Sportska psihologijaPritisak, koncentracija,

trema, motivacija, samopouzdanje.

Autor: Marko Radišić, učenik II/7

Mentor: prof. Simonida VukobratXV beogradska gimnazijamart 2013.

KoncentracijaKoncentracija je jedan od glavnih faktora koji

utiče na uspeh sportiste. Međutim, iako su i treneri i sportisti svesni njenog značaja, nekada nesvesno pogrešno usmere svoju koncentraciju tokom treninga i utakmice što često loše utiče na rezultate. Strah, nedostatak samopouzdanja ili čak potpuna blokada, sve su to rezultati loše usmerene koncentracije.

Kada je sportista potpuno koncentrisan, njegove misli i  sama performansa postanu jedno. On postane u potpunosti svestan svega što ga okružuje, ali taj mentalni stav ne uključuje i distrakcije tj. stvari i događaje koji bi ga u tom trenutku mogli omesti. Dobro usmerena koncentracija podrazumeva fokusiranje samo na korake koji su potrebni za ostvarenje željenog  cilja, isključujući sve ostalo što se događa u sportisti kao i oko njega. 

TremaTrema ili napetost (anksioznost) kod

sportista se javlja u velikom broju situacija, ali različitog intenziteta. Ono što je bitno znati je da je za maksimalan uspeh u sportu, potrebna optimalna doza napetosti, koja je za svakog pojedinca specifična. Takva doza uzbuđenja često se naziva „pozitivnom tremom“.

PritisakOsećaj „pritiska“ je česta pojava u svakodnevnom životu.

Sportisti nisu izuzeti od osećaja pritiska, posebno kad je nešto odlučujuće, kad se nešto ne sme propustiti, kad je „zadnji sekund“, kad je utakmica karijere itd.

Razlog javljanja pritiska je strah od neuspeha, koji se javlja zbog gore navedenih situacija. 

Važno je znati da taj strah ne mora biti realan. On je posledica naše interpretacije, odnosno tumačenja utakmice ili takmicenja kao „ključnog, važnog, odlučujućeg“.

Problem sa strahom je taj, što imamo potrebu da ga izbegavamo jer se tada napetost smiri. Time nismo propitali njegovu realnost i opravdanost. Izbegavanjem propitivanja realnosti i opravdanosti straha, u stvari smo ga povećali, jer je u našoj glavi on i dalje realan. Onda on najjači postane kada treba da budemo najbolji i dovede do toga da se „zakočimo“. Kada se zakočimo, ne možemo pokazati ono što inače znamo jer ometa naše automatsko izvođenje, ono što s lakoćom možemo na treningu, kad pritiska nema.

Motivacija

Motivacija je kombinacija pogona u nama da postignemo naše ciljeve i spoljašnjih faktora koji ga pogađaju. Imajući ovo u vidu, motivacija ima sledece dve forme: unutrašnja i spoljašnja motivacija.

UnutrašnjaTo je motivacija koja dolazi izunutra. Želja

za dobrim performansama i dobrim rezultatima.

SpoljašnjaSpoljašnja motivacija dolazi iz izvora van

sportiste.To su stvari koje postiču sportiste da dobro izvode, mogu biti: -opipljive, -neopipljive.

-Motivacioni govor služi da poveća spoljašnju i unutrašnju motivaciju sportiste.

Hulova teorija

Ovo pokazuje linearnu vezu između performansi i uzbuđenja.To znači na niskom nivou uzbuđenja, performans je nizak i performans se pobojlšava sa rastom uzbuđenja.

SamopouzdanjePitanje samopouzdanja ili vere u sebe kao sportista je vrlo zanimljiv i jako bitan fenomen u sportu. Lako se izgubi, a teško izgradi. Cilj psihološke pripreme je naučiti sportistu da na adekvatan način prihvata rezultate u sportu. Podstiče ga u razvoju osećaja kontrole nad svojim ponašanjem, preuzimanju odgovornosti  kako za uspeh, tako i za neuspeh. Kada sportista ima osećaj kontrole i preuzme odgovornost za uspeh javlja se osećaj ponosa. Kada ima osećaj kontrole nad neuspehom i preuzme odgovornost za njega, nakon tuge javlja se nada da će otklanjanjem uzroka (menjanjem vlastitog ponašanja), neuspeh pretvoriti u uspjeh.