Запромјене!

БИЛТЕН ГРАДСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ БАЊАЛУКА јуни/јули 2014.

Подношећи извјештај о досадашњем раду Шешић је казао да је подмладак Српске демократске странке, на чијем је челу посљедње три године, предузео бројне активности у овом периоду.

“Између осталог, у неколико наврата дали смо свој допринос у чишћењу града. Ако смо могли очистити право смеће, можемо очи-стити и политичко смеће”, изјавио је Шешић.

Говорећи о плановима за предстојећи период , Шешић је рекао да ће главни акценат бити стављен на јачање и омасовљење “омладинског погона” Српске демократске странке у Бањалуци.

Шешић је на крају поручио да бањалучки подмладак СДС-а на

предстојеће изборе иде са слоганом “Млади за промјене”, јер су управо млади, како је рекао, она покретачка снага која заиста може да промијени ствари.

Присутнима се обратио и потпредсједник Српске демократске странке и предсједник Извршног одбора Градске организације СДС-а Бања Лука, Огњен Тадић, који је том приликом истакао да су очи цијелог српског народа упрте у Бањалуку. “Промјене нема ко други да уради осим вас. Морате бити поштени. Морате бити патриоте. Морате бити заједно. Ако живите и радите тако, успјех ће доћи сам по себи”, изјавио је Тадић.

Генерални секретар Српске демократске странке, Драган Ћузулан,

који се такође обратио присутнима, казао је да је бањалучки Градски одбор један најбољих дијелова СДС-а у Републици Српској. Нагласивши да у Републици Српској влада једна потпуно накарадна аутократија, Ћузулан је рекао да Бања Лука и цијела Република Српска заслужују боље, те да сви, а нарочито млади, морају уложити велики напор како би се ствари промијениле након октобра.

Преносећи поздраве младих СДС-оваца из цијеле Републике Српске, предсједник омладине Српске демократске странке, Игор Остојић, поручио је присутнима да су млади елита СДС-а, јер су дио једне господске странке која ће након 12.октобра Републику Српску повести у бољу будућност, од оне које нуде “црвени” који су сада на власти.

Са слоганом “Млади за промјене” до побједе на предстојећим изборимаУ Бањалуци је одржана Скупштина Омладинске организације Српске демократске странке Бања Лука, на којој је за предсједника поново изабран Давор Шешић.

Младен Босић и Огњен Тадић: Људи за промјене

Послије кукавичке капитулације пред воденом стихијом, која је 16. маја опустошила значајан дио Бањалуке, власт највећег града у Републици Српској потврдила је своју неспособност да се избори са ванредном ситуацијом каснијом хаотичном организацијом чишћења оних дијелова Бањалуке, који су највише страдали у мајској поплави.

Ни „црвени метео-аларм“, који је за подручје централног Балкана активиран још у понедјељак, 12. маја, ни многобројна упозорења да се при-ближава циклон „Тамара“, који ће донијети падавине незабиљежене у протеклих 120 година,а што ће опасно подићи водостаје свих ријека, нису били довољни да пробуде успава-не градске властодршце да реагују на вријеме и ,ако не спријече ,онда бар да ублаже посљедице воденог таласа, који је за свега неколико сати потопио Карановац, Српске топлице, Кумсале, Чесму, Врбању, дијелове Доца, Лазарева ... А када се догодило то што се догодило, када је готово половина Бањалуке претворена у језера и мочваре, када је „крајишка љепотица“ остала без четири моста, а поједина насеља одсјечена од свијета, актуелна град-ска и републичка власт покушала је на све могуће начине да „црно направе бијелим“. Као папагаји су понављали да вода из акумулације ХЕ „Бочац“ није узрок потапања Бањалуке, мада су чињенице гово-риле сасвим другачије. Највјернији медијски слуга садашње власти , Радио-телевизија РС , тих дана је свакодневно извјештавала о стању у хидоелектрани „Бочац“. У мага-зину „Печат“ ове медијске куће, приказаном 15. маја, речено је да је хидроакумулација у Бочцу „пуна“ и да се у њој налази 55 милиона куб-

них метара воде, а Недељко Кесић, директор ХЕ „Бочац“, изјавио је да према Бањалуци „тренутно иде 410 кубика воде у секунди“. Дан касније, у вријеме пуног замаха катаклизме, у 14. минуту другог дневника РТРС-а, аутор прилога о ХЕ „Бочац“ је рекао да је тог дана из хидроакумулације испуштано чак 790 кубика воде у секунди!

Власт је, наравно, на све могуће начине покушала да демантује да је оволика количина воде могла да потопи поједина бањалучка насеља. Међутим, смијешно је дјеловала изјава републичког министра индустрије и енергетике, Жељка Ковачевића, који је у истом дневнику РТРС-а, на брани ХЕ „Бочац“ изјавио да „два тунела раде сасвим нормално и у редовним условима они овако раде...“. Да, поштовани министре, али у нормалним условима вода која прође кроз та два тунела не потапа Бањалуку!

Још смјешније звучи реченица, коју је новинарка РТРС-а истог да-на, дакле 16. маја, изговорила у 15. минуту другог дневника РТРС-а: „У поређењу са 2010. годином, када су биле велике поплаве, хидроелектра-на „Бочац“ испуштала је 680 куби-ка воде, што је за 35 кубика мање у односу на садашњу ситуацију, а 1996. године хидроелектрана је испуш-тала 780 кубика - 200 кубика више него данас...“ Или је тој новинарки математика слаба страна, или је у свеопштој паници да се ситуација прикаже што безазленијом (а, не за-боравимо, у ноћи са 15. на 16. маја и до поднева 16. маја поплављена су сва поменута бањалучка насеља), извор ове информације је побркао лончиће, новинарка закувала лош рачун, њен уредник прогутао кнедлу,

а остатак Бањалуке попио „врба-ску чорбу“.

