ANATOMIJA MOANATOMIJA MOŽDANOG ŽDANOG STABLASTABLA

Prof. dr Branislav FilipovićProf. dr Branislav Filipović

DELOVIDELOVI• Medulla oblongataMedulla oblongata• ponspons• mesencephalonmesencephalon• neki autori pridodaju isthmus neki autori pridodaju isthmus

rhombencephali (izraženiji kod rhombencephali (izraženiji kod kvadripeda)kvadripeda) TO SAM, U

STVARI, JA!

Ventralni aspektVentralni aspekt

MesencephalonMesencephalon

PonsPons

Medulla oblongataMedulla oblongata

Ventralna stranaVentralna strana

• Medulla oblongata: Medulla oblongata: • Kaudalna granica: ravan Kaudalna granica: ravan

koja prolazi kroz dens axisa i koja prolazi kroz dens axisa i korenove C1korenove C1

• Rostralna granica: fossa Rostralna granica: fossa postpontina (sulcus postpontina (sulcus bulbopontinus – VI, VII, VII bulbopontinus – VI, VII, VII bis i VIII k.n.)bis i VIII k.n.)

• Delovi:Delovi:– pyramispyramis

– sulcus medianus ant.sulcus medianus ant.– sulcus anterior lateralis (XII)sulcus anterior lateralis (XII)

– olivaoliva– sulcus posterior lateralis sulcus posterior lateralis

(IX, X, XI)(IX, X, XI)– decussatio pyramidumdecussatio pyramidum

PonsPons• Emminentia Emminentia

pyramidalispyramidalis• sulcus basilarissulcus basilaris

• ped. cerebellares ped. cerebellares mediimedii

• izbija n.Vizbija n.V

Fossa prepontinaFossa prepontina

MesencephalonMesencephalon• crura cerebricrura cerebri

• fossa fossa interpeduncularisinterpeduncularis

• izbija n. IIIizbija n. III

Dorzalni aspektDorzalni aspekt• Mesencephalon: tectum Mesencephalon: tectum

– colliculus sperior et – colliculus sperior et inferior (između donjih inferior (između donjih izbija n. IV)izbija n. IV)

• Otvoreni deo sa Otvoreni deo sa ponsom sačinjava ponsom sačinjava romboidnu jamu romboidnu jamu

• Medulla oblogata: Medulla oblogata: tuberculum gracile i tuberculum gracile i cuneatum – u tzv. cuneatum – u tzv. „zatvorenom delu”„zatvorenom delu”

Fossa rhomboideaFossa rhomboidea• rostralna granica: pedunculi rostralna granica: pedunculi

cerebellares superiorescerebellares superiores• kaudalna granica: pedunculi kaudalna granica: pedunculi

cerebellares inferiorescerebellares inferiores• striae medullares ventriculi quarti je striae medullares ventriculi quarti je

dele na pontini (rostralni) i oblongatni dele na pontini (rostralni) i oblongatni (kaudalni) deo(kaudalni) deo

Fossa rhomboideaFossa rhomboidea1. Tuberculum cuneatum

2. Tuberculum gracile

3. Obex

4. trigonum n. hypoglossi

5. trigonum n. vagi

6. striae medullares ventriculi quarti

7. ped. cerebelares medii

8. colliculus facialis

9. area vestibularis

funiculus separans

fovea superiorlocuscoeruleus

Sulcus limitans

GRAGRAĐA SIVE MASEĐA SIVE MASE• Nuclei nn. cranialesNuclei nn. craniales• Relejna jedra (nove sive mase)Relejna jedra (nove sive mase)• Formatio reticularisFormatio reticularis

NUCLEI NERVI CRANIALESNUCLEI NERVI CRANIALES

SADA PAZITE, INAČE NIKAD SADA PAZITE, INAČE NIKAD NEĆETE SHVATITINEĆETE SHVATITI

GSEGSE

GVEGVEGVAGVA

GSAGSA

Tractus corticospinalis

Šta se desi u produženoj Šta se desi u produženoj moždini?moždini?

