Лексика српског Лексика српског књижевног језикакњижевног језика

РечиРечи горе посеку него мач. горе посеку него мач.

Лепа Лепа речреч и гвоздена врата отвара. и гвоздена врата отвара.Ко говори шта хоће, мора и да слуша Ко говори шта хоће, мора и да слуша шта неће.шта неће.

РечиРечи треба мерити, а не бројати. треба мерити, а не бројати.

СКУП РЕЧИ ЈЕДНОГ ЈЕЗИКА ЧИНЕ СКУП РЕЧИ ЈЕДНОГ ЈЕЗИКА ЧИНЕ ЛЕКСИКУЛЕКСИКУ ТОГ ЈЕЗИКА.ТОГ ЈЕЗИКА.Да ли бисте игром речи могли да дођете до одговора на питање како се зове наука о речима?

РЕЧНИК═ЛЕКСИКОН═ СПОМЕНАР

НАУКА О РЕЧИМА ═ ЛЕКСИКОЛОГИЈА

СИНОНИМИ СИНОНИМИ

туђицатуђица

РЕЧ на латинском језику

ЛЕКСЕМА

ВИШЕЗНАЧНАВИШЕЗНАЧНАРЕЧРЕЧ

2. Лексичка јединица у речнику

ЛЕКСЕМА – 1. реч као посебна језичка јединица узета у укупности свих својих облика и значења

ЛЕКСИКОН – Књига у којој су неким редом (азбучним) представљени и протумачени различити појмови , догађаји, личности

ЛЕКСИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ДОМАЋЕ РЕЧИДОМАЋЕ РЕЧИ РЕЧИ СТРАНОГ РЕЧИ СТРАНОГ ПОРЕКЛАПОРЕКЛАтуђицетуђицепозајмљеницепозајмљеницеварваризмиварваризмипосуђеницепосуђенице

У различито доба у српски језик су улазиле стране речи У различито доба у српски језик су улазиле стране речи из језика са чијим смо представницима били или у из језика са чијим смо представницима били или у

културним или политичким везама.културним или политичким везама.

Поједине речи страног порекла више не доживљавамо каотуђе. За њих обично немамо одговарајућу домаћу реч: шећер, бубрег, јастук, лопта, сунђер, соба, чизма, кифла... Поједине су део научног језика и стога су веома важне: деклинација, морфологија, фотосинтеза, електрицитет, пројекција... Неке су присутне, а нису неопходне: шопинг, фан, стејџ... Поједине су застареле, па их ретко можемо чути: дувар, басамак, пенџер...

* ПРАСЛОВЕНСКЕ РЕЧИ – речи које смо преузели из прасловенског језика ( жито, диња, грах, копати, орати, риба, мрежа, удица, јабука, крушка, орах, лађа, возити, јахати,...)* БАЛКАНСКИ ЛАТИНИЗМИ – латинске речи које су улазиле у словенске језике на Балкану у најранијој фази: непосредно: rationem – рачун;Преко византијског грчког: bisaccium- gr. bissaki- bisage;Преко турског: centarium – kantar - кантар