Ипак, потапање највећег града у нашој Републици и упорно настојање власти да сакрију истину да је, за-право, лош прорачун руководства ХЕ „Бочац“ један од криваца за највећу катастрофу на подручју Бањалуке послије земљотреса из 1969. године, најсликовитије је описао један наш суграђанин из Лазарева, којем је водена стихија однијела све што је годинама сти-цао: „Уторак, сриједа, четвртак... пада киша из неба и земље. Врбас је за то вријеме порастао за метар-метар и по, али није био ни близу излијевања. И у ноћи са четвртка на петак киша пада из неба и земље и одједном, за непун сат времена, Врбас подивља, надође за два-три метра и поплави нас. И тако, тече Врбас кроз моју кућу једно четврт дана и почне да опада. У суботу, Врбаса нигдје. Протутњао је кроз моју кућу и оставио хаос. А киша и даље пада из неба и земље...“

У суботу, 17. маја, готово сва при-градска насеља Бањалуке осванула су непрепознатиљива. Умјесто да ефикасном организацијом распореде многобројне добровољце на критичне тачке, како би помогли унесрећеном становништву у чишћењу њихових домова, одвозу огромне количине смећа из потопљених дијелова града и допремању интервентне помоћи, Градска управа Бањалуке је те ис-те добровољце натјерала или да се самоорганизују и самостално оду на поплављена подручја или да се, једноставно, врате кући. Зашто? Зато што је та (махом) омладина сатима сједила испред зграде Град-ске управе и чекала аутобусе за пре-воз у поједине дијелове Бањалуке, који - наравно - нису долазили. Или јесу, али на кашичицу. Опет, зашто? Зато што градска власт није имала снаге да нареди редукцију градског саобраћаја и, у ванредној ситуацији, ангажује преостале ау-тобусе да возе добровољце да по-мажу својим суграђанима. Због тога је огроман број омладинаца, дубоко

разочаран чињеницом да их градо-начелник Слободан Гаврановић, једноставно, вуче за нос и прави будалама, био принуђен на (већ по-менуто) самоорганизовање или је на крају одустао од свега и вратио се својим кућама.

Пошто су и пуних пет дана послије катастрофалне поплаве поједина бањалучка насеља личила на бојно поље, претрпана смећем, из којег је почео да се шири ужасан смрад, Градска управа је 21. маја повукла очајнички потез - увела је при-нудни рад за све мушкарце запо-слене у тој локалној институцији власти. И, опет, до изражаја је до-шла неспособност Гаврановићевих савјетника и начелника одјељења да организују двије најважније ка-рике у ланцу помоћи унесрећеним људима: транспорт људи на зборна мјеста и њихов распоред по градским локацијама, које је требало очисти-ти. Обје карике функционисале су на принципу „неуређеног хаоса“, што је довело до великог огорчења радника Градске управе Бањалуке. Ти људи били су спремни да по-могну својим суграђанима, који су у поплавама изгубили све, али их је невиђено лоша организација тог посла (недостатак превоза, опреме за рад, трактора и камиона за уто-вар смећа, огроман „празан ход“, просторно несналажење вођа ти-мова, итд) оставила у невјерици да је таква врста аматеризма, у оваквој ситуацији, могућа у 21. вијеку.

Истински хероји Бањалуке у мају ове године били су, прије свих, ва-трогасци и наши млади суграђани, који су помогли онима, којима су поплаве промијениле живот из коријена, а на локалној власти, на челу са градоначелником Слобо-даном Гаврановићем, остаје ве-лики печат срамоте да је потпуно погубила конце у ситуацији када је, само захваљујући Свевишњем, огромна природна непогода про-шла без људских жртава.

Истраживачки тим БАЊАЛУКАПРЕС-а

Аматеризам градске власти

На основу Бијеле књиге и Декларације Скупштине Актива жена Српске демократске странке, „Жене за политичке промјене“, Актив жена Градског одбора Српске демо-кратске странке Бања Лука, припре-мио је, након спроведене анализе,

Програм мјера за средњорочно (пе-риод 2014-2018) дјеловање у правцу унапређења положаја жена и род-не равноправности у Републици Српској. Овај програм заснован је на тренутном стању и потребама , и иако је специфично усмјерен на

жене и родну равноправност, сад-ржи важне мјере и активности које ће свој утицај и учинак имати на различите друштвене групе жена и мушкараца, те на укупан друштвени, економски и политички напредак.

Да би се ово постигло, потребно je oдредити приоритетне области, као што су:- рад, запошљавање и приступ ре-

сурсима;- равноправно учешће жена и муш-

караца у управљању и одлучивању;- унапређење положаја жена на

селу;- спречавање и сузбијање насиља

над женама и насиља у породици;- родна равноправност у образовању,

науци, култури и спорту;- социјална заштита и здравље же-

на и мушкараца и

- нормативно-правни и институ-ционални оквир који регулише рад органа управе, свих других органа власти у оквиру законодав-них органа, правосуђа и јединица локалне самоуправе.

Доступни статистички подаци указују да су у Републици Српској и даље веома изражене родне неједнакости у различитим аспек-тима партиципације у друштву:

1) политичка партиципација - жене су недовољно заступљене на положајима политичке моћи и одлучивања. Међу посланицима Народне скупштине Републике Српске, жене чине 21,7%, у Вијећу народа РС су заступљене са 14,8% делегата, али чине готово трећину министара (31,2%);

Брига о борачкој популацији представља, у ствари, параван за енормно богаћење бездушника, који суштински раде на изгуравању бораца из свих друштвених токо-ва. Не постоји ниједна друштвена сфера у Бањалуци, у коју су борачке категорије становништва укључене и на коју могу утицати. Градски властодршци су нам, повремено, нудили смијешна објашњења како троше буџетске паре да би борци-ма било боље. А онда нам је тужи-лаштво, подизањем оптужнице, објаснило како се то дотадашњи на-челник одјељења за борачка питања у локалној самоуправи односио пре-ма новцу намијењеном борцима.

Ово су ријечи предсједника Ресор-ног одбора за борачка питања ГО СДС Бањалука, Предрага Милосавића, који ће у редовима који слиједе за „Бањалукапрес“ открити како - ми-мо бљештавих рефлектора режим-ских медија и хвалоспјева о Српској, као обећаној земљи - живе борачке категорије становништва у највећем граду наше Републике...

БАЊАЛУКАПРЕС: Какво је Ваше мишљење о положају бора-ца, који су градили нашу Републи-ку, у највећем граду Српске?

Милосавић: Борачка популација је деградирана у свим сферама људског битисања. Већина српских бораца је у категорији сиромашних или је на прагу сиромаштва. Живот

им се свео на мукотрпну борбу за голи биолошки опстанак. Као та-кав, борац нема ни воље, ни снаге, а ни могућности, да се сам укључи у друштвени живот. А градске власти, осим испразним флоскулама, ничим не покушавају да извуку борца из тог безнађа. У оваквој заједници постало је непопуларно бити борац!

