Tatjana Debeljački (Užice,1967), živi u Užicu, piše poeziju, prozu i aforizme. Objavljivala u listovima:Vesti, Užičke novine iknjiževnim novinama Svitak.Poeziju kazivala u programu Radija Užice. Ovo je njena prva pesnička zbirka

Tatjana Debeljački

KUĆA OD STAKLA

UŽICE1996

* * *

Da si preko puta i da sam drvo utom dvorištu,da te voćem sladim,da pogledom zalivena budem,pogledaj me sa još više žara,tebi najlepšu voćku rodiću.

* * *

Tražiim u nemanjima, a imam u traženjima.Među oblacima,a nisam među njima.To samo sreća odlazidok spavam i dalje dok spavamizbor je san.A ima me među svim potrebama.

SUVENIRSKA SREĆA

Koliko sam puta ponizila sebe?Klečala, puzala, tragala za ovim,ođeknula je moja suvenirska sreća!Pomalo nesigurno, pomalo varljivo,nikada se ne zna koliko ona traje.Predajem ti dva hladna kamena,moje hladne ruke, stidljivo lice.Objavi ovo na stakleno zvono!

GREŠKE

Greške se više ne sećamo,naša kuća poče da se ruši,dodaj još jednu varnicu.Čekaš li čast za sav trud i vatru?Da li smo ista osećali?A rodili smo se . . .

Najgore je unutrašnje umiranje,lagano odumiranje . . .

ODAZOVI SE ŽELJAMA

Odazovi se željama, kreni.Nek počne najlepša pesma,nek nah bude sasvim blizu.Ukradi snove sa jastuka.Budi tu, probudi maštu.Zavoli noćas ovu romantiku.Ostani, osvoji me!Ponesi me! Skini me!Neka budem ti u venama.Skini me noćas, uzmi me do umora.

Zidove vlastitog srca možes da srušiši jedno ime urežeš.Nekog vlasnika primiš i zauvek zaključaš.Krv otrovnu ne možeš promeniti,samo taj neko ostaje.I sve to kada krene, više nije jednostavno.Kad krene, nastaje pustoš!

GOLO LICE

Meni je muka od samog početka,meni je svejedno do samog završetka igre.Izgubili su je.Šta je sa drugim čovekom?U dvadesetom poglavlju u samom redunjega izda golo lice.U dvadeset i trećem poglavlju,bilo je zbogom.Isto lice pod šeširom,golo lice.

NEOSTVARENA LJUBAV

Zaboravi šta sam rekla.I ovaj put prosta stvar.Oštra reč ima slobodan pad.Dugo smo išli ovim stazama,krupnim koracima, teškim uspomenama,beskrajnim korovima.Suprotstavljali se olujama,tražili smo svoje ja.Neuspeli pokušaj, ljubavi,ne idi lokalnim bojama.Zaboravi šta sam ti rekla,neostvarena ljubavi . . .

VODOLIJA

za Dragoljuba Đuričića Kilometri ništa nisu uradili - tu si.Pre spavanja trideset puta izgovorim ime - ti si.Tiho ulaziš u san - tu si,kroz pustinje sluha, razuma - tu si,kroz neostvareno stvarno - tu si,kroz muziku po bubnju - tu si.Znam da znaš da - tu siuvek ti.

ON

Profil, lice u senci, ravne linije čela i nosa,primetne usne, ožiljak na vratu ispod levog uva.Ne, nije ožiljak. To je senka ušne školjke.Oči mu ne vidim, prečiznije čuje se glas. On je.

MAJKO

Ako je tvoj život bio lagano umiranje,u tom ritmu bio je moj brzo življenje.Isto je;vidim dan, vidim veliki dan,vidim slavan dan,moja majko.Ako nešto moju dušu razara,a unela sam puno optimizma,veruj mi, majko.Ti izuzetna.U tvom je oku moja sreća,zbog tebe sam ja postojana i pozitivna.Dolazi i odlazi zlo.Opet smo se našli i terali,i tako u krug.Tuga pravi usne neme.Zar nemam pravo glasno da volim?Napisaću veliku pesmu.

