Istraživanje o zdravstvenoj zaštiti na lokalnom nivou

Beograd, novembar 2015

ISTRAZIVANJE O ZDRAVSTVENOJ ZASTITI NA LOKALNOM NIVOU

PKS NALED ZDRAVSTVENA ZAŠTITA NA LOKALNOM NIVOU 1

UVOD

Na inicijativu lokalnih samouprava,

zdravstvenih ustanova i privrednika u

zdravstvenom sektoru, Privredna komora

Srbije (PKS) i Nacionalna alijansa za lokalni

ekonomski razvoj (NALED), pokrenule su

javni dijalog o funkcionisanju i održivosti

sistema zdravstvene zaštite na lokalnom

nivou.

Polazeći od činjenice da je postojećim

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (2005)1,

propisan početak procesa prenošenja

nadležnosti nad zdravstvenim

ustanovama primarne zdravstvene zaštite

od 1. januara 2007. godine, opštine i

gradovi su dobili značajnu ulogu u

sistemu zdravstvene zaštite Republike

Srbije. Ovaj složeni proces je

podrazumevao niz formalno-pravnih

postupaka (izradu deobnog bilansa, izradu

i usvajanje osnivačkih akata i formiranje

upravnih i nadzornih organa zdravstvenih

ustanova) i aktivnosti na praktičnom

organizovanju zdravstvene službe, i iako

do danas nije u potpunosti okončan –

najveći broj lokalnih samouprava je završio

ovaj postupak i ujedno preuzeo veliki deo

odgovornosti za funkcionisanje

zdravstvenih ustanova i obezbeđivanje

zdravstvene zaštite na teritoriji svog grada

ili opštine. Brojni nasleđeni problemi,

ekonomska kriza, rastuće potrebe u

zdravstvu stvorili su dodatni teret u

funkcionisanju zdravstvenih ustanova.

Efekti decentralizacije u zdravstvenom

sistemu do sada nisu ozbiljnije podvrgnuti

istraživanju i sagledavanju načina za

poboljšanje funkcionisanja zdravstvene

zaštite na lokalnom nivou, posebno kada

su u pitanju zdravstvene ustanove čiji je

osnivač lokalna samouprava.

Posebnu pažnu zainteresovane javnosti

zaokuplja problem održivog finansiranja

domova zdravlja i apoteka. Rastuća

dugovanja domova zdravlja i apoteka (100

miliona dinara na mesečnom nivou sa

ukupnim dugom od 9,5 milijardi dinara u

vreme publikovanja ovog izveštaja), te sve

češće blokade računa pojedinih

zdravstvenih ustanova, nameću potrebu

za zajedničkom analizom odgovornosti i

preispitivanja postojećeg modela

finansiranja i obezebeđivanja zdravstvene

zaštite na lokalnom nivou.

Kao sastavni deo javnog dijaloga o

uspostavljanju održivog zdravstva, stručni

tim NALED-a sproveo je prvo

sveobuhvatno istraživanje o

funkcionisanju zdravstvene zaštite u

opštinama i gradovima Srbije, čiji rezultati

mogu poslužiti kao polazna osnova za

preko potrebne reforme u ovoj oblasti.

1. http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/zakon_zdravstvena_zastita.pdf


ISTRAŽIVANJE

Anketno istraživanje sprovedeno je u

periodu od 20.10. do 06.11.205. godine.

Jedinstveni upitnik, formatiran u

elektronskom obliku upućen je na 163

lokalne samouprave. Na upitnik je

odgovorilo ukupno 105 opština i gradova,

pri čemu je uzorak napravljen na osnovu

odgovora 95 opština i gradova. Dve

opštine nisu uključene u statističku analizu

zbog zakasnelog odgovora, dok sedam

beogradskih i jedna novosadska gradska

opština nisu obuhvaćene iz razloga

nepostojanja nadležnosti gradskih opština

u oblasti zdravstvene zaštite.

Spisak lokalnih samouprava koje su

popunile upitnik uključuje sledeće opštine

i gradove: Ada, Aleksandrovac, Aleksinac,

Alibunar, Apatin, Aranđelovac, Arilje,

Babušnica, Bajina Bašta, Bač, Bačka

Palanka, Bačka Topola, Bački Petrovac,

Bela Palanka, Beograd, Beočin, Bečej,

Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Brus,

Valjevo, Varvarin, Vladimirci, Vladičin Han,

Vlasotince, Veliko Gradište, Golubac,

Gornji Milanovac, Grocka*, Dimitrovgrad,

Žabalj, Žagubica, Zemun*, Zrenjanin,

Ivanjica, Inđija, Kanjiža, Kikinda, Kladovo,

Knjaževac, Kovačica, Kovin, Kosjerić,

Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac,

Kula, Kuršumlija, Kučevo, Lajkovac,

Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija,

Mali Iđoš, Malo Crniće, Medveđa,

Merošina, Negotin, Niš, Nova Varoš, Nova

Crnja, Novi Beograd*, Novi Bečej, Novi

Sad, Novi Pazar, Opovo, Pančevo, Paraćin,

Pećinci, Pirot, Plandište, Požarevac,

Ražanj, Rakovica, Rača, Raška, Rekovac,

Ruma, Svrljig, Senta, Sečanj, Smederevo,

Sokobanja, Sombor, Srbobran, Sremska

Mitrovica, Sremski Karlovci**, Stara

Pazova, Subotica, Surdulica, Surčin*,

Temerin, Topola, Tutin, Užice, Čačak,

Čoka, Šabac, Šid.

Kao osnovni alat istraživanja, upitnik je

sastavljen od četiri segmenta sa ukupno 22

pitanja i jednom standardizovanom

tabelom.

Prvi segment pitanja, pored opštih

podataka o ispitanicima, odnosio se na

raspoložive planske, administrativne,

finansijske i kadrovske kapacitete lokalnih

samouprava u pogledu obezbeđivanja

zdravstvene zaštite na lokalnom nivou. U

okviru ovog segmenta upitnika su bila

pitanja koja se odnose na prioritetne

delatnosti ili namene koje se finansiraju iz

lokalnog budžeta, kao i na eventualno

finansiranje i sprovođenje posebnih

programa zdravstvene zaštite, specifičnih

za datu opštinu ili grad.

Drugi set pitanja bio je usmeren na

podatke o zdravstvenim ustanovama , čiji

su osnivač ispitivane lokalne samouprave

sa posebnim osvrtom na načine kontrole i

nadzora nad tim ustanovama u funkciji

osnivača. U istom segmentu upitnika

postavljena su pitanja koja se odnose na

identifikaciju zdravstvenih ustanova sa

najvećim problemima u finansiranju,

prikazom iznosa dugovanja i ključnim

uzrocima za takvo stanje.

Treći deo upitnika odnosio se na

ispitivanje percepcije lokalnih

samouprava, kao osnivača zdravstvenih


ustanova, o najvažnijim normativnim

preprekama za bolje funkcionisanje

zdravstvenih ustanova, sa posebnom

ocenom efekata decentralizacije u sistemu

zdravstvene zaštite.

U istom segmentu upitnika ostavljena su

pitanja sa ,,otvorenim’’ odgovorom koja

su se odnosila na konkretne predloge za

poboljšanje propisa i viđenje eventualnog

uključivanja privatne zdravstvene prakse u

poboljšanje funkcionisanja zdravstvene

zaštite na lokalnom nivou.

Poslednji, četvrti segment upitnika je bio

dat u vidu standardizovane tabele, kako bi

se prikupili podaci koji se odnose na

strukturu finansiranja zdravstva,

zdravstvenih ustanova i posebnih

zdravstvenih programa iz lokalnog

budžeta.

U cilju obezbeđivanja adekvatne

autentičnosti i uključenosti svih struktura

lokalne samouprave, upitnike su

popunjavali i/ili verifikovali zaposleni u

lokalnim upravama, gradonačelnici,

predsednici opština, predsednici skupština

gradova i opština, članovi gradskih i

opštinskih veća i rukovodioci odeljenja

nadležnih za pitanja zdravstvene zaštite.