БАЊАЛУКАПРЕС: Који су кључни проблеми борачке популације у Бањалуци?

Милосавић: Сви проблеми у нашем граду на најдиректнији на-чин одражавају се на српског борца. Уништена привреда је проузроко-вала велику незапосленост, а ова је највише покосила борце. Наравно да је то проузроковало и хроничну беспарицу. Здравствени статус бо-раца је у очајном стању. Илустрације ради, навешћу податак да је крајем деведесетих година прошлог вијека просјечна старост умрлих мушкара-ца била 77 година, док је у прошлој, 2013. години, њихова просјечна старост износила свега 70,1 годи-ну. Дакле, борци умиру врло млади. Осјећај безвриједности и искориш-тености снажно погађа борце. Власт је омаловажила достојанство и ау-торитет бораца и исмијала борачки патриотизам.

БАЊАЛУКАПРЕС: Да ли бо-рачку организацију на градском и републичком нивоу воде људи

који се искрено залажу за већа права демобилисаних бораца?

Милосавић: Заиста је и бес-мислено и неморално што се већ трећи мандат (12 година) исти људи „бирају“ на руководећа мјеста у борачкој организацији. Сигурно је да су давно требали доћи нови људи, са новим идејама и са другачијим моралним принципима. Сви закони који су донесени за вријеме влада-вине садашњег руководства БОРС-а (Закон о раду, Закон о ПИО, Закон о правима бораца, Породица погину-лих бораца и РВИ) су деградирали борце, како у материјалном, тако и у моралном смислу. Не само да се од стране функционера БОРС-а није чуо глас „против“, већ су они преузели улогу портпарола Владе РС, објашњавајући борцима како нема новца. На тај начин су се јасно декларисали и показали чије инте-ресе заступају - борачке свакако не!

БАЊАЛУКАПРЕС: Неоспорне су заслуге СДС-а у Одбрамбено-отаџбинском рату, као једине снаге, која је окупила српски на-род под исту заставу, како би се одбранио од оних, који су прижељкивали да се понови по-гром Срба из Другог свјетског ра-та. Да ли ГО СДС Бањалука има конкретан програм за побољшање статуса борачке популације у на-шем граду? Које су основне одред-нице тог програма?

Милосавић: Ресорни одбор за борачка питања ГО СДС Бањалука чини 25 бораца-првокатегорника, разних образовних профила. То су честити људи, без мрље у својој ратној и животној прошлости. Навешћу само неке од мјера за које се већ сада залажемо да угледају свјетло дана:- враћање одузетих надлежности

БОРС-у од стране Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у Бањалуци,

- постављање начелника тог одјељења по борачким, а не по страначким критеријумима,

- изградња централног спомен-обиљежја насупрот Палате предсједника Републике Српске, а не у окружењу пијаца – џамија Ферхадија,

- умањење свих такси за борце за 50%,

- додјела бесплатних грађевинских дозвола,

- умањење за 30% свих дажбина за борце који региструју предузеће и покрећу сопствени бизнис,

- бесплатно лијечење бораца,- садашњи Закон о правима бораца,

ППБ И РВИ прогласити неустав-ним и приступити изгласавању новог закона и

- основати Фонд борачко-инва-лидске заштите и дефинисати Законом његов рад...

СДС је препознао кључне про-блеме борачке популације и учиниће све што је потребно да створи такав амбијент, у којем ће наша дјеца имати и жељу и услове да са поносом кажу да су грађани Републике Српске коју су створили њихови очеви.

ВРАТИТИ БОРЦИМА ДОСТОЈАНСТВО

Афирмисати улогу и значај жене у политици

Интервју: Предраг Милосавићпредсједник Ресорног одбора за борачка питања Градске организације СДС Бањалука

Извод из програма Актива жена Градске организације СДС БањалукаПише: др Љиљана Граховац, предсједница Актива жена СДС Бањалука

Издавач билтена БАЊАЛУКА ПРЕС је ГО СДС Бања Лука.Адреса: Јована Дучића 23а/25 (круг "Чајавецa")Телефон: 051 211 947, Факс: 051 217 848

www.sdsrs.org

2) родне неједнакости у образовању - више од половине жена нема образовање изнад основ-ног, односно не посједује никакве квалификације, а међу женама удио особа са завршеном средњом шко-лом и факултетом биљежи мањи проценат него међу мушкарцима;

3) родне неједнакости на тржиш-ту рада - неједнакости су израже-не кроз бројне димензије: рјеђи излазак на тржиште рада, слабије шансе да се запосле и веће шансе да остану незапослене, мањи удио непољопривредне запослености

међу запосленим женама него међу запосленим мушкарцима и рјеђе заступљено предузетништво и са-мозапосленост;

У области равноправног учешћа жена и мушкараца у управљању и одлучивању неопходно је успоста-вити ефикасан нормативно-правни оквир, механизме и инструменте за осигурање равноправног учешћа жена и мушкараца на мјестима одлучивања и управљања у ор-ганима власти на свим нивоима и у јавним предузећима, те ут-врдити родно одговорне и родно осјетљиве програме, структуре, функционисање и праксу политич-ких партија. Повећан број жена на мјестима одлучивања и управљања подразумијева склађивање изборног законодавства и других закона као и других прописа који директно или индиректно регулишу учешће жена у политичком и јавном одлучивању са обавезујућим нормативно-прав-ним стандардима за равноправност полова, као и усклађивање закона и других прописа који се односе на именовања и постављења жена у тијелима управљања у извршној, законодавној и судској власти . Ис-

то тако, Актив жена ће подржати и развијање сарадње и повезивање жена које се баве или се желе ба-вити политиком на свим нивоима, афирмишући Политичку академију као институцију за едукацију жена с циљем већег ангажмана у поли-тичким процесима.

