1

ZBIRKA TEST PITANJA SA ODGOVORIMA PREDMET : ORTOPEDIJA SA TRAUMATOLOGIJOM

AUTORI : Doc. Dr sci Branko RISTIĆ, Ass Dr Zoran GRUJOVIĆ

2

1. Razderno-nagnječna rana se naziva na latinskom: a) Vulnus scissum, b) Vulnus sclopetarium c) Vulnus lacerocontusum. 2. Distensio musculorum predstavlja: a) delimični prekid mišićnog tkiva, b) istegnuće mišića, c) potpuni prekid mišića. 3. Potpuni prekid tetive mišića koji je nastao pri povećanom naporu se naziva: a) Sectio tendinis musculorum, b) Ruptura partialis tendinis musculorum, c) Ruptura tendinis musculorum. 4. Posekotina se naziva na latinskom: a) V. scissum, b) V. punctum, c) V. lacerum. 5. Ubodna rana se naziva na latinskom: a) V. scissum, b) V. punctum, c) V. sclopetarium. 6. Prekid tetive mišića nastao mehaničkim dejstvom, naziva se: a) Ruptura tendinis, b) Sectio tendinis, c) V. lacerum tendinis. 7. Distorsio je naziv za povredu zgloba, a odnosi se na: a) naprsnuće, b) iščašenje, c) uganuće. 8. Luxatio je naziv za povredu zgloba, a odnosi se na: a) uganuće,

3

b) iščašenje, c) istegnuće. 9. Ligamenti su: a) pasivni stabilizatori zgloba, b) aktivni stabilizatori zgloba, c) dinamički stabilizatori zgloba. 10. Inervacija ligamentarnih struktura se nalazi u sastavu: a) kod svih ligamenata, b) kod pojedinih ligamenata u zavisnosti od njihove anatomske pozicije, c) ligamenti nisu inervisani. 11. Luksacija (luxatio) predstavlja povredu: a) zgloba, b) mišića, c) tetive mišića. 12. Kod luksacije dolazi do povređivanja: a) kapsule zgloba, b) ligamenata i meniskusa, c) najčešće kapsuloligamentarnih povreda uz gubitak kongruencije zgloba. 13. Distorsio predstavlja povredu kod koje su: a) pojedina vlakna kapsule zgloba pocepana, a integritet struktura sačuvan, b) ruptura ligamentarnih struktura, c) kompletna povreda svih unutrašnjih struktura zgloba. 14. Uganuće skočnog zgloba se piše: a) distensio art. humeroscapilaris, b) distorsio art. metatarsophalangealis, c) distorsio art. talocruralis. 15. Unutrašnje strukture kolena predstavljaju: a) LCA i meniskusi, b) LCP i meniskusi, c) prednja i zadnja ukrštena veza sa meniskusima, lateralnim i medijalnim. 16. Unutrašnja ovojnica zglobne kapsule se naziva: a) membrana fibrosa, b) membrana synovialis, c) fascia lata. 17. Kod povrede u vidu nagnječenja mekih tkiva dolazi do pojave: a) otoka i krvarenja, b) otoka, bola i krvnog podliva na mestu povrede, c) kalusa. 18. LCA je skraćenica za:

4

a) lateralni koletaralni ligament, b) prednju ukrštenu vezu, c) zadnju ukrštenu vezu. 19. LCP je skraćenica za: a) zadnji ukršteni ligament, b) prednji ukršteni ligament, c) lateralni koletaralni ligament. 20. Glavni dinamički stabilizator kolena je/su: a) ukršteni ligamenti, b) kapsularno-ligamentarne strukture, c) m. quadriceps femoris. 21. Luxatio recidivans predstavlja: a) iščašenje zgloba sa naprsnućem artikularnih površina, b) ponovljeno iščašenje zgloba, c) ponovljeno iščašenje zgloba sa naprsnućem artikularnih površina. 22. Hirurška obrada rane obuhvata, najčešće, sledeće postupke: a) Toilette, debridement, sutura, b) debridement, drainage, sutura vulneris, c) Toilette, debridement, haemostasis, drainage (po potrebi), sutura vulneris. 23. Uklanjanje devitalizovanog, nekrotičnog tkiva sa ivica rane, naziva se: a) drainage, b) toilette, c) debridement. 24. Dreniranje rane se naziva: a) haemostasis, b) drainage, c) toilette. 25. Postupak zaustavljanja krvarenja iz rane se naziva: a) haemostasis, b) perfusio et lavage, c) drainage. 26. Podvezivanje krvnog suda se naziva: a) haemostasis, b) drainage, c) ligatura. 27. Rameni pojas čine: a) humerus i lopatica (scapula), b) hunerus, scapula, klavikula, c) humerus, scapula, clavicula sa pratećim tetivno-mišićnim i ligamentarnim strukturama. 28. U ramenom zglobu se izvode sledeći pokreti: a) abductio, adductio et rotatio, b) extensio, flexio, abductio et adductio,

5

c) extensio, flexio, abductio, adductio et rotatio. 29. Obim pokreta u ramenom zglobu iznosi: a) 180 stepeni, b) 270 stepeni, c) blizu 360 stepeni. 30. Zglobovi koji ulaze u sastav ramenog pojasa su: a) art. humeroscapularis, b) art. humeroscapularis et art. acromioclavicularis, c) art. humeroscapularis, art. acromioclavicularis et art. sternoclavicularis 31. Povrede sternoklavikularnog zgloba najčešće nastaju: a) dejstvom indirektne sile na spoljašnju stranu ramena ili duž abdukovane nadlaktice, b) dejstvom direktne sile na spoljašnju stranu ramena, c) padom na ispruženu ruku. 32. Prelomi klavikule su češći kod: a) sportista, b) kod male dece, c) sportista, starije dece i omladine. 33. Prelom klavikule najčešće nastaje: a) pri dejstvu sile preko ramena prema medijalnoj strani, b) pri padu na ispruženu ruku, c) pri dejstvu sile preko ramena prema medijalnoj strani i pri padu na ispruženu ruku. 34. Mehanizam povređivanja klavikule je: a) direktni, b) direktni i indirektni, c) indirektni. 35. Pri prelomu srednje trećine klavikule medijalni fragment je dislociran: a) gore i unazad, b) dole i unazad, c) napred i dole. 36. Prelom lateralne trećine klavikule nastao direktnim dejstvom daje: a) minimalnu dislokaciju, b) veliku dislokaciju, c) umerenu dislokaciju. 37. Prelom lateralne trećine klavikule nastao indirektnim dejstvom daje: a) akromion koji je gurnut naniže, b) akromion gurnut naviše, c) korakoidni nastavak gurnut nagore. 38. Lečenje preloma klavikule je najčešće: a) konzervativno (neoperativno), b) operativno, c) u početku konzervativno, a definitivno zbrinjavanje je operativno.

6

39. Lečenje preloma klavikule bez dislokacije je najčešće: a) neoperativno u trajanju od 3 do 5 nedelja, b) neoperativno u trajanju od 2 do 3 nedelje, c) operativno. 40. Nezarastanje preloma klavikule se zove: a) sindesmoza, b) pseudoartroza, c) artroza. 41. Neoperativno lečenje preloma klavikule se najčešće izvodi: a) imobilizacijom u vidu Desault zavoja, b) «osmicom» zavojem, c) «visećim gipsom». 42. Lečenje pseudoartroze klavikule se izvodi: a) hirurški ( osteosinteza sa osteoplastikom ), b) hirurški i naziva se aloartroplastika, c) neoperativno uz produženu imobilizaciju.