Zaključci

#1 Lokalne samouprave raspolažu veoma skromnim stručnim i

organizacionim kapacitetima za odgovornost koja im je data u

sistemu zdravstvene zaštite

Ispitujući administrativne kapacitete

lokalnih samouprava potrebne za

adekvatno upravljanje, nadzor i kontrolu u

sistemu zdravstvene zaštite na lokalnom

nivou, dolazimo da zaključka da su ti

kapaciteti izuzetno skromni, u najvećem

broju uprava i nepostojeći – svega 6,3%

opština ima posebno formiranu

organizacionu jedinicu (sekretarijat,

upravu, odeljenje ili odsek) zaduženu za

poslove zdravstvene zaštite, dok je

prosečan broj sistematizovanih radnih

mesta za poslove zdravstva po

opštini/gradu ispod 1. Izuzetak čini Grad

Beograd sa još nekoliko gradova, koji se

izdvajaju i po postojanju odgovarajućih

stručnih kadrovskih resursa za oblast

zdravstva. Odsustvo odgovarajućih

administrativnih i kadrovskih resursa jedan

je od ključnih razloga za izostanak

razumevanja složenosti funkcionisanja

sistema zdravstvene zaštite, zdravstvenih

ustanova, prepoznavanja saradnje sa

ustanovama javnog zdravstva, praćenja

potreba građana u zdravlju, adekvatne

kontrole i unapređenja kvaliteta

zdravstvenih usluga i reagovanja u

vanrednim situacijama. U tom smislu, ključ

je u dodatnoj edukaciji i tehničkoj podršci

za lokalne samouprave.

#2 U lokalnim samoupravama ne postoji odgovarajući strateški

pristup i plansko delovanje u zdravstvu

U odnosu na administrativne kapacitete,

postojanje odgovarajućih radnih tela je

daleko značajnije (73,68%). Ta inicijativa

uglavnom dolazi od skupštine opštine ili

grada. Istovremeno možemo zaključiti da

većina odbora, saveta ili radnih grupa za

zdravstvo ima formalan karakter.

Naime, gotovo 90% lokalnih samouprava

nema nikakav planski dokument, koji bi

sadržavao osnovne smernice za

unapređenje zdravstvene zaštite u

njihovoj opštini ili gradu.


#3 Zdravstvo kao delatnost finansirana iz lokalnih budžeta ima

periferan položaj i nije prioritet lokalnih javnih politika

Podaci koje smo dobili o finansiranju

zdravstvene zaštite iz lokalnog budžeta

govore u prilog marginalnog položaja ove

delatnosti u pogledu ulaganja. Gotovo 20%

lokalnih samouprava nema namenska

sredstva za zdravstvo u svom budžetu.

Pored toga, učešće sredstava koja su se

izdvajala za zdravstvo u poslednje četiri

godine, nije prelazilo 0,8% u ukupnom

budžetu – što je gotovo deset puta manje

u odnosu na razvijene zemlje EU.

Kada je reč o najvećim i prioritetnim

budžetskim izdvajanjima po delatnostima

– zdravstvo se tek u 2,11% lokalnih budžeta

našlo među pet delatnosti za koje je

izdvojeno najviše sredstava u poslednje

četiri godine. Zdravstvena zaštita je u tom

smislu daleko izvan prioriteta lokalnih

politika.

Prethodno iznet zaključak o izostanku

strateškog pristupa zdravstvenoj zaštiti

ima za posledicu i podatak da blizu trećine

opština i gradova nije u prethodnom

periodu finansiralo bilo kakav program iz

ove oblasti. Čak i subvencionisanje tzv.

programa vantelesne oplodnje koje je

sprovođeno u četvrtini lokalnih

samouprava iz našeg uzorka, možemo

posmatrati više kao deo napora za

zaustavljanjem negativnih demografskih

trendova, nego kao konzistentan pristup

unapređenju zdravlja građana.

#4 Percepcija kapaciteta zdravstvenih ustanova nije u skladu sa

mogućnostima njihovog održivog finansiranja

Većina lokalnih samouprava smatra da su

prostorni, tehnološki i kadrovski kapaciteti

zdravstvenih ustanova odgovarajući.

Petina opština i gradova smatra da treba

dodatno ojačati kapacitete apoteka, dok

trećina smatra da je isto potrebno učiniti

sa domovima zdravlja – iako su ove

ustanove u velikim finansijskim

problemima i nemaju dovoljno sredstava

za redovno funkcionisanje ni u postojećim

kapacitetima. Niti jedna lokalna

samouprava nije iznela ocenu o

predimenzioniranim kapacitetima

sopstvenih zdravstvenih ustanova.

#5 Nedostatak finansijskih sredstava i propisi su ključne prepreke za

bolje funkcionisanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou

Nedostatak finansijskih sredstava je

označen kao vodeći uzrok problema u

vršenju osnivačkih prava i obaveza (80%).

Dvostruko manji , ali i dalje značajan broj

lokalnih samouprava, kao ključan problem

ocenio je manjak i nepovoljnu strukturu


zdravstvenog kadra u zdravstvenim

ustanovama. Propisi, pre svega zakoni koji

regulišu zdravstvenu zaštitu, takođe su

ocenjeni kao krupna prepreka za

adekvatno preuzimanje odgovornosti

osnivača od gotovo polovine lokalnih

samouprava.

#6 Kontrola i nadzor zdravstvenih ustanova od strane lokalnih

samouprava daleko je ispod nivoa propisanih odgovornosti

Naspram (ili baš u skladu) sa iznetim

ocenama o nedostatku kapaciteta i

finansijskih sredstava, opštine i gradovi ne

koriste u punoj meri zakonom propisanu

kontrolnu i nadzornu ulogu. Više od petine

lokalnih samouprava ne sprovodi ni

periodično razmatranje izveštaja o radu i

poslovanju, kao ni finansijskih planova

zdravstvenih ustanova čiji su osnivači i za

čija dugovanja u krajnjoj instanci

odgovaraju.

Nedovoljne i nejasne nadležnosti u

odnosu na resorno ministarstvo i RFZO

mogu biti deo objašnjenja. Takođe tome

doprinosi već izneti deficit

administrativnih i stručnih kapaciteta za

vršenje ovog segmenta osnivačkih prava,

usled nasleđenog odnosa prema

zdravstvu kao isključivoj odgovornosti

republičkih institucija.

#7 Rastuća dugovanja i sve veći broj zdravstvenih ustanova u

blokadi ukazuju na neodrživo stanje finansiranja zdravstva na lokalu

Rezultati sprovedenog istraživanja koji se

odnose na ocenu problema održivosti

finansiranja zdravstvenih ustanova u

korelaciji su sa zabrinjavajućim podacima o

dugovima prema dobavljačima. Oko 55%

gradova i opština ističe domove zdravlja

kao ustanove koje imaju veće ili manje

probleme u finansiranju, dok oko 15% njih

smatra da apoteke imaju ovu vrstu

problema. Prema podacima Komore

zdravstvenih ustanova, za period januar-

septembar 2015, od 345 zdravstvenih

ustanova iz Plana mreže – 129 ustanova se

nalazilo u finansijskim teškoćama, kada je

u pitanju izmirenje dugova.


PREGLED ZU IZ PLANA MREŽE U BLOKADI (na dan 12.11.2015)

Opština/Grad Naziv Iznos blokade

LESKOVAC DOM ZDRAVLJA LESKOVAC 180,897,374.56

ĆUPRIJA DOM ZDRAVLJA ĆUPRIJA 170,188,015.84

KNJAŽEVAC ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC 117,382,764.23

JAGODINA OPŠTA BOLNICA JAGODINA 63,066,695.97

UŽICE ZDRAVSTVENI CENTAR UŽICE 38,486,899.17

SURDULICA ZDRAVSTVENI CENTAR SURDULICA 15,189,995.50

ŽITORAĐA DOM ZDRAVLJA ŽITORADJA 12,217,251.16

S. PALANKA DOM ZDRAVLJA SMEDEREVSKA PALANKA 9,759,817.13

BEOGRAD DOM ZDRAVLJA STARI GRAD BGD 9,213,986.68

REKOVAC DOM ZDRAVLJA REKOVAC 8,289,969.12

GRAČANICA DOM ZDRAVLJA PRIŠTINA 6,008,125.01

GRAČANICA KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR PRIŠTINA 4,384,465.08

G. MILANOVAC DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC 3,971,229.82

LEBANE DOM ZDRAVLJA LEBANE 3,139,605.18

VRANJE ZDRAVSTVENI CENTAR GNJILANE 2,597,317.73

UKUPNO 644,793,512.18

Tabela 1. (Izvor: NBS)

Prema podacima Narodne banke Srbije

(Tabela 1.) koji se odnosi na blokirane

zdravstvene ustanove iz Plana mreže na

dan 12.11.2015, od 15 ustanova iz pregleda

čak 10 su bili domovi zdravlja. Razlog za

blokadu u jednom broju slučajeva su i

neizmirena dospela dugovanja apoteka

kao sastavnih delova domova zdravlja.