У погледу унапређења положаја жена на селу, урађена је свеобух-ватна анализа стања на терену и потцртани сљедећи правци:• Унаприједити економски положај

жена на селу,• Побољшати услове живота и при-

ступ јавним услугама на сеоским подручјима,

• Оснажити друштвени положај жена на селу и свијест о њиховој улози и значају,

• Подржати, системским мјерама, удруживања жена у организације, задруге, солидарне групе ради успостављања равноправног влас-ништва над земљом жена, члани-ца пољопривредних газдинстава и домаћинстава,

• Обезбиједити, законским и/или другим мјерама да жене буду укључене у доношење свих од-лука које се односе на развој се-

ла, побољшати квалитет живота на селу и смањење сиромаштва, како би потребе, приоритети и интереси жена били равноправ-но уважавани,

• Размотрити могућности друшт-веног признања неплаћеног и добровољног рада жена као важног удјела у бруто друштвеном про-изводу и вредновању доприноса жена на селу у развоју сеоских подручја,

• Увођење, као обавезног критеријума за додјелу повла-стица, грантова и кредита, саглас-ности и изјаве жена као супруга и чланица пољопривредних газ-динстава и домаћинстава ,

• Увести посебне кредитне про-граме и обезбјеђивање лакшег приступа кредитима за же-не које живе на селу и баве се пољопривредном производњом и руралним развојем, као и другим облицима привређивања на селу, и

• Афирмисати сеоски туризам, производњу и прераду љековитог биља, производњу здраве хра-не, очување културне баштине, производњу и прераду млијека, рибогојство итд.

У мјесним бањалучким заједницама Ада, Чесма, Врбања и Дебељаци живи око 14 000 ста-новника и њих већ годинама муче исти проблеми , попут санације појединих саобраћајница која није никад ни започета па самим тим ни ријешена.

МЗ „Чесма“ једно је од насеља које је највише страдало у мајским поплавама, у којима је уништено око 140 домаћинстава. Поред уништених кућа и имања, проблем представљају и путни правци из овог насеља који воде према граду и даље.

Предсједник Подручног одбора „Исток“ Градске организације СДС Бањалука Младен Кајкут каже да је ово насеље дјелимично блокирано порушеним мостом у поплавама. Према његовој процјени порушени мост вјероватно неће бити саниран ни за 10 година, јер постоје и дру-ги проблеми тешки више милио-на конвертибилних марака. Други мост, иако оштећен, има само једну коловозну траку, па је и њега тре-бало већ одавно проширити или направити нови. Као друга опција

појављује се мост у Трапистима који представља велику заобилазницу свим мјештанима овог насеља.

Међутим, проблем са којим се суочавају мјештани у вишим зонама овог насеља јесте питка вода. До сада су се мјештани ове Мјесне заједнице више пута обраћали, штрајковали испред Градске управе, а све што су добили била су само обећања. И тако 12 година. „Поражавајуће је да се у граду улаже велика сума новца у којекакве ствари а насеља која су удаљена свега неколико ки-лометара као да не постоје на мапи. Сви су упознати да се ово насеље интезивно насељава посљедњих 10 година и непојмљиво је да у 21. вијеку становништво скоро па не-ма питку воду“ констатује Кајкут.

Стари проблем, добро познат мјештанима насеља „Ада“ јесте ин-фраструктура јер и мало већа киша у овом насељу поплави саобраћајнице, изазива непроходност саобраћаја и активира клизишта која угрожавају домаћинства, житеље овог насеља и све учеснике у саобраћају.

„Проблем имамо и код Градског олимпијског базена, тачније код прилаза. Није у реду да један такав објекат, који је од значаја не само за Град него и Репбулику Српску и спорт уопште, буде потопљен са пола метра воде послије мало јаче кише,“ истакао је Кајкут.

Након посљедних поплава појавио се и нови проблем – дио потпорног зида на магистраном путу Бањалука – Челинац, испод „Веселог бријега“ који тренутно представља опасност за пјешака и бицилисте.

Мјесне заједнице Дебељаци и Врбања још увијек немају адекват-не прилазе и саобраћајнице, али и

комуналну структуру и заиста чу-ди чињеница да у насељима која су удаљена само неколико километара од центра Бањалуке, живот као да је стао у 18. вијеку.

Кајкут је додао да су услови за живот у овим бањалучким насељима несношљиви, а како тренутно ства-ри стоје, за рјешавање тих проблема нема довољно новца у градској каси.

Он сматра да је провјерена чињеница да мјешетане ових насеља градске власти посјете само у вријеме предизборне кампање и да послије добију амнезију.

„Нису могли да ријеше еле-ментарне ствари у посљедњих 12 година као што је снадбјевање во-дом за пиће, тако да се закључак о цивилизованом свијету и животу достојног човјека 21. вијека, може сам извести,“ закључио је Кајкут.

БАЊАЛУЧКА НАСЕЉА У “ГРАДСКОЈ” ЗОНИЧини се као да живимо у 18. вијеку

Запромјене!

јуни/јули 2014.

Додатак

ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА САВЈЕТА ЗА КУЛТУРУ ГРАДСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕСРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ БАЊА ЛУКА

Овај документ настао је вишемјесечним прикупљањем и анализом података добијених из различитих извора, како би се сагледали поједини аспекти ове сложене проблематике. Сам приступ био је инклузиван, у смислу партиципације различитих актера у области културе. Констатације наведене у овом документу изведене су из извора који обухватају стручне и научне студије, интернет портале и форуме, медијске објаве и интервјуе, те неформалне дискусије о појединим проблемима са компетентним и заинтересо-ваним саговорницима. С обзиром на његов карактер и намјену, појединачни извори нису експлицитно наведени, а приступ „споља“ подразумијева перспективу грађана за-интересованих за унапређење ове области. Такође, овако одабрана „тачка гледишта“ нужно указује на мањкавости система, нетранспарентност и недовољну информисаност и подразумијева критички став у циљу квалитативних промјена у области културе.

Зашто је култура важна?Култура је предуслов за настанак и развој хуманог

друштва, а њена најзначајнија функција је интегративна. Културна политика једне земље успоставља и афирмише вриједности друштва, поставља циљеве и проналази на-чине како их постићи. Учешће у њеном креирању оснажује локалне заједнице у погледу поштивања људских права, осигурања одрживости социјалне правде, културне инклузије, међугенерацијске једнакости, равноправности полова, што заправо представља спровођење уставних обавеза кроз јавну политику.