43. Neurovaskularne povrede pri prelomu klavikule najčešće nastaju: a) rupturom krvnih sudova u momentu povređivanja, b) dejstvom dislociranih fragmenata, c) pri neadekvatnom lečenju. 44. Dislocirani fragmenti kod preloma klavikule mogu da povrede: a) a. subclaviu i plexus brachialis, b) a. axillaris i n. medianus, c) a. brachialis i n. medianus. 45. Prelomi tela scapulae: a) zahtevaju dugotrajnu imobilizaciju, b) neodložnu hiruršku intervenciju, c) ne zahtevaju repoziciju zbog velike mišićne mase oko lopatice. 46. Prelom glenoida scapulae: a) zahtevaju dugotrajnu imobilizaciju, b) neodložnu hiruršku intervenciju, c) ne zahteva repoziciju jer glenohumeralni zglob nije noseći i može podneti veliku inkongruenciju

zglobnih površina. 47. Prelomi processus coracoideusa scapulae: a) obično ne zahtevaju lečenje, sem imobilizacije, b) zahtevaju hirurško lečenje zbog pripoja mišića i njihovu reinserciju, c) zahtevaju aplikaciju Desault zavoja. 48. Prelomi acromiona scapulae: a) obično je dovoljna Mitella koja pritiska savijeni lakat naviše, a spoljašnji deo klavikule naniže, b) «osmica» zavoj, c) zahteva hirurško lečenje.

7

49. Pokreti scapulae na grudnom košu su za pokretljivost ramena: a) beznačajni b) veoma značajni, c) značajni samo pri pokretima abdukcije nadlaktice. 50. Tzv. «stožerni položaj» nadlaktice je pozicija u kojoj: a) više nije moguća ni unutrašnja, ni spoljašnja rotacija, b) više nije moguća ni abdukcija, ni addukcija, c) više nije moguć nijedan pokret. 51. Luxatio art. humeroscapularis anterior predstavlja: a) uganuće ramena sa prednje strane, b) leziju kapsuloligamentarnih struktura zadnje strane ramena, c) prednje iščašenje ramena. 52. Aksilarna ili subglenoidna luksacija ramena predstavlja: a) prednju luksaciju, b) zadnju luksaciju, c) gornju luksaciju. 53. Distorzija zadnjeg zida kapsule ramena može da nastane: a) pri fazi rotacionog zamaha kod bacača ( u sportu ), b) pri padu na abdukovanu nadlakticu, c) pri direktnom dejstvu sile na zadnju stranu ramena. 54. M. subscapularis je važan za pokret: a) spoljašnje rotacije, b) abdukcije, c) unutrašnje rotacije nadlaktice. 55. Vaskularne komplikacije nakon luksacije i repozicije ramena su: a) ruptura a. axillaris sa nestankom radialnog pulsa i brzim razvojem hematoma u aksili ili sa

prednje strane ramena i češće su kod starijih ljudi, b) istezanje i parcijalna ruptura a. radialis, c) česte aneurizme a. axillaris. 56. Zastarelom luksacijom ramena se smatra svaka luksacija kod koje je prošlo: a) više od 7 dana, b) više od 14 dana, c) više od 3 nedelje. 57. Kod akutne prednje luksacije, ruka je u položaju: a) addukcije i spoljašnje rotacije, b) addukcije i unutrašnje rotacije, c) abdukcije i unutrašnje rotacije. 58. Kod akutne zadnje luksacije, ruka je u položaju: a) addukcije i spoljašnje rotacije, b) addukcije i unutrašnje rotacije, c) abdukcije i unutrašnje rotacije.

8

59. Najčešće nastane previd pri dijagnostici: a) prednje luksacije ramena, b) zadnjoj luksacije ramena, c) distorziji ramnog zgloba. 60. Zastarelo iščašenje ramena se leči: a) operativno, b) konzervativno. 61. U predelu proksimalnog okrajka humerusa najčešći je prelom u nivou: a) anatomskog vrata humerusa, b) glave humerusa, c) hirurškog vrata humerusa. 62. Kod zastarele zadnje luksacije ramena: a) nema upadljivog deformiteta i mora se misliti na nju da bi se dijagnostikovala, b) očigledan je deformitet ramena u vidu «epolete», c) priisutan je deformitet u vidu «dirke na klaviru». 63. Dugotrajna imobilizacija ili neprepoznata i nelečena luksacija ramena može da dovede do: a) kontrakture, odnosno tzv. «smrznutog ramena», b) pseudoartroze, c) spondiloze. 64. Elevacija nadlaktice ne može biti izvedena bez početnog dejstva: a) m. supraspinatusa i m. trapesiusa, b) m. infraspinatusa i m. deltoideusa, c) m. supraspinatusa, a zatimi m. deltoideusa. 65. Potpuna ruptura tetive m. supraspinatusa dovodi do: a) izrazite nemoći unutrašnje rotacije, b) izrazite nemoći abdukcije, c) izrazite nemoći spoljašnje rotacije. 66. Parcijalna ruptura m. supraspiantusa je česta kod: a) stanja nakon preloma dijafize humerusa, b) stanja nakon luksacije ramena, c) ranijeg tendinita ili zbog degenerativnih oboljenja. 67. Pri pokretu bacanja u krajnjoj tački zamaha, tj. krajnjoj abdukciji i spoljnoj rotaciji obično dolazi do povrede: a) m. supraspinatusa, b) m. deltoideusa, c) m. subscapularis-a i ponekad m. pectoralis maior-a. 68. Otrgnuće glave m. triceps brachii sa donjeg dela labruma glenoida je često kod: a) bacača u bejzbolu i tenisera, b) košarkaša, c) veslača. 69. Prelomi dijafize humerusa zahvataju:

9

a) gornju trećinu kosti, b) donju trećinu kosti, c) srednju trećinu kosti. 70. Pri prelomima humerusa veoma je važno imati u vidu moguću povredu : a) n. medianusa, b) n. ulnarisa, c) n. radialisa. 71. Pseudoartroza humerusa je najčešće posledica: a) neuspešne repozicije, b) neadekvatne postavljene indikacije za lečenje, c) neuspešne repozicije usled interpozicije mišića ili, ponekad neadekvatnog lečenja. 72. U sastav lakatnog zgloba ulaze: a) humerus i ulna, b) humerus i radius, c) humerus, radius i ulna. 73. Najveća snaga i stabilnost lakta leži u zglobu: a) humerusa i ulne, b) humerusa i radiusa, c) ulne i radiusa. 74. Deformitet lakatnog zgloba dovodi do smanjenja pokreta: a) fleksije, b) rotacije, c) ekstenzije. 75. U punoj ekstenziji oba humeralna kondila i olekranon leže u : a) horizontalnoj ravni, b) obliku jednakostraničnog trougla, c) nepravilno su postavljeni. 76. Pri fleksiji lakta od 90 stepeni oba humeralna kondila i olekranon leže: a) u obliku jednakostraničnog trougla, paralelnog sa zadnjom stranom humerusa, b) u horizontalnoj ravni, c) u obliku slova «S». 77. Prelomi tik iznad zgloba lakta se nazivaju: a) suprakondilarni, b) intraartikularni, c) fraktura-epifizioliza. 78. Prelomi trohlee i kapituluma pripadaju: a) intraartikularnim prelomima, b) ekstraartikularnim prelomima, c) metafiznim prelomima. 79. Prilikom suprakondilarnih preloma lakta treba uvek kontrolisati puls:

10

a) a. radialis, b) a. ulnaris, c) a. brachialis. 80. Prelom u suprakondilarnom predelu lakta se leči: a) neoperativno, b) isključivo operativno, c) neoperativno (imobilizacijom ili skeletnom trakcijom), a može i operativno ukoliko se ne postigne zadovoljavajuća redukcija. 81. Skeletna trakcija kod suprakondilarnih preloma se postavlja kroz: a) distalni deo humerusa, b) proksimalni okrajak radijusa, c) olekranon. 82. Suprakondilarni prelomi humerusa mogu biti: a) abdukciono-addukcionog tipa, b) rotatornog tipa, c) fleksionog i ekstenzionog tipa. 83. Ortopedska repozicija preloma predstavlja: a) «nameštanje» preloma, b) postupak dovođenja frakturnih površina u približno anatomski položaj, c) fiksaciju preloma implantacionim materijalom. 84. Najčešći tip iščašenja zgloba lakta je : a) zadnji, b) prednji, c) lateralni. 85. Pri zadnjoj luksaciji lakta: a) podlaktica izgleda produžena, b) nadlaktica izgleda skraćena, c) podlaktica izgleda skraćena. 86. Pri prednjoj luksaciji lakta: a) nadlaktica izgleda skraćena, a podlaktica produžena i u supinaciji, b) nadlaktica izgleda skraćena, a podlaktica u pronaciji, c) ne uočava se deformitet lakta. 87. Izolovano iščašenje glavice radijusa je: a) često kod odraslih, b) retko kod dece i uvek udruženo sa prelom ulne, c)češće opisivano kod dece, a retko kod odraslih. 88. Zastarelo iščašenje lakta nastaje nakon: a) 7 dana, b) preko 14 dana, c) tri nedelje. 89. Smanjen obim pokreta zgloba se naziva: a) pseudoartroza,

