View
439
Download
1
Category
Preview:
Citation preview
`
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ
свеска
машински техничар моторних возила
аутомеханичар/аутолимар
електротехничар за електронику на возилу
примедбе и
упутства су
овако приказана
и нису део
свеске
`
ЦИЉ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА
Технички цртеж представља универзални језик комуникације техничких лица.
Основни циљ техничког цртања је да се кроз цртеж или скуп цртежа у потпуности једнозначно
дефинишу облик, функција, димензије, врста обраде, материјал, квалитет и друге карактеристике
машинских делова и склоп.
СТАНДАРДИЗАЦИЈА И СТАНДАРДИ
Прпцес ствараоа и примене правила у циљу ппстизаоа једнпбразнпстии бпље размене инфпрмација назива се стандардизација, а прпписана правила су стандарди. Стандарди прописују
облика, димензија, материјала, квалитета и осталих особина производа, начин означавања, изглед
техничке документације, паковање, транспорт итд.
Стандарди могу бити:
међународни (ИСО стандарди),
национални (руски ГОСТ, амерички АНСИ стандарди итд.),
регионални (ЕН – стандарди Европске уније)
интерни ( фабрички, школски, стандарди, универзитетски…)
Правила техничког цртања су дефинисана националним стандардима који су усклађени са
међународним стандардима ИСО.
Српске стандарде доноси Институт за стандардизацију Србије.Стандарди имају статус закона.
Српски стандард се означава:
.
Грана А: основни и општи стандарди
Грана C: металургија и технологија прераде метала
Грана L: индустрија мерних и других апарата и прецизне механике
Грана N: електротехника
Грана М: машиноградња и металска индустрија
`
ФОРМАТИ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА
Основни формат је правоугаоник површине 1m2 . Однос страница је1:√2. Основни формат има
ознаку А0. Из услова P=ab и a:b=√2, следи да је а=1189mm, b=841mm.
Мањи формати добијају се дељењем већег по
дужој страници и имају ознаке А1, А2,А3, А4
итд.
За цртање дугачких предмета могу се користити
продужени формати.
РАЗМЕРЕ
Предмети се у техничким цртежима могу приказати у стварној величини, увећано или умањено.
Размера је однос дужине линије на цртежу и дужине у природи коју та линија представља.
Предмети великих димензија и једноставног облика цртају се умањено. Предмети малих димензија
и сложеног облика понекад се морају јасније приказати, па се тада цртају увећано. Без обзира на то
да ли је предмет нацртан у стварној величини, увећано или умањено, при котирању у цртеж се
уносе стварне мере предмета.Размерасе уноси у одговарајуће поље заглавља озналена бројевима,
нпр. 1:5.Стандардом су предвиђење следеће размере:
`
ТИПОВИ И ДЕБЉИНЕ ЛИНИЈА
Линије у техничком цртању имају свој назив, облик, дебљину и примену. Користе се две дебљине
линија, дебела и танка, чији је однос 2:1. На цртежима оловком, приближне дебљине су
приближно 0,5 и 0,25mm.
`
ЗАГЛАВЉЕ И САСТАВНИЦА
Сваки технички цртеж мора имати заглавље које садржи податке о цртежу потребне за
означавање, разврставање и употребу цртежа.
Заглавље се налази у доњем десном углу цртежа већег формата, а на дну цртежа формата А4.
Када је на цртежу приказан склоп састављен из више делова означених позиционим линијама и
бројевима, црта се табела са пописом тих делова, који се назива саставница.
Саставница се црта изнад заглавља.
САОБРАЋАЈНО – ТЕХНИЧКА ШКОЛА
вежба бр.
лист бр. одељење Име и презиме датум оцена прегледао
размера
ком. назив дела поз. број цртежа
пример
заглавље
саставница
`
ТЕНИЧКО ПИСМО
За исписивање натписа, ознака и бројева у техничким цртежима користи се техничко писмо.
Техничко писмо садржи мала и велика слова ћирилице, латинице и грчког алфабета, арапске и
римске цифре и знаке интерпункције. Техничко писмо може бити право или косо, под углом од
15° према вертикали. У машинству се користи косо техничко писмо. За вежбање ћемо користити
мала слова висине c=5мм, велика висине h=7мм, размак између слова a=1мм, размак између речи
e=3мм, размак између редова текста мин. b=11мм. Дебљина свих слова и бројева је d=0,5мм
(дебела линија).