SVESVE

SVASVA

SSASSA

Šta rade koja vlakna?Šta rade koja vlakna?• GSE – inervišu mišiće jezika i pokretače GSE – inervišu mišiće jezika i pokretače

očnih jabučica – III, IV, VI, XIIočnih jabučica – III, IV, VI, XII• GVE – parasimpatička – III, VII, IX, XGVE – parasimpatička – III, VII, IX, X• SVE – mišići poreklom iz branhijalnih lukova SVE – mišići poreklom iz branhijalnih lukova

– V, VII, IX, X, XI– V, VII, IX, X, XI• GVA - VII, IX, X – viscerosenzibilitetGVA - VII, IX, X – viscerosenzibilitet• SVA – ukus VII, IX, X (?)SVA – ukus VII, IX, X (?)• GSA – senzibilitet površinskih struktura V, GSA – senzibilitet površinskih struktura V,

VII, IX, XVII, IX, X• SSA – čula – I, II, VIIISSA – čula – I, II, VIII

‘‘Ajmo redom!Ajmo redom!

III

IVIV

VIVI

XIIXII

VV

VIIVII

Nuc.Nuc.ambiguusambiguus(IX, X, XI)(IX, X, XI)

SVESVE GSEGSE

Ima i daljeIma i dalje

Nuc. accessorius (autonomicus)n. III Edinger - Westphall

Nuc. salivatorius sup. (VII)

Nuc. salivatorius inf. (IX)

Nuc. dorsalis n. vagi

GVE

Nuc. solitarius (VII, IX, X) -

GVA

Nuc. gustatorius- VII, IX, X - SVA

Ima i daljeIma i dalje

Nuc. mesencephalicus – V

Nuc. sensorius superior (principalis) - V

Nuc. spinalis n. trigeminalis – V, VII, IX, X

pars oralis

pars interpolaris

pars caudalis (VII, IX, X)

GSA

Nuc. vestibularissup., inf., med., lat.

Nuc. cochlearisventralis et dorsalis

SSA

FORMATIO RETICULARISFORMATIO RETICULARIS• Sistem za brzu reakciju (aktivacija ili Sistem za brzu reakciju (aktivacija ili

inhibicija)inhibicija)• Retikularna supstanca (substantia Retikularna supstanca (substantia

reticularis) se proteže kroz celo moždano reticularis) se proteže kroz celo moždano stablo i može se grubo podeliti u tri stuba: stablo i može se grubo podeliti u tri stuba: medijalni (nuc. raphes), intermedujerni medijalni (nuc. raphes), intermedujerni (sadrže velike neurone, te se zovu magno- ili (sadrže velike neurone, te se zovu magno- ili gigantocelularna jedra) i lateralni (mali gigantocelularna jedra) i lateralni (mali neuroni, parvocelularna jedra). neuroni, parvocelularna jedra).

VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA U PRODUŽENOJ MOŽDINIU PRODUŽENOJ MOŽDINI

• Nuc. centralis medullae oblongataeNuc. centralis medullae oblongatae (vitalne funkcije) (vitalne funkcije)• GGigantocelularna jedraigantocelularna jedra (nema latinskog naziva), koja (nema latinskog naziva), koja

regulišu posturalni stav i pokrete (uglavnom regulišu posturalni stav i pokrete (uglavnom automatske radnje vezane za njih) automatske radnje vezane za njih)

• AAminergička jedraminergička jedra (luče uglavnom adrenalin i (luče uglavnom adrenalin i serotonin), koja učestvuju u regulaciji sna, hodanja, serotonin), koja učestvuju u regulaciji sna, hodanja, pažnje, raspoloženja i senzoričke modulacije pažnje, raspoloženja i senzoričke modulacije (modifikacija utisaka stečenih senzoričkim putem u (modifikacija utisaka stečenih senzoričkim putem u adekvatne za dalju obradu) adekvatne za dalju obradu)

• PParvocelularna jedraarvocelularna jedra (brojnija u ponsu) koja, (brojnija u ponsu) koja, regulišu salivaciju preko IX moždanog živca regulišu salivaciju preko IX moždanog živca