11

b) kontraktura, c) ankiloza. 90. Neurološka komplikacija nakon povreda u predelu zgloba lakta načešće je usled: a) nagnječenja, istegnuća ili prekida n. radialisa, b) nagnječenja, istegnuća ili prekida n. medianusa, c) nagnječenja, istegnuća ili prekida n. ulnarisa. 91. Kontraktura lakta je najčešće posledica: a) čestih preloma, b) čestih luksacija, c) čestih preloma sa povredama mekih tkiva. 92. Volkmann-ova kontraktura je jedna od najtežih posledica i nastaje usled: a) spazma a. brachialis i refleksnog spazma kolaterala, b) rupture magistralnih krvnih sudova podlaktice, c) lezije nerava podlaktice. 93. Usled preloma olekranona oštećena je funkcija: a) fleksije lakta, b) ekstenzije lakta, c) fleksije i ekstenzije lakta. 94. Posledice preloma glavice radijusa se ogledaju u: a) ograničenoj fleksiji i ekstenziji, b) bolnoj i ograničenoj pronaciji i supinaciji, c) otežanoj abdukciji i addukciji podlaktice u odnosu na nadlakticu. 95. Fractura antebrachii je naziv za: a) prelom nadlaktice, b) prelom obe kosti podlaktice, c) prelom jedne od kostiju podlaktice. 96. Prelomi podlaktice bez dislokacije su: a) retki kod odraslih, b) česti kod dece, c) česti kod odraslih. 97. Sigurni znaci za prelom su: a) deformacija i patološka pokretljivost, b) otok, bol i hematom, c) otok, bol i deformacija ekstremiteta. 98. Period zarastanja preloma podlaktice i nošenja imobilizacije iznosi: a) 6 do 8 nedelja, b)8 do 10 nedelja, c) 10 do 12 nedelja. 99. Imobilizacija preloma podlaktice se vrši: a) podlakatnom gips šinom,

12

b) nadlaktnom gips šinom, a nakon redukcije otoka, nadlakatnim cirkularnim gipsom. c) cirkularnim podlaktnim gipsom. 100. U slučaju otvorenih prelom podlaktice, metod izbora lečenja je: a) rigidna osteosinteza, b) intramedularno uklinjavanje, c) spoljašnja fiksacija. 101. Vreme zarastanja preloma podlaktice rešenih kompresivnom osteosintezom iznosi: a) 4 nedelje, b) 6 do 8 nedelja, c) 10 do 12 nedelja. 102. Fractura male sanata antebrachii znači da je prelom: a) zarastao u lošoj poziciji, b) nezarastao, c) zarastao sa hipertrofičnim kalusom. 103. Usled nedovoljno duge imobilizacije, neadekvatne repozicije ili infekcije, može da dođe do: a) pseudoartroze, b) kontrakture susednih zglobova, c) ankiloze. 104. Izolovani prelom ulne, najčešće nastaje: a) indirektnim dejstvom sile, b) direktnim dejstvom sile u tzv. «odbrambenoj poziciji», c) pri forsiranoj supinaciji podlaktice. 105. Fractura radii in loco typico predstavlja prelom: a) dijafize radijusa, b) metafize radijusa, c) donjeg okrajka radijusa na 1,5cm do 4cm od zglobne pukotine. 106. Fractura radii in loco typico najčešće nastaje pri padu na dlan šake i često je prati: a) prelom skafoidne kosti, b) avulzija stiloidnog nastavka ulne, c) prelom skafoidne kosti i avulzija stiloidnog nastavka ulne. 107. Cilj repozicije preloma radijusa na tipičnom mestu je: a) da se uspostavi dužina radijusa, b) da se uspostavi volarni fiziološki nagib zglobne površine radijusa, c) da se uspostavi dužina radijusa i volarni fiziološki nagib zglobne površine radijusa. 108. Dužina nošenja imobilizacije nakon preloma radijusa na tipičnom mestu je: a) do tri nedelje, b) maksimalno 4 nedelje, c) 3 do 6 nedelja. 109. Prelom skafoidne kosti kosti šake najčešće nastaje kao posledica:

13

a) direktnog dejstva radijalnog stiloida, b) direktnog dejstva ulnarnog stiloida, c) i jednog i drugog istovremeno. 110. Pseudoartroza skafoidne kosti šake (odsustvo znakova koštane konsolidacije) nastaje: a) nakon tri meseca, b) nakon 4 meseca, c) nakon 6 meseci. 111. Ukoliko dođe do pseudoartroze skafoidne kosti: a) sprovodi se produžena imobilizacija, b) hiruško lečenje, odnosno osteosinteza sa osteoplastikom, c) uključuju se fizikalne procedure i medikamentizna terapija. 112. Karlični prsten čine: a) tri kosti, b) dve kosti, c) četiri kosti. 113. Spoj pubičnih kostiju se naziva: a) diasthasis, b) simphysis, c) arthrosis. 114. Povećan razmak pubične simfize se naziva: a) diasthasis, b) simphysis, c) arthrosis. 115. Test „otvaranja“ i „zatvaranja knjige“ se koristi kod sumnje na prelom: a) u predelu kuka, b) u predelu karličnog prstena, c) u lumbosakralnom predelu. 116. FABER test se koristi kod povreda u predelu: a) karlice, b) kuka, c) kolena. 117. FABER test podrazumeva poziciju: a) abdukcije, spoljašnje rotacije i fleksije u predelu kuka zahvaćene strane, b) fleksije, addukcije i unutrašnje rotacije u predelu kuka nezahvaćene strane, c) forsiranu abdukciju i spoljašnju rotaciju zahvaćene strane karlice. 118. Najčešće komplikacije karličnih preloma su: a) thrombophlebitis, infekcije, loše srasli pelomi, posttraumatska artroza sakroilijačnog zgloba, b) krvarenje i povrede bubrega, c) povrede donjeg dela urinarnog trakta. 119. Udružene povrede sa prelomima karlice su: a) infekcije, tromboflebitis,

14

b) posttraumatska artroza, c) krvarenje, povrede bubrega i povrede donjeg dela urinarnog trakta. 120. Fractura colli femoris, prelom vrata butne kosti, je povreda koja se tretira: a) kao vitalna indikacija za hirurško lečenje, b) odloženo, najčešće neoperativno, c) u prvoj fazi se aplikuje skeletna trakcija, a nakon tri nedelje se pristupa operaciji. 121. Cilj lečenja preloma vrata butne kosti je: a) anatomska repozicija, osteosinteza ili endoprotetisanje i rana adekvatna rehabilitacija, b) ugradnja parcijalne endoproteze kuka, c) hitno izvođenje aloartroplastične procedure. 122. Prelom u predelu kuka je češći kod: a) starijih osoba, naročito žena sa razvijenim osteoporotičnim promenama na kostima, b) mlađih osoba muškog pola, c) ženskih osoba u petoj decenij života. 123. Prelom vrata butne kosti lečen osteosintezom završava se: a) zarastanjem u toku 3 meseca uz rani oslonac na povređenu nogu, b) zarastanjem u toku 4 meseca i rehabilitacijom, c) ili zarastanjem ili komplikacijom u vidu avaskularne nekroze i potom endoprotetisanjem kuka. 124. Koji klinički znak nije tipičan za prelom u predelu vrata butne kosti: a) unutrašnja rotacija stopala povređene noge, b) spoljašnja rotacija stopala povređene noge, c) skraćenje ekstremiteta sa adukcijom u odnosu na horizontalno položenu karlicu. 125. Postoperativne komplikacije nakon implantacije endoproteze kuka su: a) zarastanje u lošoj poziciji, b) luksacije proteze, paraliza ishijadičnog nerva, infekcija, c) odbacivanje ugrađenog materijala. 126. Najčešća posledica preloma vrata butne kosti je: a) infekcija, b) thromophlebitis, neurološke komplikacije, c) avaskularna nekroza glave butne kosti (AVN). 127. Faktori rizika za nastanak psudoartroze vrata butne kosti su: a) opšta oboljenja organizma i uzrast uz lokalne faktore (anatomski uslovi, insuficijencija vaskularizcije kuka, terapijski neuspesi), b) kardiopulmonalna oboljenja, c) Diabetes mellitus. 128. Luksacija kuka predstavlja: a) tešku povredu koja zahteva hitnu repoziciju na mestu povređivanja, b) tešku povredu koja se rešava repozicijom u anesteziji radi postizanja relaksacije muskulature, c) povredu koja ne predstavlja urgentno stanje i ne zahteva hitnu repoziciju.