Концепти развоја села у великој мјери зависе од културних политика. Руралне заједнице су база за бригу о традицијској култури: нематеријална културна баш-тина у свјетлу Конвенције Унеско 2003. претпоставља живу традицију и одржив развој заснован на културном насљеђу. Интегрисани социјални развој подразумијева и подстицање културног стваралаштва на селу и за село. Очување културног насљеђа обезбјеђује осјећај идентитета и континуитета локалних заједница, а дигитализација њихову партиципацију у културном животу шире заједнице. Дигиталне библиотеке и програми цјеложивотног учења, укључујући и студирање на даљину, подстичу развој људских ресурса, али и информационо – технолошких капацитета. Не само кроз економску и аграрну политику, него и кроз културну политику, држава мора допринијети да живот на селу добије потребан квалитет, нарочито за младе и за жене, те постане економски одржив и просперитетан. И не само на селу: један од услова за стране инвестиције је и квалитет живота исказан кроз присуство културних садржаја – то је оно што задржава на локалном нивоу младе и квалитетне људе, али и пословне посјетиоце и туристе.

Култура у односу на спољно окружење има репрезента-тивну функцију. Домети и ограничења културне дипломатије

одређени су оквиром који проистиче из Дејтонског мировног споразума, а интерес и обавеза Републике Српске је да се у том контексту позиционира на најбољи могући начин. Интензивна културна дипломатија отвара пут економији, трговини и туризму, и изнад свега институционалном грађењу позитивне репутације Републике Српске. Флек-сибилност коју нуди културна дипломатија пружа већу могућност комуникације, и презентације вриједности за које се залажу институције Републике Српске.

Култура је важна претпоставка за критички став о свему што се у држави дешава, коректив јавног мњења, иницијатор јавне и политичке дебате. Има функцију заштите демократског друштва од регресивних трендова, вулгарног етатизма. Јавни интерес у култури мора бити изнад лобија, завичајних, политичких, родбинских и колегијалних веза. Због тога водећу улогу у институцијама културе не могу имати људи по превасходној логици партијске припад-ности, него врсни интелектуалци и угледни умјетници са менаџерским способностима.

У процесу преговора о приступању ЕУ, нарочито за преговарачко поглавље 26 које се односи на образовање и културу неопходна је квалитетна припрема, и за то се треба на вријеме побринути. Будућност Европе одредиће спрем-ност за управљање културном различитошћу, а будућност Републике Српске спремност да у суочавању са изазовима европских интеграција искаже јасан „културни одговор“.

Уз образовни систем, креативни и иновацијски потенцијал културе представља основу за напредак и економски развој друштва. Култура је важна као простор у коме се плодно укрштају императиви наше цивилизације: глобално тржиште, економски развој и културне индустрије с једне стране, и са друге, неотуђиво право различитог погледа на свијет, и његовања различитих вриједности кроз културно и умјетничко стваралаштво.

Како до културе? Мјере за промовисање и спровођење културне по-

литике СДС-а• Афирмација културе Републике Српске као

развојног потенцијала и културне политике која ће бити мјесто сусрета између јавног и приватног, институционалног и локалног, елитног и масовног, класичног и алтернативног, националног и универ-залног, умјетности и индустрије.

• Промишљено повезивање професионалног, аматер-ског и алтернативног дјеловања, уз уважавање спец-ифичних квалитета, као што су умјетничка креација, масовна партиципација и необична интерпретација, односно локализација, уз афирмацију става да свака дјелатност у култури има своје конзументе.

• Стална брига за национално културно насљеђе, за-штиту и промоцију споменика културе, ћирилице, националне историје и умјетности, као најважнијег сегмента културне политике. С тим у вези, зала-жемо се за интензивније осмишљавање садржаја и пројеката које нуди Споразум о специјалним и паралелним везама Републике Српске и Републи-ке Србије, и на тој основи потписан Меморандум о сарадњи у области културе. Нарочито је значајно остварити сарадњу са Републиком Србијом на пољу

имплементације Унеско конвенција о заштити кул-турних споменика и нематеријалног културног насљеђа.

• Залагање за аутономност одлучивања у култу-ри, независан статус културних дјелатности и умјетности лишен политичких и идеолошких им-ператива. Оснивање независних, потпуно струч-них и компетентних комисија, овлаштених не само за вредновање пројеката у култури него и за доношење одлука које су обавезујуће за Мини-старство. Јавности мора бити познат састав струч-них комисија и управних одбора, које одлучују о активностима које ће бити реализоване. Стручне комисије формиране за неку умјетничку област треба да формирају прецизне и јасне критеријуме за суфинансирање, а ти правилници треба да буду стављени на увид јавности, као и стручне референ-це чланова комисије.

• Стварање и развијање институција с циљем ствар-не, а не само декларативне децентрализације и демократизације културе, што у првом реду значи смањење улоге државе у прерасподјели средстава у култури.

• Ресорно министарство не смије бити тумач и креа-тор културног амбијента, већ државна институција која на основу широке јавне расправе дефини-ше потребе у култури и нуди практична рјешења, поштујући аутономију институција културе и компетенције врхунских стручњака за поједнине области. Његов основни задатак је да обезбиједи приступачност културних садржаја (путем обра-зовног система, медија, нових технологија), транс-парентност процеса одлучивања (било да су у питању институције, организације, појединци), и да инсистира на персоналном принципу одговор-ности за рационално и намјенско кориштење сред-става и реализацију договорених пројеката.

• Законска и финансијска подршка мањинским кул-турама, омладинским и организацијама цивилног друштва кроз организацију посебних јавних по-зива и грантова који помажу развој угрожених заједница, сиромашних и мањинских, у циљу ди-верзитета, при чему се културна разноврсност не посматра тек као збир етничких културних иден-титета који се тичу културног насљеђа. Неизостав-на је подршка унапређењу студентског стандарда у области културе кроз програме стипендирања, што за посљедицу има подршку креативном и умјетничком испољавању, али и стварање публике спремне и способне да критички вреднује културну сцену. Корисно је, у том смислу, подржати и неза-висну културну сцену, обезбјеђујући јој макар про-стор, којим се управља слободно, и без накнаде.

• Да би се успоставила и ојачала одговорност у об-ласти културе, неопходно је развијати индикаторе и систем праћења и оцјене учинка у квантитатив-ном и квалитетивном смислу. На овај начин се повећава транспарентност и стварају услови за сврсисходнија улагања у област културе, те развој ефикаснијих мјера који ће одговорити потребама на терену и развојним циљевима у овој области. На овај начин се постиже ефикасније трошење сред-

става, кориштење материјалних, финансијских и људских ресурса, а постижу се много бољи резул-тати.

