Embed Size (px)
Citation preview
PR
ILO
ZI
Nikola M. Minić, masterUniverzitet Singidunum
Rad primljen: 18.05.2010.UDK: 338.487:659.1
007:528.9]:004007:912]:004
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI U OBLASTI TURIZMA I NJIHOVA PRIMENA U MARKETINGU TURISTIČKE DESTINACIJE
GEOGRAPHIC INFORMATION SYSTEMS IN TOURISM AND THEIR APPLICATION IN MARKETING OF TOURIST DESTINATION
Rezime: Geografski informacioni sistemi su pronašli svoju namenu i u oblasti turizma. U početku su bili svedeni, mahom, na pomaganje turistima u lociranju određenih atrakcija ili prilikom izbora hotela, da bi danas upotreba GIS-a u turizmu bila proširena i na marketing turističke destinacije i na analizu prometa turista. U ovom radu je dat pregled re-zultata primene geografskih informacionih sistema u turizmu, sa naglaskom na primenu u marketingu turističke destinacije.
Ključne reči: GiS, ArcGiS, openGiS, Google Maps, marketing turističke destinacije.
Abstract: Geographic information systems have found their purpose in the field of tourism. In the begining its usage was intended mostly to assist tourists in locating particular attractions or hotels. Today, the use of GIS in tourism has expanded to the market-ing of tourist destinations and the analysis of tourist movements. This paper is an overview of the results of application of geographic information systems in tourism, with emphasis on application in the marketing of tourist destinations.
Key words: GIS, ArcGIS, OpenGIS, Google Maps, marketing of tourist destination.
364
PR
iLo
Zi 1. UVOD
turizam je segment privrede u kome geografski informacioni sistemi (GIS) pro-nalaze svoju namenu i ulaze na velika vrata. Turizam danas sve češće izražava zahteve za novim tehnologijama u uprav-ljanju i kontroli turističkim aktivnostima, kao i u procesu odlučivanja. U početku je bilo razvijeno samo nekoliko njegovih os-novnih funkcija za potrebe turista: izbor hotela i informisanje o tržnim centrima u blizini hotela ili interesantnim turističkim atrakcijama. Međutim, sa razvojem turi-stičke industrije, GIS ubrzo pronalazi svoju upotrebu, ne samo u izboru lokaci-je, već i u distribuciji, marketingu, ana-lizi i prometu turista. Danas se ovaj alat, kada je reč o turizmu, najviše koristi u turističkom planiranju, odnosno u oblasti menadžmenta turističkih resursa.
Primena GIS-a u turizmu podrazumeva više različitih procesa1: prikupljanje, manipulaciju i čuvanje in-
formacija vezanih za prostor na kome se vrši in-ventarizacija turističkih i re-kreativnih resursa,
istraživanje uslova, putem digitalnih interaktivnih karata, a u procesu identi-fikacije najpogodnijih lokacija za razvoj turističke delatnosti,
integraciju baza podataka prilikom analize trendova u intenzitetu posledica turističke aktivnosti u prostoru,
utvrđivanje itinerera i pravaca turističkih kretanja,
prostornu analizu veza i odnosa koji postoje između različitih turističkih i re-kreativnih resursa i
1 Longley, P. A., Goodchild, M. F., Maguire, D. J., Rhind, D. W., Geographic Information Systems and Science, Wiley, 2003.
prostorno modelovanje potencijal-nih uticaja turizma na datu oblast proučavanja.GiS se danas koristi, takođe, i za
utvrđivanje pogodnih oblasti za razvoj ekoturizma (mapiranje turističkih i re-kreativnih resursa), odnosno za utvrđivanje oblasti u kojima je prisutan čovekov naglašen uticaj i oblasti koje se još uvek mogu nazvati „prirodnim“.