• nucc. paramedianinucc. paramediani, koji sprovode somatske i , koji sprovode somatske i visceralne informacije ka cerebelumu visceralne informacije ka cerebelumu

VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA U PONSUU PONSU

• Locus coeruleus, važan noradrenegički Locus coeruleus, važan noradrenegički centar, koji ima projekcije u sve važnije centar, koji ima projekcije u sve važnije kortikalne i supkortikalne delove kortikalne i supkortikalne delove

• Nucc. raphes, jedra koja su najbrojnija u Nucc. raphes, jedra koja su najbrojnija u ponsu i pripadaju serotonergičkom sistemu ponsu i pripadaju serotonergičkom sistemu (luče serotonin, 5-hidroksi-triptamin). (luče serotonin, 5-hidroksi-triptamin). Povezani su neuronskim krugovima sa Povezani su neuronskim krugovima sa cerebelumom, mezencefalonom i cerebelumom, mezencefalonom i produženom moždinom. produženom moždinom.

RETIKULARNA FORMACIJA RETIKULARNA FORMACIJA SREDNJEG MOZGASREDNJEG MOZGA

• MMagno ili giganto celularni stubagno ili giganto celularni stub - - čunasto jedro (nuc. čunasto jedro (nuc. cuneiformis), koje je udruženo sa nuc. subcuneiformis. cuneiformis), koje je udruženo sa nuc. subcuneiformis.

• Aferentna vlakna dobija iz: kičmene moždine (tr. Aferentna vlakna dobija iz: kičmene moždine (tr. spinoreticularis), moždanih živaca, talamusa, spinoreticularis), moždanih živaca, talamusa, subtalamusa, hipotalamusa ("vrhovni komandant FR"), subtalamusa, hipotalamusa ("vrhovni komandant FR"), cerebeluma, akustičkog i optičkog sistema. cerebeluma, akustičkog i optičkog sistema.

• ““DDevojka za sve", FR takođe i šalje veliki broj vlakana evojka za sve", FR takođe i šalje veliki broj vlakana u: kičmenu moždinu (tr.reticulospinalis); do sličnih u: kičmenu moždinu (tr.reticulospinalis); do sličnih centara u ostalom delo moždanog stabla; u cerebelum; centara u ostalom delo moždanog stabla; u cerebelum; u nuc. ruber, substantiu nigru i tektalni predeo u nuc. ruber, substantiu nigru i tektalni predeo mezencefalona; u subtalamus, talamus i hipotalamus; i mezencefalona; u subtalamus, talamus i hipotalamus; i indirektno, preko relejnih jedara diencefalona, u koru indirektno, preko relejnih jedara diencefalona, u koru velikog mozga (uključujući i veliki deo limbičkog velikog mozga (uključujući i veliki deo limbičkog sistema i neocortex) i bazalna jedra, pre svega corpus sistema i neocortex) i bazalna jedra, pre svega corpus striatum. striatum.

RELEJNA JEDRA PRODUŽENE RELEJNA JEDRA PRODUŽENE MOŽDINE I PONSAMOŽDINE I PONSA

• 1) relejna jedra za duboki svesni (proprioceptivni) 1) relejna jedra za duboki svesni (proprioceptivni) senzibilitet: nuc. gracilis i nuc. cuneatus, zajedno sa senzibilitet: nuc. gracilis i nuc. cuneatus, zajedno sa nuc. cuneatus accessorius; smeštena ispod nuc. cuneatus accessorius; smeštena ispod istoimenih brežuljaka istoimenih brežuljaka

• 2) motorna relejna jedra: nucc. olivares inferiores i 2) motorna relejna jedra: nucc. olivares inferiores i nuc. olivaris accessorius (ovo je kompleks jedara, nuc. olivaris accessorius (ovo je kompleks jedara, tako da množina nije greška) koja primaju impulse iz tako da množina nije greška) koja primaju impulse iz kore i nuc.rubera i šalju ih do cerebeluma, putem kore i nuc.rubera i šalju ih do cerebeluma, putem tractus olivocerebellarisatractus olivocerebellarisa; nucc. pontis koji primaju ; nucc. pontis koji primaju vlakna iz motorne kore i šalju ka cerebelumuvlakna iz motorne kore i šalju ka cerebelumu

