Uputstvo za bolesnikePrim. dr Marina Horvatic Obradovic

UVOD

Katarakta, ili kako se u narodu jos naziva siva mrena, predstavlja zamucenje ocnog sociva koje dovodi do pada vida. Naziv potice od grcke reci Katarasso sto znaci vodopad. Predeo zenice kod

katarakte je beo kao vodopad.

Cilj ovog pisanja je da pomogne vama, vasoj porodici i vasim prijateljima da razumete sta je katarakta, kako ona smanjuje ostrinu vida i na koji nacin moze lekar da vam pomogne.

KAKO OKO FUNKCIONISE ?

Pre nego sto objasnimo kako katarakta ostecuje vid, vazno je razumeti kako zdravo oko funkcionise.

Oko je kao fotografski aparat. Kada slikamo, socivo fotografskog aparata dozvoljava da svetlosni zraci produ i fokusiraju se na filmu koji se nalazi u unutrasnjosti aparata. Kada zraci stignu do filma

slika je napravljena.

Oko funkcionise po istom principu. Prednji delovi oka (roznjaca, zenica i zdravo socivo) su providni i dozvoljavaju svetlosnim zracima da produ kroz njih. Svetlosni zraci prolaze i kroz zadnji deo oka

odnosno providno staklasto telo koje ima zelatinoznu konzistenciju.

Roznjaca i socivo fokusiraju svetlosne zrake na mreznjaci. Mreznjaca je kao film u fotografskom aparatu. Kada svetlost stigne do mreznjace poruka se salje preko vidnog zivca do mozga koji je

obraduje. Tako mi vidimo.

SOČIVO

Zdravo i providno ocno socivo nalazi se neposredno iza duzice, odnosno obojenog dela oka. Socivo je deblje u sredini i tanje po periferiji. Obavijeno je tankom providnom membranom koja se naziva kapsula. Unutrasnji deo sociva ispunjen je mekanom supstancom koja je takode providna. Pored

toga sto dozvoljava prolazak svetlosti do mreznjace, socivo fokusira svetlosne zrake u zutu mrlju ili tacku jasnog vida koja se nalazi na mreznjaci. Ono je mekano i fleksibilno kao parce gumice. Kada smo mladi, socivo je toliko fleksibilno da menjajuci svoj oblik dozvoljava jasno gledanje na blizinu i na daljinu. Kako postajemo stariji, socivo gubi svoju fleksibilnost i zato od 40-45 godine vecina ljudi

pocinje da nosi naocare za rad na blizinu.

Kako starimo, socivo oka pored gubitka elasticnosti moze da gubi i svoju providnost. Zamuceno socivo naziva se katarakta.

Providno, zdravo socivo

KATARAKTA

Zamucenje sociva moze da se desi na bilo kom njegovom delu. Ono zamucenje koje zahvati centralni deo sociva dovodi do pada ostrine vida.

Postoje mnogi uzroci nastanka katarakte. Kod dece ona moze da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom trudnoce. To je urodena katarakta. Povreda oka,

ultraljubicasto zracenje, secerna bolest, dugotrajna upotreba nekih lekova kao sto su kortikosteroidi... mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte. Najcesce katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva staracka katarakta. Ona cini 90%

svih katarakti. Obicno se javlja posle 60. godine zivota. Uzrok nastanka katarakte jos se ne zna. Problem je najverovatnije u poremecaju metabolizma sociva. Stadijumi razvoja katarakte su:

pocetna, nezrela, zrela i prezrela katarakta. Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela ili ?maturna? katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak vida i moze dovesti do zapaljenja i

bolova u oku.

Prolaz svetlosnih zraka kroz zdravo i zamuceno socivo (katarakta)

SIMPTOMI KATARAKTE

Najvazniji simptom katarakte je smanjena ostrina vida. Pocetna katarakta dovodi do malog ostecenja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do veceg ostecenja vida, a potpuno zamuceno socivo

dovodi do gubitka vida.

Drugi simptomi katarakte mogu biti zuckasta prebojenost i blago blestanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz zuti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u pocetnoj fazi razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego sto je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica i neke druge

bolesti oka, zbog cega je obavezan pregled kod ocnog lekara.

Dokazano je da su sanse za razvijanje katarakte manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlaze previse ultravioletnom zracenju, nose zastitne naocare sa filterom kao i ukoliko se dobro

kontrolise i leci secerna bolest.

NEOPERATIVNO LECENJE KATARAKTE

Posto ne znamo tacan mehanizam nastanka katarakte mozemo reci da ne postoji lek u medicini koji ce sigurno da spreci formiranje katarakte ili ce da izbistri vec zamuceno socivo. Kada je katarakta

pocetna, promena dioptrije na naocarima moze da pomogne. U nekim slucajevima stavljanje kapi za sirenje zenica mogu da pomognu. Kada ni promena dioptrije na naocarima ni kapi za sirenje zenice

vise ne pomazu, onda katarakta mora da se operise.

OPERATIVNO LECENJE KATARAKTE

Operativno lecenje katarakte podrazumeva otklanjanje zamucenog sociva iz oka. U vecini slucajeva istovremeno se radi i ugradnja vestackog, plasticnog sociva koje se naziva ?lens implant?.

Vestacko socivo se proizvodi u razlicitim dioptrijama. Pre operacije lekar mora da uradi ultrazvucni pregled oka da bi odredio dioptriju koja je potrebna bolesniku. Vestacko socivo je providno, ne oseca se niti vidi, ono ugradnjom postaje trajni deo oka. Medutim, kod nekih osoba ne moze se operacijom

ugraditi vestacko socivo. One moraju da nose meka kontaktna sociva ili naocare sa velikim uvelicanjem.

