Библиотека Знакови

Никола ЖивковићБерлински записи

(1986–1988)књига друга

РецензентиМило Ломпар

Матија Бећковић

ИздавачНК Јасен

Дечанска 12/2, Београдwww.ikjasen.com

jasenbook@gmail.comтел. 011 32 86 339

За издавачаВојо Станишић

Лектура и коректураВесна Ломпар

Припрема за штампуНК Јасен

КорицеМирко Тољић

ШтампаДонат граф, Београд

Тираж500

Copyright © НК Јасен ДООСва права за објављивање ове књиге задржава издавач

по одредби Закона о ауторским правима.

Никола Живковић

БЕРЛИНСКИ ЗАПИСИ

(1986–1988) књига друга

БЕОГРАД 2010

Кћерки Рајки

Предговор

Об ја вље на је, ево, и дру га књи га „Бер лин ских за пи са“ ко ја об у хва та пе ри од мог жи во та у Бер ли ну од 1986. до 1988. го ди­не. За слу га за њен из ла зак из штам пе пре све га при па да из да­вач кој ку ћи „Ја сен“ из Бе о гра да и сви ма ко ји су про чи та ли пр ви део „Бер лин ских за пи са“. Ве ли ки број љу ди ми се ја вио, усме но или пи сме но – не ки су ми по сла ли и пра ве, струч не, по дроб не ана ли зе „За пи са“ на не ко ли ко стра на – охра бру ју ћи ме да на­ста вим са за по че тим ра дом. Сви ма њи ма, при ја те љи ма и по зна­ни ци ма, зна ним и не зна ним, овом при ли ком се нај и скре ни је за хва љу јем. Не бих ов де по ми њао њи хо ва име на, јер увек по­сто ји опа сност да не чи је име из о ста вим. Они су ми са оп шти­ли сво је лич не ути ске, по хва ле, али и кри ти ке, те ми скре ну ли па жњу на не ко ли ко про пу ста ве за них за по дат ке ко ји ма је би ло ме сто у фу сно та ма, а ко ји су гре шком до спе ли у текст књи ге и код чи та ла ца ство ри ли за бу ну. Же лим да на по ме нем да је за све про пу сте и гре шке од го во ран ис кљу чи во аутор.

Днев ник је аутен ти чан, да кле – на сто јао сам да не вр шим ни ка кве на кнад не ин тер вен ци је, сем у рет ким слу ча је ви ма ка да је текст имао, ка ко то Нем ци ле по ка жу, „einen zu in ti men Cha­rak ter“, да кле, где се го во ри о ин тим ним, при ват ним, по ро дич­ним ства ри ма. Или, где спо ми њем љу де ко ји су и да нас жи ви, а пре ма чи јим де ли ма се кри тич ки од но сим. Ов де сам се слу жио уоби ча је ном ме то дом, па сам, да кле, упо тре бља вао ини ци ја ле тих осо ба ко ји опет – ово је ва жно да на гла сим – не од го ва ра­ју ствар ним име ни ма тих љу ди. И ов де сам, на рав но, на пра вио из у зе так у слу ча је ви ма ка да су те осо бе сво је ми шље ње из не ле јав но на не ком пре да ва њу или су га об ја ви ле у штам пи или књи­зи. Но, сва та из о ста вље на ме ста ни ма ло не ште те це ло куп ном ути ску о књи зи.

Ни ко ла Жив ко вић Бер лин, на Сре те ње 2010.

Берлински записи 7

1986.

1. ја ну ар 1986.По след њи наш гост остао Дит. Бл. У че ти ри ују тро от пра­

тио га до ње го вог ста на, у ули ци Da u er wald weg, не да ле ко од S­Bhn Gru ne wald. На по љу снег ду бок два де се так цен ти ме та ра, ме се чи на. Су во, све же, здра во зим ско вре ме. При чао ми о свом по слу у фир ми „Ше ринг“. Ма штао је да по сле док то ра та до би­је ме сто у не ком ис тра жи вач ком фар ма це ут ском ин сти ту ту и да се ба ви на уч ним ра дом, а са да, ево, про да је ле ко ве за сво ју фир му. Ни ма ло због то га ни је сре ћан. Но, при зна је, по сао је до бро пла ћен. Пе шке сти гли до ње го ве ку ће за не што ви ше од два де сет ми ну та.

