Балкански ратови

Ученик: Душан Костић Професор: Вера Дујаковић

Предмет: Историја

UvodЗбог неиздржљивог положаја својих сународника у Турској, али и због политичких и војних интереса, Србија, Бугарска Црна Гора и Грчка 1912. су склопиле Балкански Савез. Ове четири државе су од 1912. до 1913 против Турске водиле Први балкански рат, у којем су је војнички потпуно поразиле и ослободидле своје сународнике вековног ропства. У другом Балканском рату, који је вођен због поделе територија, Бугарска је ратовала против своја доскорашња савезника, али и Румуније и Турске, и врло брзо је поражена. Овим ратовима је потпуно измењена политичка карта Балкана.

Криза Турског царсвтва итежак положај хришћана

Почетком 20.века Турско царство је било у дубокој кризи, која је трајала више од два века. Хришћанско становништво је формално-правно било изједначено са муслиманским, али у пракси често није имало ни елементарну правну сигурност. Често је било изложено пљачки и насиљима сваке врсте

Велике европске силе су проблем Балкана посматрале у склопу Источног питања. Оне су у овом тренутку биле изричито против отварања кризе на Балкану. У Европи подељеној на блок Атанте и блок Централних сила, свака међународна криза могла је прерасти у општеевропски рат, за шта ни једни ни други још нису били спремни. Осим тога, Аустро-Угарска и Немачка су јачање балканских држава сматрале јачањем руских интереса на Балкану. Сличан став су имале и савезнице Русије, Велика Британија и Француска.

Sklapanje saveza

Међу балканским државама постојала су бројна супарништва. Једно од најспорнијих било је питанје Македоније (која се делила на три регије: Пиринску Македонију – данас у саставу Бугарске, Егејску Македонију – данас у саставу Грчке и Вардарску Македонију – данас Република Македонија.

Без обзира на све супротности и спорове, околности су балканским државама налагале склапање савеза за рат против Турске. Залагањем председника влада Милована Миловановића и Ивана Гешова дошло је до обостраног попуштања и марта 1912. склопљен српско-бугарски савез, а нешто касније и војни споразум.Крајем Маја 1912 Бугарска је склопила савез са Грчком потом ме Црна Гора постигла усмени споразум с Бугарском и , на крају септембра 1912. потписан је савез Србије и Црне Горе. Тиме је окончано склапанје Балканских савеза.

Milan Milovanović

Ivan Gešov

Други Балкански ратПрви Балкански рат

Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османског царства. Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османског царства што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих територија на Европском континенту (Балканском полуострву)

Реагујући на стварање Савеза, велике силе, нарочито Француска и Аустроугарска, су покушале да одговоре чланице савеза да иду у рат али им то није успело. Крајем септембра и чланице Балканског савеза и Османско царство су мобилисали своје армије и спремили се за рат. Црна Гора је била прва чланица савеза која је 8. октобра, објавила рат Османском царству. Остале три чланице су, 13. октобра послале ултиматум Порти који је она није могла да прихвати тако да су се 17. и 18. октобра у рат укључиле и остале чланице.

Почетак рата

Савезници нису разрадили заједнички план наступања нити су начинили било какав покушај координације међу собом. Тако да је свака држава за себе водила рат, мада су се битке водиле на четири различита фронта. Бугари су се суочили са већином Османлијских снага, које су штитиле путеве до Цариграда, у Тракији, са секундарним операцијама према Македонији; Срби и Црногорци су оперисали на према Косову и Метохији, Санџаку, Северној Македонији и Албанији; Грци су оперисали у Јужној Македонији, у правцу Солуна као и према Епиру и Јонији (Јањинама).

Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, била је највећа по броју и снази, зато је чинила центар снага које су напредовале према Скопљу. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, састојала се од једне српске и једне бугарске дивизије. Чинила је лево крило снага и имала је наређење да напредује према Страцину. Укључење бугарске дивизије у другу армију, је био чин предратног договора између српских и бугарских команданата, али је одмах по почетку рата бугарска дивизија одбила да слуша и поштује наређења генерала Степе Степановића, и само је поштовала наређења која су стигла из бугарске високе команде. Трећа армија, под командом генерала Божидара Јанковића, чинила је десно крило и имала је задатак да ослободи Косово и Метохију и после тога да се придружи осталим двема армијама у очекиваној Бици код Овче Поља.

Краљевина СрбијаСрбија је успела да сазове 230.000 војника са 230 топова, груписаних у 10 пешадијских дивизија, две независне бригаде и једну коњичку дивизију под ефективном командом бившег министра рата Радомира Путника. Српска висока команда, је према предратно формираним стратегијама закључила да ће се одлучујућа битка против Турске Вардарске армије највероватније одиграти у висоравни Овче Поље, испред Скопља. У ту сврху су основане три армије чији је задатак био да напредују према Скопљу, док су једна дивизија и независна бригада имале да делују са Црногорцима у Новопазарском санџаку.

Радомир Путник и Петар Бојовић

Између Бугарске и Србије, али и Бугарске и Грчке, настао је спор око поделе територија у Македонији. Овај спор ће ускоро довести до новог рата.Други балкански

ратДруги балкански рат је отпочео препадом бугарске војске на српске положаје на реци Брегалници у ноћи 29-30. јуна 1913 године. Српска војска је издржала први удар, дошло је до крваве битке у којој је уз велике обостране губитке победу однела српска војска. Против Бугарске су заратиле Грчка и Црна Гора. Прилику је искористила и Румунија, која је Бугарску напала са севера и заузела Добруџу. Истовремено, Турск аје напала Бугаре с истока и успела да поврати Једрене. Бугарска се нашла изолована са свих страна, а њена војска страховито поражена у одлучујућој бици на Брегалници. Влада данева је поденла оставку, а Бугарска је 20.јула била принуђена да затражи примирје.

Mir je zaključen u Bukureštu 10. avgusta 1913. Srbija je ovim mirom dobila istočni deo Vardarske Makedonije, Grčkoj je pripala Egejska Makedonija i deo Trakije. Rumunija je pripojila južnu Dobrudžu, a Turskoj je vraćeno Jedrene s okolinom.

http://www.youtube.com/watch?v=oBbj6FPNNWE

Видео снимак о балканским ратовимаПотписивање мира

Последице балканских ратова

Највећи губитак у балканским ратовима била је Турска, која је изгубила огромне територија на Балкану. Бугарска јавност је и поред великих територијалних добитала и излаза на Егејско море балканске ратове доживела као националну катарстрофу, а као највећег кривца за то видела је Србију. Србија је успела да ослободи Косово и Стару Србију, али није имала снаге да сачува економски и стратешки значајан излаз на Јадранско море. Ипак проширила је своју територију за близу 40 000 км и повећавала број становника за 1,5 милиона.

Црна Гора је такође остварила територијална проширења, али је морала да напусти Скадар упркос великим жртвама приликом његовог освајања. Грчка је у овим ратовима удвостручила територију, и број становника. Створена је и Албанска држава. У велику тековину балканских ратова може се убројити и укидање феудалних односа, који су нестали с протеривањем власти.

Србија је у овим ратовима имала огромне губитке – скоро 50 000 људи, уз велики број рањених и инвалида. Трошкови ратова су процењени на око милијарду франака, што је био цео једногодишњи национални дохода. Да би залечила последице ових ратова, Србији је био потребан дук период мира.

Литература

Историја за трећи разред гимназије-завод за уджбенике

www.znanje.org

http://en.wikipedia.org/