• 3) akustička relejna jedra, pre svega nuc. olivaris 3) akustička relejna jedra, pre svega nuc. olivaris superiorsuperior, nuc. lemnisci laterealis, nuc. corporis , nuc. lemnisci laterealis, nuc. corporis trapezoideitrapezoidei

MORFOLOGIJA SIVE I BELE MORFOLOGIJA SIVE I BELE MASE NA PRESECIMAMASE NA PRESECIMAA TAMAN STE MISLILI DA JE A TAMAN STE MISLILI DA JE

KRAJ!KRAJ!

Medulla oblongata (presek u nivou obex- a)Medulla oblongata (presek u nivou obex- a)

ALS

C-S

LM

FLM

Fibrae arcuatae

Nuc. olivaris inf.

Nuc. centralismedullae oblongatae

PonsPons

Tr. corticospinalis Nucc. raphes – 5- HT

Pedunculus cerebellaris

medius

Nucc. pontis

Lemniscus lateralis

Pedunculus cerebellarissup.

Nuc. olivarissup.

Corpus trapezoideum

UNUTRAŠNJA GRAĐA UNUTRAŠNJA GRAĐA SREDNJEG MOZGA SREDNJEG MOZGA (MESENCEPHALON)(MESENCEPHALON)

• Ceo mesencephalon na preseku izgleda Ceo mesencephalon na preseku izgleda kao Miki Maus okrenut naglavačke, tako kao Miki Maus okrenut naglavačke, tako da uši dođu napred. Između crura cerebri i da uši dođu napred. Između crura cerebri i tectuma, nalazi se četvrtasta pločica, tectuma, nalazi se četvrtasta pločica, tegmentum mesencephalicum. Od nožica tegmentum mesencephalicum. Od nožica je deli tamnija traka sive mase, substantia je deli tamnija traka sive mase, substantia nigra - Sőmmeringi (Samuel Thomas von nigra - Sőmmeringi (Samuel Thomas von Sőmmering, 1755-1830). Sőmmering, 1755-1830).

CRURA CEREBRICRURA CEREBRI

TECTUMTECTUM

TEGMENTUMTEGMENTUM

• Crura cerebri su deo bele Crura cerebri su deo bele mase srednjeg mozga. mase srednjeg mozga. Kroz njih prolaze veliki Kroz njih prolaze veliki motorni putevi: direktni motorni putevi: direktni (tr. corticospinalis i tr. (tr. corticospinalis i tr. corticonuclearis) koji corticonuclearis) koji zauzimaju oko dve zauzimaju oko dve trećine vlakana u krusu; i trećine vlakana u krusu; i indirektni (tr. indirektni (tr. frontopontinus i tr. frontopontinus i tr. parieto-occipito-parieto-occipito-temporopontinus), koji se temporopontinus), koji se završavaju u nucc. pontiszavršavaju u nucc. pontis..

• Crura cerebri prolaze kroz hiatus tentorii i nastavljaju se direktno na zadnji krak capsulae internae.

• Ovo često dolazi na testu!

• SSubstantia nigra je siva masa i ubstantia nigra je siva masa i spada u kategoriju bazalnih spada u kategoriju bazalnih ganglija. Crnu boju njenom ganglija. Crnu boju njenom izgledu daje pigment, izgledu daje pigment, neuromelanin. Ovaj pigment je neuromelanin. Ovaj pigment je intenzivniji u starijih osoba. intenzivniji u starijih osoba. Sama formacija se proteže od Sama formacija se proteže od lateralnog do medijalnog lateralnog do medijalnog sulkusa, rostralno zadirući u sulkusa, rostralno zadirući u subtalamus. Ima dva dela: subtalamus. Ima dva dela: pars compacta, dorzalni deo, pars compacta, dorzalni deo, sa većim brojem neurona; i sa većim brojem neurona; i pars reticulata (reticularis), pars reticulata (reticularis), ventralni deo sa manjim ventralni deo sa manjim brojem neurona, koji zadire u brojem neurona, koji zadire u subtalamus i predstavlja subtalamus i predstavlja nastavak globus palidusanastavak globus palidusa. .

