ИЗДАНАКИ МЕТАМОРФОЗА

ИЗДАНКА

1

Изданак

• Изданак је вегетативни орган.биљке

• Уњему се одвијају сви физиолошки процеси везани за сунчеву светлост

, :и ваздух а то су– Фотосинтеза– Транспирација– Размена гасова

2

• Изданак се развија од пупољчића клице и расте дељењем ћелија

.вегетационе купе• , Изданак се састоји од стабла

.листова и пупољака• Пупољак , је млад још неразвијен

, изданак најважнији део пупољка је . вегетациона купа Пупољак који се

налази на врху изданка јетемени пупољак. У пазуху старијих лисних

зачетака вегетационе купе налазе се зачеци ( ) бочних пазушних пупољака.3

• Из теменог пупољка настају нови , чланци стабла а из бочних пупољака , постају чланци грана бочних

. изданака Тако настаје гранање , . основног изданка тј образује се

.систем изданака• Пупољци који се развијају изван

( , вегетационе купе на листу стаблу ) или корену су адвентивни пупољци.

Изданак који се развије из таквог пупољка је адвентивни изданак.

4

Отварање пупољка:

Фотосинтетичкилистови

Заштитнилистићи

Бочнипупољци

Лисниожиљак

Вегетационакупа

5

• Место на стаблу на којем се налази, лист назива се чвор (nodus), а део

стабла између два чвора је чланак (internodija)

лист

чланак

чвор

бочни пупољак

темени пупољак

6

• , У зависности од дужине чланака изданци могу бити кратки и

дугачки. Код кратких листови су , приближени један другом а код

.дугачких удаљени• Код неких биљака чланци стабла

, остају увек кратки те су и листови . збијени у тзв розету.

Кратки изданци код ариша

7

• Гранање је повећавање површине. 3 :изданка Постоје типа гранања

– Дихотомо– Моноподијално– Симподијално

• Дихотомим гранањем, осовина се , грана на две нове потпуно једнаке

.или скоро једнаке гране• Моноподијално гранање(monos-

, једанpodien- / ) ножица осовина одликује то

да главна осовина стално расте, врхом а из бочних пупољака се

.развијају бочне гране8

• Симподијално гранање одликује се тимешто главна осовина не расте

, , стално врхом већ прекида растење , или се савија у страну а једна од

бочних грана преузима правац . растења главне осовине Тај процес

се стално понавља током раста.биљке

9

2 3

1-дихотомо гранање

2-моноподијално гранање

3-симподијално гранање

10

Метаморфозе изданка

• Основни облик изданка је надземно . стабло са зеленим листовима Многе биљке поред таквог изданка образују

и оне који обављају допунске функције и који су зато измењеног

, облика и грађе даклеметаморфозирани.

• Код неких биљака се одређени део , изданка развија под земљом то је

подземни изданак.11

• Подземни изданак веома личи на, корен али се одњега разликује по

томешто има пупољке и бар остатке , закржљалих листова које корен

.никад не поседује• Најважнији облици подземних

:изданака– Ризом– Кртола– Луковица

• , Ризом кртола и луковица углавном .служе за смештај резервне хране

12

• Ризом је вишегодишњи подземни, . изданак обично без зелених листова

На чланцима ризома налазе се љуспасти ситни и закржљали

, листићи са чланака полазе и .адвентивни корени

• , Дугачки ризоми ризоми са значајним , годишњим прираштајем имају улогу

.у вегетативном размножавању биљке• , Кратки ризоми ризоми са малим

годишњим прираштајем и приближеним чворовима имају улогу

органа за складиштење хране( ) .скроба и вегетативно обнављање 13

Ризом

Ризом ђумбира

Надземниизданак

Адвентивникорени

14

• Кртола је подземни изданак са . јако скраћеним чланцима Она је

. обично лоптастог облика Листови -на кртолама су крајње редуковани

у њиховом пазуху се налазе.пупољци

15

• Луковица је јако измењен подземни. изданак Стабло је са врло

, скраћеним чланцима има облик дебелог диска на чијој се горњој

страни развијају сочни листови и, пупољак а на доњој адвентивни. коренови Цела луковица је . обавијена заштитним листовима У

сочним листовима се складишти . резервна храна Из пупољка луковице се развија надземни

.изданак16

Луковица

17

• Надземни изданак може бити метаморфозиран у орган за

смештај резервних хранљивих , материја и воде затим у , столоне, рашљике трнове и филокладије.