написати латинична
или ћирилична слова
и арапске цифре
`
ГЕОМЕТРИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
СИМЕТРАЛА ДУЖИ АВ
AB = 55
Конструкција симетрале дужи АВ . Из крајњих тачака А и В као центара опишу се кружни лукови полупречника r>AB/2, до узајамног пресека у тачкама M и N. Кроз добијене тачке М и N, повуче се права која представља симетралу дужи АВ. Симетрала дужи је управна на дуж и дели дуж на два међусобно једнака дела.
НОРМАЛА ИЗ ДАТЕ ТАЧКЕ А НА
ДАТУ ПРАВУ a
Нормала из дате тачке А на дату праву а. Дата права а се пресече кружним луком полупречника r са центром у тачки А. Пресечне тачке обележимо са В и С. Сада конструишемо симетралу дужи ВС, при чему је већ позната тачка А. Симетрала дужи је управна на дуж.
ЦРТАЊЕ ПРАВЕ КРОЗ ТАЧКУ А
ПАРАЛЕЛНЕ СА ДАТОМ ПРАВОМ а
Цртање праве кроз тачку А паралелна са датом правом а . Произвољним отвором шестара r опише се кружни лук са центром у тачки А, тако да пресече дату праву а у тачки В. Исти кружни лук опише се са центром у тачки В, кроз тачку А до пресека праве а у тачки М. Затим се растојање МА пренесе шестаром из тачке В и добија се тачка N. Тачке А и N одређују праву b која је паралелна са правом а.
СИМЕТРАЛА УГЛА x0y
Симетрала угла (xoy), Из темена 0 као центра опише се кружни лук произвољног полупречника r до пресека са крацима угла у тачкама А и В. Сада конструишемо симетралу дужи АВ која је истовремено и симетрала угла.
`
ПОДЕЛА ДУЖИ АВ НА N
ЈЕДНАКИХ ДЕЛОВА
AB = 110, 7 делова
Подела дужи АВ на N једнаких делова . Из тачке А дате дужи под произвољним углом нацрта се полуправа Аx. На полуправу Аx, почев од тачке А, помоћу шестара нанесемо N међусобно једнаких одсечака. Кроз тачке В и 5’(то је крајња подеона тачка на полуправој нацрта се зрак и паралелно са њим кроз остале подеоке 1’, 2’, 3’, 4’ полуправе цртају се зраци који деле дуж АВ на N међусобно једнаких делова.
ТАНГЕНТА ИЗ ПРОИЗВОЉНЕ ТАЧКЕ А
НА КРУЖНИЦУ СА ЦЕНТРОМ У 0
r = 16 OA = 64
Тангента из произвољне тачке А на кружницу са центром О. Кроз тачку А и центар 0 нацртамо осну линију. Сада одредимо средиште дужи 0А и то је тачка 0’. Из тачке 0’ као центра опише се кружни лук полупречника 0’А, до пресека са кружницом у тачки В. Права која пролази кроз тачке А и В, је тангента кружнице.
ЦРТАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СПОЉШЊЕ
ТАНГЕНТЕ СА ЦЕНТРИМА У 01 И 02
R1 = 21, R2 = 14, OO1 = 62
Цртање заједничке спољашње тангенте на кружнице са центрима 01 и 02 приказано је на . Из центра веће кружнице нацрта се помћна кружница полупречника R=R1-R2. На већ познат начин конструишемо помоћне тангенте из центра 02 на кружницу полупречника R. На тај начин добијамо тачке А и В на кружници полупречника R. Из центра 01 повуку полуправе кроз тачке А и В, које пресецају кружницу полупречника R1 у тачкама С и D. Сада из центра 02 повлачимо полуправу 02Е паралелну са 01С, односно 02F паралелну са 01D. Заједничке спољашње тангенте на кружнице полупречника R1 и R2 пролазе кроз тачке С и Е, односно D и F.
`
СПАЈАЊЕ ПРАВИХ ЛИНИЈА ЛУКОМ
ДАТОГ ПОЛУПРЕЧНИКА R
R=8
Спајање правих линија луком датог полупречника R изводи се на следећи начин. На растојању R повуку се две помоћне праве, паралелне са датим линијама x и y. Из пресека помоћних правих (0) повлачимо нормале на дате праве. У пресеку нормала и правих x и y добијамо тачке А и В у којима праве прелазе у лук полупречника R са центром у тачки (0).
