Latinski jezik

pismo podela glasova rastavljanje reči na slogove kvantitet slogova akcenat

Latinsko pismoA aB bC c [k]D dE eF fG gH h

I i [i, j ]K kL lM mN nO oP pQ q [k]

R rS sT t U uV vX x [ks]Y y [i]Z z

Latinsko pismou nekim izrazima se javljaju određene grupe suglasnika – najčešće u rečima grčkog porekla – ch, ph, rh, th:

schola [shola]philosophia [filosofia]rhetor [retor]theatrum [t(h)eatrum]

ili stari indoevropski labiovelar qu: quantus [kvantus/kwantus]

Podela glasovavokali (vocales) samoglasnici: a, e, i, o, u, ykonsonanti (consonantes) suglasnici: svi ostali glasovi – b, c, d, f, g, h, k, l, m ... diftonzi (diphthongi) dvoglasnici: ae [aj] Cae-sar [Kaj-sar] ali [a-ёr]oe [oj] poe-na [poj-na] ali [po-ē-ta/po-ё-ta]au [au] laus, lau-doeu [eu] meus, deusei [ei], ui [ui]

¨ dijereza

Rastavljanje reči na slogove i kvantitet slogova

slog može biti po prirodi (natūrā): - dug → na-tū-ra, cā-sa, ae-vum, na-ti-o-nā-lis – dužinu beležimo po potrebi vodoravnom crtom iznad vokala

u 2. slogu od kraja reči, ako taj slog u višesložnim rečima sadrži dug vokal

- kratak → dŏ-mus, nŏ-va, ma-gni-f ĭ-cus (mag-ni-f ĭ-cus)

– kratkoću beležimo po potrebi polukružićem iznad vokala u 2. slogu od kraja reči, ako taj slog u višesložnim rečima sadrži kratak vokal

- VOCALIS ANTE VOCALEM BREVIS!

Kvantitet slogova

slog može biti DUG i po položaju (positione), iako je u njemu kratak vokal iza kojeg sledi udvojeni suglasnik, ili grupa od dva konsonanta: pu-el-la, mix-ti-o, fes-sus, de-fen-di-mus

- slogovi na kojima može da stoji akcenat u latinskom jeziku broje se od kraja reči:

- - - - - - - in - ter - na - ti - o - na - lis

123

ULTIMA

PAENULTIMA

ANTEPAENULTIMA

Akcenat (naglasak)akcenat u latinskom jeziku stoji na drugom slogu od kraja reči, bez obzira da li je taj slog dug, ili kratak – ako je reč dvosložna: ca-sa, ae-vum, do-mus, no-vaakcenat u latinskom jeziku će uvek stajati na drugom slogu od kraja reči, ako je taj slog dug, tj. ako sadrži vokal dug po prirodi ili po položaju: scrip-tu-ra, mul-ti-tu-do, ve-ni-re, pu-el-la, ma-gis-ter, e-dis-co → to je tzv. pravilo paenultime

Akcenat (naglasak)ako je paenultima kratka, akcenat ne može da stoji na njoj, nego mora da pređe na 3. slog od kraja reči – na antepaenultimu, bez obzira da li je ona duga ili kratka: Ci-cĕ-ro, for-tĭ-ter, clar-is-sĭ-musmuta cum liquida: im-pĕ-tro – ne moraju činiti poziciju – takve reči mogu imati akcenat na paenultimi ili na antepaenultimiizuzetno reči koje su sastavljene od zamenice i neke partikule, naglašene su na ultimi: illic, isticjednosložne reči takođe imaju akcenat, sem ako su enklitike: et, ut, in