Upotreba ovog savremenog alata, aplikativne geografije u turizmu, pruža odgovore na mnoga pitanja i razrešava probleme savremenog razvoja turističke delatnosti, u kojoj:nepoznavanje dimenzija, karaktera,
veličine i značaja turističkih i rekreativnih resursa na određenoj teritoriji – od strane onih koji donose strateške odluke u lokalnoj samoupravi – GIS omogućava da se pomenuti stejkholderi informišu i upoznaju na sistematičan način sa svim raspoloživim resursima i mogućim pravcima razvoja;
pri nemogućnosti određivanja nivoa održivosti turističkog razvoja na određenoj teritoriji GIS se koristi za praćenje i kontrolu turističke aktivnos-ti (kada se jednom utvrde razvojni nivoi prihvatljivi za sve stejkholdere). Ukrštajući podatke, koji se odnose na turizam, ekologiju, ekonomiju i socio-kulturne aspekte, GIS pruža mogućnost da se posmatraju svi indikatori održivog razvoja turizma, kao i njihove promene;
pri nemogućnosti upravljanja i kontrole turističkim aktivnostima GIS omogućava da se utvrde oblasti pogodne za raz-voj turizma, kao i one kod kojih postoji konflikt u nameni i korišćenju prostora;
365
PR
iLoZ
i
nerazumevenje posledica, koje turizam ostavlja na okolinu, a koje su trajne, i teško popravljive, GiS rešava tako što omogućava modelovanje uticaja turističkih aktivnosti na određeni pros-tor i na određenom stepenu razvoja (preko mrežne analize i gravitacionih modela);
nerazumevanje dinamičnosti turizma (turizam utiče na okolinu, ali i elementi sredine utiču na turizam), GIS spoznaje i omogućava integraciju socio-ekonom-skih i ekoloških podataka, jer GiS stoji na vrhu integrisanog i strateškog pros-tornog planiranja u turizmu;
nemogućnost povezivanja odgovaraju-ćeg stepena razvoja, kontrole i uprav-ljanja daje mogućnost GIS-u da učini podršku pri procesu odlučivanja.Međutim, upotreba GIS-a u turuzmu
i njegovom planiranju još uvek nije do-voljna. Saradnja između geografa, koji se bave prostornim planiranjem, predsta-vnika lokalne samouprave i javnog sek-tora, najblaže rečeno, je slaba. Samim tim, upotreba jednog savremenog alata, kao što je GiS u procesu upravljanja, planiranja i donošenja strateških odluka, postaje ograničena i zanemarljiva.
Stoga se pošlo od rešavanja krucijal-nog pitanja, kada je reč o inkorporaci-ji GIS-a u turističku industriju, a to je o uvođenju GIS-a kao nastavnog predmeta na univerzitete koji se bave turizmom i hotelijerstvom. Ekonomski efekti turističke delatnosti su neosporni s jedne strane, ali sa druge, njegovi uticaji na ekosisteme i životnu sredinu mogu biti pogubni. Zbog toga je neophodno da svi koji rade u tur-izmu ili koriste njegove potencijale budu upoznati sa obema stranama medalje, te
da mogu učestvovati u procesu planiranja, donošenja odluka i zaštiti ovog privred-nog sektora. kao najbolji alat, koji se može upotrebiti u procesu upoznavanja sa svima aspektima delovanja turizma u jednom prostoru, upravo se izdvaja geografski informacioni sistem.
2. ANALIZA I UPRAVLJANJE KULTURNO-ISTORIJSKIM
NASLEĐEM
GiS ima višestruku ulogu u upravl-janju istorijskim resursima. kroz više od dve decenije rada u arheologiji, GiS teh-nologija je pokazala da je moćna stvar u lociranju, tumačenju i očuvanju istorijskih lokacija. RADARSAT, Landsat i slike iz vazduha, nad ogromnim regionima, bile su važne za lociranje do sada nepoznatih hramova, gradova i utvrđenja. Otkrića mnogih sakralnih mesta u Angkoru i kini bila su moguća samo kroz korišćenje ra-darske slike, koja može otkriti promene u topografiji, čak i u krajevima stalno pokrivenim oblacima2.
ova ispitivanja su napravila detaljniji model prošlosti. Otkrićem drevnih puteva, kanala i sistema za navodnjavanje, up-otrebom daljinski senzornih podataka, proširena su naša znanja o razvoju ljud-skih naselja. Uz povećanje ljudske ak-tivnosti, u nekada udaljenim oblastima, mogućnost saznanja o tim važnim istorijs-kim lokalitetima je veća nego u prošlosti. Obimni podaci mogu pomoći u zaštiti ovih značajnih kulturno-istorijskih mesta.
2 Alzua, A., o’leary, J. t., Morrison, A. M., Cultural And Heritage Tourism: Identifying Niches For International Travelers, the Journal of tourism Studies 9(2), 2-13, 1998.
366
PR
iLo
Zi Hram može biti uslikan pomoću laser-
ske tehnologije sposobne da ouči detalje veličine samo od 0,2 mm. U kombinaciji sa digitalnom fotografijom, moguće je da se stvori virtuelna kopija cele zgrade ili lokacije. GIS se može koristiti, od strane naučnika, arheologa, nastavnika i učenika širom sveta, da se uspostavi informacio-ni sistem koji objedinjuje tekst, planove, mape, slike, video i druge multimedijalne sadržaje. Konačno ova baza podataka može poslužiti i kao osnova za virtuelni tu-rizam, omogućavajući svakome, sa pristu-pom internetu, da istražuje, na primer, veli-ki kompleks hrama. Virtuelni turizam je već u nastajanju, i postaje značajan u promociji i edukaciji javnosti.