У пет ују тро вра тио се ку ћи и спа вао до под не. Сун чан дан. Пр ви дан Но ве го ди не. Се тих се сво је ма ме. До жи ве ла је три­де сет и пет го ди на, ко ли ко сам, ево, и ја са да стар. Да је жи ва, ве ру јем да би се она нај ви ше из не на ди ла што сам ту, на овом све ту, што хо дам, што сам жив.

У два по сле под не тем пе ра ту ра је ми нус де сет сте пе ни. Лон дон ски Би­Би­Си ја вља да Европ ска уни ја од да нас бро ји 12 др жа ва, јер су Шпа ни ја и Пор ту гал по ста ле но ве чла ни це.

2. ја ну ар 1986.Де те ту чи там не мач ке бај ке: „Der Stru wel pe ter oder lu sti ge

Geschic hten und drol li ge Bil der“ von Dr. He in rich Hof mann; für Kin der won 3 bis 6 ja hren, да кле, за де цу од три до шест го ди на. При ча ко ја се Рај ки учи ни ла та ко не схва тљи вом и бру тал ном зо ве се: „Die Ge se hic hte von Da u men lutscher“. На кра ју бај ке де­те ме ужа сну то упи та ло: „Та та, то је са мо при ча, зар не? Ово са мо сто ји у књи зи?“

Ни ка ко не мо гу да раз у мем за што су деч је бај ке, а на ро чи­то, ево, не мач ке, то ли ко ту жне, гро зне, стра вич не.

Никола Живковић8

3. ја ну ар 1986.Снег је ју трос ско ро пот пу но не стао. Ото пли ло, плус че ти­

ри сте пе на. На пи сао пи сма: Бран ку, Мар. Јур. и Кар. У би бли о­те ци (Sta at sbibl). Не ко гла сно зо ве мо је име. Угле дао Ј. Ј. Об ра­до ва ли се не на да ном су сре ту при ја те ља ко ји се, ево, ду го ни су ви де ли. У обли жњем ита ли јан ском ре сто ра ну по пи ли ка фу.

По сле под не оти шао на ро ђен дан Рај ки не пра ба ке. Па у ла Ру мел сла ви 88. ро ђен дан. Чи та во вре ме сам се део по ред ње. Нај ви ше ми је при ча ла о мај ци, ко ју је ра но из гу би ла, и о свом де тињ ству у се лу Тан ро де у Ти рин ги ји, не да ле ко од Вај ма ра.

Уве че по чео да па да густ снег. Се део два са та за рад ним сто­лом. Ов де се осе ћам без бед ним. Знам да ми је ту ме сто. Чи тао че ти ри са та.

4. ја ну ар 1986.Ју трос Бер лин осва нуо под бе лим по кри ва чем. Но ћас па ло

мно го сне га. Пре под не про ше тао се са Ка рин око је зе ра Gru­ne wald. Сти гла раз глед ни ца мо је се стре из Ита ли је. Ка сно ру­ча ли и спа ва ли до пет по сле под не. Де те од ве зли ауто бу сом бр. 86 u Ste glitz, код ба ке Рут, а Ка ти и ја про ду жи ли на кон церт у Phil har mo nie. На про гра му: 1. Igor Stra vin ski, Bläsersinfonien; 2. Mic hael Pip pett, Fan ta sia con cer tan te; 3. L. van Bet tho ven, Sympho nie Nr. VII A­Dur op.92; di ri gent: Co lin Da vis.

Док сам слу шао му зи ку Стра вин ског па де ми на па мет Љиљ. Ка ран. Ишли смо у исти раз ред основ не шко ле у Цри кве ни ци, од 1959. до 1962. Би ла је мо ја ти ха, деч ја сим па ти ја. Ни сам је, да кле, ви део два де сет и че ти ри го ди не, ни ка да ра ни је ни сам ми­слио на њу, а са да је се, ево, слу ша ју ћи Стра вин ског, се тих.

5. ја ну ар 1986.Тем пе ра ту ра ва зду ха пре под не из но си ми нус је дан сте пен.