• Substantia nigra je povezana sa cerebralnim korteksom, Substantia nigra je povezana sa cerebralnim korteksom, bazalnim jedrima, hipotalamusom i kičmenom bazalnim jedrima, hipotalamusom i kičmenom moždinom. Unutar mezencefalona, poseduje snažne moždinom. Unutar mezencefalona, poseduje snažne veze sa retikularnom supstancom i tektalnim područjem. veze sa retikularnom supstancom i tektalnim područjem. Glavni transmiter u eferentnim vezama je DA, koja igra Glavni transmiter u eferentnim vezama je DA, koja igra glavnu ulogu u nigrostrijatnom sistemu (veze corpus glavnu ulogu u nigrostrijatnom sistemu (veze corpus striatuma sa ovim područjem). Ona modulišuće deluje na striatuma sa ovim područjem). Ona modulišuće deluje na mišićni tonus, omogućavajući da ruke ne drhte pri finim mišićni tonus, omogućavajući da ruke ne drhte pri finim radnjama. radnjama.

• Sivu masu tegmentuma sačinjavaju:Sivu masu tegmentuma sačinjavaju:• jedra moždanih živaca jedra moždanih živaca • Crveno jedro (nuc. ruber) je parna, ovoidna formacija, veličine oko 5 mm, Crveno jedro (nuc. ruber) je parna, ovoidna formacija, veličine oko 5 mm,

smeštena dorzomedijalno od substancije nigre (slika 13a). Ime je dobila po smeštena dorzomedijalno od substancije nigre (slika 13a). Ime je dobila po crvenkasto-ružičastoj boji na svežem preseku. Boja dolazi od velike količine crvenkasto-ružičastoj boji na svežem preseku. Boja dolazi od velike količine pigmenta koji sadrži gvožđe. U gornjim delovima mezencefalona, njegova pigmenta koji sadrži gvožđe. U gornjim delovima mezencefalona, njegova granica sa zadnje strane je delimično brisana i ono prelazi u retikularnu granica sa zadnje strane je delimično brisana i ono prelazi u retikularnu formaciju. Nuc. ruber je veoma važno jedro koje učestvuje u ekstrapiramidnom formaciju. Nuc. ruber je veoma važno jedro koje učestvuje u ekstrapiramidnom motornom sistemu. U njege dolaze brojna aferentna vlakna iz kore motornom sistemu. U njege dolaze brojna aferentna vlakna iz kore (somatomotorne i somatosenzitivne) kao i iz talamusa (deo je tr.tegmentalis (somatomotorne i somatosenzitivne) kao i iz talamusa (deo je tr.tegmentalis centralisa). Glavni eferentni snopovi formiraju tr. rubrospinalis - Monakow centralisa). Glavni eferentni snopovi formiraju tr. rubrospinalis - Monakow (Constantin von Monakow, 1853-1930), tr. rubrobulbaris i tr. rubrocerebellaris. (Constantin von Monakow, 1853-1930), tr. rubrobulbaris i tr. rubrocerebellaris. Veliki deo eferentnih vlakana odlazi i u nuc. olivaris inferior, preko talamo-Veliki deo eferentnih vlakana odlazi i u nuc. olivaris inferior, preko talamo-rubro-olivarnog puta.rubro-olivarnog puta.

• Nuc. commisuralis posterior et fasciculi longitudinalis medialis- Darkschewitsch Nuc. commisuralis posterior et fasciculi longitudinalis medialis- Darkschewitsch (Liverij Osipovich Darkshewitsch, 1858-1925) je jedro u dorzalnom delu (Liverij Osipovich Darkshewitsch, 1858-1925) je jedro u dorzalnom delu tegmentuma, čija se vlakna pridodaju fasciculus longitudinalis medialisu, tegmentuma, čija se vlakna pridodaju fasciculus longitudinalis medialisu, zajedno sa eferentima iz okolnih struktura (retikularne formacije i Cajalovih zajedno sa eferentima iz okolnih struktura (retikularne formacije i Cajalovih jedara). Nalazi se ispod zadnje komisurejedara). Nalazi se ispod zadnje komisure