#8 Prisutan je veliki raskorak između percepcije lokalnih

samouprava i realnih problema u finansiranju zdravstvenih ustanova

Deficit nadzorne uloge lokalnih

samouprava sagledali smo i kroz podatak

da više od četvrtine nije imalo precizan

podatak o stanju dospelih dugovanja

zdravstvenih ustanova čiji su osnivači.

Izostanak percepcije o finansijski

problematičnim ustanovama očigledan je

na primeru ocene lokalnih samouprava da

su to većinom domovi zdravlja (55%), pri

čemu su konkretni podaci o dospelim

dugovanjima pokazali da su apoteke

uočljivo u najvećim finansijskim

teškoćama. U ukupnom dugu

zdravstvenih ustanova čiji je osnivač

lokalna samouprava, učešće apotekarskog

dugovanja je bilo gotovo 50%, dok su

domovi zdravlja i zavodi učestvovali sa

oko 25%. S obzirom na pretpostavku da

većina lokalnih samouprava ne raspolaže ,

te time ne sagledava dubinu finansijskih


teškoća zdravstvenih ustanova čiji su

osnivači, podatke o prosečnim

dugovanjima po vrsti ustanova, koje smo

dobili iz uzorka, treba prihvatiti sa

ozbiljnom rezervom. Prosečni iznosi

dospelih dugovanja od oko 14 miliona za

domove zdravlja, odnosno oko 3 miliona

za apoteke i zavode, verovatno su i veći

uzimajući podatak iz Registra Ministarstva

finansija na dan 12.11.2015. godine, koji

govore o neizmirenim obavezama

zdravstvenih ustanova iz Plana mreže

(gde veliki udeo imaju i ustanove čiji je

osnivač Republika) i iznose 9,6 milijardi

dinara. Dodatnu zabrinutost u pogledu

održivosti finansiranja, te produbljivanja

finansijskih teškoća zdravstvenih

ustanova, potkrepljuju podaci Grupacije 10

najvećih veledrogerija-dobavljača o

ukupnim dospelim potraživanjima prema

zdravstvenim ustanovama u istom periodu

(uključujući one čiji je osnivač Republika) u

iznosu od oko 3 milijarde dinara (Tabela 2.)

Ustanove iz plana mreže

Ukupan dug - komercijalna i fond roba

Dospeo dug - komercijalna i fond roba

Dospeo / ukupan dug

Zdravstvene

ustanove

3,793,569,972.59 935,719,344.89 25%

Apoteke 6,852,348,028.54 2,199,505,295.34 32%

UKUPNO 10,645,918,001.13 3,135,224,640.23 29%

Ustanove iz plana mreže

Ukupan dug po JN na teret RFZO

Dospeo dug po JN na teret RFZO

Dospeo / ukupan dug

Zdravstvene ustanove

3,806,317,599.56 850,043,699.80 22%

Apoteke 5,072,184,483.68 1,529,250,716.84 30%

UKUPNO 8,878,502,083.24 2,379,294,416.64 27%

Tabela 2. (Izvor: Grupacija veledrogerija PKS, na dan 31.10.2015)

#9 Pad cene lekova u poslednje tri godine nije imao nikakvog uticaja

na smanjenje troškova i dugovanja zdravstvenih ustanova

Paradoksalnoj situaciji u vezi sa rapidnim

rastom dugovanja prema dobavljačima

lekova i medicinskih sredstava, doprinosi

podatak da je periodu od 2011. godine

prosečna veleprodajna cena leka izdatog

na recept opala za 17,15% (Grafikon 1.). Deo

razloga se može tražiti u povećanoj

potrošnji lekova (19,7% od 2011. godine)

kao posledici povećanih potreba, ali i

izostanku kontrole i neracionalnoj

potrošnji.


Grafikon 1. (Izvor: Grupacija veledrogerija PKS)

#10 Zdravstvene ustanove najrazvijenih lokalnih samouprava imaju

najveće teškoće u finansiranju

Sagledavanje strukture gradova i opština

čije zdravstvene ustanove imaju najviše

teškoća u održivom finansiranju

zdravstvenih ustanova govori u prilog da

su to najrazvijene lokalne samouprave

koje pripadaju prvoj grupi. Postavlja se

pitanje da li je samo nedostatak

finansijskih sredstava ključni razlog

neodrživog finansiranja, ili je pak u pitanju

neracionalno upravljanje zdravstvenim

ustanovama i izostanak kontrole troškova.

Dakle, najsiromašniji gradovi i opštine u

Republici Srbiji imaju znatno manje

teškoća u finansiranju zdravstvenih

ustanova čiji su osnivači, u odnosu na

razvijene. Ovaj naizgled paradoksalan

pokazatelj nas navodi na zaključak, da

ukupni dohodak tj.razvijenost opštine nije

presudan faktor u obezbeđivanju održivog

finansiranja. Napore u rešavanju ovog

problema treba usmeriti i na faktore

kompetentnog racionalnog upravljanja

finansijskim resursima, unapređenja

mehanizama kontrole i nadzora

zdravstvenih ustanova i naročito planskog

pristup raspoloživim resursima i

potrebama građana.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2010 2011 2012 2013 2014

KRETANJE CENA KUTIJE LEKA NA RECEPT

PROSEČNA VP CENA (din) PROSEČNA MP CENA(din)


#11 Sistemski zakoni iz oblasti zdravstva i lokalne samouprave, a

posebno Pravilnik o ugovaranju zdravstvene zaštite RFZO moraju se

temeljno promeniti u cilju obezbeđivanja održivog finansiranja i

jasnih nadležnosti između Republike i lokalnog nivoa vlasti

Propisi koji regulišu oblast zdravstvene

zaštite, sistemski zakoni (Zakon o

zdravstvenoj zaštiti i Zakon o

zdravstvenom osiguranju), kao i

podzakonski akti, posebno Pravilnik o

ugovaranju zdravstvene zaštite sa RFZO,

apostrofirani su u našem istraživanju kao

značajna prepreka u održivom finansiranju

zdravstvene zaštite na lokalnom nivou, sa

jasnom potrebom za njihovom izmenom ili

donošenjem novih, adekvatnijih propisa.

Ovom viđenju lokalnih samouprava

pridruženi su i propisi koji regulišu

funkcionisanje lokalne samouprave, kao i

propisi koji se odnose na postupke javnih

nabavki. Zaključujemo da izazov rešavanja

problema održivog finansiranja

zdravstvene zaštite, ne samo na lokalnom

nivou, podrazumeva jedan širi, strateški

planiran pristup donošenja i izmene

propisa koji na neposredan ili posredan

način određuju ovu oblast.