БАЊА ЛУКА. КУЛТУРА ГРАДА. ГРАД КУЛТУРЕКултурна политика коју води Градска организација Српске

демократске странке усмјерава се ка изградњи Бањалуке као модерног европског града који није само административни центар и највећи град Републике Српске него и средиште културних активности, најчешће исходиште и стјециште иницијатива које се тичу културе и умјетности. У Бањој Луци је и највећа концентрација људских потенцијала, државних институција културе, и других институција од јавног и националног интереса. Иако има најбројнију кул-турну инфраструктуру: установе културе чији је оснивач Град и оне чији је оснивач Република Српска, Бања Лука нема усвојену стратегију развоја културе, а у основном стратешком документу Града култура се не препознаје као социјално-економски сегмент локалне политике. Локална стратегија развоја културе је предуслов озбиљног креирања културног амбијента, документ који описује приоритете у култури једног града/општине, укључује динамички план провођења, процедуре праћења и вредновања.

Процес децентрализације културе, прокламован у Стратегији развоја културе Републике Српске 2010-2015, требало би да, прије свега, подразумијева преношење компетенција и функција административних тијела државне управе на локалну заједницу, њене институције и организације, које су по начину и мјесту дјеловања ближе одређеном културном садржају или подручју. Значајан корак у том правцу било би издвајање Секретаријата за културу града из Одјељења за друштвене дјелатности, а као административна мјера, требало би да добије подршку „одозго“: кроз иницијативу за оснивање републичке мреже Савјета за културу и процјену културног утицаја у чијем раду партиципирају разноврсни актери. Министарство просвјете и културе тренутно нема капацитет да пружи подршку изради стратегија на локалном нивоу, стога је неопходно испитати могућности међународне подршке стручном оспособљавању и размјени добрих примјера у пракси. Припремни послови односили би се на израду Водича за креирање културних политика, и ангажовање консалтинг институције (организовање стручног тима) за подршку локалним заједницама, што је очекиван и реалан захтјев будући да је Бања Лука потписница Алаборшке повеље (Повеље о одрживом развоју европских градова) са свим бенефицијама које из тога произилазе.

Бања Лука је Агендом 21, усвојеном од стране локалних самоуправа, повезана са више од 350 градова из цијелог свијета.

Званично усвајање Агенде за културу од стране ло-калних самоуправа носи велики симболички потенцијал (кључна улога културе у урбаним политикама, култура као

Званично усвајање Агенде 21 подразумијева преузимање иницијативе локалне самоуправе и грађана с циљем да се култура третира као најважнији ресурс локалног развоја, али и одго-ворности градова и локалних управа за културни развој.

темељ будућег развоја Града), али и низа потенцијалних опасности које би настале као посљедица регионализације Републике Српске. Стога је неопходно политички одговорно и промишљено заузети став у погледу супсидијарности културе, на основу обухватне стручне и јавне расправе.

Стратешки циљ Бањалуке не би требало да буде само при-вредни раст и развој, него и културни развој, који обухвата умјетност, науку и образовање и профилисање културног идентитета Града. Ваљано планирање финансирања ак-тивности у култури подразумијева постојање стратегије која полази од културне разноликости и успоставља јасну релацију према институцијама од посебног или ре-публичког значаја, које су превасходно у служби елитне културе, класичне умјетности и његовања националне културе и традиције. Циљ стратегије је да се подстакне низ промјена које се директно тичу начина управљања градским културним ресурсима, установама и цјелокупном градском инфраструктуром, уважавајући добре праксе и позитивна искуства европских културних политика про-стора с циљем оживљавања градског амбијента новим рјешењима и актерима.

У процесу израде јавних политика у култури требало би да буду укључени сви заинтересовани актери културе у нашој локалној заједници, умјетници, културни радници, грађанство (публика), невладин сектор и јавна управа. Идентификација стручњака за културне политике и управљање у култури и свих заинтересованих и потенцијално заинтересованих субјеката који ће радити на изградњи нових, уз очување старих, провјерених и утемељених вриједности, први је корак у правцу успостављања и промовисања јасног, видљивог и препознатљивог идентитета Града. Интегрисање културе у концепт „одрживог развоја“ и значај културног насљеђа за туристичку понуду, мобилност умјетника и културних добара, производа и услуга, допринијели би стварању инспиративног амбијента за грађане, посјетиоце, инвести-торе који Бањалуку доживљавају као извор креативних потенцијала за квалитетан живот, улагање, стварање.

Дефинисању идејног концепта, јасне стратегије и одређивању приоритета реформе у области културе, одно-сно, артикулисању културне политике Града, претходила би истраживања културних ресурса, кадровских потенцијала и потреба у култури, уз навођење студија случаја, у смислу конкретнијих одговора на поједина питања и промоције

добре праксе. У сарадњи са академском заједницом и Универзитетом корисно би било покренути пројекте који се односе на истраживање социодемографске структуре града, културних навика и потреба грађана, те идентитета града. Проучавање културног идентитета представља један од основних истраживачких задатака етнологије и антропологије, а пројекти које осмишљавају појмови материјалне и нематеријалне културне баштине требало би да буду упориште у динамичној потрази за култур-ним идентитетом. Град је не само географска и еколошка концентрација људи него и стање свијести, односно духовни амбијент. Откривање сензибилитета и потреба грађана у свакодневици, с циљем осмишљавања програма који ће доприинијети квалитети њиховог живота представља основу за израду културне политике Града, а организовање и спровођење истраживања ће оснажити не само локалне културне капацитете, него ће пружити подршку и процесу децентрализације у области културе, односно, дефинисању културне политике Републике Српске.

Српска демократска странка се залаже за покретање јавне дебате у Граду Бања Лука на сљедеће теме:

1. Циљеви културног развоја. Тежиште. На чему инси-стирати? Који је то догађај, институција или простор који има снажан потенцијал у повезивању креативности нових технологија, едукативном дјеловању, али и као значајан ресурс културног туризма?

2. Преиспитивање финансирања (програмске актив-ности, институције „од посебног значаја“ - преиспитивање критеријума и статуса, прецизирање мониторинга и успостављање одговорности за надлежне институције и јавну управу).