Снег пре стао да па да. По сле под не про ше тао се са Ка ти и Дит. Бл. до Тој фелс бер га. Да нас ни је био лош дан. Чи тао два са та, пи сао три.

Берлински записи 9

6. ја ну ар 1986.Пре Иве Ан дри ћа у Бер ли ну је, као кра љев ски ју го сло вен­

ски по сла ник, бо ра вио Алек сан дар Цин цар Мар ко вић, и то од де цем бра 1935. до фе бру а ра 1939. До са да ни сам ус пео да про­на ђем го то во ни шта о Цин ца ру Мар ко ви ћу и ње го вој де лат но­сти у не мач кој пре сто ни ци.

7. ја ну ар 1986.Пре под не у Уни вер зи тет ској би бли о те ци. Вра тио две

књи ге и ко пи рао књи гу о Б. Брех ту за Бран ка Мат., а за се бе ко пи рао це лу књи гу про фе со ра Кон стан ти но ви ћа (Zo ran Kon­stan ti no vic, „De utsche Re i se beschre i bung über Ser bien und Mon­te ne gro“, Ver lag „R. Ol den bo urg“, München 1960, S. 229).

Се тио сам се ка ко сам се по нео пре де се так да на у јед ном дру штву. Бе сан још увек на са мог се бе. „Ver fluc hte Un vor sic htig­ke it.“ Ре а го вао сам бр зо пле то, не про ми шље но. На дам се да ни­ко у дру штву ово ни је та ко до бро ви део. Осе ћам се ве о ма не­при јат но и то пре све га пред са мим со бом. Про кле та мо ја по­вр шност, ла ко ми сле ност!

8. ја ну ар 1986.K. од ве ла де те у ор ди на ци ју, а ја остао код ку ће. Се део за

сво јим сто лом до под не, ка да су по нас до шли Сла ма ји. Па вле је Сло вак, ро ђен у Ста рој Па зо ви, а Зла та је ро ђе на Жив ко вић, та ко ђе из Дра го ше ва ца. Ми смо да љи ро ђа ци. Оти шао са њи ма на Сло бод ни уни вер зи тет (у „Ro stla u be“). Њи хо ва кћер ка на­ме ра ва да сту ди ра фран цу ски и ја сам оти шао да се рас пи там у се кре та ри ја ту уни вер зи те та ко је усло ве мо ра да ис пу ни ка ко би мо гла да се упи ше на фа кул тет. То ком во жње, Зла та ми је при­ча ла о мом де ди Или ји Жив ко ви ћу. Она је ста ри ја око два де сет го ди на од ме не и пам ти до бро мог „ђе да Ску ле та“, ка ко су га у се лу зва ли. Де ци је во лео да го во ри „иди те у скул“, јер је још пре Пр вог свет ског ра та го ди на ма жи вео у Сје ди ње ним Др жа ва ма. При ча ла ми је да га се до бро се ћа, јер је то ком ле пих да на обич­

Никола Живковић10

но се део пред ку ћом: „Увек је чи тао. Нај че шће „Би бли ју“, и то на ен гле ском. Био је ду бо ко ре ли ги о зан чо век. Ку ћа мог ђе да Јан ка и твог ђе да Или је би ле су јед на до дру ге.“

9. ја ну ар 1986.„Ich seh ne mich zurück nach der aben te ur lic hen Fremd he it

zwischen uns“, Пе тер Ханд ке. Сјај но на пи са на ми сао. Ово би ва ља ло пре ве сти. Мо жда ова ко: „Че знем за вре ме ном ка да је ме ђу на ма по сто ја ла све жи на не по зна тог, ту ђег, но вог.“

10. ја ну ар1986.Ве о ма хла дан дан. Бер лин ски ра дио „Ri as“ ја вља да тем пе­

ра ту ра у под не из но си ми нус је да на ест сте пе ни. Ми ран, до бар дан, исти на „not hing, in deed, but work all day long.“ Са мо сам се про ше тао до об да ни шта. Чу ди ме и ра ду је ко ли ко ми ова кав ми ран, јед но ли чан жи вот од го ва ра. Сре ћан сам. Ка ти, ме ђу­тим, ве ру је да сам су ви ше строг пре ма са мом се би.