#12 Efekti decentralizacije u zdravstvu od 2007.godine su polovični i

zahtevaju rešavanje problema u regulatornom i finansijskom okviru

uz mnogo intenzivnije uključivanje lokalnih samouprava i građana

Iako je više od polovine lokalnih

samouprava ocenilo kao zadovoljavajuće

ukupne efekte decentralizacije u sistemu

zdravstvene zaštite u periodu od 2007.

godine do danas, trećina ispitivanih

lokalnih samouprava te efekte ocenjuje

kao loše. U obrazloženju takve šire ocene,

najčešće navedeni razlozi su bili:

nedostatak finansijskih sredstava,

nasleđeni finansijski i organizacioni

problemi u zdravstvenim ustanovama,

neadekvatni propisi koji regulišu oblast

zdravstvene zaštite. Izostanak povoljnijih

efekata decentralizacije u sistemu

zdravstvene zaštite se takođe objašnjava i

nedostatkom temeljnijih prethodnih

priprema lokalnih samouprava za

preuzimanje odgovornosti u ovoj oblasti,

kao i nepreciznim i nedovoljnim

nadležnostima u odnosu na republičku

instancu. U rešavanju problema u

finansiranju i uopšte održivom

funkcionisanju zdravstvene zaštite,

lokalne samouprave su ponudile holistički

pristup koji podrzumeva zajednički napor

svih zainteresovanih strana. Zajedničko

uključivanje građana-pacijenata, lokalnih

samouprava, zdravstvenih ustanova,

drugih javnih ustanova, privrede i

nevladinih organizacija podrzumevalo bi

akciju na detaljnijem regulisanja

finansiranja zdravstva na republičkom i

lokalnom nivou, proširivanje i jasno

definisanje nadležnosti lokalnih


samouprava u sistemu zdravstvene

zaštite. Lokalne samouprave izražavaju

jasnu potrebu za direktnim učešćem u

sagledavanju potreba građana u

zdravstvenoj zaštiti, planiranju održivog

funkcionisanja i razvoja zdravstvene

zaštite, koji bi podrazumevao i učešće u

donošenju kriterijuma za određivanje

kadrovskih, prostornih i tehnoloških

standarda spram potreba i mogućnosti

lokalne zajednice.

#13 Lokalne samouprave žele veća namenska sredstva za zdravstvo

u svojim budžetima uz garantovani minimum izdvajanja i jačanje

modela programskog finansiranja

Gradovi i opštine su iskazali jasnu potrebu

za unapređenjem i iznalaženjem

mehanizama za osiguranjem minimalnih

sredstava u lokalnim budžetima koja su

namenjena zdravstvu, i to u višestruko

većem iznosu nego što je to slučaj danas.

Takođe, u cilju obezbeđivanja održivog

finansiranja zdravstvene zaštite na

lokalnom nivou, predloženi su i mehanizmi

tzv. namenskih transfera za zdravstvo iz

republičkog budžeta, kao inoviranje

budžetske politike u pravcu programskog

finansiranja zdravstva po postojećem

modelu Ministarstva zdravlja.

#14 Uključivanje privatne prakse u poboljšanje funkcionisanja

zdravstva na lokalnom nivou može biti deo rešenja

Podeljena su mišljenja lokalnih

samouprava o potencijalima većeg

uključivanja privatne prakse u cilju boljeg

funkcionisanja zdravstvene zaštite na

lokalnom nivou.

Oko 55% gradova i opština je ocenilo to

kao dobru mogućnost za unapređenje

zdravstva u svojim sredinama.

#15 Lokalne samouprave zemalja EU iz svojih budžeta u proseku

izdvajaju 10 puta više nego gradovi i opštine u Srbiji

Za udeo finansiranja zdravstva u lokalnim

budžetima možemo reći da je praktično u

tragovima. Lokalne samouprave su u

prethodne četiri godine izdvajale jedva

između 0,6 i 0,8% sredstva za zdravstvo.

Izvori podataka kojima raspolaže Komora

zdravstvenih ustanova Srbije govore u

prilog, ovakvom zaključku. U prikazu

finansiranja po vrstama zdravstvenih

ustanova iz 2014. godine za domove


zdravlja lokalne samouprave su

učestvovale sa 2,58%, dok su apoteke i

zavodi bili podržani sa 0,16 odnosno 1,27%

u ukupnim prihodima (Tabela 3.)

IZVORI FINANSIRANJA ZU SRBIJE U 2014

USTANOVA UKUPNO (u 000 din)

Republika AP Lokalne samouprave

Fond Donacije Ostalo

Domovi zdravlja

48.199.208 0.15% 0.02% 2.58% 89.95% 0.13% 7.17%

Apoteke 35.866.951 0% 0% 0.16% 67.9% 0% 31.93%

Zavodi 4.390.787 0.1% 0% 1.27% 89.7% 0.28% 8.65%

Tabela 3. (Izvor: Bilten Komore zdravstvenih ustanova)

Navedena izdvajanja za zdravstvo iz

lokalnih budžeta dobijaju još skromniju

dimenziju ako se pogleda prosečno

izdvajanje po funkcijama iz lokalnih

budžeta u tzv. starim članicama Evropske

unije (EU-15), koje iznosi oko 7%

(Grafikon 2.)

Grafikon 2. (Izvor: Barcelona Institute of Economics: Local government finance EU-15)

U zemljama sa visoko decentralizovanim

sistemom finansiranja zdravstva, kao što

su Finska, Švedska, Austrija ili Danska,

udeo izdvajanja za zdravstvo ide od 17 do

čak 27% (Grafikon 3.)

0 5 10 15 20 25 30

Zaštita životne sredine

Rekreacija, kultura,…

Stanovanje i…

Javni red i bezbednost

Zdravstvo

Ekonomska pitanja

Opšte javne usluge

Obrazovanje

Socijalna zaštita

GLAVNI LOKALNI RASHODI EU-13 (% od ukupnog budžeta)


Grafikon 3. (Izvor: Barcelona Institute of Economics: Local government finance EU-15)

#16 Struktura i onako skromnog finansiranja zdravstva iz lokalnih

budžeta nije u skladu sa potrebama

Struktura finansiranja zdravstvenih

ustanova iz lokalnih budžeta, do koje smo

došli u ovom istraživanju, ukazuje da se

najveći deo ulaganja u poslednje četiri

godine odnosio na investiociona ulaganja

(izgradnja novih i rekonstrukcija

postojećih kapaciteta). U dvostruko

manjem iznosu lokalna budžetska

sredstva za zdravstvene ustanove bila su

usmerena na tekuće održavanje i nabavku

nemedicinske opreme. Značajnu stavku

koja je finansirana u velikom broju

ustanova predstavljalo je finansiranje

kadra koji nije obuhvaćen ugovorom sa

RFZO.

Uprkos zabrinjavajućem stanju u vezi sa

dospelim dugovima prema dobavljačima

lekova i medicinskih sredstava, ova stavka

nije predstavljena značajnije u strukturi

sredstava kojima su finansirane

zdravstvene ustanove na lokalnom nivou.

0 5 10 15 20 25 30

Grčka (2003)Velika Britanija (2003)

Luksemburg (2003)Holandija (2003)

Španija (2003)Nemačka (2003)

Belgija (2002)Irska (2004)

Portugal (2004)EU13 prosek

Danska (2003)Austrija (2002)

Švedska (2002)Finska (2002)

LOKALNI RASHODI ZA ZDRAVSTVO (% od ukupnog budžeta)


#17 Dalje dospeće dugovanja za lekove i medicinska sredstva, kao i

obaveza po presudama nagoveštava produbljivanje finansijskih

teškoća za obezbeđivanje zdravstvene zaštite na lokalnom nivou

Na osnovu podataka o obavezama po

presudama koje su finansirane iz lokalnih

budžeta, a odnosile su se na zdravstvene

ustanove zaključujemo da je ovo takođe

jedna od stavki koja je u periodu od

2013.godine imala eksponencijalni rast.

Šeststostruko uvećani prosečan iznos po

ovoj stavki zahteva dublju analizu

strukture ovih sudskih presuda, iako se

može pretpostaviti da se najveći deo

odnosi na presude iz radnih sporova i po

osnovu potraživanja u korist poverilaca.


REZULTATI

Reprezentativnost uzorka

Na upitnik je odgovorilo ukupno 95

lokalnih samouprava, odnosno 58,2%

anketiranih (21 grad i 74 opštine).

U cilju sagledavanja reprezentativnosti

uzorka, po osnovu razvijenosti opštine ili

grada2 distribucija je bila približna

republičkoj i prikazana je na grafikonu 4.

Grafikon 4.

