Nikola Tolcin

Voston je bio prvi psiholog koji je eksperimentalno ispitivao znacaj ucenja(klasicnog uslovljavanja) za emocionalni razvoj.

Njegov ogled je s uslovljavanjem emocije straha kod malog decaka Alberta.

Voston je verovao da je emocija straha urodjena reakcija I da je izazivaju bol,jaki zvuci i gubljenje podloge.

Voston je izazivao strah jakim zvukom, i mozemo uvideti princip vezivanja za prethodne neutralne drazi.

Prosiruje se broj drazi koje izazivaju istu kvalitativnu emociju ali ne i nastanak novih kvalitativnih emocija.

Strah od nekih odredjenih situacija moze se sticati ucenjem po modelu.

Deca plasljivih majki obicno su plasljiva.Situacije kojih se boje majke,postaju

situacije kojih se i deca boje. Zapazeno je da postoji visoka

povezanosti strahova kod majki i njihove dece. ( I male bebe na neki nacin opazaju napetost kod majki,pa tako odbijaju da sisaju.)

Na ovaj nacin strahovi se uce od drugih odraslih osoba. Strah se moze smanjiti ili eliminisati posmatranjem drugih.

Drugi izvor razvoja emocija psiholozi vide u sazrevanju nervnog i endokrinog sistema.

Ovaj cinilac dovodi do javljanja kvalitativno novih emocija.

Ako se neka emocija ne javlja neposredno posle rodjenje , to znaci da nije genetski odredjena,mozda je potrebno da prodje neko vreme da bi se ona pojavila.

Najbolji primer je pojava seksualnog nagona u pubertetu. On je urodjen i genetski ali se javlja posle vise od 10 godina.

Neka istrazivanja pokazaju da je za pun emocionalni razvoj potrebno odredjeno iskustvo.

Emocija koja se javlja vrlo rano moze biti nerazvijena i zakrzljala bez odgovarajuceg iskustva.

Bebe od ranog zivota pokazuju zelju za komunikacijom placu,smeju se,pruzaju ruke …

Deca odgojena u domovima,o kojima se osoblje stara ima veoma malo komunikacije i zato deca vec posle 8-10 meseci gube teznju za komunikacijom i postaju ravnodusna prema ljudima.

Danas se smatra da je izrazavanje osnovnih emocija genetski programirano tj urodjeno. Ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.

Posmatranjem filmova iz dvadesetih godina XX veka,uocavamo da su glumci na drugi nacin pokazivali emocije.

Kada se govori o sazrevanju ,imamo u vidu opste psihicko sazrevanje. Malo dete se ne boji zmije medjutim posle cetvrte godine ono pocinje da se boji. Uzrok pojava tog straha moze biti perceptivni ili intelektualni razvoj-dete bolje zapaza osobine zmije i ona mu izaziva gadjenje i strah.

Katarina Bridzes posmatrala je razvoj emocija kod dece od nekoliko dana do dve godine. (138 str)

Kvalitativno nove emocije javljaju se uvek istim redosledom,iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu. Bitnu ulogu ima faktor sazrevanja.

Posle rodjenja se najpre javljaja jedno opste i difuzno stanje uzbudjenosti. Iz toga stanja se postepeno izdvajaju posebne emocije. U uzrastu izmedju prvog i drugog meseca izdvajaja se opste stanje prijatnosti i opste stanje neprijatnosti.

Vremenom se iz njih razvijaju pozitivne i negativne emocije.

INTENZIVNE

PROLAZNE

KRATKOTRAJNE