ТУЂИЦЕ

ГРЕЦИЗМИГРЕЦИЗМИ (од 9. века) - речи грчког (од 9. века) - речи грчког порекла ( апостол, монах, патријарх, порекла ( апостол, монах, патријарх, тамјан, икона, литургија,...);тамјан, икона, литургија,...);ТУРЦИЗМИТУРЦИЗМИ (од 15. века) – речи турског (од 15. века) – речи турског порекла (кајсија, марама, душек, порекла (кајсија, марама, душек, капија, чорба, ајде,...);капија, чорба, ајде,...);ГЕРМАНИЗМИГЕРМАНИЗМИ ( од 16. века) – речи немачког ( од 16. века) – речи немачког порекла (кофер, кугла, штоф, порекла (кофер, кугла, штоф, шнала, фарба, шоља,...)шнала, фарба, шоља,...)ХУНГАРИЗМИХУНГАРИЗМИ (17. ВЕК) – речи мађарског порекла (17. ВЕК) – речи мађарског порекла ((ашов, бунда, кип, варош, ашов, бунда, кип, варош, ципела, газда, лопов,...)ципела, газда, лопов,...)РОМАНИЗМИ:РОМАНИЗМИ:ЛАТИНИЗМИ ЛАТИНИЗМИ - течи латинског порекла - течи латинског порекла (администрација, датум, директор, (администрација, датум, директор, експедиција,...)експедиција,...)ГАЛИЦИЗМИГАЛИЦИЗМИ (18. и 19. век) – речи француског порекла (18. и 19. век) – речи француског порекла (пардон, мода, балет, (пардон, мода, балет, роман, авион, пејзаж,...)роман, авион, пејзаж,...)ИТАЛИЈАНИЗМИИТАЛИЈАНИЗМИ – речи италијанског порекла – речи италијанског порекла (дужд, гондола, ружа, (дужд, гондола, ружа, сигуран,...)сигуран,...)РУСИЗМИРУСИЗМИ (19. (19. век) – речи руског порекла век) – речи руског порекла (искреност, личност, особа, (искреност, личност, особа, природа, опасан,...)природа, опасан,...)АНГЛИЦИЗМИАНГЛИЦИЗМИ ( 20. век) - речи енглеског порекла ( 20. век) - речи енглеског порекла (кекс, лидер, интервју, (кекс, лидер, интервју, старт, тенис,...)старт, тенис,...)БОХЕМИЗМИ БОХЕМИЗМИ – речи чешког порекла – речи чешког порекла (младеж, наречје, наслов, копачка, (младеж, наречје, наслов, копачка, драгоцен,...)драгоцен,...)

ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗМИИнтернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел. Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке.

академија, анализа, биографија, робот, филозофија, академија, анализа, биографија, робот, филозофија, радио, историја...радио, историја...

КАЛКОВИ (ПРЕВЕДЕНИЦЕ)КАЛКОВИ (ПРЕВЕДЕНИЦЕ)Не позајмљујемо страну реч, већ нову реч стварамо превођењем

делова стране речи.Рукопис – превод латинске речи manuscriptum која се састоји од

речи рука и писати

љубав - осећајна везаност за одређену особу супротног пола, приврженост заснована на

привлачности супротних полова; предмет таквог осећања, вољени мушкарац, вољена жена;

интимни, љубавнички односи; приврженост, оданост, велика наклоност, осећајна везаност за

некога или нешто; предмет таквог осећања; велика склоност, интерес за нешто, страст; слога, пријатељство, пријатељски односи; пријатељски поступак, љубазност, услуга

бајка - кратка прича о невероватним догађајима и натприродним бићима;

невероватна прича; причање са преувеличавањем; књижевна врста у чијем приповедању нема супротности

нити оштре разлике између природног и натприродног, стварног и

измишљеног, али је по правилу истакнута борба између добра и зла

мајка - она што је родила онима које је родила; (фиг): оно од чега 

нешто друго потиче; назив за старију жену уопште; (фиг) особа 

која штити и помаже; (фиг): хранитељка, родитељка; исто 

и: мати; (мајци, у дативу): служи за појачавање исказа: заиста, сигурно 

(неће га мајци!) 

врлина - морална чистота, непорочност; особина која 

некога краси, лепо својство, позитивна црта карактера; 

добра страна, добро својство, преимућство, предност 

душа - свест и способност човека да мисли и  осећа;  скуп  карактерних,  урођених својстава и црта, ћуд, нарав, природа неког човека,  темперамент,  способност  за разумевање  другога;  (теол)  бесмртан, нематеријалан  принцип  живота  у  човеку; човек,  особа,  становник;  (фиг)  онај  који даје  правац  и  тон,  централна  личност, покретач;  (фиг)  особито  мила  и  драга особа; покретна сила у неком предмету 

истина - оно што одговара стварности, што је у складу са 

збиљом, стварно стање ствари; тврђење у којем се нешто износи 

такво какво је; морални идеал, правда, правичност; (фил): 

поуздано знање које правилно одражава стварност у свести и 

сазнању човека; (речца): у ствари, доиста, заиста, додуше