-nestajanje prirodnih precicavaca vode -erozije zemljista usled dejstva kise,bujica ili vetra. -poplave i bujice -pogosavanje kvaliteta zemljistazbog stalnog ubacivanja

vestackog djubriva i pesticida. -promena lokalnih klimatskih prilika u mnogim delovima

sveta. -znacajno smanjenje kolicine ulova,narucito ribe i

zivotinja u morskim i slatkovodnim ekosismima.

Zemljiste je biljni pokrivac suma predstavljaju pravi zivi sundjer.Suma je u stanju da upije i u sebi sadrzi ogromne kolicine vode koje u vreme jakih kisa pada na zemlju.Sa mesta gde su posecene sume a zemljiste unisteno sva voda koja padne na zemlju sliva se u doline u

obliku bujica i poplava,pravi ogromnu stetu.

Velika mocvarna podrucja predstavaljaju prirodne preciscivace zagadjenih voda.Što su povrsine pod vodama vece, to je kolicina zagadjene vode u kojom se navonjavaju poljoprivredne povsine manja.To znaci da je rizik od zagadjivanja hrane manji.

Ogromna prostransva koja su nekad bila pokrivena bujnim sumama danas predstavljaju kamenite pustinje.Zbog stalnog desjsva kisa,bujica i vetrova zemljiste je nestalo sa ovih prostora.Gubitkom zemljiste onemogucava se brz oporak suma na ovakvim mestima.Prostor na kome je unisteno zemljiste ne moze se koristiti za poljoprivredu.

Visoke sume predstavljaju najbolje prirodne vetrobrane.Drvece svojim snaznim,elasticnim stablima ublazava udare vetrova.Tako da je zivot u vetrovitim delovima sveta mnogo lagodnji tamo gde ima suma.Osim toga zemljiste je u ocuvanoj sumi i stepi zasticeno od dejsva erozije.Korenje,stablo drveca i trava stite od svih opasnosti.

Mocvarna podrucja u priobalju reka i plitkovodnih delova morskog dna,mesta su gde se najveci broj vodenih organizama raznozava,prezivljava svoje prve dane zivota.Ove zone predstavjaju prirodna mrestilista.

Pustinje se šire svake godine nekoliko stotina metara ponegdje cak i po par kilometara.Crtezi zivotinja u pecinama u Sahari ukazuju da je Sahara u nedavnoj proslosti bila rasprostranjenija nego danas.najeca svetska pustinja se i daje sire usled negativnog delovanja coveka.

Najznacajnije globalne posledce od unistavanja prirodnih ekosistema su:-narusavanje ekoloske ravnoteze.

-poremecaj globalnih ekolkoskih poremeca u biosveri. -isceznjavanje i ugrozavanja mnogih vrsta

biljaka,zivotinja,gljiva i mikroorganizama.

U kolkiko se nastavi krcenje amazonskih suma smatra se da proizvodnja kiseonika moze biti toliko smanjena da stanovnoci SAD-a mogu ostati bez kiseonika.smanjenje povrsina pod sumama moze prouzrokovati povecanje kolicine CO2 jer nestaju biljke koje ga trose u procesu fotosinteze.

-kada se,ostete lil uniste prirodna stanista njihovi divlji stanovnici ostaju bez doma.Mali broj njih, je u mogucnosti da prezivi gubitak svoga stanista.