3. Могућности партиципације у ЕУ фондовима за кул-туру. Едукација и подршка за припрему пројеката. Како у стратешком планирању у области културе искористити чланство у међународним организацијама као што су BALCINET (Мрежа највећих градова Балкана), EUROCITIES (Асоцијација европских градова), PHILIA (Асоцијација мултиетничких градова Југоисточне Европе) NALAS

Квалитативној социолошкој анализи претходи истраживање путем слободног интервјуа, али и упитника/ анкете, о стању у институцијама, одно-су јавне управе, културним потребама грађана: како доживљавају културне манифестације, да ли је умјетност саставни дио њиховог живота? Какво је стање на тржишту књига и каква је кул-тура читања? Перцепција и ставови испитаника, допуњени статистичким параметрима, о нпр. Банском двору као културном центру, али и као мјесту које може утицати на социјалну кохезију у заједници, културно-умјетничком аматеризму и сл. Требало би да имају јавну презентацију, која претходи организовању обухватне и исцрпне јавне расправе о културној политици Града. Из-рада докумената који обухватају законодавство, стратешко планирање и кадровску политику за-снивала би се на истраживању чији је циљ не само сагледати стање локалних културних система, него и повећати сарадњу између свих учесника у култури при изналажењу дугорочних рјешења за боље функционисање институција културе.

Стратегија развоја културе је документ са јасно дефинисаним програмским циљевима, меха-низмима и роковима за њихову реализацију, одговорним институцијама и организацијама, партнерима, те неопходним финансијским сред-ствима и њиховим изворима, у складу са јасно дефинисаним областима од интереса за културу. Овим документом прецизније би се одредила нормативна, институционална и кадровска ин-фраструктура. Стратешко планирање мора бити препознато као неопходан инструмент културне политике, основа за средњорочно и дугорочно дјеловање. Израда стратегије подразумијева постизање друштвеног консензуса, односно планирање у амбијенту афирмације стручног и јавног одлучивања, медијске подршке и интер-секторске сарадње.

(Мрежа асоцијација локалних власти Југоисточне Европе)?4. Како приступити процесу умрежавања и размјене

програма са градовима у регији и Европи, будући да је таква комуникација је предуслов за заједничке пројекте, партнерства, копродукције, лобирања, и партиципације у ЕУ програмима и грантовима? Културне политике у земљама ЕУ подразумијевају стратегије развоја на локалном нивоу, чак и на нивоу појединачних институција. Промишљено прихватање добрих пракси, уз уважавање наших спец-ифичности и традиционалних опредјељења, обиљежило би сигуран пут ка утврђивању властите стратегије развоја културе.

5. Нарочито је важно дефинисати и прецизирати сарадњу са дугогодишњим градовима партнерима (Београд, Нови Сад, Сремска Митровица, Патра, Москва, Кајсерслаутерн, Лавов, Крањ, Кампобасо, Бари, Битонто, Модим Макабим Реута...) на пољу кулруре, те направити план активности на успостављању/оживљавању културних веза. Активна подршка Града Бања Лука Београду, који се кандидовао за европску престоницу културе 2020. године, и статус града-партнера је веома перспективан простор за кул-турну сарадњу који треба уредити конкретним акцијама и манифестацијама.

Развој културе као изразито хетерогеног подручја људске дјелатности налаже уважавање културне разноликости, демократизације и деетатизације, стога би се у нашој Визији култура у Бањој Луци усмјеравала и стимулисала кроз четири развојна програма: Насљеђе, Носталгија, Алтернатива и Креативна Европа. Повезивање низа различитих културних и других дјелатности у предложене пројектне цјелине освијетлило би, из различитих углова, плуралистичку конструкцију идентитета Града.

1. Насљеђе је програм који се заснива на вредновању и промоцији елитних, и класичних вриједности европске и свјетске умјетности и културе, затим националног иден-титета и српског културног насљеђа, што подразумијева заштиту и промоцију националних споменика културе, ћирилице, националне историје и умјетности, српског језика и књижевности на српском језику, и који је усмјерен на перманентно његовање, развијање и осмишљавање српског духовног простора.

2. Носталгија је програм усмјерен на изградњу и осмишљавање идентитета града, не само кроз културно памћење Врбаске Бановине и времена које је обиљежио бан Милосављевић, него и идентитета који се гради на културном насљеђу лоцираном у вријеме првих помена, али и у не тако давну прошлост, на носталгији која је и чежња за замишљеним и непроживљеним, али и за ствар-но живљеним искуством. Обнављање меморије града је драгоцјен прилог дефинисању његовог идентитета, кроз ревитализацију и традицију „култних мјеста“, музичких свечаности, меморијалне праксе, манифестација и лич-ности, књижевних и забавних публикација, умјетника и њиховог стваралаштва, културно-умјетничких друштава, индустријске културе, културе исхране, становања, живљења и доколице. Овај програм у највећој мјери ангажује локалне иницијативе и невладин сектор, те градске институције културе, а највећу примјену за одржив развој има у про-стору туристичке понуде.

Једна од иницијатива коју би овај програм могао под-ржати је оснивање Дигиталног музеја града, као атрактивне и савремене музејске поставке, доступне корисницима

и туристима, и то на одржив начин. Дигитални музеј је замишљен као мјесто сусрета са насљеђем, очувања културног и историјског насљеђа кориштењем нових технологија, а сврха његовог оснивања била би промоција и суочавање различитих идентитета, социјалних, нацио-налних, конфесионалних, генерацијских. Циљ је учинити доступним културно насљеђе (стварним и виртуелним корисницима, што доноси вишеструку корист: музејском сектору, креативним предузетницима из области ноових технологија и самим корисницима), а рјешење у смислу реализације ове идеје се види у истраживачким програ-мима ЕУ који су усмјерени на дигитализацију насљеђа, уз употребу нових технологија. Веб база фотографија, документарних филмова, снимака, плаката, разгледница намијењена је корисницима /посјетиоцима Музеја који својим коментарима и информацијама као равноправни партнери учествују у његовом настанку и одржавању. Овакво залагање за нови приступ музејској пракси пре-твара пасивне конзументе музејских експоната у активне учеснике у креирању изложбених поставки, и омогућава повезивање Архива, Музеја, Библиотеке, Позоришта, Банског двора, спортских клубова, културно-умјетничких друштава, књижевника и умјетника у заједнички пројекат дефинисања културног идентитета Бање Луке. Настао интеракцијом радника у култури и грађана, отворен ка савременим трендовима и алтернативним облицима међусекторске сарадње, прихваћен од локалне зеједнице као израз њеног идентитета и континуитета, Музеј би допринио промоцији туристичке понуде, а самим тим и економском развоју Града.

