СВЕТИ САВА

ПРВИ СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ И АРХИЕПИСКОП

СТЕФАНСТЕФАННЕМАЊАНЕМАЊА

ВУКАНВУКАН СТЕФАНСТЕФАНПРВОВЕНЧАНИПРВОВЕНЧАНИ

РАСТКОРАСТКОНЕМАЊИЋНЕМАЊИЋ

(СВЕТИСВЕТИ САВАСАВА)

Световно име светог Саве било је Растко Немањић.

Рођен је као трећи син првог српског владара Стефана Немање.

Растко је још у раној младости схватио важност писмености и просветитељстваза државу, па са 17 година бежи у манастир, напуштајући место владара.

Калуђери му дају духовно име Сава и он отпочиње испоснички живот, препуштајући се строгом посту и учењу.

Манастир Ватопед на Светој гори

Монах Сава је својом јаком вољом и издржљивошћу за-дивио своју браћу по Богу. Очевим драгоценостима је помагао манастире и мона-хе на Светој гори и приже-љкивао да му се и отац при-дужи . Након очевог дола-ска, два монаха почињу са подизањем првог српског манастира на острву.

Манастир ХиландарИкона: Свети Сава и свети Симеон

Након очеве смрти, Сава одлучује да помогне свом брату Стефану Немањићу у јачању државе. 1206. године преноси Симеонове мошти у Студеницу и надњима измирује браћу Вукана и Стефана, чиме је Стефан учврстио своју власт.

Манастир Студеница Црква у манастиру Студеница

Своју помоћ у државним пословима, Сава је показао пишући Крмчију, делоу коме су поред, правила духовног живота, дата и правила о уређењу државе.На његов предлог Стефан се крунисао за краља Србије.

Сава је још за живота Симеоновог, почео да се бави књижевним радом. Узизградњу првих манастира требало је и уредити живот монаха у њима. Збогтога Сава пише типике: Хиландарски, Карејски и Студенички. Поштовање и оданост према оцу Симеону, Сава је исказао у делима ,,Житије светог Симеона’’ и ,,Служба светом Симеону’’. Ова дела се сматрају почетком српске књижевности.

Карејски типик Мирослављево јеванђеље

Сава је био врло разочаран братовљевим крунисањем од стране римског папе.Његова жеља је била да он сам изврши тај узвишени чин, када српска црква по-стане самостална. Свестан важности своје подршке Стефану Првовенчаном, ради учвршћивања државе, Сава прихвата братовљев позив да дође у Србију. Међутим,желео је да заврши своју највећу обавезу-оствари независност српске цркве. Одлазиу Никеју и 1219. године, од охридског архиепископа добија тражену самосталност.Од тада српска црква постаје архијепископија, а Сава први њен архиепископ.Манастир Жича је одређен за седиште архиепископије.

Манастир Жича

Сава је често путовао, како у корист Србије, тако и у корист њених савезника.Враћајући се са једног таквог путовања, српски архиепископ је носио вест о самосталности бугарске цркве. Током боравка у бугарској престоници Трнову,Сава се разболео и умро 27. јануара, 1235. године. Уз све почасти ту је и са-храњен.

Манастир Милешева

Две године након смрти, мошти Савине је краљ Владислав, син Стефана Прво-венчаног, пренео у манастир Милешеву.Због великих заслуга за српски народ и српску државу, због тога што је први српски архиепископ и просветитељ, српска црква га је прогласила светитељем.

Свети Сава

Живот и дело Светог Саве су кроз векове одржавали свест о слободи и незави-сности, код поробљеног српског народа. То је сметало потурици Синан-паши,који је 1594. године, кришом пренео Савине посмртне остатке у Београд и спа-лио на Врачару.

После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећенСветом Сави, у знак сећања и захвалност за све оно што је СветиСава урадио.

Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегори-јанском календару. Празник Светог Саве, Савиндан, обележава се као школска слава у свим школама у Србији