Administrativni kapaciteti

Za obezbeđivanje i sprovođenje

zdravstvene zaštite sve ispitivane opštine i

gradovi (100%) su imali izabrano,

imenovano ili postavljeno lice, najčešće je

u pitanju bio član opštinskog ili gradskog

veća (78,95%), dok to zaduženje u manjem

iznosu imaju pomoćnici predsednika

opštine ili gradonačelnika i u po jednom

slučaju predsednik skupštine opštine i

predsednik opštine. U okviru lokalne

uprave za poslove zdravstvene zaštite

veoma mali broj opština i gradova ima

posebno formirane organizacione

jedinice.

Sekretarijat Uprava Odeljenje Odsek Služba Ukupno

Broj 2 1 2 1 0 6

Procenat 2.1% 1.0% 2.1% 1.0% 0% 6.3%

Tabela 4.

2. http://siepa.gov.rs/sr/files/pdf2010/Podsticaji%20za%20investitore/Uredba%20o%20utvrdjivanju%20jedinstv

ene%20liste%20razvijenosti%20regiona%20i%20JLS%20za%202014.%20godinu%20(SR_lat).pdf

18,56%

21,65%

31,96%

22,68%

5,15%

I grupa

II grupa

III grupa

IV grupa

V grupa


Sekretarijati i uprave za zdravstvo su

prisutne isključivo u gradovima

(Grafikon 5.)

Grafikon 5.

Međutim, kada su u pitanju radna tela, pre

svega formirana od strane skupštine

grada ili opštine, njih 70 (73,68%) ima

formirano radno telo nadležno za

praćenje zdravstvene zaštite. Zanemraljiv

je broj drugih oblika po tipu odbora ili

timova formiranih zaključkom ili odlukom

gradonačelnika, predsednika opštine ili

gradskog/opštinskog veća. (Grafikon 6.)

Grafikon 6.

4

1

2

1 0

BROJ POSEBNIH ORGANIZACIONIH JEDINICA U GRADOVIMA

Broj sekretarijata

Broj uprava

Broj odeljenja

Broj odseka

Broj službi

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Broj radnih tela

Broj odbora

Broj o.j.

BROJ ORGANIZACIONIH JEDINICA, ODBORA I RADNIH TELA


Ispitivanjem specijalizovanih kadrovskih

kapaciteta, u smislu posebno

sistematizovanih radnih mesta za poslove

praćenja, obezbeđivanja i sprovođenja

zdravstvene zaštite na lokalnom nivou,

nađeno je da je to slučaj samo u

gradovima i jednoj opštini (Senta), gde

postoje odgovarajuće organizacione

jedinice u okviru uprave.

Ukupno, u svih 19 anketiranih gradskih i

opštinskih uprava koje uopšte imaju

ovakav specijalizovan kadar, bilo je 92

sistematizovana mesta ili u proseku po

jednom gradu 4,33 sistematizovana radna

mesta za poslove zdravstva, a na nivou

celog ispitivanog uzorka taj prosek je

ispod 1 (0,97).

Kapaciteti lokalne javno-zdravstvene politike i planiranja u zdravstvu

Na osnovu podataka iz istraživanja, planski

pristup zdravstvenoj zaštiti (usvojene

strategije, planska dokumenta, programi i

posebne odluke) je veoma skromno

zastupljen. Svega 12 gradova i opština se

izjasnilo da ima neku vrstu planskog

dokumenta, što govori da blizu 90%

lokalnih samouprava nema izgrađen

planski pristup zdravstvenoj zaštiti.

(Grafikon 7.)

Grafikon 7.

Malobrojni postojeći planski dokumenti su

najvećim delom lokalne strategije (5) i po

3 posebna plana, odnosno 1 odluka koja

se odnosila na zdravstvenu zaštitu na

lokalnom nivou. (Grafikon 8.)

12,77%

87,23%

GRADOVI I USVOJENI PLANSKI DOKUMENTI

Ima

Nema


Grafikon 8.

Pozicija zdravstva u lokalnim budžetima

Posebne aproprijacije za obezbeđivanje i

sprovođenje zdravstvene zaštite postoje

kod više od 80% opština,

dok se u ostalim lokalnim samoupravama

funkcija zdravstva finansira kroz druge

budžetske pozicije. (Grafikon 9.)

Grafikon 9.

0,00%

0,50%

1,00%

1,50%

2,00%

2,50%

3,00%

3,50%

4,00%

4,50%

Broj lokalnih strategija Broj planova Broj posebnih odluka

PROCENTUALNA ZASTUPLJENOST POJEDINIH VRSTA DOKUMENATA

80,43%

19,57%

PROCENAT OPŠTINA ILI GRADOVA SA POSEBNIM NAMENSKIM SREDSTVIMA ZA ZDRAVSTVO

DA NE


U nameri da istražimo poziciju zdravstva

među prioritetnim delatnostima na

lokalnom nivou, kroz sagledavanje

najznačajnih budžetskih izdvajanja po

namenama, i to za 2014. odnosno 2015.

godinu, zdravstvo se tek u 2,11% opštinskih

ili gradskih budžeta u 2014. našlo među

pet najvećih budžetskih izdvajanja. Iako je

taj procenat udvostručen u 2015. (4,21%),

zdravstvo je i dalje daleko od prioritetnih

delatnosti u pogledu finasiranja na

lokalnom nivou. (Grafikon 10.)

Grafikon 10.

Pored nadležnosti resornog ministarstva,

odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti,

lokalnim samoupravama je omogućeno da

u skladu sa postojećim normativnim i

planskim dokumentima, kreiraju i

sprovode posebne programe zdravstvene

zaštite za opštu populaciju, posebne

kategorije stanovništva ili grupe oboljenja.

Uprkos toj činjenici, gotovo 70% lokalnih

samouprava ne sprovodi posebne

programe zdravstvene zaštite, odnosno

svega 30 ispitivanih gradova i opština je u

prethodnom periodu finansiralo ovakve

programe. (Grafikon 11.)

0,00

1.000.000.000,00

2.000.000.000,00

3.000.000.000,00

4.000.000.000,00

5.000.000.000,00

6.000.000.000,00

7.000.000.000,00

8.000.000.000,00

UPOREDNI PRIKAZ DISTRIBUCIJE NAJVEĆIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA

2014

2015


Grafikon 11.

Anketirane lokalne samouprave koje su

imale navedeni programski vid finansiranja

zdravstvene zaštite izdvojile su ukupno u

poslednjih pet godina 266.824.212,40

dinara, što je prosečno iznosilo

zanemarljivih 3 do 7% sredstava za

finansiranje zdravstva iz lokalnog budžeta

po jednoj godini. (Grafikon 12.)

Grafikon 12.

30

61

BROJ OPŠTINA ILI GRADOVA KOJI JE FINANSIRAO POSEBNE PROGRAME ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Da Ne

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

6,0%

7,0%

8,0%

2012 2013 2014 2015

PROCENTUALNO IZDVAJANJA ZA POSEBNE PROGRAME ZDRAVSTVENE ZAŠTITE (U ODNOSU NA UTROŠENO ZA

ZDRAVSTVO)


Struktura ovih posebnih programa je

heterogena i prikazana je na Grafikonu 13

.

Grafikon 13.

Programi biomedicinski potpomognute

oplodnje (vantelesna oplodanja) sa 25,81%

zastupljenosti, sa nešto manje

zastupljenim skrining programima za

otkrivanje raka grlića materice, te

programi zdravstvene zaštite socijalno

ugroženih i sportista bili su najčešće

finansirani programi u poslednjih pet

godina.

Od ustanova čiji je osnivač lokalna

samouprava, njih svega 17 ili 18,89% je u

poslednjih pet godina učestvovalo u

finasiranju nekog od lokalnih programa u

oblasti zdravstvene zaštite. Dominantno

se to odnosilo na programe promocije

zdravlja i sprovođenje skrining programa

za rano otkrivanje raka grlića materice,

dojke i debelog creva. Posmatrano u

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

ZASTUPLJENOST NAJČEŠĆIH VRSTA PROGRAMA FINANSIRANIH OD STRANE OPŠTINA I GRADOVA


odnosu na procenat učešća sredstava za

posebne programe zdravstvene zaštite na

celokupnom uzorku, ova aproprijacija je

bila veoma skromna u ukupnim lokalnim

budžetima u poslednje četiri godine.

(Grafikon 14.)

Grafikon 14.