15

129. Luksacija kuka može biti: a) prednja i zadnja, b) gornja i donja, c) ishijadični, opturatorni, ilijačni i pibični tip. 130. Posebno treba obratiti pažnju na neurocirkulatorni nalaz u slučaju: a) prednjih, b) zadnjih, c) i prednjih i zadnjih luksacija kuka. 131. Repozicija kuka je veoma značajna u prvih nekoliko: a) minuta, b) časova, c) dana. 132. Česta posledica traumatske luksacije kuka je: a) infekcija, b) avaskularna nekroza glave butne kosti, c) reluksacija kuka. 133. Pojava avaskularne nekroze glave butne kosti direktno je zavisna od: a) dužine vremena proteklog od trenutka povređivanja do repozicije, b) tipa iščašenja ( npr. prednja, zadnja, i dr.), c) manuelne sposobnosti ortopeda koji izvodi repoziciju. 134. Luxatio centralis predstavlja: a) iščašenje kuka, b) protruziju glave femura kroz acetabulum, c) lateralnu luksaciju kuka. 135. Prelomi proksimalnog okrajka butne kosti su karakteristični za: a) dečji uzrast, b) odrasle u IV deceniji života, c) stare osobe sa izraženom osteoporozom. 136. Prelomi dijafize femura se sreću kod: a) osoba u punoj životnoj i radnoj aktivnosti, b) kod sportista, c) kod osoba posle 6. decenije života. 137. Prelomi u predelu trohantera su znatno češći kod osoba: a) mlađih muškaraca, b) starijih muškaraca, c) starijih od 60 godina, a 4 puta češći kod žena. 138. Prelomi u predelu trohantera su najčešće: a) kominutivni, praćeni većim gubitkom krvi, b) otvoreni, sa velikim rizikom od nastanka infekcije, c) nedislocirani prelomi. 139. Lečenje trohanternih preloma neoperativno, skeletnom trakcijom, traje :

16

a) 4 do 6 nedelja, b) 6 do 8 nedelja u zavisnosti od tipa preloma, c) 10 do 12 nedelja. 140. Subtrohanterni prelomi se karakterišu: a) usporenim zarastanjem i potrebom za hirurškim lečenjem, b) dobrim rezultatom lečenja i nakon skeletne trakcije, c) podjednako dobrom prognozom bez obzira na primenjeni tretman, operativni ili neoperativni. 141. Subtrohanterni prelom zahvata: a) predeo femura ispod velikog trihantera, b) proksimalnu trćinu dijafize femura – od malog trohantera do na 5cm distalno, c) spoj srednje i gornje trećine femura. 142. Operativno lečenje kod subtrohanternih preloma se ne izvodi kod povređenih: a) ukoliko je loše opšte stanje gde će operacija da ugrozi život, b) ukoliko je oštećen magistralni krvni sud u blizini preloma, c) ukoliko je kod povređenog druga noga amputirana. 143. Imobilizacija subtrohanternih preloma sa postavlja u vidu: a) natkolenog gipsa, b) visokog cirkularnog gipsa, c) koksitis gipsa. 144. Prelomi dijafize femura se klinički dijagnostikuju na osnovu sledećih znakova: a) deformiteta natkolenice i patološke pokretljivosti na mestu preloma, ali na kojoj ne treba insistirati zbog mogućeg naknadnog oštećenja neurovaskularnih elemenata, b) rentgengrafije natkolenice u dva pravca, c) otoka, hematoma i palpatorne bolnosti u predelu povrede. 145. Metod izbora za lečenje otvorenog preloma femura je: a) Unutrašnja fiksacija ( osteosinteza, intramedularno ukljinjavanje), b) skeletna suprakondilarna trakcija u trajanju od 12 nedelja, c) spoljašnja fiksacija. 146. Svi prelomi koji zahvataju intrartikularne površine rezultiraju, pre ili kasnije, posledicom u vidu: a) ankiloze zgloba, b) osteomijelitisa, c) posttraumatske artroze. 147. Hiruška procedura zamene zgloba endoprotezom se naziva: a) aloartroplastika, b) osteoplastika, c) spongioplastika. 148. Ekstenzorni aparat kolena čine: a) ligament patellae, b) lig. patellae, tetiva m. qudricepsa i patela, c) lig. patellae i tetiva m. quadricepsa.

17

149. Ligamentarna nestabilnost kolena nije samo mehanički nedostatak, već i: a) proprioceptivni poremećaj koji remeti funkciju zgloba kolena, b) neprekidni subjektivni osećaj bola u kolenu, c) faktor smanjenog obima pokreta kolena. 150. Uloga patele je: a) da zaštiti svojim položajem prednju stranu kolena od mehaničih dejstava, b) da svojim oblikom daje estetiku kolena, c) povećanje snage ekstenzije potkolenice i time povećanje mehaničkih osobina tetive quadriceps, uz pomaganje ishrane zglobne hrskavice butne kosti. 151. Nakon preloma patele sa dislokacijom, najvažniji klinički znaci su: a) nemogućnost izvođenja fleksije uz izliv u zglobnoj šupljini, b) impresija na mestu preloma patele sa nemogućnošću ili jako otežanim pokretom ekstenzije kolena, c) otok, palpatorna bolnost, haemarthros, bolom redukovani svi pokreti kolena. 152. Ukoliko tip preloma patele diktira neoperativni način lečenja imobilizacijom, ona traje: a) do 2 nedelje, b) tri nedelje, c) 3 do 4 nedelje. 153. Ne treba operativno lečiti prelom patele u slučaju: a) kada se radi o kominutivnom prelomu, b) otvorenog preloma, c) kada se radi o prelomu bez dislokacije fragmenata i neoštećenih zglobnih površina uz očuvanost ekstenzornog aparata. 154. Kod intraartikularnih preloma tibijalnog platoa se savetuje: a) operativno lečenje uz ranu primenu fizikalnih procedura, b) neoperativno lečenje uz gips-imobilizaciju u trajanju od 6 nedelja, c) operativno lečenje uz dozvolu za hod uz pomoć štaka sa osloncem do granice bola na povređenu nogu. 155. Haemarthros predstavlja: a) prisustvo krvi u zglobu, b) višak sinovijalne tečnosti, c) otok mekih tkiva. 156. Hydrpos ili Hydrarthros predstavlja: a) prisustvo krvi u zglobu, b) izliv, višak sinovijalne tečnosti u zglobu, c) otok mekih tkiva. 157. Posledica intrartikularnih preloma kolena se ogleda u: a) ograničenoj ekstenziji kolena, b) ograničenoj fleksiji kolena, c) ukočenosti kolena. 158. Traumatska luksacija kolena je:

18

a) veoma česta pojava u saobraćajnom traumatiizmu, b) veoma retka povreda, c) relativno česta sportska povreda. 159. Složenost povrede kod luksiranog kolena se ogleda u: a) masivnoj leziji meniskusa i ukrštenih ligamenata, b) otoku, izlivu i bolnoj pokretljivosti kolena, c) masivnim kapsulo-ligamentranim povredama i mogućim vaskularnim komplikacijama koje mogu da rezultiraju i amputacijom. 160. Ruptura lig. patellae se ne leči: a) operativno, b) gips-imobilizacijom c) gips imobilizacijom, a zatim intenzivnom fizikalnom terapijom. 161. Dijagnozu lezije meniskusa je moguće postaviti: a) na osnovu kliničkog i radiografskog pregleda, b) na osnovu CT kolena, c) na osnovu klinčkog pregleda, MRI i artroskopije kolena. 162. Nakon parcijalne meniscektomije izvedene artroskopski : a) može se odmah započeti sa osloncem i fizikalnom terapijom, b) miruje se 3 do 4 dana a zatim se postepeno započinje fizikalna terapija, bez oslonca na povređenu nogu, c) operisani odmah ustaje, dozvoljen je oslonac na nogu do granice bola uz pomoć ort. pomagala i nakon 2 dana napušta bolnicu, ukoliko nema komplikacija, 163. Test po McMurray-u se izvodi kod sumnje na leziju: a) LCA i LCP, b) kolateralnih ligamenata kolena, c) meniskusa. 164. Jedan od najpouzdanijih znakova za leziju medijalnog meniskusa je: a) otok i bol sa unutrašnje strane zglobne pukotine, b) «blokada» kolena i «preskok» pri pokretima kolena, c) Haemarthros, odnosno prisustvo krvi u zglobnoj šupljini. 165. «Prednja fijoka» je test karakterističan za leziju: a) LCA, b) LCP, c) meniskusa. 166. Nakon duge naektivnosti ili imobilizacije kolena dolazi do hipotrofije natkolene muskulature, i to prvenstveno: a) m. vastus lateralisa, b) m. vastus medialisa, c) m. rectus femorisa. 167. Nakon dve nedelje imobilizacije kolena može da dođe do hipotrofije natkolene muskulature: a) do 20%,

19

b) do 50%, c) neznatno, ukoliko se sprovode statičke kontrakcije mišića natkolenice. 168. Suverene dijagnostičke procedure kod povreda kolena su: a) klinički i radiografski pregled, b) na osnovu CT kolena, c) MRI i artroskopija kolena. 169. Artroskopija predstavlja: a) hiruršku proceduru koja ima dijagnostičku funkciju, b) dijagnostičko i terapijsko sredstvo koje se koristi kod svih većih zglobova (koleno, rame, kuk, skočni zglob, lakat), c) pomoćno dijagnostičko sredstvo. 170. Kod preloma potkolenice su, najčešće, prisutni klinički znaci u vidu: a) otoka, bola i hematoma na mestu povrede, b) eksterna rotacija i angulacija potkolenice (deformacija), c) bol u susednim zglobovima, kolenu i skočnom zglobu. 171. Metod izbora za lečenje otvorenih preloma potkolenice predstavlja: a) intramedularno uklinjavanje, b) eksterna fiksacija, c) kompresivna osteosinteza. 172. Zatvoreni prelom se tretira kao otvoreni u slučaju: a) kada postoji masivno oštećenje mekih tkiva i neurovaskularnih struktura, b) kada se radi o povredi u predelu nadlaktice, c) kada se radi o politraumi. 173. Kod većine preloma potkolenice dolazi do: a) nepromenjene dužine ekstremiteta ukoliko se postavi pravilna indikacija i tehnički dobro izvede operativni rad, b) izvesnog «fiziološkog» skraćenja koje obično iznosi 5 do 10mm, c) skraćenja preko 10mm uz rotatorni deformitet. 174. „Funkcionalni gips za hod“ za prelome potkolenice predstavlja: a) natkolenu gips šinu sa «petom» za hod, b) tzv.“Sarmiento“ gips, koji je ideja italijanskog ortopeda, a bazira se na principu nestišljivosti tkivnih tečnosti, c) cirkularni natkoleni gips za hod. 175. Imobilizacija za prelom potkolenice se skida nakon: a) 3 do 4 meseca, b) 6 do 8 meseci, c) kliničke i rendgenološke potvrde zarastanja preloma. 176. Prelomi potkolenice u donjoj trećini su podložni usporenom zarastanju i/ili nezarastanju usled: a) oskudne vaskularizacije navedenog predela,

20

b) potkožnog položaja tibija u tom predelu, c) rigidne gips-imobilizacije. 177. Najopasnija komplikacija nakon hirurškog lečenja preloma je: a) thrombophlebitis cruris, b) paresis n. peronei, c) osteomyelitis. 178. Najčešća povreda koja zahvata skočni zglob je: a) distensio, b)distorsio, c) luxatio. 179. Distorsio art. talocruralis predstavlja povredu koja obuhvata leziju: a) kapsulo-ligamentarnih struktura, b) deltoidnog ligamenta, c) prednje i zadnje tibio-fibularne sindesmoze. 180. Postavljanje indikacije za operativnim lečenjem preloma u predelu skočnog zgloba se postavlja na osnovu: a) isključivo kliničkog pregleda, b) isključivo CT skočnog zgloba, c) na osnovu kliničkog pregleda i RTG skočnog zgloba u, najmanje, dva pravca. 181. Klinički znaci za distorziju skočnog zgloba su: a) nemogućnost oslonca na povređenu nogu, b) palpatorna bolnost, c) otok, hematom, palpatorna bolnost, mogućnost oslonca i hoda sa povređenim zglobom. 182. Deltoidni ligament se nalazi sa: a) zadnje strane skočnog zgloba, b) prednje i unutrašnje strane skočnog zgloba, c) lateralne strane, ispo fibularnog maleolusa. 183. Prelom baze pete metatarzalne kosti nastaje: a) pri pokretu inverzije i dolazi do avulzije ili preloma, u zavisnosti od jačine dejstva sile, b) pri eksternoj rotaciji stopala, a zbog pripoja m. peroneus brevisa na navedenom mestu, c) pri inverziji stopala, a zbog dejstva m. peroneus longus-a. 184. Prelom fibularnog i tibijalnog maleolusa se naziva: a) Fractura cruris partis distalis, b) Fractura malleolaris, b) Fractura bimalleolaris cruris. 185. Najčešća komplikacija koja se javlja nakon dugotrajne imobilzacije ( npr. preloma u predelu skočnog zgloba, potkolenice ili ručnog zgloba) se naziva: a) Volkmann-ova kontraktura, b) M. Sudeck, c) M. Perthes.

21

186. Povreda sindesmoze potkolenice najčešće nastaje: a) intenzivnom abdukcijom, b) intenzivnom addukcijom, c) kombinacijom abdukcije i addukcije. 187. Od tarzalnih kostiju u stopalu, najčešće se lomi: a) talus, b) kalkaneus, c) navikularna kost. 188. Prelomi metatarzalnih kostiju najčešće nastaju kao rezultat: a) dejstva direktne sile, pri padu sa visine, i sl., b) indirektnim dejstvom sile na stopalo, c) udruženih povreda skočnog zgloba i metatarzalnih kostiju. 189. Amputacija je: a) odstranjivanje donjeg ekstremiteta u celini, b) odstranjivanje donjeg i gornjeg ekstremiteta u celini, c) odstranjivanje ekstremiteta u celini ili jednog njegovog dela. 190. Amputacija se nikad ne vrši zbog: a) malignih tumora i oboljenja, b) urođenih i stečenih deformiteta, c) teških degenerativnih oboljenja ekstremiteta. 191. „Fantomski bol“ predstavlja pojavu bola: a) u operisanom ekstremitetu, b) nakon ugradnje veštačkog zgloba, c) koji traje dugo nakon amputacije i predstavlja psihosomatsko stanje. 192. Mehanizam povređivanja vratne kičme najodgovorniji za nastanak većine spinalnih fraktura od C2 do C7 je: a) ekstremna cervikalna kompresija, b) ekstremna fleksija vrata, c) ekstremna ekstenzija. 193. Za većinu lakših povreda vratnog dela kičmenog stuba se preporučuje ortoza u vidu: a) Thomasovog okovratnika, b) Philadelphia okovratnika, c) gipsane minerve. 194. U kom predelu vratne kičme se najčešće nalaze povrede nastale kompresivnom fleksijom? a) Između C4-5 i C5-6. b) Između C1-2 i C2-3. c) Između C6-7 i C7-Th1. 195. Mehanizam kompresivne hiperekstenzije vratne kičme oštećuje: a) bočne strukture pršljenova, b) prednje strukture pršljenova, c) zadnje strukture pršljenova.