3. Алтернатива подржава и стимулише алтернативнуи независну културну сцену, која инсистира на несвакидашњој презантацији и неуобичајеној локализацији културних садржаја, али и на критичком осмишљавању културног простора који заузима „официјелна“ култура.

4. Креативна Европа је назив „позајмљен“ из програма за културу ЕУ, за период 2014-2020. у чијем средишту се на-лазе појмови културних индустрија У развијеним земљама, умјетност, умјетници, култура и културне индустрије постају један од водећих фактора економије и запошљавања. Иновације и креативност упрегнуте у логику капитала значајни су покретачи привредног развоја, али и замка у правцу комерцијализације креативних потенцијала и културног идентитета.

Обнављање меморије града као прилог дефинисању његовог идентитета подразумијева и очување индустријског насљеђа. Индустријско насљеђе чине остаци индустријске културе који имају историјску, технолошку, друштвену, архитектонску и научну вриједност, а свјетска искуства показују да је одличан чувар његова пренамјена.

Културни центар Бански дворкао простор различитих умјетничких пракси, центар продукције знања и промотор културне политике

У посљедњих двадест година Бања Лука је преживјела велике трансформације. И културни центар овог града тре-бало би да иде у корак са новим захтјевима грађана. Улагање у обнову зграде Банског двора, по којој је сама институција препознатљива, годинама се одгађа. Фасада, кров, прозори, врата, приступна рампа за лица са инвалидитетом чекају реализацију обећања из предизборне кампање. Потребна средства за санацију Банског двора су 2.700.000 КМ, од чега Влада треба да обезбиједи 40% а Град 60% средстава. Није довољно организацију и реализацију културног живота у Бањој Луци свести на три уредника, колико их има овај културни центар, без тимова састављених од стручних људи који ће спроводити у дјело одлуке Програмског савјета. Програмски савјет не може бити факултативно и формално тијело које директор може консултовати (а и не мора). Према Статуту Културног центра, његови чланови су умјетници, чланови академске заједнице, уредници радио и тв емисија из културе, истакнути новинари и критичари. Широка партиципација јавности приликом избора чланова, транспарентност у процесу именовања, јавно објављене стручне биографије, уз обезбијеђене финансијске прет-поставке за његов рад, једина су гаранција ефикасности овог тијела. Радне групе унутар Програмског савјета могу бити задужене за поједине сегменте културе и умјетности. У складу са Стратегијом културе коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске, осим три ресора (музика, књижевност, ликовне умјетности), потребно је основати и ресор за креативне индустрије који ће бити и информа-тивни центар за све умјетнике, организације и удружења која покажу интерес за партиципацију у програму ЕУ Креативна Европа. Канцеларија би била организована по принципу консалтинга, а пружала би конкретне услуге израде апликација, те промотивну и едукативну мисију путем презентација и радионица. У нашим условима, комерцијална функција ипак је у другом плану, у првом је стварање специфичног социјалног капитала у смислу контаката и сарадње са разним стручњацима.

Културни центар би под једним кровом могао објединити културну сцену не само у смислу простора и прилике за презентацију, него прије свега у смислу креирања програмске схеме унутар које би се умјетнички садржаји суочавали и испољавали као различити приступи, или би добијали перманентни креативни подстицај у конкурентском окружењу. Да коначно постане јавна установа и културни центар, и обухвати својим програмским активностима удружења, умјетнике, професионалне, аматерске и не-владине организације нудећи им простор за рад, подршку у организовању и промовисању њихових активности. У том контексту је неопходно прецизирати одредницу „од интереса за град“, и понудити јасне одговоре на сљедећа питања, који би могли да послужи као основ за развојне

планове ове институције:• Како је могуће успоставити сарадњу са:1. Различитим универзитетским департманима и са

другим установама културе?2. Удружењима грађана у различитим доменима

социјалних пракси (образовање, мањине, посебне потребе) с циљем креирање специфичних инклу-зивних програма у домену јавних политика, а који се непосредно односе на вриједности и потребе ло-калне заједнице?

3. Публиком?• Како Културни центар мапира локалне ресурсе:

креативне појединце, предузетничке иницијативе, традицију локалне заједнице (материјално и нематеријално насљеђе)?

Центар за културу значајно доприноси квалитету жи-вота локалне заједнице и мора постати водећа институција културе, без обзира о којој врсти корисника се радило. Центар ради у правцу осмишљавања и развијања метода препознавања потреба локалног становништва за различитим програмским садржајима, успостављању социјалног дијалога кроз презентацију, социјализацију и ресоцијализацију маргинализованих група, мора бити отворен за дебате и иновативне/алтернативне културне процесе. Центар за културу Бански двор, будући јавна установа, требало би да је дефинисан као културна и образовна институција, центар културних догађања у одређеној заједници. То није простор елитне културе, већ различитих културних пракси и рефлексија о културним потребама Града. То је мјесто гдје грађани уче и доживљавају умјетност, гдје се стичу на-вике учествовања у култури, гдје се ствара публика и про-филише Сцена. Основна улога Банског двора је да понуди грађанима могућност партиципације у културном животу Бањалуке (као извођечи и као потрошачи/публика, али и као учесници у доношењу одлука које се тичу културног живота Града). Бански двор није тек позорница на којој се различите институције представљају на годишњим концер-тима, обиљежавају јубилеје, нити је то изложбени салон, препуштен случају да неко од умјетника/квазиумјетника пожели баш ту да излаже. Заборављено је да је то мјесто гдје се ствара публика, гдје се његује сензибилитет за умјетност, да је то едукативни, информативни и креатив-ни Центар за културу који укључује грађане и удружења грађана у планско развијање културног живота у Бањалуци. Заборављено је да у оквиру ове институције, једине чији је оснивач Град, умјетност и креативне индустрије учествују у брендирању Бањалуке.

План програмских активности требало би да буде изведен из стратегије развоја институције, која се ослања на културну политику Републи-ке Српске и Града Бања Луке, требало би да подразумијева интеркултуралност, партиципацију, децентрализацију, умрежавање, али и културни менаџмент, стратешко планирање, кадровски и развој капацитета, развој публике, оспособљавање за самосталне приходе. Развојно планирање рада институције води ка изградњи њеног унутрашњег идентитета и отворености за публику и кориснике.