18

• Столони су пузећи изданци чији је задатак вегетативно

. размножавање Кад столони , чвором налегну на земљу на њиховој доњој страни развија се

, адвентивни корен а на горњој нови.изданак

19

• Трн углавномштити биљку од . животиња које се њима хране Да је

, трн измењен изданак види се по томешто се развија у пазуху листа

ишто се на њему могу развити.листови

20

• Филокладије су листолики. изданци Да то нису листови види се

по томешто се на њима развија, лист у чијем се пазуху касније

.образују цветови и плодови

21

• Рашљике су кончасти изданци којима се биљке витких стабала

.придржавају за неки чврст ослонац

22

Стабло

• . Стабло је осовина изданка Најчешће је ваљкастог облика и , радијалне симетрије али има и

, биљака код којих је троугласто .четвороугаоно или полигонално

23

• Основне улоге стабла су да постави листове у најповољнији положај

према светлости и да транспортује материје од корена ка листовима и

. обрнуто Осим тих функција стабло , може вршити и друге каошто су

, фотосинтеза складиштење .хранљивих материја и воде

• , Према саставу односно чврстини , надземних делова разликују се две

:велике групе биљака– Дрвенасте– Зељасте 24

• , , Зељасте биљке имају меко сочно .зељасто и већином зелено стабло

• , Дрвенасте биљке имају чврсто . одрвенело стабло Изглед

дрвенастих биљака зависи од , начина гранања па се дрвенасте

:биљке деле на– Дрвеће– Жбунове– Полужбунове

25

• Дрвеће има вишегодишње разгранато или неразгранато

стабло које функционише током . целогживота биљке Зависно од

, тога да ли се и како стабло грана :разликују се два типа дрвећа

– Тип палми– Тип лишћара и четинара

26

• Палме се не гранају већ се

на врху једноставног

стабла налазе .крупни листови

27

• Лишћари и четинари имају

разгранато стабло које на извесној

висини образује. круну Стабло

четинара често представља

моноподијалну, осовину док се код

лишћара стабло обично

.симподијално грана28

• Жбунови се гранају скоро од саме , површине земље тако да немају

, , једно главно стабло него су , , саграђени од неколико или много

- стабљика мање више исте.величине

29

• Полужбунови се гранају као и, жбунови али су њихови изданци

само у доњем делу дрвенасти и. вишегодишњи Једногодишњи

изданци развијају се на старим , дрвеним деловима пред зиму .изумиру и отпадају

30

• Зељасте биљке немају . вишегодишње надземне изданке

То значи да надземни органи ових биљака изумиру на крају

. вегетационог периода Зељасте :биљке могу бити

– Једногодишње– Двогодишње– Вишегодишње

31

• Једногодишње зељасте биљке почињу и завршавају свој животни

циклус у току једне вегетационе.сезоне

• Двогодишње зељасте биљке прве године образују над земљом само , розету листова а друге године , биљка цвета и доноси плод после

.чега се осуши

32

• Вишегодишње зељасте биљке( ) перене имају вишегодишње

, органе а надземни изданци су, једногодишњи суше се и опадају на

. крају сваке вегетационе сезоне Из пупољака подземних органа , почетком нове вегетационе сезоне

. образују се нови надземни изданци , Нањима се развијају цветови а

.затим плодови на семенима

33

Грађа Стабла

• Изданак расте у дужину деобом и диференцијацијом ћелија

, вегетационе купе а у дебљину деобом и диференцијацијом ћелија - бочних творних ткива камбијума и

.фелогена• :Стабло има два типа грађе

– Примарну грађу– Секундарну грађу

34

• Примарна грађа ствара се у . почетнимфазама развића изданка :Примарну грађу стабла чине

– Епидермис– Примарна кора– Централни цилиндар

• Епидермис је примарно површинско . ткиво које има заштитну улогу Граде

га ћелије епидермиса са кутикулом , на површини ћелије затварачице

стоминог апарата и различити.трихоми

35

• Примарну кору чине механичке, ћелије паренхим примарне коре и

.понекад ендодерм• Централни цилиндар изграђују

спроводна ткива и паренхимске . ћелије сржи У односу на распоред

, . спроводних ткива тј на грађу , 3 централног цилиндра постоје типа

:примарне грађе– Тип стабла без спроводних спонића– Тип стабла са спроводним снопићима– Тип грађе стабла монокотила