СПАЈАЊЕ ДВА КРУГА КРУЖНИМ
ЛУКОМ ПОЛУПРЕЧНИКА R
R1 = 10, R2 = 15, OO1 = 62 R = 45
Спајање два кружна лука кружним луком полупречника R може бити са спољашње или унутрашње стране. При спајању са спољашње стране, из центра 01 нацрта се кружни лук полупречника R-R1, a из центра 02 лук полупречника R-R2. У пресеку тих лукова налази се центар 0 лука полупречника R којим се спајају дати кружни лукови. Спајањем центара 0 и 01, односно 0 и 0 2, и продужавањем линија до пресека са кружним луком полупречника R, добија се тачка А, односно тачка В. Тачке А и В су тачке прелаза са лука на лук.
ПРАВИЛНИ ПОЛИГОНИ
погледај ово!!!
ЈЕДНАКОСТРАНИЧАН ТРОУГАО
1
2
3
4
0
КВАДРАТ
12
3 4
0
Једнакостраничан троугао Најпре цртамо кружни лук полупречника R, са центром у тачки 1, који пресеца кружницу у тачкама 2 и 3. Тачке 2,3 и 4 су темена троугла. Квадрат ( 3.20.) Најпре конструишемо симетрале углова од 90°. У пресеку симетрала углова и кружнице добијамо темена квадрата 1, 2, 3 и 4.
`
ПРАВИЛАН ПЕТОУГАО
1
2
34
5
В
0 0’C
r
ПРАВИЛАН ШЕСРОУГАО
1
23
4
5 6
0
Правилан петоугао ( 3.21.) На кружници најпре обележимо тачке А и В. Затим конструишемо симетралу полупречника 0А и добијамо тачку (0’). Сада цртамо кружни лук, са центром у 0’, од тачке В до пресека са водоравном осом симетрије у тачки С. Дуж ВС=r представља страницу петоугла, па се њеним наношењем од тачке 1(В), добијају темена петоугла 2, 3, 4, 5. Правилни шестоугао ( 3.22.) На кружници обележимо тачке 1 и 4. Сада конструишемо два кружна лука полупречника R са центрима у тачкама 1 и 4, до пресека са кружницом. Пресечне тачке нам дају преостале темене тачке шестоугла
.
ПРАВИЛАН СЕДМОУГАО
1
2
3
4
5
6
7
В СD
0
ПРАВИЛАН ОСМОУГАО
1
2
3
4
5
6
7
8
0
Правилан седмоугао ( 3.23.) конструише се тако што се, на пример, из тачке А опише кружни лук R једнак полупречнику кружнице. У пресеку кружног лука и кружнице добијају се тачке В и С. Половина дужи ВС (DC=BD) једнака је дужини странице седмоугла. Правилан осмоугао ( 3.24.) конструише се као квадрат помоћу симетрала углова од 90°
`
ПРАВИЛАН ДЕВЕТОУГАО
Правилан деветоугао ( 3.27.). У овом примеру дат је поступак конструкције, који се може применити за конструкцију било ког другог правилног полигона. Поступак конструкције је следећи. Из пресечних тачака кружнице полупречника R и њене усправне осе симетрије, као центара, цртају се два кружна лука полупречника 2R, један из горње тачке пресека други из доње. У пресеку ова два кружна лука добијају се тачке S1 и S2. Пошто цртамо деветоугао, усправни пречник круга делимо на девет једнаких делова. На тај начин добијамо тачке 1, 2, 3... 9. Из тачака S1 и S2 цртамо полуправе само кроз парне тачке. Полуправа пролази кроз парну тачку (на пример 2), па затим пресеца кружницу (на пример у тачки I ) и та тачка пресека претставља теме деветоугла. Истим поступком добијају се и остала темена деветоугла.
Примењујући поступак поделе кружнице на
међусобно једнаке делова, нацртати
конструкцију са слике
`
КРИВЕ ЛИНИЈЕ
Елипса
Синусоида
Коструција елипсе задатих полуоса (а=75,
b=40):
1. Нацртати концентричне кругове
полупречника а/2 и b/2.
2. Поделити кругове на једнаке делове, нпр.
12 делова (што више делова, прецизнија
елипса)
3. из пресека зрака са кружницама, повући
хризонталну и вертикалну линију
4. спајањем пресечних тачака добија се
елипса.
Конструкција синусоиде (кружница r=15):
1. кружница се подели зрацима на једнаке делове,нпр. 12 (више делова,
прецизнија синусоида)
2. у правцу хоризонталног пречника нацрта се дуж ABједнака обиму круга и
подели на једнак број делова као круг.
3. повлаче се хоризонталне линије из тачака на кругу и вертикалне из
тачака на дужи AB.
4. спајањем пресечних тачака добија се синусоида
`
Recommended