Za one državne agencije koje su uklju-čene u očuvanje i upravljanje, virtuelni modeli mogu biti značajno sredstvo u praćenju promena. Kritična komponenta plana, za razvoj turizma u regionu, biće zaštita hramova i svetinja. Bez adekvat-nog upravljanja, određene istorijske zna-menitosti bi mogle imati znatne štete od strane turista, koji će ih posetiti u narednim godinama. konstantna upotreba ovih krh-kih lokacija može dovesti do teških fizičkih pogoršanja. Zbog velikog broja poseti-laca, obnavljanje i čuvanje bi trebalo da bude stalan proces. informacioni sistem za praćenje aktivnosti je od suštinskog značaja za budućnost očuvanje mnogih važnih istorijskih i arheoloških nalazišta.
Informacije stečene kroz aktivnosti očuvanja se, takođe, mogu koristiti za kreiranje baze podataka kao podrška razvoju turizma. informacioni portal, po-dignut na vrh GIS-a, može dodati novu dimenziju pretrage za informacijama o turističkom mestu. Planiranje itinerara, za-jedno sa smeštajem, izletima, prevozom
i događajima, može se ostvariti preko dvosmerne komunikacije između opera-tera i turista.
3. PRIMENA GIS-A U MARKETINGU DESTINACIJE
Promocija turističke destinacije, putem veb marketinga, bazira se na podaci-ma prikupljenim iz nekoliko istraživanja tržišta, kao i statističkim podacima. Da bi ona bila uspešna, treba napraviti veb portal sa planom grada, planom grad-skog prevoza, turističkim znamenitostima i ostalim zanimljivim mestima, kao što su kafići, restorani i sl.
Stvaranje takve platforme zahteva GiS server. Licenca za GiS sisteme, koji nude veb interfejs je relativno skupa (Arc-GIS: ArcIMS košta oko 8.000 USD po serveru, u zavisnosti od konfiguracije3). Stoga izbor za pravljenje ovakvih sistema pada na veoma efikasne OpenGIS alter-native. Veb sajt se razvija oko interaktivne mape velike razolucije (integrisani Google Maps). Svakom objektu na mapi može se pristupiti klikom na taj objekat na mapi, ili putem direktorijuma koji je podeljen na kategorije. kategorije i potkategorije se struktuiraju, shodno potrebama traženog tržišta, i najčešće se koriste sledeće:turizam - Hoteli - Restorani - Turističke kancelarije - Pešačke/autobuske ruteZabava - kafei - Bioskopi
3 Podatak sa veb sajta ESRI-ja iz 2008. godine – http://store.esri.com
367
PR
iLoZ
i
- Šoping centri - Sporski centri - Muzeijiedukacija - Fakulteti - Škole - Biblioteketransport - Autobusi - Metro - Železnica - AerodromZdravstvo - Domovi zdravlja - Bolnice - ApotekePriroda - Parkovi - Šumeekonomija
Usled sve veće konkurencije na turi-stičkom tržišu, kao i sve veće upotrebe promocije putem web tehnologija, veb sajt, koji promoviše određenu destinaciju, mora biti atraktivan posetiocu, tako da on, listajući veb stranicu, dobije želju za dola-skom na tu destinaciju.
3.1. OpenGIS
OpenGIS je otvoreni standard razvijen od strane Open Geospatial Consortium, a čini ga međunarodni industrijski konzorci-jum sa 396 kompanija, vladinih agencija i univerziteta, učesnika u procesu razvijanja javno dostupnih interfejs specifikacija4. OpenGIS Specifikacije podržavaju in-teroperabilna rešenja, koja „geografski omogućavaju veb i bežične usluge, kao i 4 OGC veb sajt – http://www.opengeospatial.
org/ogc, pristupljeno 17.02.2010.
usluge zasnovane na lokaciji, i mejnstrim informatiku5“.
Mnogi proizvodi prate OpenGIS specifikacije, u stvari, skoro svaki veb sadrži GIS, jer, širom sveta rasprostran-jene, MySQL baze implementiraju osnovne GiS funkcije i tipove podataka na SQL komandnom sloju. Postoje bolji i složeniji proizvodi, kao što su PostGIS ili GeoServer. Drugi je korisniji za ovu svrhu zbog svoje dobre kompatibilnosti sa Google Maps API6.