22

196. Mehanizam povređivanja torako-lumbalne kičme može biti: a) kompresivni i distrakcioni, b) rotacioni i dejstvom sile smicanja, c) ) kompresivni, distrakcioni, rotacioni i dejstvom sile smicanja. 197. Najčešće povrede vratne kičme kod dece su u novou: a) od potiljka do C3, b) od C3 do C5, c) „donja vratna kičma“. 198 . Kod prolapsa intervertebralnog diskusa u neurološkom nalazu zapažamo: a) spazam paravertebralne muskulature sa bolom, antalgični položaj i reaktivnu skoliozu, b) slabost grube motorne snage, snižen ili ugašen Ahilov refleks c) spazam paravertebralne muskulature sa bolom, antalgični položaj i reaktivnu skoliozu, slabost grube motorne snage, snižen ili ugašen Ahilov refleks. 199. Visinu lezije kičmene moždine možemo odrediti: a) neurološkim pregledom, b) CT-om, c) neurološkim pregledom, Ro grafijom, CT, MRI. 200. Da li se visina lezije kičmene moždine može približno odrediti na osnovu ispada snezibiliteta? a) Da. b) Ne. 201. Kod radiografije vratne kičme prvenstveno treba zahtevati: a) A-P projekciju, b) profil vratne kičme (lateralni snimak), c) ¾ kosi snimci vratne kičme. 202. Kompletna lezija kičmene moždine se manifestuje: a) potpunim gubitkom motorike, b) potpunim gubitkom senzibiliteta, c) potpunim gubitkom motorike i senzibiliteta distalno od mesta frakture ili dislokacije. 203. Discus hernia se najčešće javlja u: a) cervikalnom segmentu , b) torakalnom segmentu, c) lumbalnom segmentu. 204. Coxarthrosis predstavlja: a) specifičnu infekciju kuka, b) degenerativno oboljenje kuka, c) metaboličko oboljenje kuka. 205. Koksartroze mogu biti: a) primarne i sekundarne, b) primarne, sekundarne i tercijarne.

23

206. Primarne koksartroze su: a) poznate etiologije, b) nepoznate etiologije. 207. Kardinalni simptomi za degenerativno oboljenje kuka su: a) preponski bol, ograničenje pokreta ( unutrašnja rotacija i abdukcija), fleksiona kontraktura, b) ishijadični bol, skraćenje ekstremiteta, c) otežano ustajanje i sedanje, hod uz i niz stepenice. 208. Kod koksartroze se osim preponskog bola, javlja i bol u: a) lumbosakralnom predelu, b) predelu kolena iste strane, c) predelu spoljašnje strane kuka. 209. Kod dgenerativnog oboljenja kuka se prvo uočava ograničenje pokreta: a) fleksije, b) unutrašnje rotacije, c) ekstenzije. 210. Nakon ugradnje veštačkog zgloba kuka počinje se sa rehabilitacijom: a) odmah sledećeg dana, a sa hodom kada se uspostavi koordinacija pokreta operisanog ekstremiteta, što je najčešće u prva tri dana, b) nakon skidanja drena iz rane, tj. nakon 2 do 3 dana, c) nakon 7 dana.

211. Kičmeni stub: a) se sastoji od 8 cervikalnih pršljenova b) se sastoji od 12 torakalnih pršljenova c) se sastoji od 6 lumbalnih pršljenova

212. Kičmeni stub:

a) se sastoji od vratne i slabinske lordoze i torakalne i sakralne kifoze b) između ostalog ima i ulogu da štiti kaudu ekvinu, medulu spinalis, medulu oblongatu i mali mozak. c) se sastoji od 10 torakalnih pršljenova

213. Kifoza kičmenog stuba (koje tvrdnje nisu tačne):

a) u torakalnom delu normalno iznosi od 20 do 40 stepeni b) je uvek patološki fenomen c) koja nastaje u mladosti (1-17 godina), češće kod dečaka, i manifestuje se povećanom krivinom u grudnom i grudno-slabinskom delu kičme i ponekad bolovima izaziva sumnju da se radi o bolesti koja se naziva M. Scheuermann.

214. Kifoza kičmenog stuba (koje tvrdnje nisu tačne):

a) često nastaje u starosti kao posledica osteoporoze b) predstavlja krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom pozadi c) u slabinskom delu kičmenog stuba se naziva spondylolysthesis

24

215. Strukturalna skolioza je: a) deformitet kičmenog stuba koji se ispravlja kada se otklone uzroci poremećaja b) trodimenzionalna deformacija gde pored krivljenja kičmenog stuba u stranu dolazi i do torzije pršljenova sa pratećim promenama na rebrima, grudnom košu i/ili karlici. c) je krivina kičmenog stuba u sagitalnoj ravni

216. Najveći broj strukturalnih skolioza spada u grupu:

a) skolioza vezanih za neurološke bolesti b) skolioza vezanih za infektivne bolesti c) idiopatskih skolioza

217. Najveći broj idiopatskih strukturalnih skolioza spada u grupu:

a) infantilnih, b) juvenilnih, c) adolescentnih

218. Osnovna filozofija u lečenju skolioza je:

a) rano operativno lečenje b) rano otkrivanje c) pravovremena vakcinacija kod dece sa genetskom predispozicijom

219. U principu skolioze kod kojih je osnovna krivina veća od 50 stepeni se leče:

a) kineziterapijom b) TLSO miderima c) hirurškim putem

220. U principu, skolioze kod kojih je osnovna krivina manja od 20 stepeni se leče:

a) kineziterapijom b) TLSO miderima c) hirurškim putem

221. Kod veoma izraženih skolioza najviše su ugroženi:

a) kardiorespiratorni organi b) medulla spinalis i nervni korenovi c) bubrezi i urogenitalni trakt

222. Termin Scoliosis označava:

a) krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni b) krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni c) krivinu kičmenog stuba u horizontalnoj ravni

223. Najčešći razlozi nestrukturalne skolioze su (koja tvrdnje nije tačna): a) skraćenje jedne noge b) lumboishialgija c) hemivertebra

224. Na spinalni deformitet se sumnja ako postoji telesna asimetrija u (koja tvrdnje nije tačna): a) visini ramena, b) visini skapula, c) visini mastoida

25

225. Osnovno dijagnostičko sredstvo za procenu strukturalne skolioze je: a) RTG kičmenog stuba u stojećem stavu b) MRI c) ultrazvučni nalaz

226. Prognoza idiopatskih strukturalnih skolioza zavisi od (koja tvrdnje nije tačna): a) koštane zrelosti deteta b) veličine krivine c) uredno sprovedene vakcinacije

227. Spondylitis ankylopoetica se još naziva : a) M. Bechterew, b) M. Scheuermann, c) M. Litlle.

228. M. Bechterew najčešće zahvata :

a)sakroilijačne zglobove i laktove, b) kolena, laktove i kukove, c) sakroilijačne zglobove i kičmu dajući ukočenost leđa i različite promene na ostalim zglobovima.

