AGROPRIVREDA ZASNOVANA NA EKONOMIJI ZNANJA · NA EKONOMIJI ZNANJA ... Od Vlade R. Srbije do lokalne...

AGROPRIVREDA ZASNOVANA NA EKONOMIJI ZNANJA –

KLJUČNI RESURS RAZVOJA SRBIJE

Prof. dr Danilo Tomić, nauĉni savetnik

Društvo agrarnih ekonomista Srbije

• Faktori stare ekonomije (zemljište, fizički rad i kapital, (Smit, Rikardo, Marks));

• Piter Draker je dodao i znanje;

• Faktori nove ekonomije su znanje, ideje, kreacija, stvaralaštvo i pronicljivost, neopipljiva i nematerijalna sredstva – su neograniĉeni i obnovljivi resursi, šire se neprestano.

• Porast broja stanovnika rast tražnje ograniĉenost resursa privreda traži najkvalitetnije i najkreativnije kadrove, najmoderniju opremu, i najbolju tehnologiju.

• Produktivnost rada• U XX veku intenzivno korišćenje manuelnog rada

• U XXI veku intenzivno korišćenje intelektualnog kapitala

BILO BIĆE

Zašto je intelektualni kapital bitan za Srbiju?

- U Srbiji – 7 miliona ljudi sa tendencijom opadanja = 1 promil

Intelektualni kapital – ključni resurs postizanja

održive konkurentske prednosti Republike Srbije

U Srbiji, državi sa:

Niskim stepenom konkurentnosti

Tehnološki zaostalom agroprivredom

Visokom stopom nezaposlenosti pre svega

visoko stručnih mladih kreativnih kadrova

Stoga Srbija beleži veliki odliv mozgova čime svetu

pokazuje da ne(svesno) ignoriše intelektualni kapital

Gde smo danas ?

•SLEDITI EVROPSKE TRENDOVE ZASNOVANE NA EKONOMIJI ZNANJA

•Da se podsetimo:

•Jovan Jovanović Zmaj: “Znanje je svetlost, znanje je moć”.

Šta nam je činiti ?

•DINAMIĈAN PRIVREDNI RAST U PROTEKLIH 20 GODINA U SVETU ZASNOVAN JE NA INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA

•MOGUĆNOSTI NJIHOVE PRIMENE SU NEOGRANIĈENE, OGRANIĈAVA IH JEDINO LJUDSKA MAŠTA, KOJA JE TAKOĐE NEOGRANIĈENA

Svetska iskustva

Ko vlada planetom danas?

1. Imperije

2. Religije

3. Informacione tehnologije

Nosioci obrazovanja u društvu

1. Univerziteti, fakulteti, škole (5-25 godina)

2. Privredne komore

3. Zadružni savezi

4. Lokalna samouprava

5. Savetodavne službe

(25-65)

raskid sa klasiĉnim tehnologijama i industrijskim društvom

promišljanje u svetlu informatiĉkog doba i informatiĉke revolucije.

Nova (sa)znanja

• Informacije i znanje su input i output.

• Informacije treba prenositi, a ne ljude.

• Tehnologija omogućava privredni napredak – ona je njegov preduslov, otvara vrata, ali je ĉovek taj koji prekoraĉuje prag.

•Investiranje u opipljiva sredstva se smanjuje, sa 70% na 30%, a u neopipljiva se povećava sa 30% na 70% u proteklih 20 godina (primer SAD-a, Brazila, Japana i sl.).•Na primer, 90% tržišne vrednosti Microsoft-a ili America Online-a ĉine neopipljiva sredstva.••Menadžeri moraju shvatiti da je povećanje produktivnosti radnika znanja – imperativ XXI veka

Informaciona tehnologija

Šta je motiv poslovanja kompanija i

mera njihovog blagostanja?

-Povećan:

a) ukupan prihod

b) profit

c) dodatna vrednost (kako je stvarati i uvećavati iz godine u

godinu)

-Dodatna vrednost mora biti veća od investicije u resurse.

- Resurse treba imati, ali treba znati iskoristiti ih i upravljati njima

(fiziĉke i finansijske)

- Uloga IK je u tome izuzetno znaĉajna.

