Opsta neurologija

OPŠTA NEUROLOGIJA

Nervni sistem: reguliše rad unutrašnjih organa i usklađuje njihovu funkciju, uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom i učestvuje u održavanju homeostaze.

Građa nervnog sistema Nervna ćelija (neuron) i neuroglija (neuroglia) Neuron ima sposobnost prenošenja nervnog impulsa

NERVNA ĆELIJA (neuron)1) Telo (corpus neurale s. soma) - jedro (nucleus), - citoplazma (pericarion), - organele: Nislova supstanca (GER ) 2) Produžeci- Dendrit - celulipetalni produžetak;

- dendritska arborizacija, - Akson – celulifugalni produžetak;

- mijelinski omotač – mijelinski i amijelinski aksoni;- imaju bočne i završne grane

Podela neuronaI. prema broju i načinu grananja produžetaka:

a) Neuron unipolare - jedan produžetak ka perifernim strukturama

ka centralnom nervnom sistemu

b) Neuron bipolare - dva produžetka (1 akson, 1 dendrit)

c) Neuron multipolare - brojni produžeci - (1 akson i bezbroj dendrita)

Podela neurona

II. prema funkciji: a) motorni, eferentni neuroni– provode impuls od

CNS ka efektornim organima b) senzitivni, aferentni neuroni – provode impuls sa

periferije do CNS (informacije iz spoljašnje sredine)

 c) interneuroni – povezuje motorne i senzitivne

neurone.

Sinapsa Mesto funkcionalnog kontakta nervne ćelije

sa: nervnom ćelijom, receptorom, efektorni organom.

Prema mestu kontakta: aksodendritične, aksosomatske, akso-aksonalne, itd.

Prema načinu prenošenja impulsa: hemijska - neurotransmiter.

Građa: - pars presynaptica - vezikula sa

neurotransmiterom, - fissura synaptica - pukotina, - pars postsynaptica – specifični

receptori.

Neuroglija (neuroglia)- Popunjava međuprostore između

neurona.- Nema sposobnost prenošenja

impulsa.- Potporna, odbrambena uloga,

fagocitoza, stvaranje mijelina.1. Makroglija• astrociti• oligodendrociti

2. Mikroglija 3. Ependimne ćelije4. Švanove ćelije

- grade mijelinske omotače aksona u PNS

Morfološka podela nervnog sistema

Centralni nervni sistem (CNS)• mozak (encephalon)• kičmena moždina (medulla spinalis)

Periferni nervni sistem (PNS)• živci• ganglioni

Funkcionalna podela nervnog sistema

1) Somatski nervni sistem (animalni, cerebrospinalni) - uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom- deluje pod uticajem volje i svesti čoveka. 

2) Autonomni nervni sistem (vegetativni, visceralni)- oživčava unutrašnje organe- učestvuje u održavanju konstantnosti unutrašnje sredine- deluje bez uticaja volje i svesti čoveka.

Somatski nervni sistem- Morfološka podela: centralni deo periferni deo.

- Funkcionalna podela: somatosenzitivni ili senzitivni deo:• prenose impuls iz kože, dubokih tkiva (mišići,

tetive, zglobovi), čula do senzitivnih centara u CNS

somatomotorni ili motorni deo: • prenose impuls iz motornih centara CNS do

poprečno prugaste muskulature

Autonomni nervni sistem

Morfološka podela:1) centralni deo – siva masa u CNS2) periferni deo – nervna vlakna i

ganglioni3) enterički deo – nervne ćelije u

crevnom traktu

Autonomni nervni sistem- Funkcionalna podela:1) simpatički (pars sympathica) – preovladava danju,

u stanjima povišene aktivnosti organizma (fizički napor, stres i dr.)

2) parasimpatički (pars parasympathica) - dominira u toku sna, rezervne snage organizma se obnavljaju.

PERIFERNI NERVNI SISTEM

1. živci, nervi (nervus)2. ganglije (ganglion)

Živci (nervi)

Produžeci nervnih ćelije (aksoni) grupisani u snopove

Povezuju CNS sa svim strukturama organizma

Vlakna unutar nerva mogu biti

Somatomotorna – motorna, odvodna ili eferentna• do skeletne muskulature

Somatosenzitivna – senzitivna, dovodna ili aferentna• iz kože

Visceromotorna - visceralna eferentna vlakna• do unutrašnjih organa

Viscerosenzitivna - visceralna aferentna vlakna• iz unutrašnjih organa

Podela živaca

prema tome iz kog dela nervnog sistema polaze dele se na:

1. kičmene ili spinalne živce (nervi spinales) 2. moždane ili kranijalne živce (nervi craniales)

Kičmeni živci (nn. spinales) polaze iz kičmene moždine ima ih 31 par• 8 vratnih – nn. cervicales C1-C8• 12 grudnih – nn. thoracici T1-T12• 5 slabinskih – nn. lumbales L1-L5• 5 krsnih – nn. sacrales S1-S5• 1 trtični – n. coccygeus Co1

svaki par živaca izlazi iz jednogsegmenta kičmene moždine

Kičmeni živci (nn. spinales) Nastaje od dva korena:1. prednji (radix anterior s. motoria)• eferentna nervna vlakna

