Sport i Zdravlje Istraživanje

Antropološke karakteristike odraslih i b ć d b

ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ćosoba trećeg dobaODRASLIH I OSOBA TREĆEG DOBA

POVEZANOST FIZIČKE AKTIVNOSTI I ZDRAVLJA

• Redovna fizička aktivnost odgovarajuće vrsteRedovna fizička aktivnost, odgovarajuće vrste, intenziteta, trajanja i učestalosti povećava  fizičku sposobnost ponajpre poboljšanjemfizičku sposobnost ponajpre poboljšanjem funkcionalnih sposobnosti transportnog sistema za kiseonik energetskih materija isistema za kiseonik, energetskih materija  i regulativnih mehanizama nervnog sistema.

• Fizička aktivnost je važan činilac u prevencijiFizička aktivnost je važan činilac u prevenciji koronarnih bolesti srca

• Usporavanju smanjenja radne sposobnosti do k j d l i k jkojeg dolazi u toku starenja

• Poboljšanje i održanje funkcionalnihPoboljšanje i održanje funkcionalnih sposobnosti nastaje pod uslovom da fizička aktivnost stimulira opštu aerobnu izdržljivost iaktivnost stimulira opštu aerobnu izdržljivost, i da ciklično obuhvata dinamičku aktivnost najmanje šestine ukupne skeletnenajmanje šestine ukupne skeletne muskulature.

‘’Recept za dug život jeste umerenost, i u hrani i piću, a posebno je važno bavljenje različitim oblicima rekreacije. Zato se dobro osećam i u dubokoj starosti.’’

Leon Štukelj, najstariji živi olimpijski    j, j j p j

pobednik, uoči 100 rođendana, 1998 1989 godine1998.            1989 godine.

ŽIVOTNI VEKŽIVOTNI VEK• Značajno je produžen razvojem medicine, prosečan životni vek danas iznosi oko 75 godinaživotni vek danas iznosi oko 75. godina,

• Procenat stanovništva starijeg od 65 godina je visok• Procenat stanovništva starijeg od 65 godina je visok i iznosi 13%, a to je deo populacije koji se najbrže povećava, 

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predviđa da će 2025 godine u 26 zemalja sveta životni vekda će 2025. godine u 26 zemalja sveta životni vek iznositi oko 80. godina. A broj starih ljudi će iznositi oko 800 miliona, danas je upola manji.

Prema hronološkom uzrastuPrema hronološkom uzrastu

Starija osoba Preko 65 godinaStarija osoba Preko 65 godina‘Mlađe’ starije osobe 65‐74 godine‘S ij ’ ij 74 84 di‘Starije’ starije 74‐84 godina‘Vrlo’ starije osobe Preko 84 godina

FIZIOLOŠKA I HRONOLOŠKA STAROSTFIZIOLOŠKA I HRONOLOŠKA STAROST

• Granica starosti često nije idealnaGranica starosti često nije idealna

• Biološki i funkcionalni pokazatelji

G i č k i j i• Granice početka starosti se pomeraju i znatno ranije već oko 40‐te godine 

TEORIJE STARENJATEORIJE STARENJAGenetske teorije

Teorija greške Starenje organizma propisuje grešci u transkripciji DNK, a sposobnost obnavljanja se smanjuje sa porastom životne dobi

Teorija somatske Promene prouzrokovane mutacijom stanicaTeorija somatske mutacije

Promene prouzrokovane mutacijom stanica

T ij St j j t ki i k iTeorija programiranog starenja

Starenje je genetski programirano, kao i svaki drugi životni period

Fiziološke teorije

Teorija slobodnih radikala Aktivni radikali kiseonika kojiTeorija slobodnih radikala Aktivni radikali kiseonika, koji nastaju metabolizmom masti, oštećuju makromolekule stanica, najpre molekul DNK

Teorija unakrsne povezanosti Molekuli se međusobno povezuju, pa se stvaraju molekula sa gubitkom funkcijamolekula sa gubitkom funkcija

Teorija nakupljanja optadnih materija

Nakupljanje otpadnih materija ometa funkciju tkiva

Teorije promene funkcije organa

Imunološka teorija Smanjeni uticaj imunološkog sistema, neki autori spominju , p jatrofiju timus‐a

N d k i l šk ij S j j k d žNeuroendokrinološka teorija Smanjenje estrogena kod žena, endokrinih stanica, nervnih stanica...

‐ U prosečnoj populaciji vrhunac sposobnosti se dostiže  oko 30‐e godine.g‐ Postepeni gubitak funkcijske sposobnosti‐ Različiti organi gube sposobnost različitim tempom

• Metabolička jedinica• Metabolička jedinica

1 MET = 3,5 ml O2/ kg x min

Fiziološka starostFiziološka starost

• Sposobnost pojedinca da se adaptira naSposobnost pojedinca da se adaptira na uslove okoline, a adaptacija je u vidu povećanja izdržljivosti snage fleksibilnostipovećanja izdržljivosti, snage, fleksibilnosti, koordinacije i radne sposobnosti

Mlađi stariji 55‐75 godina, sa maksimalnom sposobnošću od 5‐7 MET‐a

Stariji stariji Stariji od 75 godina, 2‐3 MET‐a

Sportsko stariji Nezavisno od hronološke starosti 9 10 MET astarosti, 9‐10 MET‐a

‘’The first truth about aging is that everybody does it. The second truth is that everybody does it differently ’’differently.

