistaknutiji doma}istru~njaci i nekada{njibeogradski studenti kojisada predaju u Londonu,Sent Luisu ili Sidneju,okupili su se da bi prikazalinajva`nije trendove u psihoanaliti~kim, kognitivno-bihevioralnim, odnosno grupnim i porodi~nim pristupimapsihoterapiji. Svako poglavlje done}e definiciju, istorijat iosnovne elemente svakog od pravaca, a posebna pa`njabi}e posve}ena eti~kim standardima i istra`iva~kimpotvrdama efikasnosti psihoterapijskih tretmana.

edicija multimedija

Siva VaidianatanANTIDRU[TVENI MEDIJI –Kako nas Fejsbuk razdvajai podriva demokratijuprevela sa engleskog Jelena Petrovi}

U svojoj knjizi SivaVaidianatan obja{njava kakoje Fejsbuk, od bezazlenogsajta harvardskih studenata, izrastao u silu koja, iako `ivotmo`e da u~ini ne{to ugodnijim, demokratiju ~ini dalekoizazovnijom. To je pri~a o gordosti sa dobrim namerama,misionarskom duhu i ideologiji koja kompjuterski kod vidikao univerzalno re{enje za sve ljudske probleme. I osuda,kako su dru{tveni mediji uticali na pogor{anje demokratskekulture {irom sveta.

edicija museum

Joze van DejkPOSREDOVANA SE]ANjA U DIGITALNOM DOBUprevela sa engleskog Jelena Kosovac

U sedam poglavlja autorka jeponudila elemente za razumevanje kulture se}anja, za{to ina koji na~in je ono va`no, te {ta ono zna~i u eritehnolo{kog, dru{tvenog i kulturnog preobra`aja. Knjiga jepredstavlja veliki doprinos ponovnom uobli~avanjuzna~enja kulture se}anja koje se menja u vremenu tranzicije,kao i o povezivanju brojnih stanovi{ta razli~itih disciplinakako bi se otkrili novi pogledi na ovu fascinantnu temu.

edicija B+

Vesna CrnogoracJAVNE BIBLIOTEKE I DEMOKRATIJA

Sistematska razrada modelakoje javna biblioteka mo`eprimeniti u cilju odgovornog irelevantnog anga`mana u svakodnevnom `ivotu svojezajednice u slobodnom pristupu informacijama od javnogzna~aja – tema je ovoga rada. Zna~aj dobro ipravovremeno informisanog gra|anina kao klju~nog~inioca demokratskog dru{tva predstavlja polazi{te ideje osavremenoj biblioteci kao pristupnoj ta~ki za lokalne slu`be.Time javna biblioteka u XXI veku gradi svoj novi identitetkao dru{tveno odgovorna ustanova u kojoj se ostvarujesocijalna pravda.

na 63. ME\UNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA

U pripremi

U pripremi

U pripremi

od 21. do 28. oktobra

4 subota-nedelja, 13-14. oktobar 2018.

63. Me|unarodni beogradskisajam knjiga21–28. oktobar 2018.

Arena hale 1Beogradski sajam

PROGRAMI TOKOM 63. SAJMA KNJIGA21-28. OKTOBAR 2018.

Ponedeljak, 22. oktobar13:00 - Predstavljanje knjige D`ekKeruak i Alen Ginsberg: Izabranapisma. U~estvuju: Muharem Bazdulj,Predrag [ar~evi}, Zoran Hamovi}, TijanaBe`ani}.

Utorak, 23. oktobar15:00 - predstavljanje knjige DragoslavaSimi}a, Glasom pisana istorija, u saliBorislav Peki}. 16:00 - Predstavljanje knjige VamikaVolkana Imigranti i izbeglice.U~estvuju: dr Tamara D`amonjaIgnjatovi}, dr Aleksandar Dimitrijevi},Zoran Hamovi}, prof. dr Vamik Volkan.

Sreda, 24. oktobarNa rumunskom {tandu. Hala 2A, {tand 222917:00 – Predstavljanje knjige MihajlaSebastijana Ve} dve hiljade godina...U~estvuju: \ura Mio~inovi}, MiroljubStojanovi}

Subota, 27. oktobar12:00 - Dan otvorenog pristupa:razgovor o knjizi Otvoreni pristupPetera Subera, nakon koje sledi okruglisto Biblioteke, otvoreni pristup i digitalnahumanistika. U~estvuju: GordanaLjubanovi}, Pero [ipka, Biljana Kosanovi},Bogdan Trifunovi}, Milica [evku{i}.Od 17:30 do 18:00 potpisuje svoje knjigeBrak iz zadovoljstva na {tandu IP Clio.

Zajedni~ka izdanja

Uskoro!

Re~ je o odli~no napisanoj i veoma dobro dokumentovanoj knjizi, ~iji najbolji deo jeposve}en estetici savremenog postdramskog pozori{ta, praksama koje ne samo {to nekoriste dramski tekst kao svoje polazi{te, ve} u njima dolazi do brisanja granica me|uumetnostima: od umetnosti performansa do pozori{ta potla~enog i nevidljivogpozori{ta Augusta Boala koji je svoje sledbenike na{ao u Dah teatru i u anga`ovanompozori{tu Zorice Jevremovi}.

Aleksandra Jovi}evi}, La Sapienza, Rim

Ova studija uspeva da predmetu istra`ivanja pristupi iz vi{e perspektiva, ukazuju}i nadomete i zna~enja umetni~kih praksi. Ona pokazuje da umetnost mo`e da prethodidru{tvenoj pobuni, artikuli{u}i umetni~kim sredstvima su{tinu problema; daumetni~kom praksom bude paradigma dru{tvenog procesa i time ga estetski legitimi{e;da se inspiri{e pobunom i odr`ava njen duh `ivim, te da ostaje u posedu aktera i kadapobuna postane istorijskom ~injenicom, svejedno da li je re~ o pobedi ili porazu.