GeoServer podržava WFS-T i WMS protokole iz OGC da proizvede GIF, PNG SVG KML/KMZ, GML, PDF, Shapefiles itd7 fajlove. Dodavanje postojećih podataka u geo bazu je trivijalno jer GeoServer ima podršku za ESRI SHP format. Većina po-dataka koja pokreće sajt je već postojalo u nasleđenim SHP datotekama, tako da njihova direktna integracija u geo bazu podataka obavezna.
3.2. Korisnički interfejs
Čak i, ako je GeoServer u stanju da drži geografske podatke i obavlja sve GiS operacije s njima, njegov interfejs je nepotpun i ograničen je na administra-tivne poslove. Običan posetilac interneta ne može da „iskusi“ moć GeoServer-a bez odgovarajućeg interfejsa. Najrasprostra-njeniji, brz i efikasan je Google Maps API.
Google nudi slobodnu kartografsku uslugu svetu koji je povezan internetom
5 isto.6 API – Application Programming Interface, ap-
likacioni programski interfejs7 GeoServer veb sajt – http://geoserver.org/dis-
play/GEOS/What+is+GeoServer, pristupljeno 17.02.2010.
368
PR
iLo
Zi
pod imenom Google Maps veb sajt i API. Postoji mala razlika u korišćenju veb ba-ziranih Google Maps-a i „tradicionalnog“ proizvoda kao što je ArcView, na nivou navigacije mapom (zum, prevlačenje i sl.). Naravno, obloženi sloj mora biti ručno pro-gramiran u sajt koji podržava Google Maps, stoga je Google napravio API, čija je aktuelna verzija 38.
Pošto je Google Maps API Java baziran program (izvršava se lokalno na interpre-tiran jezik), količina resursa (CPU i RAM) se dramatično povećava sa povećanjem broja i složenosti funkcija. S obzirom na to, ciljeve i funkcije od interesa, GeoSer-ver direktno generiše kao transparentne slojeve, umesto vektorskog prebacivanja u Google Maps API aktivan u pretraživaču.
3.3. Postupno generisanje slika
Da bi se pokazale digitalizovane mape (ulice i objekti), GeoServer sistem pristupa SHP zasnovanim geo bazama podataka, i stvara ogroman broj malih delova za sve nivoe zumiranja (1 do 16). Da bi se
8 Google Maps API veb sajt - http://code.google.com/intl/sr/apis/maps/documentation/v3/, pristupljeno 17.02.2010.
postigli najbolji rezultati korisnika, dakle maksimalna brzina u navigaciji, ti delovi se čuvaju kao PNG fajlovi na veb serveru. Ceo sistem je šematski predstavljeni na slici 1.
informacije mogu biti dostupne na sa-jtu iz tri izvora:iz mape,iz direktorijuma (operativno) iputem pretraživača.
3.4. Struktura veb sajta
informacije su strukturirane na katego-rije i potkategorije, uglavnom na način, koji je, po strukturi, sličan strukturama dis-kova, gde direktorijum predstavlja kat-egorije a datoteke veb stranice. Štaviše, u ovom sistemu, veb stranica se može naći u više kategorija.
3.4.1 Struktura veb stranice
Veb sajt destinacije bi trebalo da ima jednostavan, ali atraktivan interfejs.
Slika 1: Šema toka informacija u sistemu
369
PR
iLoZ
i
Primer dobrog sadržaja je sledeći:1. nazivi adresa stranice, koja predstavlja
lanac kategorija (npr. Beograd → turizam → Restora-
ni → Nacionalna kuhinja → kafana „?“);
2. polje za pretragu interne baze;3. višejezični meni, gde se biraju drugi
jezici (npr. srpski, engleski, francuski, ruski, …);
4. direktorijum – kategorije koje pripadaju jednoj stranici, npr. ako se korisnik nal-azi u kategoriji turizam, prikazuju mu se u direktorijumu sve potkategorije tog dela, ili ako je na glavnoj strani, onda
mu se prikazuju sve podkategorije;5. okvir sa sadržajem, za sadržaje od
interesa, sadrži HTML: tekst i slike o objektima, ovo područje se proteže ne specifikovano oko mape, i uklapa se u ceo raspoloživi prostor na stranici. Ako je izabrana kategorija/potkategorija u ovoj oblasti, takođe se pojavljuje lista sa svim potkategorijama i podređenim mestima od interesa;
6. navigacioni kursor, u obliku standardnog ili sličnog kursora miša, kada se pozi-cionira iznad neke tačke od interesa postaje ruka sa ispruženik kažiprstom ( ) ili kursor miša sa znakom pitanja ( ) (slika 2);
Slika 2: Primer prelaskom kursora preko Slika 3: Primer prozorčića sa osnovnim tačke od interesa informacijama
7. balončić/prozor sa osnovnim informaci-jama, pojavljuje/otvara se kada se klikne na neku tačku od interesa (slika 3).