Lokalne samouprave i osnivačka prava nad zdravstvenim

ustanovama

U ispitivanom uzorku od 95 lokalnih

samouprava, opštine i gradovi su u

periodu od 2007. godine do danas preuzeli

osnivačka prava nad 102 doma zdravlja, 40

apoteka, odnosno apotekarskih ustanova i

15 zavoda. (Grafikon 15.)

Grafikon 15.

0,00000%

0,00010%

0,00020%

0,00030%

0,00040%

0,00050%

0,00060%

0,00070%

0,00080%

2012 2013 2014 2015

Procentualno izdvajanje za posebne programe zdravstvene zaštite (u odnosu na bužet)

0

20

40

60

80

100

120

Broj apoteka Broj domova zdravlja Broj zavoda za zdravlje

BROJ ZDRAVSTVENIH USTANOVA KOJIMA JE OSNIVAČ OPŠTINA/GRAD


Percepcija kapaciteta zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou

Ocenjujući kapacitete (prostorne,

kadrovske, stručne, finansijske) ispitivani

predstavnici lokalnih samouprava su u dve

trećine slučajeva kapacitete domova

zdravlja ocenili adekvatnim. (Grafikon 15.)

Grafikon 15.

Slična ocena je bila i u pogledu ocene

kapaciteta apoteka ili apotekarskih

ustanova, uprkos gore prikazanim

finansijskim teškoćama u kojima se nalazi

većina. (Grafikon 16.)

Grafikon 16.

66,28%

33,72%

0,00%

KAPACITETI DOMOVA ZDRAVLJA

Odgovarajuće

Nedovoljne

Prevelike

77,27%

22,73% 0,00%

Kapaciteti apoteka ili apotekarskih ustanova

Odgovarajuće

Nedovoljne

Prevelike


Kod istog pitanja, samo su ocene u smislu

predimenzioniranih kapaciteta iznesene u

slučaju zavoda, čiji su osnivači lokalne

samouprave, iako je tret dugovanja sličan

domovima zdravlja, te obezbeđivanje

finansijske održivosti predstavlja sličan

izazov. (Grafikon 17.)

Grafikon 17.

Polazeći od iskustva stečenog od

momenta preuzimanja osnivačkih prava,

ispitivane lokalne samouprave su kao

najznačajnije razloge za otežano

funkcionisanje zdravstvenih ustanova čiji

su osnivači navele: propise koji regulišu

oblast zdravstvene zaštite (48%), manjak

kadra u zdravstvenim ustanovama (50%),

kao i neodgovrajuću strukturu zaposlenih

(32%) i posebno nedostatak finansijskih

sredstava (više od 80%). Zanimljiva za

analizu je ocena o odgovarajućim

kapacitetima zdravstvenih ustanova ako

se stavi kontekst naglašenog manjka

kadra u zdravstvenim ustanovama

iskazanog kod polovine ispitivanih lokalnih

samouprava. (Grafikon 18.)

46,67%

46,67%

6,67%

KAPACITETI ZDRAVSTVENIH ZAVODA

Odgovarajuće

Nedovoljne

Prevelike


Grafikon 18.

U obavljanju svoje kontrolne i nadzorne

uloge osnivača odgovarajuće zdravstvene

ustanove, ispitivane lokalne samouprave,

kao najčešće mehanizme navele su

periodično razmatranje izveštaja o radu,

finansijskih planova ili razmatranje

problema u funkcionisanju zdravstvenih

ustanova po potrebi. Svega trećina

lokalnih samouprava vrši praćenje

zdravstvenog stanja stanovništva na

svojoj teritoriji, a samo petina prati

snabdevenost tržišta lekovima i

medicinskim sredstvima. (Grafikon 19.)

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

Najznačajniji problemi u vršenju osnovačkih prava


Grafikon 19.

Problemi finansiranja zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou

S obzirom na činjenicu da održivo

finansiranje zdravstvenih ustanova

predstavlja jedan od gorućih problema na

lokalnom nivou, daleko najveći broj

opština i gradova je kao ključne razloge za

to navelo nedostatak sredstava u

lokalnom budžetu (preko 75%), kao i

sredstava sa republičkog nivoa (oko 72%).

U manjem procentu su bili obeleženi

neadekvatna kontrola nad trošenjem

postojećih sredstava i loša komunikacija sa

RFZO, sa po 15%. (Grafikon 20.)

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

Oblik kontrole i nadzora od strane osnivača


Grafikon 20.

U navedenom kontekstu održivosti

finansiranja, a posmatrajući pojedine

zdravstvene ustanove čiji su osnivači,

domovi zdravlja su u gotovo 60%

slučajeva ocenjeni kao najproblematičniji,

dok je sa apotekama to bio slučaj u oko

20% ispitivanih gradova i opština.

(Grafikon 21.)

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

Nedostatakfinansijskihsredstava u

lokalnombudžetu

Nedostatakfinansijskih

sredstava sarepubličkog

nivoa (RFZO iMinistarstvo

zdravlja)

Nedovoljnakontrola i

nadzor nadtrošenjemfinansijskihsredstava

zdravstvenihustanova

Neracionalanotrošenje

postojećihsredstava

Lošakomunikacija

saMinistarstvom

zdravlja

Lošakomunikacija

sa RFZO

Ključni problemi u finansiranju


Gafikon 21.

Nasuprot percepciji lokalnih samouprava o

domovima zdravlja kao

najproblematičnijim zdravstvenim

ustanovama u pogledu finansiranja,

podaci o iznosima i strukturi dugovanja po

vrsti ustanova (na dan 30.09.2015) govore

da su zapravo apoteke u najvećim

finansijskim teškoćama, jer polovina

ukupnih evidentiranih dospelih dugova

(oko 2,7 milijardi dinara) pripada

apotekama. Domovi zdravlja i zavodi u

istom periodu, prema podacima ispitivanih

lokalnih samouprava iznosili su oko 1,4

milijarde dinara. (Grafikon 22).

Grafikon 22.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

Dom zadravlja Apoteka Zavod

NAJPROBLEMATIČNIJA USTANOVA U POGLEDU ODRŽIVOSTI FINANSIRANJA

1.373.468.069,96

2.685.498.018,98

1.438.561.734,30

Ukupan dug

Dom zdravlja

Apoteka

Zavod


Izraženo u procentnim odnosima,

distribucija ukupnog dospelog duga po

vrsti zdravstvene ustanove je prikazana na

grafikonu 23. i ilustrativno pokazuje da su

zapravo apoteke gorući problem u

održivom finansiranju zdravstva na

lokalnom nivou.

Grafikon 23.

Uzimajući u obzir prosečan dug koje imaju

pojedine vrste zdravstvenih ustanova, čiji

su osnivač lokalne samouprave, apoteke u

proseku imaju oko 30 miliona dinara

dospelog duga, dok su domovi zdravlja u

prosečnoj obavezi sa 20 miliona, odnosno

zavodi sa nešto manjim iznosom.

(Gragikon 24.)

24,98%

48,85%

26,17%

PROCENAT UKUPNOG DUGA

Dom zdravlja

Apoteka

Zavod


Grafikon 24.

U pokušaju da utvrdimo moguću

korelaciju dospelih dugova zdravstvenih

ustanova sa razvijenošću ispitivanih

opština i gradova, najveći udeo u

dugovanjima imaju zdravstvene ustanove

čiji su osnivači najrazvijenii gradovi i

opštine i to u proseku od 45 miliona dinara

po lokalnoj samoupravi. Zdravstvene

ustanove čiji su osnivači manje razvijene

opštine iz druge i treće grupe lokalnih

samouprava imale su više nego dvostruko

manji iznos prosečnog duga. Uočljiva je

direktna korelacija visine zaduženosti

zdravstvenih ustanova i razvijenosti

njihovih osnivača. (Grafikon 25.).

0,00

5.000.000,00

10.000.000,00

15.000.000,00

20.000.000,00

25.000.000,00

30.000.000,00

35.000.000,00

Dom zdravlja Apoteka Zavod

Prosečan dug (po vrsti ustanove)


Grafikon 25.