229. Mesto na kome raste kost se naziva:

a) dijafiza a) fiza c) Haversov kanal

230. Kongentalne anomalije musluloskeletnog sistema mogu biti posledica:

a) genskih mutacija b) davanje teratogenih lekova novorodjenčetu c) povrede u ranom detinjstvu

231. Koštano tkivo se između ostalog sastoji i od (koja tvrdnje nije tačna): a) hidroksiapatita b) kolagenih vlakana c) mioblasta 232. Osnovna ćelija koštanog tkiva se naziva: a) hondroblast b) osteoblast c) fibroblast 233. Delovi dugih cevastih kostiju su (koja tvrdnje nije tačna): a) epifiza b) dijafiza c) epikriza 234. Fibroblasti su ćelije: a) hrskavičavog tkiva b) vezivnog tkiva c) koštanog tkiva

26

235. Na osnovu izgleda, kosti možemo svrstati u (koja tvrdnje nije tačna) : a) pljosnate kosti

b)cevaste ili tubularne c) deltoidne

236. Vaskularizaciju dugih cevastih kostiju obezbeđuju (koja tvrdnje nije tačna): a) penetrantne arteriole iz periosta b)nutritivni krvni sudovi c) a. costaria

237. Jedna od osnovnih funkcija koštanog sistema u organizmu je i a) Hematopoeza b) produkcija kisele fosfataze c) produkcija bilirubina 238. Jedna od osnovnih funkcija koštanog sistema u organizmu je i (koja tvrdnje nije tačna): a) Metabolizam Ca b) Metabolizam P c) Metabolizam masnih kiselina 239. Hrskavica se sastoji od : a) hidroksiapatita b) mukopolisaharida c) spongioze 240. Površine sinovijalnih zglobova su obložene: a) hijalinom hrskavicom b) hidroksiapatitom c) fibroznim tkivom 241. Zglob kuka pripada grupi : a) kuglastih zglobova, b) šarkastih zglobova, c) sindesmoza. 242. Na osnovu komunikacije sa spoljašnjom sredinom prelomi se dele na (koja tvrdnje nije tačna): a) otvorene b) zatvorene c) kominutivne 243. Na osnovu kominucije prelomi se dele na : a) proste b) višestruke c) zatvorene 244. Patološki prelom :

a) Nastaje na mestu gde je kost oslabljena preegzistirajućim procesom b) Nastaje dejstvom vatrenog oružja

c) Nastaje višestrukim dejstvom sile, koja kada pojedinačno deluje ne može da uzrokuje prelom (zamor materijala)

27

245. Sklopetarni prelom : a) nastaje dejstvom vatrenog oružja b) nastaje dejstvom sile malog intenziteta c) nastaje na bazi patološkog procesa 246. Stres prelom: a) nastaje dejstvom sile veoma visokog intenziteta

b) nastaje dejstvom sile uvrtanja c) nastaje višestrukim dejstvom sile, koja kada pojedinačno deluje ne može da uzrokuje prelom (zamor materijala)

247. Delimični prekid u kontinuitetu kosti se naziva : a) fisura b) impakcija c) idiosinkrazija 248. Prelom u vidu "zelene grančice" je karakterističan za:

a) dečji uzrast b) a muškarce u odraslom dobu c) za žene posle menopauze

249. Epifizeoliza predstavlja povredu: a) koja nastaje u starosti, b) koja nastaje po završetku rasta c) koja nastaje u dečjem i adolescentnom uzrastu. 250. Epifizeoliza predstavlja povredu: a) hrskavice rasta b) artikularne hrskavice c) dijafize 251. Prelom kosti:

a) je prekid u kontinuitetu koštanog tkiva b) se uvek leči gipsanom imobilizacijom c) se može dijagnostikovati samo uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda (CT, MRI, UZ i dr.)

252. Kliničkom slikom potpunog zatvorenog preloma bez dominiraju :

a) bol, otok, deformitet, patološka pokretljivost i krepitacije. b) bol, otok, pareza, gubitak pulsa c) bol, otok, gubitak senzibiliteta, nabreklost površnih vena.

253. Klinička prezentacija luksacija: a) bol, otok, deformitet, patološka pokretljivost i krepitacije

b) bol, gubitak pokreta (federirajući otpor), deformitet c) bol, otok, gubitak senzibiliteta, nabreklost površnih vena.

254. Primena transportne imobilizacije nije obavezna kod:

a) velikih povreda mekih tkiva natkolenice b) luksacija vratnih pršljenova c) distorzije ručnog zgloba

28

255. Osnovni principi transportne imobilizacije su:

a) prvo imobilisati povredjeni segment, izvršiti transport, a potom u adekvatnim uslovima (bolnica) uraditi kardio-respiratornu reanimaciju

b) prvo imobilisati, a potom proveriti vitalne funkcije c) kod preloma imobilisati 2 susedna zgloba

256. U obavezne postupke na mestu povredjivanja spadaju:

a) kontrola krvarenja b) davanje antibiotika c) davanje AT zaštite d) postavljanje transportne imobilizacije

257. U faze zarastanja preloma ne spada:

a) faza infekcije b) faza imflamacije c) faza remodelacije d) faza reparacije e) faza intoksikacije

258. Osnovni ”nedostatak” kod operativnog lečenja preloma je:

a) povećani rizik od infekcija b) usporeno zarastanje c) odbacivanje implantata

259. Metod izbora u lečenju otvorenih preloma je : a) intramedularna fiksacija, b) funkcionalni gips za hod, c) spoljašnja fiksacija. 260. Sledeći prelomi kada su dislocirani gotovo uvek zahtevaju operativno lečenje:

a) prelom vrata butne kosti b) prelom dijafize fibule c) prelom olekranona ulne d) prelom potkolenice e) prelom humerusa

261. Deformitet šake nastaje posle:

a) Volkmann-ove kontrakture b) bursitis olecrani c) pes equinovarus-a

262. Dupuytren-ova kontraktura:

a) nastaje posle teških povreda šake i podlaktice b) je proliferativna fibrodisplazija subkutanog palmarnog tkiva, što dovodi do fleksione kontrakture zahvaćenih prstiju c) nastaje kao posledica reumatoidnog artritisa

263. Dugotrajna kompresija n. ulnarisa dovodi do:

a) ”kandžaste šake”

29

b) ”majmunske šake” c) ”viseće šake”

264. Dugotrajna kompresija n. medijanusa dovodi do:

a) ”kandžaste šake” b)” majmunske šake” c) ”viseće šake”

265. Dugotrajna kompresija n. radialisa dovodi do:

a) ”kandžaste šake” b) ”majmunske šake” c)” viseće šake”

266. U rane komplikacije otvorenih preloma spadaju:

a) infekcija b) Sudeck-ova atrofija c) Myositis ossificans d) Compartement sy e) avaskularna nekroza

267. Komportment sy:

a) se nikada ne dešava na potkolenici i podlaktici b) se na podlaktici naziva i Volkmann-ova ishemična kontraktura c) ne oštećuje mišiće

268. Komportment sy: a) ne oštećuje nerve b) je izazvan povećanim pritiskom u zatvorenom subfascijalnom prostoru c) dovodi do avaskularne nekroze kosti, što je i njegova najteža komplikacija.

269. Od preloma karlice često su prisutne i povrede:

a) uretre b) želuca

c) duodenuma 270. Sigurni znaci preloma su :

a) deformacija, b) gubitak funkcije, c) patološka pokretljivost, d) bol, e) otok

271. Fractura male sanata predstavlja:

a) nezarastao prelom, b) prelom koji usporeno zarasta, c) zarastao prelom u nepovoljnoj poziciji

272. Peudoartroza je drugi naziv za:

a) nezarastao prelom, b) loše srastao prelom c) lažni prelom

30

273. Među najčešće opšte komplikacije posle preloma dugih cevastih kostiju noge spadaju:

a) kvadriplegija b) tromboembolije

c) cerebrovaskularni insult 274. Komplikacije lečenja preloma koštanom trakcijom su (koja tvrdnja niju tačna):

a) uglavnom vezane za dugotrajni prinudni položaj u krevetu b) hipostatska pneumonija c) reakcije odbacivanja implantata. 275. Duboka venska tromboza je: a) veoma retka kod preloma kuka

b) veoma česta komplikacija posle preloma cevastih kostiju donjih ekstremiteta c) hronično degenerativno oboljenje krvnih sudova 276. Dugotrajni prinudni položaj u postelji posle preloma veoma povećava rizik od nastanka (koja tvrdnja niju tačna): a) infarkta miokarda b) upale pluća c) duboke venske tromboze 277. Najčešći uzrok akutnog hematogenog osteomijelita je:

a) Staphyilococcus b) Streptococcus c) Ehinococcus

278. Osteomijelitis predstavlja:

a) upalu moždanica b) upalu kosti izazvanu infektivnim agensom c) gubitak koštanog tkiva izazvan metaboličkim poremećajima.