- Kako meriti IK, neopipljiva sredstva, i njihov doprinos stvaranju

dodatne vrednosti?

-Ulaganje u znanje na svim nivoima mora biti investicija, a ne

trošak. Ukoliko prihvatimo da je IK (znanje) kljuĉni resurs XXI

veka.

Roba i njen rok upotrebe

-Ĉesto se misli kako u robu sa ograniĉenim rokom upotrebe

spadaju iskljuĉivo namirnice (voće, riba, konzerve, pašteta i

sl.).

- I ZNANJE IMA ROK TRAJANJA.

- Preduzeća, koja ne obnavljaju svoje zalihe znanja, uskoro

završe kao pokvarene namirnice u magacinu.

-Znanje mora biti:

konkurentska prednost kompanije.

vrhunsko, ugraĊeno u proizvod.

ugraĊeno u proces odluĉivanja

na nivou celog kolektiva

u kreiranju i donošenju mera ekonomske politike

- Naša konkurentska prednost jeste kvalitet proizvoda, a ne

kvantitet.

Značaj povećanja dodatne vrednosti

-Povećana dodatna vrednost na nivou kompanije se može

porediti sa povećanim kolaĉem (tortom) u porodici.

- Što je veća dodatna vrednost (kolaĉ) to će i svaki ĉlan

kolektiva i šire društvene zajednice (porodice) dobiti veći

deo.

- Mišljenja smo da je to svima u interesu, na nivou:

1) kolektiva;

2) lokalne samouprave;

3) regije;

4) nacije;

5) poslovnih partnera i drugo...

•Radnici znanja na svim nivoima:

Preduzeća (od top do operativnog menadžmenta)

Od Vlade R. Srbije do lokalne samouprave

Ko je nosilac promena ?

• Intelektualni kapital nacija se sastoji od skrivenih vrednosti pojedinaca, privrednih subjekata, institucija, zajednica i regiona koji predstavljaju trenutni i potencijalni izvor stvaranja bogatstva.

•

•Ove skrivene vrednosti prestavljaju korene koje treba negovati i kultivisati u cilju budućeg blagostanja. • Pored fiziĉkog i finansijskog kapitala u svetu se forsira intelektualni kapital.

Definicija i podela IK

Podela intelektualnog kapitala

IK

Humani – ljudski Strukturalni

Upravljaĉki Idejni Organizacijski PotrošaĉkiOrganizacijski

Inovacioni Procesni

•IK = put Srbije u budućnost

•SUROVA KONKURENCIJA (STO, EU)

•Treba se zato ozbiljno pripremiti.

Budućnost

•Srbija nije usamljena u procesu tranzicije.

• Treba se prilagoĊavati promenama.

• Promena je jedino stalna.

Brzina reagovanja postaje neminovnost

Vreme je resurs (novac)

Neopiljivi kapital = No. 1 u održavanju konkurentske prednosti naše agroprivrede.

Kvalitet znanja postaje kriterijum za privlaĉenje SDI

Treba ga znati vrednovati i upravljati njime.

Srbija treba da regrupiše svoje resurse tako da se koriste

na najefikasniji način

(Ne)opipljivi kapital

Prednost dati kvalitetu znanja i proizvoda, a ne kvantitetu.

Biti konkurentan u današnjem tržišnom okruženju pretpostavlja konstantno ulaganja u neopipljiv kapital: ljudske resurse, konstantno samousavršavanje, istraživanje i razvoj, nove naĉine upravljanja, brending, marketing, edukaciju i trening ...

U Srbiji se za istraživanje i razvoj izdvaja nepunih 1% od

ukupnog BDP.

Kvalitet znanja

1. Spore reakcije na promene

2. Brze reakcije na promene

Kompanije se prilagođavaju

na dva generalna načina:

Najuspešniji menadžeri nove ekonomije su oni koji su uspeli da se oslobode nasleĊa industrijskog doba.

Današnji uspešni menadžeri gaje revolucionarni duh.

Novi menadžeri

Da li vam je sad veći IK ???