Regulatorni okvir za funkcionisanje zdravstva

Što se tiče regulatornog okvira za

funkcionisanje finansiranja zdravstvenih

ustanova čiji su osnivači gradovi i opštine,

kao odgovor na pitanje koji propisi se

ocenjuju kao najveća prepreka za održivo

finansiranje, polovina ispitivanih lokalnih

samouprava je obeležilo Pavilnik o

ugovaranju zdravstvene zaštite RFZO.

Potom slede sistemski zakoni iz oblasti

zdravstva. (Grafikon 26.)

0,00

5.000.000,00

10.000.000,00

15.000.000,00

20.000.000,00

25.000.000,00

30.000.000,00

35.000.000,00

40.000.000,00

45.000.000,00

50.000.000,00

I grupa II grupa III grupa IV grupa

Prosečan dug (po stepenu razvijenosti)


Grafikon 26.

Efekti decentralizacije u zdravstvu

Sagledavajući ukupan kontekst

funkcionisanja zdravstvenih ustanova u

periodu od preuzimanja osnivačkih prava

do danas, ispitivane opštine i gradovi su

efekte sprovedene decentralizacije u

sistemu zdravstvene zaštite, većinom

ocenili kao zadovoljavajuće ili dobre

(62,35%). Međutim, trećina lokalnih

samouprava je ove efekte ocenila kao loše

i veoma loše. (Grafikon 27.)

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

Najproblematičniji propis za funkcionisanje finansiranja zdravstvenih ustanova


Grafikon 27.

Kao ključne izazove u efikasnom

sprovođenju decentralizacije u sistemu

zdravstvene zaštite u periodu od 2007.

godine do danas, predstavnici lokalnih

samouprava su najčešće navodili

nedostatak sredstava u lokalnom budžetu

(63%), nasleđene finansijske i

organizacione probleme (51%), nedovoljnu

pripremljenost za preuzimanje osnivačkih

prava (41%), kao i neadekvatne propise u

oblasti zdravstvene zaštite (37%), posebno

u odnosu na definisanje jasnih nadležnosti

u ovoj oblasti. (Grafikon 28.)

8,24% 5,88%

23,53%

45,88%

16,47%

Efekti decentralizacije u sistemu zdravstvene zaštite od 2007. do danas

Ne znam

Veoma loše

Loše

Zadovoljavajuće

Dobro

Veoma dobro


Grafikon 28.

Mogućnosti i predlozi za unapređenje zdravstva na lokalnom nivou

U cilju istraživanja mogućnosti za

poboljšanje usluga zdravstvene zaštite na

lokalnom nivou, pozitivni stavovi

ispitivanih lokalnih samouprava u pogledu

većeg uključivanja privatnih zdravstvenih

ustanova u zdravstveni sistem bili su u

blagoj prednosti. (Grafikon 29.)

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

Nedostatak prethodne pripreme zapreuzimanje nadležnosti

Neadekvatni propisi koji regulišu oblastzdravstvene zaštite

Nedovoljna nadležnost lokalne samoupraveu odnosu na republičke nadležnosti

Nedostatak finansijskih sredstava ulokalnom budžetu

Predimenzionirani nasleđeni kapacitetizdravstvenih ustanova

Nasleđeni finansijski i organizacioniproblemi u zdravstvenim ustanovama

Loša komunikacija sa Ministarstvom zdravlja

Loša komunikacija sa RFZO

KLJUČNI IZAZOVI U EFIKASNOJ PRIMENI DECENTRALIZACIJE U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE


Grafikon 29.

U odnosu na rešavanje problema u

finansiranju zdravstvene zaštite na

lokalnom nivou, predlozi lokalnih

samouprava koje su bile obuhvaćene

istraživanje kretali su se u veoma širokom

dijapazonu. Ipak izdvojili smo neke od

frekventnijih predloga (Tabela 4.)

Predlozi za unapređenje propisa koji regulišu način finansiranja zdravstvene zaštite

Broj Procenat

Nema predloga 10 17.54%

Detaljnije urediti finansiranje zdravstvene zaštite na lokalnom nivou.

8 14.04%

Proširiti nadležnosti lokalnih samouprava u zdravstvenoj zaštiti na lokalnom nivou.

7 12.28%

Odrediti obavezan minimum izdvajanja iz lokalnog budžeta za zdravstvo.

7 12.28%

Planirati finansiranje zdravstvene zaštite na lokalnom nivou u skladu sa zdravstvenim potrebama, nivoom fiskalnih prihoda i razvijenosti opštine/grada.

6 10.53%

54,02% 45,98%

MOGUĆNOSTI UKLJUČIVANJA PRIVATNE ZDRAVSTVENE PRAKSE

da

ne


Jasno razvajanje nadležnosti u finansiranju zdravstvenih ustanova između opštine i Republike.

4 7.02%

Omogućiti namenski transfer sredstava za zdravstvo na lokalnom nivou iz republičkog budžeta.

3 5.26%

Decentralizacija RFZO. 3 5.26%

Konsultovanje lokalnih samouprava u određivanju kriterijuma i standarda za kadrovske, prostorne i kapacitete u medicinskoj opremi.

2 3.51%

Da se nadležnosti lokalnih samouprava za zdravstvenu zaštitu na lokalnom nivou određuju spram ekonomske moći odnosno razvijenosti određene lokalne samouprave/grada.

2 3.51%

Programsko finansiranje zdravstvene zaštite na lokalnom nivou iz republičkog budžeta.

1 1.75%

Preispitati položaj stomatološke službe u zdravstvenoj zaštiti na lokalnom nivou.

1 1.75%

Pojačana kontrola funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite; Uključivanje dobrovoljnog i dopunskog zdravstvenog osiguranja u finansiranju zdravstvene zaštite na lokalnom nivou.

1 1.75%

Depolitizacija menadžmenta zdravstvenih ustanova. 1 1.75%

Tabela 4.


Struktura i trendovi finansiranja funkcije zdravstva

na lokalnom nivou

Na osnovu podataka koje su dostavile

ispitivane lokalne samouprave udeo

sredstava koji se izdvaja iz lokalnih

budžeta za zdravstvo je ispod jednog

procenta. Ohrabruju projekcije za

2016.godinu, koje obećavaju značajniji rast

ovog udela. (Grafikon 30.)

Grafikon 30.

Posmatrajući trend ukupnog izdvajanja

sredstava za zdravstvo iz lokalnih

budžeta, u svim ispitivanim lokalnim

samoupravama u periodu od 2012. godine,

ti iznosi su bili bez većih fluktuacija i u

proseku su se kretali od 0,5 do 0,8%

ukupnog budžeta lokalnih samouprava,

odnosno od 1,1 do 1,3 milijarde dinara

(Grafikon 31.)

0,0%

0,2%

0,4%

0,6%

0,8%

1,0%

1,2%

1,4%

1,6%

1,8%

2012 2013 2014 2015 2016

PROCENTUALNO UČEŠĆE IZDVAJANJA ZA ZDRAVSTVO IZ BUDŽETA


Grafikon 31.

Sagledavajući strukturu izdvajanja za

zdravstvo po određenim stavkama,

očigledan je konstantan trend izdvajanja

za investiciona ulaganja (između 35 i 50%),

tekuće održavanje, nabavku nemedicinske

opreme (oba oko 10%) i finansiranje kadra

iznad ugovorenog broja (oko 15%).

(Grafikon 32.)

Grafikon 32.

0,00

200.000.000,00

400.000.000,00

600.000.000,00

800.000.000,00

1.000.000.000,00

1.200.000.000,00

1.400.000.000,00

2012 2013 2014 2015 2016

Ukupno utrošeno (2012-16)

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%PROCENTUALNI IZNOS IZDVAJANJA ZA ZDRAVSTVO

2012

2013

2014

2015

2016


Na grafikonu 33. takođe je prikazan udeo

pojedinih izdvajanja u poslednje četiri

godine, u preciznijim apsolutnim iznosima.

Grafikon 33.

Grafikon 34. prikazuje ukupna izdvajanja

za zdravstvo za tekuću 2015. godinu, po

različitim stavkama.