279. Akutni hematogeni osteomijelitis: a) najčešće se javlja u starijoj životnoj dobi b) nastaje hematogenom invazijom koštanog tkiva piogenim agensom. c) ima spor i progredijentan početak i tok 280. U klasičnoj kliničkoj slici akutnog hematogenog osteomijelitisa: a) uvek je prisutna fistula b) javlja se lokalni bol uz dobro opšte stanje pacijenta. c) dominraju znaci sepse 281. Kod akutnog hematogenog osteomijelitisa:

a) RTG zahvaćenog segmenta je od presudnog značaja za postavljanje dijagnoze b) hemokultura je uvek negativna c) nalaz gnoja u punktatu zahvaćene kosti potvrđuje dijagnozu 282. Osteo-artikularna tuberkuloza je: a) hronično, negnojno zapaljenje kostiju i zglobova

31

b) akutno, gnojno zapaljenje kostiju i zglobova c) metabolička bolest kostiju 283. Tuberkulozom su najčešće zahvaćeni: a) ruke (spina ventoza) b) kičmeni pršljenovi (i to Th6 do L3) c) stopala 284. Kod koštano-zglobne tuberkuloze: a) početak bolesti uvek je akutan

b) početak bolesti uvek je polagan i podmukao c) bolest počinje uvek visokom temperaturom 285. Najteža komplikacija koštano-zglobne tuberkuloze je: a) nastanak kaverne

b) razvoj paraplegije, gibusa i hladnog apscesa (Pott-ov trijas) c) nastanak epilepsije 286. Koštano-zglobna tuberkuloza se: a) leči samo hirurčkim metodama b) može lečiti i samo fizikalnim procedurama c) leči tuberkulostaticima 287. Karakteristika hroničnog osteomijelitisa:

a) je nastanak sekvestara (infektivna, mrtva kost okružena sklerotičnom, slabo vaskularizovanom reaktivnom kosti) b) je veoma brz nastanak patoloških preloma c) je da se primenom penicilina (7 do 10 dana) može veoma efektno eradicirati primarno žarište

288. Najčešće izrasline na šaci su:

a) gigantocelularni tumori tetivnih ovojnica b) benigni tumori kostiju c) ganglioni (higromi)

289. Najčešći maligni tumori kostiju su :

a) adenokarcinomi, b) sekundarni (metatstatski ) tumori, c) plazmocitomi.

290. Znaci maligniteta tumorske izrasline su:

a) jasno ograničena, lako pokretna u odnosu na okolne strukture b) velika, duboko usađena, čvrsta masa, fiksirana za okolne structure,

c) bezbolna, potkožno locirana, meke konzistencije 291. Koju od navedenih promena svrstavamo u tumorima slične lezije : a) Osteoblastom b) Hondrosarkom

c) Solitarna koštana cista 292. Koju od navedenih promena svrstavamo u tumorima slične lezije :

32

a) Aneurizmalna koštana cista b) Hondroblastom c) Osteosarkom 293. Najčešći primarni maligni tumor kostiju je: a) Multipli mijelom b) Hondrosarkom c) Ewingov sarkom 294. Najčešći primarni maligni tumor kostiju u adolescenciji je: a) Ewingov sarkom b) Hondrosarkom

c) Osteosarkom 295. Solitarna (juvenilna) koštana cista:

a) je maligna proliferacija, koja se odlikuje stvaranjem velike šupline u kostima b) je šupljina u kostima ispunjena tečnošću i ograničena tankim slojem fibroznog tkiva, koja može da izazove istanjenje korteksa i patološki prelom c) nastaje uglavnom posle 30. godine života

296. Sekundarni koštani tumori: a) znatno su ređi od primarnih b) javljaju se uglavnom kod dece c) često uzrokuju patološke prelome 297. Metastaze u kostima veoma često daju (koja tvrdnje nije tačna): a) tumori prostate b) tumori štitaste žlezde c) tumori kože 298. Veoma retko daju metastaze u kostima: a) tumori kože b) tumori bubrega c) tumori pluća 299. Metastaze se najčešće javljaju : a) distalno od ramena i kolena b) centralnim delovima skeleta c) pre svega u kostima sa masnom kosnom srži 300. Metastaze se najčešće javljaju u : a) kičmenim pršljenovima i rebrima b) sakralnim segmentima skeleta c) tarzalnim I karpalnim kostima 301. Osteosarkom a) najčešće se javlja u 4. deceniji života, kod žena b) u svim uzrasnim grupama podjednako c) u 2. deceniji života 302. Osteosarkom:

33

a) najčešće se javlja u kostima blizu kolena b) kičmenim pršljenovima c) kostima ručja 303. Sindaktilija je :

a)najčešća kongenitalna deformacija šake i predstavlja spojenost 2 ili više susednih prstiju b) je nedostatak 2 ili više prstiju na šaci c) rascepljena šaka

304. Deformiteti stopala:

a) Pes plonovalgus je najteži deformitet stopala kod dece, koji gotovo uvek ostavlja trajne posledice b) Pes equnovarus je urodjeno oboljenje stopala, češće kod devojčica, i gotovo uvek dolazi do spontanog korigovanja deformiteta c) Pes cavus je deformitet koji se karakteriše podignutim medijalnim uzdužnim lukom stopala. češće se javlja kod izvesnih neuroloških oboljenja (Fridrajhova ataksija, poliomijelitis,...)

305. Bol u prednjem delu stopala izaziva:

a) tendinitis Ahilove tetive b) Hallux valgus c) Apophysits calcanei (M.Sever)

306. Šta nije karakteristično za pes equinovarus:

a) plantarna fleksija skočnog zgloba b) varus stopala c) valgus kalkaneusa

307. Kod čukljevitog stopala (hallux valgus) palac je:

a) deviran upolje, a u težim slučajevima podvlači se pod II prst b) muškarci znatno češće oboljevaju c) V prst je deviran unutra, a u težim slučajevima se podvlači ispod IV prsta

308. Distorzija (uganuće):

a) predstavlja povredu zgloba kod koje su zglobne površine izgubile svoj normalan anatomski odnos b) označava povredu ligamenata i ostalih mekih tkiva koji daju čvrstinu zglobu c) je povreda koja uvek zahteva višenedeljnu imobilizaciju povređenog zgloba

309. Klinički znaci i simptomi traumatskog iščašenja su (zaokruži pogrešno):

a) federirajući otpor pri pasivnim pokretima b) bol c) povišena telesna temperatura

310. Ortopedska repozicija predstavlja :

a) nasilno ispravljanje deformiteta nekog zgloba, b) nasilno lomljenje kostiju na mestu najvećeg deformiteta, c) postupak nameštanja i dovođenja prelomljenih koštanih fragmenata ili iščašenih zglobnih tela u normalne ili približno normalne anatomske odnose.

311. Osteosinteza predstavlja :

a) operativni postupak pričvrščivavanja koštanih fragmenata posle preloma ili osteotomije,

34

b) operativno odstranjenje dela kosti, c) presecanje kosti.

312. Artrodeza je :

a) operativno otvaranje zgloba, b) postupak operativnog ograničavanja pokreta zgloba u jednom pravcu, c) operativni postupak ukočenja zgloba.

313. Osteosarkom najčešće daje metastaze u: a) jetri b) mozgu c) plućima 314. Osnov terapije osteosarkoma je: a) radikalna amputacija zahvaćenog ekstremiteta b) kombinacija polivalentne hemioterapije i široke resekcije (amputacije) c) kombinacija široke resekcije (amputacije) I antibiotske terapije 315. Artritis je : a) upala zgloba b) upala pokosnice c) degenerativno oboljenje zgloba 316. Septični arthritis je: a) reaktivna upala zgloba b) gnojna upala zgloba c) autoimuno oboljenje zgloba 317. Predisponirajuća stanja za pojavu septičnog artrita su (koja tvrdnje nije tačna): a) upotreba kortikosteroida b) dijabetes mellitus c) infarkt miokarda 25.o2.2005 godine Kragujevac