По сле под не чи тао „Кри тич ки при руч ник пси хи ја три је“ (G. Jer vis). По штар про шао по ред ме не. „No let ters! – a sad di­sap po int ment.“ А оче ки вао сам јед но или два дра га пи сма. Око по но ћи ви дим, бла го да ре ћи улич ној ра све ти, да па да густ снег. Чи тао че ти ри са та, пи сао два.

11. ја ну ар 1986.Де те на те ле фо ну. Слу шам ка ко то она при род но раз го ва­

ра: „Gu ten Tag! Hi er ist Raj ka“. А, ево, има све га че ти ри го ди не! А њен отац не ће ни ка да мо ћи да „пре ко жи це“ та ко опу ште но раз го ва ра.

Не ки љу ди уми ру без ре чи, ти хо, на пу ште ни и са ми. Дру ги опет же ле, и че сто успе ва ју да из го во ре не ко сло во или по след­њу же љу, по ру ку, ми сао. За ге не ра ла Ан то на Ива но ви ча Де ни­ки на ње го ва же на све до чи да су му по след ње ре чи, 7. ав гу ста 1947, у бол ни ци у Ан Ар бо ру, у аме рич кој др жа ви Ми чи ген, би ле: „Вот не уви жу, как Рос сия спа сет са.“ Ако по сто ји не што

Берлински записи 11

ти пич но ру ско, он да је то ова крат ка ре че ни ца и ду бо ка ода­ност и љу бав мно гих Ру са за сво ју „ро ди ну“. Цео жи вот бо рио се за Ру си ју, па та ко и са да, у аме рич ком из гнан ству, ми слио је на њу. Смрт га је по ко си ла док је пи сао сво је ме мо а ре. Ње го­ва су пру га Ксе ни ја ка же да је умро ка да је ге не рал „при сту пил к опи са нию од но го из слав не й ших эпи зо дов рус ской во ен ной ис то рии, бру си лов ско го на сту пле ния 1916 г.“ Смрт је за у ста ви­ла пе ро овог да ро ви тог Ру са. Та ко је оста ла не до вр ше на „вос­по ми на нья ле ген дар но го рус ско го ге не ра ла, од но го из ру ко­во ди те лей Бе ло го дви же ния“. Ле та 1919. Де ни кин је осво јио Дон бас, а у ок то бру је пре о тео од цр ве них град Орел, а по сто ја­ла је ре ал на мо гућ ност да осво ји и Ту лу. Та ко се те је се ни на шао на от при ли ке две сто ти не ки ло ме та ра од во ље не Мо скве. Власт бољ ше ви ка би ла је озбиљ но уз др ма на. Исто ри ча ри се сла жу да је Де ни кин мо гао „уз са мо ма ло ви ше сре ће“ да обо ри Ле њи на и ње го ву вла ду. Или, ка ко ње го ви исто ми шље ни ци ка жу, „ког да еще мо жно бы ло спа сти Рос сию и ее ку ль ту ру от ком му ни сти­че ско го про из во ла и мра ко бе сия“.

12. ја ну ар 1986.Сан: се дим са Бран ком Мат. у ње го вом ста ну, на Пан тов ча­

ку. При ча ми о Бо жи Ков., ка ко се ре дов но дру же и ка ко раз го­ва ра ју те ле фо ном сва ки дан нај ма ње три пу та. „Ни ко ла, да ли си ти ви дио ње го ве ру ке? Не до па да ју ми се ни ма ло.“ Пи там га за де вој ке из на ших сту дент ских да на. Ка же да су се све срећ но уда ле. Још у то ку да на ва ља да се ауто бу сом вра тим у Бер лин. Пу ту јем пре ко Че шке. Та ко ме оба ве стио во зач ауто бу са. Ма ло ми је чуд но, јер знам да се обич но иде пре ко Аустри је: Грац–Салц бург, па Мин хен и Нир нберг.

Цео дан код ку ће. По спре мао ства ри, ру ко пи се. Нај ви ше вре ме на утро шио сам у сре ђи ва њу сво је би бли о те ке, ко ја са да има пре ко хи ља ду књи га. У де сет уве че сти гли нам го сти из Хо­лан ди је (Tho mas i Go ver din). Та ко је про те као и овај ми ран и сре ћан дан. Чи тао че ти ри са та.