2.441.070.260,40

545.970.441,96

489.086.955,21

765.841.451,07

130.304.189,97

25.321.106,58

14.829.569,75

2.660.459,00

131.511.306,51

734.603.916,55

RASPORED SREDSTAVA PO STAVKAMA (UKUPNO)

Investiciona ulaganja

Tekuće održavanje

Nabavka nemedicinskeopreme

Finansiranje kadrova iznadugovorenog sa RFZO

Obaveze prema dobavljačimalekova i medicinskih sredstava

Obaveze prema komunalnimpreduzećima

Obaveze osiguranja

Obaveze po osnovu poreza itaksi

Obaveze po presudama

Ostalo


Grafikon 34.

U prilog analize trenda izdvajanja iz

lokalnog budžeta za svaku od navedenih

stavki u proteklih četiri godine, te

projekcija za naredni period, može se

očekivati nastavak investicionih ulaganja u

zdravstvene ustanove na lokalnom nivou.

(Grafikon 35.)

Grafikon 35.

367.600.964,11

81.126.274,58 124.166.121,87

215.827.993,93

19.701.283,49

3.400.117,53

2.392.624,50

1.215.849,00

64.150.681,99

126.317.065,62

RASPORED SREDSTVA PO STAVKAMA (2015)


Tekuće održavanje

Nabavka nemedicinskeopreme

Finansiranje kadrova iznadugovorenog sa RFZO

Obaveze prema dobavljačimalekova i medicinskih sredstava

Obaveze prema komunalnimpreduzećima

Obaveze osiguranja

Obaveze po osnovu poreza itaksi

0,00

100.000.000,00

200.000.000,00

300.000.000,00

400.000.000,00

500.000.000,00

600.000.000,00

700.000.000,00

2012 Total 2013 Total 2014 Total 2015 Total 2016 Total



Izdvajanje za tekuće održavanje

zdravstvenih ustanova, kao deo propisane

nadležnosti i obaveze beleži pad od 2014.

godine, kao verovatna posledica

nedostatka sredstava u lokalnom budžetu.

(Grafikon 36.)

Grafikon 36.

Nabavka nemedicinske opreme,

finansirana iz lokalnog budžeta beležila je

konstantan rast od 2012.godine.

(Grafikon 37.)

Grafikon 37.

0,00

20.000.000,00

40.000.000,00

60.000.000,00

80.000.000,00

100.000.000,00

120.000.000,00

140.000.000,00

160.000.000,00


Tekuće održavanje

0,00

20.000.000,00

40.000.000,00

60.000.000,00

80.000.000,00

100.000.000,00

120.000.000,00

140.000.000,00


Nabavka nemedicinske opreme


Od 2014. godine finansiranje kadrova koji

nisu predviđeni ugovorom sa RFZO,

postaje sve značajnija stavka u delu

lokalnog budžeta namenjenog finansiranju

zdravstva na lokalnom nivou (Grafikon 38)

Grafikon 38.

Obaveze prema dobavljačima lekova i

medicinskih sredstava do sada nisu

zauzimale značajniji udeo u izdvajanju za

zdravstvo iz lokalnog budžeta. Shodno

obavezama, u smislu dospelih i ukupnih

dugova zdravstvenih ustanova prema

dobavljačima, ispitane lokalne

samouprave planiraju višestruko uvećanje

ove budžetske stavke već u 2016. godini.

(Grafikon 39.)

Grafikon 39.

0,00

50.000.000,00

100.000.000,00

150.000.000,00

200.000.000,00

250.000.000,00

2012 2013 2014 2015 2016

Finansiranje kadrova iznad ugovorenog sa RFZO

0,00

200.000,00

400.000,00

600.000,00

800.000,00

2012 2013 2014 2015 2016

OBAVEZE PREMA DOBAVLJAČIMA LEKOVA I MEDICINSKIH SREDSTAVA


Takođe se očekuje i rast izdvajanja za

komunalne usluge, kao deo obaveze

izmirenja zaostalih i tekućih obaveza

prema komunalnim preduzećima.

(Grafikon 40.)

Grafikon 40.

Obaveze zdravstvenih ustanova vezano za

osiguranje beležile su konstantan rast od

2012. do 2014. godine, i očekivano je da se

zadrže u nivou približnom u tekućoj

godini. (Grafikon 41.)

Grafikon 41.

0,00

20.000,00

40.000,00

60.000,00

80.000,00

100.000,00

120.000,00

140.000,00

160.000,00

2012 2013 2014 2015 2016

Obaveze prema komunalnim preduzećima

0,00

500.000,00

1.000.000,00

1.500.000,00

2.000.000,00

2.500.000,00

3.000.000,00

3.500.000,00

4.000.000,00

4.500.000,00


Obaveze osiguranja


Obaveze po osnovu poreza i taksi za

zdravstvene ustanove čiji su osnivači

lokalne samouprave beleže značajan rast

od 2013. godine, pretpostvljajući kao

efekat mera fiskalne konsolidacije koji se

sprovodi na nivou Republike Srbije

(Grafikon 42.)

Grafikon 42.

Veoma važna stavka finansirana iz

lokalnog budžeta za zdravstvo, jesu

obaveze po presudama. One se pre svega

odnose na presude iz radnih sporova, ali i

presude po osnovu neizmirenih obaveza

po različitim stavkama (Grafikon 43)

Grafikon 43.

0,00

200.000,00

400.000,00

600.000,00

800.000,00

1.000.000,00

1.200.000,00

1.400.000,00


Obaveze po osnovu poreza i taksi

0,00

10.000.000,00

20.000.000,00

30.000.000,00

40.000.000,00

50.000.000,00

60.000.000,00

70.000.000,00


Obaveze po presudama


Izdvajanja iz lokalnog budžeta za posebne

programe zdravstvene zaštite i promociju

zdravlja nalaze se na zanemraljivo niskom

nivou u odnosu na izdvajanja za zdravstvo

iz lokalnog budžeta, a posebno na ukupan

budžet (Grafikon 44.)

Grafikon 44.

0,00

0,01

0,02

0,03

0,04

0,05

0,06

0,07

0,08

2012 2013 2014 2015 2016

PROCENTUALNA PROSEČNA IZDVAJANJA ZA SVAKU OD NAMENA

Procentualno izdvajanja zaposebne programezdravstvene zaštite (uodnosu na utrošeno zazdravstvo)

Procentualno izdvajanja zapromociju zdravlja (uodnosu na utrošeno zazdravstvo)

Procentualna ostalaizdvajanja (u odnosu nautrošeno za zdravstvo)


KRAJ I POČETAK

O neophodnosti reforme finansiranja

zdravstva i zdravstvene zaštite na

lokalnom nivou na koje je ukazalo naše

istraživanje, govori i objektivna ocena

zdravstvenog sistema Srbije, koja je

sadržana u okviru Evropskog

zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI).

EHCI je jedinstveni projekat, metodološki

sistem (započet u EU još 2006. godine),

kojim se iz ugla korisnika-pacijenata vrši

procena, poređenje i rangiranje

zdravstvenih sistema u Evropi u cilju

postavljanja standarda za dobro

funkcionisanje zdravstva. Na osnovu 48

različitih pokazatelja, od 36 obuhvaćenih

nacionalnih zdravstvenih sistema Srbija je

2014. godine zauzela 33 mesto (Grafikon

42). Iako je Srbija napravila mali pomak sa

začelja EHCI liste u odnosu na prethodne

dve godine, teškoće u kojima funkcioniše

zdravstveni sistem predstavljaju ogroman

izazov za sve učesnike u sistemu i

odgovornost pred građanima za njegovo

unapređenje.

Grafikon 42. (Izvor EHCI 2014 report)


Dobar zdravstveni sistem

Zadovoljavajući zdravstveni sistem

Loš zdravstveni sistem

Slika 1. (Izvor: EHCI 2014 report)

Privredna komora Srbije – Grupacija veledrogerija

Resavska 13-15, 11 000 Beograd, Srbija │ T: 011 3300900, F: 011 3230949, E: [email protected],

www.pks.rs

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

Makedonska 30/VII, 11 000 Beograd, Srbija │ T: 011 3373063, F: 011 3373061

E: [email protected], www.naled.rs

http://www.naled-serbia.org/

Healthcare

Istraživanje o zdravstvenoj zaštiti na lokalnom nivou