Na dan operacije bolesnik ne sme da jede. Moze da dobije blagi sedativ, odnosno lek za smirenje. Lokalni anestetik se daje pored uha i pored oka. Bolesnik ima osecaj pecenja tokom davanja

anestezije. Obicno je budan i relaksiran tokom operacije. Anesteticar ili anesteziolog su pored njega sve vreme tokom operacije. Ukoliko bolesnik zahteva, i za to postoje uslovi, umesto lokalne moze da

se operise u opstoj anesteziji.

Dva su nacina za odstranjenje zamucenog sociva hirurskim zahvatom: ultrazvukom (fakoemulzifikacija) i ekstrakapsularno (standardna metoda). Fakoemulzifikacija je metoda kojom lekar napravi mali rez sa strane roznjace pa stavi tanku sondu kroz koju prolaze ultrazvucni talasi

koji omeksavaju i lome zamuceni deo sociva. Ti delovi se potom sondom usisavaju i odstranjuju. Ova metoda omogucava brzi oporavak i brze vracanje bolesnika uobicajenim zivotnim aktivnostima, jer

je operativna rana mala i ne

sije se. Kod eksrakapsularne operacije katarakte pravi se duzi rez sa strane roznjace i odstrani tvrdi deo sociva, a ostatak sociva se odstrani usisavanjem.

Operacija katarakte ultrazvukom (shema)

Operacija katarakte u svetu se radi ambulantno i bolesnik istog dana posle operacije ide kuci. To je takozvana jednodnevna hirurgija katarakte. Kod nas se bolesnik hospitalizuje na nekoliko dana.

Medutim, uvodenjem ultrazvuka u operaciju, i kod nas ce se preci na jednodnevnu hirurgiju katarakte.

Posle operacije se stavlja gaza sa vatom (?pogacica?) na operisano oko. Pre nego sto ode kuci lekar bolesniku prepisuje lekove koje treba da stavlja u operisano oko. Nekoliko nedelja posle operacije

bolesnik treba da izbegava tezi fizicki posao. Kod fakoemulzifikacije taj period je kraci.

POSLE OPERACIJE KATARAKTE !

Posle operacije katarakte oko je malo crveno i iritirano. To je normalno ali jak bol nije, i u slucaju njegove pojave treba odmah otici kod svog lekara, ne cekajuci redovno zakazanu kontrolu. Lako zamucen vid neposredno posle operacije je takode normalan. Kako se oko oporavlja od operacije

tako se i vid poboljsava. Kada se oko sasvim oporavi, a to je najcesce mesec dana posle operacije, lekar prepisuje naocare za citanje i eventualno za daljinu. Zbog ugradnje vestackog sociva, neko

vreme posle operacije, bolesnik vide boje oko sebe intenzivnije i sve oko njega ima plavkastu nijansu. Vremenom ove promene nestaju.

Redovan odlazak na kontrole je neophodan. Lekar tada proverava ima li znakova zapaljenja oka, povecanja ocnog pritiska, znakova infekcije ili nekih drugih problema. U slucaju iznenadne pojave

bola ili nekih drugih problema sa operisanim okom, takode treba odmah otici kod svog lekara.

Mnogim bolesnicima prija nosenje naocara za sunce posle operacije. Ukoliko zele, mogu ih nositi. Ne treba zaboraviti da operisano oko ne sme da se trlja, jer moze doci do otvaranja operativne rane.

Bolesnik sme normalno da se kupa ili tusira, ali ne sme da dozvoli da sapun ili sampon udu u oko.

KOMPLIKACIJE OPERACIJE KATARAKTE

Svaka hirurska intervencija moze imati komplikacije pa tako i operacija katarakte. Na srecu, vecina komplikacija nisu ozbiljne. Medutim, mali broj njih moze biti ozbiljan i dovesti do gubitka vida, cak

gubitka i oka.

Komplikacije mogu nastati vec prilikom davanja lokalne anestezije. Igla moze otici u samo oko ili vidni zivac. Ozbiljna komplikacije, koja nastaje tokom operacije, je gubitak staklastog tela. Vece

krvarenje tokom operacije moze ali ne mora biti problem.

Rede postoperativne komplikacije su: infekcija, krvarenje, dislokacija ugradenog vestackog sociva, povisen ocni pritisak (glaukom), zamucenje roznjace, zadebljanje zute mrlje (cistoidni makularni edem), odlubljenje mreznjace... Na srecu, ove komplikacije su retke. U proseku 95% bolesnika

operacijom katarakte ima poboljsanje vida, a samo 5% nema poboljsanje ili je vid losiji nego sto je bio.

Kod 50% bolesnika, nekoliko meseci ili nekoliko godina posle operacije moze doci do pogorsanja vida zbog zamucenja zadnje kapsule sociva. Ako se to desi, YAG laser terapija mora biti uradena. Ova

intervencija ne zahteva hospitalizaciju, bezbolna je i kratko traje (oko 15 minuta).

ZAKLJUCAK

Kod fakoemulzifikacije bolesnik se moze operisati i kada je katarakta sasvim pocetna. Za klasicnu operaciju katarakte, bolje je sacekati da katarkta sazri, ne mora se zuriti. Tacna dijagnoza, dobra

priprema i saradnja bolesnika uz dobru hirursku tehniku, vracaju vid kod 95% operisanih. U slucaju da neko ima kataraktu i ne zeli da se operise, dolazi do postepenog smanjenja ostrine vida i na kraju

do gubitka vida. Sa druge strane, kod hirurgije katarakte postoji rizik od nastanka komplikacija. Samo vi mozete i morate da odlucite hocete li se operisati ili ne.