Blair et al.(1989), istraživanje je trajalo 8 godina, a uzorak ispitanika u dijapazonu od sedentarnih i veoma aktivni (30‐40 milja nedeljno)

Smatra se da najmanje 50%Smatra se da najmanje 50% promena koje se pripisuju starenju u p j p p j jpopulaciji razvijenog sveta može se i i ti t fiji l d kti ti!pripisati atrofiji usled neaktivnosti!

Canadian Fitness and Lifestyle Research ( )Institute (CFLRI)

Physical activity has been shown to contribute to a reduction in illness and prematured th d t th t i t f h lth t A t d i CFLRI tdeath, and to the containment of health care costs. As noted in a CFLRI report:

• One quarter of deaths from heart disease in 1993 were the result of physicalinactivity.

• The 16% increase between 1981 and 1995 in the number of Canadians activeenough to reduce the risk of heart disease translates into savings of $700 millionover that period, and $190 million in 1995 alone.

• The Conference Board of Canada estimated that a 1% increase in physical activitycould lead to annual health care savings of $10.2 million for ischemic heartdisease, $877,000 for adult‐onset diabetes and $407,000 for colon cancer.

• A 1995 study by the CFLRI estimates that a reduction of 10% in physical inactivityamong Canadians would result in savings of $5 billion in discounted lifetime costs for medical care, sick leave and lost revenues from taxes resulting from premature mortalitymortality.

• According the National Population Health Survey cco d g t e at o a opu at o ea t Su ey(NPHS) data, 14% of seniors were sufficiently active, 21% were moderately active and 65% 

l l fwere inactive. Inactivity levels increase from 59% for adults 55 to 64 years of age to 60% for seniors 65 to 74 years of age to 74% for seniors 75 or65 to 74 years of age to 74% for seniors 75 or older. Inactivity levels among seniors 65 or older could reach 79%, based on the standards used by ythe Canadian Fitness and Lifestyle Research Institute(CFLRI).

Fiziološka starost se prvo ogleda u smanjenju sposobnosti rada tokom kojeg se koriste većesposobnosti rada tokom kojeg se koriste veće 

mišićne grupe kroz duže vreme.

• Radni kapacitet?

srčano‐sudovni sistemsrčano sudovni sistem

mišićno‐koštani sistem

ži č i i tživčani sistem

disajni sistem

→ smanjenje radnog kapaciteta se pre svega→ smanjenje radnog kapaciteta se pre svega odražava na:

promene (smanjenje) maksimalnog aerobnogpromene (smanjenje) maksimalnog aerobnog kapaciteta i mišićne jakosti

VO2maxVO2max

• Procena radnog kapacitetaProcena radnog kapaciteta

• Maksimalni prijem kiseonika – sposobnost organizma da primi kiseonik prenosi ga iorganizma da primi kiseonik, prenosi ga i koristi za oksidativne energetske procese

• To je ujedno i parametar koji najčešće koriste istraživači fenomena starenja

• Maksimalni prijem kiseonika se smajnuje odMaksimalni prijem kiseonika se smajnuje od 0.70 do 1% godišnje (0,40‐0,50ml/kg/min).

• 8 10% tokom svake decenije života nakon 25 e• 8‐10% tokom svake decenije života nakon 25‐e godine

Najznačajnije na ovu promenu utiče...Najznačajnije na ovu promenu utiče...• Smanjenje maksimalne  frekvencije srca

š ć• Smanjenje mišićne mase starenjem

Fickova jednačina → prijem kiseonika je, pri bilo kom opterećenju, proizvod minutnog volumena srca i arteriovenske razlike kiseonika koja se definiše kao veličina ekstrakcije kiseonika u radnoj muskulaturi

VO2 = MV • a‐v O2 razlika 

MV = UD • FSMV   UD   FS 

Fiziološke promeneFiziološke promene

• Produženje kontrakcije i relaksacije miokardaProduženje kontrakcije i relaksacije miokarda

• Smanjenja osetljivost srčano‐sudovnog tkiva betaadrenergičnu stimulaciju što vodi sniženjubetaadrenergičnu stimulaciju što vodi sniženju kronotropnog krvotoka (sniženje frekvencije srca pri radnom opterećenju) i smanjenjusrca pri radnom opterećenju) i smanjenju arterijske vazodilatacije na beta‐simpatičku stimaulacijustimaulaciju.

Vežbe koje stimulišu opštu izdržljivostVežbe koje stimulišu opštu izdržljivost

• Da aktiviraju najmanje 1/7 celokupne muskulaturej j j / p

• Fekvencija pulsa:130 – 40 godina120 – 50 godina115 – 60 godina110 – 70 godina..................50% mogućnosti krvotoka

• Da traju najmanje 5 minuta a ponavljaju se prema• Da traju najmanje 5 minuta, a ponavljaju se prema mogućnosti svakodnevno

Rizici fizičkih aktivnosti kod vrlo h bstarih osoba

• Srčano‐sudovni sistemSrčano sudovni sistemishemija srca, infarkt miokarda, aritmija srca, zastoj srca, hiper i hipo tenzija...zastoj srca, hiper i hipo tenzija...

• Mišićno‐koštanizamor mišića prelom kostiju povredezamor mišića, prelom kostiju, povrede ligamenata, hernija, pad...

• Metabolički• Metabolički dehidratacija, hiper i hipo glikemija, toplotni udarudar...

Mali testMali test

1 Teorije starenja?1. Teorije starenja?

2. Šta je fiziološka starost?

3 S j j d k i3. Smanjenje radnog kapaciteta se pre svega odražava na?