4. ZAKLJUČAK
eksplozivni razvoj informacionih teh-nologija poslednjih godina dovodi ih u dodir sa naizgled veoma udaljenim oblas-tima, u koje spada i turizam.
Savremene informacione tehnologije, na polju turizma, se kreću od omogućavanja
pristupa većem skupu informacija do au-tomatizovane selekcije i semantičkog pov-ezivanja. Danas turisti imaju mogućnost da se, putem interneta, upoznaju sa većom turističkom ponudom, različitim opcijama, cenama, kvalitetom usluga i iskustvima ra-nijih posetilaca destinacija za koje su zain-teresovani. Multimedijalne prezentacije, profesionalne ili urađene od strane pose-tilaca, imaju mogućnost da, u određenoj meri, predstave vrline i mane određene destinacije i usluga u njoj.
370
PR
iLo
Zi Sve veća mobilnost pristupa informa-
cionim i komunikacionim mrežama, a pre svega internetu, podrazumeva i blagov-remeni pristup informacijama, čak i u situaciji kada se turisti ne nalaze ispred kućnog računara već na putu ili na samoj destinaciji. Mogućnosti savremenih infor-macionih tehnologija su ogromne i u stal-nom su porastu. Globalne informacione mreže i javno dostupne baze podata-ka obaveštavaju turiste i oni mogu da odaberu najbolju uslugu u okviru svog budžeta. Time se znatno menjaju nosi-oci konkurentnosti ponuđača turističkih usluga.
U mnogim oblastima, u koje su uklju-čene informacione tehnologije, nailazi se na teškoće koje se manifestuju u ne-dostatku informacija do prezasićenosti njima, odnosno, nemogućnosti pojedinca da obradi sve dostupne informacije i dođe do optimalnog izbora. U skladu s tim, na tržištu se formiraju nove usluge i njihovi pružaoci, filtriraju i vrednuju in-formacije za potrebe klijenata, odnos-no, na sebe preuzimaju deo procesa odlučivanja.
Jedan od zaključaka ovog istraživa-nja je u tome da pružaoci turističkih us-luga, koji žele da ostanu konkurentni i vidljivi na tržištu, moraju razumeti kara-kteristike novog turističkog okruženja, ka kome je transformacija započeta ulaskom savremenih informacionih teh-nologija. Savre-mene informacione teh-nologije imaju mogućnost da turistima ukažu na usluge sa najboljim kvalite-tom i cenama, ali, i da formiraju njihove ukuse i daju prednost određenim desti-nacijama, turističkim uslugama i njihovim pružaocima. Turistički sistemi, koji budu blagovremeno počeli da koriste benefici-
je savremenih informacionih tehnologija, moći će doći do informacija o potre-bama tržišta, adekvatnim uslugama i o njima informisati potencijalne klijente. i obrnuto, turistički sistemi koji budu ignori-sali proces transformacije tržišta i značaj informacionih tehnologija, ići će u pravcu gubitka ostvarenih pozicija i eventualnog potpunog nestanka sa tržišta.
Literatura
[1] Alzua, A., o’Leary, J. t., Morrison, A. M., Cultural And Heritage Tourism: Identifying Niches For International Travelers. the Journal of tourism Studies 9(2), 1998.
[2] Longley, P. A., Goodchild, M. F., Maguire, D. J., Rhind, D. W., Geographic Information Systems and Science. Wiley, 2003.
[3] ESRI veb sajt – http://store.esri.com
[4] OGC veb sajt – http://www.opengeospatial.org/ogc
[5] GeoServer veb sajt – http://geoserver.org/display/GEOS/What+is+GeoServer
[6] Google Maps API veb sajt - http://code.google.com/intl/sr/apis/maps/documentation/v3/
[7] Wikimapia veb sajt – http://wikimapia.org
autor:
Nikola M. Minić, masterUniverzitet SingidunumDanijelova 32, Beograd
e-mail:[email protected]
Oblast istraživanja: informacioni sistemu u turizmu.