2. zadnji (radix posterior s. sansoria)• aferentna nervna vlakna• ganglion spinale

Prednji koren (radix anterior s. motoria) eferentna nervna vlakna

- do skeletnih mišića - somatomotorna (motorna) - do organa: - preganglijska simpatička (T1-L2)

- preganglijska parasimpatička (S2-S4)

Zadnji koren (radix posterior s. sansoria) aferentna nervna vlakna

- iz kože - somatosenzitivna (senzitivna) - iz organa - viscreosenzitivna vlakna

ganglion spinale

Kičmeni živci (nn. spinales) Nastaje u međupršljenskom otvoru Deli se na 4 grane:

1. moždanična grana (ramus meningeus)2. spojnične grane – vegetativna vlakna• ramus communicans albus– preganglijska simpatička vlakna - mijelinska

• ramus communicans griseus– postganglijska simpatička vlakna - amijelinska

3. zadnja grana (ramus posterior s. dorsalis)• mešovita• koža i mišići zadnje strane vrata i leđa

4. prednja grana (ramus anterior s. ventralis)• mešovita

Prednje grane kičmenih živaca

najjača grana grade nervne spletove, izuzev

grudnih živaca• plexus cervicalis• plexus brachialis• nn. intercostales• plexus lumbalis• plexus sacralis• plexus coccygeus

DermatomiTrakasti delovi kože koji su

inervisani senzitivnim vlaknima prednjih i zadnjih grana kranijalnih živaca.

Jedan dermatom odgovara jednom spinalnom živcu.

Klinički značaj – deficit osećaja u određenom dermatomu pokazuje koji nerv, njegov koren ili segment kičmene moždine je oštećen.

Moždani ili kranijalni živci (nervi craniales)

ima ih 12 pari označavaju se imenom i rednim brojevima, od I do

XII

Mogu biti:1. motorni2. mešoviti - motorna, senzitivna,

Psy preganglijska vlakna3. čulni ili senzorijelni

Ganglion (ganglion) Skup tela nervnih ćelija izvan CNS Ima izgled čvora

1. senzitivni ganglion (ggl. craniospinale sensorium)• spinalnih živaca – uz zadnji koren • kranijalnih živaca – uz senzitivne i

čulne živce;2. vegetativni ganglion (ggl. autonomicum)• simpatikusni • parasimpatikusni

Vegetativni ganglioni

1. simpatikusni • paravertebralni – dva lanca uz

kičmeni stub – truncus sympaticus• prevertebralni – udaljeni od kičmenog

stuba

Vegetativni ganglioni

2. parasimpatikusni • u glavi i vratu – uz neke kranijalne živce • u karlici (ggll. pelvica) – uz visceralne

organe ili u zidu• u blizini drugih organa

Autonomni nervni sistem

- Morfološka podela:1) centralni deo – siva masa u CNS2) periferni deo – nervna vlakna i

ganglioni3) enterički deo – nervne ćelije u

crevnom traktu

Funkcionalna podela:1) simpatički – u stanju povišene

aktivnosti organizma 2) parasimpatički - rezervne snage

organizma se obnavljaju.

Aferentni i eferentni put ANS Aferentni, dovodni, viscerosenzitivni put

- impuls iz unutrašnjih organa - 1 neuron – unipolarni neuron senzitivnih gangliona spinalnih ili kranijalnih živaca

Eferentni, odvodni, visceromotorni put - impuls do unutrašnjih organa (efektora)- sastoji se od najmanje dva neurona- neuron I - telo u vegetativnom centru u CNS

- akson – preganglijsko vlakno- neuron II - telo u vegetativnom ganglionu

- akson – postganglijsko vlakno

Simpatički deo ANS (pars sympathica)

Čine ga:1. aferentni simpatički put2. centralni deo simpatikusa3. simpatikusne ganglije4. eferentni put5. vegetativni spletovi

1. Aferentni simpatički put – viscerosenzitivna vlakna2. Centralni deo simpatikusa – bočni rogovi kičmene

moždine od T1-L23. Simpatikusne ganglije

- paravertebralne – truncus sympathicus- prevertebralne – ganglioni oko trbušne aorte

4. Eferentni simpatički putpreganglijsko vlakno prednji koren spinalnog živca r. communicans albus truncus sympathicus

I. 1. sinapse u najbližim ggll. ili 2. sinapse u višim ili nižim ggl. postgangliska vl. r.comm. griseus n. spinalis 1.krvni sudovi i tvorevine kože ili 2. zid unutrašnjih organa

II. 3.prolaze bez prekida kroz trunkus nn. splanchnici prevertebralni ggll. postganglijska vl.organi

5. Vegetativni spletovi- eferentna vlakna sa pridruženim ganglionima- prate krvne sudove organa

Parasimpatički deo ANS (pars parasympathica) aferentni deo • viscerosenzitivna vlakna

senzitivnih spinalnih i kranijalnih gangliona

centralni• pars cranialis – vegetativna jedra

kranijalnih živaca• pars pelvica – S2-S4 sgmenta

eferentni deo• preganglijska vlakna • do vegetativnih gangliona

kranijalnih živaca• nn. splanchnici pelvici do

pelvičnih ganglion• postganglijska vlakna organa