Ekosistemi morazagađenje i

mogućnost zaštite

• Zemlja se popularno naziva ’’plavom planetom’’ zbog toga što je čak 7o,8 odsto njene površine prekriveno vodom.

• Čak 97 odsto vodene površine su mora i okeani. • Okeani i mora su povezani u jedinstvenu celinu - svetsko

more, u okviru koga razlikujemo 4 okeana: Tihi (Pacifik), Atlanski, Indijski i Severni ledeni okean.

Osnovna osobina morske vode je slanost, koja potiče od velikih koncentracija kuhinjske soli.

Tepmeratura morske vode zavisi od geografske širine, dubine vode i kretanja morskih struja.

Svetlost maksimalno dopire do 200 metara dubine vode.

Osobine

Pritisak koji vrši gornji sloj vode se povećava sa povećanjem dubine. Zbog toga se na velikim morskim dubinama razvio poseban živi svet prilagođen životu u večitom mraku i na nepromenljivoj temperaturi.

Tala

si n

asta

ju p

od

utica

jem

vet

ra. U

z po

moć

njih

vod

e Sv

etsk

og m

ora

su u

st

alno

m k

reta

nju.

Plima i oseka predstavljaju stalna kolebanja nivoa mora i okeana

pod uticajem sile privlačenja Meseca i Sunca.

Morske struje, koja su stalna kretanja vode Svetskog mora,

nastaju usled razlike u temperaturi, pod uticajem

stalnih vetrova, plime i oseke kao i Zemljine rotacije.

Morske

struje, koja su stalna kretanja

vode Svetskog

mora,

nastaju usled

razlike u tem

peraturi, pod

uticajem

stalnih vetrova, plim

e i oseke kao i

Zemljine

rotacije.

Center

U obalskoj zoni zbog prosvetljenosti vode, rastu krupne alge ali i malobrojne cvetnice od kojih je najpoznatija posejdonija.

U podvodnim livadama žive morske sase, morske zvezde, morski ježevi, školjke, puževi, rakovi, sunđeri i ribe.

Veoma bogat živi svet su organizmi koji žive na morskom dnu i čine bentos. To su brojne morske alge, hobotnice, morski jež, puž, morski konjic, raža i td.

Bogat živi svet okeana postoji i na dubinama do kojih ne dopire sunčeva svetlost.

Živi svet mora i okeana veoma je raznovrstan.

U zoni slobodne vode – plagijal, srećemo planktonske organizme i nekton. Od nektonskih vrsta najpoznatije su lignje, ajkule, tune, skuše, morske kornjače, foke, delfini, kitovi.

Zagadjenje i ugrožavanje mora i okeana

Zagađenje mora i okeana može biti direktno i indirektno.

Direktno je prouzrokovano unošenjem industrijskih ili komunalnih otpadnih voda u more.

Indirektno zagađenje podrazumeva unos štetnih supstanci preko reka koje se ulivaju u more, putem padavina iz zagađene atmosfere ili spiranjem s morskih obala.

Nesreće, havarije i potapanje brodova, tankera, aviona i podmornica takođe direktno zagađuju mora i okeane.

Nejpoznatije ekološke katastrofe su svakako havarije tankera i prevoz nafte.

• Pri izlivanju u more nafta pluta po površini vode stvarajući lepljivu masu. Na takvim mestina svetlost ne moze da prodire u vodu, što dovodi do uginuća fitoplanktona, a ubrzo i životinja koji se njime hrane. Ukoliko je perje ptica ulepljeno naftom, one ne mogu da lete.

ZagađenjeMi znamo veoma malo o posledicama zagađenja

okeana i mora, i stalno nastavljamo da ih zagađujemo hemikalijama i otpatcima.

Zagađenje okeana na zemlji је postao ogroman problem.

Vrste zagađenja:•Smeće•Kanalizacija•Hemikalije•Radioaktivni odpad•Eutrofikacija teških metala

•Sve razvijeniji turizam sve više ugrožava morski živi svet.

• Prekomerni ribolov morskih organizama ima nesagledive posledice u poremećaju lanca ishrane i osiromašnjenju biodiverziteta morskih ekosistema.

• Brojnost nekih vrsta riba (ajkula, tuna, sabljarki) je prekomernim ribolovom svedena na svega 10 odsto nekadašnjih populacija, što onemogućava uspešno prirodno obnavljanje.

•Naš otpad, čak i u malim količinama, ima ogromne posledice na biljke i životinje u okeanima i morima.

Mogućnost zaštite ekosistema moraRešavanje ovih problema podrazumeva ograničavanje, kontrolu ili sprečavanje:

• Prekomernog izolovanja morskih organizama.

• Uništavanje morskih obala.• Direktnog i indirektnog

zagađivanja.• Unosa novih vrsta organizama

u mora u kojima ih ranije nije bilo.

Razmislite malo o ovim slikama!!!

THE END

MADE BYTAMARA I MOMČILO VUJOVIĆ

VIII2