36

• Тип стабла без спроводних снопића јавља се код неких

. четинара и дикотила Прокамбијум и спроводна ткива граде

. непрекидан цилиндар Епидермис , се налази на површини испод су

ткива примарне коре и цилиндар од спроводних ткива са паренхимом

.сржи у средини

37

Епидермис

Примарна кора

Централни цилиндар

Зона камбијума

38

• Тип стабла са спроводним снопићима јавља се код других

. четинара и дикотила Прокамбијум је , у облику трака а спроводна ткива

, , граде са њим спроводне снопиће . који окружују паренхим сржи

, Епидермис је на површини испод , примарна кора централни цилиндар

је прстен изграђен од спроводних снопића раздвојеншироким тракама

- . паренхима сржним зрацима Сржни зраци повезују кору са сржи у

.централном цилиндру39

Епидермис

Примарна кора

Централни цилиндар

Фасцикуларни камбијум

Интерфасцикуларникамбијум

Паренхим

40

• Тип грађе стабла монокотила јавља се код монокотила и неких зељастих

. дикотила Спроводни нису у једном прстену који се налази између

. примарне коре и сржи Не постоји граница коре и централног

, цилиндра него граде неколико прстенова или читав систем снопића

, расејаних у паренхиму тако да се примарна кора не може раздвојити

.од централног цилиндра и сржи

41

Епидермис

Паренхим

Затворени колатералниспроводни снопић

42

Постанак примарне грађе• Вегетациону купу изданка изграђују

. ћелије које се деле Одњих настају , лисни зачеци нове вегетационе купе

- и три примарна меристема, протодерм основни меристем и

прокамбијум.• Протодерм настаје од ћелија које

. граде површински слој купе Ћелије , протодерма се деле расту и сазревају

.дајући ћелије епидермиса43

• Ћелије основног меристема се налазе , у самој средини купе испод

. протодерма Оне губе способност, деобе повећавају се и диференцирају

. у ћелије паренхима Од слоја испод протодерма настаје примарна кора, а

од слојева у средини срж. Паренхимске ћелије примарне коре

– често имају хлоропласте . фотосинтетички су активне Ћелије

. коре некада имају ускладиштен скроб Код неких биљака ћелије сржи су

.разорене па је стабљикашупља44

• Прокамбијум чини прстен снопића издужених ћелија који се налази

између спољашњег и унутрашњег , слоја основног меристема одмах . испод самог врха вегетационе купе Сваки снопић прокамбијума

постаје спроводни снопић такошто се његове ћелије деле и ка

унутрашњости се диференцирају у , примарни ксилем а ка површини у примарни флоем

45

• Секундарну грађу стабла имају . вишегодишње дрвенасте биљке

Секундарна ткива стварају се у старијим деловима стабла

активношћу секундарних бочних, . меристема камбијума и фелогена У

стаблу са секундарном грађоммогу се :издвојити три основна дела

– Кора– Секундарно дрво– Срж

• . Граница коре и сек дрвета је.камбијум

46

Перидермис

Секундарни флоем

Зона камбијума

Секундарно дрво

Орах

47

Флоем

Зона камбијума

Секундарнодрво

48

Смолни канали у кори

Смолни канали усекундарном дрвету

49

Год

Јесење дрво

Пролећње дрво

50

• Кору , чине остаци епидермиса , перидерм или мртва кора остаци , примарне коре групе механичких .елемената и секундарни флоем

• Камбијум се граничи са секундарним . флоемом и секударним дрветом Камбијум изграђује неколико редова

. ћелија Камбијум се активира. периодично Пречник трахеја и

трахеида насталих у пролеће већи је од , пречника оних које настају у јесен

зато се разликује пролећно од јесењег, дрвета они заједно чине год. 51

• Секундарно дрво чини основну , масу стабла граде га ксилемски

.елементи• Срж је изграђена од паренхимских

ћелија у којима се често складишти.скроб

52

Постанак секундарнеграђе

• Камбијум се ствара такошто се прво деле ћелије фасцикуларног

, камбијума смештеног у спроводним, снопићима а затим паренхимске

ћелије које се налазе између снопића стварајући интерфасцикуларни

. камбијум Фасцикуларни и интерфасцикуларни камбијум се

.спајају у камбијални прстен

53

• Ћелије камбијалног прстена се деле , дајући елементе секундарног флоема ка

, периферији и елементе секундарног ( ), ксилема дрвета ка унутрашњости

. стабла Увек се диференцира много више .ксилема него флоема

• Притисак који настаје у стаблу због све веће количине секундарних спроводних

ткива разара примарну кору и епидермис и представља сигнал који побуђује ћелије

спољашњег слоја паренхима да почну да . се деле Њиховом деобом настаје

, фелоген чијом активношћу се образује. .плута Тако настаје перидерм 54

– , Изданак храна зачин илек

• У исхрани се користе надземни и .подземни изданци многих биљака

– : , , , Надземни купус келераба кељ...карфиол

– : , Подземни луковице белог и црног лука кртоле кромпира

• Из стабљикешећерне трске добија .сешећер

• : Као лек користе се изданци мајчине, , , душице кантариона раставића кора

, , ...шишмирике храста дрво клеке55

КРАЈ

ЂорђеМарјановић 2010.Мај

56