• Formatio reticularis (FR) Formatio reticularis (FR)

Nucleus ruberNucleus ruber

BELA MASA TEGMENTUMA BELA MASA TEGMENTUMA • Sastavljena je od vlakana velikih puteva, istih Sastavljena je od vlakana velikih puteva, istih

koji prolaze kroz pons. koji prolaze kroz pons. MMotorni i vegetativni: otorni i vegetativni: fasciculus longitudinalis medialis, tr. fasciculus longitudinalis medialis, tr. rubrospinalis, tr. tegmentalis centralis, tr. rubrospinalis, tr. tegmentalis centralis, tr. reticulospinalis, fasciculus longitudinalis dorsalis reticulospinalis, fasciculus longitudinalis dorsalis - Schütz i pedunculi cerebellares superiores i - Schütz i pedunculi cerebellares superiores i njihovo mesto ukrštanja. Nožice malog mozga njihovo mesto ukrštanja. Nožice malog mozga su ubrojene u motorne puteve jer sadrže su ubrojene u motorne puteve jer sadrže cerebelofugalna vlakna koja polaze iz jedara, a cerebelofugalna vlakna koja polaze iz jedara, a učestvuju uglavnom u regulaciji motorikeučestvuju uglavnom u regulaciji motorike

BELA MASA 2BELA MASA 2• Senzitivni i čulni putevi: Antero-lateralni Senzitivni i čulni putevi: Antero-lateralni

sistem (tr. spinothalamicus i tr. sistem (tr. spinothalamicus i tr. spinoreticularis), lemniscus medialis i spinoreticularis), lemniscus medialis i lemniscus lateralis (samo manjim delom). lemniscus lateralis (samo manjim delom). Kroz pretektalni deo mezencefalona Kroz pretektalni deo mezencefalona prolaze refleksna vlakna optičkog puta i prolaze refleksna vlakna optičkog puta i dolaze do centara za pokrete očiju, koji se dolaze do centara za pokrete očiju, koji se nalaze u retikularnoj formaciji u nalaze u retikularnoj formaciji u moždanom stablu. moždanom stablu.

TECTUM MESENCEPHALICUMTECTUM MESENCEPHALICUM• Colliculus inferiorColliculus inferior sadrži sivu masu u vidu jedra (nuc. sadrži sivu masu u vidu jedra (nuc.

colliculi inferioris), koji u potpunosti pripada akustičkom colliculi inferioris), koji u potpunosti pripada akustičkom sistemu i to kao njegovo relejno jedro. Jedan deo sistemu i to kao njegovo relejno jedro. Jedan deo vlakana odlazi i do gornjih kolikulusa, te se priključuje vlakana odlazi i do gornjih kolikulusa, te se priključuje tektospinalnom i tektobulbarnom putu. tektospinalnom i tektobulbarnom putu.

• Colliculus superiorColliculus superior nema jasno morfološki određeno nema jasno morfološki određeno jedro, već je siva i bela masa podeljena u lamine jedro, već je siva i bela masa podeljena u lamine (slojeve), kojih ima šest. Siva masa se često simplifikuje (slojeve), kojih ima šest. Siva masa se često simplifikuje samo na nivo refleksne optičke funkcije, ali ne treba samo na nivo refleksne optičke funkcije, ali ne treba smetnuti sa uma da od ovog područja polaze važni smetnuti sa uma da od ovog područja polaze važni ekstrapiramidni i vegetativni putevi, kao što je ekstrapiramidni i vegetativni putevi, kao što je tr.tectospinalis i tr. tectobulbaristr.tectospinalis i tr. tectobulbaris..

• Tectum Tectum mesencephalicum od mesencephalicum od tegmentuma odvaja tegmentuma odvaja aqaeductus cerebri – aqaeductus cerebri – Sylvii, oko koga se Sylvii, oko koga se nalazi substantia nalazi substantia grisea centralisgrisea centralis

E, sad je kraj!E, sad je kraj!