DOBRE SAŽALJENJE NIŠTI

Možda sve je ostvarljivo?čemu bore, usporenost i bol ka smrti?Mnoge dobre ljude uništilo je sažaljenje.I neke nesrećne ljubavi, a mene sva ta istina.Hrabrosti, dođi!Snago, ima te!Dodiru, blizu si!Dahu, čujem te!Reči samo malo brže, u ime volje mini.Živote, okreni se samo još da pogledaš . . .Samo pesnička duša živi onda kad ga nema.Svet pisanja znaju samo oni koji to zapravo čine.To je govor pesničke duše!

ŽIVOT IZVAN PESME

I kad je kiša, i kad je sreća,i kad se sanja zeleni vitez,kad je strah sumnja duboka,svako svoj život prazan i malismesti u jednu pesmu.Al, da sam ga živela kao u pesmi,nisam.

RUŽA VETROVA

Na čvrstom tlufatalno i opasnoreč, dve između četiri strane sveta.Na severu vetar blag,na jugu prolazi jugoistočni,i severozapadni.Onda, sa svih strana stvori se i ruža vetrova,i smisao avanture.Vratite ružu vetrova.

* * *

Imam tvoje smejavice,i jedva primetnu rupicu na bradi,i tvoj grubi mrgud što se nekad razvedri.Tvoje uši što ništa ne čuju,i tvoju jačinu što nekad osetim.Volim laži, istine u letu,i tvoju malu poetu.I pamtim svaki ožiljak i mladež,i grč lažan, i jedan prst malikoji mi znači,i jedan odnos skriven koji sam htela i nisam,i mračne osame.Posle tebe sama sam uživala.I nisu same poruke, i nisu same istine,i nismo sami ti i ja.Uvek je neko tu ko nam smeta,i propuštamo jedno danas za sutra.Izlazimo iz života koji smo živeli.

KUĆA OD STAKLA

Kuća od stakla.U njoj poslednja predstava,poslednje rolanje,uloga koja nema cenu.ljubavnici, na rastankuletite, letite.Dugo, dugo suzbijajte svoja ćutanja.U mrkoj noći, jedna zvezda je bar tvoja.

FANTOM U NOĆI

Fantom u operi zauzeo veliko interesovanjeunutra sve dublje i dublje.I okružen obožavaocima samo jedan pravi,drugačije čuje i ostaje.Lice u lice. Dva pogleda.Ćuti i poLJubi me!Kad napustiš sve bine i ode ti popularnost,vrati se.Budi mi gnezdo.

SLIKE

Obećaj da me nećeš nikada ostaviti, čoveče sa slike.Sutra će mi tvoj osmeh ispuniti dan.I nisi san, istina si.Živa slika, meni draga, slika puna sadržaja.

* * *

Ako će sutra pobediti dan,Šta ću prekosutra?Težiću ka pobedi u drugom obliku,nekim rđavim primerom, prekomernim uzbuđenjem,a opet pobeda kao pomirenje javi se.Kao predskazanje velike pobede,nedovoljno jasno postoji pobeda.Postoje crteži, dokaz o pobedi.Deo bez pakostiunapređuje i pravi ludim,a trka je za pobedu.Misliti je lako. Pobediti je drugo.Pobediti je lako, a misliti je drugo.Pobediti, ne odustati.

BAR U DATUMIMA

Ne kaj se, vreme se neće zaustaviti,ne pati, nebo neće plakati.Zvezdo, sini u noći i, što je bilo, ostaće negde,bar u datumima.

PRAVI LJUDI

Ljudi umiru samo u sumrak i u zoru,večni grobovi ne postoje.

Mirišem na bosiok prijatno i božije,i volim do slobode.

SUSRET

Kako da se nismo razumeliu hiljdu i jednom bolu,Beograde?Reci mu da ću čekati,na Brankovom mostu u tridesetoj.Nek bude petak predveče,nek ponese emocije.

* * *

Sa tobom pola mene spava.Nismo obećani jedno drugom.Oprosti ako zauzimam prostor.

* * *

Kad mislim,kad hoću,i krenema bolesna, bez tvog ciljai svaki dan je veća brigaznaš tajnu kapi vodezrno ljubavi,zrno žitatoliko znači.E,MOJE BAŠTE VENU.

NA BELINI

Za buket ruža vezane noge,ruke slobodne za molitvu,kosu prekrili pupoljci,ime joj nosi ponosni paun.Anđeoska svetlosti obasjajsliku žute ruže i blud.Sveci bez stida i straha.Ljubav menja nas.Oduzeli su jojigračke i ljubavnika.