Branimir Stojkovi}, Fakultet politi~kih nauka, Beograd

Dr Dragi}evi} [e{i} paralelno razmatra tri kompleksna i silovita dru{tvenopoliti~ka ikulturna procesa: tranziciju iz socijalizma u razdoblje primitivnog kapitalizma oli~enog ukonzumerizmu i merkantilizmu; porast i etabliranje kleronacionalisti~kih dru{tvenihmitologija i tehnolo{ku revoluciju oli~enu u digitalizaciji okru`enja. Analize secirajurazli~ite forme dru{tvene izvedbe i performativne prakse otpora, bilo da je rije~ o otporuustaljenim i oko{talim umjetni~kim formama ili o kulturnom i politi~kom otporudominantnim dogmama i ideologijama mainstreama.

Darko Luki}, Univerzitet u Zagrebu

Polaze}i od uverenja da je sloboda ograni~ena na kulu od slonova~e umetni~kogateljea ili kontrolisanog polja ustanova kulture – samo drugi vid neslobode, prof. drMilena Dragi}evi} [e{i} je nakon 25 godina priredila za {tampu nastavak knjigeUmetnost i alternativa, reaktuelizuju}i pitanje zna~aja i uloge alternativne kulturne iumetni~ke scene u Srbiji u periodu od 1990. do 2000, zala`u}i se za otvorenu,participativnu kulturnu politiku.

Vesna \uki}, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd

Dr Milena Dragi}evi} [e{i}UMETNOST I KULTURA OTPORA

Knjiga Umetnost i politike se}anja: trauma 1999. Nine Mihaljinac predstavljasvedo~anstvo o NATO bombardovanju SRJ, nestanku Jugoslavije i ekonomsko-politi~kim implikacijama ratova, umetni~koj i medijskoj sceni i kustoskimpraksama s kraja XX i po~etka XXI veka, kulturi se}anja i kulturnoj politici u Srbiji.To je prvo istra`ivanje i najve}a kolekcija na temu bombardovanja, koja obuhvatapreko sto pedeset radova doma}ih i inostranih umetnika razli~itih generacija inekad sasvim udaljenih poetika, politi~kih pozicija i iskustava (neki su bili u Srbiji,neki na Kosovu, u izbegli{tvu, u dijaspori, mobilisani ili u poziciji nevoljnihsvedoka). Radovi su istovremeno odre|eni kao subjektivna se}anja i istorijskitekstovi, ali i kao izrazi psiholo{kih reakcija na kolektivnu traumu, a putem analizeumetni~kih svedo~anstava autorka pru`a svoj pogled na aktuelnu ekonomsku ipoliti~ku situaciju Srbije i sveta.

Za globalni kontekst tema je zna~ajna jer se radi o prvom virtuelnom,globalnom, internet ratu (Virilio, Ignjatijef, ^omski), pa se u kontekstubombardovanja mogu istra`iti i diskutovati negativni efekti razvoja globalneekonomije, postkolonijalizma, problemi kontrole, nadziranja, i uop{te –budu}nosti sveta.

Dr Nina Mihaljinac (Beograd, 1987) je diplomirala menad`ment u kulturi naFDU u Beogradu i doktorirala na Univerzitetu umetnosti u oblasti Teorija umetnosti imedija. Docentkinja na Katedri za menad`ment i produkciju pozori{ta, radija ikulture FDU i na UNESCO katedri za Menad`ment u kulturi i kulturnu politikuUniverziteta umetnosti u Beogradu. Gostuju}i je predava~ na Univerzitetu Lion 2,Francuska. Osnovala je Centar za umetni~ka istra`ivanja Vidi jo{; menad`er jeprojekata Deska Kreativna Evropa Srbija. U Ministarstvu kulture RS radila je narazli~itim projektima u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti.

Objavila je ~etiri monografije i vi{e od 15 nau~nih i stru~nih radova u doma}imi me|unarodnim publikacijama. Tako|e je imala samostalnu izlo`bu Karte ugaleriji Zvono u Beogradu 2018. godine.

Dr Milena Dragi}evi} [e{i}, profesorkaMenad`menta u kulturi i Teorije medija; rek-torka Univerziteta umetnosti (2001-2004);direktorka Instituta za pozori{te, film, radioi televiziju Fakulteta dramskih umetnosti;gost predava~ na univerzitetima {irom sve-ta; ekspertkinja Saveta Evrope, UNESCO,Evropske kulturne fondacije; predsednica ̀ i-rija Evropske nagrade za kulturnu politiku.

Objavila 17 knjiga: Kultura i umetnost ot-pora (2018), Vers les nouvelles politiques cul-turelles (2013), Umetnost i alternativa (1992),Kultura – menad`ment, animacija, marke-ting sa B. Stojkovi}em, Menad`ment umet-nosti u turbulentnim okolnostima (sa S. Dra-gojevi}em, 2005), Interkulturna medijacijana Balkanu (sa S. Dragojevi}em, 2004), Neo-folk kultura (1994), Vers les nouvelles

politiques culturelles (2015); priredila zborni-ke Cultural Sustainability in European Cities:Imagining Europolis (2015), Cultural policy intimes of rising populism – KPY Istanbul (2018)i dr. Njene knjige su prevo|ene na 17 jezi-ka. Dobitnica je francuskog Ordena Koman-dira Akademske Palme 2003. i Velike zlatneplakete Univerziteta umetnosti 2004.

Nina MihaljinacUMETNOST I POLITIKE SE]ANJA