Antropogeni ekosistemi-agroekosistemi-zagađivanje i mere zaštite

Damnjanović Ivana

Antropogeni ekosistemi

Ekosistemi koje formira čovek

ANTROPOGENIEKOSISTEMI

AGROEKOSISTEMI URBANI EKOSISTEMI

AGROEKOSISTEMI

Agroekosistemi

Ekosistemi na kojima čovek uzgaja kultivisane biljke

Čovek je od davnina gajio biljke

Da bi dobio dostupne površine, čovek je uništio prirodne ekosisteme (krčio šume, isušivao bare i močvare itd.)

Njiva

Povrtnjak

Voćnjak

Vinograd

Dok u prirodnim ekosistemima klima ima presudnu ulogu u formiranju životnih zajednica, u agroekosistemima čovek oblikuje uslove

-bira koja će vrsta biljke preovlađivati u agroekosistemu

-navodnjava i isušuje zemljište u skladu sa potrebama biljke koju gaji

-obogaćuje i obrađuje nedovoljno plodno zemljište

-štiti biljke koje su osetljive na mraz i hladnoću (u stakleniku)

Čovek ulaže velike napore kako bi u svojim poljima eliminisao nepoželjne biljne i životinjske vrste i gajio samo jednu kulturu-MONOKULTURA

Čovek svake godine može menjati vrstu biljke koju gaji-plodored

Osim gajenih biljaka, u agroekosistemima se nastanjuju i različite vrste životinja kao i korovske biljkeGajene (kultivisane) biljke, korovske biljke i životinje grade agrobiocenozu, koja sa biotopom gradi agroekosistem

Korovske biljke uzimaju prostor, vodu, minerale, svetlost kultivisanim biljkama, čime smanjuju njihove prinose

Kukolj Štir

Bulka

Čičak

Pepeljuga

Paraziti: -virusi -bakterije -gljive:

Žitna rđa na pšenici Garka na kukuruzu

Plamenjača na vinovoj lozi

Korisne životinje Štetne životinje

Bubamara-hrani se biljnim vašima Skakavac-hrani se zeljastim biljkama

Čvorak-hrani se rovcima Rovac

Kišna glista-stvara rastresito zemljište Poljski miš-hrani se žitaricama

Ptice grabljivice-hrane se glodarima Zec-hrani se zeljastim delovima biljaka, plodovima

Metode pri suzbijanju nepoželjnih biljaka i životinje (mehaničke, hemijske,

biološke)

Mehaničke: ručno sakupljanje nepoželjnih stanovnika (insekti, korovi...)

Hemijske: korišćenje pesticida Prekomerna upotreba zagađuje zemljište i uključuje ih u lance ishrane Tako dobijena hrana je štetna po zdravlje

Biološke metode: korišćenje prirodnih neprijatelja u kontroli brojnosti nepoželjnih stanovnika agroekosistema Laste uništavaju insekte Zmija lovi pacove

Osa guseničarka

Leptir kupusar

Vrste koje je čovek (namerno ili slučajno) uneo u agrobiocenozu

Narušavaju ekološku ravnotežu

Krompirova zlatica Azijska bubamara

Ambrozija Filoksera

Osim unetih vrsta, agroekosisteme ugrožavaju i:

Erozija tla Nekontrolisano korišćenje hemijskih supstanci Zagađenje vazduha, kisele kiše Deponije

Budućnost agroekosistema

Porast broja stanovnika zahteva veću proizvodnju hrane Povećanje proizvodnje žitarica za 39%

GMO

GMO - Genetički modifikovan organizam je organizam - biljni ili životinjski - na kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa uneti geni nekog drugog organizma Najčešće genetički modifikovani organizmi su: kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz

Prodaja i proizvodnja GM hrane zabranjena je u Srbiji, ali ju je teško kontrolisati Analize nekoliko autora su pokazale da GMO namirnice izazivaju sterilnost, da su kancerogene, izazivaju srčane probleme... To se, međutim, ne dešava odmah, oštećenja nastaju kroz određeni vremenski period

Zašto je GMO hrana štetna?

Na primer, sastojci iz GM soje menjaju DNK prijateljskih bakterija koje normalno žive u našem organizmu, okrećući ih protiv nas

Od 1996. godine, kada je prvi put poslužen jedan obrok sačinjen od GM namirnica, pa do danas, broj Amerikanaca obolelih od jedne ili više hroničnih bolesti skočio je za čitavih 10 odsto Alergije na hranu su sve češće,sve je više ljudi sa problematičnim sistemom organa za varenje